GEODEZIJA

Poglavlje 9

Prof. dr Nenad Vuovi

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja u trigonometrijskim mrezama

Odredjivanje trigonometrijskih taaka metodama presecanja

Orijentacija pravaca u Gauss-Krgerovom koordinatnom
sistemu
Raunanje direkcionog ugla
Raunanje orijentisanih pravaca
Raunanje priblinih koordinata taaka metodom
presecanja napred
Raunanje koordinata poligonskih taaka
Elementi poligonskog vlaka
Vezivanje poligonskog vlaka za trigonometrijsku mreu
Uglovno izravnanje poligonskog vlaka
Raunanje definitivnih vrednosti direkcionih uglova
Raunanje koordinatnih razlika
Raunanje definitivnih vrednosti koordinata poligonskih
taaka u vlaku
Dozvoljena uglovna i linearna odstupanja u poligonskim
vlakovima

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Raunanje koordinata poligonskih taaka
Jedan od osnovnih ciljeva u geodeziji je detaljno snimanje terena u cilju dobijanja podataka za izradu
situacionih planova sa vertikalnom predstavom terena. Za takvo snimanje nisu dovoljne samo trigonometrijske
take, jer se sa njih ne moe sagledati sav detalj na terenu. Zbog toga je neophodno da izmedju
trigonometrijskih taaka detaljne triangulacije umetnu poligonski vlakovi.
Za odredjivanje poloaja poligonskih taaka u projekcijskoj ravni neophodni su odredjeni elementi, od kojih
se neki nalaze u birou (dati elementi), dok se drugi mogu prikupiti samo na terenu (mereni elementi).
Dati elementi su ranije odredjene (sraunate) veliine. To su koordinate datih taaka na koje se vlak oslanja i
direkcioni uglovi poetne i zavrne date strane.
Mereni elementi (uglovi i duine) su veliine ije se vrednosti odredjuju merenjem na terenu.
Pri raunanju koordinata poligonskih taaka koriste se vrednosti veznih i prelomnih uglova i horizontalne
vrednosti duina poligonskih strana. Uglovi se mere u vie girusa, a duine se po pravilu odredjuju direktnim
merenjem na terenu a ako se ne mogu odrediti neposrednim merenjem, odredjuju se indirektnim (posrednim)
putem. Srednje vrednosti duina treba redukovati na horizont. Geometrijska veza izmedju pomonih veliina
koje se mere i veliina koje se odredjuju, zavisi od konkretnih uslova na terenu.

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Elementi poligonskog vlaka
Razmotriemo najpre jedan poligonski vlak umetnut izmedju dve date trigonometrijske take Ta i Tb.
Elementi umetnutog poligonskog vlaka su:
Dati elementi
poetna vezna taka vlaka Ta (ya, xa),
zavrna vezna taka vlaka Tb (yb, xb),
poetna orijentaciona taka Tc (yc, xc),
zavrna orijentaciona taka Td (yd, xd),
koeficijent pravca prave TcTa (poetni direkcioni ugao p),
koeficijent pravca prave TbTd (zavrni direkcioni ugao z).

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Elementi poligonskog vlaka
U sluaju da direkcioni uglovi nisu dati do njihovih vrednosti dolazi se raunskim putem iz koordinata taaka
TcTa i TbTd.
Mereni elementi

poetni vezni ugao (p),

zavrni vezni ugao (z)
prelomni uglovi (1, 2, 3),
duine poligonskih strana d1, d2, d3, dn.

Mereni elementi su od najvee vanosti za poligonsku mreu, jer utiu na tanost odredjivanja poloaja
poligonskih taaka u projekcijskoj ravni. Pre raunanja koordinata poligonskih taaka, utvrdjuje se redosled
kojim e se ta raunanja obaviti. Povlai se raunska linija idui od poetne vezne take Ta do zavrne vezne
take Tb, sa leve strane vlaka i na taj nain oznai u kom pravcu se vre raunanja i sa koje strane vlaka
formiraju vezni i prelomni uglovi.

