Seminarski rad iz kriminalistike

Tema : Pranje novca

Uvod

Pranje novca je proces prikrivanja ilegalnih izvora prihoda ostvaren

ih putem krivičnih radnji, u cilju uključivanja tih prihoda u tokove legitimnog
financijskog poslovanja.1 Pitanje pranja novca je integralno povezano sa problem
ima korupcije, organiziranog kriminala, financijske prevare, šverca i drugih kri
vičnih dela usmerenih na ostvarivanje profita. Ovaj problem uzrokuje ozbiljne po
sledice ukoliko se ne rešava na adekvatan način. Sposobnost kriminalaca da priku
pe i legitimiziraju dobit može dovesti do podrivanja demokratskih institucija i
zloupotrebe ekonomskih sistema. Ilegalno stečeni prihodi omogućavaju kriminalcim
a da razviju svoju političku i ekonomsku moć i to na račun poštenih građana i le
gitimnog poslovanja. Zemlje koje na adekvatan način ne rešavaju pitanje pranja n
ovca su ustanovile da su zvaničnici u tim zemljama takođe podložni korupciji, te
da radi toga dolazi do potpunog prekida legitimnih međunarodnih investicija. Pr
ema tome, programi za borbu protiv pranja novca predstavljaju i više od jednosta
vnog sredstva za provođene zakona, koje se koristi u slučaju prihoda stečenih kr
ivičnim radnjama. Oni predstavljaju suštinske komponente u procesu zaštite demok
ratskih institucija i ekonomskih sloboda svake zemlje

PRANJE NOVCA
Sam pojam pranja novca potiče od engleske reči money laundering, što zn
ači legalizacija kapitala stečenog kriminalnom delatnošću, odnosno finansijske t
ransakcije radi prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na t
ržištu. Sastoji se u falsifikovanju finansijske dokumentacije i manipulacije u s
istemu međubankarskih transakcija. Poslednjih godina se značajno izražava u utaj
ama poreza, ilegalnoj trgovini drogama i oružjem, u organizovanoj kocki, prostit
uciji i reketu, kao i u procesima privatizacije kapitala u bivšim socijalistički
m zemljama Istočne Evrope, kao i u organizovanim kriminalnim kanalima na Zapadu.
Termin “pranje novca” nastaje u SAD u periodu prohibicije (vreme zabrane točenja
alkohola), u III deceniji prošlog veka, kada su kriminalci zarađeni novac od il
egalne proizvodnje i krijumčarenja alkoholnih pića prikazivali kao zaradu koju s
u ostvarili u lancu svojih perionica za pranje rublja i automobila, povodom te p
ojave počeo je da se upotrebljava termin “pranje novca”, odakle ga je preuzela K
riminološka nauka.
Postoje mnoge definicije ove pojave, tekstualno različite ali u suštini slične,
u pojedinim delovima čak identične. Zbog toga nema velikih problema kada su u pi
tanju shvatanja, i određivanje sadržaja pojma pranje novca.
Još 1984. godine komisija predsednika Sjedinjenih Američkih Država za organizova
ni kriminalitet definisala je “pranje novca” kao proces kojim neko prikriva post
ojanje, ilegalno poreklo ili ilegalnu upotrebu prihoda, da bi ga prikazala na ta
j način da izgleda kao legalan.
Pranje novca je izuzetna pretnja integraciji finansijskih ustanova koje dovode u
nepovoljan položaj pravne subjekte koji legalno posluju. Perači novca uopšteno,
ne nastoje da ostvare najvišu stopu dobiti na novac koji operu, već im je važni
je mesto ili investicije koje će im omogućiti najlakšu i najbržu preradu novca.
Tako novac može putovati iz zemlje sa dobrom ekonomskom politikom po kojoj se os
tvaruju više stope dobiti u zemlje s lošijom politikom i nižim prinosima od ulož
enih sredstava, tako da se zbog pranja novca može dogoditi da se slobodni kapita
l ulaže manje racionalno, što uveliko može narušiti postojeće ekonomske tokove.
Promena u potražnji novca - kao rezultat pranja novca, što se ne odražava u služ
benim pokazateljima - može na nacionalnom nivou izazvati nestabilnost kamata i k
ursa.
Pranje novca, kao i ostale nezakonite aktivnosti, uslovljavaju regresivnu distri
buciju dohotka i stvaranje velike potrošačke moći pojedinaca u uslovima opšte re
cesije. Time se iskrivljuje struktura potrošnje, pogotovu među bogatima, i preob
ražava se postojeća socijalna stracifikacija nastajanjem društvenih grupa novih
bogataša. Velika sredstva koja se zarađuju pranjem novca utiču na porast potražn
je za luksuznim proizvodima, povećanje cena nekretnina i nekih potrošnih dobara,
a sve napred navedeno između ostalog pospešuje i inflaciju.
