5.

RADIONICA KARAI I DEKORATERI

Sklonost Korea za saimanje ideja ticijana,Leonarda i Rafaela,posluila je kao osnov za
umetniku doktrinu brae Karai,osnivaa Bolonjske kole.
Pre pojave Karaija u Bolonji je postojala tradicija umetnosti,a u vreme renesanse Franesko
Frana,rafaelovski raspoloen i inspirisan umetnik,uivao je veliki ugled.
Smatra se da je Bolonjska kola stvorila jedan stil koji je postao zajedniki celoj Italiji,a
nastao je inicijativom ateljea Karai,iji su napoznatiji lanovi Anibale(1560-1609),
Lodoviko(1555-1619) i Agostino(1557-1602).
Glavne karakteristike
-radionica Karai je oko 1580.godine razvila antimaniristiki stil
-njihova specijalnost bilo je monumentalno fresko slikarstvo.Oni predstavljaju
predposlednju stepenicu u istoriji dekorativne umetnosti
-dela Karaija predstavljaju emocionalnu struju u baroknoj umetnosti,koja nije bila opsednuta
komplikovanim idejama,dubokom oseajnou i kultivisanim umetnikim metodama.
-Karai su osnovali u Bolonji uvenu Akademiju upuenih, 1585.godine,umetniku kolu sa
eklektiarskim stavom u teoriji i praktinoj obuci,gde je nastava poivala na prouavanju
majstora,anatomije i ivih modela.Njeni osnivai su imali prvenstveni cilj da italijansku
umetnost oslobode maniristike artificielnosti i da je vrate izvornim klasinim principima velikih
majstora visoke renesanse.
-Karai su izmenili duh likovnog poimanja,stvorivi modernu koncepciju crkvene umetnosti,
a njihovom slikarskom praksom religiozno slikarstvo potpuno je odvojeno od profanog
slikarstva.
-Karai su bili veliki dekorateri,a to potvruje Galerija Farneze,delo eklektiara,koji biraju
najbolje to je stvorila umetnost u prolosti i proveravaju tua iskustva linim studijama
prirode.
-prouavanjem majstora iz antike,roaci Karai su uspeli da zagospodare manirizmom,da
ponovo otkriju smisao za sreenu kompoziciju,lakou i istinitost u igri likova.
-NOVO:dok su zajedno stvarali obrazac za mitoloko slikarstvo u palati Farnese,roaci Karai
su ustanovili tip oltarske slike,koji e uzet od Rafaela,trajati do Ingresa,podeljen na dva
dela(na nebeski i zemaljski svet,koji meu sobom vode razgovor svim sredstvima svete
krasnoreivosti).
-smatrali su da je spontanost glavna odlika umetnikog dela, a da je kod procedure slikanja
crte najvaniji(fetiizovan je).
-Vienco Justinijani,njihov naruilac,je rekao da su oni kombinovali umetnost maniere(po
seanju,mati) sa slikarstvom po modelu(elementi manirizma se ogledaju u kompozicionim
delovima,slikarstvo kvadrature,kvadro riportato i klasini crte).
-oni su uspeli da pomire velike tradicije,kombinujui bogatstvo veselih i ivotnih boja
Venecije, sa vetinom crtanja i snanog modelovanja, stvorivi svojevrsnu sintezu idealaizma
i naturalizma.
-glavna razlika izmeu rada Karavaa i Karaija se ogleda u tome to Karavao radi
realistine predstave,dok Karai radi velike dekoracije sa mitolokim temama,poput Ovidijeve
metamorfoze(afektivna tema,puna emocija).
-godina 1595 je simbol, kada se zahvaljjuci talentu brace Karaci okoncava manirizam i
simbolicno pocinje barok.Posebno Anibale postaje simbol kvalitetnog slikarstva, baroknog
klasicizma, koji ce kasnije nastaviti Pusen i drugi.Stvaranje u Rimu i Anibala i Karavadja se
izjednacava.Oni tada slikaju po prirodi.Tek kasnije ce se doci do zakljucka da je Karavadjo bio
previse naturalistican,a da je Karaci vrsio selekciju i predstavljao prirodu onakvu kakva
treba da bude,a ne kakva jeste.
Anibale Karai
-najdarovitiji od roaka Karai,ija ga je snaga relaistikog temperamenta gurala na narodne
izraze bliske Karavau.
-vie je bio reformator,nego revolucionar.Njegova reforma zasnivala se na obnovi klasicne
umetnosti i revitalizaciji klasicnih ideala visoke renesanse. Anibale Karai je bio taj koji je
obnovio stare vrednosti u italijanskoj umetnosti i revitalizovao slikarsku tradiciju, od ota
preko Mazaa do Rafaela.
-za Anibala se kaze da nije bilo umetnika koji je inteligentnije reinterpretirao pouke visoke
renesanse,onako kako ih je formulisao Rafael,a sto je manirizam porekao.
-scene iz svakodnevnog ivota,koje nastaju ne poetku karijere,su mu posluile kao neka
vrsta poligona za eksperimentisanje.