Raunanje koordinata poligonskih taaka u vlaku uglavnom se sastoji iz sledeih operacija:

1. Vezivanje poligonskog vlaka za trigonometrijsku mreu.
2. Uglovno izravnanje poligonskog vlaka.
3. Raunanje definitivnih vrednosti direkcionih uglova poligonskih strana.
4. Raunanje koordinatnih razlika.
5. Raunanje definitivnih vrednosti koordinata poligonskih taaka u vlaku.
Za ova raunanja koristi se T.O. 19.

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Vezivanje poligonskog vlaka za trigonometrijsku mreu
Preko veznih uglova uspostavlja se veza poligonskog vlaka sa trigonometrijskom mreom. Kada su
trigonometrijske take pristupane, onda se neposredno sa njih mere vezni uglovi. Medjutim,
trigonometrijska taka za koju se vezuje poligonski vlak moe biti i nepristupana, ili se usled prepreka,
koje se ne mogu ukloniti, ne moe izmeriti vezni ugao. Pod pojmom nepristupane take podrazumeva se
taka iznad koje se ne moe centrisati instrument, te se sa nje ne mogu meriti uglovi i duine
poligonskih strana, koje se sustiu u njoj. To je obino trigonometrijska taka na istaknutim objektima,
kao to su toranjevi crkve, fabriki dimnjaci, relejne stanice itd.
Prikljuiti poligonski vlak za nepristupanu datu taku znai indirektnim putem odrediti odgovarajue
elemente poligonskog vlaka. Vezni uglovi se raunaju iz pomonih trouglova, koji se formiraju zavisno od
terenskih uslova. U sledeim primerima prikazani su razliiti sluajevi odredjivanja veznog ugla posrednim
putem, koji se u praksi najee sreu.
Zajedniko za sve sluajeve je da se na terenu postavljaju pomone take i na taj nain dobija jedan,
dva ili vie trouglova, u kojima se meri potreban broj elemenata (uglova i duina), da bi se svaki od
njih mogao reiti. Njihovo reenje, u veini sluajeva, nije nezavisno, ve sraunati elementi iz prethodnog
trougla koriste se kao dati elementi za naredni trougao itd. Kako e se uspostaviti veza izmedju veliina
koje se odredjuju indirektnim putem i pomonih veliina, koje se neposredno mere, zavisi od terenskih
uslova.
U svakom sluaju treba nastojati da ta veza bude direktna, ili pak sa to manje trouglova, jer se greke
prenose iz trougla u trougao pri njihovom postupnom reavanju.

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Vezivanje poligonskog vlaka za trigonometrijsku mreu

c
sin
d
v 180o ( )
sin

Tp 1 2
v

2 1

v 1 2

Vezivanje poligonskog vlaka za date take indirektnim putem

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Uglovno izravnanje poligonskog vlaka
Iz datog direkcionog ugla TcTa i veznog ugla a moe se sraunati priblina vrednost direkcionog
ugla prve poligonske strane TaT1. Na slian nain mogu se sraunati pribline vrednosti i ostalih
poligonskih strana u vlaku, a zatim i definitivne vrednosti tih direkcionih uglova, to je neophodno da bi se
sraunale koordinatne razlike poligonskih strana, pa i samih koordinata poligonskih taaka u vlaku.
Razmotrimo nain odredjivanja privremene vrednosti direkcionog ugla jedne strane kada je dat direkcioni
ugao prethodne strane i vezni odnosno prelomni ugao.

Odredjivanje direkcionog ugla prve strane u poligonskom vlaku

Napisano u optem obliku direkcioni ugao neke poligonske strane jednak je zbiru direkcionog ugla
prethodne strane i prelomnog (ili veznog) ugla koji ini ta strana sa prethodnom stranom, uveanim ili
umanjenim za 180o.
a1 p v 180o

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Uglovno izravnanje poligonskog vlaka
Ako je p + v < 180o, dodaje se .
Ako je p + v > 180o, oduzima se .
Ako je p + v > 360o, oduzima se 2, a zatim se za ostatak primeni pravilo za .
12 a1 1 ca a 1 2

