ULTRAZVUNA ISPITIVANJA

Ultrazvuna defektoskopija je zasnovana na sposobnosti ultrazvunih talasa da u vidu

usmerenog snopa prodiru kroz materijal, a odbijaju se od raznih nehomogenosti. To
omoguava otkrivanje raznih greaka, ak i kada su one u dubini materijala, tj. kada je
primena magnetne metode nemogua, a primena rendgenskih i -zraka ograniena
debljinom materijala.
Pod ultrazvukom se podrazumeva mehaniki talas uestalosti preko 20kHz, to se
smatra granicom ujnosti ovejeg uha. Mehaniki talasi predstavljaju elastina
treperenja u vrstim i tenim telima. Uestalost treperenja se izraava u broju treptaja u
jedinici vremena, a jedinica za uestalost je Hz, to predstavlja jednu punu oscilaciju u
jedinici vremena. Danas se proizvode ultrazvuni talasi do 100MHz, a za ispitivanja
materijala (delova sistema) uglavnom se koriste uestalosti od 10MHz.
Ultrazvuna metoda (postupci) se moe prilagoditi i materijalima (delovima sistema)
koji nisu feromagnetni, i moe otkriti nedostatke koji su prilino duboko u unutranjosti
komada.
Uva metoda pretpostavlja kao uslov da materijal (deo sistema) bude provodnik zvunih
talasa i u praksi se moe primenjivati na skoro svim materijalima.
Ultrazvuna energija se pomou sondi emituje u objekat ispitivanja. Odjek ultrazvunih
od greaka se istom ili drugom slinom sondom registruje na ekranu.Greke koje se
mogu ispitivati ovim potupcima su: pukotine, ukljuci, poroznost, grubozrnost, greke u
debljini, gustini, korozija itd. Dovoljno je da je objekat ispitivanja pristupaan s jedne
strane.
Metode ultrazvunog isptivanja se dele na:

metode prozvuivanja,

impulsne eho metode i

rezonantne metode.

Za ispitivanje materijala se uglavnom koristi impulsna eho metoda. Ova metoda koristi
eho poslatog impulsa za utvrivanje homogenosti materijala. Ultrazvuni talas prolazi
kroz ispitivani materijal, a reflektuje se onda kada naie na graninu povrinu izmeu
dve sredine razliitih akustikih otpora. Ako u materijalu nema greaka, onda e se
ultrazvuni talasi reflektovati od suprotne povrine komada, tj. nee moi da pree u
vazdunu sredinu.
Kako impulsne metode imaju katodnu cev na ijem se ekranu vizuelno registruju poslati
i primljeni impulsi, to e u ovom sluaju biti registrovana debljina materijala. Ako,
meutim, u materijalu postoji neka greka (upljina, prskotina, ukljuci) razliitog
akustinog otpora, refleksija e nastati ranije i registrovae se u vidu eha na ekranu
katodne cevi.
Da bi se postigao dobar prenos ultrazvunih talasa sa ultrazvune glave u materijal koji
se ispituje, mora da bude ispunjeno nekoliko uslova. Pre svega povrina materijala mora
biti obraena. to je povrina finije obraena, ultrazvuni talasi se lake uvode u
materijal, a i mogue je izvriti preciznija ispitivanja. Ali i pri nafinijoj obradi nemogue
je obezbediti akustini kontakt izmeu ultrazvune glave i materijala, jer izmeu njih
uvek ostaje makar i neznatni vazduni sloj, a njegov akustini otpor se razlikuje od
akustinog otpora svih materijala pa se praktino na toj graninoj povrini reflektuje sva
ultrazvuna energija. Zbog toga se na povrinu dela nanosi teni premaz koji potpuno
uklanja vazduni sloj i obezbeuje akistiki kontakt izmeu glave i predmeta. U praksi
se za obezbeenje ovog kontakta najee koriste razne vrste ulja, voda ili sapunica, a
nekad i specijalne paste.