Hodgkin-ov limfom (HL)

Namenjeno pacijentima i lanovima

porodica obolelih od HL-a

Ova broura predstavlja rezultat dugogodinjeg rada

i napora udruenja pacijenata, hematologa i sestara
klinikih centara u Beogradu, Niu, Novom Sadu i
Kragujevcu. elimo da vam predstavimo novu formu
broure koja e pomoi pacijentima i njihovim porodicama da lake prebrode period koji ih oekuje.
elimo da se zahvalimo svima koji su uzeli uee
u stvaranju ove broure zbog iskazane vizije, kreativnosti, hrabrosti, upornosti i neiscrpne energije da
svet uine boljim i zdravijim mestom za ivot.

Niste sami, pridruite nam se!

Za vie informacija posetite stranicu www.lipa.org.rs

Udruenje obolelih
od limfoma LIPA

Sadraj

Limfni sistem
Limfni sistem
ta je limfom?
Simptomi limfoma
Dijagnostika limfoma

Hodgkin-ov limfom
Razliiti podtipovi HL-a
Odreivanje stadijuma
Faktori rizika za HL

Leenje HL-a
Priprema za leenje
Leenje HL-a
Vrste terapija kod HL-a

Briga o sebi
Oseanja
Ostali korisni saveti

Limfni sistem
Limfni sistem

Limfni sudovi

Timus
Dijafragma

Slezina
Jetra

Limfni sistem

Limfni sistem
Limfni sistem je deo odbrambenog, imunog sistema. On
pomae organizmu da se bori sa infekcijama i razliitim
bolestima.
Sastoji se od mree tankih limfnih sudova koji se granaju
poput krvnih sudova po celom organizmu. U limfnim sudovima se nalazi limfa, bezbojna tenost koja sadri bela
krvna zrnca, limfocite, elije koje su zaduene za borbu
protiv infekcija.
Limfociti se dele na B i T limfocite. Du limfnih sudova
nalaze se mali organi, limfni vorovi. Oni slue kao lter,
iste limfu od tetnih bakterija i virusa koji se sakupljaju u
njoj. Limfni vorovi se obino grupiu pa se velike grupacije
limfnih vorova nalaze pod pazuhom, u preponama, na
vratu, u grudima i u stomaku.Ostali delovi limfnog sistema
su slezina, timus, krajnici i kostna sr. Limfno tkivo se

nalazi i u crevima, elucu i koi.

ta je limfom
Limfom je maligna bolest limfocita, koji poinju da se dele
i rastu bez ikakvog reda i kontrole, a moe da bude poremeen i normalan proces odumiranja ostarelih elija. Ovi
abnormalni limfociti se esto skupljaju u limfnim vorovima
koji zbog toga postaju uveani. Limfom se moe pojaviti u
jednom limfnom voru, grupi vorova ili nekom organu.

Limfni sistem

Limfom se prvi put spominje u 19. veku od strane dr

Tomasa Hodgkina, po kome je Hodgkin-ov limfom i
dobio ime. Postoje dva osnovna tipa limfoma Hodgkin-ov limfom (HL) i non Hodgkin-ov limfom i vie
razliitih podtipova. Neki naunici procenjuju da postoji
preko 45 razliitih podtipova limfoma, neki smatraju
da je taj broj mnogo vei. Hodgkin-ov limfom ini 1/5 svih
limfoma i on e biti tema ovog prirunika.

Simptomi limfoma
Pacijenti sa limfomom mogu da imaju razliite simptome.
Neki od tih simptoma su zajedniki za razliite tipove kancera. Najei simptom koji se javlja kod pacijenata sa
limfomom je:

bezbolni otok limfnih vorova na vratu, ispod

pazuha ili u preponama.

Ostali simptomi mogu biti sledei:

poviena telesna temperatura, posebno uvee

nono znojenje
konstantan umor
neobjanjivi gubitak teine
svrab i crvenilo po koi
kaalj i gubitak daha

Ukoliko je limfom zahvatio neki organ , npr. eludac mogu se

javiti dijareja, bolovi u stomaku ili zatvor.
Uzrok ovih simptoma, mogu biti i neka druga, manje opasna
stanja, kao to su grip ili neka druga infekcija. U tom sluaju
otekli limfni vorovi su uglavnom bolni i prolaze za dve do tri
nedelje.