23 12 2 ca a 1 2 3

3b 23 3 ca a 1 2 3 4

bd 3b b ca a 1 2 3 b 5

Za bilo koji direkcioni ugao u vlaku bie:

nn1 ca 1n n

Direkcioni ugao zavrne strane poligonskog vlaka jednak je zbiru direkcionog ugla poetne strane i
sume prelomnih i veznih uglova, uveanim ili umanjenim proizvodom n (n-broj veznih i prelomnih
uglova).
z p n

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Uglovno izravnanje poligonskog vlaka
Zavisno od oblika poligonskog vlaka, broj n mora uvek odgovarati ukupnom broju veznih i
prelomnih uglova. Usled greaka u merenju veznih i prelomnih uglova prethodna jednaina nee biti
zadovoljena, pa je uglovno odstupanje poligonskog vlaka,
f ( z n 180o ) ( p ) 0
Uglovno odstupanje u poligonskom vlaku jednako je razlici direkcionog ugla zavrne strane n180o
i vrednosti direkcionog ugla poetne strane, uveanih sumom veznih i prelomnih uglova.
Ukoliko se f nalazi u granicama dozvoljenog odstupanja, sve vezne i prelomne uglove treba popraviti.
Pod pretpostavkom da su vezni i prelomni uglovi mereni sa istom tanou u dva girusa, svi uglovi u vlaku,
vezni i prelomni, popravljaju se istim veliinama, dakle sa
v

f
n

tako da svaki mereni ugao u poligonskom vlaku dobija popravku, tj.

i vi 'i

Po zavrenom popravljanju svih uglova u vlaku, uglovno odstupanje mora biti f=0. Popravke v ispisuju se
sa svojim znakom iznad upisanih uglovnih vrednosti.

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Raunanje definitivnih vrednosti direkcionih uglova
Sa popravljenim-izravnatim veznim i prelomnim uglovima mogu se sraunati definitivne vrednosti
direkcionih uglova pojedinih poligonskih strana.
Ako se direkcionom uglu poetne strane doda popravljeni-izravnati vezni ugao a i ovaj zbir izmeni
za 180o, dobie se definitivna vrednost direkcionog ugla prve poligonske strane.
Ako se ovom direkcionom uglu prve strane doda popravljeni prvi prelomni ugao i ta vrednost promeni za
180o, dobie se definitivna vrednost direkcionog ugla druge poligonske strane, itd.
Na ovaj nain srauna se i definitivna vrednost direkcionog ugla poslednje poligonske strane. Ako se tome
direkcionom uglu poslednje poligonske strane doda vezni ugao b, pa se taj zbir izmeni za 180o, mora
se dobiti direkcioni ugao zavrne strane, ukoliko je prethodno raunanje dobro obavljeno. tj. mora biti
zadovoljena jednaina:
nn1 ca 'i 1n n

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Raunanje koordinatnih razlika
Sa slike se vidi da je veliina koordinatnih razlika za bilo koju poligonsku
stranu u poligonskom vlaku se moe sraunati kao kateta u pravouglom
trouglu, po obrascima
yi i 1 d i i 1 sin ii1
x i i 1 d i i 1 cos ii1

Kada primenimo obrasce za raunanje koordinatnih razlika za svaku taku

poligonskog vlaka na slici dobija se:
ya 1 d a 1 sin a1

xa 1 d a 1 cos a1

y12 d1 2 sin 12

x12 d1 2 cos 12

y23 d 23 sin 23

x23 d 23 cos 23

y3b d 3b sin 3b

x3b d 3b cos 3b

Kako je vlak umetnut izmedju datih taaka, ije su nam koordinate poznate, to je oito da bi trebalo da
bude suma ovih koordinatnih razlika jednaka razlici koordinata krajnjih taaka, tj.
yb y a yi ' 1n

xb xa xi ' 1n

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Raunanje koordinatnih razlika
Obzirom da su prirataji y i x sraunati na osnovu merenih veliina i d, koje su optereene
grekama merenja, uslov nee biti zadovoljen i javie se linearna odstupanja po osovini y i x, tako da se
dobija:
f y ( yb y a ) yi ' 1n 0
f x ( xb xa ) xi ' 1n 0

