KOARKA

Docent dr Truni Nenad

1. ,
, ,
, ,
,

2. :
3. :
:

.



.

(, )
.
,
, ,

.

4. e
e

,
, , , .
,

.
,

.


.

, .

.


.


,
.


.

5. :
,
.
.
.
.
,

.
.
:

.


.
(,, , )
( ),
.
,


.

6. ,
,

:
.

.
( , -)
.

.

.

.


.


.
,
,
.

7.
7.


.

8.
:
,
,

.

,


.
:



.

9. ,
,
:

80%
.
100 ,
50
15
( , )
35 .
( 50 )
()


.

, ,
.

10.
,. , . (2001):
, ,
, . (2007):

. ,

KOARKA U BUDUNOSTI
Pretpostavlja se da e u nastupajuem periodu biti
nastavljeno usavravanje koarkake igre sa tendencijom
zadravanja ravnotee izmeu svih faza toka igre, uz dalji
razvoj kolektivnosti igre i kreativnosti u realizaciji.
U evropskoj koarci e verovatno biti izvrena i promena
pravila igre u pravcu pribliavanja NBA ligi, tako da e biti
izvreno pomeranje linije za tri poena sa 6,25 m na 6,70 m,
igrae se 4 etvrtine po 12 minuta, broj linih greaka e
se poveati na 6 po svakom igrau, to e naravno usloviti
i izvesne adaptacije u trenanom procesu i nainu
reavanja problematike igre.
Smatra se da e apsolutna fizika snaga imati sve manji
koeficijent uticaja na rezultat koarkakih utakmica, a da
e eksplozivna snaga, brzina i preciznost biti obeleja
vrhunskih igraa u budunosti. Nain promene pravila igre
e usloviti vei nivo integracije faza igre, usklaivanje
kontrolisanog i brzog stila igre i stvaranje polivalentnih
igraa, koji e moi odgovoriti zahtevima igre u svim
njenim fazama.

Najvee taktike rezerve se nalaze u usavravanju

kontrolisanih tranzicionih odbrana i kontrolisanih
tranzicionih napada i u individualnom i ekipnom
prilagoavanju raznim sistemima i promenljivim uslovima
igre.
Verovatno e se i dalje teiti postepenom eliminisanju
podele igraa po pozicijama u igri (od 1 do 5), mada je
teko oekivati potpuno zanemarivanje karakteristika i
opisa igre na svakoj pojedinanoj poziciji.
Veliki prostor za usavravanje igre postoji u daljem
usavravanju kontinuiteta igre, odnosno o potrebi da se
koarkaka tehnika izvodi maksimalno brzo uz visok nivo
taktikog ispoljavanja u svim fazama igre.
Bie dalje usavravana tendencija (i danas aktuelna)
kontinuiranog prelaza spoljnih igraa iz perimetralnog u
unutranji prostor i prelaz unutranjih igraa u spoljanje
zone napada, da bi se to vie opteretila odbrana u
odbrani od uta spolja i kretnji u oba smera.

Razmiljanja o koarci budunosti sa aspekta aktuelne

koarke upuuju na pretpostavku da e u odbrani
postojati sledei zadaci:
Zadravanje napredovanja lopte,
Spreavanje i oteavanje linija kretanja i linija dodavanja,
Spreavanje probijanja prednje linije odbrane u svim
zonama terena,
Prisiljavati protivnika na duu igru u tranzicionom napadu,
Spreavati brz ut u tranzicionom napadu i
Prisiljavati protivnika na postizanje poena iz igre 5:5.

Tendencija daljeg napredovanje u smislu vee

atraktivnosti igre, zahtevati od trenera i igraa visoke
nivoe tehnikotehniko-taktikog znanja i u vezi sa njima ,
kreativnu koarku.
Obzirom na svakodnevno usavravanje koarkakog
izvianja (scouting), mogunost ostvarivanja vrhunskih
rezultata u koarci e biti mogua samo na visokim
nivoima ispoljavanja kreativnosti, kao protiv oruja protiv
jednostrane i predvidljive igre, podlone neutralisanju
posle dobrog skautinga.
Sputanje granice za poetak treniranja koarke je ve u
dananjim uslovima pretpostavka da e se u
dugogodinjem trenanom procesu stvoriti uslovi za
kreaciju velikog broja visoko tehnikotehniko-taktiki obuenih
igraa, koji e biti spremni da kreativnim nainom ree
nove taktike varijante i ideje.

Sa aspekta antropomotorikih karakteristika koarkaa

budunosti , gotovo da ne postoji dilema u pogledu modela
koarkaa budunosti. One e se verovatno ogledati u:
Sa motorikog aspekta visokim nivoom koordinacije,
preciznosti, brzine, ravnotee i eksplozivne snage,
U morfolokim osobinama e dominirati longitudinalne
karakteristike tela i visoki nivoi koliine aktivne miine
mase, odnosno nizak nivo potkonog masnog tkiva,
U aerobnoj i anaerobnoj izdrljivosti kao pokazateljima
energetskih kapaciteta, zahtev je za visokim kriterijumima
funkcionalnih sposobnosti u smislu snabdevanja kiseonikom
i brzinom oporavka posle anaerobnih optereenja visokog
intenziteta (visok nivo tolerancije na mlenu kiselinu i dr.),
U strukturi kognitivnih sposobnosti koja je adekvatna za
polivalentnu igru visokog intenziteta uestalih promena
(sposobnost reavanja prostornoprostorno-vremenskih problema,
kompenzacija greaka, igru pod pritiskom i kreaciju novih
naina reavanja igrovnih situacija),
U konativnim osobinama koje se karakteriu visokim
nivoima frustracione tolerancije, samokontrole i istrajnosti
motiva, kontrolisane agresivnosti, niskog nivoa anksioznosti
itd.,
U strukturi tehnikotehniko-taktikog znanja najprimerenijoj
polivalentnoj igri.

Sintetizujui prethodnu analizu moe se pretpostaviti da e

koarka budunosti zahtevati od igraa:
veliko morfoloko, motoriko i funkcionalno optereenje,
sloeno tehnikotehniko-taktiko znanje i
naglaene kognitivne sposobnosti igraa.
Ideja je da e psiholoka obeleja igraa (mentalna vrstina
i igraka konzistentnost), uz sposobnost adaptacije na
igru protivnika i zahteve vlastitog koncepta igre,
prioritetno odluivati o pojedinanom i ekipnom poloaju
u hijerarhiji profesionalne koarke.
Moe se pretpostaviti da su se diferencirala tri bazina cilja
koarke u perspektivi:
ravnotea taktike u svim fazama igre,
brzina, agresivnost, pojedinana i kolektivna dinamika
igre i
transformacija morfolokih, funkcionalnih, motorikih,
kognitivnih i konativnih karakteristika u smislu stvaranja
uslova za brzu i atraktivnu igru.

U odnosu na aktuelne tendencije za dominacijom

odbrambene tendencije, bie izvrena korekcija
povratka na fundamente koarke kao dispozicija za
uspeno igranje brze, atraktivne i kreativne koarke.
Razliku izmeu igraa i ekipa e stvarati naini izvoenja
detalja i finesa, ije usavravanje nas vraa na poetak,
odnosno na individualnu tehniku visokog nivoa
fleksibilnosti i adaptibilnosti na promenljive uslove. Takav
pristup bi trebalo da bude odgovor na ablonsku
koarku iji je smisao napraviti manje greaka a ne vie
dobrih poteza.
Sloena jednostavnost koarke budunosti bi trebalo da
oznai renesansu inventivnosti i duhovitosti, koje bi pored
nepredvidljivosti, dale veliki doprinos i atraktivnosti igre.
Koarka je kolektivna igra i zahteva sintezu niza
antropolokih obeleja igraa, pa je za pretpostaviti da e
uspene ekipe u nastupajuem periodu koarkake
evolucije imati vii nivo usklaenosti individualnih
karakteristika igraa. Jedino tendencija za potpunim
razumevanjem problematike igre od strane svih igraa i
dosledno sprovoenje dobro osmiljenog trenanotrenanotakmiarskog plana, moe dovesti do pribliavanja teoriji
o polivalenciji igraa unutar timske taktike.

Navedeni zahtevi bi trebalo da izotre kriterijume za

selekciju dece za vrhunsku koarku, jer e samo
dugorona, kontinuirana i pravilno postavljena
tehnologija treninga, moi da odgovori postavljenim
provizornim zahtevima.
Konkretni kriterijumi u selekciji dece za vrhunska
dostignua u koarci (uz napomenu da su oni promenljiva
kategorija i uvek podloni promenama) bi mogli biti:
dijagnostika u selekciji igraa koji odgovaraju zadatim
kriterijumima ne za aktuelnu, ve za koarku koja e se
igrati za 88-10 godina,
tehnologiju stvaranja igraa dominantnih u igri licem i
leima prema kou,
povezivanje i usavravanje tehnikotehniko-taktikog znanja u
razvoju polivalentne tehnike i polivalentne igre,
selekciju modela igre,
stvaranje normi za uspenu individualnu i timsku igru,
osiguravanje tehnologije trenanog procesa koja
omoguava kontinuitet napredovanja,
limitiranje negativnih motorikih navika, negativnih
stavova i oblika ponaanja koji onemoguavaju
ostvarenje koncepta igre u budunosti.

Koarka je zamiljena kao timska sportska igra. Oblikovao i

razradio ju je dr Dejms Nejsmit, 1891. godine kao novu igru
koja je imala za cilj da zainteresuje studente Springfildskog
koleda (International YMCA Training School, Springfield,
Massachusetts), za bavljenje fizikom aktivnou za vreme
zimskog perioda. Rodonaelnik koarke je shvatio da ta nova
igra mora da bude kolektivna (po ugledu na ameriki fudbal).
Koarka je, ipak, i individualna igra! Igrai ine tim! Kako e
tim igrati, zavisi pre svega kako igraju oni koji ga ine! To
znai da igrai usavravanjem svojih sposobnosti pomau
svom timu, usavravaju njegovu igru. Koarka, vie nego neki
drugi sportovi, zahteva integraciju individualnih sposobnosti
u nesebinu igru tima. Ona zahteva teno izvoenje, jednom
nauenih, osnovnih koarkakih vetina, i njihovu ugradnju u
igru tima. Osnovne koarkake vetine ine tehniku koarke.
To je, u praksi, ustaljen izraz za osnovne elemente igre.
Uspeh u koarci zavisi od nekoliko faktora iz domena
konstitucionalnih, motorikih i psihopsiho-socijalnih sposobnosti i
karakteristika igraa. Tehnika koarke je u osnovi specifina
koarkaka motorika i sadri specifine motorike strukture
kojima igra reava odreene situacije u igri. Ona je
jednostavno osnovno sredstvo koarkake igre. Individualno
izvoenje osnovnih elemenata tehnike je preduslov za
uspeno igranje koarke.

Drugim reima svaki poetnik mora da naui sve osnovne

elemente, a napredniji i iskusniji koarkai da ih
neprestano usavravaju i tako proiruju i obogauju svoju
igru. Uprkos odlinoj konstituciji, fizikim sposobnostima
i talentu, o tome ko e bolje igrati koarku ipak odluuje
to, ko poseduje kvalitetniju tehniku, to jest bolje zna
osnovne koarkake vetine.
Pod tehnikom koarke podrazumevamo racionalno
racionalno i
efikasno izvoenje odreenih kretanja, bez i sa loptom,
koja su u domenu pravila igre, a iji je cilj reavanje
taktikih zadataka (situacija) u koarkakoj igri. Svaki
elemenat koarkake tehnike predstavlja specifinu
formu kretanja, koja ima svoju kinematiku i dinamiku
strukturu.
Kinematika struktura je izraena prvenstveno oblikom i
karakterom kretanja u smislu prostornih i vremenskih
pokazatelja:
poloaj tela,
poloaji odreenih delova tela u odnosu jedni na druge,
poloaji odreenih delova tela u odnosu na uzdunu osu
tela,
veliine amplituda pokreta.

Dinamika struktura je izraena:

brzinom,
tempom i ritmom izvoenja kretanja,
poloajima tela ,
putanjom i pravcem kretanja,
snagom uloenom u pokret,
suprotstavljanjem inercionim i drugim ometajuim
silama.
Izuavanjem ovih karakteristika koarkakih kretanja
dolazi se do najracionalnije strukture pokreta.
Osnovne ovih struktura nam daje biomehanika.

Svaki elemenat tehnike u osnovi mora da karakterie:

Racionalnost pokreta, to podrazumeva izvoenje
elementa tehnike sa najmanjim moguim utrokom
energije (snage). Tome doprinose upravo kinematike
analize pokreta unutar elementa.
Ritminost, to znai da svaki elemenat ima svoj ritam
izvoenja, koji se menja zajedno sa promenom ritma igre.
Funkcionalnost, podrazumeva da je elemenat tehnike
primenljiv u igri, to jest da slui taktici igre.
Efikasnost; elemenat tehnike ili uopte tehnika e biti
efikasna onda kada igra zna da odabere i izvede
odreenu kretnju koja je adekvatan odgovor na trenutnu
situaciju u igri. Tu dolazimo do pojma individualna
taktika, koji se moe definisati adekvatnim izborom
elementa, dok tehnika predstavlja nain izvoenja tog
elementa u igri!

Specifina koarkaka motorika je kompleksna sposobnost.

Uspeno izvoenje elemenata tehnike u velikoj meri
zavisi od:
konstitucionalnih karakteristika i
bazinih motorikih sposobnosti.
Najveu panju bi trebalo obratiti na ravnoteu i brzinu
(eksplozivnost) kao najvanije osobine koje jedan
koarka mora da ima. Ako igra vlada ravnoteom i ako
je brz (eksplozivan), onda ima velike anse da uspeno
igra koarku.
Ravnotea znai da igra kontrolie svoje telo, delove tela i
dobru poziciju potrebnu za izvoenje brzih kretanja.
Dobra ravnotea je preduslov za brzu kretnju!
Brzina koarkaa znai brzinu izvoenja elemenata tehnike.
Svaki elemenat ima svoju brzinu u zavisnosti od situacije.
Kada se kae brzina, misli se na otrinu i odsenost
izvoenja pokreta.
Uspena primena elemenata tehnike uveliko zavisi od
specifinih taktikih znanja igraa (taktikog miljenja)
koja su zasnovana na inteligenciji i karakteristikama
linosti koarkaa. Dobra tehnika i individualna taktika
zajedniki daju dobre koarkae, to jest dobru osnovu za
postavljanje bilo koje taktike igre!

Koje su to osnovne koarkake vetine?

Nabrajanje elemenata tehnike, kao to su: utiranje,
dodavanje, dribling itd., sigurno nije pogreno, ali uvek
daje mogunost da se neki elemenat propusti. Poseban
problem je terminologija. Kod nas, pa i u svetu ne postoji
zvanian dogovor u pogledu koarkake terminologije.
Pojedini elementi tehnike imaju po nekoliko naziva,
sinonima, koji se pojavljuju u praksi i u teoriji. Zato se
namee potreba opte sistematizacije tehnike koarke. A
svaka sistematizacija je pomalo vetaka, jer je
nemogue sve elemente igre potpuno izolovati i izdvojiti, a
pogotovo njihovu primenu u igri.
Elementi tehnike su organski povezani, nastavljaju se jedni
na druge, i meusobno utiu na uspenost izvoenja i
primene elemenata u igri. Sistematizacija tehnike ima pre
svega didaktiku ulogu. Izdvajanje elemenata tehnike
treba da pomogne i olaka proces uenja. Veliko
bogatstvo elemenata i naroito podelemenata tehnike
svaku preciznu sistematizaciju bi uinilo suvie irokom i
nepraktinom. Zato je korisno u sistematizaciji tehnike
izdvojiti samo osnovne elemente, koji u sebi sadre vei ili
manji broj podelemenata (na primer utiranje i razliite
vrste utiranja kao podelemente).

TEHNIKA KOARKE
NAPAD
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Igra bez lopte

Zaustavljanje
Pivotiranje
Skok u napadu
Postavljanja blokada
Osnovni koarkaki stav u napadu
Kontrola (dranje) lopte
Dodavanje i hvatanje lopte
Voenje lopte (dribling)
utiranje
Fintiranje loptom

TEHNIKA KOARKE
ODBRANA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Osnovni koarkaki stav i kretanje

Odbrana od napadaa koji je bez lopte
Odbrana od driblera (prodora)
Odbrana od uta (blokiranje)
Odbrana od centra (niskog i visokog posta)
Oduzimanje i presecanje lopte
Skok u odbrani
Tehnika i individualna taktika odbrane od
od blokada
(horizontalnih, vertikalnih, duplih, jednostrukih,
uzastopnih...)

Biomehanike osnove tehnike

Ve pomenute kinetika i dinamika struktura svakog od
elemenata tehnike bie obraene kroz objanjenja
osnovne mehanike svakog elementa, opisom pokreta,
bez preciznijih biomehanikih analiza. U ovom delu data
su generalna razmatranja o biomehanikim osnovama
glavnih aktivnosti i pokreta koji se pojavljuju u
elementima tehnike igre.
Stavovi i kretanje
Uspena igra svakog koarkaa, i u napadu i u odbrani,
zasniva se na:
dobrom stavu (poziciji tela) i
pravovremenom i eksplozivnom kretanju iz stava (rad
nogu), bilo da koarka ima ili nema loptu.
Sa motorikog aspekta (izostavljamo ovde taktiku
komponentu), napada, da bi bio efikasan, mora da bude
u stanju da nadmudri i nadigra protivnika brzim i
pravovremenim promenama brzine i pravca kretanja.
Sa druge strane, odbrambeni igra mora da bude u stanju da
pravovremeno reaguje na protivnikovu nameru da ga
nadmudri. U pokuaju da to urade oni moraju da budu
sposobni da proizvedu odgovarajuu silu koja e im
omoguiti ubrzanje ili usporenje kretanja, bez obzira da
li startuju iz mesta, zaustavljaju se, menjaju brzinu
kretanja ili menjaju pravac kretanja.

Veliina i pravac tih sila odreuju pomenute manifestacije

kretanja. Zbog toga je veoma znaajno da koarka, pre
nego to zapone kretanje, zauzme takvu poziciju (stav)
iz koje e moi da brzo proizvede i primeni pomenute sile
u odnosu na situaciju.
Poto je ta sila uglavnom delo miia nogu i poto se
prenosi na podlogu preko stopala, pozicija nogu i stopala
je od posebnog znaaja.
Ravnotea je najvaniji uslov za brz start. Zato je veoma
bitno da koarka ima udoban ravnoteni poloaj iz koga
e veoma lako moi da narui ravnoteu, odnosno da
uspostavi kretanje.
Tako postoji nekoliko razliitih stavova koji omoguavaju
koarkau da brzo startuje u aktuelnu akciju.

Osnovi metodike uenja i usavravanja tehnike

U modernoj koarci prepoznajemo, uslovno reeno, dve
tehnike: osnovnu (kolsku) i takmiarsku. To je vrlo
vano razumeti i prihvatiti kada se pristupa uenju i
usavravanju tehnike.
Osnovna tehnika je konvencionalna tehnika. Elementi
ove tehnike su izvorni, isti i zadovoljavaju sve
biomehanike parametre. To znai da se pokreti izvode u
punim amplitudama, optimalnim brzinama, u ravnotei
itd. Ue se u standardnim uslovima vebanja, bez ikakvih
pritisaka i smetnji sa akcentom na pravilnost i preciznost
izvoenja. Osnovna tehnika se ui! Ona je uslov za
igranje koarke i svaki poetnik mora da je savlada!
Takmiarska tehnika je primenjena tehnika u uslovima
igre. To je nadgradnja osnovne tehnike. Uslovi igre
nameu manjak vremena i prostora, to ometa lako
izvoenje nekog elementa tehnike. Prisutan je i
protivnik! Usavravanjem osnovne tehnike igra dolazi
do takmiarske tehnike koju moe relativno lako da
primeni u igri i da tako postigne eljeni rezultat. Uz
razvoj funkcionalne tehnike igra unapreuje i
individualnu taktiku, i na taj nain kompletira svoj
igraki kvalitet.

Metodika uenja tehnike

Uenje (u praksi se koristi termin obuavanje) elemenata
tehnike je prvi korak u izgradnji tehnike igraa. Da bi se u
tome uspelo potrebno je poznavati prirodu motorikog
uenja. Uenje bilo koje motorike strukture prolazi kroz pet
osnovnih faza. Svaka faza se karakterie posebnom
manifestacijom pokreta u ijoj su osnovi odreeni nervnonervnomiini procesi.
1. Formiranje jasne predstave o pokretu:
pokretu: Igra prima prve
informacije o njemu. Pokret (elemenat) se demonstrira u
celini. Veoma je vano da prikaz bude kvalitetan, odnosno da
pokret bude pravilno i precizno izveden.
2. Iradijacija: Pri pokuaju da izvede pokret kod igraa dolazi do
iradijacije nadraaja u modanoj kori. To se vidi kroz grubu
koordinaciju u izvoenju pokreta.
3. Diferencijacija: Daljim vebanjem i izvoenjem elemenata
pojavljuju se odreeni koei procesi koji utiu na eliminaciju
suvinih i pogrenih pokreta. Pokret se sada izvodi preciznije.
4. Koncentracija: U ovoj fazi su razvijeni koei procesi. Pokret
je jo precizniji i teniji. Dolazi do oplemenjivanja pokreta
obraanjem panje na detalje.
5. Stabilizacije i automatizacija: To znai da je pokret nauen i
da se izvodi pravilno i precizno. Kontrola pokreta je sada u
sferi nesvesnog. Zato se i kae da je pokret automatizovan.

U procesu uenja tehnike trebalo bi obratiti panju na

pravilnost i preciznost pokreta. Svaki elemenat mora da
bude nauen precizno i uveban do automatizma.
Ui se u standardnim uslovima, bez ikakvih smetnji, tako da
je koncentracija igraa samo na elementu koji izvodi.
Igra izvodi kompletan elemenat! To znai da bi trebalo
primeniti sintetiki metod uenja, jer su elementi tehnike
motorike celine koje se ne mogu razdvajati. Ovaj metod
podrazumeva da se po potrebi mogu menjati uslovi u
kojima se elemenat izvodi. To znai da se igrau olakava
izvoenje elementa tehnike (na primer utiranje skok uta
s bliih pozicija, dodavanje lopte na manjem rastojanju i
sl.).
Znaaj pravilnosti i preciznosti pokreta u okviru jednog
elementa tehnike je najuoljiviji kod izvoenja elemenata
tehnike koji zahtevaju jednako dobro izvoenje pokreta i
slabijom rukom (dribling, dodavanje, ut polaganjem).
esto manifestacija opte koordinacije i manipulacije tom
rukom u odnosu na slabiju, iako pokret i nije tehniki do
kraja precizan i pravilan. Kod izvoenja pokreta slabijom
rukom neophodna je pravilna i precizna tehnika. Pravilna
kinematika struktura u pripremi pokreta (poloaj tela,
poloaj lopte, dranje lopte) i samo izvoenju (opruanje ili
pregibanje tela u aktuelnim zglobovima) e obezbediti i
teno izvoenje elementa tehnike.

Metodika usavravanja tehnike

Automatizovana osnovna tehnika je preduslov za
usavravanje tehnike, to jest izgradnju takmiarske
tehnike. Kada se dostigne automatizacija pokreta znaaj
se pridaje brzini izvoenja. Ona je neophodna u uslovima
igre. Sada je, meutim, glavni problem ravnotea, koja je
kritini faktor u izgraivanju brzine u izvoenju elemenata
tehnike. Radi se u uslovima slinim onima koji vladaju u
igri. To podrazumeva tzv. situaciono vebanje
vebanje!! Igra se
vebanjem dovodi u situacije igre, a ponekad i u tzv.
nadsituacije,, tj. situacije koje su tee od onih koje se
nadsituacije
pojavljuju u igri. Na taj nain igra usavrava svoje
motorike mehanizme i izgrauje nove, prilagoene
uslovima igre.
Intenzitet rada je vei nego u fazi uenja tehnike. Rad na
usavravanju tehnike bez intenziteta nee dati rezultate.
Glavni pokazatelj usavrenosti tehnike je njena
efikasnost. Vebe usavravanja daju egzaktne pokazatelje
efikasnosti. Igra je nadigrao protivnika(e) ili nije! Uporedo
igra razvija i individualnu taktiku. Takmiarska tehnika
tehnika
ukljuuje perfektno izvoenje osnovnih elemenata ali i
izbor i nain njihovog korienja u igri. Igra koji ima
dobru tehniku u stanju je da u odreenoj situaciji igre
odabere pravo reenje i za njega potreban elemenat (ili
vie njih), kao i da to upotrebi u pravo vreme!

Usavravanje tehnike dolazi radom na treninzima ali i

igranjem utakmica. Jako nadmetanje i nadigravanje
(utakmica, pa i trening sa takmiarskom crtom) pomae
usavravanje.
U tom radu trener (a i sam igra) mora da uoi jake i slabe
strane u tehnici. Potom bi trebalo da usmeri rad i energiju,
da slabe strane postanu jake!
Osnovno sredstvo rada predstavljaju koarkake vebe.
Danas u koarkakoj metodici postoji veliki broj (ak bi
mogli rei i bezbroj) koarkakih vebi. Vebe nisu neto
tajno ili mitsko! Problem nije koliko vebi jedan trener zna
ili primenjuje (u literaturi se moe nai veliki broj), ve je
problem kako ih primenjuje? Osnovno je da trener, kada
koristi neku vebu, zna ta eli njom da postigne, ta eli
da ui i usavrava. Svaka veba u principu, moe da bude
metodsko uputstvo za uenje i usavravanje u zavisnosti u
kakvim uslovima se izvodi.

Da bi rad na uenju i usavravanju koarkake tehnike bio

uspean mora da ga karakterie:
Postupnost u radu,
radu, pogotovo u fazi uenja. Veoma je
znaajno da se prvo ue jednostavniji elementi, koji su
esto u osnovi sloeniji. Valjalo bi saekati da se odreeni
podelemenat u okviru nekog elementa automatizuje, pa
onda ii na sledei, sloeniji (na primer pravolinijski
dribling, pa onda promene pravca u njemu).
Celovitost,, znai da bi trebalo obuhvatiti sve aspekte
Celovitost
nekog elementa, odnosno napraviti generalnu jakost u
izvoenju i primeni nekog elementa tehnike (na primer
voenje lopte dobro i desnom i levom rukom i sl.).
Kontinuitet u radu neophodan je u procesu uenja i
usavravanja tehnike. Na taj nain se uvruje
automatizam.
Kvantitet rada. Stalno vebanje e sigurno dati dobre
rezultate. Ova karakteristika je povezana sa prethodnom.
Leri Bird, uveni profesionalac iz NBA, je jo kao
srednjokolac na pitanje prijatelja koliko bi esto trebalo
da veba koarku da bi imao dobru tehniku, odgovorio:
Svaki dan, ceo dan!

Kvalitet rada.
Veoma je vano ta se veba i kako se veba.
Dugotrajno i uporno vebanje manjeg broja elemenata nee
omoguiti igrau da dobro igra.
esto igrai vebaju vredno ali nepravilno, to dovodi do
suprotnog efekta.
Pogreno nauen elemenat se veoma teko ispravlja,
pogotovo u starijem uzrastu.
Zato bi trebalo vebati pravilne pokrete, pogotovo u fazi
uenja.
Pravilno vebanje dovodi do napretka.
Greke pri vebanju se naravno esto pojavljuju i njihova
stabilizacija veoma loe utie na tehniku igraa.
Potrebne su brze i efikasne korekcije!