Pranje novca osim što uveliko podriva slobodno tržište, narušava i demokratsku p
olitičku strukturu i političku stabilnost zemlje. Dobro je poznat slučaj da su p
redstavnici kokainskih kartela ili mafije pokušavali, i ponekad i uspevali, prod
reti u središte tela vlasti pojedinih zemalja i potkupiti ih. Sam kolumbijski pr
edsednik Ernesto Samper optužen je da je tokom izborne kampanje primao velike no
včane iznose narko-mafije. Izgleda da su lokalni trgovci drogom nudili potpunu o
tplatu kolumbijskog spoljnjeg duga u zamenu za nesmetano delovanje.
U Karipskoj državici Belize za 500 dolara može se otvoriti anoniman konto, dok s
e za dodatnih 500 dolara može dobiti čak i fiktivno ime nosioca računa. Ovakve p
ovoljnosti kruže u nizu zemalja, uglavnom onih jedva vidljivih na mapi, naročito
su omiljena Karipska ostrva te jedva nastanjene ostrvske državice krajnje egzot
ičnih imena, rasute u Tihom okeanu. U njima takođe komotno možete da osnujete tz
v. anonimna akcionarska društva gde se uopšte ne zna ko je vlasnik ili pak predu
zeće koje od sve svoje imovine poseduje tek poštansko sanduče.
Na Kajmanskim ostrvima sa samo 39.000 stanovnika recimo postoji 34.000 registrov
anih kompanija, 590 banaka i 500 milijardi dolara na računima.
S obzirom da kriminalci ne objavljuju godišnje finansijske izveštaje teško je pr
oceniti koja se količina para u svetu “opere”. Procena Međunarodnog monetarnog f
onda je ipak, da tzv. “bruto kriminalni proizvod” u svetu iznosi više od 500 mil
ijardi dolara godišnje, a po proceni Ujedinjenih nacija čak 80% navedenog iznosa
ostvaren je trgovinom narkoticima.
Postoji krilatica da je san svakog perača novca da plati porez! Put koji treba d
a se pređe od prljavog novca do plaćanja poreza nije ni lak, ni jeftin. Vlasnici
prljavog novca, stečenog trgovinom oružjem, narkoticima, pljačkom, piraterijom,
ali i ucenama političara žele da ga uvedu u legalne tokove, da bi mogli da ulaž
u u legalan biznis i da ga uvećavaju. Za to, međutim moraju dobro da plate. Fina
nsijskim stručnjacima koji će da odrade taj posao plaćaju i do 25% vrednosti uku
pne sume, a procenat i dalje raste. Osamdesetih godina, ova usluga je koštala sv
ega 6%, da bi krajem devedesetih dostigla 20%.
Kao ilustraciju navešćemo primer jednog Italijana, koji je pre nekoliko godina u
hapšen pod sumnjom da je radio za mafiju. Nakon konfiskacije imovine ustanovljen
o je da je posedovao 131 stan, 122 magacina, 20 fabrika, 10 školskih zgrada i 25
0.000 akcija u jednoj sicilijanskoj banci.
Novac dobijen iz kriminalnog delovanja obično korumpira službenike finansijskog
tržišta uzrokujući dugotrajnu i teško popravljivu štetu tržišnom kredibilitetu.
Pranje novca može korumpirati delove finansijskog sistema i onemogućiti uspešno
upravljanje bankama i nadzornim telima. Ukoliko neki bankarski rukovodilac posta
ne korumpiran, netržišno ponašanje može se proširiti u druga područja koja nisu
povezana s pranjem novca, što ugrožava sigurnost i bonitet Banke. Osobe koje oba
vljaju nadzor nad radom Banke takođe mogu biti korumpirane ili zastrašene pretnj
ama, što smanjuje bonitet i potpuno onemogućava delotvornost nadzora. S toga je
nužno jačati zakonske odredbe protiv pranja novca, ali to ne znači smanjenje tra
dicionalne bankarske kontrole.
Ukoliko su banke umešane u pranje novca, narušava se poverenje koje javnost ima
u njih, te se, ako su povezane sa organizovanim kriminalom, podriva njihova stab
ilnost.
Uprkos kratkotrajnoj mogućoj dobiti, preti im neposredna opasnost od gubitka zbo
g prevara, kako zbog nemarnosti u proveri neželjenih stranaka ili narušenog inte
griteta njihovih službenika koji su povezani sa kriminalcima. U pranju novca kro
z banke organizovani kriminal se često služi ljudima koji nemaju kriminalnu proš
lost, što otežava otkrivanje takvog dela. Onda otvaraju račune preko kojih obrću
velike novčane iznose, često uz pomoć nesavesnih bankarskih službenika.
