VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

Novi Beograd

SEMINARSKI RAD
Tema: Prenos mase i mehanizam prenosa mase
Predmet: Prostiranje toplote i mase

Profesor:
dr Aleksandar Rakovi

Student:
Radovan Klindo
48s/2014

Novi Beograd, 2015

SADRAJ

Uvod _____________________________________________________ 3
1. Prenos mase ____________________________________________ 4
1.1.

Pravilo faza ________________________________________ 4

1.2.

Koeficijent preonsa mase ______________________________ 5

1.3.

Nestacionarno stanje _________________________________ 7

1.4.

Teorija filmskog sloja ________________________________ 7

2. Fikov zakon ____________________________________________ 10

3. Difuzija _______________________________________________ 12
3.1.

Difuzija u gasnoj sredini ______________________________ 13

3.2.

Difuzija u tenoj i vrstoj sredini _______________________ 17

4. Zakljuak ______________________________________________ 18
Literatura ________________________________________________ 19

Uvod
Kada je u odreenoj smei koja se sastoji najmanje od dve komponente, tj.dve razliite
molekulske vrste, koncentracija obe komponente ista je u celom prostoru koji obuhvata data
smea, onda ne dolazi do prenosa mase.
Prenos mase u datoj smei se odvija ako koncentracija date kompoente, nije ista u celom
prostoru, tako da imamo difuziju molekula iz podruja vee u podruje nie koncentracije.
Dakle, razlika u koncentraciji (odnosno postojanje gradijenta koncentracije) je uslov da bi
dolo do difuzije mase, odnosno prenosa mase.
Razlika temperatura je uslov da bi imali prenos toplote, a razlika koncentracije je uslov da bi
dolo do prenosa mase.
Kao i kod konduktivnog prostiranja (difuzije) toplote tako i kod prenosa mase difuzijom sve
se odvija na molekularnom nivou (ili kako se esto kae na ,,mikroskopskom nivou).
Ukoliko imamo strujanje fluida, recimo strujanje preko odreene povrine, tj. strujanje smee
(gasova ili tenosti), onda se prenos mase dominantno odvija konvekcijom (slino
mehanizmu prostiranja toplote konvekcijom) kada postoji razlika u koncentraciji odreene
komponente (npr. komponente A, koncentracije CA) na povrini (CA0), I struji fluida (CA).
Ova vrsta prenosa mase odvija se na tzv. makroskopskom nivou. No, i unutar konvektivne
struje, difuzivni mehanizam prenosa mase se odvija ako postoji razlika koncentracija na
makro nivou.

1.

Prenos mase

Za prenos mase nije dovoljno poznavati samo ravnotenu koncentraciju mase u fazama koje
su u neposrednom dodiru ili unutar jedne faze, ve treba poznavati i dinamiku postizanja
ravnotenog stanja.
Prenos mase ostvaruje se sa mesta vieg hemijskog potencijala ka mestu nieg hemijskog
potencijala, i odvija se dok se potencijali ne izjednae tj. dok se koncentracije na oba mesta
ne izjednae.
Kada postoji razlika temperatura u homogenim binarnim siustemima u kojima postoji
koncentrijski gradijent, doi e do kretanja teih molekula prema mestu nie T to je
termodifuzija i poznata je kao Sokretov efekat.
Prenos mase pri laminarnom strujanju fluida se odvija pod uslovima molekularne difuzije ili
laminarne difuzije ili laminarnim prenosom mase, dok pri turbulentnom strujanju fluida se
moe nazvati turbulentnom (vrtonom, konvekcijskom) difuzijom ili turbulentnim prenosom
mase.
Prenos mase moe biti jednosmeran ili dvosmeran.
Koliina mase koja se prenosi iz faze u fazu proporcionalna je proizvodu dodirne povrine
izmeu faza i pokretake sile prenosa mase.

1.1.

Pravilo faza

Pravilo faza se koristi u nizu klasifikacija ravnotee.