Najei uzroci greaka, naroito u fazi uenja tehnike su:

Pogrena ili povrna predstava o pokretu.
pokretu. Poetnici
(deca) su veoma sklona imitiranju (zato i mogu lako da
ue) i ako dete stekne pogrenu predstavu o pokretu,
teko e uspeti da ga izvede pravilno.
Izvoenje neke sline kretne aktivnosti nije dovoljno
stabilizovano i negativno utie na uenje nove kretne
strukture. Tu se ogleda korist od principa postupnosti
kada e ne ue nove sline kretnje, ako prethodna nije
nauena.
Nesistematski rad. esto dovodi do konfuzije kod igraa,
naroito poetnika. Skakanje sa elementa na elemenat,
bez stabilizacije nauenog, dovodi do loe tehnike.
Ponekad treneri, pogotovo poetnici, u elji da daju to
vie informacija, nesistematski obrauju tehniku.
Nedostatak fizikih (bazinih motorikih) sposobnosti kod
poetnika. Poto su elementi tehnike motorike
strukture, oni su u velikom meri u korelaciji sa bazinim
motorikim sposobnostima. esto trenutni nedostatak
neke sposobnosti (na primer snage) moe da dovede do
loeg izvoenja elemenata tehnike a i do njihove
neefikasne primene u igri. Zato uvek treba voditi rauna o
uzrastu mladih igraa.

Pravovremeno ispravljanje greaka je prioritetan zadatak u

procesu uenja tehnike.
Greke je mogue ispraviti primenom nekog od tri osnovna
naina:
1. Uporeenje loeg i dobrog izvoenja. Neophodno je da
poetnik uporedo gleda loe i dobro izvoenje nekog
elementa. Vano je da je u stanju da napravi diferencijaciju
greaka i da na taj nain ispravi svoje.
2. Olakavanje uslova izvoenja pokreta. esto je brzina
najvei problem, odnosno ve pomenuti problem ravnotee
kao kritini faktor u izgraivanju brzine u izvoenju
elementa. Trener moe da pomogne igrau da otkloni
eventualne greke dovodei ga u olakane uslove izvoenja
(na primer manja brzina izvoenja, laka lopta kod
najmlaih, nii ko i sl.).
3. Otkrivanje uzroka.
uzroka. Otkriti uzrok je najvanije u nastojanju
da se greka ispravi. Uzrok greke u tehnici je najee iz
domena kinematike pokreta i odnosi se na poloaje tela,
pojedinih delova tela, lopte i sl. Radom na eliminaciji
utvrenog uzroka mogue je ispraviti greku.

Kada poeti sa procesom uenja tehnike?

Opte je miljenje da su u 10 godina starosti ispunjeni osnovni
anatomsko--fizioloki uslovi za poetak uenja tehnike (u
anatomsko
SAD ak sa 7 godina). Sve do 12. godine obuka je u najveoj
meri u formi igre. Moglo bi se rei daj to period druenja i
igranja loptom. Dete upoznaje loptu, njen oblik, veliinu,
teinu (uputno je koristiti po obimu manje i lake lopte) i
uspostavlja odnose izmeu veliine lopte i veliine svog
tela. Od 12. godine deca poinju sistematski koarkaki
trening u okviru kojeg najvanije mesto zauzima uenje
tehnike! U procesu treninga trebalo bi kombinovati vebe
uenja i vebe usavravanja, ak i onda kada su elementi
tehnike automatizovani jer vebe uenja potkrepljuju znanja
i pripremaju igraa za vebe usavravanja. Tehniki
elementi bi trebalo da postanu za koarkaa prirodna
kretanja (veinom su to neprirodna kretanja za obinog
oveka), pogotovu kada se radi o elementima loptom. Reju,
ovek i lopta moraju da postanu jedan sistem koarka!
Uvek bi trebalo isticati osnovni znaaj tehnike u
koarkakoj igri, pogotovo osnovnih vetina. Na njima se
izgrauje sve ostalo. Sve mogue taktike. Stepen
izgraenosti tehnike igraa u osnovi (uz ostale sposobnosti
igraa) odreuje i inicira izbor taktike igre jednog tima. Zato
bi trebalo sa poetnicima najvei deo treninga provesti u
radu na tehnici, uvebavajui osnovne principe i pravila koja
vae u procesu uenja.

TEHNIKA NAPADA
IGRA BEZ LOPTE
Znaaj i osnovne karakteristike
Igra bez lopte je najvaniji deo napada. Da bi napada bio
kompletan on mora da ume da igra efikasno bez lopte. Lopta
jeste magnet za sve igrae, pogotovo za mlade, ali bez
dobre igre igraa koji su bez lopte, obino saigra sa loptom
nema dobre uslove da efikasno napadne. Osim toga, na
terenu se u istom trenutku nalazi pet napadaa a samo
jedna lopta, to znai da u teoretski potpuno ravnopravnoj
raspodeli poseda lopte svaki napada moe da ima loptu 4
minuta. Drugim reima igrai u napadu igraju 80% vremena
bez lopte. To je mnogo vremena i treba ga to bolje
iskoristiti.
Napadai koji su bez lopte moraju stalno da se kreu.
Odbrambeni igra e daleko tee da uva i kontrolie
napadaa koji se stalno kree, u odnosu na napadaa koji
stoji u mestu ili se malo kree. Napada koji uvek ima elju
da svojim kretanjem doe u to povoljniju poziciju vee za
sebe odbrambenog igraa, i ne doputa mu da pomae u
odbrani.

U osnovi napada bez lopte svojom igrom eli da postigne jedan

(ili vie) od etiri osnovna cilja:
1.
Napada eli da se oslobodi za prijem lopte (demarkiranje) i
to u to je mogue povoljnijoj poziciji, to najee znai to
blie kou,
2.
Napada eli da popuni ili da izae iz odreenog prostora i
na taj nain da pomogne igrau sa loptom,
3.
Napada eli da svojim kretanjem vee odbrambenog
igraa za sebe i tako ga sprei da pomae u odbrani to
naroito vai za napadae koji su na strani pomoi, i
4.
Napada eli da kretanjem i postavljanjem blokade pomogne
nekom od saigraa.
U igri bez lopte napada koristi osnovne naine kretanja:
hodanje,
tranje,
skakanje,
okretanje,
uskakanje,
utravanje,
zaustavljanje i dr.
U tehnikom pogledu to su stilizovana kretanja koja se u osnovi
sprovode u pravim i krivim linijama.

Osnovne linije kretanja su:

Pravolinijsko kretanje sa promenom ritma i tempa,
Pravolinijsko kretanjem sa promenom ritma i tempa i
smera kretanja,
Pravolinijsko kretanje sa promenom ritma i tempa i pravca
kretanja,
Luna kretanja sa kontinuiranim i promenljivim tempom,
Cik--cak kretanja sa promenom ritma i tempa,
Cik
Kretanja sa lenim okretima, i
Razliite specifine linije kretanja, kao to su: V, L,
kretanje u trouglu i dr.
Unutar ovih linija kretanja igrai mogu da izvode i
kombinovana kretanja ko i da nadovezuju jedna na druga u
zavisnosti od situacije na terenu, tj. od jaine pritiska
odbrane.

Osnovni zahtev u svim kretanjima je da se izvode sa

promenom ritma i tempa,
tempa, jer samo na taj nain napada
moe da se oslobodi odbrambenog igraa. Promena ritma i
tempa znai, najee, da je kretanje napadaa
sastavljeno od tzv. fintirajueg kretanja koje se izvodi
neto sporije, i stvarnog koje se izvodi bre i eksplozivnije.
Kod kretanja sa promenom pravca neophodno je da se
napravi i promena ritma. Svaki novi pravac kretanja
najee zahteva njegovo ubrzanje. Obino se napada
pre promene pravca za trenutak (prividno) zaustavlja, a
onda eksplozivno zapoinje kretanje u novom pravcu.
Osim toga zahtev je da napada stalno ima vizuelnu
komunikaciju sa loptom. Promena ritma zahteva dobar rad
nogu, to znai da je igra sposoban da brzo startuje, da
se brzo zaustavi, da brzo promeni pravac i strukturu
kretanja. Usavravanje rada nogu daje igrau mogunost
da se kree promenljivim ritmom, brzo i pravovremeno.
U pogledu pravca sva kretanja u koarci se izvode: po
dubini (60(60-70%), po irini (5
(5--10%) i kombinovano ili
dijagonalno (30(30-40%). Najefikasnija su dubinska kretanja.
Ona su i najopasnija za odbranu jer se napada tako
pribliava kou osvajajui prostor i esto izbacuje
odbrambenog igraa iz ravnotee tako da napada ima
dobre uslove za promenu pravca kretanja. ovo kretanje je
najee ka kou. Napada se jo kree od koa, ka lopti i
od lopte.

Zaustavljanje kao preduslov za dobru igru bez lopte

Napada ne moe uspeno da igra bez lopte, da se kree sa
promenom ritma i tempa, ako ne ume da e pravilno
zaustavi.
Pravilno zaustavljanje podrazumeva da igra ume da
kontrolie telo, tj. da ima ravnoteu.
Samo iz ravnotenog poloaja je mogue brzo startovati i ii
u naredno kretanje.
To vai i kod svih drugih kretanja u koarci (kretanja sa
loptom, odbrambena kretanja i dr.).
U koarci je veoma vaan brz start ali je isto toliko vano i
brzo zaustavljanje.
Sposobnost brzog i preciznog kretanja u malom prostoru
(sposobnost naglog ubrzanja i gaenja brzine kretanja)
se zove agilnost.
Postoje dva osnovna naina zaustavljanja u koarci:
1.
zaustavljanje u dva kontakta i
2.
zaustavljanje u jednom kontaktu.

Zaustavljanje u dva kontakta (osnovna mehanika)

Pri zaustavljanju prvi kontakt sa podlogom se uspostavlja
jednim ili drugim stopalom. Pre nego to se ue u
zaustavljanje trebalo bi dozvoliti gravitacionoj sili da
pomogne pri zaustavljanju. To se postie tako to igra, pre
nego to doe u kontakt sa tlom prvim stopalom blago
poskoi i istovremeno blago zabaci gornji deo tela unazad
odnosno izbaci noge unapred. Tada igra dolazi u kontakt
sa tlom jednim stopalom i odmah zatim iskorauje drugom
nogom i zaustavlja se sa optimalnom irinom oslonca.
irina oslonca daje stabilnost. Istovremeno igra savija
kolena, i na taj nain sputa teite, i tako postie
ravnoteu. Noga koja je prva ostvarila kontakt sa tlom se
naziva stajna noga (pivot noga), a druga pokretna. Ovaj
momenat je znaajan zbog toga to kod zaustavljanja sa
loptom (tehnike je ista osim to je i lopta u posedu) igra
mora da vodi rauna o tome koja je noga stajna a koja
pokretna da bi moga, pre svega u skladu sa pravilima igre,
da napravi sledeu akciju (pivotiranje, dribling i dr.).
Ovaj nain zaustavljanja se najee koristi nakon velikih
brzina kretanja, pogotovo na veim udaljenostima od koa i
u situacijama kontranapada.

Zaustavljanje u jednom kontaktu (osnovna mehanika)

Prilikom zaustavljanja, kontakt sa podlogom se
uspostavlja istovremeno sa oba stopala.
To je veoma vano u taktikom smislu jer u tom poloaju
ne postoji stajna i pokretna noga nego igra sam vri
izbor, to mu daje prednost kada se radi o zaustavljanju
sa loptom.
Kao i kod zaustavljanja u dva kontakta igra bi trebalo da
pre zaustavljanja blago poskoi, zabaci gornji deo tela
unazad, izbaci noge unapred, a i onda se zaustavi na oba
stopala savijajui kolena.
Tokom zaustavljanja znaajno je da teinu na trenutak
premesti na zadnji deo stopala da bi se suprotstavio sili
inercije koja vue njegovo telo napred.
Na taj nain igra dolazi u ravnotean poloaj.
Ovaj nain zaustavljanja se najee koristi kod manjih
brzina kretanja i u pozicijama blie kou.

Osnovne tehnike u igri bez lopte demarkiranja (osnovna

mehanika)
Osnovne tehnike koje se koriste u igri bez lopte se baziraju na
pomenutim linijama kretanja i na zahtevu za promenom
ritma i tempa kretanja i to su:
Iskorai i utri Iskorak predstavlja fintirajue kretanje i
obino se izvodi ka lopti ili ka kou jer tako provocira
reakciju i pomeranje odbrambenog igraa. Igra moe da
iskorai iz mesta ili da to uini posle nekog kretanja gde
iskorak, ustvari, predstavlja trenutno zaustavljanje. Posle
iskoraka napada moe da krene u novi pravac
fintirajuom (iskoranom) nogom koja je dalja od
odbrambenog igraa i u tom sluaju napada prilikom
iskoraka zadrava vei deo teine (2/3) na drugoj nozi, dok
na iskoraenu nogu prebacuje manji deo (1/3). Tako je
napada u stanju da brzo krene u novi pravac. Posle
iskoraka napada moe da krene u novi pravac i drugom
nogom, koja je blie odbrani, i tada napada prebacuje
vei deo teine na iskoranu nogu i jednostavno se sa nje
odbacuje i dobija eksplozivnu kretnju u novi pravac.
Prilikom prelaska u novi pravac kretanja zamahom
unutranje ruke dobija se na eksplozivnosti kretanja. Ruke
se ulaskom u novi pravac izbacuju ka lopti.
Ova tehnika se najee koristi u kretanjima ka kou i lopti i
vie je koriste spoljni igrai.

Okreni se i utri (D1):

Kod ovog kretanja se pravac menja nakon lenog okreta.
Napada se kree ka odbrambenom igrau ili iz mesta
pravi samo iskorak pravo ka njemu, na trenutak se
zaustavlja tako to istura nogu koja je blia odbrambenom
igrau (blia lopti) i nakon toga izvodi brzi leni okret i ide
u novi pravac (najee utrava u reket).
U izlasku iz okreta napada podie ruke u visinu grudi da bi
mogao to pre da primi loptu.
Ovu tehniku najee koriste unutranji igrai (centri) jer im
omoguava da na malom prostoru obiu igraa a ovom
kretanju pogoduje i kontakt igra koja je prisutna kod
unutranjih igraa.

Igraj telom i istri (D2)

U osnovi predstavlja kretanje sa promenom smera na
istom pravcu.
Napada ide pravo na odbrambenog igraa, iskorauje
prema njemu i ostvaruje kontakt grudima.
On tako potiskuje odbrambenog igraa ka kou.
Nakon kontakta napada brzo istrava od igraa
(od koa) na spoljnu poziciju spreman da primi
loptu.
Prilikom kontakta sa odbrambenim igraem, napada
mora da dri ruke u uzruenju da ne bi napravio
linu greku.
Ova tehnika se najee koristi u kretanjima ka kou i
lopti i vie je koriste spoljni igrai.

V i L kretanja (D3) V kretanje zapoinje sa spoljne

pozicije, kretanjem sa dva ili tri koraka ka donjem delu
reketa. Potom se napada na trenutak zaustavlja na nogu
koja je blia odbrambenom igrau i brzo se sa nje odbacuje i
istrava pod otrim uglom u odnosu na prethodni pravac
kretanja, tako da linije kretanja imaju oblik slova V. Slino
se izvodi i L kretanje s tim to je ugao istravanja
priblino 90 , pa linije kretanja lie na slovo L.
Ova tehnika se najee koristi u kretanjima ka kou i lopti i
vie je koriste spoljni igrai
Utri iza lea (back door) (D4) Jedan je od osnovnih i
veoma vanih naina igre bez lopte, posebno danas kada
odbrane igraju sa velikim piritskom na prva dodavanja.
Zapoinje iskorakom ka lopti (ka spoljnoj poziciji) to
provocira pomeranje odbrambenog igraa ispred napadaa.
Nakon toga napada eksplozivno kree ka kou odbacujui
se sa iskoraene noge pre nego to odbrambeni igra
popravi poziciju. Prilikom utravanja napada istura ruku
koja je blie kou da bi primio loptu to blie kou i to dalje
od odbrane.
Ovu tehniku najee koriste spoljni igrai.
Igra bez lopte prua velike mogunosti napadaima da se
korienjem veeg broja tehnika i njihovim kombinovanjem
relativno lako oslobaaju odbrambenih igraa ili ih veu za
sebe.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje igre

bez lopte
Osnovno pravilo u igri bez lopte je svakodnevno
vebanje..
vebanje
Kako je u sutini veoma vaan rad nogu, ove
tehnike se mogu vebati ak i bez koa ili sale,
kroz razliite igre to je veoma vano u radu sa
najmlaima.
U koarkakom treningu u poetku bi trebalo
izabrati jednu tehniku kretanja za prijem lopte na
spoljnoj poziciji, jednu za prijem na unutranjim
pozicijama i obavezno tehniku utravanja iza lea.
Veoma je znaajno naviknuti igrae da napadaju
lea odbrambenog igraa.
Kasnije se repertoar kretanja za prijem lopte
spolja ili unutra proiruje i drugim tehnikama.
Napada e biti efikasniji ako raspolae sa veim
repertoarom tehnika u igri bez lopte.

Veoma je vano da se u poetku veba pravilno i precizno.

To znai da se akcije izvode u maloj brzini da bi igrai
mogli kontrolisati svoje kretanje.
Posebnu panju bi trebalo obratiti na:
1. poloaj stopala prilikom trenutnog zaustavljanja,
2. raspored teine tela,
3. amplitudu pokreta,
4. poloaj i rad ruku,
5. poloaj glave i
6. promenu ritma kretanja.
Tehnike kretanja najpre se ue bez ikakvih smetnji uz
pomo markera kao to su: stalci, stolice i sl.
Ubrzo se uvodi i odbrana koja u poetku igra dirigovano
(prati kretanja, ali ne spreava prijem lopte ili ima
parcijalne zadatke) da bi to vie vebali u situacionim
uslovima.
Obino se to sprovodi kroz vebe igre 1 na 1 plus dodava,
na odreenom prostoru koji moe da se ogranii u
zavisnosti od pozicije.

Najee greke u uenju i njihove korekcije

Greke:
Kretanje bez promene ritma
Kretanje sitnim koracima pre promene pravca
Luna kretanja pri promeni pravca, umesto odsenih
kretanja
Dranje ruku pored tela, a ne u poloaju prijema lopte
Izostanak vizuelne komunikacije sa loptom
Kod zaustavljanja usporavanje kretanja sitnim koracima
Kod utravanja iza lea napada nema dovoljno prostora
za utravanje
Kod utravanja iza lea napada se zaustavlja to
dovodi da dodana lopta ode van terena

Korekcije:
Odraziti se jae sa stajne noge
Koristiti normalne korake, koncentrisati se na
zaustavljanje
Koristiti neto krai korak pre promene pravca i tako
doi u nii poloaj iz kojeg se moe napraviti otra
kretnja
Podii ruke i tako napraviti svojevrsnu metu dodavau
Uvek imati loptu u vidnom polju, makar i periferno
Koristiti normalne korake, ali blago poskoiti pre
zaustavljanja
Treba odvesti odbrambenog igraa to dalje od koa
(korak iznad linije slobodnog bacanja) i onda ii na
utravanje
Nastaviti kretanje do koa

Osnovni stav u napadu

Koarka je igra brzih, promenljivih i iznenadnih kretanja.
Da bi se takva kretanja mogla uspostaviti igra mora da
startuje iz nekog poloaja stava.
Osnovna karakteristika svakog stava je ravnotea. Sa
dobrom ravnoteom igra je spreman za brzo kretanje,
promenu pravca, kontrolisano zaustavljanje i skok. U
praksi je uobiajeno da se pod osnovnim stavom u
napadu misli samo na stav napadaa sa loptom.
Meutim ranije je reeno da je itekako vana igra
napadaa koji su bez lopte, njihova stalna i aktivna
kretanja. Takva kretanja napada moe da izvede samo
iz ravnotenog poloaja.
Napadaki stav bez lopte igra zauzima na poetku
akcije i povremeno za vreme kretanja pri zaustavljanju.
Osim ravnotee ovaj stav bi trebalo da omogui igrau
dobar pregled igre.
Sa aspekta poloaja delova tela i tela u celini taj stav je
identian kao i stav sa loptom, samo to igra nema
loptu u posedu.

Osnovni stav sa loptom

Ovaj stav omoguuje napadau veu efikasnost u igri.
To je poloaj igraa iz kojeg on moe da uspostavi
najbru (pravovremenu) kretnju u bilo kom pravcu, tj. da
zapone bilo koju akciju loptom.
Napada sa loptom ima na raspolaganju tri akcije: ut,
dodavanje i dribling (prodor).
Upravo osnovni stav dovodi telo u optimalan poloaj iz
kojeg je igra opasan u pogledu sve tri akcije.
Zbog toga se esto osnovni stav naziva i stav trostruke
pretnje (pogotovo u SAD: triple threat stance).
Odmah po prijemu lopte igra bi trebalo da zauzme
osnovni stav kao na slici.

Ovaj stav podrazumeva blagu fleksiju u bonoj ravni oko

horizontalne ose u aktuelnim zglobovima (zglob kuka,
kolena i skoni zglob).
Ovakav poloaj omoguuje stabilnost u stavu i
mogunost brzog reagovanja. Trup je ispravljena glava u
produetku kimenog stuba. Stopala su rairena
najmanje u irini kukova a najvie u irini ramena.
Teina je ravnomerno rasporeena na oba stopala i blago
je prebaena na prednje delove stopala. Miii tela su u
blagoj kontrakciji, to dovodi do poveane mobilnosti.
Time je omoguena brza akcija napadaa.
Visina i irina stava zavise od konstitucije igraa, pre
svega od visine tela i duine nogu. Osnovni zahtev je da
stav bude udoban, to iskljuuje izrazito poveanu
napetost miinog aparata.
Ruke su savijene u laktovima i dre loptu ispred grudi i
blie telu. Lopta se dri u poziciji uta (jaa aka za lopte
a slabija sa strane), blago pomerena u stranu jae ruke.
U zavisnosti od poloaja stopala postoje dve vrste stava:
paralelni i dijagonalni stav. Kod paralelnog stopala su
kako sama re kae meusobno paralelna sa pravcem
dejstva igraa (linija igra ko).
Stopala mogu da budu u liniji ili da jedno bude istureno
napred. Kod dijagonalnog stava stopala su i dalje
paralelna ali su pod odreenim uglom na pravac dejstva
igraa.

To je obino situacija kada igra napada bokom u situaciji

agresivne odbrane.
U tom stavu igra esto loptu dri na kuku ili unazad radi
bolje zatite.
Napada koji je u stavu trebalo bi da gleda ko i
protivnikog igraa. Krajikom oka trebalo bi da vidi
saigrae koji su otvoreni (ili se oekuje da e biti) za
prijem lopte, a i ostale odbrambene igrae.
Loptu ne bi trebalo sputati ispod trupa, nego je uvek
drati u poziciji uta. Prva pretnja bi uvek trebalo da bude
pretnja utem.
Koju e akciju napada zapoeti iz stava zavisi pre svega
od pozicije u kojoj se nalazi i od poloaja odbrambenog
igraa. Svaki napada treba da primi loptu unutar svog
perimetra. Perimetar napadaa je najdalje rastojanje od
koa sa koga taj igra moe uspeno da utira na utakmici
(vie od 45% preciznosti).
Ako igra ne primi loptu unutar svog perimetra,
automatski gubi mogunost pretnje utem. Sam prijem
lopte je veoma vaan.
Osnovni zahtev je da igra pri prijemu lopte to bre doe
u poloaj trostruke pretnje. To znai da je licem okrenut
ka kou.

Prijem lopte u mestu ne predstavlja poseban problem jer

pretpostavlja slab pritisak odbrane i napada je u
mogunosti da lako i sigurno primi loptu. Prijem lopte iz
kretanja moe doneti probleme, pre svega u pogledu
ravnotee stava.
Napada prima loptu iz kretanja jer ga na to tera
agresivna igra odbrambenog igraa. Pri prijemu lopte iz
kretanja igra moe da koristi zaustavljanje u dva ili u
jednom kontaktu. U prijemu lopte zaustavljanjem
(ulaskom u stav) u dva kontakta osnovna su dva naina.
Prvim nainom igra prvo uspostavlja kontakt sa tlom
stopalom koje je blie lopti i istovremeno sa prijemom
lopte se okree oko njega i privlai drugo u poloaj stava,
tj. koristi prednje (grudno) pivotiranje (slika A).
Veoma je znaajno da stopalo koje prvo ide na tlo bude
okrenuto prstima ka kou. Kod drugog naina prvi kontakt
sa tlom napada uspostavlja stopalom koje je dalje od
lopte i pri prijemu lopte lenim okretom, privlaei drugo
stopalo do stava, okree se ka kou (koristi leno
pivotiranje) (slika B).
U prijemu lopte zaustavljanjem u jednom kontaktu
napada to izvodi tako to pre zaustavljanja mora da se
okrene u pravcu koa (stopala u pravcu koa), i da ue u
stav.

Kada je napada zauzeo osnovni stav, onda je spreman da

izvede neku od tri pretnje:
ut. Igra bi trebalo da je u svom perimetru, licem
okrenut ka kou, i da vidi odbrambenog igraa. Mora da
bude sposoban da utira brzo i precizno. Na taj nain e
prinuditi odbrambenog igraa da mu prie blie, i tkao
otvoriti mogunost za prodor.

Dodavanje. Kad je licem okrenut ka kou, napada moe

da vidi ceo teren. Na primer, ako igra sa loptom stoji na
7 metara od koa, on mora da bude voljan i sposoban da
doda loptu saigrau koji je blii kou i koji e sigurno
preciznije utirati.
Dribling. Napada koristi dribling (prodor) kada je
protivnik blizu. On gleda na koju stranu je otvoren put u
zavisnosti od toga kakva je pozicija odbrambenog igraa.
Korienje fintirajuih kretanja iz stava daje napadau
velike mogunosti.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Veliki znaaj koji sav u napadu ima za efikasnu
napadaku igru dovoljno govori o potrebi za uenjem i
usavravanjem.
Stav, kao poloaj, ne predstavlja posebnu tekou, nije
ga teko nauiti. Poetnici lako razumeju taj poloaj, ali
ga esto ne izvode pravilno i ne primenjuju u igri. Stav
kao elemenat tehnike nije atraktivan i ini se
jednostavnim zbog ega ga igrai ne vebaju korektno i
dovoljno.
Ako trener u poetku propusti priliku da stav ugradi u
tehniku igraa i da mu on postane prirodan poloaj u
napadakoj igri posledice su katastrofalne.
Lo stav prouzrokuje neuspele akcije iz stava (ut,
dodavanje i dribling) i takav igra je obino limitiran u
individualnim napadakim akcijama.
Shodno osnovnim principima uenja tehnike, nakon
demonstracije stava, igraiigrai-poetnici sami zauzimaju
stav. Pri tome je zahvalno koristiti linijski raspored
igraa.
Nakon korekcija u sledeem koraku igrai zauzimaju
stav iz koraanja podbacujui sami loptu ispred sebe
(zahtev je da su ranije pokazane tehnike zaustavljanja).

Posle toga to izvode iz tranja.

Onda sve isto ponove u krivolinijskim kretanjima (lunim).
Zatim ulaze u saradnju sa drugim igraem gde primaju loptu
iz kretanja (demarkiranja) i zauzimaju stav prema kou.
U poetku odabrati jednu do dve tehnike i automatizovati ih
a kasnije ugraditi i druge.
Nastavci akcija su razliiti i zavise od trenutnih sposobnosti
i znanja igraa.
Nakon automatizacije uvodimo odbrambenog igraa i
veemo naueni elemenat sa demarkiranjem u situacionoj
igri 1:1 bez lopte.
Poenta je da igra usavri prijem lopte us tavu iz brzog
kretanja i pod pritiskom odbrane da bi mogao da efikasno
napadne odbranu.

