UVOD

Pod nekonvencionalnim postupcima obrade podrazumevaju se metode

obrade i oblikovanja materijala koje se primenjuju u slucajevima kada nije
renrabilna primena klasicnih postupaka obrade (rezanje i deformisanje) ili
kada se obrada klasicnim metodama uopste ne moze izvesti.
Nekonvencionalni postupci obrade se primenjuju kod obrade
teskoobradivih materijala (visokolegirani celici i specijalne legure u
vazduhoplovstvu, raketnoj i nuklearnoj tehnici, poluprovodnici u
elektronskoj industriji), pri izradi slozenih alata ( alati za izradu delova od
lima, alati za kovanje, livenje pod pritiskom i sl.).
Kod nekonvencionalnih postupaka obrade efekat odvajanja materijala
se postize dovodjenjem odredjenog vida energije ( elektricne, toplotne,
mehanicke, svetlosne i dr.) direktno u zonu obrade. Vecina ovih postupaka
se zasniva na koriscenju elektricne energije. Pri tome se elektricna energija
dovodi neposredno u zonu obrade ( postupci elektroerozivne i
elektrohemijske obrade kao i drugi slicni postupci) ili se elektricna energija
prethodno pretvara u neki drugi vid energije (toplotnu, svetlosnu,
mehanicku) kao sto je slucaj kod obrade svetlosnim zracima (obrada
laserom), obrade elektronskim zracima i ultrazvucne obrade. Osim toga,
nekonvecionalne postupke obrade moguce je podeliti prema nacinu dejstva
elektricne struje ( toplotno, hemijsko, mehanicko,kombinovano). Na
principu toplotnog dejstva elektricne struje se zasniva na: elektroerozivna
obrada, obrada laserom, obrada elektronskim zracima. Na principu
hemijskog dejstva baziraju se na elektrohemijska obrada, elektrohemijska
ciscenja i nagrizanja,elektoabrazivna obrada i anodomehanicka obrada.
Mehanicko dejstvo koristi se kod ultrazvucne obrade.

1.NEKONVENCIONALNI POSTUPCI OBRADE

Obrada novih materijala klasinim postupcima obrade je veoma
oteana, esto i nemogua. Zbog toga se, paralelno sa razvojem novih
materijala, razvijaju, usavravaju i uvode novi progresivni postupci obrade,
vee produktivnosti i ekonominosti prerade metala. Novi,
nekonvencionalni postupci obrade (NPO), su postupci kod kojih se
uklanjanje vika materijala, izmena oblika, dimenzija i strukture materijala
ostvaruje korienjem elektrine, hemijske, svetlosne, magnetne, nuklearne i
drugih vidova energije dovedenih neposredno u proces - zonu rezanja.
Klasifikacija nekonvencionalnih postupaka obrade je mogua prema: vrsti
energije i radnog (prenosnog medijuma), osnovnim mehanizmima
uklanjanja vika materijala, tipu izvora energije i slino.
1.1.Podela nekonvencionalnih postupaka obrade
Do sada je razvijen veliki broj nekonvencionalnih postupaka obrade,
koji se meusobno bitno razlikuju kako po vrsti energije koju koriste tako i
po nainu skidanja materijala sa obratka. Nekonvencionalni postupci obrade
se mogu podeliti primenom razliitih kriterijuma. Tako npr. prema vrsti
energije koju koriste razlikuju se:
MEHANIKI POSTUPCI,
TERMOELEKTRINI POSTUPCI,
ELEKTROHEMIJSKI POSTUPCI i
HEMIJSKI POSTUPCI.
Prema osnovnom mehanizmu kojim se ostvaruje skidanje materijala
obratka razlikuju se:
POSTUPCI EROZIJE,
POSTUPCI RASTAPANJA ili ISPARAVANJA i
POSTUPCI ELEKTROHEMIJSKOG i HEMIJSKOG
RASTVARANJA.
Prema vrsti medijuma kojima se prenosi energija potrebna za skidanje
materijala, razlikuju se postupci koji koriste:
ESTICE VISOKE BRZINE,
ELEKTROLIT,
SNOP ELEKTRONA,
FOTONSKI SNOP,
PLAZMU i dr.
Na slici je ematski je prikazana klasifikacija postupaka obrade skidanjem
materijala primenom prethodno navedenih kriterijuma.
4