Pravilo daje stepen slobode, tj. broj nezavisnih promenljiuvih kao:
(2.1.)
gde je: F broj stepena.
Primer za jednosmeran prenos mase.
Uzmomo da je broj komponenti C = 3, a broj faza P = 2. Broj stepena slobode nalazimo
pomou relacije:
F=32+2=3

Primer za dvosmeran prenos mase

Recimo da je sada broj komponenti C = 2, broj faza P = 2. Broj stepena slobode se rauna
kao:
F=22+2=2
Pri jednosmernom prenosu mase u sistem koji se sastoji iz 3 komponente i to 2 inertne
komponente i jedne koja prelazi iz faze u fazu, mogue je proizvoljno menjati temperaturu,
pritisak i koncentraciju komponente u jednoj fazi, koja prelazi iz faze u fazu.

1.2.

Koficijent prenosa mase

Ako gasna smea (komponenta A u ambijentu jedne ili vie gasnih komponenata) struji preko
vrste povrine i ukoliko je koncentracija komponente A vea (ili manja) na povrini nego u
masi smee doloazi do formiranja, tzv. koncentracionog graninog sloja.
Granini sloj za koncentraciju raste od poetka ploe u pravcu strujanja, tj. Njegova debljina
raste u pravcu strujanja slino kao i za hidrodinamiki granini sloj. Debljina ovog sloja
definie se kao normalno odstojanje od ploe za koju je:
,

(2.2.)

gdje e: CA0 - koncentracija komponente CA na zidu, tj. za y = 0;

CA - koncentracija komponente CA u fluidu (gasnoj smjei) dovoljno daleko od zida,
kako je prikazano na slici
CA lokalna koncentracija komponente A u graninom sloju.
Sada moemo definisati koeficijent prenosa mase, slino kako smo definisali i koeficijent
prenosa pri konvektivnom prenosu toplote, kao:
,
gde je:

(2.3.)

- maseni difuzioni fluks komponente A, kg/ms,

D koeficijent prenosa mase, m/s,

Takodje, DA = (AD) koeficijent prenosa mase, kg/ms.

Slika 1. Granini sloj za koncentraciju pri strujanju preko ravne ploe

Kao to smo kod prenosa toplote imali Nusselt-ov broj (bezdimenzionalni koeficijent prelaza
toplote):

,
Kod prenosa mase imamo Sherwoiod-ov broj definisan relacijom:

(2.4.)

Isti sluaj je i sa odnosom ransponovanih koeficijenata. Kod prenosa toplote imamo

Prandl-ov broj:
,
Kod prenosa mase imamo Schmidt-ov broj:

(2.5.)

Lewis-ov broj definisan je odnosom:

.
Kada je Sc = Pr = Le = 1, onda su sva tri sloja (hidrodinamiki, toplotni i koncentracinoi) iste
debljine, tj. poklapaju se.
Dakle Schmidt-ov broj igra slinu ulogu kao i Prandl-ov broj kod konvektivnog prenosa
toplote. Videli smo da kod konvektivnog prenosa toplote.
6

.
Slina relacija vai i za konvektivni prenos mase:

1.3.

Nestacionarno stanje

Ako posmatramo difuziju komponente A za kontrolni volume dxdydz i ako primenimo isti
postupak kao kod razmatranja prenosa toplote kondukcijom, dobijamo jednainu za prenos
mase:

(2.6.)

gde je:
- maseni fluks komponente A (kg/ms) koji nastaje usled stvaranja komponente u
kontrolnoj zapremini kao rezultat hemijske reakcije ili slino.
Ako posmatramo, npr. suenje vrstog tela koje u sebi sadri znaajan procenat vlage, tj.
recimo komponente A u tenom stanju CA,L0, a telo je u ambijentu gasne sredine gde je
koncentracija komponente A u gasnom stanju C Ag, onda process suenja tee, i
predpostavljajui da je u pitanju jednodimenzionalni sistem, moemo analizirati process
polazei od jednaine:

1.4.

(2.7.)

Teorija filmskog sloja

Apsorpcija gasova u tenom filmu koji struji niz vrstu povrinu (slika 2.) je est sluaj u
procesnoj industriji. Apsorpcija se odvija dominantno u sloju tenosti filma koji je u
neposrednom kontaktu sa gasnom sredinom.
Jednaina difuzije (prenosa) mase u tenom filmu usled ove arsopcije je priblino data
relacijom:

(2.7.)