Najee greke u uenju i njihove korekcije

Greke:
Igra je okrenut vie na jednu stranu, to limitira kretanje
sa loptom
Igra dri loptu predaleko od tela i izlae je opasnosti da
je protivnik oduzme
Igra nisko dri loptu, to mu ograniava kretanje
Igra dri loptu sa akama sa strane, zbog ega mu je
potrebno vie vremena da se namesti za ut, dodavanje

Korekcije:
Okrenuti se licem ka kou, obratiti panju na poloaj
stopala
Drati loptu blie telu i ne ispod trupa
Drati loptu u osnovnom poloaju
Drati loptu u poziciji uta kada je moguno brzo
utiranje, dodati loptu ili krenuti u dribling

Kontrola (dranje lopte):

Pod kontrolom se podrazumeva dranje lopte i
sposobnost njene brze i kontrolisane manipulacije u
odnosu na telo igraa.
Za igraa koji ima dobru kontrolu lopte, obino se u
praksi kae da on ima dobar oseaj za loptu. To je igra
kome lopta nije strana u bilo kakvoj poziciji, poloaju ili
situaciji. Takav igra obino je veoma dobar u svim
elementima tehnike igre loptom.

Osnovna mehanika
Potpuna kontrola lopte zapoinje dranjem. Od pravilnog
naina dranja lopte zavisi kvalitet izvoenja svakog
sledeeg elementa, tj. akcije napadaa.
Lopta mora da se dri meko ali sigurno. aka (ake) je
povijena i u kontaktu je sa loptom gotovo celom
povrinom. Prsti su prirodno raireni, blago povijeni i
sputeni na povrinu lopte. Vrhovima prstiju se vri blagi
pritisak na povrinu lopte, to jo pojaava udubljenost
ake. Palmarni deo ake (dlan) nije u potpunosti u
kontaktu sa loptom (u donjem delu je praznina). Na taj
nain igra ima pod kontrolom veliku povrinu lopte to
mu obezbeuje sigurno dranje, a u isto vreme i dobar
oseaj lopte. Treneri esto slikovito kau da lopta treba
da se osea udobno u rukama igraa. Loptu ne pritiskati!

Igra dri loptu jednom ili dvema rukama.

Poetnici moraju da dre loptu sa obe ruke s obzirom na
veliinu ake kod najmlaih uzrasta.
Dranje sa dve ruke prua bolju kontrolu i bolju zatitu
lopte u odnosu na dranje jednom rukom.
Postoje etiri osnovna naina dranja lopte sa dve ruke:
1.
2.
3.
4.

Gornje dranje, gde su ake veim delom na gornjem

delu lopte,
Donje dranje, gde su ake veim delom na donjem delu
lopte,
Bono dranje, gde su ake na bonim delovima lopte,
Kombinovano dranje, gde je jedna aka iza lopte a
druga na boku (pozicija uta).

Koji nain dranja e igra da upotrebi zavisi od vrste

akcije i nivoa na kome se dri lopta.
Najee dranje lopte treba da bude kombinovano,
odnosno onakvo kakvo je u osnovnom napadakom stavu
sa loptom.
Meutim, koarka nosi veliki broj iznenadnih i netipinih
situacija u kojima igra esto mora da na trenutak dri
loptu i na neki od pomenutih naina.
Izvoenje pojedinih elemenata tehnike zahteva poseban
nain dranja lopte (uruenje lopte, hvatanje niskih lopti i
dr.).
To podrazumeva i razliite nivoe dranja lopte u odnosu
na telo.
Igra obino dri loptu u etiri nivoa: iznad glave, u visini
grudi (osnovno dranje), u visini pojasa i u visini kolena.
Osim toga lopta moe da se dri ispred tela, ili na boku (u
visini ramena ili kuka).
U zavisnosti od poloaja odbrambenog igraa, od pozicije
i aktivnosti koju sprovodi napada, od fizikih
karakteristika napadaa, koristi se optimalan nain
dranja i optimalna pozicija lopte.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Dranje i kontrola lopte trebalo bi da budu prvi elementi
tehnike sa loptom koji se ue u koarci.
Poetnici moraju da se upoznaju sa veliinom, teinom
lopte.
Nakon korektne demonstracije dranja lopte, poetnici
pokuavaju da to sami urade.
Tu se pojavljuju potekoe s obzirom na to da poetnici
(deca) imaju male ake u odnosu na veliinu koarkake
lopte.
To e vaiti i za sve druge elemente tehnike sa loptom,
zato bi trebalo posedovati lopte manjeg obima i manje
teine (mini basketball).
Koristiti spektar vebi u kojima igrai uzimaju loptu u
mestu iz razliitih pozicija i gde se lopta nalazi na
razliitim pozicijama (na tlu, na stolici, na stalku itd.).
Kasnije, kroz proces uenja koarke uvek se obraa
panja na nain dranja lopte kao sastavni deo ili
preduslov za uspeno uenje i usavravanje drugih
elemenata tehnike (hvatanje, dodavanje, ut i dr.).

Najee greke u uenju i njihove korekcije

Greke:
Igra loptu dri samo prstima, to smanjuje kontrolu nad
loptom
ake (prsti) su opruene i na taj nain lopta ne lei stabilno
u akama
Prsti su skupljeni, te je mala povrina lopte pod kontrolom
Igra akama i prstima pritiska loptu

Korekcije:
Loptu drati prstima i veim delom dlana
ake (prsti) su tako povijene i svojim oblikom prilagoene
obliku lopte
Prsti treba da budu raireni i da tako obuhvataju to veu
povrinu lopte
Prisutan je samo blagi pritisak vrhovima prstiju, a ostali
delovi ake ne pritiskaju loptu

Dobro dranje omoguuje dobru manipulaciju loptom. Da

bi se stvorila navika i sposobnost dobrog dranja (meko i
sigurno dranje) koriste se vebe kontrole lopte. To su
raznovrsne vebe koje razvijaju i usavravaju dranje
lopte, koordinaciju ruku, brzinu rada ruku i izdrljivost
ruku.
Posebna metodska vrednost ovih vebi je to mogu da se
izvode na malom prostoru i za njih je potrebna samo
lopta. Sve vebe su bazirane na nekom pokretu
(jednostavnijem ili sloenijem) koji se izvodi loptom vie
puta, u odreenom vremenskom periodu.
To su najee okretanja lopte oko pojedinih delova tela,
provlaenja lopte kroz noge na razliite naine, udaranje
lopte od tlo, bacanje lopte uvis sa razliitim zadacima i dr.
Cilj je da svaki igra napravi to vie zadatih pokreta za
odreeni vremenski period (najee 30 sec). Svaki trener
moe sam da smisli neku vebu (zadatak) koja bi bila
primerena njegovim igraima.
Sve ove vebe moraju da se izvode pravilno, i trener treba
da zna koji je rezultat vrhunski da bi imao uvid u
sposobnosti svojih igraa. Ove vebe koriste igrai svih
uzrasta: od najmlaih do seniora, ali sa razliitim
ciljevima. U koarkaku prasku ove vebe je uveo uveni
koarka Pistol Pit Maravi (1948(1948-1988), koji se i danas
smatra igraem koji je najbolje kontrolisao loptu u
svetskoj koarci u svakom elementu tehnike igre.

Pivotiranje
Pivotiranje ili okretanje sa loptom je elemenat tehnike
napada kojim se igra pomera i osvaja odreeni prostor
tako to se okree oko jedne noge. Kada je igra u
posedu lopte, pravila igre mu dozvoljavaju da izvodi koliko
god treba koraka okretanjem oko jedne noge. Noga oko
koje se igra okree naziva se stajna (pivot noga kao
kod zaustavljanja) i jednom uspostavljena stajna noga se
ne sme pomerati ili odizati od tla dokle god je igra u
posedu lopte. Noga koja se pomera naziva se pokretna
(pivotirajua) i moe da se pomera u svim pravcima i na
sve mogue naine.
Primenom pivotiranja igra u osnovi:
titi loptu od agresivne odbrane. Napada odvodi loptu
dalje od odbrambenog igraa i postavlja svoje telo izmeu
lopte i protivnika.
Dolazi u povoljniju poziciju za nastavak akcije driblingom
(ako ima pravo driblinga), dodavanjem ili utem. U ovom
segmentu tehnika pivotiranja je veoma vana! Pivotiranje
tako predstavlja sastavni deo drugih elemenata tehnike
(polazak u dribling, tehnike uteva sa centarskih pozicija i
dr.).
Oslobaa se iz zamke. Napada koji je udvojen od strane
dvojice odbrambenih igraa samo dobrim pivotiranjem
moe da se izvue iz zamke i da nastavi igru dodavanjem
ili utem.

Osnovna mehanika pivotiranja

Pivotiranje je u praksi uobiajen naziv za razliita okretanja
igraa sa loptom. Meutim i okretanja koja igra izvodi bez
lopte su takoe pivotiranja. Takva okretanja koarka
koristi i u fazi napada i u fazi odbrane.
Osnovna mehanika kretanja je ista, s tim to pivotiranje sa
loptom ima dodatne zahteve koji se odnose na loptu.
Koarka u pivotiranje ulazi najee iz osnovnog stava u
napadu.
Najvanije je da igra pri pivotiranju zadri dobru ravnoteu
i da zatiti loptu.
Prilikom okretanja, stopalo stajne noge treba da je petom
blago odvojeno od tla to daje mogunost okretanja za
potreban ugao, koji moe da bude razliiti i primeren
situaciji (60, 90, 180 stepeni ili neki drugi ugao).
Prilikom okretanja igra pojaava stav tako to malo vie
savije kolena i na taj nain poveava stabilnost.
Pri kretanju ne sme da se menja visina stava jer svako
podizanje stava slabi ravnoteu i usporava akcije. Glava je
iznad trupa i time igra obezbeuje pregled igre. Trup je
ispravljen i igra je blago savijen u zglobu kuka.

Tako je i teina tela blago prebaena na prednje delove

stopala.
Vei deo teine tela treba da je na stajnoj nozi da bi igra
mogao da se okree brzo i u razliitim pravcima. Za vreme
pivotiranja pozicija lopte i nain dranja zavise od blizine
odbrambenog igraa.
Napada pomera loptu tako to je udalji od protivnika i
uvek postavlja svoje telo izmeu lopte i protivnika. Lopta
se najee dri na udaljenijem (od protivnika) kuku ili
ramenu.
Laktovi su izbaeni u polje da bi zatitili prostor oko lopte.
U odnosu na pravac okretanja postoje dve osnovne vrste
pivotiranja:
Prednje (grudno) pivotiranje, gde grudi vode okretanje
prema napred. Teina se prebacuje na prednji deo stopala
stajne noge i iskorauje se pokretnom nogom (slika A).
Zadnje (leno) pivotiranje, gde lea vode okretanje prema
nazad. Teina se prebacuje na prednji deo stopala stajne
noge i pokretna noga se pomera nazad (slika B).

Metodska uputstva za uenje i usavravanje pivotiranja

Pivotiranje poeti odmah. Deca treba da shvate pivotiranje
kao pravilo igre, i da uvide kakve mogunosti ono daje
igrau u napadu. Da ga poveu sa elementima tehnike kao
to su: osnovni stav u napadu, dranje lopte i zaustavljanje
(problem stajne i pokretne noge). Rana automatizacija
pivotiranja uveliko olakava uenje drugih elemenate
tehnike koji u sebi sadre i pivotiranje (dribling, utiranje i
dr.).
Nakon demonstracije, poetnici rade pivotiranje u mestu.
Veoma brzo se pivotiranje povezuje sa zaustavljanjem.
Jednostavno, nakon zaustavljanja igrai bi trebalo da
izvedu pivotiranje (kombinuje se zaustavljanje u jednom i u
dva kontakta).
Zatim se veba pivotiranje posle prijema lopte i polazak u
narednu akciju (dodavanje, dribling ili ut). U poetku
odabrati po jedan ili dva nastavka za svaku akciju.
Po usvajanju tehnike u vebanje se uvodi odbrana, najpre
dirigovana a zatim i situaciona na igraa koji pivotira i koji
treba da doda loptu otvorenom saigrau.
Usavravanje se ostvaruje uz stvaranje situacionih uslova u
igri 2:2 pa sve do 5:5.
Veoma je znaajno da igrai to vie vremena vebaju u
situacionim uslovima!

Najee greke u uenju pivotiranja i njihove korekcije

Greke:
Igrai ne razumeju pivotiranje u pogledu pravila igre
Igra gubi ravnoteu i podie stajnu nogu
Igra menja visinu stava prilikom pivotiranja (podie i
sputa teite)
Igra izlae loptu na dohvat protivniku

Korekcije:
Objasniti ponovo pravilo stajne noge i njene mogunosti
podizanja
Drati teinu na prednjem delu stopala stajne noge kod
okretanja
Ne podizati teite prilikom pivotiranja
Insistirati da glava bude izdignuta iznad trupa
Insistirati na zatiti lopte telom

Dodavanje i hvatanje lopte

Koarka je igra u kojoj pet napadaa igraju loptom
timski. Dobro dodavanje i hvatanje lopte je osnova takve
igre.
To je elemenat tehnike igre koji ini koarku
jedinstvenom timskom igrom.
Dve osnovne uloge dodavanja su: omoguavanje brzog
kretanja lopte za dobar ut i organizacija napada.
Pravilna, precizna i pravovremena dodavanja kreiraju
bolje mogunosti za realizaciju napada.
Lopta moe da doe u polje realizacije driblingom ili
dodavanjem.
Dodavanje je mnogostruko bra akcija i zato ga treba
koristiti kad god je to mogue.
Veliki trenerski autoriteti (kakav je Bob Najt, trener
Indiana univerziteta), esto istiu da je kontrola lopte sa
dobrim dodavanjem i hvatanjem klju uspeha svakog
tima.

U organizaciji napada dodavanje moe da se pojavi u pet

osnovnih situacija:
Brzo ubacivanje lopte posle primljenog koa,
Iznoenje lopte iz reketa nakon skoka u odbrani,
Brzi transport lopte preko terena u elji za izvoenjem
kontranapada i brzog napada,
Postavljanje i organizacija pozicionog napada,
Pravovremeno dodavanje lopte otvorenom saigrau za
nesmetan ut,
Dodavanje i utravanje ka kou gde dodava moe brzo da
postane realizator.

Da bi dodavanje imalo taktiki smisao u ovim situacijama

potrebno je da dodava potuje osnovne principe taktike
dodavanja.
Razumevanje principa dodavanja i hvatanja e omoguiti
igrau da ima: bolju procenu situacije, pravovremenost i
preciznost.
Principi o kojima bi trebalo voditi rauna su sledei:
Igra sa loptom treba da gleda ko, a krajikom oka ostali
deo terena ukljuujui saigrae i protivnike igrae
Koristiti dodavanje pre nego dribling, jer lopta tako putuje
bre
Dodava treba da zna dobre i loe strane saigraa,
potencijalnih primalaca lopte, a naroito njihovu
sposobnost hvatanja
loptu dodati pravovremeno u odnosu na brzinu saigraa.
Treba predvideti brzinu kretanja saigraa prema kou i
dodati loptu pravovremeno.

Igra bi trebalo da koristi finte pre nego to izvede

dodavanje. Potencijalnog primaoca lopte mora da vidi
bez direktnog gledanja u njega. Na taj nain e lake
otvoriti liniju dodavanja.
Dodavanje mora da bude brzo (otro) i precizno. To
podrazumeva korektnu tehniku izvoenja dodavanja.
Igra dodaje loptu saigrau dalje od odbrambenog
igraa. Odbrambeni igra je uvek agresivniji na jednoj
strani, ne moe da pokrije sve strane. Lopta koja se
dodaje dalje od odbrane omoguava saigrau laki
prijem lopte.
Saigrau koji se otvara za prijem lopte treba dodati
loptu na njegovu otvorenu, dalju ruku. To e mu
omoguiti brzi i mirniji ulazak u ut.
Igra mora da bude siguran u svoje dodavanje. Prema
svojim sposobnostima treba da izbegava rizik, kakav
nosi dodavanje u prostor koji je optereen veim brojem
igraa ili dodavanje saigrau koji se nije otvorio za
prijem lopte.

Osnovne tehnike dodavanja (osnovna mehanika):

Osnovna dodavanja ukljuuju: dodavanje sa

grudi sa dve ruke, dodavanje sa grudi sa dve
ruke od tlo, dodavanje sa dve ruke iznad glave,
dodavanje jednom rukom ispred ramena,
dodavanje sa jednom rukom iznad ramena.
Kod izvoenja svih osnovnih dodavanja igra
mora da:
Vidi metu, tj. saigraa koji bi trebalo da primi
loptu.
Napravi mali iskorak u pravcu dodavanja.
Bude siguran da su vrhovi prstiju imali
poslednji kontakt sa loptom pre izbaaja.
Posle izbaaja da zadri ravnoteu, da bi
mogao brzo da krene u narednu akciju.

Dodavanje sa grudi sa dve ruke

Igra u osnovnom stavu dri loptu sa obe ruke ispred grudi
sa laktovima unutra.
ake su iza lopte i mekano dre loptu.
Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa), opruajui ruke.
Istovremeno obe ake dejstvuju na loptu (obratiti panju
na slabiju ruku, jer esto se to dodavanje pretvori u
dodavanje jednom rukom, jaom).
Prsti guraju loptu unapred i izbaaj se vri energinim
pokretom u zglobovima ake i prstima. Prsti daju pravac
lopti.
Izbaaj sa kaiprstom i srednjim prstom daje lopti blagu
suprotnu rotaciju. Nakon izbaaja igra ostaje u
ravnotenom poloaju, a ake ostaju u poloaju sa
prstima usmerenim ka meti, a dlanovima ka tlu ili na
stranu.
Ovo dodavanje se koristi u transportu lopte upolje
napada, u postavljanju pozicionog napada i kod
upoljavanja saigraa koji utrava ka kou.
U principu se koristi na malim rastojanjima (3 do 5 m), ali
sa dobrom tehnikom i snanim ramenim pojasom moe
da se izvede i na veim rastojanjima.

Dodavanje sa grudi sa dve ruke od tlo

Osnovna mehanika izvoenja je ista kao i kod prethodnog
dodavanja.
Razlika je u tome to se ruke opruaju na dole, ka tlu.
Izbaaj lopte je potpuno isti.
Lopta treba da odskoi od tlo tako da saigra moe lako da
je uhvati.
Zato dodava cilja taku koja je na 2/3 udaljenosti od
njega samog.
Posle izbaaja igra treba da ostane u ravnotenom
poloaju, a ake ostaju u poloaju sa prstima i dlanovima
ka tlu.
Ovo dodavanje se koristi za proigravanje saigraa kada se
odbrambeni igra nalazi na liniji dodavanja, za
upoljavanje saigraa koji utrava posle brze promene
pravca, za dodavanje igraima na poziciji centra (nisko).
U principu se koristi na malim rastojanjima.

Dodavanje sa dve ruke iznad glave :

Igra u osnovnom stavu dri loptu sa obema rukama
iznad glave.
Ruke su savijene u laktovima priblino pod uglom od 90
stepeni.
Lopta se dri iza i blago bono.
Lopta se ne sme dovoditi u poziciju iza glave.
Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa) eksplozivno
opruajui noge i trup. Zatim brzo izbacuje loptu
energinim opruanjem ruku i pregibanjem u zglobovima
ake. Izbaaj se zavrava dejstvom kaiprsta i srednjeg
prsta obeju aka.
Nakon izbaaja igra ostaje u ravnotenom poloaju, a
ake ostaju u poloaju sa prstima usmerenim ka meti a
dlanovima ka tlu.
Ovo dodavanje koristi se kada je odbrambeni igra blizu
dodavaa i kada se lopta dodaje preko protivnika, zatim u
iznoenju lopte iz reketa za poetak kontranapada, za lob
dodavanja i dodavanja igraima na poziciji centra (nisko).
U principu se koristi na srednjim rastojanjima (6 do 10
m), ali i na malim.

Dodavanje jednom rukom ispred ramena

Igra u osnovnom stavu dri loptu sa dve ruke ispred
grudi u poziciji uta.
Jedna aka je iza lopte, a druga sa strane.
Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa), opruajui
ruku kojom dodaje. Prsti guraju loptu unapred i izbaaj
se vri energinim pokretom (pregibanjem) u zglobu ake
i prstima.
Prsti daju pravac lopti. Izbaaj sa kaiprstom i srednjim
prstom daje lopti blagu suprotnu rotaciju.
Nakon izbaaja igra ostaje u ravnotenom poloaju, a
aka oborena sa prstima usmerenim ka tlu.
Primena ovog dodavanja je ista kao i dodavanja sa dve
ruke sa grudi.
Dodavanje jednom rukom ima svoje varijante u kojima se
lopta iznosi na neku drugu poziciju, pa imamo dodavanje
jednom rukom sa kuka, kao i dodavanje od tlo.

Dodavanje jednom rukom iznad ramena (bejzbol dodavanje)

Igra u osnovnom stavu dri loptu sa dve ruke ispred
grudi u poziciji uta.
Jedna aka je iza lopte, a druga sa strane.
Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa) i istovremeno
se okree u pravcu ruke kojom dodaje.
Dovodi loptu u poziciju iznad ramena (otprilike je lakat u
visini uveta), ruka je savijena u laktu a aka se nalazi iza
lopte, dok druga pridrava loptu.
Izbaaj zapoinje prebacivanjem teine na iskoranu
nogu i energinim opruanjem nogu i trupa.
Ruka se oprua u pravcu mete i lopta se izbacuje
energinim pokretom (pregibanjem) u zglobu ake i
prstima. Prsti daju pravac lopti.
Izbaaj sa kaiprstom i srednjim prstom daje lopti blagu
suprotnu rotaciju. Nakon izbaaja igra ostaje u
ravnotenom poloaju, a aka ostaje oborena sa prstima
usmerenim ka tlu.
Ovo dodavanje se koristi pre svega u situacijama
kontranapada, za ubacivanje lopte u igru kada se eli
daleko ubaciti lopta, tj. u svim situacijama gde se lopta
dodaje na veliku udaljenost (preko 10 m).

Dodavanje jednom rukom iz driblinga

Igra pre nego to prekine dribling trebalo bi da kod
poslednjeg driblinga potisne loptu neto jae da bi ona
vie odskoila.
Prilikom odskoka lopte on postavlja aku tako da su prsti
usmereni ka gore. On snano potiskuje loptu opruanjem
ruke i pregibanjem ake i prstima daje pravac lopti.
Nakon izbaaja ostaje u ravnotenom, a aka u oborenom
poloaju sa prstima usmerenim ka tlu.
Ovo dodavanje se koristi pre svega u situacijama
kontranapada, i u svim situacijama kada igra eli da to
bre doda loptu posle driblinga.
Osim osnovnih dodavanja postoje i tzv. napredna dodavanja.
To su dodavanja koja se tee izvode u odnosu na osnovna
dodavanja i koja zahtevaju pre svega dobru kontrolu lopte.
Zahtevaju mnogo vebanja. Koriste se u iznenadnim,
atipinim situacijama igre, esto iz neravnotenih
poloaja, sa ciljem da donesu brzo i optimalno reenje.
esto se nazivaju i atraktivnim ili egzibicionim
dodavanjima. Vano je shvatiti da ova dodavanja moraju
da budu svrsishodna, a ne sama sebi cilj, to se esto
deava, pogotovo kod mladih igraa. Takva dodavanja su:
dodavanje iza lea, dodavanja bez gledanja u metu,
dodavanje iza glave, dodavanje kroz noge, lob dodavanja i
dr.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Dodavanje lopte je najpotcenjeniji elemenat tehnike
napada u odnosu na znaaj koji ima u igri. Igrai esto ne
vole da vebaju dodavanje, prvenstveno zato to je uvek
elja poetnika da daju koeve. Takoe i sportska javnost
(publika, mediji ...) permanentno vei znaaj daju dobrim
realizatorima, a retko se hvali igra koji je asistirao, koji
je svojim dodavanjem uinio saigraa boljim igraem.
Uenju i usavravanju dodavanja trebalo bi posvetiti
veliku panju. Dodavanje mora da se veba na svakom
treningu!
Poetnici treba da ponu sa osnovnim dodavanjima i to
prvo u mestu i na malom rastojanju. Veoma je vano
prilagoditi rastojanje stepenu snage ruku i ramenog
pojasa poetnika. Posle automatizacije dodavanja u
mestu poinje se vebanje u kretanju. Kod dodavanja u
kretanju voditi rauna o pravilu igre koja kae da igra
koji primi loptu u kretanju moe da napravi dva dodira sa
tlom pre nego to doda loptu ili utira. To pravilo je
osnova dodavanja u kretanju. U poetku su linije kretanja
pravolinijske, a kasnije i krivolinijske. Ubrzo se dodavanje
povezuje sa drugim elementima kroz saradnju dva
napadaa u napadu.
Posle automatizacije dodavanja uvodi se odbrana i poinje
vebanje u situacionim uslovima, kroz igru 2:2 pa sve do
5:5.

Najee greke u uenju i njihove korekcije

Dodavanje sa grudi sa dve ruke

Greke:
Igra dodaje loptu jednom rukom
Dodavanje je slabo
Dodavanje nije precizno

Korekcije:
Znaajnije pogurati loptu slabijom rukom
Drati laktove unutra i loptu gurnuti napred sa
energinom akcijom zglobova ake
Usmeriti prste ka meti, lopta ide kuda idu prsti

Dodavanje sa grudi sa dve ruke od tlo

Greke:
Dodavanje je previsoko i presporo
Lopta odskae suvie nisko

Korekcije:
Poeti dodavanje sa grudi i ciljati tlo blie saigrau
Poeti dodavanje sa grudi i ciljati tlo dalje od saigraa

Dodavanje sa dve ruke iznad glave

Greke:
Lopta se pre dodavanja donosi iza glave, dodavanje traje dugo
Dodavanje je sporo i neprecizno

Korekcije:
Poeti dodavanje loptom iznad glave, a ne iza
Energino opruiti ruke i prste usmeriti u pravcu mete

Dodavanje jednom rukom ispred ramena

Greke:
Dodavanje je neprecizno i slabo

Korekcije:
Postaviti aku tano iza lopte i energino opruiti ruku sa
pregibanjem zgloba ake i prstiju

Dodavanje jednom rukom iznad ramena (bejzbol dodavanje)

Greke:
Dodavanje je sporo i neprecizno
Dodavanje je kratko
Putanja lopte je parabolina

Korekcije:
Dovesti loptu u pravilnu poziciju iznad ramena i drati je sa obe
ruke
Ne koriste se noge u izbaaju! Prebaciti teinu na iskoranu
nogu i iskoristiti snagu nogu i trupa
Drati ruku tano iza lopte i prstima dati pravac lopti

Dodavanje jednom rukom iz driblinga

Greke:
aka kojom se dodaje postavlja se ispod lopte
neposredno pre dodavanja
Neposredno pre dodavanja igra gleda u loptu
da bi imao bolju kontrolu i gubi iz vida situaciju
na terenu

Korekcije:
aka kojom se dodaje mora da se postavi iza
lopte
Igra mora da izvri dodavanje bez vizuelne
kontrole lopte; on vidom mora da kontrolie
teren (saigrae i odbranu)

Hvatanje lopte
Kvalitet izvoenja bilo koje akcije koju igra moe da
izvede posle prijema lopte u prvom redu zavisi od
kvaliteta hvatanja lopte. Pravilno hvatanje lopte
podrazumeva da igra ima punu kontrolu nad loptom.
Zahtev je da se lopta nakon hvatanja to bre dovede u
poziciju trostruke pretnje.