ematski prikaz klasifikacije svih postupaka obrade skidanjem materijala

TERMOELEKTRINI POSTUPCI predstavljaju danas najznaajniju

grupu nekonvencionalnih postupaka obrade. Skidanje materijala obratka kod
ovih postupaka u osnovi se vri lokalnim rastapanjem, isparavanjem i
sagorevanjem materijala koncentracijom toplotne energije navrlo maloj
zapremini materijala. U ovu grupu spadaju:
Elektroerozivna obrada EDM (Elektric Discharge Machining),
Obrada snopom elektrona EBM (Electron Beam Machining),
Obrada jonskim snopom IBM (Ion Beam Machining),
Obrada laserom LBM (Laser Beam Machining) i
Obrada plazmom PAM (Plasma Arc Machining).
U ovu grupu postupaka ubraja se i obrada koncentrisanim zrakom
suneve svetlosti SBM(Solar Beam Machining) koja spada u vrlo stare
postupke topljenja metala koji je na neki nain prethodio pojavi lasera.
Meutim, kako je intenzitet suneve svetlosti vezan za klimatske
uslove pojedinih regiona na Zemlji, to je i znaaj ove metode razliit. U
svakom sluaju pojava snanih lasera potpuno je marginalizovao znaaj
ovog postupka za obradu skidanjem materijala, te gazbog toga ovde samo
pominjemo.

ELEKTROHEMIJSKI
i
HEMIJSKI
POSTUPCI ,
naroito
elektrohemijski, imaju danasveoma iroku primenu. I ako postoje razliite
varijante ovih postupaka, u ovugrupu uglavnom spadaju:
Elektrohemijska obrada ECM (Elektrochemical Machining) i
Hemijska obrada CHM (Chemical Machining).
U cilju poveanja efikasnosti ove grupe postupaka esto se koriste i drugi
vidovi energijeili se pak iste kombinuju sa drugim postupcima obrade. Tako
su od niza moguih kombinacija sadrugim postupcima obrade poznati
sledei postupci:
Elektrohemijsko bruenje ECG (Electrochemical Grinding),
Elektrohemijsko honovanje ECH (Electrochemical Honing),
Elektrohemijsko-elektroerozivna obrada ECDM (ElectrochemicalDischarge Machining) i dr.
1.2. Opte karakteristike nekonvencionalnih postupaka obrade
Veina prethodno nabrojanih NPO je znatno kasnije razvijena i
uvedena u proizvodnu praksu u odnosu na KPOR koji imaju veoma dug
period razvoja i primene. I pored toga, danas sumnogi NPO dostigli visok
stepen razvoja, koji ak ni malo ne zaostaje za najrazvijenijim KPOR,a u
nekim sluajevima ih i prevazilaze. Zbog toga se slobodno moe re i da
NPO u nekim podrujima primene sve vie potiskuju KPOR zbog toga
to su ekonominiji ili to daju mnogo bolje rezultate obrade (npr. tanost i
kvalitet). Ovakav trend razvoja i uvoenja NPO posledica je pre svega
sledeih zahteva:
Porast konstrukcijskih zahteva mainskih delova ka poveanju udela
teko obradljivih materijala za njihovu izradu.
Poveani zahtevi ka sloenosti oblika alata za razliite namene: alati
za obradu oblikovanjem (plastino deformisanje i livenje pod
pritiskom), alati za preradu stakla, plastinih masa, gume i sl.
materijala.
Poveani zahtevi ka sloenosti reznih alata od brzo reznog elika i
tvrdog matala (npr. profilni noevi, profilna glodala, provlakai i dr.).
Poveani zahtevi za kompleksnou izrade alata za obradu
oblikovanjem, prouzrokovane potpuno novim konstruktivnim
shvatanjem proizvoda.
Poveani zahtevi pri izradi minijaturnih delova poveane tanosti.