Limfni sistem

Postojanje kombinacije pomenutih simptoma, koji traju u

kontinuitetu dui vremenski period, razlog su za obaveznu
posetu lekaru kako bi se pravovremeno postavila dijagnoza
i zapoela adekvatna terapija, ukoliko ima potrebe za tim.

Malaksalost

Uveani limfni
vorovi

Neobjanjivi
gubitak teine

Svrab

Obilno
nono znojenje

Dijagnostika limfoma
Dijagnoza je izraz za prepoznavanje pojedine bolesti.
Dijagnostika je prikupljanje podataka ijom se meusobnom
analizom i uporeivanjem dolazi do zakljuka o kojoj je bolesti re, tj. postavlja se dijagnoza. Ako sumnja na limfom,
lekar postavlja pitanja o razvoju simptoma i vri pregled
kako bi ustanovio da li postoje uveane lezde na vratu,
ispod pazuha i u preponama. Osim ovih pregleda, neophodno je uraditi dodatne analize, kao to su provera krvne slike i kompletna biohemijska analiza. Uz ove provere potrebno je uraditi i dodatna snimanja za tanu dijagnozu .
Rendgenski snimak je snimak unutranjih delova organizma napravljenih na klasinom rendgen aparatu.

Hodgkin-ov limfom

Kompjuterizovana tomograja- CT (skener) je serija detaljnih snimaka uz pomo kompjutera povezanog na rendgen.
Magnetna rezonanca-MR je detaljni snimak unutranjih
delova organizma napravljen uz pomo jakog magneta.
Limfograja je slika limfnog sistema napravljena pomou
rendgenskih zraka nakon ubrizgavanja kontrasta.
Biopsija je potrebna da bi se uspostavila konaana i tana
dijagnoza. Hirurg uzima uzorak tkiva koji ispituje patolog
pod mikroskopom kako bi proverio ima li malignih elija.
Biopsija kostne sri podrazumeva uzimanje uzorka kostne sri iz kuka specijalnom metodom uz lokalnu anesteziju.

Razliiti podtipovi HL-a

Pomenuli smo, da postoje dva osnovna tipa limfoma Hodgkin-ov i non Hodgkin-ov limfom. Hodgkin-ov limfom se deli
na pet osnovnih podtipova. Bolest je dobila naziv zahvaljujui
dr Thomas Hodgkin-u, koji je 1832. godine prvi put opisao limfom. Dva naunika Dorothy Reed i Carl Sternberg su posmatrajui uzorke tkiva pacijenata sa limfomom pod mikroskopom uoili velike, udne elije koje su po njima i dobile
naziv Reed-Sternbergove elije.
Postoje dve grupe HL-a. Prvu grupu ini dobro denisani podtip:

Nodularna limfocitna predominacija

Hodgkin-ov limfom

Drugu grupu ine klasini Hodgkin-ovi limfomi, koji obuhvataju 4 podvrste:

Limfocitna predominacija
Meovita celularnost
Nodularna skleroza
Limfocitna deplecija

Normalna
elija
Reed-Sternbergova
elija

Odreivanje stadijuma
Kada je limfom dijagnostikovan, lekar mora da odredi stadijum
bolesti, odnosno koliko se bolest proirila i ta je sve zahvatila.
Da bi odredio stadijum bolesti, lekar ispituje sledee:
i mesto obolelih limfnih vorova
Broj
Da
li
fragmeje oboleli limfni vor iznad, ispod ili sa obe strane dijali je bolest zahvatila kostnu sr, slezinu ili organe van
Da
limfnog sistema, na primer jetru.
U upotrebi je Ann Arbor sistem za odreivanje stadijuma bolesti.

Hodgkin-ov limfom

Stadijum

I
II
III
IV

ta znai
Bolest je zahvatila jedan limfni region
Bolest je zahvatila dve ili vie limfne regije sa iste strane
dijafragme.
Bolest je zahvatila dve ili vie limfne regije sa obe strane dijafragme.
Bolest je zahvatila i kostnu sr, slezinu ili organe van limfnog sistema

Stadijum I

Stadijum III

Stadijum II

Stadijum IV

= Mesta zahvaena limfomom

Faktori rizika za HL
Uestalost pojave limfoma se drastino poveala tokom
prethodnih decenija. Bolest je, od prilino retke dospela na
peto mesto najuestalijih maligniteta u svetu. Jasno je, ipak,
da limfom nije izazvan povredom i nije zarazan, niko ne
moe da dobije limfom od pacijenta koji ve boluje od njega.