Osnovna mehanika
Loptu moemo da uhvatimo jednom i sa dve ruke. Bilo
kako da se lopta hvata, sprovodi se u tri faze:
Pripremna faza. U ovoj fazi igra se priprema a prijem
lopte pre svega tako to otvara slobodnu liniju
dodavanja i postavlja metu, tj. ruke prema lopti u
zavisnosti od pozicije u kojoj se nalazi on ali i
odbrambeni igra koji ga uva.
Faza hvatanja lopte. Najvanije u ovoj fazi je
amortizacija lopte. Ona zapoinje sa prvim kontaktom
aka (ake) sa loptom i treba da ublai snagu lopte.
Obino se izvodi povlaenjem ruku prema telu odmah
nakon prvog kontakta lopte sa akama (akom).
Zavrna faza. Lopta se dovodi u poziciju trostruke
pretnje.

Hvatanje sa dve ruke zahteva da se obe ake postave u

poloaj dranja lopte i da na taj nain pripreme mesto
gde e lopta da ue.
Nakon kontakta sa loptom laktovi se savijaju i vre
amortizaciju, te se lopta dovodi u osnovni poloaj, ako se
hvataju lopte koje idu u visini grudi.
Za hvatanje lopti koje dolaze iznad glave igraa ruke se
postavljaju jedna do druge sa prstima usmerenim prema
gore.
Amortizacija se vri odvoenjem ruku blago unazad i
nakon toga se lopta najbre mogue dovodi u osnovnu
poziciju.
Lopte koje dolaze ispod visine pojasa se hvataju
postavljanjem aka jedne do druge (mali prst do malog
prsta) sa prstima prema tlu.
Amortizacija se vri povlaenjem ruku blago unazad,
nakon ega se lopta to bre dovodi u osnovnu poziciju.

Kod hvatanja lopte jednom rukom igra istura prema

lopti ruku kojom hvata loptu. Ruka je blago savijena,
prsti su raireni i blago savijeni. U fazi amortizacije ruka
se povlai unazad i odmah se prikljuuje druga ruka koja
obezbeuje kontrolu nad loptom. Nakon toga se lopta to
je mogue bre dovodi u poziciju trostruke pretnje.
Sa taktikog aspekta razlikuju se dve osnovne pozicije u
kojima se hvata lopta: u poziciji daleko od zone uta i u
zoni uta. Kada prima loptu van zone uta igra treba da
ide prema lopti, pokazujui gde eli da primi loptu.
Nakon hvatanja lopte odmah zauzima osnovni stav. Kada
igra primi loptu u zoni uta i u poziciji iz koje e moi
da utira, u zavisnosti od pravca odakle dolazi lopta, on
mora da pripremi ruke za prijem. Ako lopta dolazi
frontalno igra istura ruke prema lopti u poloaju dranja
lopte za ut (slika A). Ako lopta dolazi sa strane njegove
jae ruke (ruke kojom utira) on opet istura ruke kao u
prethodnom poloaju dranja lopta s tim to je dlan
slabije ruke (ruka kojom igra ne utira) okrenut ka
dodavau (slika B). Kada lopta dolazi sa strane slabije
ruke dlan ruke kojom igra utira je okrenut ka
dodavau. Na taj nain igra moe veoma brzo da utira
nakon prijema lopte (slika C).

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Poetnici istovremeno sa dodavanjem treba da ue i
hvatanje lopte.
Ovaj elemenat tehnike se esto zapostavlja u procesu
treninga.
Njegova vanost je esto zanemarena i zbog toga dolazi
do potekoa u savlaivanju svih drugih elemenata
tehnike sa loptom, pogotovo u situacionim uslovima.
Nakon demonstracije deca pokuavaju da uhvate loptu u
mestu. Najpre hvataju lopte koje su precizne ali spore. To
im uveliko olakava hvatanje.
Svako hvatanje mora da bude praeno dolaskom u
osnovni stav. Zatim hvataju lopte koje su bre, i koje su
nepreciznije.
Ubrzo se veba hvatanje lopte iz kretanja, u odnosu na
poziciju prijema i na poziciju dodavaa.
Kasnije se uvodi odbrana, najpre dirigovana a onda i
situaciona. Potrebno je mnogo vie vremena utroiti u
radu u situacionim uslovima. Zadate akcije posle hvatanja
lopte takoe utiu na nain hvatanja.
Sa svakim dodavanjem vebamo i hvatanje lopte.

Najee greke u uenju i njihove korekcije

Greke:
Igra nije spreman za hvatanje lopte
Kada protivnik igra blizu, napada ne ide prema lopti
Lopta ispada iz ruku nakon hvatanja
Posle prijema lopte igra odmah sputa loptu u dribling u
mestu
Kada primi loptu sa slabije strane igra okree telo i ruke
ka toj strani
Igra uhvati loptu ali sporo utira

Korekcije:
Igra mora da bude u ravnotenom poloaju, da ima u
vidnom polju dodavaa i protivnika
Treba primiti loptu drei protivnika van linije dodavanja
Pripremiti ruke za prijem i izvriti amortizaciju
Kada primi loptu igra dolazi u osnovni stav
Telo ostaje u poziciji prema kou, a lopta se prima na jau
(dalju) ruku
Drati ruke u poziciji za ut, primiti loptu i krenuti u ut u
jednom pokretu.

Dribling
Dribling (voenje lopte) je integralni deo koarkake igre i
od vitalnog je znaaja za individualnu i timsku igru.
Kao i dodavanje, dribling je jedan od naina na koji se
lopta kree u igri.
To je jedini elemenat tehnike igre koji dozvoljava igrau
da sa loptom pree vei deo terena.
Igra naizmenino jednom rukom ostvaruje i gubi kontakt
sa loptom.
Pravila igre ne doputaju istovremeni kontakt sa loptom
obema rukama.
Takoe, pravila igre ne doputaju da se dribling prekida i
ponovo uspostavlja.
Dve osnovne uloge driblinga su: omoguavanje dolaska
igraa u poziciju za ut i organizacija napada.
Svaki tim bi trebalo da ima bar jednog izvrsnog driblera.

U organizaciji napada dribling moe da se pojavi u osam

osnovnih situacija:
1.

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Iznoenje lopte iz reketa nakon osvojene lopte u odbrani

kada nije mogue dodavanje saigrau (ili u napadu za
organizaciju novog napada)
Osvajanje terena kada saigrai nisu otvoreni za
dodavanje, naroito protiv presinga
Transport lopte u organizaciji kontranapada
Prodor na ko
Vezivanje jo nekog protivnikog igraa za sebe i tako
stvaranje slobodnog prostora saigrau
Postavljanje pozicionog napada
Popravljanje sopstvene pozicije ili ugla u odnosu na ko
pre dodavanja lopte saigrau
Kreiranje povoljne pozicije za sopstveni ut

Da bi dribling bio efikasan svaki igra koji dribla mora da

vodi rauna o osnovnim pravilima koja vae za svakog
driblera. To su sledea pravila:
Dribler mora biti u stanju da podjednako dribla i levom i
desnom rukom. Ako igra slabije dribla jednom rukom,
njegova igra u napadu na strani te ruke e biti loija.
Dribler mora da zatiti loptu prilikom driblinga. To
najee znai da se telo driblera nalazi izmeu lopte i
odbrambenog igraa.
Dribler mora da ima dobru kontrolu nad loptom.
Pri driblingu igra mora da dri glavu ispravljenu i da ima
pregled igre.
Igra sa loptom uspostavlja dribling tek onda kada nema
mogunosti za efikasno dodavanje.
Pre uspostavljanja driblinga igra mora da ima cilj koji
eli da postigne driblingom.
Kada jednom uspostavi dribling igra ga ne sme prekidati
dok god nema otvorenog saigraa da primi loptu od
njega.

Osnovna mehanika driblinga

Zajedniko za sve tehnike driblinga, u pogledu mehanike
pokreta, je to da se lopta rukom gura (potiskuje) ka tlu, a
ne udara.
U zavisnosti od tehnike driblinga aka se postavlja u
razliite poloaje na loptu, ali kod svakog pokreta ruka
potiskuje loptu ka tlu.
Potiskivanje se vri opruanjem ruke u zglobu lakta i
pregibanjem u zglobu ake. Poloaj prstiju odreuje
pravac u koji e lopta da ode. Nakon odskoka lopte od tlo
aka saekuje loptu i ide zajedno sa loptom gore
(pregibanjem u laktu) amortizujui time kretanje lopte a
samim tim uspostavlja kontrolu nad loptom. to je dua
lopta u kontaktu sa akom pri driblingu to je njena
kontrola bolja.
Svaki dribling ima tri dela:
1.
polazak u dribling,
2.
tok driblinga i
3.
zavretak driblinga.

Polazak u dribling
U zavisnosti u kojem pravcu igra uspostavi dribling
postoji: prednji (uspostavlja kretanje unapred), boni
(uspostavlja dribling i kree se bono) i zadnji
(uspostavlja dribling i kree se unazad) polazak u dribling.
Kod svih polazaka je zajedniko to da igra pre nego to
uspostavi dribling mora da napravi pokret nogom da bi
obezbedio zatitu lopte i stekao prostornu i vremensku
prednost nad protivnikom. Veu napadaku crtu i primenu
ima prednji polazak u poreenju sa ostalim. U koarci se
koriste dva osnovna naina prednjeg polaska u dribling:
direktni i ukrteni polazak.
Direktni polazak se obino koristi u situacijama kada je
protivnik podigao ruku i iskoraio na jau stranu driblera.
Ako napada polazi u dribling u desnu stranu on iz
osnovnog stava pravi iskorak desnom nogom udesno
prolazei levo stopalo odbrambenog igraa (koje je
istureno napred), a zatim uspostavljan dribling desnom
rukom (daljom od protivnika) i odbacuje se sa stajne nogu
u pravcu kretanja (slika). Lopta mora da napusti ruku
driblera pre nego to on podigne stajnu nogu. Da bi
polazak bio eksplozivan prilikom iskoraka teina treba da
je vie na stajnoj nozi. Lopta se iri unutranjom rukom
(bliom protivniku) i telom, a glava je podignuta i pogled
je prema kou.

Ukrteni polazak znai da igra pre uspostavljanja driblinga

pravi iskorak suprotnom nogom od pravca u koji kree.
Ako napada polazi u dribling u levu stranu on iz
osnovnog stava pravi iskorak desnom nogom ulevo
prolazei desno stopalo odbrambenog igraa (koje je
istureno napred), a zatim uspostavlja dribling levom
rukom (daljom od protivnika) i odbacuje se sa stajne noge
u pravcu kretanja (slika).
Dalje je sve isto kao i kod direktnog prolaska.
U taktikom smislu igra pre polaska u dribling mora da
pripremi polazak.
esto se u tu svrhu koriste fintirajua kretanja da bi se
dobio prostor za laki i efikasniji polazak.

Tok driblinga
Dribling se izvodi u mestu i u kretanju.
Dribling koji se izvodi u mestu najee je u funkciji
zatite lopte ili organizacije pozicionog napada. Igra
moe da bude u paralelnom ili u dijagonalnom stavu.
Lopta je pomerena malo iza tela.
aka kojom se dribla se nalazi direktno iznad lopte i
potiskuje loptu pod pravim uglom na tlo. Druga ruka i telo
su u funkciji zatite lopte. Glava je podignuta iznad trupa
i pogled je usmeren prema kou. Ovaj dribling se esto
naziva niski kontrolni dribling zato to lopta odskae do
nivoa kolena ili nie to omoguava odlinu kontrolu nad
loptom.
Prava funkcija driblinga je u kretanju, osvajanju prostora
i brzom transportu lopte na terenu. Tok driblinga u
kretanju je vezan za razliite tehnike driblinga.
Pravolinijski brzi dribling: Upotrebljava se kada u
blizini nema odbrambenog igraa, kada napada ima
otvoren put u neki prostor ili ak skroz do koa. To je
visoki dribling gde se lopta potiskuje sa visine grudi.
aka ruke kojom igra dribla je sada vie iza lopte;
ruka potiskuje loptu na tlo pod otrim uglom pod kojim
se lopta odbija unapred. Pri driblingu glava mora da
bude podignuta i pogled usmeren prema kou.

Pravolinijski dribling sa promenom ritma (brzine):

Ovaj dribling je koristan u pretravanju protivnika.

Dribler prelazi iz brzog driblinga u kontrolni i onda
najbre to moe ponovo u brzi dribling.
On moe da se na trenutak zaustavi koristei
kontrolni dribling a moe samo da uspori kretanje u
toj fazi.
Zaustavljanje dribler izvodi u dva kontakta po istim
principima kao kod prijema lopte samo to ne
prekida dribling.
Dolazi u poziciju kontrolnog driblinga (objanjen
prethodno).
Dribler je u prednosti u odnosu na odbrambenog
igraa jer on odluuje kada e da promeni ritam
driblinga.
Pri driblingu glava mora da bude podignuta i pogled
usmeren prema kou.

Dribling varkom tela

Ovaj dribling igra izvodi tako to pri driblingu fintira
promenu pravca driblinga, a onda se brzo vraa u
prvobitni pravac kretanja.
Fintirajue kretanje se izvodi pomeranjem glave i
ramena u suprotan pravac kretanja i iskorakom u tom
pravcu jednom ili drugom nogom (teina na toj nozi).
Lopta se takoe vodi u taj pravac.
Iznenada, igra se odbacuje u prvobitni pravac
kretanja sa noge kojom je iskoraio, i rotacijom ake
na lopti gura loptu u taj pravac.
Lopta treba da je blizu tela i u niskom kontrolnom
driblingu.
Sve vreme glava mora da je podignuta gore.

Promena pravca prebacivanjem lopte kroz noge

Kada dribler nije u mogunosti da prebaci loptu u drugu
ruku ispred svog tela (zbog blizine protivnika), on to
moe da uradi kroz noge. Obino je to situacija kada
protivnik agresivno zatvori pravac kretanja driblera. U
toj poziciji dribler istura nogu, koja je blia protivniku,
napred i sputa loptu u nisko kontrolni dribling i brzo
je prebacuje kroz noge u drugu stranu. Prihvata loptu
drugom rukom i istovremeno se okree oko isturene
noge i snano kree drugom nogom u novi pravac
kretanja tik pored tela protivnika. Glava je sve vreme
podignuta gore.
Promena pravca prebacivanjem lopte iza lea
Obino se koristi u situacijama kada i dribling kroz noge.
Igra ovde u promeni ustvari koristi dva driblinga (dva
udarca od tlo). Pre promene dribler povlai loptu
unazad, postavljajui aku iza lopte prstima
okrenutim prema tlu. Iz te pozicije lopta se snano
potisne napred i dole. Lopta se prihvata drugom
rukom i istovremeno se okree oko isturene noge i
snano kree drugom nogom u novi pravac kretanja
tik pored tela protivnika. Ova promena je neto
sporija u odnosu na prethodnu promenu ali je zato
lopta bolje zatiena.

Promena pravca okretom dribling rolingom

Kod ovog driblinga telo driblera je izmeu lopte i
odbrambenog igraa i vri funkciju zatite lopte pri
promeni pravca.
Meutim, nedostatak je to dribler na trenutak gubi vizuelni
kontakt sa koem i drugim odbrambenim igraima te
postoji opasnost da neki od odbrambenih igraa
neopaeno prie i ukrade loptu. Koristi se kada protivnik
igra veoma agresivno na loptu, odnosno na pravac
driblinga. I kod ovog driblinga igra koristi dva udarca
od tlo. Prvi dribling je unazad, nakon ega se igra
okree oko noge koja je blia protivniku i povlai loptu
drugim driblingom u drugu stranu i blizu tela. Drugi
dribling moe da se izvede istom rukom, ili drugom
rukom. im zapone okret igra mora da okrene glavu u
novi pravac kretanja i da osmotri ta se deava na
terenu. Takoe je zahtev da dribler uspostavi kontakt sa
protivnikom jer pri okretanju gubi vizuelni kontakt sa
njim. Na taj nain on ipak vidi protivnika. Nakon
zavrenog okreta igra prihvata loptu drugom rukom ili
nastavlja dribling istom rukom kojom je izveo drugi
dribling.

Zavretak driblinga
U zavisnosti od trenutne situacije na terenu,
poloaj odbrambenih igraa i napadaa, igra
zavrava dribling utem ili dodavanjem.
Akciju uta ili dodavanja dribler moe izvesti
posle zaustavljanja ili iz kretanja.
Kod utiranja dribler, nakon zaustavljanja
najee utira izvodei skokskok-ut, dok iz
kretanja prodora koristi uteve polaganjem.
Zavretkom driblinga igra mora da ima pre
svega dobru ravnoteu da bi mogao uspeno
da utira ili doda loptu.
Osim toga bi trebalo da ima i dobar pregled
igre.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Dribling je verovatno najomiljeniji element tehnike igre
posle utiranja. Deca rado driblaju i voljna su da ue i
vebaju dribling. Dribling daje igraima velike
mogunosti u kreaciji njihovih individualnih akcija i
prua velike mogunosti za individualno usavravanje.
Igra moe samostalno da veba. Potrebna mu je samo
lopta, prostor i elja za vebanjem.
Poetnici prvo moraju da savladaju dribling u mestu.
Uenjem driblinga u mestu oni e savladati u prvom
redu tehniku potiskivanja lopte prema tlu, kao i
prihvatanje lopte posle odskoka.
Ranije pomenute vebe kontrole lopte ovde dobijaju
puni sjaj jer se kroz njihovo vebanje razvija kontrola
lopte u driblingu u mestu to je neophodno za dalji rad
na driblingu u kretanju.
Stalno izvoenje ovih vebi potkrepljuje i pomae
dobroj kontroli lopte u driblingu.

U poetku treba raditi u linijskom rasporedu radi bolje

kontrole vebanja.
Vebanje driblinga u kretanju zapoeti sa polaskom u
dribling. Nakon toga se veba pravolinijski dribling,
promena ritma i zaustavljanje. Onda dolaze na red
promene pravca.
U poetku je to samo prednja promena pravca koja je
najjednostavnija za izvoenje. Kasnije se, sa napretkom
igraa, ue i druge tehnike i meusobno se povezuju. U
procesu uenja se veba bez odbrane. Na poetku se
promene pravca mogu vebati sa trenutnim
zaustavljanjem da bi se olakali uslovi za izvoenje
tehnike.
im se pokreti automatizuju uvesti odbranu, najpre
dirigovanu a onda i situacionu. Samo u situacionom
vebanju moe da se razvije dobar dribler. Ubrzo se
dribling povezuje sa nastavcima akcije, tj. razliitim
tehnikama utiranja i dodavanja.
Dribling vebati i jednom i drugom rukom
(ambideksternost).

Najee greke u uenju i njihove korekcije

Kontrolni dribling u mestu

Greke:
Igra gleda u loptu dok dribla
Igra nema dobru kontrolu lopte, lopta mu bei
Igra nedovoljno jako potiskuje loptu

Korekcije:
Drati glavu gore, gledati ko
Loptu treba potiskivati i kontrolisati je prstima
Pregibanjem u zglobu ake i prstima dati impuls lopti

Pravolinijski brzi dribling

Greke:
Prvi dribling je blizu tela
Suvie driblinga u osvajanju prostora

Korekcije:
Potisnuti loptu unapred i potrati za njom
Potiskivati loptu sa visine grudi i trati za njom, svesti
broj driblinga na minimum

Pravolinijski dribling sa promenom ritma (brzine)

Greke:
Kod zaustavljanja igra usporava kretanje sitnim
koracima
Kod zaustavljanja igra gubi ravnoteu padajui napred
Igra nema brzu promenu iz kontrolnog u brzi dribling
Igra nema kontrolu lopte pri promeni iz brzog u kontrolni
dribling

Korekcije:
Pre zaustavljanja iz brzog driblinga lagano poskoiti i
dozvoliti gravitaciji da pomogne kod zaustavljanja
Poskoiti pre zaustavljanja, ire iskoraiti zaustavnom
nogom i doi u nii stav
Potrebno je da se igra snano odgurne sa stajne noge
Igra treba da doe u nii poloaj i da koristi niski
dribling (u visini kolena i nie).
nie).

Promena pravca prednjom promenom ruke koja dribla

(dribling prednjom promenom)
Greke:
Igra prebacuje loptu na drugu stranu suvie
visoko i suvie iroko
Igra ne titi loptu

Korekcije:
Loptu treba driblati u nivou kolena i blie
telu
titi loptu telom i podignutom drugom rukom

Dribling varkom tela

Greke:
Igra ima jedan dribling vie u fintirajuu stanu
pre nego to vrati loptu u prvobitni pravac
Igra prilikom vraanja lopte u prvobitni pravac
ne potiskuje je dovoljno u stranu

Korekcije:
Igra treba da rotira aku na lopti tako da moe da je
potisne u prvobitni pravac
Igra treba da rotira aku na lopti tako da moe da je
potisne u prvobitni pravac

Promena pravca prebacivanjem lopte kroz noge (dribling

kroz noge)
Greke:
Igra nije u stanju da brzo probaci loptu kroz
noge
Lopta odlazi suvie daleko od igraa, i igra
nije u stanju da je kontrolie drugom rukom

Korekcije:
aka treba da se postavi vie bono i da se
lopta nisko potisne kroz noge
Loptu treba potisnuti pod veim uglom i
pripremiti aku druge ruke za prihvatanje
lopte
Promena pravca prebacivanjem lopte iza lea (dribling iza
lea)

Greke:
Igra nije u stanju da prebaci loptu iza lea
Lopta ide suvie iroko, daleko od tela igraa

Korekcije:
Igra treba da napravi jedan dribling unazad i da ide
karlicom unapred
Loptu treba snano potisnuti napred i uz telo u drugom
driblingu istom rukom

Promena pravca sa okretom (dribling rolingom)

Greke:
Igra gubi ravnoteu pri okretu
Igrau bei lopta pri okretu

Korekcije:
Prebaciti teinu na prednji deo stopala stajne
noge i spustiti se u nii poloaj
Napraviti prvi dribling unazad i onda sa dobrom
kontrolom povui loptu u okret

utiranje

1.
2.

utiranje je najvaniji elemenat tehnike igre.

Ostali elementi tehnike napada pomau igrau i timu da
dou u povoljnu poziciju za ut, ali igra mora da bude
sposoban da utira, tj. da postigne ko.
U odnosu na udaljenost sa koje se izvodi ut postoje
dve osnovne grupe uteva:
skok ut, koji se koristi za uteve sa svih udaljenosti i
svih pozicija i
utevi polaganjem, koji se izvode neposredno ispod
koa ili sa malih udaljenosti.

Poseban nain utiranja je ut kod izvoenje slobodnog

bacanja koji se izvodi uvek sa istog rastojanja.
U pogledu udaljenosti, pozicije sa koje se utira, od koa
postoje tri osnovna odstojanja: malo odstojanje do 3 m,
srednje odstojanje od 3 do 6 m (do 6.25 m) i veliko
odstojanje preko 6 m (preko 6.25 m).

Najvanija karakteristika svakog uta je efikasnost (preciznost).

Na efikasnost uta utie nekoliko faktora: tehnika (mehanika)
uta, konstitucija igraa, fizike predispozicije, psiholoke
karakteristike i selekcija uta.
Tehnika uta (osnovna mehanika). Podrazumeva pravilnost
pokreta u odreenoj vrsti uta. U odnosu na vrstu uta postoje
razliiti motoriki mehanizmi utiranja li zajednika obeleja za
sve su:
Postojanje mete. Svaki uter mora da uspostavi vizuelni kontakt
sa koem, pre nego to zapone ut. Igra percepcijom stvara
relaciju izmeu svoje pozicije i koa u pogledu udaljenosti i ugla
pod kojim se nalazi u odnosu na ko. To je svojevrsno
nianjenje.
Ravnotea u utu. Dobra ravnotea pre polaska u ut
obezbeuje dobru ravnoteu u samom utu. Ravnotea donosi
mirnou i dobre preduslove da ut bude precizan.
Kontrola lopte. Podrazumeva dobro dranje lopte koje
omoguava njeno brzo dovoenje u potrebnu poziciju i dobar
izbaaj.
Ritam izvoenje uta. Svaki ut zahteva sinhronizovane kretnje
sistema igraigra-lopta. To dovodi do racionalnog poloaja tela i
svakog dela tela posebno u izvoenju uta. Na taj nain se
najefikasnije koristi sila aktuelnih miia i miinih grupa koje
uestvuju u utiranju.
Pravilan izbaaj lopte. Tu se misli na ugao izbaaja koji
odreuje putanju lopte. Takoe je bitan i nain izbaaja od
kojeg zavisi i stepen rotacije lopte pri letu.

Konstitucija igraa.
Telesna visina igraa, kao dominantna komponenta
konstitucije, nije presudna za preciznost uta. Meu
odlinim uterima mogu se nai najrazliitije telesne
visine. Ovde se pre svega misli na pokretljivost zglobnozglobnotetivnog i miinog aparat u pogledu grae tela. ut
zahteva mekou pokreta koja je proizvod dobre
pokretljivosti. Dobra pokretljivost omoguava igra da
izvede ut sa potrebnim amplitudama pokreta u
pojedinim zglobovima. Graa igraa, konstrukcija
njegovog kotanog, zglobno tetivnog i miinog aparata
ponekad moe da bude faktor ogranienja u izvoenju
pojedinih pokreta.
Fizike predispozicije.
Dobre utere karakterie razvijena eksplozivna snaga nogu,
ruku i ramenog pojasa. Jake noge obezbeuju dobru
ravnoteu i visok skok. Snaan rameni pojas i ruke
omoguuju kontrolisan ut sa svih odstojanja. Dobar
ritam uta poiva na dobroj optoj koordinaciji tela.

Psiholoke karakteristike
Koarka je mentalna igra koliko i fizika. To pogotovo vai
za utiranje. Najvanije psiholoke dimenzije utera su
koncentracija i samopouzdanje. Koncentracija utera
podrazumeva da je on sposoban da se usredsredi samo
na ut eliminiui sve prisutne smetnje koje mogu da se
pojave na utakmici (protivnik, publika, ... i dr.).
Samopouzdanje se nadograuje na koncentraciju.
Verovanje u svoje uterske sposobnosti dovodi do
poboljanja efikasnosti uta. Sposobnost igraa da
utira i pogodi pod pritiskom odbrane, vremena,
prostora, publike i dr. razlikuje odlinog utera od
prosenog.

Selekcija uta
Veliki uteri, u istoriji koarke, su se uvek prepoznavali
po ranije navedenim karakteristikama, ali i po tome to
su znali kada da utiraju, a kada ne. To je u punom
smislu rei taktika utiranja. Osnova selekcije uta je
poznavanje sopstvenih uterskih sposobnosti. Mogue je
da igra koji nema izrazito precizan ut ipak ima
efikasan ut, jer je svestan svojih mogunosti i prema
njima vri selekciju uta.

Vrste uteva i njihova tehnika izvoenja

Veina igraa danas u svom repertoaru ima pet vrsta
uteva: ut jednom rukom iz mesta (slobodno bacanje),
skok ut, ut za tri poena, horog (boni) ut i utevi
polaganjem. Svi ov utevi imaju slinu osnovnu
mehaniku koja ukljuuje cilj, ravnoteu, poziciju ruke i
lakta, ritam utiranja. Opis mehanike utiranja kod uta
jednom rukom iz mesta e biti primenjen i na druge
uteve sa nekim dodacima ili promenama.
ut jednom rukom iz mesta. Ovaj ut se danas
primenjuje kod izvoenja slobodnih bacanja. U mehanici
izvoenja uta potrebno je obratiti panju na:
Meta. Igra treba da se usredsredi na obru (gornja
ivica prednjeg dela obrua), odnosno na tablu (gornji
blii ugao malog pravougaonika) ako utira uz pomo
table (pozicije pod uglom od 45 stepeni). Potrebno je to
bre uspostaviti vizuelnu kontrolu mete i fokusirati
pogled na nju sve do trenutka kontakta lopte sa metom
(obruem ili tablom). Koncentracija na metu pomae u
eliminaciji spoljanjih smetnji (ruka protivnika, teak
faul i dr.).