-kao i Karavao oseao je da umetnost mora da se vrati prirodi,ali je njegovo prilaenje

bilo manje iskreno i odravalo je ravnoteu izmeu studija iz ivota i oivljavanja klasike.
-postavio je naela koja e biti naela klasinog predela.
-umetnik koji je uz pomo svog brata Agostina slikao lakim i radosnim bojama
-fresko dekoracije je najvie radio,jer je bio posveen retorikim Aristotelovim
konceptom.Afeti(emocije)ljudske due se predstavljaju,a poviene emocije korespondiraju sa
vremenom.
-Karaci zapravo radi u tehnici mezzo a fresco-nesto izmedju freske i ulja na svezem
malteru.Anibale Karaci je dobijao sve najvece porudzbine crkve
-za Anibala, portret je sluzio posebno za istrazivanje metoda naturalistickog predstavljanja.
Na portretima nije preterano izrazena psiholoska iindividualnost/kao ni u zanru/, ali jeste
humanost, vizija humanosti i svesnost o ljudskoj prisutnosti.Uglavnom preovladava
kontemplativno raspolozenje.
-Anibale je poceo da slika pejzaze oko 1585, kao vrstu produzetka zanr slikarstva.Pejzaz mu
je sluzio kao okruzenje.
-sa usponom karijere on se okrece profanim temama,sto je kulminiralo u ciklusu Baha i
Arijadne na svodu galerije Farneze/ciklus je objedinjen idejom Amor vinict omnia-ljubav sve
pobedjuje/.Ova dekoracija je vrhunac Karacijeve delatnosti u monumentalnim dekorativnim
celinama.
-Anibale se borio sa sutinskom dramom ljudske predodreenosti,a
Agostino se predavao izraavanju onih olimpijskih snova u kojima su uivali humanistiki
kneevi tog vremena.
Galerija Farnese
Ova velika dvorana,dimenzija oko priblino 6 x 18 metara je Anibaleovo najznaajnije delo.
Nad arhitektonskim vencem die se poluobliasti svod koji je dekorisan mitolokim scenama,
izabranim iz Ovidijevih "Metamorfoza".
Tema je mo ljubavi koja sve pobeuje i kojoj podleu ak i antiki bogovi - Amor vincit
omnia. Za razliku od simbolinog karaktera veine maniristikih ciklusa, program ovih fresaka
bazira se na mitologiji,a Anibale ih slika sa takvom snagom i direktnou da je i gledalac
ukljuen u ovaj narativni i zabavni spektakl.U svom pristupu antici Anibale je oigledno sledio
duh Rafaelovog "Kupidona i Psihe" iz vile Farnezine. Njegov visoko razvijeni manir prilagoen
je ukusu viih klasa, a freske podstiu utisak "radosti ivota" (joie de vivre).
Tek u drugoj polovini XVI veka kvadratura(iluzionistiko arhitektonsko slikarstvo,koje
kombinuje realnu i imaginarnu arhitekturu) je dola do svog izraaja.Anibale odluuje da ne
koristi istu kvadraturu,ve da sledi tip kombinovane dekoracije i on je naslikao mitoloke
kompozicije kao "kvadri riportati" (umetnute tafelajske slike),koje kao da su uokvirene i
prenesene na tavanicu.Njegova odluka da koristi kvadri riportati bila je gotovo sigurno pod
uticajem Mikelanelove Sikstinske tavanice.Anibale je okvir svoje dekoracije zasnovao na
velikom vencu,potpuno vidljivom samo iz etiri ugla,kojeg pridrava paljivo smiljen sistem
atlanata i herma.
Freska na tavanici
-u galeriji palate Farnese u Rimu oko 1597-1601.godine
-njegovo najvee delo koje ga je proslavilo
-bogata i zamrena kompozicija:narativni prizori,slino onima u SIkstinskoj kapeli,okrueni su
slikanom arhitekturom,prividnom skulpturom i nagim mladiima koji nose vence.
-stil glavnih tema podsea na Rafaelovu Galateju,a celinu spaja jedna iluzionistika
shema,koja odraava Anibaleovo poznavanje Korea i velikih Venecijanaca.
-briljivo skraeni i osvetljeni odozdo,nagi mladii i prividna skulptura i arhitektura izgledaju
stvarni.
-naspram te pozadine prizori iz mitologije predstavljeni su kao tobonje slike u ramovima.
-NOVO:tavanica se odlikuje bujnou,to je odvaja od manirizma i visokerenesanse.
Anonimni ovek koji veera pasulj
-uticaj severa
-Anibalov seljak je prostih crta,u ritama, rascupan,ali bez preterivanja.Njegov izgled Anibale
belezi objektivno kao i ostale detalje na slici.
-slikarev glavni interes bio je da realno predstavi izgled, pomocu energicnih, slobodnih poteza
i smelog kolorita.
Mesar
-razlika u odnosu na sever se ogleda u nainu prikazivanja figure,jer su ovde idealizovane
figure.