Slika 2. Apsorpcija (gasa) u tenom filmu

Granini uslov su:

Meutim, za relativno malu duinu l kontaktno vjeme definisano je kao:

,
gde je:

(2.9.)

- maksimalna brzina u filmu.

U ovom vremenu apsorpcija gasa vri se samo u vrlo tankom sloju dy uz povrinu filma. Taj
deo filma putuje brzinom u umax.
Uz ovu predpostavku gornja jednaina se svodi na:

(2.10.)
i granine uslove:

(2.11.)

Uvodei smenu:

(2.12)
dobijamo da je raspored koncentracije apsorbovanog gasa (komponenta A) u tenom filmu:

(2.13.)

Lokalni maseni fluks u zoni najintenzivnije apsorpcije (y0) je:

(2.14.)

Dakle iz zadnje relacije (2.14.) vidimo da je intenzitet apsorpcije najvei na poetku kontakta
tenog filma i gasa, a da opada u smeru strujanja, du x-ose (slika 2.2.).

2.

Fikov zakon
9

Najjednostavniji primer za Fikov zakon je komora u kojoj se nalaze dve gasne komponente,
A i B, na istoj temperaturi i pritisku, sa tim to su u poetku odvojeni i izmeu njih se nalazi
tanka pregrada. Ako se pregrada nekako ukloni, onda nstaje proces difuzije. Iz podruja vie
koncentracije (tj. Podruje koje ima vie molekula komponente A po jedinici povrine)
molekulu difunduju u smeru u kojem opada njihova koncentracija. Isto se deava i sa drugom
komponentom B koja difunduje u suprotnom smeru. Nakon izvesnog vremena koncentracije
komponenti se izjednae u celoj zapremini komore tako da isezne neto transport u bilo kom
preseku komore.

Slika 3.1. Difuzija u binarnoj smei

Slika 3.2. Profil koncentracije i smer

difuzije

Brzina difuzije izraunava se Fikovim zakonom difuzije po kojem je maseni fluks

komponente, recimo A, proporcionalan gradijentu koncentracije (izraz 5.2.).

(5.1)
gde je: mA maseni fluks, kg/ms;
CA masena koncentracija komponente A, kg/m;

10

D koeficijent difuzije, m/s.

Postoji analofija izmeu izraza 5.1 i relacijom za Fourierov zakon za kondukciju:

(5.2)
I sa relacijom za smicajni napon izmeu slojeva fluida koji struji u pravcu x, a koji je
normalan na pravac y:

(5.3)
Izraz 5.2 predstavlja transport (difuziju) toplotne, izraz 5.3 transport (difuziju) koliine
kretanja kroz slojeve fluida (granini sloj) i izraz 5.1 je zakon difuzije koji predstavlja prenos
mase. Slinost ovih fenomena je korisna za analitiku i paralelnu analizu istih.

11

3.

Difuzija

Difuzija je spontani transport materije ili energije pod uticajem odgovarajueg gradijenta iz
zone vie u zonu nie energije ili koncentracije. Kao i mnogi spontani procesi, difuzija je
entropski voen proces u kojem se energija ili materija koja difunduje uniformirano
rasporeuje u raspoloivom prostoru podiui time entropiju sistema.
Najjednostavniji primer difuzije je staklena cev ispunjena vodom. U trenutku t = 0,dodaje se
kap mastila u jedan kraj cevi. Posle nekog vremena izmeriti difuziono rastojanje, x.

Slika 4.1. Staklena cev sa mastilom

Jo jedan primer difuzije je migracija atoma u leguri (Cu i Ni).

Slika 4.2. Migracija atoma u leguri

Pored difuzije postoji i proces samodifuzije. Ona se javlja kod osnovnih elemenata. Atomi
takodje migriraju.