Ravnotea.
Ravnotea daje kontrolu ritma utiranja. Pozicija stopala
je najvanija pri tome. Stav z koga se utira je neto vii
od osnovnog stava sa loptom i neto iri. Stopala su
usmerena prstima ka kou, a jedno stopalo (na jaoj
strani) je esto istureno blago napred. Savijena kolena
daju odluujuu snagu za ut. Glava je ispravljena iznad
trupa i stopala i kontrolie ravnoteu. Ramena treba da
budu oputena.

Pozicija ruku (lopte).

Lopta stoji u poziciji trostruke pretnje. Lopta se dri
napred na strani ruke kojom se utira i na nivou izmeu
ramena i uveta. Vrlo je vano da aka ruke kojom se
utira bude tano iza lopte. Prsti su prirodno savijeni i
raireni, a kaiprst je na sredini lopte. aka je oputena i
pravi prirodno udubljenje za loptu gde je lopta u kontaktu
sa prstima i gornjim delom dlana. Lakat mora da bude
unutra i usmeren prema kou. aka druge ruke se
postavlja sa strane i doprinosi stabilnoj poziciji lopte u
rukama. Teina lopte se kontrolie sa poslednja dva
prsta. Ruka je oputena, a lakat je usmeren nazad i u
stranu.

Pozicija ruku (lopte)

Lopta stoji u poziciji trostruke pretnje.
Lopta se dri napred na strani ruke kojom se utira i na
nivou izmeu ramena i uveta.
Vrlo je vano da aka ruke kojom se utira bude tano iza
lopte.
Prsti su prirodno savijeni i raireni, a kaiprst je na
sredini lopte.
aka je oputena i pravi prirodno udubljenje za loptu gde
je lopta u kontaktu sa prstima i gornjim delom dlana.
Lakat mora da bude unutra i usmeren prema kou.
aka druge ruke se postavlja sa strane i doprinosi
stabilnoj poziciji lopte u rukama.
Teina lopte se kontrolie sa poslednja dva prsta.
Ruka je oputena, a lakat je usmeren nazad i u stranu.

Ritam uta
Ritam uta predstavlja sinhronizovano opruanje nogu,
tropa ruke (lakta) kojom se utira, te pregibanje ake i
prstiju.
Ritam i inicijalna sila uta poinje opruanjem nogu.
Pre opruanja nogu igra pojaava stav dodatnim
savijanjem kolena.
Istovremeno ruke dovode loptu u poziciju iznad glave.
Sada je aka ruke kojom se utira ispod lopte, ruka je
savijena u laktu (priblino 90 stepeni ili manje) koji
zadrava unutranju poziciju i usmeren je ka kou.
Kada su noge opruene, trup i ramena nastavljaju lagano
opruanje gore.
Nakon opruanja trupa i ramena ruka kojom se utira se
oprua u laktu, idui gore i napred.
Zavrna sila i kontrola uta dolazi pregibanjem u zglobu
ake i prstima.
Izbaaj lopte se zavrava kaiprstom koji daje lopti
pravac i blagu suprotnu rotaciju.

Putanja lopte
Putanju lopte pre svega odreuje ugao izbaaja lopte
(ugao izmeu pravca izbaaja i podloge). Optimalni ugao
izbaaja je u intervalu od 49 do 55 stepeni (minimalni
ugao je 46, a maksimalni 65 stepeni). Ovaj ugao izbaaja
prouzrokuje upadni ugao lopte u ko (kada lopta direktno
ulazi bez kontakta sa obruem) u intervalu od 37 do 46
stepeni (minimalni upadni ugao lopte u ko je 32 stepena,
a maksimalni 90 stepeni). Ovo zavisi i od brzine lopte pri
izbaaju koja bi trebalo da bude izmeu 6 do 9 m/s. Blaga
rotacija lopte pri letu pomae da ona ue u ko i kada ne
ide direktno kroz obru. Lopta koja udari u prednji (blii)
ili zadnji (dalji) deo obrua, usled suprotne rotacije, ima
tendenciju da se penje iznad obrua i da propadne kroz
obru. Zato je veoma vano da igra utira loptu sa
rotacijom.
Pozicija posle izbaaja
Nakon izbaaja igra bi trebalo da zadri ruku kojom je
utirao opruenu u pravcu koa sa dlanom prema tlu.
Dlan druge ruke je okrenut gore. Pogled je takoe
usmeren na ko. Teina je rasporeena na obe noge i
igra je u ravnotei.

U situaciji izvoenja slobodnih bacanja, kada se koristi

ovakav nain utiranja potrebno je imati na umu da
efikasnost izvoenja slobodnih bacanja, osim same
mehanike uta, zavisi i od drugih faktora:
Rutina izvoenja. To podrazumeva izvoenje slobodnog
bacanja uvek na isti nain u pogledu mehanike. Ono se
izvodi u standardnim nepromenljivim uslovima te igra
mora da bude u stanju da na isti nain izvodi uteve.
Osnovni preduslov za to je ravnotea prilikom izvoenja
uta.
Relaksacija. Podrazumeva i fiziku i psihiku relaksaciju.
Igra dolazi na liniju slobodnih bacanja najee sa
pojaanom frekvencijom disanja i otkucaja srca.
Mogunost fizike relaksacije (smirivanja) je u direktnoj
zavisnosti od njegove kondicione pripremljenosti.
Potrebno je da igra sa nekoliko dubokih udaha smiri
disanje i da opusti rameni pojas i ruke. Dobra fizika
relaksacija pomae dobroj psihikoj relaksaciji. Izvoenje
slobodnih bacanja daje igrau vremena za razmiljanje. U
tom intervalu igrai esto izgovaraju odreene rei koje
ih smiruju ili izvode odreene pokrete, obino u ritmu
izvoenja uta. Svi igrai koji imaju visok procenat
realizacije sa linije slobodnih bacanja imaju svoj ritual
relaksacije koji im odgovara.

Samopouzdanje i koncentracija idu zajedno!

Igra, pre nego to stupi na liniju slobodnih
bacanja, treba da eliminie sve spoljanje ali i
unutranje smetnje id a se skoncentrie na ko.
U mislima igra treba da ostane u sadanjosti,
da ne razmilja o tome to je prolo ili ta e se
desiti posle uta.
To je pogotovo vano u neizvesnim zavrnicama
utakmice.

Skok ut
To je najefikasniji i najprimenjiviji nain utiranja.
Koristi se sa svih odstojanja i iz svih pozicija.
Mehanika izvoenja ovog uta je veoma slina
prethodnom, izuzev dve postavke. Kod skok uta lopta
se iznosi neto vie iznad glave i utira se posle skoka.
To znai da je osnovna razlika u ritmu.
Ritam i inicijalna sila uta poinju opruanjem nogu i
zapoinjanjem vertikalnog skoka. Pre opruanja nogu
igra pojaava stav dodatnim savijanjem kolena. U fazi
skoka ruke dovode loptu u poziciju iznad glave. Posle
opruanja nogu i odbacivanja od tlo, trup i ramena
nastavljaju opruanje ka gore. U jednom trenutku igra
je opruen u vazduhu sa loptom u poziciji iznad glave.
Tada zapoinje izvoenje uta opruanjem ruke (kojom
utira) u laktu, idui ka gore i napred. Zavrna sila i
kontrola uta dolazi pregibanjem u zglobu ake i
prstima.
Izbaaj lopte se zavrava kaiprstom koji daje lopti
pravac i blagu suprotnu rotaciju. Putanja lopte je ista
kao kod uta iz mesta.

Veoma je vana pozicija tela posle uta.

Posle izbaaja igra zadrava opruenu ruku i gleda u ko.
Doskok mora da obezbedi dobru ravnoteu da bi igra
mogao brzo da izvede narednu akciju (da ide na skok u
napadu ili da uspostavlja odbranu).
U zavisnosti od odstojanja sa kojeg se utira zavisi i visina
skoka.
Sa malih i u odreenoj meri srednjih odstojanja skok bi
trebalo da je visok i snaan.
uter nadskae protivnika i utira iz najvie take.
Sa velikih odstojanja (ut za tri poena) nije prioritet visina
skoka jer se ti utevi najee ne izvode preko
odbrambenog igraa.
Znaajnija je kontrola ravnotee i lopte nego visina skoka.
esto igrai sa ovih pozicija ne utiraju u najvioj taki
skoka nego zajedno sa skokom izbacuju loptu.
Takav nain utiranja im omoguuje da bolje iskoriste
snagu nogu pri utiranju.
Nakon uta igra mora da doskoi u ravnotean poloaj.

ut polaganjem lopte
Polaganje se koristi neposredno ispod koa, nakon
kretanja (utravanja ili prodora sa loptom). Da bi igra
mogao da visoko skoi i poloi loptu on mora da ima
neto veu brzinu kretanja, ali isto tako mora da je
kontrolie. Dva osnovna naina kretanja iz kojih igra
izvodi polaganje lopte su dvokorak i tzv. polukorak.
Osnovni naizmenini dvokorak
Prirodni oblik kretanja u kojem igra nakon prijema lopte
(ili nakon prekinutog driblinga) ostvaruje dva kontakta sa
tlom i iz drugog kontakta skae uvis i utira.
Prvi korak se izvodi nogom sa koje strane se eli utirati,
a drugi korak je neto krai ime se igra suprotstavlja
inerciji i dovodi telo u poziciju da moe da skoi uvis.
Za vreme kretanja lopta je na ramenu na strani sa koje se
utira, udaljena od protivnika.
Igra skae sa suprotne noge, snano podiui koleno
druge noge uvis i oprua ruku sa loptom direktno prema
kou.
U zavisnosti od situacije, pozicije sa koje napada ide u
polaganje i poloaja protivnika, igra polae loptu nekom
od tri osnovne tehnike:

Polaganje odozgo
Podrazumeva dranje lopte kao u poziciji uta. aka,
ruke kojom se utira, je ispod lopte sa prstima od koa,
dok aka druge ruke pridrava loptu sa strane. Lopta se
izbacuje kao kod osnovnog uta pregibanjem u zglobu
ake i prstima.

Polaganje odozdo
aka ruke kojom se utira je ispod lopte sa prstima
usmerenim ka kou, a druga aka pridrava loptu sa
strane. Izbaaj se vri opruanjem u zglobu ake i
prstima. esto se u praksi samo ovaj nain uta naziva
polaganjem.
Bono polaganje
Lopta se dri na boku, iznad ramena, sa akama
postavljenim na bonim stranama lopte. Lopta se utira
spoljnom rukom slino kao kod horog uta, samo to se
lopta ne odvodi od tela nego ide direktno uvis (ovaj nain
polaganja se esto naziva i polupolu-horog). Izbaaj lopte je
kao kod horog uta.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Shodno znaaju utiranja u koarci, uenju i usavravanju
utiranja treba posvetiti najveu panju (najvie vremena) u
odnosu na druge elemente tehnike igre. Najvanije je da se
naui pravilna tehnika utiranja.
Osnovni problem kod uenja uta je disproporcija izmeu
sposobnosti (pre svega motorikih) poetnika i njihove velike
elje da utiraju i da postignu ko. Ranije ne napomenuto da
poetnici (deca) nemaju dovoljno razvijene motorike
sposobnosti, pre svega snagu, da bi mogli korektno da
manipuliu loptom u izvoenju elemenate tehnike igre. Tu lei
velika opasnost da se razviju pogreni automatizmi utiranja
koji se kasnije teko razbijaju i ugrauju novi. Zato je stalna
kontrola trenera u procesu uenja uta neophodna.
Uenje uta jednom rukom iz mesta je osnov za kasnije uenje
skok uta. Pojedinim vebama kontrole lopte se moe veoma
uspeno nauiti pokret izbaaja lopte (opruanje ruke i
pregibanje ake). Poto je akcenat u procesu uenja na
pravilnosti pokreta ovaj ut se prvo veba bez utiranja na ko
(rad u parovima ili na zidu). Na taj nain se panja usmerava
samo na pravilnost tehnike izvoenja. Meutim, brzo se prelazi
na utiranje na ko. Poinje sa utiranjem sa male distance.
Najee je to rad u rasporedu kolone. Insistira se na
pravilnosti uta. Trener sada daje nove informacije vezane za
metu u odnosu na poziciju sa koje se utira (ugao pod kojim se
utira).

Najee greke u uenju i njihove korekcije

ut jednom rukom iz mesta

Greke:

Kratak ut
Dugaak ut
ut je naizmenino kratak i drug
Lopta posle uta ide u stranu (levo ili desno)
lopta udara u obru i odbija se od koa
Mehanika uta izgleda dobra ali lopta udara tvrdo u obru
Mehanika uta izgleda dobra, ali se promauje

Korekcije:
Koristiti vie noge i ubrzati ritam uta
Pomeriti ramena napred i opustiti ih, podii ruke vie da bi dobili
vei ugao izbaaja
Potpuno opruiti ruku kojom se utira kod svakog uta
aka kojom se utira mora da bude na sredini lopte sa prstima
usmerenim napred a ne u stranu. Lakat unutra u pravcu koa.
Loptu izbaciti sa suprotnom blagom rotacijom. Obratiti panju na
pregibanje ake.
Proveriti dranje lopte. Ne drati loptu na celom dlanu!
Problem je verovatno u koncentraciji. Skoncentrisati se na metu
(ko--obru)!
(ko

Kada se automatizuje ut jednom rukom iz mesta trebalo

bi prei na uenje skokskok-uta. Meutim, to nije tako
jednostavno.
Tek nakon tri do etiri godine treniranja koarke deak ili
devojica stiu minimalni nivo snage da bi mogli da
izvedu skok ut. Problem je to oni do tog trenutka
treniraju, igraju utakmice, utiraju.
U tom periodu treba pokuati zadrati osnovnu tehniku
uta (pravilan stav, ritam uta, pravilno dranje lopte,
pravilan izbaaj) i dozvoliti deci da utiraju zajedno sa
skokom, slino utiranju za tri poena. Takav ut im
dozvoljava da bolje iskoriste snagu nogu i da dobace do
koa, ali da zadre osnovnu mehaniku pokreta. Kod
takvog utiranja deca obino nisu u stanju da iznesu
loptu iznad glave, nego utiraju na nivou ramena ili ispred
lica.
Uz dobru kontrolu i uporno vebanje, uz poboljanje nivoa
snage, relativno lako se moe postepeno doi do
korektnog skok uta.
Poeci uenja skok uta su isti kao i kod uta iz mesta
(vebanje pravilnog izvoenja bez koa, i vebanje skok
uta na ko sa malog rastojanja).

Sledei korak je vebanje skok uta nakon zaustavljanja

posle nekog kretanja. Tu je akcenat na tehnici zaustavljanja
od ijeg kvaliteta zavisi i kvalitet skok uta. Poinje se sa
vebama u kojima igra sam sebi podbacuje loptu, hvata je,
zaustavlja se i izvodi skok ut. Prvo se ui ut posle
zaustavljanja u dva kontakta jer ta tehnika obezbeuje bolju
ravnoteu u odnosu na zaustavljanje u jednom kontaktu.
Zatim igra utira nakon driblinga, i na kraju nakon
dodavanja, tj. prijema lopte od saigraa. Zadatak je da igra
automatizuje skok ut iz svih relevantnih pozicija i situacija iz
kojih se skok ut moe izvesti. Nakon automatizacije igra
prelazi na usavravanje skok uta. Sada se zahtevi za
pravilnou tehnike iz procesa uenja (koji su ispunjeni),
zamenjuju zahtevima za brzinom i preciznou (efikasnou)
utiranja. U vebama usavravanja uta igrai su optereeni
vremenom i prostorom, tj. odbranom. Igra se u vebama
dovodi u situacije iz kojih najee utira. Odbrana je u
poetku dirigovana, a kasnije situaciona. Osim toga takvim
vebama dovodimo igraa u stanje zamora kakvo je na
utakmici, jer zamor vie utie na efikasnost kod skok uta u
odnosu na efikasnost drugih elemenata tehnike igre.
Preciznost uta u situacijama bez odbrane, kada nema
optereenja vremenom i prostorom, kada je igra odmoran,
ne znai nita ako sene pretoi u situacionu preciznost. Skok
ut se u situacionim vebama povezuje sa drugim elementima
igre kao to su dribling, dodavanje i fintiranje, i to se
najefikasnije sprovodi kroz razliite varijante igre 1:1, a
kasnije kroz igru 2:2 pa sve do 5:5.
5:5.

Najee greke u uenju i njihove korekcije

(uz iste greke koje se pojavljuju kod uta jednom

rukom iz mesta)
Skok ut
Greke:
Nemiran ut, skok izvan vertikale
Lopta se dri nisko pre izbaaja
Kod uta za tri poena igra gleda liniju tri poena
i gubi ko iz vidokruga
Kratak ut za tri poena

Korekcije:
Pre skoka igra mora da je u ravnotenom
poloaju, licem okrenut ka kou
Dovesti loptu iznad glave
Postaviti se ranije za linije za tri poena
Koristiti vie snagu nogu i trupa. Ubrzati ritam
uta

to se tie uteva polaganjem oni se odmah ugrauju u

tehniku poetnika. utevi polaganjem se izvode
neposredno ispod koa i iz kretanja to omoguuje
poetnicima da relativno lako savladaju tehniku izvoenja
a i da budu efikasni. Problem moe da bude kod uenja
uteva polaganjem slabijom rukom. Uenje poeti
polaganjem iz dvokoraka. Prvo se ui polaganje lopte
odozgo. Metodski postupak je u osnovi isti kao kod
uenja skok uta. Poto je to ut iz kretanja poetne
vebe bi trebalo da obezbede dobar prijem lopte. Zato u
prvim vebama lopta miruje (stoji na stalku ili je pridrava
trener), tako daje igrai mogu veoma lako uzeti i imati pod
kontrolom. Zatim igrai sami sebi podbacuju loptu ispred,
stiu je i izvode dvokorak. U sledeem koraku izvode
dvokorak posle jednog driblinga, pa ona posle viestrukog
driblinga, da bi se zavrilo sa vebama izvoenja
dvokoraka i polaganja lopte nakon dodavanja. Zadatak je
da igra automatizuje dvokorak i ut polaganjem iz svih
relevantnih pozicija i situacija iz kojih se on moe izvesti u
igri. Istovremeno vebati i sa desne i sa leve strane. Isti
postupak vai i za uteve iz polukoraka.
U procesu usavravanja se primenjuju situacione vebe.
Prvo su to vebe iz situacija zavrnice kontranapada,
poto se ovakav nain utiranja najvie i koristi u tim
situacijama. Druga grupa vebi je u situacijama igre 1:1 i
kao individualna akcija u igrama 2:2 do 5:5.

Najee greke u uenju i njihove korekcije

utevi polaganjem
Greke:
Igra skae udalj a ne uvis
Tokom kretanja, pre uta, lopta se prebacuje na stranu
odbrane
Igra gubi kontrolu nad loptom tokom kretanja i neposredno
pre izbaaja
Lopta se okree po obruu, ne ulazi u ko direktno
Kod polaganja od tablu lopta udara nisko od nju i odlazi
gore
Igra ne vodi rauna o poloaju druge ruke

Korekcije:
Drati glavu podignutu. Korak pre skoka mora da bude
krai. Brzo podii koleno druge noge uvis
Loptu treba podizati pravo prema kou bez pomeranja levo i
desno
Drati loptu sa dve ruke dokle god je to mogue, do
izbaaja
Postaviti aku direktno iza lopte i pri izbaaju dati lopti
blagu suprotnu rotaciju
Pogoditi loptom gornji, blii deo ucrtanog malog
pravougaonika na tabli.
tabli. Drugom rukom zatiti loptu, ali ne
ulazei u cilindar protivnika i ne gurajui ga

ut mora da se veba vie nego drugi elementi tehnike.

esto se uju miljenja da se odlian uter raa, da
roenjem donosi talenat za ut. Meutim, postoje i
miljenja da se odlian uter stvara upornim vebanjem.
Moda bi najprihvatljivije bilo uzeti u obzir oba miljenja,
pa rei da se odlian uter i raa i stvara. Na kraju
talentovan uter, ako je zaista talentovan, e sam dovesti
svoj ut do maksimuma u tehnici i primeni.
utiranje je elemenat koji igra samostalno moe da
veba. Jednom savladana korektna mehanika uta daje
mogunost igrau da se i sam usavrava.
Brojni su takvi primeri u jugoslovenskoj, a i u svetskoj
koarci (Dragan Kianovi, Draen Petrovi, Predrag
Danilovi, Aleksandar orevi, Pit Maravi, Redi Miler,
Kris Malin i Majkl Dordan).

Fintiranje

1.
2.

Fintiranje, u pogledu motorike, predstavlja

najkompleksniji elemenat koarkake tehnike.
Igra izvodi finte bez i sa loptom. Gotovo svi elementi
tehnike napada su prisutni u fintiranju loptom. Gotovo
svi elementi tehnike napada su prisuti u fintiranju
loptom. Sutina finte je da sa njom poremetimo
ravnoteu protivnika.
To znai da odbrambeni igra izlazi iz osnovnog
odbrambenog stava to mu smanjuje startnu brzinu i
pokretljivost.
Svaka finta u svojoj motorikoj strukturi sadri dva
osnovna kretanja (akcije):
prividno (lano) i
stvarno kretanje.
Prividno kretanje bi trebalo da nagovesti nameru
napadaa da e izvesti neku akciju, i to je ustvari finta!
Izvodi se sporije i treba da izazove reakciju protivnika, a
istovremeno da dovede igraa u poloaj iz kojeg moe
eksplozivno da krene u stvarnu akciju. Stvarna akcija se
izvodi bre nego prividna. Bez obzira da li se finta izvodi
loptom ili bez nje, da bi bila uspena, mora da zadovolji
tri uslova:

1.

2.

3.

Blizina protivnika. Finte su najefikasnije u zoni

uta, jer je tada odbrambeni igra prinuen da
igra blie. Blizina odbrambenog igraa
smanjuje njegovu brzinu reakcije i daje
napadau ansu da ga nadigra. Fintiranje
protivnika koji je udaljen nema smisla!
Ubedljivost finte. Izvoenje prividne akcije
treba da uveri protivnika da napada zaista
eli to da uradi i da ga natera da reaguje, tj.
da poremeti svoj stav u odbrani. Napada, s
druge strane, mora da izvede tako prividnu
akciju da moe da je nastavi ako protivnik ne
bude reagovao.
Pravovremenost stvarne akcije. esto se kae
da stvarnu akciju valja izvesti brzo! To ustvari
znai pravovremeno i eksplozivno. Napada
mora da saeka reakciju protivnika i tek
eksplozivnom kretnjom zapone stvarnu
akciju.

U taktici fintiranja treba voditi rauna o sledeim stvarima:

Sposobnostima protivnika i nainu njegove igre u
odbrani. itanjem protivnika napada moe da doe do
najefikasnijeg naina fintiranja.
Finte ne izvoditi formalno i u istom ritmu,nego jasno i
otro.
Pre nego to napadne fintom igra bi trebalo da ima plan
dalje akcije, inae moe da doe u situaciju da napravi
linu greku u napadu ili neki prekraj pravila igre
(koraci, nepravilno voenje i dr.).

Osnovne finte
U pogledu prividne kretnje u koarci postoje tri osnovne
finte loptom: finta dodavanja, finta prodora i finta uta.
Finta dodavanja. U principu se koristi za otvaranje neke
druge, povoljnije linije dodavanja, iako to nije pravilo. Ovu
fintu napada moe da izvede samo loptom ili loptom i
iskorakom. Ako izvodi fintu iskorakom vei deo teine (2/3)
zadrava na stajnoj nozi. To e mu omoguiti da
eksplozivno izvede stvarnu akciju.
Finta prodora (polaska u dribling). Koristi se kod agresivnih
odbrana i u situacionoj igri 1:1. Njome napada eli da
otvori liniju prodora ka kou. Finta prodora moe da se
izvede direktnim ili ukrtenim iskorakom. U oba sluaja
iskorakom napadamo istureno stopalo odbrambenog
igraa. Teina ostaje veim delom (2/3) na stajnoj nozi.
Lopta moe da ostane na drugoj strani a moe da ide
zajedno sa nogom, samo je u tom sluaju potrebno
obezbediti dobru zatitu lopte prilikom polaska u stvarnu
akciju. Napadajui isturenu nogu protivnika sa spoljne
strane napada ga primorava da otvori stav prema toj
strani povlaei tu nogu unazad. Upravo je to trenutak za
stvarnu akciju. Napada eksplozivnim pokretom fintirajuu
nogu prebacuje u suprotni pravac kretanja i uspostavlja
dribling. Odbrambeni igra nije u stanju da reaguje jer mu je
teina na blioj nozi napadau. Nakon stvarne akcije
napada moe da doda loptu ili da utira skok utem ili
polaganjem.

Finta uta.
Koristi se za otvaranje linije uta.
Finta zapoinje iz osnovnog stava.
Napada iznosi loptu prema gore i istovremeno pojaava
stav sputajui ga savijanjem kolena. Na taj nain
protivnik dobija utisak da napada zapoinje ut.
Nakon reakcije protivnika (a to znai da on naputa
stav, podie teite tela), napada eksplozivno dovodi
loptu na kuk strane u koju ide i istovremeno direktnim ili
ukrtenim polaskom uspostavlja dribling i obilazi
protivnika.
Koji e polazak izabrati zavisi od toga na koju se stranu
protivnik otvorio i oslabio stav. U nastavku akcije on
moe da se zaustavi posle jednog driblinga i da utira
skok ut ili moe da ide na prodor do koa i da utira
polaganjem.
Ako protivnik ne reaguje napada je u takvom stavu da
moe da nastavi akciju skok uta.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Uenje i vebanje fintiranja pretpostavlja da su igrai
savladali osnovne elemente tehnike kao to su:
dodavanje,
dribling i
utiranje.
Tek onda ima smisla vebati finte. Parcijalno vebati finte
dodavanja, prodora i uta, a kasnije ih povezivati u
viestruke. Uenje poinje izvoenjem finti u
standardnim uslovima, tj. bez odbrane. Posebnu panju
obratiti na fintu prodora, jer svaki iskorak u prividnoj
kretnji nosi opasnost da u stvarnoj akciji igra napravi
korake (pomeranjem stajne noge sa loptom u rukama).
Kod finte uta panju obratiti na trenutak polaska u dribling
jer tu igrai da bi imali eksplozivnije kretanje, pomeraju
oba stopala i prave korake. Korisno je upotrebljavati
statine prepreke (stalke, stolice) da bi igrai dobili
bolju predstavu o stvarnoj akciji.
Usavravanje fintiranja pretpostavlja situacione uslove. Pre
toga potrebno je vebati sa dirigovanom odbranom.
Osnovno je vebanje u igri 1:1. Vebati u situacijama koje se
pojavljuju u igri.