-jedna od najranijih Anibalovih zanr slika.

Anibale nastoji da svijim sirokim, sumornim postupkom potisne individualni karakter
predstavljenih ljudi.Anibalovi karakteri su prepoznatljivi clanovi drustvene klase ili profesije, ali
oni nemaju licni, psiholoski identitet.
Raspee
-simetrina kompozicija
-slika emotivno zrai,tako da je oseamo.
Venera sa Satirom i Kupidonom
-kadriranje sa lea u krupnom planu(uticaj manirizma)
Lov
-anr scena,velika slika
-tretman slike je severnjaki,panoramski pogled.
Ruganje Hristu
-savreno vladanje crteom, uticaj manirizma kroz kadriranje.
Predeo sa bekstvom u Egipat
-oo 1603.godine u Galeriji Doria u Rimu poluobliastog formata
-monumentalni pejza odaje pastoralno raspoloenje,a nena svetlost i atmosfera vraaju se
oroneu i Ticijanu.
-figure su male i sporedne kao na nekom severnjakom pejzau(neproporcijalan odnos
izmeu figure i pejzaa),ali ne izgledaju izgubljeno i smanjeno do beznaajnosti.
-karakter panorame nimalo ne ukazuje na bekstvo u Egipat
-priroda nije nepripitomljena kao kod severnjakih predela,ve je prikazan
civilizovan,gostoljubiv kraj (stari zamak,putevi i polja ukazuju da je ovek tu nastanjen)
-vrsto konstruisani idealni predeo doarava viziju prirode koja je pitoma,ali je stroga.
Bahus i Silen
-svet razigrane alegorije i klasine prie,zamiljen ovde u ogromnim razmerama,uhvaen je u
minijaturo na panelu za harpsikod.
Ribarenje
-anticipira Pusena
-u pozadini se nalazi priroda viena novim oima,ali doterana.
-slika potie iz vremena pre nego to ga je 1595.godine kardinala Farneze pozvao u Rim.
Palata Farneze
-hol je oslikan mitoloko alegorijskim govorom kroz priu o Herkulu i Odiseji(pobeda vrline
nad opasnostima).
-nema tafelajnih slika,tu je iluzija(kvadro riportato-podignuto),ali nije sasvim zbunjujue.
-uticaj Mikelanela kroz modelovanje figure.
-ralanjivanje tavanice poput Sikstinske kapele.
Stil Galerije Farnese je uzet iz najboljih izvora reneseanse,tj. od Mikelanela i Rafaela,koje su
roaci Karai tako sjedinili da je to samo njihova tajna.
Pieta
-Anibale insistira na lamentu, oplakivanju.
-Sveti Franja se obraca posmatracu da se pridruzi oplakivanju.U pitanju je relativno
jednostavna scena.Poboznost,hristijanizovanost slike je u prvom planu.
-Hrist je u centru slike, a sve druge figure su oko njega.
-Evharistijska tematika Piete je narocito naglasena,
-u centralnoj Italiji se predtsvalja nosenje Hristovog tela, u duhu severnjacke tradicije je
Hristivo telo polozeno na grob.
-jasan je uticaj Koredja, ljupkost tela i oblika.
Sveti Franja i raspee
-slika je vazna kao dokaz celokupne Bolonjske atmosfere i te reforme koja je zahvatila taj
prostor.
-ovaj simbolizam ima poruku memento mori i jedini spas se vidi u Raspetog, na sta ukazuje
Sveti Franja.
-i ovde se insistira da posmatra bude ukljuen u sliku.
Lodoviko Karai
-1555-1619.godine
-roak Anibala Karaija,a razlikuje se od roaka po nenijoj i mistinijoj osetljivosti.
-iako je bio uitelj Anibalu,potpao je pod njegov uticaj.
Venanje Bogorodice
-kada je bio najbogatiji,Lodoviko je spontano i venecijanski reagovao na boju.