Jedan od najpoznatijih uspešnih slučajeva sprečavanja pranje novca jeste akcija
pokrenuta protiv Bank of Credit and Commerce International, (BCCI), koja je pona
jviše delovala u Velikoj Britaniji i SAD-u i za koju su američke vlasti ustanovi
le da je oprala oko 32 miliona dolara. Uhapšen je znatan broj službenika među ko
jima i devetorica direktora banke. Banka je zbog protivzakonitog delovanja osuđe
na da plati kaznu od 15,3 miliona dolara te je uskoro potpuno prestala poslovati
ostajući bez 530 hiljada štediša širom sveta i bez njihovih 12,4 miliarde dolar
a.
Želja za sticanjem profita osnovni je motiv najvišeg broja počinjenih kriminalni
h dela, kao što su trgovina narkoticima, protivzakonito uterivanje duga, nedozvo
ljena trgovina oružjem, krijumčarenje alkohola i duvana, piraterija, ucene i pre
vare. Pojedinci ili kriminalne grupe sa tako stečenim profitom, nazvani “vruć no
vac” da bi mogli da ga koriste na regularan način, prikrivaju njegovo poreklo. D
a bi takav novac izgledao čist, podrazumeva se i njegovo pranje.
Prljav novac prolazi kroz račune tzv. off shore pravnih lica, banaka, investicio
nih fondova, trgovinu automobilima i vrednosnim hartijama, korespondentne račune
nekad uz preplitanje dve faze a nekad uz potpuno zbližavanje neke od faza.
Postoji veliki broj različitih tehnika “pranja novca” a zajedničko obeležje im j
e da novac prolazi kroz tri faze: ulaganje, prikrivanje i integracija.

Faza ulaganja
U fazi ulaganja ilegalni profiti se uvode u legalni finansijski sistem
. Gotovina pribavljena kriminalnim poslovima uplaćuje se na bankovne račune, obi
čno pod izgovorom neke regularne delatnosti što predstavlja fazu ulaganja. Najče
šće se depoziti ulažu zbog nekog legalnog posla, gde se plaćanje obavlja u gotov
om novcu, kao što su na primer, garaže, luksuzni butici, galerije, komisioni, re
storani, antikvarnice itd. Ukoliko se gotovina stvorena kriminalom pomeša sa pri
hodima legalnog poslovanja, smanjuje se mogućnost brzog otkrivanja vrućeg novca.
Uplata u banku novca stečenog kriminalom, može biti izvršena na mnogo načina. N
eki od postupaka koji su karakteristični za fazu ulaganja: uplata “vrućeg novca”
pod pokrićem redovnih gotovinskih prihoda od poslovanja; osnivanje lažnih, tzv.
“fantomskih preduzeća” koja ne posluju i postoje samo kao sredstvo za uplatu go
tovog novca na račune u bankama, usitnjavanje velikih suma novca među saradnicim
a koji ga polažu na račune u iznosima koji su dovoljno mali ili su ispod zakonsk
og cenzusa, pa zbog toga nisu sumnjivi bankarskim radnicima i nisu predmet izveš
tavanja i posebnog praćenja.
U ovoj fazi u novije vreme susreće se i kupovina, odnosno preuzimanje preduzeća
sa ozbiljnim finansijskim teškoćama, čiji računi treba da posluže samo kao tzv.
bojler računi, gde će se sliti novac prethodno deponovan na račune raznih finans
ijskih institucija.
Faza prikrivanja
Nakon što je gotovina pretvorena u bankarski depozit, naredni korak u procesu pr
anja novca je faza prikrivanja, koja se ostvaruje prebacivanjem sredstava s jedn
og računa na račune raznih banaka u svetu, prividnih subjekata kao i drugih fina
nsijskih institucija, a sve radi prikrivanja originalnog izvora i destinacije po
četnog kriminalnog kapitala. Novac se premešta mnogobrojnim transakcijama čiji j
e glavni cilj da se prikrije veza između novca i kriminalne aktivnosti od koje p
otiču. Tokom faze prikrivanja u procesu pranja novca obavi se veliki broj transa
kcija kojima se novac prenosi po čitavom svetu. Mnoge od tih transakcija su besm
islene i za njih se ne može pronaći nikakvo pokriće poslovanja.