Najee greke u uenju i njihove korekcije

Finta dodavanja
Greke:
Finta se izvodi kratkim pokretom loptom tako da protivnik i
ne reaguje
Prilikom iskoraka teina se prenosi na iskoranu nogu
Finta se izvodi u jednu stranu bez vizuelne kontrole druge
strane perifernim vidom

Korekcije:
Izvesti fintu jasno i srednjom brzinom
Teina neka ostane na stajnoj nozi
Pre i u toku finte perifernim vidom sagledati situaciju na strani
stvarne akcije

Finta prodora
Greke:
Prilikom iskoraka teina se prenosi na iskoranu nogu
Fintirajuom nogom igra iskorauje u stranu a ne koso napred
Prilikom zapoinjanja stvarne akcije igra pomera stajnu nogu
sa loptom u rukama

Korekcije:
Teina neka ostane na stajnoj nozi (2/3)
Iskoraiti fintirajuom nogom koso napred, pored noge
odbrambenog igraa
Stajna noga ne sme da se pomera dok se ne ispusti lopta

Finta uta
Greke:
Prividna kretnja je kratka i brza tako da protivnik
i nema vremena da reaguje, finta nije ubedljiva
Prilikom finte pomeraju se noge, ega je
posledica prekraj pravila koraka u polasku
Podizanje stava posle prividne kretnje

Korekcije:
Izvesti prividnu kretnju podizanjem lopte i
savijanjem kolena, uverljivo i srednjom brzinom
Prilikom izvoenja finte ne pomerati noge, tako
da igra moe sigurno krenuti u stvarnu akciju
U stvarnu akciju krenuti iz poloaja prividne
kretnje

TEHNIKA ODBRANE
Pre analize osnovnih elemenata tehnike odbrane potrebno
je istai znaaj odbrane u koarci. Ona mora da ima isti
znaaj kao i napad. Igra u napadu je privlanija za igrae,
posebno igra loptom, dinaminija je i prua vie prostora
za individualne kreacije. Ipak, u taktici igre, napad i
odbrana imaju isti tretman. To znai da bi igrai (pa i
treneri) sa istom voljom trebalo da vebaju i odbranu i
napad. To je posebno vano kod mladih igraa koji moraju
da se naviknu da sa lakoom, motivisano izvravaju
zadatke u odbrani.
Osnovni uslov da bi jedan igra mogao da igra uspeno
odbrano je da je tehniki obuen. On mora da zna
osnovne elemente tehnike igre u dobrani, ali i da
primenjuje jaku individualnu taktiku.
Odbrana koju igra sprovodi u nekoj situaciji je spoj
njegove tehnike obuenosti, taktikih znanja o pravilima
i principima uvanja napadaa u razliitim pozicijama i
situacijama na terenu, i njegove velike elje i borbenosti
koju iskazuje u odbrani.
esto treneri kau da se odbrana igra: glavom, srcem i

nogama, tj. telom.

Ova reenica sadri sve to je neophodno da bi igra bio

uspean u odbrani:
Glava. Misli se na sposobnost koncentracije, pregleda
igre, predvianja akcija napadaa i taktikih znanja u
koarci. To je individualna taktika, tj. taktiko miljenje
igraa sa osnovama u njegovim kognitivnim
(intelektualnim) sposobnostima.
Srce. Odnosi se na konativne karakteristike igraa (crte
linosti) koje on ispoljava u odbrani. To je pre svega
elja za igranjem, ali i vrednim vebanjem odbrane. To
e dovesti do ispoljavanja borbenosti i kontrolisane
agresivnost, neophodnih za svaku uspenu odbranu.
Noge, tj. telo. Misli se na elemente tehnike odbrane i na
opte motorike sposobnosti koje su neophodne za
dobru odbranu, a to su: brzina, snaga, pokretljivost,
koordinacija (agilnost), ravnotea.

Osnovni stav u odbrani i kretanje

Da bi igra igrao uspeno odbranu mora da
bude sposoban da se brzo kree u svim
pravcima i da brzo menja pravac kretanja,
zadravajui pri tome ravnoteu. Preduslov za
takvo kretanje je da igra polazi iz ravnotenog
stava. Ravnoteu igrau obezbeuje osnovni
odbrambeni stav.
Osnovna mehanika
Glava je prirodno ispravljena iznad trupa, koji
je, takoe, prav, a grudi su izbaene napred.
Poloaj glave obezbeuje da se teite tela
zadri iznad povrine oslonca. Stopala su
meusobno paralelna i rairena malo ire od
irine ramena. Teina je rasporeena na
prednje delove stopala. Kolena su savijena,
tako da je celo telo sputeno u poloaj iz kojeg
je igra spreman da reaguje u bilo kom pravcu.
Ruke su izbaene napred ili podignute uvis.

irina stava. U najveoj meri irina stava obezbeuje

ravnoteu. Ona bi trebalo da obezbedi odbranu
(zauzimanje) odreenog prostora i sposobnost brzog
kretanja. Vano je da stav bude to iri, ali nikako po cenu
smanjenja brzine polaska u kretanja i brzine samog
kretanja. Vano je da stav bude to iri, ali nikako po cenu
smanjenja brzine polaska u kretanja i brzine samog
kretanja. Na irinu stava pre svega utiu pokretljivost
igraa u preponskom delu i duina nogu. Svi igrai ne
moraju da imaju stav iste irine. Treneri esto kau da
stav mora da bude udoban, da igra ne osea preteran
napor i nelagodnost u njemu. U principu irina stava ne bi
smela da bude manja od irine ramena.

Uglovi u aktuelnim zglobovima. Oni odreuju visinu stava.

Najvaniji je ugao izmeu natkolenice i potkolenice koji
direktno odreuje visinu stava. Previsok ili prenizak stav
smetaju igrau da brzo reaguje. Optimalna visina stava je
razliita od pojedinca do pojedinca. Ugao izmeu
natkolenice i potkolenice,a kao mera stepena pregibanja u
zglobu kolena, zavisi pre svega od konstitucije igraa
(telesne visine, duine nogu). Ovaj ugao je u rasponu od
135 do 160 stepeni.

Poloaj ruku. Ruke mogu da budu u nekom od tri osnovna

poloaja. U prvom poloaju ruke su savijene u laktu,
isturene napred sa dlanovima u visini grudi i okrenutim
gore. Drugi poloaj podrazumeva savijene ruke i
podignute iznad ramena (lakat u visini ramenog pojasa),
sa dlanovima okrenutim napred. Trei poloaj je
kombinovan. Jedna ruka je usmerena prema tlu (dlan u
visini kolena i okrenut gore) a druga podignuta iznad
ramena sa dlanom okrenutim napred. U odnosu na pravac
dejstva postoje dve osnovne vrste odbrambenog stava:
paralelni i dijagonalni stav.
Paralelni stav. Stopala su meusobno paralelna i nalaze
se u pravoj liniji u odnosu na napadaa (slika A).
Usmerena su u pravcu dejstva odbrambenog igraa. Ovaj
stav se koristi kada napada igra po irini, tj. kada
odbrambeni igra eli da natera napadaa da igra po
irini. Kao i u situacijama kada se napada kree potpuno
vertikalno po dubini.
Dijagonalni stav. Stopala su paralelna. Jedna noga je
udaljenija od napada;a i stopala lee u dijagonali u odnosu
na napadaa (slika B) a pod odreenim uglom u odnosu na
pravac dejstva. Koristi se u tzv. odstupajuem koraku za
odbranu od dijagonalnih dubinskih kretnji napadaa i kod
usmeravanja napadaa u eljeni pravac.

U odnosu na poziciju napadaa bez lopte i poziciju lopte

odbrambeni igra moe da bude u tri razliita stava: zatvoreni,
otvoreni i kombinovani ili poluzatvoreni stav.

Zatvoreni stav (D 8). Igra je potpuno zatvoren prema

napadau ili prema lopti, tako da ima potpunu vizuelnu
kontrolu samo napadaa ili samo lopte. Najee se
koristi na strani akcije u uvanju napadaa koji je na
niskoj poziciji centra.

Otvoreni stav (D 9). Igra je otvoren i prema napadau i

prema lopti i ima podjednaku vizuelnu kontrolu i napadaa
i lopte. Stav je paralelan sa linijom koja spaja poziciju
lopte i napada kojeg odbrambeni igra uva. Jednu ruku
igra usmerava prema lopti, a drugu ka napadau kojeg
uva. Najee se koristi na strani pomoi.

Poluzatvoreni stav (D 10). Ovaj stav se koristi kod uvanja

napadaa koji je blizu lopte. Odbrambeni igra sa ovim
stavom ima nameru da sprei napadaa da lako i brzo
primi loptu. Igra je vie okrenut napadau a manje je
otvoren prema lopti, sa rukom, koja je blia lopti,
isturenom na liniju dodavanja. esto se u praksi ovaj stav
naziva i zatvoreni, meutim on nije potpuno zatvoren.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Koarkaki stav u dobrani je neprirodan poloaj. U
svakodnevnom ivotu nemamo potrebu da due
boravimo u takvom stavu. To uvek imati na umu kada se
poinje sa uenjem stava i uopte odbrane. Cilj trenera
je da navikne igrae da to due borave u stavu, jer e
tako due biti sposobni za brzu i pravovremenu reakciju.
To moe da se postigne smo upornim i
beskompromisnim vebanjem!
Uenje poinje pokazivanjem pa zauzimanjem pravilnog
stava. Da bi stekli naviku brzog zauzimanja stava,
koristi se niz vebi u kojima poetnici dobijaju zadatak
da iz razliitih poloaja i pozicija zauzmu stav. Oni
najpre zauzimaju stav u mestu, pa po iskoraku i onda iz
hodanja. Zauzimanje stava iz kretanja podrazumeva
poznavanje tehnike zaustavljanja (esto se istovremeno
veba zaustavljanje i stav, jer pravilno zaustavljanje
pretpostavlja id obro zaustavljanje u stavu). Naini
zaustavljanja su objanjeni u tehnici igre bez lopte u
napadu. Mehanika je ista, osim to je zaustavljanje u
neto irem i niem stavu.
Usavravanje zaustavljanja i zauzimanja stava se sprovodi
kroz igru 1:1. U zavisnosti od pozicije napadaa
(njegovih eventualnih akcija sa te pozicije) odbrambeni
igra e na razliite naine prilaziti napadau.

Najee greke u procesu uenja i usavravanja

Greke:
Stav je preirok ili preuzak, to onemoguava
brzi igru u dobrani
Stav je previsok ili prenizak, to takoe
onemoguava brzu igru
Ruke su ispruene i udaljene od tela, to
prouzrokuje slabiju ravnoteu
Trup je nagnut isuvie napred. Savijena lea

Korekcije:
Zauzeti stav optimalne irine koji e omoguiti
brzu reakciju i brzo kretanje
Jae saviti ili opruiti kolena i tako doi do
optimalne visine stava
Ruke drati ispred trupa, sa savijenim laktovima
i blie telu
Ispraviti lea, a saviti se u predelu kukova

Kretanje u odbrambenom stavu

Kretanje u odbrani je veoma naporno i uveliko
zavisi od elje, discipline, koncentracije i
fizikih sposobnosti igraa.
Uspenost kretanja u odbrani zavisi i od
sposobnosti predvianja akcija napadaa u
igri.
Kretanje sa dobrom ravnoteom, brzom
reakcijom u bilo kom pravcu, i sa brzom
promenom pravca je klju uspeha odbrane.
U kretanju se koriste brzi i kratki koraci, pri
emu je teina tela prebaena vie na prednje
delove stopala.

Tehnike kretanja (osnovna mehanika)

Igrai bi trebalo da naue etiri osnovna naina kretanja:
bono ili klizanje prema napadau, od napadaa i
odstupajue kretanje sa okretom.
Bono kretanje ili klizanje. To je osnovni nain kretanja u
odbrani. Igra uspostavlja kretanje u jednu stranu
pomerajui nogu koja je na strani pravca kretanja. U tom
pokretu se stopalo blago odigne sa tla, okrene se prstima
u pravcu kretanja i agresivno se osvoji odreeni prostor.
im se stopalo te noge (prve) spusti na tlo u novu
poziciju, stopalo druge noge se brzo privue u pravcu
kretanja onoliko koliko je pomerena prva noga. To,
naravno, nije mogue apsolutno precizno izvesti, ali je
zahtev da se stopalo ne pomera suvie blizu prvom, da se
ne dodiruje sa njim ili da se ne ukrtaju. Posle privlaenja
drugog stopala igra jednostavno treba da ima priblinu
irinu osnovnog stava. Pri kretanju stopala se blago
odvajaju od tla tako da izgleda kao da igra kliza po
terenu. Igra ne sme da skae tokom kretanja jer je to
sporije i sa slabijom ravnoteom. Koraci su kratki i brzi a
teina je na prednjim delovima stopala. Glava je
ispravljena, trup prav a ruke su blie telu i pomau u
odravanju ravnotee pri kretanju.

Kretanje prema napadau (iz dijagonalnog stava).

Najee se koristi u situaciji kada odbrambeni igra
eli da agresivno igra na napadaa, sa namerom da
mu oduzme odreeni prostor za manevar. To nije lako
izvesti, jer uvek postoji opasnost da napada svojom
akcijom zatekne odbrambenog igraa u
neravnotenom poloaju i da ga obie. Ovo kretanje
zahteva dobru procenu i ravnoteu. Igra ne sme da
prilazi napadau brzo, ako pri tom gubi ravnoteu i
mogunost brzog korigovanja kretanja, najee
unazad. Koristiti kratak, brz iskorak bliom nogom
prema napadau, odbacujui se sa noge koja je dalja
od napadaa, i to na stranu, tj. izvan tela napadaa,
to e omoguiti, eventualno, brzo povlaenje. Nikada
se ne smeju ukrtati stopala. Teina je na njihovim
prednjim delovima.
Kretanje od napadaa (iz dijagonalnog stava). U
situaciji kada napada napada odbrambenog igraa na
strani dalje noge, odbrambeni igra mora da se brzo
pomeri u nazad, i to bez gubitka ravnotee. Brzo
pomeranje unazad sa gubitkom ravnotee nema svrhe.
Koristiti kratak i brz korak unazad daljom nogom od
napadaa, odbacujui se sa noge koja je blia
napadau. Nikada se ne smeju ukrtati stopala. Teina
je na prednjim delovima stopala.

Odstupajue kretanje okretom.

Tokom igre odbrambeni igra je veoma esto u
dijagonalnom stavu u kome je jedno stopalo istureno
napred, prema napadau. Upravo istureno stopalo je
najvea slabost tog stava. Ako protivnik napada na
strani isturenog stopala odbrambeni igra e se tee
odbraniti nego ako protivnik napada na stranu daljeg
stopala. U tom sluaju odbrambeni igra mora brzo da
odstupi od napadaa tako to e napraviti okret oko
dalje noge pomerajui isturenu zadnju poziciju.
Na taj nain, on dovodi napadaa u situaciju da napada
na strani dalje noge to olakava odbranu.
Nakon tog okreta igra treba da napravi jo jedan brzi
klizei korak da bi uvrstio svoju novu odbrambenu
poziciju.
Ako odbrambeni igra nije uspeo da to uradi, onda
mora da pree u kretanje tranjem da sustigne
napadaa, zauzme stav i uspostavi kontrolu nad njim.

Uopte, promena naina kretanja iz kretanja u stavu u

tranje i obrnuto, te zaustavljanje i ponovo kretanje,
moe da stvori tekoe. Igrai moraju da budu sposobni
da brzo menjaju nain kretanja zadravajui pritom
ravnoteu. Osim potekoa u ouvanju ravnotee, u
pogledu taktike igre, igrai esto ne promene
pravovremeno nain kretanja. To se posebno dogaa
mladim igraima.
Metodska uputstva za uenje i usavravanje
Neposredno po uenju stava u odbrani, poeti i uenje
kretanja u stavu. Najpre uiti osnovni nain kretanja
klizanjem, a odmah i odstupajue sa okretom. to pre
ukljuiti vebanje promene naina kretanja iz klizanja u
tranje i obrnuto. U poetku se koriste vebe u kojima su
prave linije kretanja, zatim sa promenom pravca
kretanja, menjaju se i vebe. Sve se veba u standardnim
uslovima, bez odbrane.
Meutim, veoma brzo u vebanje ukljuiti i napad, najpre
dirigovani, a posle i situacioni. Dirigovana igra napadaa
usporava napad i odbrani olakava vebanje. Najvei deo
vremena vebati u situacionim uslovima kroz igru 1:1, a
ponekad i 2:1.

Najee greke u procesu uenja i usavravanja su

Greke:
Kod klizanja igra kree prvo daljom nogom od pravca kretanja
Igra tokom kretanja skae goregore-dole i tako usporava kretanje
Igra ukrta noge, smanjujui svoju sposobnost brze promene
pravca
U kretanju prema napadau (od napadaa) igra ukrta stopala
U kretanju prema napadau (od napadaa) igra se kree
prebrzo da bi mogao da zadri ravnoteu
U odstupajuem kretanju okretom igra se udaljava od pravca
kretanja napadaa
Odstupajui korak je spor

Korekcije:
Zapoeti kretanje nogom sa strane kretanja
Kretati se sa minimalnim odvajanjem stopala od tla
Ne ukrtati noge niti ih dovoditi blizu jedna druge
Ne ukrtati stopala niti ih dovoditi blizu
Usaglasiti brzinu kretanja sa sposobnou odravanja
ravnotee
Okrenuti se u pravcu kretanja napadaa i zadrati pogled na
napadau
Izvesti odstupajui korak pravo nazad i blie tlu, ne podizati
pokretnu nogu visoko od tla

uvanje napadaa koji je bez lopte

Ranije istaknuti znaaj igre bez lopte u napadu
automatski daje znaaj i odbrani od napadaa koji su
bez lopte. Svaki tim u odbrani ulae velike napore da bi
spreio prodor lopte do koa i do pozicija iz kojih je
lako poentirati. Svi odbrambeni igrai u svakom
trenutku moraju da budu svesni pozicije koju ima
napada u odnosu na loptu. Na osnovu tog saznanja
odbrambeni igrai zauzimaju i zadravaju najbolju
poziciju iz koje mogu da spree brz prodor lopte prema
kou.
uvanje napadaa koji je na strani lopte
Strana akcije je strana terena na kojoj se nalazi lopta.
To znai da su svi napadai koji se nalaze na toj strani
veoma blizu lopte i da mogu brzo da prime loptu u
izglednim pozicijama za ut. Zato odbrambeni igrai
koji uvaju napadae na strani akcije imaju osnovni
zadatak da spree ili bolje rei da oteaju prijem lopte.
Nije prioritetan cilj da odbrambeni igra direktno osvoji
(presee) loptu, nego da natera napadaa da je primi u
nepovoljnoj poziciji, a to najee znai daleko od
koa. Ovde se takva igra odnosi na napadae koji igraju
na spoljnim pozicijama.

Tehnika i individualna taktika

Na strani akcije odbrambeni igra igra u poziciji poluzatvorenog
stava (slika). On je odmaknut za jedan korak (u nekim varijantama
odbrana moe i 22-3) od napadaa prema lopti. Tako on zauzima
poziciju tzv. odbrambenog trougla, koji mu omoguava vizuelnu
kontrolu i napadaa koga uva i pozicije lopte. Njegova ruka sa
strane lopte je gotovo opruena, dlanom okrenuta ka lopti (palac
prema tlu) i nalazi se na liniji dodavanja. Stopalo iz iste strane je
istureno uz liniju dodavanja. Druga ruka je usmerena prema
napadau i slui za eventualnu kontaktkontakt-igru podlakticom radi
kontrole kretanja napadaa. Igra reaguje na kretanje napadaa
kratkim i brzim klizanjem zadravajui istu poziciju

Veoma opasna kretnja, po odbranu, u ovoj situaciji je

utravanje napadaa ka kou iza lea (back door cut).
Odbrambeni igra nastavlja na isti nain da igra odbranu
sve dok napada ne doe do reketa. Tada se odbrambeni
igra otvara prema lopti okretom oko stopala koje je blie
kou. Glava igraa se pomera levolevo-desno, traei
pogledom i loptu i napadaa.
Ako napada nastavlja kretanje na slabu stranu (strana
terena na kojoj nije lopta) on se jednostavno pomera ka
sredini terena zauzimajui poziciju pomoi na slaboj
strani. Ako napada snano istrava nazad na prethodnu
poziciju na jakoj strani, odbrambeni igra ponovo
uspostavlja poziciju koju je imao pre kretanja napadaa i
spreava dodavanje.
Odbrambeni igra mora da zadri ravnoteu u svom
kretanju. Osim toga potrebno je da izbegava kontakt
telom sa napadaem, trudei se da uvek bude udaljen
jedan korak od napadaa.
Kada napada krene direktno u telo odbrambenog igraa,
on treba da brzim klizanjem zadri prvobitno rastojanje.
Takoe, mora da koristi ruku bliu napadau da
kontaktom podlakticom sa telom napadaa zaustavi
njegovo kretanje na trenutak i pomeri se u potrebnu
poziciju.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Uenje i usavravanje pretpostavlja dobre tehnike kretanja u
osnovnom stavu. U obe faze vebanja se koriste iste vebe.
U fazi uenja napada ima dirigovane kretnje, u prvom redu u
pogledu pravca i brzine kretanja. Usled dirigovanih kretanja
napadaa, odbrambeni igra moe jasno da usvoji nain dejstva, da
upamti vane detalje. Prvo nauiti uvanje napadaa koji se kree
pravolinijski, a kasnije i kombinovano. Ubrzo se napadau daju vee
slobode u igri, sve do situacione igre 1:1. U toj situaciji istovremeno
i napada i odbrambeni igra usavravaju igru.

Najee greke u procesu uenja i usavravanja su

Greke:
Igra nije u poziciji da sprei dodavanje (napada prima loptu lako i
bez kretanja)
Igra slabo brani prijem lopte, nakon finte napadaa iskorakom ka
kou i vraanjem po loptu
Igra nije sposoban da sprei utravanje iza lea ka kou i prijem
lopte
Igra nema vizuelnu kontrolu nad napadaem

Korekcije:
Zauzeti poziciju odbrambenog trougla, sa rukom i stopalom blie
lopti na liniji dodavanja
Ignorisati prvi korak napadaa ka kou, ne zaboraviti da igra ima
pomo na utravanje napadaa ka kou
Kod utravanja iza lea otvoriti se prema lopti
Zauzeti odbrambeni trougao i zadrati vizuelnu kontrolu nad
napadaem. Ne okretati glavu prema lopti

uvanje napadaa koji je na strani pomoi

Jedan od osnovnih zahteva u odbrani je da se stalno
vri pritisak na napadaa sa loptom.
Agresivna igra na igraa sa loptom nije mogua ako
odbrambeni igra koji je primenjuje nema efikasan
sistem pomoi iza sebe.
Igrai koji su na slaboj strani (strani pomoi) su igrai
koji organizuju taj sistem. Napadai koji su na slaboj
strani su udaljeni od lopte i ne mogu brzo da je prime i
tako postanu opasni po ko. To dozvoljava
odbrambenim igraima koji ih uvaju da se pomere u
sredinu, prema lopti.
uvanje napadaa koji je udaljen od lopte ne dozvoljava
odbrambenom igrau da se odmara, nego da svojim
postavljanjem i kretanjem doe u poziciju da pomogne,
pre svega saigrau koji uva napadaa sa loptom
loptom..

Tehnika i individualna taktika

Da bi bio uspean u igri na slaboj strani igra mora da zadri osnovni
stav. Dakle, zauzima otvoren stav (slika). I to prema lopti sa rukom
sa strane prema njoj i sa drugom rukom usmerenom prema
napadau kojeg uva. Ruke su svojevrsne antene koje prate
kretanje lopte i napadaa i daju informaciju nogama za promenu
poloaja i pozicije. One su spremne i da preseku eventualno direktno
dodavanje napadau koji je na slaboj strani. Jedina dodavanja koja
odbrambeni igra doputa su lob dodavanja, zato to lopta dugo
putuje, tako da on ima vremena da koriguje svoju poziciju prema
novoj jakoj strani.

Za odbrambenog igraa sad je opasno utravanje

napadaa sa slabe strane prema lopti. To je naroito
izraeno kada napada utrava u reket odakle, ako primi
loptu, moe veoma lako da poentira. Zato odbrambeni
igra na slaboj strani mora konstantno da bude svestan
gde se nalazi napada, a gde lopta.
Svaki put kada napada sa slabe strane krene ka sredini
(ka lopti) odbrambeni igra mora da iskorai nogom koja
je blie lopti i da zauzme poziciju odbrambenog trougla
(poluzatvoreni stav), tj. poziciju uvanja napadaa na
jakoj strani.
Takva akcija odvraa napadaa u kretanju ka lopti. Ako
napada krene prema kou, odbrambeni igra se otvara
prema lopti i igra ispred napadaa koristei ruke i
pomeranje glave da bi pratio kretanje napadaa.
Ako se napada vraa na slabu stranu, odbrambeni igra
ponovo zauzima poziciju koju je imao pre akcije
napadaa.
Ako napada krene kroz reket ka krilnoj poziciji na jakoj
strani, odbrambeni igra ga prati u poluzatvorenom stavu
i ne dozvoljava lak prijem lopte.
lopte.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Kao i prethodno, uenje i usavravanje pretpostavlja
posedovanje dobre tehnike kretanja u osnovnom stavu.
U obe faze treninga se koriste iste vebe.
U fazi uenja napada ima dirigovane kretnje, u prvom
redu u pogledu pravca i brzine kretanja.
Usled dirigovanih kretanja napadaa, odbrambeni igra
moe jasno da usvoji nain dejstva i da upamti vane
detalje.
Prvo trebalo bi koristiti vebe u kojima je napada na
slaboj strani statian a lopta se pomera.
Zatim vebe u kojima je lopta statina a napada se
pomera, tj. kree se u elji da primi loptu.
U fazi usavravanja igre, napada igra slobodno a i lopta
se kree.
Posle vebanja u situacionoj igri 1:1, vebati i u igri 2:2,
2:2+1, pa sve do 5:5.

Najee greke u procesu uenja i usavravanja su

Greke:
Igra je preblizu napadau i nije u stanju da na vreme
pomogne
Napada utrava ispred ili iza odbrambenog igraa prema
lopti i prima je

Korekcije:
Biti u otvorenom stavu i pomeriti se prema sredini (ka
lopti), odakle moe da se pomogne
Igra mora da ima stalnu kontrolu pozicije lopte i
napadaa koji je na slaboj strani

Pomo i vraanje na svog napadaa

Odbrambeni igra koji igra na slaboj strani i onaj koji je
na jakoj strani esto mogu doi u situaciju da nakon
pomoi saigrau u spreavanju prodora moraju brzo da
se vrate na svog napadaa. Na jakoj strani se to
deava u pokuaju odbrane da usmeri driblera u irinu
ili da sprei dribling u sredinu, a na slaboj strani uvek
kod rotacija pri odbrani od prodora na jakoj strani.
U akciji pomaganja i vraanja na svog napadaa
postoje odreeni principi:

Iskorak prema lopti. Igra koji uva napadaa sa

loptom mora nakon dodavanja da odskoi korak u
pravcu dodavanja.

Uvek gledati igraa i loptu. Igra ne moe da

pomogne ako ne vidi loptu.

Igra koji ide u pomo mora da zaustavi loptu. Ne

sme se ii na pomo samo formalno, nego sa ciljem
da se zaustavi lopta. To je odgovornost igraa koji
pomae.

Kada je lopta zaustavljena igra koji je pomogao

mora brzo da se vrati na svog napadaa.

Tehnika i individualna taktika

Igra kada ide u pomo kree se brzim i kratkim

koracima klizei da bi pre napadaa zauzeo prostor i
zaustavio napredovanje lopte.
Nakon dodavanja, dok lopta leti kroz vazduh, on treba
brzim tranjem da stigne do igraa koji prima loptu i da
se zaustavi u ravnotenom poloaju, u osnovnom stavu.
Trebalo bi koristiti zaustavljanje u dva kontakta i doi u
neto nii stav iz kojeg je mogue bre reagovati.
Nikako se ne sme podizati stav (obino kod pokuaja da
se blokira eventualni ut), jer je tada igra u neravnotei
i napada moe da ga veoma lako obie.
Manja je teta po odbranu ako napada utira preko
ruke odbrambenog igraa u odnosu na mogunost da ga
obie i da doe u poziciju otvorenog uta.

