Aleksandar Matanovi}

[ah za osnovce

Beograd, 2011

SADR@AJ
Da se boqe upoznamo
7
U~imo se na svojim gre{kama, pobe|ujemo na tu|im
8
[ahovska teorija - otvarawe, sredi{wica, zavr{nica
11
PE[AK
15
Pe{ak u otvarawu - Borba za centar - crni prepu{ta 15
centar, crni delimi~no prepu{ta centar, simetrijom do
izjedna~ewa, crni nastupa u centar, beli preuzima ulogu
crnog - sa potezom vi{e; Pe{aci {tite kraqa

Testovi 1 - 3
Zanimqivosti - Legenda i matematika
Pe{ak u sredi{wici - slobodan pe{ak, izolovani

25
27
29

pe{ak, zaostali pe{ak, vise}i pe{aci, vezani pe{aci,

udvojeni pe{aci, majoritet

Zanimqivosti - [ahovska ma{ina - ~udo veka

Pe{ak u zavr{nici - kraq i pe{ak protiv kraqa,

34
36

kvadratom protiv pe{aka - trka~a, ivi~ni pe{ak, opozicija,

kosa opozicija, daleka opozicija, kraq i dva pe{aka protiv
kraqa i pe{aka, trougao, kraq i dva pe{aka protiv
kraqa i dva pe{aka, stvarawe slobodnog pe{aka,
udaqeni slobodwak

Testovi 4 - 14
Zanimqivosti - Pam}ewe

50
56

SKAKA^
Skaka~ u otvarawu
Skaka~ u sredi{wici - upori{te, skaka~ i dama

60
62

uspe{no sara|uju

Skaka~ u zavr{nici - nepovoqni polo`aji skaka~a,

skaka~ protiv kraqa i pe{aka-trka~a, dva skaka~a ne mogu
da matiraju, vrednost skaka~a kad u igri nema pe{aka
Testovi 15 - 23
Zanimqivosti - Na{ prvi {ahovski velikan
LOVAC
Lovac u otvarawu
Lovac u sredi{wici
Lovac u zavr{nici - lovac protiv pe{aka trka~a,

64

68
73
75
76
78
80

lovac protiv dva vezana pe{aka na {estom redu,

krivougli lovac, raznobojni lovci, vrednost lovca kad u
igri nema pe{aka

Zanimqivosti - Iz istorije
Testovi 24 - 31
Zanimqivosti - [ahovske titule

90
92
96
TOP
99
Top u otvarawu
100
Top u sredi{wici
100
Top u zavr{nici - kraq i top protiv kraqa, kraq i top 101
protiv kraqa i pe{aka, kraq, top i pe{ak protiv kraqa i

topa, most, odbrana po {estom redu, idealan polo`aj

topa je iza pe{aka-trka~a, vi{ak pe{aka koji nije dovo
qan za pobedu

Testovi 32 - 39
Zanimqivosti - Na{i me|u najboqima na svetu
DAMA
Dama u otvarawu
Dama u sredi{wici - dama i skaka~ u napadu, opet

110
114
117
118
119

ugu{eni mat, dama i lovac u napadu, dama i top u napadu,

dama i kraq u napadu
Dama u zavr{nici - kraq i dama protiv protiv kraqa i 123
pe{aka, kraq, dama i pe{ak protiv kraqa i dame

Testovi 40 - 45
Zanimqivosti - Pri~e o {ahistima
KRAQ
Kraq u otvarawu
Kraq u sredi{wici
Kraq u zavr{nici

127
130
133
134
134
135

Sistem znakova
Deset kratkih partija koje se najdu`e pamte
^arolije sa {ahovske table (Testovi 46 - 50)
Zanimqivosti - Znameniti qudi o {ahu
Re{ewa testova

136
138
149
152
153

Da se boqe upoznamo

Vest je sjajna - |aci prvaci nau~ili su da igraju {ah!

Ako ne verujete, pitajte ih: {ta je to mat, pat, remi... {ta
sve znaju pe{aci, skaka~i, lovci... {ta je rekao kraq. Sve
to prvaci dr`e u malom prstu.
Kraqeva poruka da su pe{aci i figure dobar tim,
pogotovo ako su u rukama ve{tih {ahista - mora da se
po{tuje.
Kad se vojska postroji, igra~ odlu~uje. Izdaje
nare|ewa da li napadati ili pre}i u odbranu, koje protivni~ke figure uni{titi, koje svoje sa~uvati, kako rasporediti skaka~e, lovce, topove, damu, odre|uje pe{ake
koji odmah kre}u u akciju i one koji {tite kraqa. Sve to
mora da zna vojskovo|a.