Slika 4.3. Samodifuzija

Svaki proces difuzije se odvija pod uticajem odgovarajuih gradijenata. Difuzija materije se
odigrava pod uticajem ghradijenata koncentracije, a difuzija toplote pod uticajem gradijenta
temperature. Difuzija je direktna posledica II principa termodinamike, koji kae da entropija
nekog neravnotzenog sistema moe samo da raste, sve dok sistem ne doe u ravnoteu.
12

Obzirom da materija difunduje iz oblasti vee koncentracije u oblast manje koncentracije to

znai da prelazi iz ureenijeg u manje ureeniji sistem i entropija raste (S>0).

3.1.

Difuzija u gasnoj sredini

Tokom difuzije gasova dolazi do sudara molekula i ovi sudari utiu na proces difuzije. Kod
smee gasova dolazi i do sudara molekula iste vrste, tj. iste komponente, kao i sudara
molekula razliitih komponenata koji u principu imaju razliite molekularne mase. Usled
sudara razliitih molekularnih masa, dolazi u principu do promene smera kretanja odreenih
molekula to na kraju u integralnom sumiranju utie na prenos mase u makroskopskom
smislu. No ovako detaljno posmatranje difuzije gasova zahteva razmatranje kinetike energije
gasova, njihove molekularne mase i frkvenciju sudara molekula, to sve vodi analitikim
proraunima i predikcijama brzine difuzije u gasnoj sredini. Difuzija gasova zavisi od brzine
kretanja molekula, to uslovljava i zavisnost koeficijenta difuzije D od temperature.
Podrazumevajui da se gasna smea ponaa kao idealan gas, moe se, na osnovu razmatranja
kinetike teorije za dvokomponentnu gasnu smeu komponenata A i B da je

(4.1.)

za iri opseg pritiska i temperature sistema.

U praksi se ve due vreme korosti siemprijska relacija za koeficijent diifuzije u gasnoj
smei:

(4.2.)

gde je: T temperatura smee, K; p pritisak i smei, p = p A + pB, Pa; VA, VB molarna masa
zapremina komponente A, komponente B, m/kmol; MA, MB molarna masa komponente A,
komponente B, kg/mol i D koeficijent difuzije, cm/s.
Vrednost stomskih zapremina odreenih supstanci su date u tabeli 4.1. Za odgovarajue gasne
smee postoje i eksperimentalni rezultati za vrednost koeficijenata difuzije D, a u odsustvu
takvih rezultata treba koristiti izraz 4.2.. Posmatrajui dvokomponentnu difuziju na slici 3.1.,
vidimo da se difuzioni proces odvija u dva smera istovremeno, tj. gasna komponenta A
difunduje u podruje gde se dominantno nalazi gas B, a istovremeno gasna komponenta B
difunduje u podruje gdje se dominantno nalazi gas A. Tako kada govorimo o koeficijentu
difuzije D, on se odnosi na bilo koju od ove dvije komponente.
13

Fikov zakon (izraz 3.1.) se moe se izraziti i preko parcijalnog pritiska koristei jednainu
idealnog gasnog stanja,to je opravdano na niskim pritiscima.
Kako je
p = RT ,

(4.3.)

sada u gasnoj smei gustina, npr. komponente A, je isto to i koncentracija komponente A u

smei CA, tako iz zadnje jednaine imamo:

(4.4.)

Ovde je R univerzalna gasna konstanta, R = 8.314 J7kmol K i RA = R/MA.

Sada je koristei izraze (3.1.) i (4.4.) Fikov zakon za difuzije komponente A u ambijentu
komponente B:

(4.5.)

Analogno ovome, difuzija komponente B u ambijentu komponente A je:

(4.6.)

Podrazumevajui srtiktno izotermalne uslove u cjelom prostoru.

Molarne brzine difuzije za obe komponente sada su

(4.7.)

(4.8.)

Ukupni pritisak je kontantan, i stanje je stacionarno kako smo i ranije predpostavili,tako da je

pA + pB = p ,

(4.9.)

14

ili

(4.10.)