Prava svrha tih transakcija je da prikriju tragove kretanja novca i da otežaju p
osao svakome ko pokuša da istraži odakle novac potiče. Kada se novac nađe na nek
om od računa, s njim se radi sve ono što može da prikrije njegovo poreklo. U ovo
j fazi kupuju se polise osiguranja, daju pozajmice, kupuje skupocena roba, umetn
ička dela, akcije, investicioni fondovi, i koriste mnogi drugi finansijski instr
umenti.

Faza integracije
Poslednja faza pranja novca kojom on ponovo ulazi u legalne ekonomske tokove je
faza integracije. Novac se ulaže u zakonite poslove ili investira, posle čega se
javlja kao novac koji potiče od zakonom dozvoljene delatnosti.
Popularni metod integracije novca stečenog kriminalom u legalne tokove je kupovi
na nekretnina, kao što su poslovne zgrade, skladišta ili stanovi.
Iako se ovaj novac finansira prljavim novcem, prihod koji se ostvaruje izdavanje
m prostora u zakup neće biti sumnjiv jer je rezultat zakonom dozvoljene delatnos
ti. Cilj ove faze i procedure pranja novca je da se novac stečen kriminalom preb
aci u poslove koje zakon ne zabranjuje. Jedan od njih je i oživljavanje preduzeć
a koja se nalaze u teškoćama investiranjem ogromnih suma novca. Preduzeće nastav
lja normalno da posluje koristeći novac stečen kriminalom kao svoj kapital. Pera
či novca primaju dividende i direktorske plate, što su zakoniti vidovi prihoda.
Ovde moramo samo napomenuti da se često sve tri faze ponekad ne mogu razlikovati
. Pojedine faze pranja novca mogu biti iste ili se još češće mogu međusobno prek
lapati. Kako će se odvijati pojedina faza i koje će se metode pri tom koristiti,
zavisi od raspoloživih mehanizama za pranje i od zahteva organizovanog kriminal
a koji je taj posao naručio. U svakom slučaju pranje novca podrazumeva mnogobroj
ne međusobne različite tehnike koje su obično složene, domišljate i tajne. Zajed
ničko je da se njima mora sakriti poreklo i ime vlasnika novca, te da naručilac
želi zadržati kontrolu nad samim postupkom i po potrebi ostvariti njegovu promen
u.
Očito se najviše u borbi protiv pranja novca može učiniti u fazi ulaganja, kada
- pogotovu nakon prodaje droge na ulici, prodavci ostavljaju sredstva koja su ve
lika i po vrednosti i po količini (često i veća nego što je iznosila i sama drog
a). Kako se kriminalci moraju lišiti gotovog novca, tu su posebno ugrožene ustan
ove koje primaju depozit. Evropska zajednica donela je stoga stroge propise po k
ojima se zahteva identifikacija stranke koja otvara račun i uplaćuje, obavezno v
ođenje odgovarajuće evidencije o depozitima, te obaveštenje nadležnih organa o s
umnjivim finansijskim transakcijama. U SAD-u postoji zakonska obaveza da banke m
oraju obavestiti nadležna tela o gotovinskim uplatama na račun u iznosu većem od
10.000 dolara, sličan propis postoji i u Australiji, ali za sada ne postoji u E
vropi. Ipak, gotovo su sve evropske zemlje već promenile ili upravo menjaju svoj
e zakonodavstvo, tako da se u sumnjivim slučajevima ne poštuje odredba o bankars
koj tajni, odnosno moraju se nadležna tela obavestiti o finansijskim transakcija
ma za koje se opravdano sumnja da nisu u skladu sa zakonom.
 PRANJE NOVCA KAO KRIVIČNO DELO U MEĐUNARODNOM PRAVU
Da bi se napred nedozvoljene delatnosti suzbile, Međunarodna zajednica je pristu
pila normiranju adekvatnih mera, sredstava i postupaka u pojedinim zemljama, a u
cilju sprečavanja i suzbijanja ovakvih nedozvoljenih delatnosti. Tako je doneto
više Međunarodnih pravnih akata kojima su precizirane nedozvoljene delatnosti i
pojedini oblici i vidovi pranja novca, kao i mere i postupanja Nacionalnih zako
nodavaca u pravcu suzbijanja ove pojave. Tako je i u Evropskom pravu pranje novc
a dobilo status samostalnog krivičnog dela, ali ovo delo poznaje i niz Nacionaln
ih krivičnih zakonodavaca.