Madona Bergellini
-ovde je Lodovico Karai uzeo baroknu kompoziciju sa Ticijanovih slika,kojoj je dodao
nebesku dubinu ime je veoma sreno reio gornji deo kompozicije.
-Sacra conversazione iz renesanse,gde su sve linosti bile nepokretne,postao je ivahan
razgovor u kome ljudi i sveci mogu intimno da opte sa svetim licima.
DEKORATERI
Karavaov genije je skoro sputao njegove sledbenike,dok su sledbenici Anibalea Karaija bili
u mogunosti da se jo pre njegove smrti razviju kao individualni majstori.
1.Gvidro Reni
-uenik Karaija
-rafaelovske tendencije su najsavrenije izraene u delima Gvida iz Bolonje
-vraa se na antiku,uz lepe,blede boje
-radi scene iz rimske mitologije,kao to je apoteoza Eneja(skraene figure) i Otmica
Sabinjanki(studiozni trijumf boanskog privienja,kvadratura-iluzija).
Aurora
-freska na tavanici u palati Rospiljozi u Rimu
-dekoratorsko delo koje se moe porediti sa rafaelovim kompozicijama u Farnezini
-pokazuje Apolona-Sunce-u kolima koja vodi Aurora(Zora).
-kompozicija je nalik reljefu sa dramatinom svetlosti koja mu daje emocionalnu prodornu
snagu koju likovi sami nikad ne bi postigli.
-ova slika nema skraenja,ali je ipak prati kvalitet Bolonjaca i iluzionistikog koncepta kvadro
riportato.Ovo je pravi kvadro riportato,ali kada ne bismo znali da je na svodu,pomislili bismo
da se slika nalazi na zidu,te je ona sutinski daleka od baroka,ali nagovetava barokno
jedinstvo slike.
-kao novina je uveden prvai tuko (dok ga Karai simulira).
-zadran je i arhitektonski okvir
-vedrina, muzikalnost i ritminost u konstruisanju monih i jakih figura ukazuju na njihovo
reenje poput skulptura,ali koje je istovremeno potpuno neodgovarajue kao tendencija
iluzionistikog slikarstva baroka.
2.Gverino
-uenik Karaija
-1591-1666.u entu blizu Bolonje,studirao je kod Lodovika Karaija,ali je bio i pod uticajem
Karavaa
-radio je velike oltarske slike sa oseanjem koje je u isto vreme i slikovito-dekorativno i
dramatino.
-Gverino je bio najmlai od Bolonjeza u Rimu,najrevolucionarniji i najmanje nalik "klasinom"
klasicizmu.
-zanimljivo je da je njegov kolorit pretprpeo veliki uticaj Karavaa,koji se ogleda u jakim
kontrastima i jakim bojama, kojim se izdvaja od ostalih Bolonjeza.
-Gverinove figure su pokrenutije,lepravije,vazduastije u svojoj formi,sve ostvaruju utisak
lebdenja, dok je kod Renija sve mnogo prizemnije,zemaljskije.
Aurora
-freska na tavanici
-arhitektonska perspektiva,kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Korea i jakom svetlou
i bojom Ticijana,pretvara itavu povinu u jedan bezgranian prostor
-likovi proleu kao da ih nose stratosferski vetrovi.
-ovom slikom je Gverino pokrenuo neto to je uskoro postalo bujica slinih vizija na
tavanicama crkava i palata.
-oslikao je apoteozu Aurore na tavanici slikarstvom kvadrature.
-figure su znatno manje od pejzaa,koji je iskonstruisan,jer nije po realnosti raen.
-jaka skraenja i odmah s evidi da se radi o svodnoj slici.
Neverni Toma
-kombinacija karavaovske iskrenosti sa veencijanskim bogatstvom boja
-reagovanje na uljanu boju prikazuje u tom periodu
-nijedan drugi Italijan XVII veka nije tako neposredno produio ovaj aspekt venecijanske
visoke renesanse.
Gverinova kasna platna ispunjava jedna svuvie postojana svetlost.
Mada Gverino nije mnogo odgovarao rimskom ukusu,njegov pokrovitelj je bio papa Grgur
XV iz Bolonje.

