Kandid ironija: Za voltera ironija je forma manifestovanja odredjenog

pogleda na svet. Kroz kritiku Lajbnicove teorije o najboljem od svih

mogucih svetova posredstvom lika optimisticnog, naivnog junaka
Kandida, Volter vrsi parodiju filozofskih stavova. U opste tkivo ironicnog
izoblicavanja uplice se Kandidova poseta utopijskoj zemlji Eldorado-tipicno
prosvetiteljska utopija gde je osnovno nacelo svestrano zadovoljenje
potreba covekove licnosti. Volter ironise I ambicioznu tendenciju da ase
razume svet (Kandidov, Panglosov I Martinov pogled nasvet su ironicno
izobliceni. Tradicionalno srecni zavrsetak ima ironicno obelezje jer Kandid
dobija Kunigundu kada postane nakaza.

Moguca tumacenja Volterove poruke sa kraja Kandida svako

treba da obradjuje svoj vrt: Poruka: Treba obraivati svoj vrt.
Do gue angaovani pisac, Volter nam na kraju daje svoju poruku:
Manimo se beskrajnih, ispraznih pria i rasprava i prihvatimo se ljudski
posla. Rad ima terapeutsko svojstvo kao mera aktivizma u
svetu(popravljanje). Ta je lekcija uvek aktuelna. Ali ne forsirajmo suvie
njeno znaenje. Kandidova kolonija je paternalistika dobrotvorna
ustanova, a vrt je ipak samo Ferne, posed steen za vrenje
individualnih dobrih dela i malih reformi. Rad u vrtu se moze tumaciti
kao bliskost sa prirodom,saglasnost sa njom,priroda covekovih potrebamera. Minimalni ivotni program na kraju jednog izuzetno
dinaminog romana. U tom je programu sadrano i povlaenje iz javnog
ivota. , jurnjava za sreom otkriva na kraju iluzornost tog cilja. Ali i kad
se on svede na skromnije dimenzije, kao sto je obradivanje vrta bez
opterecivanja filozofijom, ovek moe raunati samo na sebe samog za
njegovo ostvarenje. Solipsizam oznacava bavljenje coveka samim sobom I
vlastitim duhom,deo covekova duha na kome se mora raditi. Jer, oveku
nita nije poklonjeno. Oekivati pomo od Provienja znai obmanjivati
se iluzijama, a to je upravo ono to ine sve crkve i religije i to Voltera
revoltira.
Znaaj konkretne radne prakse ona jedina poboljava ivot i
doprinosi progresu civilizacije. Rad kao beg od besmisla-aktivnost uvek
bolja od neaktivnosti, kako potvrdjuju i junaci.

Sta je utopija i koje su njene odlike Volterovom opisu Eldorada:

, , , .
,
,

 , ,
, . Utopija je zamisao o idealnom
drutvu. Utopije se uglavnom stvaraju zbog nezadovljstva stanjem drutva, pa samim tim
pruzaju osnovu da se kritikuje drutvo. Eldorado: materijalne vrednosti su bezvredne-oduzet
im je status (zlato baeno u prainu),solidarnost koja se zasniva na ljubavi i prir.odnosima
meu ljudima (biblijsko, realizovano uEldoradu), nema represije (sistema), egalitarizam
jednakost, imaju taman koliko im treba(namirenost) to je osnovni stav svake utopije, religija
nema posrednika-svetenika, umesto crkve hram nauke! (racionalizam, prosvetiteljstvo
paradigma 18.veka). Kandid naputa utopiju jer nema Kunigunde i jer nema moi i
superiornosti za kojima ezne (ideja da nismo svi jednaki).