Kada smo, nakon izvrene kontrole, odredili veliine linearnog odstupanja fy i fx, tada pristupamo
raunanju ukupnog linearnog odstupanja fd:
f d f y2 f x2

Medjutim, pre poetka izravnavanja koordinatnih razlika u poligonskom vlaku treba sraunati veliinu
dozvoljenog odstupanja i na osnovu njega videti da li su linearna odstupanja toga vlaka u dozvoljenim
granicama. U protivnom, treba nai izvor pojave greke i merenja ponoviti. Ako je ukupno linearno
odstupanje u dozvoljenim granicama, podeli se u vidu popravaka sraunatih srazmerno duinama strana,
na sve vrednosti koordinatnih razlika y i x:
v yi

fy

di ,

vxi

Za kontrolu mora biti ispunjen uslov,

fx
d
d i

v f ,
y

vx f x

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Raunanje definitivnih vrednosti koordinata poligonskih taaka
Sraunate popravke koordinatnih razlika upisuju se iznad vrednosti privremenih koordinatnih razlika y i
x sa odgovaraju}im znacima. Tako popravljene-izravnate koordinatne razlike na taj nain dobijaju
definitivne vrednosti y i x.
Za kontrolu, suma izravnatih-definitivnih koordinatnih razlika y i x mora biti jednaka razlici koordinata
krajnjih taaka Ta i Tb poligonskog vlaka:

y' v y y yb ya
x' vx x xb xa
Sa definitivnim koordinatnim razlikama sraunaju se postupnim sabiranjem od date take na poetku
vlaka koordinate ostalih taaka u vlaku.
Po zavrenom izravnanju koordinatnih razlika poligonskih strana moe se prei na raunanje i samih
koordinata poligonskih taaka. Koordinate prve poligonske take u vlaku mogu se dobiti ako se
koordinatama poetne-date take Ta dodaju definitivne koordinatne razlike izmedju date i prve take u
vlaku. Koordinate druge take u vlaku dobie se kada se koordinatama prve take dodaju definitivne
koordinatne razlike izmedju prve i druge take u vlaku. Postupajui tako dobie se i koordinate poslednje
take u vlaku.

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Raunanje koordinata poligonskih taaka TO 19
Trigonometrijski obrazac br. 19. - racunanje koordinata poligonskih tacaka
Broj

Podaci

Vezni
i prelomni

Direkcioni
uglovi

sin
cos

Duzina

Broj

tacke

su

uglovi

n=n-1+n

vlaka

Tn

uzeti

180o

dn

Str. ...
Koordinatne razlike
Ordinata
Apscisa
d sin
d cos
y'n

[m]
o

'

21

8/107

249 07

23

2/121

116 21

"

'

"

32

249

32

185 28

25

192, 07

0,09
0,99

539
544

18, 32

191 28

33

139, 00

0,19
0,98

895
001

27, 65

175 36

41

203, 16

0,07

652

0,99

707

156 39

24

239, 04

0,39
0,91

624
815

147 30

32

773, 27

xn=xn-1+xn-1

[m]

Broj

[m]

tacke
Tn

11

12

10

-12

05
-12

o 72

2/121

186 00

20
-12

o 73

2/121

164 08

20
-12

o 74
3

41

2/121

162 02

55
-12

2/121

170 51

20

52
g = 1047
G = 1047
f =

+2

31 32
30 32
-01 00

+3

191, 20

+1

+2

136, 22

+2

+4

15, 55

202, 57

+2

+4

94, 72

219, 47

gy= +64, 30
Gy= +64, 37
fy= +0, 07
fd= +0, 14
(I- 0,30)

gx=
Gx=

-749, 46
-749, 33

fx=

+0, 13

Napomena

07

Apscisa

yn=yn-1+yn-1

[m]

Ordinata

x'n

[m]