Hodgkin-ov limfom

Prouavajui obrasce pojavljivanja limfoma meu stanovnitom, naunici su doli do saznanja da su izvesni faktori rizika ei kod osoba obolelih od HL-a nego kod onih koji
nisu. Naravno, ukoliko neko ima neke od faktora rizika ne
znai da e oboleti od HL-a ili ako nema da nee oboleti.
Neki od faktora rizika povezanih sa ovom boleu su:
Pol-neto je uestalija kod mukaraca nego kod ena
Oslabljen imunski sistem-bolest se ee javlja kod
pacijenata sa uroenim poremeajima imunskog sistema,
autoimunim bolestima, HIV-om ili kod pacijenata koji koriste
imuno-supresivne lekove nakon izvrene transplantacije.
Virusi-Eptajn-Barov virus je infektivni agens koji u znatnoj
meri poveava rizik od dobijanja Hodgkinovog limfoma.
Radno mesto i okruenje-Osobe koje rade ili su u svom
okruenju izloene hemikalijama, pesticidima, zraenjima
Svi navedeni faktori, ali i drugi, koje nije mogue pobrojati,
izazivaju genetsko oteenje limfocita, koje ga pretvara iz
elije odbrane u malignu i za nas vrlo tetnu eliju. Ne treba
zaboraviti da neke osobe roenjem nose delimine genetske
poremeaje koji se pod dejstvom zraenja ili nekog drugog
faktora poveavaju i prelaze u neki tip limfoma.
Hodgkin-ov limfom se javlja kod ljudi svih uzrasta, ak i kod
dece, ali se najee belei kod pacijenata starosne dobi:

Mlai pacijenti - pacijenti izmeu 15 i 30 godina

Stariji pacijenti - pacijenti stariji od 60 godina

Kod tinejdera i mlaih odraslih osoba Hodgkin je dva

puta zastupljeniji nego non Hodgkin limfom. Stepen izleenja Hodgkin-ovog limfoma kod tih pacijenata dostie i do
90%!

Leenje HL-a

Priprema za leenje
Mnoge osobe sa limfomom ele da saznaju to vie stvari o
samoj bolesti i opcijama u leenju i da na taj nain aktivno
uestvuju u odlukama vezanim za medicinsku negu koju e
dobiti. Nakon postavljanja dijagnoze, usled oka i stresa
koje su prirodne reakcije, pacijent moe zaboraviti neka od
pitanja koja eli postaviti ordinirajuem lekaru. Zbog toga je
jako korisno napraviti listu pitanja, koja e vam pomoi da
se setite, ta elite da pitate i ta vam je lekar odgovorio.
Ukoliko elite, povedite i nekog od lanova porodice ili
bliskog prijatelja, kako bi i oni aktivno mogli da uestvuju
u razgovoru i zapisuju vane stvari koje treba zapamtiti.
Prilikom prvog susreta sa lekarom, ne morate postaviti sva
pitanja, niti moete da zapamtite sve odgovore. Ne oajavajte! Tokom leenja imaete vie prilika da od lekara dobijete vie informacija i objanjenja vezana za terapije i
vae trenutno stanje.

Pitanja koja moete postavi lekaru u vreme

dijagnoze i pre poetka primene terapija:

Koji tip HL-a imam?

Koji je stadijum bolesti?
Koja vrsta leenja je prihvatljiva u mom sluaju?
Koji su mogui rizici i neeljena dejstva?
Koliko dugo e trajati leenje?
Da li e uticati na moje normalne aktivnosti?
Da li postoji klinika studija koja meni odgovara?

10

Leenje HL-a

Leenje HL-a
Kada doktori dobiju rezultate svih testova, saoptavaju plan
leenja. Najbolja terapija za pavijenta, u velikoj meri zavisi
od:

Stadijuma bolesti
Da li ima klasian HL ili nodularnu limfocitnu predominaciju

Drugi vani inioci, koji e biti uzeti u obzir, ukljuuju:

Godite pacijenta i opte zdravstveno stanje

Miljenje pacijenta o predloenoj terapiji

Rezultate krvne slike i ostalih biohemijskih analiza

Da li se terapija primenjuje po prvi put ili je dolo do
relapsa (povratka bolesti)

Ponekad pacijenti sa istim tipom Hodgkin-ovog limfoma

mogu imati razliite terapije. Ne treba brinuti oko toga, jer
doktor je na osnovu svih gore navedenih parametara, izabrao terapiju koja je za pacijenta lino najbolja i najdelotvornija. Ponekad, prikupljanje svih rezultata i donoenje
odluke o najboljoj terapiji za pacijenta, moe potrajati i par
nedelja.
U zavisnosti od vrste terapija, opteg zdravstvenog stanja bolesnika i potencijalne pojave neeljenih dejstava,
terapija se moe primenjivati tokom viednevnog boravka
na klinici ili u dnevnoj bolnici , gde se nakon primene terapija, pacijent vraa kui.