Po cemu je Robinzon Kruso predstavnik kolonizatorske politike

svog vremena:
U vreme pisanja R.K aktuelna je masovna kolonizacija, naseljavanje I stavljanje
pod kontrolu novih teritorija od strane evropskih sila,. Povuena je stroga linija
razgranienja izmeu kolonizatora i kolonizovanog. U ovom sluaju se Kruso,
stupanjem na tlo Ostrva oajanja, ostvario u ulozi osvajaa. On se, upoznavi
prostor na koji se iskrcao, samoproglasio vlasnikom ostrva. Ono podrazumeva
imenovanje kolonizovanog prostora, njegovo stavljanje na mapu poznatog. Kruso
ga ini delom civilizacije i kontrolie ga. Teio je da divljinu pripitomi i prilagodi
potrebama njega kao kulturnog bia. Meutim, Robinzon oseaj nadmoi nije
imao samo prema prirodi ve i prema ivim biima koja su se zatekla u njegovom
okruenju poevi od koza, papagaja, divljih maaka, pa sve do njegovog
divljaka Petka. iz fenomena kolonijalizma proistie i pojam robovlasnitva koji
je prisutan u Defoovom romanu. , postoji neto to, taman kada se dve
suprotstavljene strane gotovo dodirnu, iznova pravi jaz izmeu njih. Kruso se
slui klieima o divljakoj razvratnosti, kanibalizmu i nedovoljnoj ljudskosti, ali i
religiji, jeziku, rasi, neobrazovanju. Pre upoznavanja sa pripadnikom jednog od
divljakih plemena, Kruso je iveo u ubeenju da su stanovnici tih nepristupanih
oblasti nemilosrdniji od divljih zveri. Glavni protagonista je u obrisima i dalje
nosio u sebi strah od crnih ljudi, i esto bi svoju rasu nazivao belom,
podrazumevajui da su njegovi daleko bolji, asniji i istiji od divljaka.

Odnos kulture I divljastva u Robinzou Krusou:

Robinzon, jo prilikom svog prvog putovanja do afrike obale, naao u
potlaenom poloaju u odnosu na Mavare. To je zapravo bio njegov prvi susret sa
apsolutno necivilizovanim plemenima koja ive na prilino izolovanim ostrvima. .

Kruso je smatrao da je njihov nain ivota zaostao i naporan radio je od jutra do

mraka. Jedan u moru razloga zbog kojih Robinzon osea superiornost u odnosu
na Mavare, jeste i njegov doivlaj vere. Mavari su okrenuti islamu, to je za
Defoovog junaka, jednog Evropljanina, Engleza, bilo neshvatljivo. Razlog tome je
to to je on hrianstvo smatrao univerzalistikom religijom, sve ostalo je spadalo
u domen divljastva. Meutim, postoji neto to je Robinzona u mnogo veoj meri
prestravilo od Mavara i Crnaca, a to su bili ljudoderi starosedeoci okolnih
ostrva koja su bila u blizini njegovog. Kanibalizam je naziv za in kada ljudska
bia kao hranu konzumiraju meso i druge delove tela drugih ljudskih bia. Taj in
video je kao neovean, pakleno svirep i smatrao ga je odrazom izopaene
ljudske priprode kakvu mogu imati samo oni koji nisu imali od koga da se naue
vrlini i moralu, odnosno koji nisu civilizovani. Ipak, postoji neto to, taman kada
se dve suprotstavljene strane gotovo dodirnu, iznova pravi jaz izmeu njih. Kruso
se slui klieima o divljakoj razvratnosti, kanibalizmu i nedovoljnoj ljudskosti, ali
i religiji, jeziku, rasi, neobrazovanju. Pre upoznavanja sa pripadnikom jednog od
divljakih plemena, Kruso je iveo u ubeenju da su stanovnici tih nepristupanih
oblasti nemilosrdniji od divljih zveri. Takav stav je gubio svoju teinu ali ipak nije
sasvim nestao . Prva lekcija iz civilizovanog ivota odnosila se na promenu
ishrane, Petko se navikavao na hleb i ivotinjsko meso.

Kojim se sve sredstvima postize verodostojnost u Robinzou

Krusou:
Defo na malim primerima u tekstu doprinosi jacem utisku verodostojnosti.
stalno prisecanje I zaboravljanje detalja glavnog protagoniste, njegovi
pokusaji da vodi dnevnik o svojim aktivnostima kako bi se stvorio linearni
tok desavanja I vremena, pisanje kalendara I evidencija dana provedenih
na ostrvu samo su neki od Defoovih instrumenata kojima se postize
verodostojnost.
Likovi iz Kandida:
1.