Shvativši realnu opasnost od organizovanog kriminaliteta Internacionalnog karakt
era koji ne poznaje političke, državne i ideološke granice među narodima, država
ma i kontinentima Međunarodna zajednica počinje da radi na razvijanju i koncipir
anju strategije opšte borbe protiv najopasnijih vidova kriminaliteta, trgovine o
pojnim drogama, belim robljem, oružjem itd., a sa čime je u nerazdvojivoj vezi i
pranje novca. U tom smislu u poslednjih nekoliko godina je doneto više Međunaro
dnih pravnih akata, koji u ovu borbu unose nova sredstva, metode i postupke. To
su konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotičkim sup
stancama (doneta 1988. godine u Bernu), Konvencija o pranju novca, istrage i u r
ešavanju zaplene konfiskacije dobiti od kriminalaca (doneta 1990. godine u Straz
buru), direktiva za sprečavanje korišćenja finansijskog sistema u cilju pranja n
ovca (iz 1991. godine), kominike (donet 1993. godine na Kipru) i Konvencija OUN
protiv Transnacionalnog organizovanog kriminala (iz 1988. godine).
Navedena međunarodna pravna akta predstavljaju pravni osnov za regulisanje pojed
inih inkriminisanih ponašanja u vezi sa pranjem novca u nacionalnom krivičnom za
konodavstvu. Stoga je veoma značajno na koji način nacionalnog zakonodavstva ure
đuju krivično-pravni osnov pranja novca. Ovo tim pre što mnoga rešenja predviđen
a navedenim međunarodnim pravnim aktima nalaze svoje oživotvorenje i primenu kro
z rešenja u nacionalnom krivičnom zakonodavstvu.
Konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine, opojnim drogama i psihotičkim supst
ancama (“Sl. list SFRJ - međunarodni ugovori”, br. 14/90), poznata kao “Bečka ko
nvencija”, koju je prihvatilo više od 100 država, predviđa obavezu država potpis
nica da u svom nacionalnom zakonodavstvu inkriminišu brojne aktivnosti vezane za
trgovinu opojnim drogama, kao i da pranje ovako stečenog novca predvide kao kri
vično delo. U članu 3. Konvencije predviđeno je da će sve neophodne mere svaka s
tranka - potpisnica usvojiti kako bi se po njenom zakonu utvrdile kao krivični p
rekršaj određene aktivnosti, pod uslovom da se naravno čine namerno, pa je tako
predviđeno i da se mora inkriminisati i konverzija ili transfer svojine, uz znan
je da je takva svojina stečena trgovinom droge ili drugih psihotičnih supstanci,
bilo da se radi o samom trgovcu ili o osobi koja je učestvovala u skrivanju ili
prikrivanju nezakonitog porekla svojine ili pomagala nekom licu koje je umešano
u počinjenje takvog ili takvih prekršaja da bi izbeglo zakonske posledice svoji
h dela; isto tako inkriminišući i zavisno od ustavnih načela i osnovnih koncepci
ja pravnog sistema - sticanje, posedovanje ili korišćenje svojine, saznanjem, u
vreme prijema, da je takva svojina stečena na osnovu jednog ili više prekršaja u
tvrđenih u skladu sa Konvencijom, ili učešće u takvom prekršaju ili prekršajima.
Takođe, Konvencija nepropisanog i da će svaka strana potpisnica usvojiti neopho
dne mere da bi se omogućila zaplena prihoda koja potiče od trgovine droge ili sv
ojina čija vrednost odgovara vrednosti takve dobiti, pored navedenog svaka stran
a potpisnica usvojiće i neophodne mere da se njenim nadležnim organima omogući d
a identifikuju, otkriju, zamrznu ili zaplene dobit, odnosno svojinu, a radi kona
čne zaplene, s tim što će radi sprovođenja ovih mera svaka strana potpisnica ovl
astiti svoje sudove ili druge nadležne organe da nalože da bankarska, finansijsk
a ili komercijalna evidencija bude stavljena na raspolaganje, zaplenjenje, kao i
da strane potpisnice neće odbiti da deluju po odredbama ovog stava iz razloga b
ankarske tajne, dakle, Konvencijom je predviđeno da države potpisnice omogućavaj
u jedna drugoj uzajamnu pravnu pomoć.
Dodajmo i to da je Bečkoj konvenciji pristupilo više od 170 država, među njima s
u i tzv. “finansijski rajevi” gde se prihod stečen od droge legalizuje suprotno
odredbama Konvencije, naime, služba (biro) Ujedinjenih Nacija za kontrolu droge
i prevencije kriminaliteta (UN Office for Drug Control and Crime Prevention), je
napravila listu “najvažnijih finansijskih rajeva”, poznatih po pranju novca, gd
e su zemlje raspoređene u određene geografske zone.