Metodska sredstva za uenje i usavravanje

Poinje se sa radom u situacijama 2:1, u dirigovanim
uslovima. Odbrambeni igra uva jednog napadaa, odlazi u
pomo na drugog napadaa koji dribla prema kou i posle
dodavanja se vraa na svog napadaa. Napadai u poetku
ne napadaju ko. Na taj nain igra moe da uveba
pravilnu tehniku kretanja i zaustavljanja. To isto se radi i u
igri 2.2.
Kasnije napada koji primi loptu dobija zadatak da je
odmah po prijemu utira, zatim da samo ide na prodor, a
onda koristiti obe pozicije, tj. slobodnu igru. Kod vebi igre
2:2 oba igraa dobijaju slobodu u napadu u pogledu akcije
nakon prijema lopte, meutim pre prijema lopte su statini.
Na kraju im se dozvoljava kretanja i pre prijema lopte.
Najee greke u procesu uenja i usavravanja su

Greke:
Igra pri vraanju na svog napadaa kasni
Igra pri vraanju na svog napadaa pokuava da blokira
ut, ispravljajui se gubi ravnoteu, pa ga napada posle
finte uta obilazi

Korekcije:
Kretati se bre ka napadau koristei tranje, a ne klizanje
Igra treba da se zaustavi u niskom stavu sa podignutom
rukom, ali bez podizanja teita tela

uvanje napadaa koji ima loptu

Osnovni cilj svake odbrane je da zaustavi igraa sa loptom.
Napada sa loptom je glavna i pra pretnja po ko. Da bi se
mogao uvati igra sa loptom preduslov je da se usavri
osnovni stav u odbrani i kretanja iz tog stava. Samo sa
dobrim stavom i sposobnou brz reakcije i kretanja iz
stava odbrambeni igra moe da zaustavi napadaa sa
loptom.
uvanje napadaa koji je u osnovnom stavu
Najtei zadatak u odbrani je uvati igraa koji ima loptu,
koji je u poziciji trostruke pretnje. On moe da utira, da
dribla ili da doda loptu. Veoma teko odbrambeni igra
moe da brani jednako kvalitetno sve tri pretnje. Najee
se opredeljuje za odbranu od uta i driblinga.

Tehnika i individualna taktika

Odbrambeni igra bi trebalo da bude dovoljno blizu
napadau da bi mogao da kontrolie njegove akcije.
Meutim, on ne sme da bude preblizu jer ga napada tada
moe veoma lako obii driblingom. Udaljenost od napadaa
treba da bude tolika da odbrambeni igra moe da dodir
dodirne
ne
napadaa poluopruenom rukom (60(60-90 cm). Igra je u
osnovnom stavu (slika). Stopala su rairena malo ire od
irine ramena, sa blago isturenim unutranjim stopalom
(vrh spoljnjeg stopala u liniji sa petom unutranjeg) i
namerom da se puta kretanje lopte u irinu. U poziciji
kada je napada blizu sredine terena onda su vrhovi stopala
u liniji.

Sa teinom rasporeenom na prednje delove stopala telo

je u ravnotei ali i u stanju startne mobilnosti. Glava je
ispravljena, obe ruke su rairene. Spoljna ruka je savijena
u laktu sa prstima usmerenim prema lopti. Ako napada
dri loptu iznad ramenog pojasa ruka prati loptu, ali igra
zadrava osnovni stav, ne podie se ka lopti. Ako
napada dri loptu ispod visine grudi radi uspostavljanja
driblinga, ruka se sputa i priprema da igra na loptu. Cilj
je da napada podigne loptu iznad glave, a ako kree u
dribling da se usmeri u irinu. Unutranja ruka je
opruena i paralelna sa telom, sa dlanom okrenutim gore.
Na napadaevu fintu iskorakom igra reaguje brzim
korakom klizei unazad sa oba jednaka stopala i tako
zadrava isto rastojanje od napadaa. Ako napada
uspostavi dribling odbrambeni igra ima prostora i
vremena da se prilagodi tom kretanju i da uspostavi
odbranu.
U sluaju da napada vrati fintirajue stopalo nazad,
odbrambeni igra brzim korakom napred stie prvobitnu
poziciju.
Svaki put kada napada eli da utira odbrambeni igra
ima za cilj da mu omete ut. Cilj, dakle, nije da se ut
blokira nego da se omete.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Naueni osnovni stav u odbrani je osnova za uenje
tehnike i individualne taktike uvanja igraa koji je u
stavu trostruke pretnje.
Obavezno insistirati na detaljima, tj. na odreenim
poloajima tela (nogu, ruku) u odnosu pre svega na
poziciju napadaa na terenu i na poziciju lopte.
Igrau se prvo daju osnovne informacije o tehnici i
individualnoj taktici.
Zatim se veba u mestu sa napadaem koji dirigovano
izvodi kretanje (finta iskorakom, finta uta i finta
dodavanja).
Posle toga, napadau se dozvoli da napravi samo jedan
dribling.
Na taj nain odbrambeni igra ima vremena da stigne
napadaa iako nije pravovremeno reagovao.
Kasnije napada ima pravo da utira iz mesta i posle
jednog driblinga.
Na kraju igra usavrava odbranu u uslovima situacione
igre 1:1.

Najee greke u uenju i usavravanju su

Greke:
Igra je suvie blizu napadaa i ne moe na
vreme da reaguje na njegovu akciju
Igra ima uzan stav i teinu rasporeenu na
celim stopalima to mu smanjuje mobilnost
Na finte napadaa igra reaguje podizanjem
stava, to mu smanjuje ravnoteu a time i
mobilnost

Korekcije:
Zauzeti stav na odstojanju poluopruenih ruku
(tek toliko da moe da dodirne napadaa)
Zauzeti stav malo iri od irine ramena i
prebaciti teinu na prednje delove stopala
nikako ne reagovati na finte napadaa
podizanjem stava, zadrati stav i odstojanje od
njega

uvanje driblera
Napada koji uspostavi dribling ima velike mogunosti
kretanja sa loptom. To znai da moe da se kree u bilo
kom pravcu i da osvaja veliki deo prostora na terenu. Na
taj nain on moe uspeno da napada direktno na ko ili
da organizuje napad. Cilj odbrambenog igraa je da ne
dozvoli napadau da ga obie, i da natera napadaa da
prekine dribling, po mogunosti to dalje od koa.

Tehnika i individualna taktika

Kada napada zapone dribling, odbrambeni igra mora
da ostane nisko i iroko da bi bio bri od napadaa. Obe
ruke su rairene sa dlanovima gore. Unutranja ruka (ako
napada dribla desnom rukom, unutranja ruka
odbrambenog igraa je desna) tera napadaa da ide na
bok, a spoljna ide prstima na loptu sa ciljem da je udalji
od pravca kretanja ili da natera napadaa da prekine
dribling. Ova ruka pomae u ometanju napadaa iskljuivo
bez dodira tela napadaa. Poloaj odbrambenog igraa
prema unutranjem ramenu napadaa tera napadaa na
bok. Kada napada krene ka boku, odbrambeni igra mora
da reaguje brzo i da klizanjem doe u poloaj koji e terati
napadaa u irinu i ka boku. Pravilnim stavom i pravilnim
kretanjem (klizanjem) igra moe veoma uspeno da
usmeri driblera na bok. Ako je odbrambeni igra nadigran,
on se mora brzo okrenuti i sprintom pokuati da stigne
napadaa i tako uspostaviti odbranu (stav). `1

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Nauena tehnika kretanja u osnovnom stavu je osnova za

uenje tehnike i individualne taktike uvanja igraa koji
dribla.
Sa vebanjem poeti u dirigovanim uslovima. Napada
dribla hodajui a odbrambeni igra ga usmerava ka
odreenim pozicijama (na bok).
Zatim se napadau daje mogunost da dribla u punom
ritmu ali mu se ograniava prostor, tako da je
odbrambenom igrau olakana odbrana.
U takvim uslovima odbrambeni igra moe lake da
razume nain odbrane i da koriguje eventualne greke.
Napadau moe da se oduzme i pravo realizacije, tako da
je odbrambeni igra orijentisan samo na odbranu od
driblinga.
Meutim, zahtev je da se to bre pree na rad i
situacionim uslovima igre 1:1. I tu se mogu praviti
korekcije, tako da napada slobodno napada ali mu se
ograniava prostor

Najee greke u uenju i usavravanju su

Greke:
Igra se kree skokovima ili ukrta stopala
dok prati driblera
Igra suvie otvara stav, tako da dribler ide u
dubinu a ne u irinu
Igra pokuava da izbije loptu iz ruku, i
napada ga obilazi

Korekcije:
Kretati se klizanjem shodno tehnici kretanja u
stavu
Ne otvarati suvie stav i terati napadaa u
irinu (na bok)
Izbijanje lopte ne bi trebalo da bude prioritet,
nego udaljavanje napadaa od koa

uvanje napadaa koji je prekinuo dribling

Napada koji prekine dribling i zadri loptu kod sebe postaje
veoma ranjiv. On je optereen pravilom 5 sekundi (mora da se
oslobodi lopte u roku od 5 sekundi), a njegova mobilnost je
ograniena na pivotiranje. To je situacija koju odbrambeni igra
mora da iskoristi.

Tehnika i individualna taktika

im napada prekine dribling odbrambeni igra mora brzo i
agresivno da prie napadau i da napadne loptu. On prilazi
kratkim i brzim korakom, i blago podie stav. irokim stavom i
brzim radom nogu on blokira bilo kakvo pivotiranje prema kou ili
protivniku. Ruke su opruene i kao odraz u ogledalu prate loptu,
zatvarajui i najmanji prostor kuda bi lopta mogla da proe. Igra
mora da bude oprezan i da izbegava kontakt rukama sa telom
napadaa koji e uvek pokuati da isprovocira linu greku.
Odbrambeni igra nema za cilj da direktno oduzme loptu iz ruku
napadaa, iako je i to mogue i deava se. Ako eli da oduzme
loptu, on mora preciznim i istim pokretom da deluje na loptu. On
izbija loptu iz ruku napadaa na dva naina u zavisnosti od
poloaja lopte. Ako napada dri loptu iznad grudi on izbija loptu
odozdo, to znai da deluje na loptu sa dlanom okrenutim gore i
prstima izbija loptu. Kada napada dri loptu ispod nivoa grudi
onda je izbija odozgo, sa dlanom okrenutim tlu. Ipak, osnovno je
da odbrambeni igra agresivnom igrom natera napadaa da
napravi neki od moguih prekraja (pravilo 5 sekundi, korake i
dr.), linu greku u napadu ili loe dodavanje.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

U poetku bi trebalo raditi u mestu, u parovima. Napada nema
pravo driblinga, a odbrambeni igra igra agresivno uz njega. Zatim
dodati jo jednog napadaa, koji je takoe statian, i kome
napada dodaje loptu, a odbrambeni igra pokuava da ga u tome
omete. U takvim vebama igra ui pravilno dejstvo na igraa koji
nema pravo driblinga. Onda se radi u kretanju. Napada dribla i
dirigovano prekida dribling a odbrambeni igra treba da na vreme
prie i igra agresivno na njega. Isto to u igri 2:1.
Iste vebe se rade i u situacionim uslovima u igri 2:1, 2:2 pa sve do
5:5, gde se insistira da uvek kada napada prekine dribling
odbrambeni igra mora da ga napadne.
Najee greke u uenju i usavravanju su:

Greke:
Igra ne prilazi napadau koji je prekinuo dribling
Igra u prilasku ima uzan stav i slabo radi nogama, tako da ga
napada obilazi pivotiranjem
Igra igra rukama iskljuivo da bi oduzeo loptu i pravi linu greku

Korekcije:
Igra mora da bude spreman i da brzo prie napadau koji je
izgubio pravo driblinga
Igra mora da ima irok stav i da brzim radom nogu predupredi
svako efikasno pivotiranje
Rukama samo zatvarati linije dodavanja, a retko pokuati oduzeti
loptu

Odbrana od uta
Odbraniti ut blokiranjem je veoma teko ali mogue.
Osnovni problem je to napada uvek ima prednost prve
akcije, zbog ega odbrana kasni i u pokuaju blokiranja
uta esto pravi linu greku. Zato se odbrana trudi da
omete utera, dovodei ga svojom igrom u nepovoljan
poloaj za ut, optereujui mu ut rukama.

Tehnika i individualna taktika

U osnovi igra u odbrani se brani od skok uta i od
uteva polaganjem. Kod odbrane od skok uta uspeh
odbrane e zavisiti od pravovremenosti, pravilnosti i
preciznosti pokreta.
Odbrambeni igra reaguje na odskok napadaa
vertikalnim skokom i sa jednom rukom opruenom u
pravcu lopte. Na taj nain on ulazi u ritam napadaa,
izvodei isti redosled radnji koje izvodi i uter. On ne
sme da povredi ni jednim delom tela prostor iznad
napadaa (cilindar), jer e u tom sluaju svaki kontakt
predstavljati linu greku.
Igra moe da se zadri na toj akciji, i da na taj nain
poremeti liniju izbaaja lopte, a moe i da dejstvuje na
loptu pokretom iz zgloba ake i da blokira ut.
Blokiranje uta je vie izraeno u situacijama kada je
odbrambeni igra izrazito vii od napadaa koji utira.

Kod odbrane od uteva polaganjem iz prodora

odbrambeni igra ima dve mogunosti.
Prva je iznuivanje line greke u napadu. To je veoma
vaan elemenat tehnike odbrane koji se esto
zapostavlja i nedovoljno veba.
Odbrambeni igra bi trebalo da se postavi na liniju
kretanja napadaa i da zadri statian poloaj, bez
ikakvog pomeranja. Svaki kontakt izmeu napadaa i
odbrambenog igraa u toj situaciji e pokazati sudijama
da se radi o linoj greci u napadu.
Igra odbrane mora da zna kako da prihvati i amortizuje
sudar. On treba da je u irem stavu sa savijenim
kolenima.
Kontakt se prihvata grudima i igra odmah pada pravo
unazad i prizemljuje se na stranjicu. Ruke mogu da budu
savijene na grudi radi zatite od sudara i ne pomau pri
prizemljenju.
Igra mora da poseduje volju i hrabrost da se postavlja za
linu greku u napadu, a njih e stei ako ima pravilnu
tehniku.

Druga mogunost u odbrani od uteva polaganjem je

pokuaj blokiranja uta u fazi izbaaja lopte.
To je dosta rizian nain jer je skoro uvek prisutan
kontakt izmeu napadaa i odbrambenog igraa, te esto
odbrambeni igra pravi linu greku.
Neto je lake kada je igra koji blokira ut izrazito vii
od utera.
Igra mora da ue u ritam kretanja napadaa i da eka
trenutak izbaaja lopte, pa da onda brzo dejstvuje na
loptu.
Na primer, ako napada prodire desnom stranom,
koristei desni dvokorak, odbrambeni igra ga prati i ulazi
u njegov ritam kretanja levim dvokorakom (kao lik u
ogledalu), i ut blokira levom rukom.
Tokom kretanja odbrambeni igra mora da izbegava
kontakt sa napadaem.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

U uenju odbrane od skok uta i njegovo blokiranje igrai
bi trebalo da rade u dirigovanim uslovima.
Napada utira sporije tako da odbrambeni igra moe
lako da ue u njegov ritam i da skoi vertikalno uvis
ometajui ili blokirajui ut.
U takvim uslovima on e lake razumeti tehniku
izvoenja. Zatim napada utira iz mesta bez fintiranja, a
posle sa fintiranjem to tera odbrambenog igraa da
pravovremeno reaguje i zapone akciju ako eli da je
izvede uspeno.
Najvei napredak igra e da postigne ako veba u
situacionim uslovima igre 1:1.
Kod odbrane od uta polaganjem, postavljanjem igraa
za linu greku u napadu, igra mora da naui kako da
uskoi u prostor, kako da se postavi i kako da padne.
Sve to e lake nauiti u dirigovanim uslovima.

Nain padanja je mogue uvebati i bez napadaa.

Onda prei na vebe u situacionim uslovima, jer e igra
samo tako usavriti individualnu taktiku ovog elementa
koja je veoma bitna.
Kod blokiranja uteva polaganjem, igra mora da naui
kako da ue u ritam kretanja napadaa koji prodire.
Zato napada prvo ide sporije i bez promene ritma.
U takvim uslovima odbrambeni igra moe lake da ue u
ritam kretanja napadaa i da kontrolisano blokira ut.
Napadau se da zadatak da izloi loptu napadau da bi
ovaj lake izveo blokiranje.
U situacionim uslovima igrai usavravaju sposobnost
blokiranja uteva polaganjem, predviajui nain i ritam
kretanja napadaa i nain utiranja.

Najee greke u uenju i usavravanju su:

Greke:
Pri pokuaju ometanja ili blokiranja skok uta igra skae
unapred i ini linu greku
Pri pokuaju postavljanja za line greke u napadu, igra
nije statian
Pri pokuaju postavljanja za line greke u napadu, igra
pada unazad i pre sudara sa napadaem

Korekcije:
Igra bi trebalo da skoi vertikalno uvis sa opruenim
rukama ne ometajui prostor iznad napadaa
Igra mora da doe pre napadaa na njegovu liniju
kretanja i da tu stoji nepomino do sudara
Igra mora da pone da pada neposredno nakon prvog
kontakta sa napadaem, nikako ranije

uvanje igraa na poziciji blizu koa

Napada koji se postavlja u blizini koa (pozicija niskog
posta) predstavlja stalni problem za bilo koju odbranu.
Dolazak lopte do tog igraa omoguava laku realizaciju
i to sa visokim procentom.
Jedan od najvanijih zadataka odbrane je da ne dozvoli
ubacivanje lopte blizu koa.
Svi igrai moraju da znaju kako se uva napada koji
se postavlja blizu koa.
uvanje igraa kada je bez lopte
Nain dejstva odbrambenog igraa koji uva napadaa
koji stoji blizu koa zavisi u prvom redu od pozicije
lopte.
U situaciji kada je lopta u sredini ili na suprotnoj strani
od napadaa, odbrambeni igra se pomera prema lopti
spreman da pomogne ali i da sprei utravanje svog
napadaa prema lopti.
Mnogo je opasnije po odbranu kada je lopta na strani
na kojoj je i napada.

Tehnika i individualna taktika

im lopta doe na stranu napadaa, odbrambeni igra
mora odmah da zauzme poziciju koja e mu omoguiti da
sprei brzo dodavanje napadau (slika A). On iskorauje
ka lopti unutranjom nogom i oprua unutranju ruku na
liniju dodavanja. Druga ruka je podlakticom u kontaktu sa
napadaem. Igra ostaje u toj poziciji sve dok je lopta u
nivou linije slobodnog bacanja.

Kada lopta krene, driblingom, ili dodavanjem, ka osnovnoj liniji

(ispod nivoa slobodnog bacanja) odbrambeni igra mora da se
postavi ispred napadaa, raunajui na pomo saigraa u
dobrani od lob dodavanja (slika B). On mora to brzo da izvede,
tako to e da iskorai napred nogom koja je blia napadau
(dalja od lopte) i njeno stopalo postavi ispred unutranjeg
stopala napadaa. Iz te pozicije on lako i brzo moe da napravi
korak klizanjem ispred napadaa da bi doao u poziciju ispred.
Ruke treba da digne uvis kako bi spreio brzo dodavanje. Tokom
kretanja treba da ima kontakt telom sa napadaem. Ako izgubi
kontakt mora brzo da okrene glavu unazad i vidi poziciju
napadaa.

Ako napada krene unutranjom nogom ka liniji slobodnog

bacanja, isturajui unutranju ruku u elji da dobije loptu,
odbrambeni igra lenim pivotom oko spoljanje noge
dolazi u poziciju (leima okrenut ka osnovnoj liniji) da
sprei prijem lopte napadaa, sa isturenom spoljnom
rukom na liniji dodavanja (slika C).

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Vebanje poinje u dirigovanim uslovima nakon trenerovog
objanjenja. Treba koristiti stalke (stolice) koji simuliraju
napadaa koji je u poziciji niskog posta i igrai vebaju
tehniku uvanja napadaa u odnosu na poloaj lopte. Lopta
treba da se kree od strane pomoi do strane akcije,
odnosno na strani akcije od nivoa slobodnog bacanja do
osnovne linije. Ubrzo napada zamenjuje stalak i veba se
dirigovano. Tako je odbrambeni igra u prilici da preciznije
izvodi sva kretanja u odbrani. Najvie vremena bi trebalo
provesti vebajui u situacionim uslovima kroz vebe: 1:1, 2:2
i sve do igre 5:5.
Najee greke u uenju i usavravanju su

Greke:
Igra ostaje iza napadaa i dozvoljava mu da primi loptu
Lopta je ispod nivoa slobodnog bacanja, a odbrambeni igra
ostaje u bonoj poziciji
Igra dri, gura ili udara napadaa rukama u nastojanju da ga
sprei da primi loptu

Korekcije:
U zavisnosti od pozicije lopte, igra mora da svojim
postavljanjem sprei lako dodavanje
im je lopta ispod linije slobodnog bacanja, igra mora doi u
poziciju ispred napadaa. Igra ne sme da igra rukama na
telo napadaa, izuzev kontakta podlakticama

uvanje igraa kada je u posedu lopte

Kada napada primi loptu u blizini koa (niska pozicija
posta), odbrambeni igra je u velikoj nevolji i teko moe
sam da odbrani ko. Oigledno u tim situacijama u
timskoj odbrani dolazi do pomaganja od strane saigraa,
preuzimanjem ili udvajanjem. Ipak svaki pojedinaca
mora da zna osnovne kretnje koje e mu omoguiti da
eventualno prinudi napadaa na nemiran ut.

Tehnika i individualna taktika

Kada napada primi loptu, odbrambeni igra mora to
pre da se postavi izmeu napadaa i koa i da nastoji da
zadri tu poziciju i u trenutku uta napadaa.
Poto je napada okrenut leima kou, odbrambeni
igra treba da se malo odmakne od njega.
Ako napada krene ka unutra, odbrambeni igra mu se
odupire gurajui ga podlakticom.
Na taj nain se on odupire pritisku napadaa koji eli da
doe jo blie kou.

Taj kontakt podlakticom ne bi trebalo da traje dugo jer ga

napada moe iskoristiti kao oslonac i lenim okretom
zaobii odbrambenog igraa.
Ako se napada okrene licem prema kou, sa namerom
da utira, odbrambeni igra ne sme da gubi ravnoteu u
elji da blokira ut.
On treba da omete ut podizanjem ruku visoko, i ne sme
da dozvoli da ga napada izvede iz ravnotee fintom i da
ga obie.
esto je mogue odbraniti se i postavljanjem za linu
greku u napadu, pogotovo kod napadaa koji leima
snano idu prema kou.
U nekim sluajevima moe se napraviti i lina greka,
kao krajnje sredstvo odbrane, pre nego to je napada
zapoeo akciju utiranja, i na taj nain preduprediti
akcija napadaa.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

U dirigovanim uslovima odbrambeni igra upoznaje nain
na koji bi trebalo da igra protiv napadaa koji je primio
loptu.
Posebno se veba dejstvo na napadaa koji je leima
okrenut kou i na napadaa koji se okrenuo licem prema
kou.
On dobija informacije o osnovnim napadakim akcijama
koje napada moe da primeni u tim pozicijama i o nainu
odbrane.
Napada tokom vebanja napada prvo samo lenom
tehnikom, a posle prednjom.
U situacionim uslovima napada koristi sve tehnike po
izboru, a odbrambeni igra na osnovu nauenog pokuava
da odbrani ko.
esto se veba igra 1:1 bez lopte, a nakon prijema lopte
1:1 sa loptom, tako da se ove dve vebe povezuju.

Najee greke u uenju i usavravanju su:

Greke:
Igra je suvie blizu napadau koji je leima okrenut
kou, te ga napada lako obilazi
Igra prilazi napadau, koji je licem okrenut prema kou,
gubei ravnoteu i dozvoljavajui napadau da ga obie

Korekcije:
Odmai se za duinu savijene ruke i ostvariti kontakt
podlakticom
Sauvati ravnoteni poloaj u prilasku napadau i u
pokuaju ometanja uta

Skok u odbrani
Napori koje igrai (tim) ulau u odbrani nisu kompletni
sve dok odbrana ne osvoji loptu.
Igra ne zavrava svoje odbrambeno dejstvo u trenutku
kada je napada uputi ut na ko.
U trenutku uta protivnika svaki igra odbrane mora da
predvidi gde e lopta da se odbije u sluaju promaaja
id a se obri za poziciju iz koje e moi da doe do lopte
pre nekog protivnikog igraa.
To je veoma vano kod skoka u odbrani, jer u dobroj
poziciji i nii igra odbrane e esto biti uspeniji
skaka od vieg protivnika.
Pozicija ini igraa jakim u skoku, a ne samo visina ili
skonost.

Tehnika i individualna taktika

Klju uspeha u skoku u odbrani je zauzimanje pozicije izmeu
protivnika i koa. Igra mora da ostvari kontakt sa
protivnikom. To ustvari znai da kod skoka u odbrani igra
prvo mora da zadri napadaa dalje od koa, da ga ima pod
kontrolom, pa tek onda da krene na skok. Igra dolazi u tu
poziciju tako to prvo ostvaruje kontakt sa napadaem
rukom, tj. podlakticom. Nakon toga pivotiranjem dolazi u
poziciju kada kontakt sa napadaem ostvaruje stranjicom
(zagrauje napadaa). Igra moe da koristi prednje
pivotiranje (slika A) i zadnje pivotiranje (slika B).

Tokom pivotiranja igra dri ruke savijene u laktu i

podignute iznad glave (tako da je lakat u nivou ramenog
pojasa), sa akama spremnim da uhvate loptu.
Kada je pivotiranje zavreno igra je u stavu neto irem
od irine ramena, sa savijenim kolenima i spreman da
krene u skok. U tom poloaju igra mora da bude
sposoban da se odupre pritisku napadaa koji eli da doe
u poziciju za skok, i da ne dozvoli napadau da ga obie.
Kada je lopta na obruu igra procenjuje gde e se odbiti i
ide ka lopti, ne eka da lopta doe do njega. Igra skae
sa dve noge i hvata loptu sa dve ruke. Lopta moe da se
hvata i jednom rukom, ali je sigurnije sa dve.
Veoma je vano kako e igra koji je skoio i uhvatio loptu
doskoiti. On mora doskoiti u ravnoteni poloaj, iz koga
e pivotiranjem doi u poziciju da ima dobar pregled igre
da bi mogao to bre da doda loptu i tako pone
organizaciju kontranapada.
Vrhunski skakai se, nakon uhvaene lopte, jo u padanju
okreu u pravcu gde oekuju da se nalaze saigrai koji
organizuju kontranapad, i ak dodaju loptu pre doskoka.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Igrai prvo naue tehniku zagraivanja napadaa,
tehniku skoka i doskoka nakon uhvaene lopte.
U tu svrhu se koristi vebanje bez napadaa, u kojem
stalak moe da markira napadaa.
Neometan od protivnika igra uvebava zagraivanje, i
naroito pravovremeno ukljuivanje u skok u odnosu na
ponaanje lopte posle uta.
Zatim se isto veba sa statinim napadaem. Napada
kasnije igra dirigovano tako to ide na skok ali sporijim
i slabijim kretnjama.
U procesu usavravanja koriste se vebe u kojima
napada igra agresivno i punom snagom.
Postoji spektar dobrih situacionih vebi u situacijama
igre 1:1, 2:2 pa sve do 5:5.