11

Leenje HL-a

Vrste terapija kod HL-a

Potencijalna terapija kod HL-a koju e lekar prepisati pacijentu zavisi od tipa limfoma (klasian ili nodularna limfocitna
predominacija), od stadijuma bolesti i starosne dobi bolesnika.

Vrste terapija kod HL-a su:

Hemioterapija
Inovativna ciljana terapija
Zrana terapija
Hirurgija
Klinike studije

Dugi niz godina glavna terapija je bila hemioterapija.

Visokodozna hemioterapija je dalja terapijska opcija korisna kod nekih pacijenata. Poto ova terapija oteuje kostnu sr, mora se raditi sa transplantacijom matinih elija.
Radioterapija se uspeno koristiti kada je bolest ograniena.
Danas postoje i inovativne ciljane terapije, konjugati antitela
i leka indikovanog za leenje pacijenata sa relapsom.

12

Leenje HL-a

Uestvovanje u klinikim studijama (istraivake studije)

iji je cilj ispitivanje novih terapijskih pristupa je vana opcija
za mnoge osobe koje boluju od Hodgkin-ovog limfoma.

Hemioterapija
Hemioterapijski lekovi (citostatici), ubijaju maligne elije tako
to spreavaju da se one dele i rastu. Koja e se hemioterapija primeniti zavisi od tipa HL-a. Hemioterapija za Hodgkinov limfom se obino sastoji od kombinacije nekoliko lekova.
Pored toga to deluje na maligne elije, ova terapija deluje
i na zdrave elije, naroito na one koje se brzo dele kao to
su crvena i bela krvna zrnca ili elije odgovorne za rast kose.
Efekat hemioterapije na zdrave elije obino nije trajan.
Kako hemioterapija deluje na kostnu sr u kojoj se proizvode
krvna zrnca, ona se daje u ciklusima, kako bi kostna sr
mogla da se oporavi.
Terapija se obino daje u ciklusima, koji su najee tronedeljni ili etvoronedeljni. Ona traje po nekoliko meseci to
zavisi od brojnih faktora i razlikuje se kod svakog pacijenta.
Hemioterapija je sistemsko leenje jer lekovi ulaze u krvotok i tako prolaze kroz ceo organizam. Hemioterapija moe
da se uzima oralno (kao tablete) i intravenski (direktno u krv).
Lek se intravenski daje kroz iglu ili kateter ubaen direktno u venu na ruci ili gornjem delu grudnog koa. Centralna
linija je trajniji kateter koja se ubacuje na vrhu grudnog koa.
Njena prednost je to igla ostaje u veni sve vreme trajanja
terapije, a moe se koristiti i za uzimanje uzoraka krvi.

13

Leenje HL-a

U zavisnosti od hemioterapijskog protokola, opteg stanja

bolesnika i potencijalne pojave neeljenih dejstava, lekar
odluuje da li e bolesnik terapiju primati tokom viednevnog
boravka na klinici ili u dnevnoj bolnici, gde nakon primene
terapije bolesnik ide kui uz obavezne kontrole po dogovoru.

Vrste hemioterapije
Ve je reeno da se hemioterapijski lekovi najee daju u
kombinacijama koje su poznate po inicijalima imena lekova.
Najea hemioterapija za Hodgkin je poznata kao ABVD,
sainjena od etiri leka: doksorubicin, bleomicin,
vinblastin, dakarbazin. ABVD se koristi i kod pacijenata sa
niim, ali i kod pacijenata sa poodmaklim stadijumom bolesti. U zavisnosti od stadijuma bolesti, bolesniku se prepisuje od 2 do 8 ciklusa terapije, vrlo esto kombinovana sa
zranom terapijom zahvaenih podruja razliite doze.
Znatno agresivniji polihemioterapijski protokol je eskalirani
BEACOPP: bleomicin, etoposid, doksorubicin, ciklofosfamid,
vinkristin, prokarbazin, pronison, daje veu stopu preivljavanja (sedmogodinje preivljavanje od 90%), ali uz rizik od
neposredne poveane odloene toksinosti terapije.
Vrlo esto se kod starijih pacijenata, kod kojih nije mogue
primeniti ABVD protokol, koristi VEPEMB: vinblastin, ciklofosfamid, prokarbazin, pronison, etoposid, mitoxantron i
bleomicin.
Protokoli koji se koriste kod dece i adolescenata ukljuuju:
COPP: ciklofosfamid, vinkristin , prokarbazin, pronison i
OEPA: vinkristin, etoposid, pronison i doksorubicin.