Drugi značajni akt iz ove oblasti jeste Konvencija o pranju novca, vođenju istra
ge i izvršavanju zaplene i konfiskacije dobiti od kriminala ili Evropska konvenc
ija koju je doneo Savet Evrope 8. novembra 1990. godine u Strazburu. Ovu konvenc
iju ratifikovala je Savezna skupština, a tekst Konvencije je objavljen u “Službe
nom listu SRJ” - Međunarodni ugovori, broj 7/2002. Ova konvencija takođe, propis
uje obavezu država koje su je prihvatile da u svom nacionalnom zakonodavstvu pre
dvide posebno krivično delo pranje novca. Obeležja ovog dela su određena na iden
tičan način kao i Bečkom konvencijom, s tom razlikom što se u ovom slučaju teži
oduzimanju i konfiskaciji sve vrste imovinske dobiti koja je stečena, ne samo ne
zakonitim delatnostima vezanim za opojne droge, već i za terorizam, trgovinu bel
im robljem, oružjem i krivičnim delima kojima se ostvaruje veliki profit.

Tako je u članu 6. ove konvencije određen pojam i obeležje krivičnog dela pranje
novca koje se sastoji u umišljajnom preduzimanju jedne ili više od sledećih del
atnosti:
- konverziji ili transferu imovine uz znanje da takva imovina predstavlja prih
od od kriminala s ciljem prikrivanja ili neistinitog prikazivanja nezakonitog po
rekla imovine, ili pomaganju nekom licu koje je uključeno u činjenje predikatnog
krivičnog dela da izbegne zakonske posledice svojih dela;
- prikrivanju ili neistinitom prikazivanju pravne prirode izvora, mesta, upotr
ebe, kretanja, prava ili svojine u odnosu na imovinu, znajući da ta imovina pred
stavlja prihod stečen činjenjem krivičnog dela;
- sticanju, posedovanju ili korišćenju imovine sa znanjem u vreme prijema da t
akva imovina predstavlja prihod od krivičnog dela;
- učestvovanju, određivanju ili zaveri radi činjenja, pokušaju činjenja i poma
ganja, posticanju ili olakšanju i savetovanju u cilju činjenja bilo kog krivično
g dela.
Problematikom preduzimanja adekvatnih mera za sprečavanje i suzbijanje pranja no
vca bavila se takođe i Konvencija OUN protiv transnacionalnog organizovanog krim
inala, s dva dopunska protokola, i to: protokolom za prevenciju, suzbijanje i ka
žnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom i Protokolom protiv
krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom. Ovi poslednji međunarodni prav
ni akti doneti su na konferenciji pod okriljem Organizacije Ujedinjenih Nacija k
oja je održana decembra meseca 1998. godine u Palermu. Ovu konvenciju, sa dopuns
kim protokolima, ratifikovala je Savezna skupština, a tekst konvencije i dopunsk
ih protokola objavljen je u “Sl. listu SRJ” - Međunarodni ugovori, br. 6/2001. G
otovo na istovetan način kao i Evropska konvencija i ova konvencija, u članu 6 u
tvrđuje da kriminalizacija pranja dobiti stečene kroz kriminal određuje pojam i
karakteristike krivičnog dela pranje novca, koje su sve države potpisnice ove ko
nvencije dužne da unesu u svoje nacionalno krivično zakonodavstvo, takođe su, u
članu 7. ove konvencije predviđene i mere za borbu protiv pranja novca kojima su
utvrđeni subjekti, aktivnosti i postupci nadležnih nacionalnih organa u sprečav
anju i suzbijanju različitih oblika i vidova pranja novca.
Na osnovu ovih međunarodno-pravnih akata, posebno Evropske konvencije i Konvenci
je OUN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala niz država je u svom naci
onalnom zakonodavstvu predvidelo samostalno krivično delo pranje novca obezbeđuj
ući pri tom i određenu vrstu i meru krivičnih sankcija.
PRANJE NOVCA KAO KRIVIČNO DELO U NAŠEM KRIVIČNOM
ZAKONODAVSTVU
Zakon o sprečavanju pranja novca koji je, kao što smo već istakli donet septembr
a 2002. godine, a stupio na snagu 1. jula 2002. godine (“Sl. list SRJ”, br. 53/2
001), a zatim je 2005. godine donet novi Zakon o sprečavanju i pranju novca (“Sl
. list SCG”, br. 85/05). Novim zakonom veoma je jasno definisano šta se smatra p
ranjem novca i koje mere treba da preduzmu banke i sve ostale finansijske instit
ucije da bi se ovo krivično delo suzbilo a po mogućstvu i iskorenilo doslednom p
rimenom ovog zakona. Donošenjem Zakona o sprečavanju pranja novca (“Sl. list SFR
J”, br. 53/2001) krajem septembra 2001. godine, naša država se pridružila veliko
m broju država savremenog sveta koje su se ujedinile u nastojanju da spreče i su
zbiju najopasnije vidove i oblike organizovanog kriminaliteta imovinskog karakte
ra kao velikog bezbedonosnog problema koji ne poznaje granice.