 Poveani zahtevi u pogledu produktivnosti i stvaranja pretpostavke za

uvoenje automatizacije i automatizovanih proizvodnih sistema u
gore navedene specifine oblasti proizvodnje.
Pretpostavke za vrlo dobru integraciju ovih proizvodnih metoda sa
NU-upravljanjem I sistemima CAD/CAM i CIM.
Pri vrednovanju NPO treba imati u vidu i neke njihove zajednike
karakteristike koje se uglavnom mogu rezimirati u sledeim takama:
Nezavisnost brzine obrade, kvaliteta obraene povrine i
proizvodnosti od mehanikih svojstava materijala obratka (tvrdoe,
jaine na kidanje, ilavosti i dr.). Meutim, ovo ne znai da je
obradljivost svih materijala ovim postupcima obrade ista. Razlike u
obradljivosti postoje, ali su one uslovljene fizikim i hemijskim
osobinama materijalaobratka, kao to su toplotna i elektrina
provodljivost, sklonost ka rastvaranju u pojedinim sredinama i dr, a ne
mehanikim svojstvima.
Odsustvo potrebe za postojanjem alata vee tvrdoe od tvrdoe
materijala obratka, to je kod KPOR osnovni preduslov. U skoro svim
NPO pritisak alata na obradak je vrlo mali ili je jednak nuli. Ovo
jedino nije sluaj kod nekih vrsta ultrazvune obrade u kojima je
potrebno ostvariti odreeni pritisak alata na obradak. Kod nekih NPO
alat ak I ne postoji, a kod velikog broja neophodno je ostvariti
odreeni zazor izmeu alata iobratka da bi se proces uklanjanja
skinutog materijala mogao nesmetano odvijati.
Znaajno smanjenje odstranjenog dela materijala u odnosu na isti koji
nastaje prime-nom KPOR. Ova karakteristika ima poseban znaaj pri
obradi skupih materijala kao tosu: dijamant, rubin, germanijum i
drugi mono kristalni materijali. NPO mogue je, npr. pri seenju
ostvariti vrlo tanke rezove tako da je otpadak materijala vrlo
mali,ime se u znaajnoj meri poveava ekonominost obrade.
Visoka tanost obrade, naroito u onim sluajevima kada je obrada
KPOR nemoguaili vrlo teka. U mainogradnji je esto potrebno
obraditi delove sa visokom tanou,reda veliine 25m pa i manje.
Ova tanost teko se ostvaruje KPOR, naroito kada su u pitanju
delovi malih dimenzija ili ako se obrada izvodi na teko pristupanim

mestima. Primenom odgovarajuih NPO ovi zadaci se takoe uspeno

reavaju.
Pogodnost za obavljanje niza proizvodnih operacija koje se KPOR ne
mogu izvesti ilise izvode veoma teko. Ovo se prvenstveno odnosi na
obradu povrina sloenog geometrijskog oblika, obradu teko
pristupanih povrina do kojih klasian rezni alat teko dopire i sl.
Ova karakteristika NPO posledica je relativno jednostavne tehnologije
i kinematike obrade.
Mogunost delimine obrade predmeta velikih dimenzija bez
korienja proizvodnih maina takoe velikih dimenzija. Naime, neki
NPO imaju mobilnu opremu koja se bezikakvih potekoa moe
postaviti na predmete velikih dimenzija, izvriti potrebna obrada, a
zatim ukloniti (primer zavarivanja velikih rezervoara snopom
elektrona).
Mogunost potpune automatizacije i mehanizacije procesa obrade koji
se izvodi nekonvencionalnim postupcima. Istina takve mogunosti
postoje i kod KPOR, ali je razlika utome to se, zbog prirode procesa
skidanja materijala, samo kod neznatnog broja NPOmoe primeniti
nii stepen automatizacije.
Visoka proizvodnost i ekonominost u odnosu na KPOR. Ove
karakteristike najviedolaze do izraaja pri obradi delova sa sloenim
povrinama, kao i pri obradi materijala visoke cene kotanja.
Poboljanje uslova rada sa stanovita zdravstvene ugroenosti radnika.
Naime, primenom veine NPO poboljavaju se uslovi rada na
proizvodnim radnim mestima, jer jeradnik u procesu obrade relativno
kratko vreme u kontaktu sa mainom zbog visokeautomatizacije
procesa. Prema tome, proces obrade se moe kontrolisati sa
bezbednog mesta, a kod nekih ak i to nije potrebno; kad se maina
podesi ona nesmetano radi svedok se obrada ne zavri. To je naroito
interesantno kod nekih relativno sporih postupaka obrade koji se
mogu samostalno izvravati u treoj smeni, za vreme vikenda ili
dravnih praznika bez ikakvog prisustva radnika, to znatno
pojeftinjuje proizvodnju.
Meutim, ne moe se govoriti samo o dobrim stranama NPO, vese
moraju navesti i njihovi nedostaci. Osnovni nedostatak nekih NPO je