Poto u ovakvom sistemu (slika3.1.) uranjeno mesto molekula A zauzimaju molekuli druge
komponente B, odnosno ova vrsta mikropomjeranja molekula, tj. difuzija, daje:
,

(4.11.)

ili koristei relacije (4.7.), (4.8.), (4.10):

,
odakle sledi
.
U osustvu eksperimentalnih rezultata D se izraunava iz izraza (4.2.) kako smo ranije
naglasili.
Integracijom izraza (4.5.) dobijamo:
.
Zrak
29,9
Ugljenik
14,8
Ugljendioksid
34,0
Vodonik
14,3
Azot
15,6
Kiseonik
7,4
Sumpor
25,6
Voda
18,8
Tabela 4.1. Molekularne (atomske) zapremin V
Primer isparavanja iz posude na konstantnoj temperaturi, gde se molekuli pare, nastali na
meufaznoj povrini, kreu prema vrhu posude kroz vazduh, a kasnije nestaju, odnosno
bivaju odneseni blsgom strujom vazduha koji opstrujavaju posudu, ilustriran je na slici (4.4.).
Maseni flukspare, tj. molekula pare koji difunduju kroz ambijent vazduha od preseka 1 (nivo
vode) prema preseku 2 (nivo posude) je:

15

(4.12.)

Molekuli vazduha difunduju u suprotnom smeru pa je maseni fluks zraka od preseka 2 prema
preseku 1:

(4.13.)

Meutim, na povrini 1 molekuli gasa ne bivaju apsorbovani tako da mora postojati dodatni
maseni difuzioni tok prema gore brzini v da bi lansirao difuziju vazduha odozgo prema dole.
Dodatni maseni difuzioni ok pare prema gore je onda:

(4.14.)

(4.15.)

i vazduha

gde je: v sveukupna brzina smese koja struji prema gore.

Slika 4.4. Isparavanje iz posude

Iz izraza (4.15.) i (4.13.) imamo:

(4.16.)

Ukupni transport mase pare je onda dat kao zbir difuzionog dela (4.12.) i dodatnog dela
(4.14.) tako da, uz koritenje relacije (4.15.) imamo:

,
Kako je pritisak u sistemu konstantan
16

pA + pw = p ,
odnosno

.
Ukupni maseni tok pare prema gore je:

Stefanova jednaina

3.2.

Difuzija u tenoj i vrstoj sredini

Difuzija u tenoj sredini je monogo sporija nego u gasnoj sredini. Fickov zakon difuzije u
principu vai i za tene sredine, pa ak i za vrste sredine. Za male koncentracije komponente
A u ambijentu komponente B (rastvara) koeficijent difuzije DAB raste sa porastom
temperature. Difuzija u vrstoj sredini je mnogo sporija nego difuzija u tenoj sredini, jer su
meumolekularne sile daleko vee u vrstoj sredini. Difuzija molekula vrste sredine u drugu
vrstu sredinu ima ogranienu primjenu u industriji, dok difuzija tene komponente u vrstoj
sredini je jako rasprostranjena u mnogim ininjerskim procesima. Tipian primer je suenje
vrstih materijala koji u sebi imaju znaajan procenat vlage (tene komponente).

17

4.

Zakljuak

Teoretski prenos mase ima razliite mehanizme koji su u funkciji reima strujanja fluida, na
njega utiu takvi faktori kao pomeranje povrine ili mali talasi koji se razvijanju na povrini
tenosti.
U teoriji sloja se daje odnos brzine prenosa mase od onog molekularnom difuzijom
u mirujuem sloju sa otrom granicom do dobro meanog fluida gde je koncentracijski
gradijent nebitan.
Takav koncept sloja koji predstavlja ekvivalentnu debljinu sloja, primenjen na strani
tenosti, tako da je teko odrediti granicu izmeu tenosti i gasa. Polazi se od pretpostavke da
ravnotea postoji uz meufaznu povrinu, npr. daje otpor prenosu mase preko meufazne
povrine nebitan.

18

Literatura

Ejup N. Gani, Prijenos toplote, mase i koliine kretanja, Sarajevo, Svjetlost 2005.

Bird, R.B., Stewart, W.E. and Lightfoot, E.N. (August 2001). Transport
Phenomena (Second Edition ed.). John Wiley & Sons.

http://www.scribd.com/

Internet - Baza podataka

19