Najee greke u uenju i usavravanju su:

Greke:
Igra gleda u loptu i nema kontrolu nad protivnikom
Igra gubi ravnoteu kada napada fintira u elji da doe
do pozicije za skok
Nesigurno hvatanje lopte u skoku
Nakon uhvaene lopte igra doskae u neravnotean
poloaj, to mu oteava distribuciju lopte

Korekcije:
Prvo locirati protivnika, zagraditi ga, pa tek onda ii na
skok (na loptu)
Igra bi trebalo da bude u irem stavu i sa teinom na
prednjem delu stopala da bi mogao brzo da reaguje
Hvatati loptu sa dve ruke i zatiti je laktovima
Igra da doskoi u neto iri stav, titei loptu laktovima,
iz koga se moe brzo okrenuti i dodati loptu nekom od
saigraa

TAKTIKA KOARKE
Pod taktikom u koarci podrazumevamo primenu
sveukupnih individualnih, grupnih i ekipnih dejstava u
postizanju maksimalnog sportskog rezultata. Pred svaku
utakmicu trener se zapita koju taktiku da primeni.
esto se mogu uti komentari u navijakom okruenju i u
sportskim medijima da je neka ekipa na utakmici imala
lou taktiku. Takve konstatacije su neprecizne i
nestrune.
U koarci ne postoji dobra ili loa taktika, postoji samo
dobar ili lo izbor. Sva taktika sredstva u koarci u startu
imaju istu vrednost, ali lo izbor na nekoj utakmici e ih
prikazati slabim. Zato je najvanija stvar u taktici igre
izbor taktike za konkretnu utakmicu ili takmienje.
Pre nego to izvrimo izbor konkretne taktike igre trebalo
bi da znamo osnovne ciljeve koje elimo da postignemo.
Dva su osnovna cilja svake taktike:
1. Dovesti protivniku ekipu, naom taktikom, u inferioran
poloaj, i
2. Nametnuti protivnikoj ekipi nau superiornost u nekoj
sposobnosti.
Tako, na primer, ako je naa ekipa izrazito via od
protivnike, pokuaemo da nametnemo igru ispod koa, i
time dovesti protivnika u inferioran poloaj i nametnuti
svoju superiornost u igri pod koem.

Pri izboru taktike trener mora da vodi rauna o:

1. Sposobnostima i karakteristikama vlastitog tima. Od toga

polazimo kada elimo da napravimo izbor taktike igre. Na
osnovu sposobnosti vlastitog tima (fizikih, tehnikih i dr.)
biramo taktiku za koju pretpostavljamo (ili znamo) da e
nam omoguiti da postignemo pomenuta dva osnovna cilja
svake taktike.
esto treneri gree to kopiraju taktiku uspenih, vrhunskih
timova i pokuavaju da je primene u igri sa svojim timom,
ne vodei rauna o tome da nemaju tako kvalitetne igrae
koji to mogu uspeno da sprovedu. Jo drastinija
situacija je kada to radi trener subseniorske selekcije, koji
pokuava da kod dece ugradi taktike sisteme koje igraju
vrhunski sportski timovi. To se, na alost, u praksi esto
deava. Obino je to strogo ematizovana igra koja ak
moe da d takmiarski rezultat, ali koja gui i spreava
individualni razvitak mladog igraa.

2. Sposobnostima i karakteristikama protivnikog tima.

Trener mora prvo da dobro proui individualne kvalitete
svakog igraa protivnikog tima, a onda i kvalitet celog
tima. Za to koristi procedure izvianja i analize
protivnika (scauting) koje su danas veoma razvijene i
dostupne.

3. Stepen uigranosti, odnosno o tome koliko je dugo tim

zajedno. Smatra se da su potrebne najmanje tri godine
da bi jedan tim usavrio svoja taktika sredstva, to jest
da bi gotovo besprekorno funkcionisao unutar svoje
taktike.
4. Starosnoj strukturi tima, kod seniorskih timova, tj. koliko
u timu ima tzv. starih igraa, igraa srednjih godina i
mladih igraa.
5. Sistemu takmienja, koji moe da bude ligaki, turnirski i
kup sistem. Osnovna razlika je u uestalosti igranja
utakmica (svakih sedam dana, dve ili tri utakmice u tri
ili etiri dana i sl.).

6. Strukturi tima. Strukturu tima ine igrai po pozicijama

(mestu u timu): bekovi, krila i centri. To je vano kod
seniorskih ekipa, dok kod subseniorskih, sve do
juniorskog uzrasta treba, u principu, izbegavati
specijalizaciju igraa za pojedina mesta.
7. Uzrasnim karakteristikama. Razlikovati pionirske,
kadetske, juniorske i seniorske timove. Svaki uzrast
nosi specifine odlike pa bi sposobnosti i taktiku
trebalo tome prilagoditi.
U odnosu na broj igraa koji uestvuju u taktikim
dejstvima postoje tri nivoa taktike igre:

Individualna taktika napada i odbrane, koja

podrazumeva samostalno dejstvo pojedinca, koji
primenom svojih tehnikotehniko-taktikih znanja reava
odreene situacije.

Grupna taktika napada i odbrane, koja

podrazumeva uee dva ili tri (moe i etiri) igraa
iste ekipe, koji uzajamnim dejstvom, opet koristei
svoja tehnikotehniko-taktika znanja reavaju situacije
igre.

Kolektivna taktika napada i odbrane, koja

podrazumeva taktike sisteme u napadu i odbrani u
kojima uestvuje svih pet igraa, na osnovu
odreenog rasporeda i principa kretanja.

Svaki savladani nivo je uslov za uspeno savlaivanje

sledeeg.
To znai da bez savlaivanja i usvajanja individualne
taktike nema savlaivanja grupne taktike, odnosno bez
posedovanja individualnih i grupnih taktikih znanja
nema ni dobre kolektivne igre.
Taktika koarke je neobino bogata.
Trener ima na raspolaganju, zaista, veliki broj razliitih
taktikih sredstava u sva tri nivoa: individualnom,
grupnom i kolektivnom.
Radi jasnije predstave o taktikim sredstvima u koarci
neophodno je napraviti sistematizaciju taktike.

Taktika igre u napadu

Individualna taktika

Grupna taktika

Kolektivna taktika

Dejstva igraa bez lopte

- Demarkiranje
- Utravanje
- Tehnika postavljanja
blokade
- Tehnika izlaska iz
blokade
- Tehnika skoka u napadu
Dejstva igraa sa loptom
- Osnovni stav u napadu
- Pivotiranje
- Hvatanje i dodavanje
- Finte
- Dribling
- Tehnika ulaska na ko
- utevi

Saradnja 2 i 3 igraa u
kontranapadu
- 2:0/2:1/3:0/3:1/3:2/4:3
Saradnja 2 i 3 igraa u
polukontri
- 2:2/3:3/4:4
Saradnja 2 i 3 igraa u
pozicionom napadu
- Dupli pas
- Utravanje iza lea
(back door)
- Utravanje ispred (front
door)
- Dodaj i utri (give and
go)
- Klasina blokada
- Pick and roll
- Kontrablokada
- Blokade navoenjem
- Dupla blokada
- Uzastopne blokade
- UCLA cut
- Shuffle cut

Kontranapad
- Posle skoka u odbrani
- Posle slobodnog
bacanja
- Posle primljenog koa
- Iz podbacivanja
- Posle oduzete lopte
Brzi napad (polukontra)
- Sa spoljnim igraem
- Sa prvim trailerom
- Sa drugim trailerom
Pozicioni napad
- Protiv odbrane ovek
na oveka
- Protiv zonske odbrane
- Protiv presinga
- Protiv zonskog presinga
- Protiv kombinovanih
odbrana
- Kombinacija iz auta

Taktika igre u odbrani

Individualna taktika
Dejstva na igraa bez lopte
- uvanje igraa bez lopte
- Izbor pozicije
- Tehnika stava
- Odbrana od blokada
- Tehnika skoka u odbrani
Dejstva na igraa sa loptom
- Oduzimanje lopte
- uvanje driblera
- Odbrana od prodora
- Odbrana od uta
- uvanje centra

Grupna taktika

Kolektivna taktika

Odbrana od kontranapada
- 2:3/3:4/
Odbrana od polukontranapada
- 2:2/3:3/4:4/4:5
Poziciona odbrana
- Odbrana od blokada:
probijanje, proklizavanje,
zaobilaenje, preuzimanje, i
udvajanje
- Pomaganje
- Skakaki trougao

Otvoreni sistemi
- Osnovna odbrana ovek na
oveka (na 2/3, 1/2 i 1/3)
- Osnovna odbrana ovek na
oveka sa udvajanjem
- Klasini presing
- Presing sa korektorom
- Zonski presing (na 1/1 i 2/3)
Zatvoreni sistemi
- Sistemi zonske odbrane
(klasine i moderne
varijante)
- Sistemi zonske odbrane sa
udvajanjem
- Kombinovane odbrane (1
ovek 4 zona, 2 ovek 3
zona)
- Match up odbrane
- Zonski presing na 1/2
- Odbrana od kontranapada
kao sistem odbrane
- Multiple odbrane

Posebno znaajan problem je izbor taktike kod

subseniorskih ekipa.
Tu valjano voditi rauna o svim pomenutim faktorima, ali
posebno o uzrasnim karakteristikama.
Trener u radu sa mlaim selekcijama mora da ima, pre
svega, cilj koji eli da postigne svojim radom. Tu je koren
svih kasnijih problema koji se javljaju u radu sa mladim
igraima.
Ako trener sebi postavi za cilj da tokom svog rada napravi
to vie odlinih seniorskih igraa i prema tom cilju
odabere i sadraj rada (fizika, tehnika i taktika
priprema), onda se, uz primenu adekvatnih metoda rada i uz
zadovoljavajui potencijal dece, moe nadati uspehu.
ta je uspeh, u tom sluaju?
Uspeh je da iz ekipe izraste to vie ili bar jedan vrhunski
koarka.
esto treneri imaju sasvim druge ciljeve, ili im je ovaj cilj
sekundaran, i sasvim drugaije kategoriu pristup radu.

Mladi treneri ele da se probiju, da to pre uplivaju u

vode seniorske koarke, i misle da e to najbre postii
ako sa svojom pionirskom ili kadetskom ekipom postanu
prvaci drave.
Veoma je teko, ali mogue, pomiriti ova dva cilja:
izgraditi mlade igrae, a istovremeno imati i najvie
takmiarske rezultate.
Taj veliki rezultat treneri mlaih kategorija upravo
najee dostiu, na polju taktike igre.
Oni najvei deo treninga provode u uigravanju taktikih
varijanti, pri tome zapostavljajui rad na razvoju i
usavravanju tehnike i individualne taktike mladih
igraa.
Osim toga u takvom konceptu se esto zapostavljaju
talentovana deca, koja u tom trenutku zaostaju u razvoju
(retardanti) a forsiraju se ona deca, pojedinci koji su
napredni, pre svega, u fizikom razvoju (aksceleranti).

Poznata je injenica da ima veoma mali broj vrhunskih

koarkaa koji su u svojim pionirskim ili kadetskim
danima bili lanovi ekipa koje su osvajale titule na
prvenstvima drave i sl.
Taktiku igre u radu sa mlaim kategorijama bi trebalo
odabirati tako da njena primena razvija i usavrava
sposobnosti prvo pojedinano igraa, a onda i celog tima.
To znai uenje i usavravanje osnovnih principa igre u
podruju individualne taktike, grupne taktike osnovni
vidovi saradnje dva i tri igraa u napadu i odbrani i
kolektivne taktike kontranapada i pasing gejma kao
osnovnih napadakih sistema i osnovne odbrane ovek na
oveka i presinga kao osnovne odbrane sistema.

Osnovi metodike uenja i usavravanja taktike

Kada se govori o uenju i usavravanju igre u koarci
trebalo bi istai da je izgradnja taktike proces koji due
traje. Naime, u odnosu na tehniku igre, taktika igre nije
automatizam, nije neto to se naui u nekom obliku i
tako se primenjuje u igri.
Taktika je iva materija koja se neprestano ugrauje u
igru (ili se razgrauje) tima, odnosno ona se menja
prema potrebama, sa velikim brojem varijacija u okviru
jednog sistema.
Za taktiku igre, sa aspekta uenja, moemo rei da je
poluautomatizam. To znai da mi u taktikim dejstvima
imamo u odreenoj meri spremljene osnovne naine
dejstva (linije kretanja i slino), ali se oni veoma brzo
transformiu i prilagoavaju u odnosu na situaciju na
terenu, s obzirom da koarkaka utakmica obiluje
atipinim i iznenadnim situacijama.
U procesu uenja taktike prvo ugraujemo u igrae
individualnu taktiku, a onda osnovne vidove grupne
saradnje dva ili tri igraa u napadu i odbrani,i na kraju
neku kolektivnu taktiku napada i odbrane.

INDIVIDUALNA TAKTIKA
Jo je dr Dejms Nejsmit okarakterisao koarku kao igru
u kojoj se pojedinac svestrano razvija, a koja zahteva
lepezu razliitih sposobnosti koarkaa. Time je on esto
objanjavao i iznenadnu popularnost koarke.
Koarka je kolektivna igra, koja nenametljivo prua priliku
svakom pojedincu da se istakne; ona potencira znaaj
kolektiva, ali i pojedinca.
Na terenu sarauje pet koarkaa, oni izvravaju taktike
zamisli trenera, ali pri emu je svaki igra individualno
taktiki obrazovan. To znai da ima dobru individualnu

taktiku.

Pod individualnom taktikom podrazumeva se sve to

koarka izvodi, u napadu i odbrani, bez direktne pomoi
nekog od saigraa.
To je smiljena i racionalna primena konstitucijskih,
motorikih i tehnikih sposobnosti koarkaa, na osnovu
njegovih specifinih koarkakih znanja, u reavanju
tipinih i atipinih situacija u igri.
Smiljenim korienjem tela i lopte koarka dovodi sebe
(ili saigraa) u taktiku, prostornu i vremensku prednost
nad protivnikom, u napadu ili u odbrani. Tu se u punom
znaenju te rei spajaju telesno i mentalno!

Individualna taktika najjasnije dolazi do izraaja u igri

1:1, u direktnom duelu i nadigravanju.
To znai da igra pokuava da na najbolji nain proceni
situaciju u tom duelu i da logino odlui o nainu svog
dejstva.
Osim toga, individualna taktika dolazi do izraaja i u
pojedinanim dejstvima igraa protiv dva ili tri protivnika,
a veoma je znaajna kao osnova za uspenu saradnju
dva, tri etiri i pet igraa.
Grupna i kolektivna taktika poivanju, izmeu ostalog, i
na individualnim taktikim sposobnostima igraa.
Igra u saradnji sa saigraima bira svoju akciju a ona bi
trebalo da bude u saglasnosti sa taktikim zahtevima
odreene situacije i naravno, korisna za ekipu.

Igra 1:1
Ovo je osnov koarkake igre, i u napadu i u odbrani. Na
osnovu ovog aspekta individualnih taktikih sposobnosti
kreira se i kolektivna taktika ekipe. Dobra igra 1:1 zavisi
od: tehnike pripremljenosti igraa, taktikog miljenja,
njegovih energetskoenergetsko-motorikih sposobnosti i
psiholokih karakteristika.
Dobra tehnika pripremljenost podrazumeva, pre svega,
automatizovane elemente tehnike koarke, kao i
mogunost lakog izvoenja tih elemenata u igri.
Automatizovana tehnika znai da se elementi tehnike
izvode u standardnim uslovima (bez pritisaka protivnika)
teno i bez kontrole svesti, tako da to postaje
prirodni nain kretanja za koarkaa. To se relativno
lako dostie upornim i sistematskim uvebavanjem.
Meutim, lako izvoenje i primena elemenata tehnike u
igri podrazumeva sloeniji proces.
U igri je neprestano prisutan protivnik, postoji pritisak
prostora i vremena, a sve se uz to deava u okviru
malobrojnih tipinih i mnotva atipinih situacija igre.
To znai da e koarka koji je u stanju da pod ovakvim
pritiscima efikasno izvede odreeni elemenat(e)
tehnike prilagoen trenutnoj situaciji u igri,
najverovatnije biti uspean.

Ta, takmiarska tehnika je u stvari i jedini kriterijum u

procenjivanju dobre ili loe tehnike pripremljenosti.
Izbor elementa tehnike zavisi od taktike procene
situacije i od drugog aspekta tehnike pripremljenosti, a
to je bogatstvo automatizovanih elemenata tehnike.
Koarkaka tehnika je veoma bogata, razliitim
elementima, kao i podelementima koji su primereni
razliitim situacijama igre.
Koarka koji raspolae veim repertoarom elemenata
takmiarske tehnike ima vee izglede da igra uspeno.
Tako e, na primer, napada koji u igri primenjuje vei
broj tehnika dodavanja, biti uspeniji od drugog napadaa
koji poseduje samo jednu ili dve tehnike dodavanja.
Osim motorike komponente, takmiarska tehnika nosi i
veoma izraenu mentalnu taktiku komponentu.
Tehnika i individualna taktika su nerazdvojive kategorije.

Sposobnost koarkaa da na osnovu kognitivnih

dimenzija i specifinih koarkakih znanja dolazi do
reenja problema u tipinim i atipinim situacijama igre
nazivamo taktiko miljenje.
Ono poiva na dobroj percepciji dogaanja u prostoru i
vremenu i brzom logikom zakljuivanju o trenutnoj
situaciji.
Uporedo sa tom sposobnou ide i poznavanje principa
igre u napadu i odbrani, kao i poznavanje pravila igre (to
se podrazumeva). Spoj svih sposobnosti daje igrau
mogunost da najbolje igra, a to znai da svoje akcije
temelji na dobrom predvianju daljih dogaanja u igri.
Uz dobru takmiarsku tehniku igra e biti u stanju da
sprovede svoju taktiku, tj. akciju na koju se odluio na
osnovu informacija sa terena.
To znai da reenje svake situacije ine dve
komponente: komponenta motorikih informacija, koja
podrazumeva stepen razvijenosti takmiarske tehnike i
komponenta takmiarskih informacija, koja
podrazumeva stepen razvijenosti kognitivnih sposobnosti
i koarkakog znanja.
Izbor reenja podrazumeva primenu odreenog
tehnikog elementa, koji je najadekvatniji za konkretnu
situaciju.

Energetsko--motorika svojstva koarkaa su osnovi

Energetsko
preduslov za bavljenje koarkom. Bazine motorike
sposobnosti su osnova za specifinu koarkaku motoriku
tehniku igre. Njihov izuzetni znaaj za igru 1:1 i uopte
koarku nije potrebno isticati. to se tie energetskog
aspekta, tu se misli na otpornost koarkaa na zamor.
Koarka postavlja pred igrae visoke energetske zahteve
i loa energetska priprema neminovno dovodi do slabe
igre.
Pod psiholokim karakteristikama smatramo, osim
pomenutih kognitivnih dimenzija, konativne dimenzije
linosti koarkaa, odgovorne za modalitete ponaanja.
Koarka postavlja veoma visoke zahteve u pogledu dobro
kontrolisanog ponaanja, posebno u situacijama
neposrednih duela u igri 1:1. U igri 1:1 dolazi,
najdirektnije, do konfliktnih situacija, pa su dobra
kontrola ponaanja i reagovanja na tu situaciju esto
presudna za pobedu u duelu. Mentalna otpornost na sve
ono to se deava u duelu (meu) omoguava igrau da
jasnije sagleda sve protivnikove i svoje mogunosti i da
na taj nain to optimalnije deluje.

Osim ovih sposobnosti i karakteristika svakog igraa

koje su veoma vane za igru 1:1, dobra igra u svakom
duelu, bilo u odbrani ili u napadu, od igraa zahteva
sledee:
Poznavanje individualnih sposobnosti i karakteristika
protivnika, njegove tehnike, taktike, kondicione i
psiholoke pripremljenosti, na osnovu ega igra pravi
generalni plan svog delovanja u duelu sa tim protivnikom.
Direktno itanje protivnika, to se odnosi na trenutna
situaciona dejstva, a predstavlja nadgradnju prethodnog.
Igra mora da prouava, pre svega taktika dejstva
protivnika u odreenim situacijama i da na osnovu toga
predvia protivnikove budue akcije.
itanje ostalih protivnikih igraa. Poznavanje osnovnih
karakteristika ostalih protivnikih igraa i predvianje
njihovih reakcija unutar grupne ili timske taktike, esto
je od velike pomoi u sprovoenju neke individualne
akcije koarkaa.
Razumevanje i saradnja sa saigraima, u smislu
poznavanja njihovih akcija u odreenim situacijama koje
mogu igrau pomoi posredno da napravi dobru
individualnu akciju.

Igra 1:1 u napadu

elei da igru to vie pojednostavi, napada
neprestano tei da stvori uslove za igru 1:1. to je
prirodno jer je napada uvek u prednosti, ima prednost
prve akcije.
esto se kae da e u igri 1:1 najbolji napada na
svetu uvek pobediti najboljeg odbrambenog igraa na
svetu.
Danas koarkai veoma uspeno igraju napad u igri 1:1,
to je dovelo do velikih promena u nainu kolektivne
odbrane da bi se otupila otrica individualnih akcija
napadaa.
To je dovelo napadae u situaciju da esto igraju i
protiv dva odbrambena igraa i da iz takve sloene
situacije daju najbolja reenja, i to ee
pravovremenim dodavanjem, nego utiranjem.
Neophodna taktika znanja za igru u napadu u igri 1:1
su vezane za izbor, nain izvoenja i korienja
osnovnih elemenata tehnike napada i njihovu
pravovremenu primenu.
Tehnika napada je veoma bogata, podrazumeva mnogo
vei broj elemenata u odnosu na tehniku odbrane.

Ti elementi su osnovno sredstvo kojim napada deluje u

igri i njihovo uenje ide zajedno sa njihovom primenom.
Tako su u delu gde je bilo rei o osnovnim elementima
tehnike napada (od igre bez lopte do fintiranja), data i
osnovna uputstva vezana za njihovu primenu, odnosno
taktike vrednosti i karakteristike pojedinog elementa
tehnike.
Napada mora da ita odbranu, prvo svog direktnog
protivnika, a potom i jo bar dva najblia odbrambena
igraa.
On proba odbrambenog igraa: kako brani prodor, kako
brani ut, da li usmerava ili ne, da li ide na skok?
Na taj nain on otkriva dobre i loe strane odbrambenog
igraa to mu olakava njegove akcije.

Igra 1:1 u odbrani

Dobra odbrana u duelima 1:1 predstavlja kamen
temeljac svake odbrane. Idealno bi bilo kada bi svaki
odbrambeni igra bio u stanju da se uspeno
suprotstavi direktnom protivniku u veem broju
situacija.
Specifinosti igre u odbrani proizilaze iz same postavke
igre. Odbrambeni igra je u neprirodnom poloaju, jer
su skoro sva njegova kretanja leima unazad. To
oteava brzo i lako kretanje.
Osim toga, on je vei deo vremena okrenut leima
ostalim akterima igre i ima veoma slab pregled
dogaanja van duela, to ga ini prilino ranjivim.
Igra u odbrani je u principu u podreenom poloaju i
zbog toga to je prinuen da uglavnom odgovara na
akcije napadaa, pri emu najee kasni u
reakcijama, to napada moe dobro da iskoristi.
Ovakve oteavajue okolnosti za igru u odbrani
predstavljaju poseban izazov, upravo, zbog razvoja
dobre individualne taktike, koja bi omoguila da se ovi
hendikepi eliminiu ili da se bar ublai njihovo
negativno dejstvo.

Zato je tendencija da se odbrana u igri 1:1 (a sa tim i grupna i

kolektivna odbrana) zasniva vie na dobrom otkrivanju i
predvianju napadaevih aktivnosti nego na reakcijama.
Meutim, za to bi trebalo stvoriti uslove, a to znai prinuditi
napadaa da radi ono to odbrambeni igra eli. To se
najbolje postie agresivnom igrom u odbrani, ime napadaa
primoravamo da se on brani! agresivna igra u odbrani
oduzima napadau prostor, optereuje ga manjkom vremena.
Umesto da napada razmilja kako da napravi akciju iz koje
e postii ko (ili asistenciju), on se bori da sauva loptu
(ako je napada sa loptom) ili odustaje od svoje namere. Sa
druge strane ovakva odbrana nosi i veliki rizik, tako da je
mogu igrati samo uvebani i potpuno spremni igrai. To
podrazumeva sve vidove pripreme, a pre svega tehniku
pripremljenost.
U delu gde je bilo rei o osnovnim elementima tehnike
odbrane (od osnovnog stava u odbrani do skoka u odbrani),
data su osnovna uputstva vezana za njihovu primenu,
odnosno taktike vrednosti i karakteristike pojedinog
elementa tehnike.
Jo vie nego u napadu, ovde dolazi do izraaja itanje
protivnika, upoznavanje njegovih karakteristika, dobrih i loih
osobina, naina na koje najee napada, strane sa koje rae
napada, repertoar tehnikih elemenata koje koristi u igri i
drugo. Na osnovu tih podataka (i na osnovu tipa kolektivne
odbrane) odbrambeni igra pravi plan svoje odbrane.

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Zbog velikog znaaja igre 1:1 ona bi trebalo da bude
sastavni deo svakog treninga, s tim da koliina zavisi
od uzrasta, tipa treninga, perioda rada i dr.
Direktni duel dva igraa je najbolji test za proveru
usvojenih tehnikotehniko-taktikih znanja.
Osim toga dueli razvijaju inicijativu, kontrolisanu
agresivnost, hrabrost, odgovornost i jainu, to su
neophodne karakteristike dobrog koarkaa.
Poetnici imaju prioritetan zadatak da savladaju
elemente tehnike.
U poetku se elementi ue kao suve motorike
strukture u tzv. standardnim uslovima, a to znai bez
protivnika, uz neke statike prepreke (stalci i sl.), i bez
naroitog prostornog i vremenskog ogranienja.
Igraima se postepeno daju informacije o taktikim
karakteristikama svakog elementa.

Vremenom, sa automatizacijom elemenata tehnike,

veba se sa protivnikom u dirigovanim uslovima, koji
omoguuju igraima da jasnije sagledaju taktiku
vrednost i primenljivost pojedinog elementa tehnike ili
akcione celine, koji omoguavaju vebanje onih naina
delovanja koji nisu jo dovoljno uvebani i koje igrai
izbegavaju kada igraju u situacionim uslovima jer
trenutno nisu efikasni (npr. prodor slabijom stranom i ut
slabijom rukom za poetnika).
Trebalo bi kombinovati rad u dirigovanim i rad u
situacionim uslovima nastojei da se to vie vremena
provede u situacionom vebanju.
U direktnom vebanju sa protivnikom u igri 1:1 akcenat
povremeno valja stavljati na napad, a povremeno na
odbranu i na taj nain korigovati, da bi se na kraju
istovremeno popravljala igra i napadaa i odbrambenog
igraa.

Igrae bi trebalo stavljati u sve pozicije, pogotovo mlade

za koje jo nema i ne bi trebalo da bude izdiferenciranih
pozicija u timu.
Vebanje bi trebalo pribliiti to vie uslovima igre, to se
postie ograniavanjem prostora i vremena trajanja
akcije, pogotovo napada.
Osim toga igra 1:1 se veba u tipinim situacijama koje
se viaju na utakmici (igra 1:1 plejmejkera kroz sredinu,
centri na niskoj poziciji i sl.). esto je korisno vebati i
tzv. hendikep uslovima, kada se namerno daje prednost
napadau ili odbrambenom igrau.
Ti svojevrsni nadsituacioni uslovi mogu biti dobar
podsticaj za bri i bolji razvoj individualnih sposobnosti
igraa.
Primena nauenog na utakmici je osnovni kriterijum u
oceni uspenosti igraa. Ako igra na utakmici ne
primenjuje nauenu igru 1:1, to najee znai da jo
ne vlada sigurno usvojenim elementima igre 1:1.
Vebanje igre 1:1 u uslovima utakmice je najbolji nain
usavravanja i trebalo bi ga koristiti kada je to mogue
(prijateljske utakmice i sl.).