relativno mala proizvodnost u odnosu na KPOR i visok utroak energije po

jedinici zapremine, to se moe videti iz tabele 1.1
Proizvodnost i utroak energije po jedinici skinute zapremine
materijala su pre svega posledica fizikih principa na kojima se zasnivaju
pojedini NPO i ne moraju uvek biti jedini kriterijum za vrednovanje nekog
postupka obrade. Zbog toga se moraju posmatrati i druge utede uradu i
trokovima proizvodnje, pogotovo kad se radi o teko obradljivim
materijalima, delovimamalih dimenzija i sloenog geometrijskog oblika,
koji ponekad dostiu i stotine procenata.
Najveu prepreku veeg korienja NPO, bar za sada,ini visoka cena
maina, odnosnokompletnih postrojenja za obradu. No i ona ima tendenciju
opadanja, s obzirom da se u njihovoj proizvodnji sve vie
koriste ekonominije metode, da autorska prava polako istiu, kao i da
konkurencija na tritu ini svoje.

Slika 1.1.

Uporedni pregled efekata obrade nekih KPOR i NPO

1.3.NEKONVENCIONALNI POSTUPCI OBRADE

U osnovne nekonvencionalne postupke obrade se ubrajaju:
obrada laserom,(LBM)
obrada plazmom,(PJM)
obrada ultrazvukom (EUS)
obrada mlazom vode,(WJM)
elektroerozivna obrada (EDM)
hemijska obrada,(CM)
elektrohemijska obrada (ECM)
obrada snopom elektrona (EBM)
ultrazvucna obrada
obrada elektronskim zracima
Ostali NPO obrade
U grupu ostalih nekonvencionalnih postupaka se mogu ubrojati
anodnomehanika obrada, obrada u elektromagnetnom polju,
elektrohidraulina obrada, oblikovanje eksplozijom, elektromehanika
obrada, vibraciona obrada, obrada rezanjem sa zagrevanjem, oblikovanje
gumom, kombinovani postupci obrade (hemijskomehanika,
ultrazvunoelektro-hemijska, elektroeroziono-hemijska,
elektroerozionomehanika i sl.)itd.
Prednosti nekonvencionalnih postupaka obrade
odsustvo potrebe za postojanjem alata vee tvrdoe od tvrdoe
materijala obradka,
mogunost obrade izuzetno sloenih povrina,
mogunost obrade tekoobradljivih materijala,
praktino nema kontakta i mehanikih sila izmeu alata i obratka,
nezavisnost kvaliteta obraene povrine i proizvodnosti od
mehanikih svojstava materijala obradka (tvrdoa, ilavost, ..),
znaajno je smanjenje odstranjenog materijala u odnosu na
konvencionalne postupke obrade.
10

Mane nekonvencionalnih postupaka obrade:

relativno mala proizvodnost u odnosu na konvencionalne postupke
obrade,
visok utroak energije po jedinici zapremine,
visoka cena maina na kojima vri obrada.
2.POSTUPCI OBRADE
2.1.OBRADA VODENIM MLAZOM
(WJM Water Jet Machining)
Erozivno delovanje vodenog mlaza visokog pritiska
Prvenstveno se koristi za seenje kako metalnih tako i nemetalnih materijala
Alat: vodeni mlaz
Vodeni mlaz moe biti:
ist (voda) za materijale manje vrstoe: okolada, drvo, guma,
plastika, lekovi,smrznuta hrana, papir, plastika, itd ...
abrazivan (voda + abrazivne estice) za materijale vee vstoe:
matal, keramika, itd

11

Masine za obradu vodenim mlazom

Radni predmeti izraeni vodenim mlazom

Primena obrade vodenim mlazom

mainska inustrija rezanje vrstih, tvrdih i tekoobradivih materijala
automobilska industrija obrada plastinih masa (karoserije, branici,
komandne table)
hemijska industrija obrada eksplozivnih materijala, plastinih masa i
tekoobradivih
materijala (dinamit, vrsta goriva za raketne motore, ...)
medicina izrada zuba

12

 prehrambena industrija seenje proizvoda (voe, povre, smrznuta

riba i meso) industrija obue i galanterije seenje koe, gume i
plastinih masa
industrija stakla seenje stakla