Od jula 2002. godine kada je kod nas stupio na snagu Zakon o sprečavanju i pranj
u novca, u Srbiji je podneto između 20-30 prijava za krivično delo pranje novca,
međutim, ni jedan slučaj do sada nije prema mojim saznanjima procesuiran, niti
je doneta pravnosnažna sudska presuda.
Takođe, Specijalno tužilaštvo podiglo je u julu mesecu 2006 godine optužnicu pro
tiv 15 ljudi koje tereti za zločinačno udruživanje pranja novca i zloupotrebu sl
užbenog položaja. Lica protiv kojih je podignuta optužnica ostvarila su imovinsk
u korist od 210 miliona dinara, od čega je 160 miliona dinara neplaćenog poreza
na štetu države a dobit članova grupe je oko 55 miliona dinara.
U konkretnom slučaju radi se o pranju novca što je teško dokazati jer su svi nel
egalni poslovi pokriveni papirima, a ceo posao je besprekorno funkcionisao na sl
edeći način. Optuženi su nalazili ljude koji su na svoje ime osnivali i registro
vali preduzeće, a zatim blanko potpisanu dokumentaciju i pečat preduzeća predava
li članovima kriminalne grupe. Članovi kriminalne grupe su zatim izdavali fiktiv
nu dokumentaciju preduzećima i preduzećima sačinjavali neistinite isprave, u koj
ima su lažno prikazivali da je između preduzeća kojima je upravljala ta grupa i
drugih preduzeća vršen promet roba i usluga, iako toga nije bilo. “Perači”, odno
sno “fantomi” su firme koje su služile za pranje novca, odnosno za legalizaciju
nezakonitog poslovanja preduzeća i pravdanje ulaza i izlaza robe. Optužena krimi
nalna grupa je osnovala četiri “perača - fantoma”, koji su poslovali sa 750 pred
uzeća i privrednih subjekata i poslovanje preduzeća je trenutno pred istragom, t
ako da se uskoro očekuje pokretanje postupka za zloupotrebe u privredi i mahinac
ije.

Pranjem novca u smislu navedenog zakona smatra se:

1. konverzija ili prenos imovine, saznanjem da je ta imovina stečena izvršenjem
krivičnog dela, u nameri da se prikrije ili netačno prikaže poreklo imovine;
2. prikrivanje ili netačno prikazivanje činjenica u vezi sa imovinom, saznanjem
da je ta imovina stečena krivičnim delom;
3. sticanje, držanje ili korišćenje imovine, saznanjem, u trenutku prijema, da j
e ta imovina stečena izvršenjem krivičnog dela;
4. prikrivanje, u procesu svojinske transformacije preduzeća i drugih pravnih li
ca, nezakonito stečene društvene ili državne imovine i društvenog ili državnog k
apitala (“Službeni list SCG”, broj 85/05).
Imovinom se smatraju stvari (pokretne i nepokretne), novac, prava, hartije od vr
ednosti i druge isprave kojima se može utvrditi pravo svojine i drugih prava. No
vcem se smatra gotov novac, efektivni strani novac, depoziti na računima (dinars
ki i devizni), kao i druga sredstva plaćanja.
U članu 4. predviđene su radnje i mere za otkrivanje i sprečavanje pranja novca
koje su dužni da preduzimaju pravna lica (obveznici i odgovorna lica u pravnim l
icima). Tako da su obveznici u smislu ovog zakona banke i druge finansijske orga
nizacije, menjači, osiguravajuća društva, investicioni fondovi, berze i zalagaon
ice (“Službeni list SCG”, broj 85/05).
U članu 5. propisano je da je obveznik dužan da utvrdi identitet stranke i izvrš
i identifikaciju, prikupi podatke o stranci i transakciji i sve ostale podatke k
oji su značajni za otkrivanje pranja novca, a to su dužni da urade u sledećim sl
učajevima: pri otvaranju računa, pri svakoj transakciji, gotovinskoj i bezgotovi
nskoj ili pri više međusobno povezanih transakcija u ukupnom iznosu od 15.000 Eu
ra, kao i kod poslova u vezi sa životnim osiguranjem, kada pri svakoj transakcij
i bez obzira na vrednost posumnjaju da se radi o pranju novca, kao i kod igara n
a sreću kada se uplaćuje ili isplaćuje iznos od 1.000 Eura ili više u dinarskoj
protivvrednosti. Takođe treba napomenuti da obveznik nije dužan da izvrši identi
fikaciju u slučaju međubankarskih transakcija (“Službeni list SCG”, broj 85/05).