14

Leenje HL-a

Neeljena dejstva hemioterapije

Neeljena dejstva hemioterapije zavise pre svega od vrste
lekova i doze koja se prima. Neeljena dejstva se razlikuju
od jednog do drugog bolesnika. Vrlo je vano da u toku leenja prijavite svom lekaru sva neeljena dejstva terpaije koja
se pojave kod vas, jer ukoliko to ne uradite, lekar moe da
pomisli da je kod vas sve u redu i nee reagovati.
Najea neeljena dejstva hemioterapija bie ukratko opisana. Lekovi koji se koriste za leenje limfoma napadaju elije koje se brzo dele, ne samo maligne ve i zdrave, ukljuujui i leukocite, trombocite i crvena krvna zrnca (eritrocite). Iz tog razloga vrlo esto dolazi do pada krvne slike.
Smanjenje broja neutrola, najvanijeg tipa belih krvnih
zrnaca, koji pomau organizmu da se izbori protiv infekcija
naziva se neutropenija. Pacijent sa neutropenijom je pod
veim rizikom od dobijanja infekcija, koje ponekad mogu
da budu vrlo ozbiljne. Pacijent se mora javiti svom lekaru
ukoliko se kod njega pojavi neki od sledeih simptoma nakon terapije: groznica, temperatura preko 38C, znojenje,
kaalj, guenje, bolovi u grlu, dijareja, problem pri mokrenju,
dezorijentisanost, umor, tamnija prebojenost koe ili noktiju.
Najee neeljena dejstva postepeno nestaju tokom oporavka izmeu terapija ili nakon svih terapija. Ipak, neki lekovi za leenje limfoma mogu da poveaju i rizik od razvijanja drugog kancera tokom ivota kod oko 5% pacijenata.
Kod nekih pacijenata hemioterapija moe dovesti do prolaznog ili trajnog gubitka reproduktivne sposobnosti. Da bi se
izbegli eventualni problemi kasnije u ivotu, kod mukaraca
je mogue uzimanje sperme pre poetka terapije. Kod ena
menstrualni ciklusi se mogu vratiti, dok neke ulaze u ranu
menopauzu.

15

Leenje HL-a

Inovativna ciljana terapija

Sve elije imaju na svojoj povrini proteine poznate kao
antigeni. Monoklonsko antitelo je je vetaki dobijena supstanca u laboratorijskim uslovima ija je osobina da prepozna i da se vee za proteine na povrini malignih elija.
Na primer, protein CD30 se nalazi na povrini velikog
broja Reed-Sternberg-ovih elija. Brentuximab vedotin je
konjugat leka i antitela koje moe da prepozna CD30 molekul.

16

Leenje HL-a

Neeljena dejstva
Najea neeljena dejstva kod primene brentuximab-a su
stanja slina gripu koja odlikuju drhtavica, jeza, zamor, bolovi u miiima. Povremeno se mogu javiti povraanje i dijareja. Vrlo retko, korienje brentuximab-a moe dovesti do
ozbiljnijih neeljenih efekta ukljuuju perifernu neutropatiju,
neutropeniju, koja poveava rizik od infekcija, plunu toksinost.

Radioterapija
Radioterapija ili terapija zraenjem ubija maligne elije uz
pomo zraenja visoke energije. Ovo je lokalna terapija, koja deluje samo u delu tela koji se tretira. Vrlo esto se primenjuje u kombinaciji sa hemioterapijom, ali se moe primeniti i samostalno, ukoliko se radi o bolesniku sa niim
stadijumom bolesti.
Zone
tretiranja

17

Leenje HL-a

Neeljena dejstva radioterapije

Neeljena dejstva zraenja zavise od opteg zdravstvenog
stanja bolesnika, doze zraenja koja se koristi u terapijske
svrhe i dela tela koji se tretira.
esto se kod bolesnika moe javiti umor, gubitak dlake, crvenilo i tamnija prebojenost koe na tretiranom
delu. Kada se tretira vrat vrlo esto dolazi do potekoa
pri gutanju,oseaja suvog grla i utrnulosti u rukama, nogama i donjem delu kime. Zraenjem abdomena moe se
javiti munina, povraanje, problemi pri mokrenju, dijareja.
Vrlo esto kao posledica zrane terapije dolazi do smanjenja broja leukocita. Korisno je znati, da u veini sluajeva,
neeljena dejstva nisu trajna i mogu se uspeno drati
pod kontrolom. Takoe, postoje brojni lekovi koji to lee.