2.2.OBRADA LASEROM
(LBM Laser Beam Machining)
Razvojem lasera stvoreni su uslovi za razvoj razliitih postupaka
obrade laserom (Laser Beam Machining - LBM). Usmeravanjem laserskog
snopa na predmet obrade mogue je izvesti veliki broj proizvodnih
operacija, kao to su buenje, seenje, otvrdnjavanje, nanoenje prevlaka,
zavarivanje itd. Zahvaljujui iskljuivo visokom usmerenju - fokusiranju
snopa (na povrinu reda 10-6 mm2), visokoj gustini energije snopa (do 108
kW/mm2), mogunosti jednostavnog upravljanja laserskim snopom I obrade
u razliitim sredinama, obrada laserom dobija sve vei znaaj i ima niz
prednosti.

Principijelna ema formiranja laserskog snopa

Obrada se vri pomou laserskog zraka koji se dobija u optikom

rezonatoru
Skidanje materijala se ostvaruje absorbcijom svetlosne energije
laserskog zraka u povrinskom sloju predmeta koji se obrauje

13

 Temperatura: 4000 6000 k (prouzrokuje topljenje, isparavanje i

sagorevanje bilo kog materijala
Podela lasera (na osnovu aktivne materije):
vrsti laseri,
gasoviti laseri,
teni laseri
Masine za obradu laserom

Radni predmeti izraeni laserom

Primena obrade laserom

u medicini hirurke intervencije i u terapijske svrhe
raunarska tehnika - lemljenje elektronskih mikroelemenata
14

merna tehnika graviranje mernih skala

telekomunikacije
mainska obrada
buenje malih otvora (0,01-0,1)mm
graviranje natpisa
seenje tankih rezova
zavarivanje metala i nemetala
povrinska termika obrada
nanoenje tvrdih prevlaka
2.3.OBRADA PLAZMOM
(PAM Plasma Arc Machining)

Obrada plazmom (Plasma Jet Machining - PJM, slika 13.6) se koristi

za realizaciju proizvodnih operacija koje zahtevaju visoku koncentraciju
toplotne energije. To su procesi topljenja, zavarivanja, seenja metala i
nemetala, nanoenja prevlaka, topljenje itd. Proputanjem plazma gasova
(radnih gasova kao to su argon,vodonik, kiseonik i sl.) preko elektrinog
luka, stvorenog izmeu anode i katode,formira se buktinja - plazma. Plazma
je, u sutini, svaka materija zagrejana na visoku temperaturu dovoljnu da se
pretvori u jonizovano gasno stanje (etvrto agregatno stanje). U takvom
stanju materija se ponaa po zakonima karakteristinim za normalne
gasove, a njene osnovne karakteristike su: veoma visoka temperatura
pojedinih zona, energetska nestabilnost, elektroprovodljivost, vrlo velika
brzina kretanja estica koje sainjavaju plazmu itd.
Pri nanoenju prevlaka dodatni materijal (materijal prevlake) se, u vidu
praha, dovodi u specijalno oblikovani gorionik ili u obliku ice na vrh
mlaznice gorionika. Prah se, u struji plazme, pretvara u teno stanje i pada u
vidu kapljica na osnovni materijal, razliva po njemu i formira prevlaku koja
moe biti naneta na metale i nemetale.

15

ematski prikaz luka plazme i temperaturnih zona

Pod plazmom se podrazumeva svaka materija zagrejana na vrlo

visoku temperaturu a pri tome se nalazi u jonizovanom gasnom stanju
Plazma = jonizovani gas
Plazma = pozitivni joni + negativni joni
Proces obrade zasniva se na visokoj toplotnoj i kinetikoj energiji luka
plazme.
Na mestu udara plazme o povrinu radnog predmeta razvija se vrlo
visoka temperatura cca 4000 do 16000 c
Visoke temperature izazivaju trenutno rastapanje i delimino
isparavanje materijala
Radni predmet izradjen plazmom:

Primena obrade plazmom

seenje metalnih i nemetalnih materijala
zavarivanje
topljenje metala
16

 nanoenje tvrdih prevlaka

predgrevanje materijala
izrada delova obrada rezanjem
2.4.ELEKTROEROZIVNA OBRADA
(EDM Electro Discharge Machining)
EDM (Electric Discharge Machining) obrada obuhvata postupke obrade
metala kod kojih se uklanjanje vika materijala ostvaruje serijom elektrinih
pranjenja periodinog karaktera, nastalih izmeu alata i predmeta obrade
(anode 2). Pri odgovarajuem rastojanju alata i predmeta obrade (0,005 - 0,5
mm) uspostavlja se elektrini luk ili iskra (3). Pojava luka ili iskre dovodi do
jonizacije radne tenosti (dielektrikuma 4), formiranja stuba pranjenja
(jonizujueg stuba 5),topljenja i isparavanja estica materijala predmeta
obrade.
Prekidom pranjenja (prekidom strujnog kola) dolazi do pucanja
jonizujueg stuba,izbacivanja rastopljenog materijala i njegovog odnoenja
iz zone obrade. Hlaenje rastopljenog materijala i odnoenje se ostvaruje
dielektrikumom (dejonizovana voda, petrolej, mineralno ulje,...) koji
cirkulie. Naizmenino impulsno pranjenje obezbeuje razaranje
materijala, prodiranje alata i formiranje profila koji odgovara profilu alata.
Elektroerozionim postupcima obrade je mogue realizovati veliki broj
proizvodnih operacija korienjem profilisanog ili neprofilisanog alata u
vidu pune ili iane electrode.
Oblikovanje povrina ostvaruje se kopiranjem oblika alata ili uzajamnim
kretanjem alata i predmeta obrade i neprofilisanog alata (iane elektrode).
EDM obrada se koristi u sluajevima kada je mehanika obrada nemogua
ili krajnje oteana, pri obradi tvrih materijala (elika otpornih na visoke
temperature, koroziju i sl.), izradi otvora malog prenika (0,1 - 1 mm),
otvora i proizvoda sloene konfiguracije itd.
Elektoerozijom se obrauju svi elektro provodljivi materijali bez
obzira na njihova mehanika svojstva
Skidanje materijala se ostvaruje putem uestalih elektrinih pranjenja
izmeu obradka i alata (alat=elektroda Obradak=elektroda)
Razlikuju se dva vida ovog postupka:
Elektroluna erozija skidanje materijala se ostvaruje periodinim
stacionarnim elektrinim pranjenjem u atmosferi.
17

 Elektroiskrina erozija skidanje materijala se ostvaruje periodinim

ne stacionarnim ili kvazistacionarnim elektrinim pranjenjem u
elektro neprovodljivoj tenosti dijalektikumu.
Maine za obradu elektroerozijom

Maine za elektroerozivnu obradu mogu biti:

sa punom elektrodom,
sa ianom elektrodom.
elektrodom

Elektorerozivna obrada sa zicanom

elektrodom
Elektroerozivna obrada sa punom

18

Materijali za izradu elektoda:

metalni materijali (mesing, volfram, elik, legure aluminijuma, legure
bakra, legure srebra, ....),
nemetalni materijali (grafit),
kombinacija metalnih i nemetalnih materijala (legura grafita i bakra).
Radni predmeti:
Izradjeni punom elektrodom

Izradjeni zicanom elektrodom

19

Primena elektroerozivne obrade:

izrada kalupa za kovanje (metalnog novca)
izrada kalupa za presovanje (automobilske karoserije)
izrada alata za probijanje
izrada alata za prosecanje
izada uskih proreza
izrada malih i dubokih otvora
obrada sloenih povrina, ........
2.5.CM - Hemijska obrada
Hemijske metode obrade materijala (Chemical Machining - CM) su
metode zasnovane na uklanjanju vika materijala meudejstvima materijala
predmeta obrade i radne tenosti (vodeni rastvori sumporne, fosforne,
azotne, sone i drugih kiselina, baza ili soli) unutar kupatila.

Principijelna ema hemijske obrade

Povrine koje se ne obrauju (nagrizaju) tite se zatitnim slojem

(razliite vrste boja I lakova, specijalne lepljive trake, gumene ili galvanske
prevlake itd.). Oien i zatien predmet obrade se stavlja u kadu sa radnom
tenou. Na nezatienim delovima povrine dolazi do rastvaranja
materijala i njegovog uklanjanja. Hemijska obrada se koristi za izvoenje
proizvodnih operacija kao to su duboko konturno nagrizanje ili hemijsko
glodanje, hemijsko poliranje i olakanje predmeta obrade na neoptereenim
ili slabo optereenim delovima, bez promene mehanikih karakteristika
(krutosti,stabilnosti i sl.), itd.