Autor

U^IMO SE NA SVOJIM GRE[KAMA,

POBE\UJEMO NA TU\IM.

NEZNALICE
Igra~ sa belim figurama nema pojma:
2/g4!f6!3/h5!Ei5 Mat.

tMvlVmT
OoOooOo

O
pW
p
pPpPp P
RnBqKbNr

Crni ne zna {ta je to "{uster mat":

2/f5!f6!3/!Md5!e7!4/Eg4!Td7!5/Eg8 Mat.

tvWlVmT
OoO qOo
mO
O
bp

pPpP PpP
RnB K Nr

Eto, tako igraju neznalice. Da vidimo kako treba igrati

{ah.

[AHOVSKA TEORIJA
"Lako je wemu, on zna {ahovsku teoriju, a ja igram iz
glave" - koliko puta ste to ~uli? [ta je {ahovska teorija? Ja to, on to, ja to, on to, ja to... pa nau~i{ kao pesmicu.
Ne vredi, pogre{no.
Tih pesmica ima toliko da bi sve zajedno bile du`e
od narodne pesme "Kraqevi} Marko i Musa Kesexija".
Zamislite veliko sito i u wemu milion {ahovskih
partija. Bezbroj dobrih {ahista tresu to sito ve} petnaest vekova i od onog {to je u wemu ostalo nastala su
pravila - principi koji upu}uju kako igrati u
razli~itim pozicijama na tabli.
Figura vredi onoliko koliko je aktivna. Skaka~ u
uglu table kontroli{e dva poqa, u centru osam. Dogodi se
da pe{ak vredi vi{e od topa, da je skaka~ boqi od dame...
Ovi i mnogi drugi principi - to je {ahovska
teorija!

11

NAPAD!
Kad se dve suparni~ke vojske sudare, jedna drugu
napadaju: od po~etka do kraja partije.
[ahovska partija ima tri dela: otvarawe, sredi{wica, zavr{nica.
Svaki od ova tri dela ima svoje posebnosti. Kada ih
upoznamo, imamo kompas u rukama.
OTVARAWE
Po jutru se dan poznaje. Kako poseje{, tako }e{ da
`awe{. I nije slu~ajno da se u otvarawu bije glavna bitka.
[ta je va`no?
- [to pre razviti figure. Vreme se gubi raznim preventivnim potezima, potezima "za svaki slu~aj", igrawem
istom figurom vi{e puta...
- Zaposedawe centra pe{acima - kontrola centralnih poqa.
- Prvo nastupaju pe{aci, pa skaka~i, pa lovci. Kada
se kraq sakrije posle rokade, dolaze na red topovi i
dama.
Obi~no je tako. Ponekad red naru{e skaka~i i dama.

12

SREDI[WICA
Po{to su obe strane zavr{ile razvoj svojih snaga,
pribli`no posle 10-15 poteza po~iwe borba prsa u prsa.
Plan igre u sredi{wici zavisi od nastalog polo`aja na
tabli, a neka op{ta pravila su:
- napad na kraqa pe{a~kim juri{em ili samo figurama;
- napad na slabe ta~ke u taboru protivnika;
- ograni~avawe dejstva suparnikovih figura;
- bezbednost sopstvenog kraqa.
ZAVR[NICA
Tabla je ra{~i}ena - mnoge figure i pe{aci pali su
u zarobqeni{tvo. Dva su glavna obele`ja zavr{nice:
- kraq izlazi iz svog skrovi{ta i komanduje
paradom;
- pe{aci nastoje da se probiju do kraja table i da se
pretvore u neku figuru.
U sve tri faze {ahovske partije pe{aci i figure
imaju razli~ite zadatke. Prava stvar je da to i objasne,
oni to najboqe znaju.