U novom Krivičnom zakonu koji stupa na snagu januara 2006. godine Zakon, je u čl
anu 231. predvideo posebno krivično delo pranje novca, tako da se naša zemlja pr
iključila naporima Međunarodne zajednice u borbi i suzbijanju ove nezakonite - k
riminalne delatnosti (Osnovni Krivični zakon).
Inače, krivično delo pranje novca javlja se u tri oblika a to su: osnovni, poseb
ni i teži oblik.
Osnovni oblik krivičnog dela - naš Zakon sankcioniše kaznu zatvora od 6 meseci d
o 5 godina, a navedenom kaznom biće sankcionisan svako onaj ko izvrši konverziju
ili prenos imovine, saznanjem da ta imovine potiče od krivičnog dela, u nameri
da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili la
žno prikaže činjenica o imovini saznanjem da ta imovine potiče od krivičnog dela
. Takođe Zakonom će biti sankcionisani i svi oni koji drže ili koriste imovinu z
a koju su u trenutku prijema znali da ta imovina potiče od krivičnog dela.
Poseban oblik krivičnog dela za koji je Krivičnim zakonom predviđena kazna zatvo
ra do 3 godine postoji u slučaju ako učinilac nije znao da se radi o novcu koji
je pribavljen nekim krivičnim delom, ali je mogao da zna ili je bio dužan da to
zna, tako da se u ovom slučaju radi o lakšem obliku vinosti pri čemu činilac pos
tupa nehatom, u odnosu na poreklo stečenog novca koji je predmet izvršenja ovog
krivičnog dela.
Najteži oblik ovog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju
od 1 do 10 godina, postoji u slučaju ako je na ovaj način učinjena delatnost pra
nja novca u iznosu koji prelazi 1,5 milion dinara. Dakle, visina “opranog” proti
vpravno stečenog novca predstavlja kvalifikatornu okolnost ovog krivičnog dela.
U svakom slučaju, bez obzira o kom se obliku ovog krivičnog dela radi, Sud učini
ocu ovog krivičnog dela uz kaznu (zatvor ili novčana kazna) obavezno izriče i me
ru bezbednosti oduzimanja novca ili dobiti koji su predmet “pranja”.
Naša država preduzima velike napore u pravcu iskorenjivanja pojava pranja i prik
rivanja novca i u tom smislu donela je mnogo zakonskih i podzakonskih akata, međ
u kojima bi posebno istakli Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u
suzbijanju organizovanog kriminala (“Sl. glasnik RS”, br. 27/2002, 42/2002 i 39
/2003). Ovim zakonom su posebno uređeni nadležnosti i ovlašćenja državnih organa
Okružnog suda u Beogradu, Specijalnog tužilaštva, Službe za suzbijanje organizo
vanog kriminala u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova i posebne pritvorske
jedinice u sastavu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, a
sve to radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinioca krivičnog dela kada postoj
i elemenat organizovanog kriminala.
Osim napred navedenih državnih organa postoje i drugi državni organi koji su tu
da bi sprečili, otkrili i sankcionisali sve one koji ne postupaju u skladu sa Za
konom, između ostalih su i policija, javno tužilaštvo, bezbednosno-informativna
agencija, sudovi, carinski organi, poreska policija, kao i svi ostali društveni
činioci.
Da bi borba protiv krivičnog dela pranje novca bila bolja i efikasnija zahteva i
angažovanje svih društvenih činioca jer ovo krivično delo ugrožava pre svega ek
onomske, političke, pravne, kulturne i sve druge značajne vrednosti jednog društ
va. Oblici ove organizovane kriminalne delatnosti nisu uvek uočljivi i prepoznat
ljivi, te svakako otežavaju blagovremeno preduzimanje efikasnih mera za njihovo
sprečavanje i suzbijanje.
Pranje novca predstavlja veoma opasnu kriminalnu delatnost sa visokim stepenom d
ruštvene opasnosti, tako da se ovo krivično delo teško otkriva a i dokazuje. Tak
ođe moramo istaći da je pranje novca posledica neefikasnog funkcionisanja instit
ucija sistema, tako da borba protiv ove društveno negativne pojave predstavlja i
borbu za reformu institucije, jer samo boljim i efikasnijim institucijama možem
o se suprotstaviti pranju novca i samim tim podići životni standard građana na v
iši nivo, a to ćemo učiniti pre svega doslednim sprovođenjem Zakona, što efikasn
ijim radom policije, kao i primenom kaznene politike u našim sudovima.
 Literatura
Predrag B. Marković,
sudija Opštinskog suda u Kragujevcu
Claire A. Daams
Stanley E. Morris