2.6.ECM - Elekrohemijska obrada

ECM (Electrochemical Machining) obrada se zasniva na hemijskim
procesima, koji nastaju pri prolasku jednosmerne struje kroz elektrino kolo
izmeu elektroda potopljenih u elektrolit. Prolaskom jednosmerne struje na
anodi dolazi do anodnog rastvaranja metala i njegovog prelaska u elektrolit.
Intenzivnim kretanjem elektrolita rastvoreni metal se uklanja iz zone obrade,
a predmet obrade poprima oblik alata - katode.
Osnovu procesa obrade ine procesi lokalnog anodnog rastvaranja pri
prolasku jednosmerne struje visoke gustine (od nekoliko desetina do
nekoliko stotina A/cm2),kroz elektrolit (vodeni rastvori kiselina, baza i soli,
najee natrijum hlorida) kojicirkulie. Anodno rastvaranje povrinskih
slojeva predmeta obrade dovodi do izmene konfiguracije zazora (veliine
0,05 - 1 mm) izmeu elektroda, preraspodele gustine elektrine struje,
izmene hidrodinamikih i drugih parametara procesa. Intenzivnim kretanjem
elektrolita obezbeuje se odnoenje produkata anodnog rastvaranja iz zone
obrade i kopiranje profila katode na povrini anode, stabilnost i visoka
proizvodnost obrade, odvoenje toplote i odgovarajua vrednost ostalih
parametara procesa.
Elektrohemijska obrada se koristi za izradu delova sloene
konfiguracije i male krutosti, obradu nepristupanih povrina i
visokokvalitetnih materijala sklonih obrazovanju pukotina (silicijum,
germanijum, berilijum i sl.), kao i realizaciju drugih proizvodnih operacija.
ECM postupcima obrade se realizaciju operacije buenja otvora razliitih
profila, izrade povrina sloenih konfiguracija (gravure alata za kovanje,
livenje, probijanje, prosecanje, presovanje, kompresorske i turbinske
lopatice) i sl.

ematski prikaz postupka ECM obrade

2.7.EUS - Ultrazvuna obrada

Ultrazvuno oscilovanje alata se moe iskoristiti za uklanjanje vika
materijala(dimenzionalna
obrada)
ili
poboljanje
efektivnosti
konvencionalnih i nekonvencionalnih postupaka obrade (obrade rezanjem i
deformisanjem, elektrohemijske, elektroerozione, hemijske i drugih
postupaka obrade). U savremenim proizvodnim uslovima postupci
ultrazvune obrade (Electric Ultrasonic Machining - EUS ) se koriste za
izradu proizvoda bilo koje konfiguracije, posebno proizvoda od tvrdih I
super tvrdih materijala (izolacioni materijali, elementi elektronike itd.),
ienje,zavarivanje i lemljenje, itd.

Principijelna ema ultrazvune obrade

Ultrazvuna obrada je proces obrade kod kojeg se koriste zrna

brusnog materijala(abraziva). Energija potrebna za proces obrade se formira
preko izvora vibracija I prenosi na abrazivna zrna, koja udarom o predmet
obrade, postavljen u kadu sa abrazivnom suspenzijom (najee vodeni
rastvor brusnog materijala), dovode do razaranja povrinskih slojeva i
formiranja konfiguracije predmeta obrade u skladu sa konfiguracijom alata.
Relativno visok intenzitet procesa obezbeuje se visokom frekvencijom
oscilovanja alata (18 - 25 kHz) i velikom koliinom zrna brusnog materijala
koja se nalaze u procesu (30000 - 100000 zrna/cm2). Prodiranjem zrna
abraziva, pod dejstvom ultrazvunih vibracija, u materijal predmeta obrade
dolazi do nastanka I irenja mikro i makropukotina koje se meusobno
presecaju formirajui mehaniki oslabljen sloj koji se relativno lako razara,
uz pojavu produkata obrade.
Ultrazvuna obrada se koristi pri realizaciji proizvodnih operacija kao
to su: seenje,glodanje, struganje, buenje, bruenje, izrada navoja i obrada
delova sloenih konfiguracija (gravure alata za kovanje i presovanje) itd.
Pored realizacije pomenutih operacija ultrazvuk se koristi i za poveanje
efikasnosti drugih postupaka obrade I izvoenje drugih operacija kao to su
zavarivanje, lemljenje, ispitivanje materijala,identifikacija i defektoskopija
razliitih parametara i procesa itd.