13

PE[AK
Q: "[ta da vam ka`em? ^uveni francuski {ahista
Filidor rekao je jo{ pre 250 godina da smo mi pe{aci du{a
{ahovske partije. Zna Filidor {ta govori. Uverite se i
sami: postavite bilo kakvu poziciju na tabli i zamolite
nekog velemajstora da proceni ko je boqi - beli ili crni.
Velemajstor }e prvo da prebroji bele i crne pe{ake, pa }e
onda da osmotri wihov raspored, i tek tada done}e svoj sud.
PE[AK U OTVARAWU
U otvarawu mi pe{aci imamo dva zadatka: da se borimo za centralna poqa na tabli i da {titimo kraqa. I u jednom i u drugom smo nezamenqivi".
BORBA ZA CENTAR
Za{to je centar table va`an? Strana koja kontroli{e
centralna poqa ima vi{e prostora i lak{e raspore|uje
svoje figure tamo gde su najkorisnije. I to je razlog {to
svaka partija po~iwe nadmetawem pe{aka za prevlast u centru. Beli ima prednost po~etnog poteza, ali crni je taj koji
svojim prvim potezom u znatnoj meri uti~e na izbor
otvarawa.

15

1. Crni prepu{ta centar

2/f5!c7!3/e5!Mc8
2/f5!h7!3/e5!Mh8!

tM WlVmT tMvWlmT
OvOoOoOo OoOoOoVo
O o

Pp Pp

pPp PpP pPp PpP
RnBqKbNr RnBqKbNr

Crni se odlu~io za "je` - poziciju", ali je time
omogu}io belom da s lako}om razvija svoje figure i bira
plan koji `eli.

16

2/f5! Tg7! 3/f6! Te6

4/d5!Tc7!5/e5!e7!6/g5

2/e5! Tg7! 3/d5! h7! 4/Td4! e6

5/de6! Te6! 6/f5! Td4! 7/cd4
Mh8!8/Md5!1.1!9/Tf3!d6

tMvWlV T tMvW Tl
OoO OoOo Oo OoVo
M O o
P O
pP P bPp
P
pP pP p nPpP
RnBqKbNr R BqK r

Na ova dva dijagrama beli vlada centrom, a za
uzvrat, crni }e bez ve}ih te{ko}a razviti figure i onda
}e napasti beli pe{a~ki centar.

17

2. Crni delimi~no prepu{ta centar

2/f5!d7!3/e5!e6

2/f5!f7!3/e5!e6

tMvWlVmT
OoO oOo
o
o
Pp

pPp PpP
RnBqKbNr

tMvWlVmT
Oo OoOo
o
o
Pp

pPp PpP
RnBqKbNr

2/f5!e7!3/e5!Tg7

tMvWlV T
OoO OoOo
O M

Pp

pPp PpP
RnBqKbNr

18

3. Simetrijom do izjedna~ewa

2/d5!d6 tMvWlVmT
OooOoOo

O
p

pP PpPpP
RnBqKbNr

2/f5!f6 tMvWlVmT
OoOooOo

O
p

pPpP PpP
RnBqKbNr

2/e5!e6 tMvWlVmT

OoO OoOo

o
P

pPppPpP
RnBqKbNr

2/g5!g6 tMvWlVmT
OoOoO Oo

o
P

pPpPppP
RnBqKbNr

Mogu}e da na ovaj na~in crni ima objektivno

najvi{e mogu}nosti da postigne ravnote`u. S druge
strane, belom je obezbe|ena dugotrajna inicijativa, {to
mu i ina~e pru`a svako otvarawe, i on je taj koji vi{e
uti~e da li }e biti izabrano "o{tro" otvarawe ili ne.

20

4. Crni nastupa u centar

2/d5!f6 tMvWlVmT
OoOooOo

O
p

pP PpPpP
RnBqKbNr

2/f5!d6 tMvWlVmT
OooOoOo

O
p

pPpP PpP
RnBqKbNr

2/e5!g6 tMvWlVmT
OoOoO Oo

o
P

pPppPpP
RnBqKbNr

2/g5!e6 tMvWlVmT
OoO OoOo

o
P

pPpPppP
RnBqKbNr

Borba za centar na ovaj na~in, za razliku od

"simetrije", ~esto vodi do dvoseklih pozicija, u kojima
obe strane nastoje da zahvate inicijativu.

21

5. Beli preuzima ulogu crnog - sa potezom vi{e

2/c4!f6!3/Mc3!Td7!4/f4!e6

2/h4!f6!3/Mh3!e6

tMvWlVmT
OoO oOo

oO

P
pPpPpPbP
RnBqK Nr

tvWlVmT
OoO oOo
m
oO

p P
pBpP PpP
RnqKbNr

2/Tg4!e6!3/h4!d6!4/Mh3!Td7!5/e4!f6

tvWlVmT
Oo oOo
m
OoO

pnP
pPppPbP
RnBqK r

U turnirskoj praksi ovakav izbor otvarawa belog

re|e se sre}e i po pravilu ne donosi belom preimu}stvo.