3.Domenikino
-1581-1641.godine u Bolonji
-klasine tendencije Anibalea Karaija su postale hladnije u delima Domenikina
Sibila
-ima svu onu izdanost oblika koja podsea na Rafaela
-bio je dosta nejednak,ali ne i improvizator,a dostizao je katkad sveinu renesansnih majstora.
-kvalitetima i odsustvom akademskog tona Domenikino je privukao panju Pusena,koji po
dolasku u Rim nalazi inspiraciju u njegovom delu.
Tobija
-Domenikino je razvio Anibaleovo interesovanje za pejza i umeo da stvori prijatnu
kombinaciju reda i prirode
4.Andrea Poco(1642-1709.)
-slikar,arhitekta,matematiar i teoretiar umetnosti
-radio je i pozorine scenografije, a izdao je i izuzetnu Knjigu o perspektivi.
-dekorater baroknog doba,iji se stil inspirie pozoritem,efektima mainerije i dekora
savremene opere.
-krajem XVI veka ljudi skloni misticizmu su bili beatifikovani i kanonizovani,to je proizvod
protivreformacije.
-poznat je i kao "padre Poco" i veoma bitan za barokno slikarstvo srednje Evrope, jer je
oslikavao jezuitsku crkvu u Beu,gde je i umro.
Crkva svetog Ignacija u Rimu
-prava jezuitska crkva, koja je dugo ekala da bude dekorisana.
-ovde imamo najspektakularniji razvoj kvadrature.To je vrhunac baroknog iluzionizma.
Andrea Poco svojim iluzionizmom "konstruie" jo jednu crkvu iznad prave crkve, ime je
iluzija dubine/visine prostora pojaana do krajnjih granica.
-njegove figure pripadaju jednom bezvremenom svetu i uestvuju u,na spektakularan nain
Pocove zamisli,u osnovnoj temi jezuitskog reda, koja je i glavna tema ove svodne dekoracije misionarstvo (alegorija misionarskog rada jezuita).
-skraenja su ovde potpuna, arhitektura je slikana, i ova kompozicija predstavlja trijumfalnu
zavrnicu kvadratra-slikarstva.
-to je svodna dekoracija ( a ne kupolna),ali je Poco u ovoj crkvi i na mestu realne kupole dao
jednu od najingenioznijih iluzionistikih kupolnih reenja u drugoj polovini XVII veka - slikanu,
virtuelnu kupolu.
-kupola se u kontekstu koncepcije prostora, ispostavlja kao mesto glavne, najvie iluzije, i u
duhovnom i u vizuelnom smislu, a koja se doivljava samo sa jednog mesta u crkvi (i to ne tik
ispod samog vrha kupole, nego malo ispred, sa pozicije koja je ovde precizno utvrena malim
utim krugom na podu).
5.Pietro da Cortone(1596-1696.)
-skulptor,arhitekta i dekorater
-dekoracija iluzionistikog poimanja nije stvarana perspektivnim metodama,ve je utisak
prostora,koji moe da ivi sam za sebe kao odvojeni svet.
-obiluje sloenim simbolikim sadrajima i aluzijama izraenim alegorijama,kojima je potrebno
znalako razjanjenje.
Glavne karakteristike: Kortone se sluio arhitektonskom konstrukcijom kompozicije,spretno
vladao rasporedom masa po izvijenim linijama,a rastereenim i osvetljenim centralnim delom
slike stvarao iluziju pokreta koji raste u beskraj prostora.
Palata Barberini
-papa Urban VIII (Mafeo Barberini),jo dok je bio kardinal, eleo je da podigne najveu
porodinu i papsku palatu u Rimu.Njegov roeni brat Tadeo bio je veoma bogat i lan gradske
uprave, i delio je Mafeijevu nameru da nova palata zaseni sve ostale u gradu,ak i onu
porodice Farneze.
-arhitektonski projekat za palatu Barberini je delo Maderne, Borominija i konano Berninija.
Palata ima dva krila (po Borominijevom projektu): svetovni i sakralni. U jednom je planirano
da ivi Mafeo, a u drugom Tadeo, i ta dva krila se spajaju upravo u tom Gran Salonu sa
Kortoninom svodnom kompozicijom. itava palata je, dakle, povezana velikim salonom (Gran
salone) u vidu niza dvorana za audijencije. Ta dvostrukost koncepcije, izraena i kroz
neoplatonistiku antitezu vita activa i vita contemplativa, ogleda se i ovde: jedan bona strana
svoda uvodi u Tadeovo krilo palate, bogatog oveka, oveka od akcije, a druga u Mafeijevo
krilo, oveka koji pripada kontemplativnom svetu, pesniku i
Glorifikacija vlade Urbana VIII

-freska na tavanici Palate Barberini u Rimu oko 1638.godine

-povrina tavanice je podeljena slikanim okvirima i podraava arhitekturu i skulpturu
-neogranieni nebeski prostor izvan okvira
-grupe figura na oblacima proleu iznad i ispod ovih okvira stvarajui dvostruku iluziju
-u ovom delu barokni stil dostie vrhunac svog dinamizma.