, ,
.
.
,
, ,
, , ,
, ,
.
, , ,
,

 .
,
.

2.
(1710)
, ( ) ,
.

, .
, ,
, ..
,
,
.
, .

.
, ,

3. ,
.
, ,
.
.
.
,
,
.
, , ,
.

Pikarski roman,nastanak I opste odlike:

- Termin pikarski ima dvostruku etimologiju, dve mogunosti koje se obino navode. RKT
Zna se da je 1540. godine termin pikaro poinje da oznaava osobu koja je istovremeno
skitnica, kradljivac i avanturista. To je jedan neologizam u ono vreme, ije je poreklo od
panskog glagola picar koji ima razliita znaenja ili pak od francuskih vojnika tada
neomiljenih u paniji koji su poreklom iz Pikarije. Poetak pikarskog romana vezuje se za
roman Lazariljo de Tormes neimenovanog autora (u srp. prevodu Lazari za Tormesa,
njegove zgode i nezgode) koji datira iz sredine 16. veka, iz 1554. godine. (Ne zna se ko je
autor, ali je mogue da je prognan ili ko zna kako je zavrio.) Najbolji u toj tradiciji, Guzman
od Altarae (?) iz 1599. godine, jedan od prvih best-selera panske i svetske knjievnosti.

Njegov autor je Mateo Aleman. Zatim, postoji i jedna pikarska junakinja Kristina 1605.
godine Francisko Lopez de Kuveda. Posle toga ovaj anr ne daje velika ostvarenja u paniji.
U Nemakoj se pojavljuje Simplicisimus Hans Kristijan Kristof fon Grimelshausen 16671669 (1668), u Francuskoj knjievnosti il Le Sa po. 18. veka, u engleskoj knjievnosti
Defoov Mol Flanders ().
Kad je re o panskim romanima, elemente pikarskog zatiemo i kod Servantesa u Don
Kihotu (Prvi deo izlazi 1605. g.). I tu je pikarski ambijent, i Don Kihot je uslovno reeno
pikar, iako je umislio da je vitez, a zapravo je osiromaeni plemi. Njegova viteka dela
odigravaju se u ambijentu koje odgovara ambijentima pikarskih romana. Treba imati u vidu
da nastaju u isto vreme. Takoe, i Uzorne novele iz 1613. meu kojima dve prie imaju
strukturu pikarskih, Ciganica i Rikonete i Kortaviljo
8 osnovnih odlika: Formalne karakteristike Upravo je karakteristino za ova
dela da su pisana u
1. licu jednine, u ispovednom tonu, kao retrospektivna ispovest. Obino se ispovest upuuje
nekom, nekoj osobi kojoj junak iskreno pria ta je sve doiveo. (Kome je posveen
ivotopis lupea?). Kljunu novinu predstavlja pseudoautobiografsko pripovedanje u prvom
licu. Obino se junak na poetku predstavlja, govori o svom poreklu, o mestu roenja,
okolnostima roenja, ime je uslovljeno i itavo njegovo bivstvovanje, a donekle nagoveten
i ishod. Naracija tee linearno. Kompozicija je jednostavna. Ona jeste epizodina, ali nema
paralelnih zapleta. Vreme pripovedanja i vreme pripovesti su usklaeni. Nema saimanja.
Pripovest traje i prikazuje se u realnom vremenu. Ta struktura podrazumeva uvek I
implicitnog itaoca, bilo da se direktno pripoveda obraa nekom personalizovanom "ti" ili je
pak to "ti" uopteno. Oekuje se da to neko slua. Pripoveda se obraa nekom, im se radi o
ispovesti. Za razliku od ulepavanja u vitekom, u pikarskom romanu imamo namerno
prikazivanje prilika stvarnosti jo gorima. Teko je porediti sa razvijenim modernim
romanom, jer ovde je sve dato u krokijima. Karakterizacija je
u karikaturama, prenaglaene su neke osobine u cilju oneobiavanja, ali znaajni elementi
realizma su tu.