Definitivne koordinate tacaka

7 524
524
524
+

975,
18,
956,
27,
929,
15,

24
30
94
64
30
57

4 913
913
913
-

418,
191,
227,
136,
091
202,

75
17
58
20
38
53

23

524
+
7 525

944, 87
94, 74
039, 61

912
4 912

888, 85
219, 43
669, 42

o 74

G y=

+64, 37

Gx= -749, 33

o 72
o 73

41

13

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Raunanje koordinata poligonskih taaka TO 19
Trigonometrijski obrazac br. 19. - racunanje koordinata poligonskih tacaka
Broj

Podaci

Vezni
i prelomni

Direkcioni
uglovi

Broj

tacke

su

uglovi

n=n-1+n

vlaka

Tn

uzeti

180o

sin
cos

Duzina
dn

Str. ...
Koordinatne razlike
Ordinata
Apscisa
d sin
d cos
y'n

[m]
o

21

8/107

o1

1/27

'

"

'

31 26, 0

31

"
6

xn=xn-1+xn-1

[m]

Apscisa

yn=yn-1+yn-1

[m]

Ordinata

x'n

[m]

Definitivne koordinate tacaka

Broj

[m]

tacke
Tn

11

12

10

26, 0

-0, 2

235

40, 4
-0, 3

o2

1/22

260

1/23

212

-0, 3

o4

1/23

270

1/23

254

1/23

206

0,99 872
0,05 053

190, 45

167

20, 3

136, 40

+
-

0,21 919
0,97 568

29, 90

200

11, 1

210, 64

0,34 505

0,93 858
0,93 677
0,34 993

290

29, 0

226, 38

50, 4

158, 36

31

26, 0

21, 7
-0, 3

o6

+
+

18, 2
-0, 3

o5

190, 70

51, 1

35, 8

98, 30 +
+

o1
g = 1471 27, 6
G = 1471 28, 0
f =
-1, 6

1020, 78

7
+

+5

06, 2

14, 4
-0, 3

o3

-4

87

9, 64

-3

1 000,
190,
1 190,
29,
1 220,
72,

00
41
41
87
28
73

1 147,
212,
935,
+
13,
948,
+
51,
7
1
000,
G y=
0,

55
01
44
32
76
24
00

+3

133, 08
-5

+5

72, 68
-5

212, 06
-4

197, 70
+6

79, 22

13, 36

0,52 151
0,85 325

51, 26

157, 80

-2

+2

gy=
G y=
f y=
fd=

83, 87
+0, 23
0, 00
-0, 23
+0, 34
(II- 0,50)

gx=
Gx=
fx=

+4

0,08 437
0,99 643

-0, 25
0, 00
+0, 25

Napomena

00

4
+
+
4
+
+
4

1 000,
9,
1
009,
133,
876,
197,

00
69
69
05
64
65

o1

678,
79,
758,
157,
916,
83,
1 000,
Gx=
0,

99
28
27
84
11
89
00

o4

00

o2
o3

o5
o6
o1

13

Prof. dr Nenad Vuovi

Osnovna geodetska raunanja

Raunanje koordinata poligonskih taaka TO 19
Trigonometrijski obrazac br. 19. - racunanje koordinata poligonskih tacaka
Broj

Podaci

Vezni
i prelomni

Direkcioni
uglovi

Broj

tacke

su

uglovi

n=n-1+n

vlaka

Tn

uzeti

180o

sin
cos

Duzina
dn

Str. ...
Koordinatne razlike
Ordinata
Apscisa
d sin
d cos
y'n

[m]
o

72

o 92

19/12

31

04, 2

o 93

1/29

237

47, 8

o 612
72

'

o 613

1/29

"

140

'
5

31

"

+
7

Ordinata

x'n

[m]

Definitivne koordinate tacaka

[m]

Apscisa

yn=yn-1+yn-1

xn=xn-1+xn-1

[m]

Broj

[m]

tacke
Tn

11

12

10

04, 2

88

52, 0

205, 10

+
+

0,99 980
0,01 978

205, 06

4, 06

7
+

49

29, 5

197, 86

+
+

0,76 031
0,64 956

150, 43

128, 52

37, 5

Napomena

934,
205,
1 139,
150,
1 289,

12
06
18
43
61

4
+
+

608,
4,
612,
128,
740,

09
06
15
52
67

o 93
o 612
o 613

13