Transplantacija kostne sri

Transplantacija kostne sri je jedna od opcija u leenju
relapsiranog HL-a. Poreklo zdrave kostne sri moe biti
ili od davaoca (alogena transplantacija) ili od samog pacijenta (autologa transplantacija), kome je sr uzeta, pohranjena, a zatim ponovo data nakon leenja visokodoznim lekovima. Pacijenti moraju da provedu i po nekoliko nedelja
u strogo kontrolisanim bolnikim uslovima, tzv. sterilnim
blokovima, sve dok presaena kostna sr ne pone da
proizvodi dovoljan broj krvnih elija.

18

Leenje HL-a

Neeljena dejstva
Nakon presaivanja kostne sri, povean je rizik od infekcije, krvarenja, problema sa mokrenjem, varenjem. Osim pomenutih neeljenih dejstava kod pacijenata kod kojih je odraena alogena transplantacija postoji verovatnoa da doe
do bolesti kalema-protiv-domaina (Graft Versus Host Disease GVHD). Kod GVHD, elije presaene kostne sri napadaju tkivo pacijenta. Ova bolest se moe javiti i nekoliko
godina nakon transplantacije.

Klinike studije
Mnogi pacijenti sa HL-om uestvuju u klinikim studijama.
Klinika ispitivanja su veoma vana za razvoj novih terapijskih opcija. Uestvovanje u klinikom ispitivanju moe
da prui istraivaima znaajne informacije o novim terapijama, u nekim sluajevima, ona takoe mogu da prue potvrdu bolje ekasnosti nekog leka, ak i izleenje i poboljanje kvaliteta ivota pacijenata, koji ne obezbeuje standardna terapija.
Pacijentima, kliniko ispitivanje moe ponuditi neki lek koji
jo uvek nije iroko dostupan, najee su u pitanju nove,
najsavremenije terapije, ali ono takoe nosi potencijalni rizik.
Treba razmisliti o prednostima i rizicima klinikog ispitivanja.
Va doktor moe odgovoriti na konkretna pitanja vezana za
odreeno kliniko ispitivanje.

19

Briga o sebi

Oseanja
Nakon saznanja da boluje od limfoma vrlo je verovatno da
e pacijent oseati strah, bes i nevericu. Ne treba kriti svoja
oseanja, razgovor sa blinjima, prijateljima i pomo strunog lica mogu biti od velike pomoi. Takoe, razgovor sa
pacijentima koji su imali slina iskustva moe biti dragocen.
U zavisnosti od toga da li pacijent ima dobar ili lo dan, oseanja e se smenjivati. Neophodno je da protekne neko vreme da bolesnik prihvati injenicu da se bori sa tekom boleu. Vrlo esto se pacijenti suoavaju sa gubitkom samopouzdanja. Tada je potrebno da se pacijenti fokusiraju na
stvari i radnje koje mogu i sami da kontroliu i obavljaju.

Ostali korisni saveti

Mnogi pacijenti, nakon saznanja da boluju od limfoma
Hodgkin, ele da promene svoje ivotne navike.
Vano je da svaki pacijent pokua da se zdravije hrani,
unoenjem dovoljnog broja kalorija i proteina moi e da
odri telesnu teinu kako bi imao dovoljno energije i
snage za period primanja terapija koji mu predstoji.
Takoe, unoenje dovoljne koliine tenosti moe spreiti
probleme sa bubrezima zbog korienja citostatika.
Vrlo je vano da se pacijent dovoljno odmara, ali i da sprovodi onoliko aktivnosti koliko njegovom organizmu prija.
Trebalo bi odbaciti sve tetne navike, pre svega puenje.

20

Beleke

21

Beleke

22

Korieni izvori

www.lymphomacoalition.org
www.lymphoma.ca
www.lymphoma.org.uk
www.lymphoma.org
www.lymphomahub.com
www.aicr.org
www.healthgalleries.com
www.cancerresearchuk.org

23

www.lipa.org.rs