22

PE[ACI [TITE KRAQA

Kraq je najbezbedniji posle rokade.
Druga korist od rokade je {to top iz ugla table u
ve}ini slu~ajeva dobija aktivniju ulogu.
^vrsto je pravilo, uz malo izuzetaka, da sa
pe{acima koji ~ine bedem ispred kraqa treba postupati
oprezno. Svako wihovo napredovawe slabi rokadni
polo`aj.

1.1!;!1.1

1.1.1!;!1.1.1

tv Tl lT V T
W VoOo OoWmoO
o O M ooM O
MoO O p
Pp Pn
P np qn
pPbN Pp pPpB Pp
R BqR K Kr r

23

1.1!;!1.1.1

tvW Tl
Oo OoVo
mO Mo

Np
N Bp
pPpQ pP
Krbr

Kada jedna strana napravi malu, a druga veliku

rokadu, obi~no prema kraqevima kre}u pe{a~ki juri{i,
koji su retki kada su oba kraqa na istoj strani, na
kraqevom ili na daminom krilu.
Za{to su u praksi re|e velike rokade? Zato {to
tro{e vi{e vremena - poteza. Prvo, dama mora da se skloni
s puta, a u mnogo slu~ajeva kraq treba da utro{i jo{ jedan
potez da se pomeri prema }o{ku, gde je sigurniji.

24

TESTOVI
Re{ewa svih testova, a ima ih ukupno pedeset, data
su na kraju kwige. Svaki test vredi odre|en broj poena.
Ko sakupi:
130 - 156 poena - odli~an rezultat
90 - 130 poena - vrlo dobar rezultat
40 - 90 poena - dobar rezultat
Nagradni poeni za uspe{no re{avawe testova
od 1 do 5
1.

2/f5/f6!3/Ei6
Na|ite najgori potez za
crnog.

2 poena

tMvWlVmT
OoOooOo

O q
p

pPpP PpP
RnB KbNr

25

tM WlVmT
2/f5!f6!3/Tg4!e7!4/Md5!Mh5!
OoO oo
5/Td4!h7
O o
Na|ite najboqi potez za belog.
O
Pa`wa: mat je stariji od dame!
bpv
N n
pPpP PpP
R BqK r
3 poena

2.

2/f5!f6!3/Tg4!Td7!4/Md5!Te5!(lo{ tMvlV T
potez) 5/Tf6!Eh6!6/Tg8!Eh3!7/Ug2! OoOonOo

Na|ite najboqi potez za crnog.

bMp

pPpP PwP
1 poen RnBqKr

3.

26

Zanimqivosti
Legenda i matematika
Legenda ka`e da je {ah pre petnaest vekova u Indiji
izmislio mudrac Sisa Ben Dahir.
Maharaxu [ahrana igra je odu{evila i on je ponudio
mudracu da sam izabere nagradu.
Mudrac je zatra`io da se na prvo poqe na {ahovskoj
tabli stavi jedno zrno p{enice, na drugo dva, na tre}e
~etiri, na ~etvrto osam, pa {esnaest, pa tridesetdva i tako
daqe, do {ezdeset~etvrtog poqa i da mu nagrada bude to
`ito.
"Ali, to je sme{no malo!", poku{ao je maharaxa da
odgovori mudraca, ali nije uspeo. Kasnije, maharaxa se
zaprepastio kad je saznao da u ~itavom svetu nema toliko
p{enice koliko je mudrac tra`io. Taj broj zrna p{enice je
jedinica i dvadeset nula (100000000000000000000), ili 18
biliona merica p{enice. I bi}e da je to razlog {to re~
"kohtazara" za {ahovsko poqe u Indiji zna~i ambar.
Da bi vaqda pokazali da ta cifra i nije toliko velika kad je u pitawu {ah, matemati~ari su izra~unali da je
broj mogu}ih partija u {ahu jedinica i 52 nule! Stra{no
velika brojka!
27

PE[AK U SREDI[WICI

Q;! "Biv{i

svetski prvak Emanuel Lasker tvrdio je

da se otvarawe zavr{ava posle 5-6 poteza i da onda
po~iwe sredi{wica. Bilo je to neko drugo vreme - danas
nije retkost da otvarawe traje 15-20 poteza.
Nama pe{acima je sve jedno. Mi znamo svoj posao.
Nije da se hvalimo, ali sva{ta smo preturili preko glave
i ni za koga nije tajna da od na{eg rasporeda na tabli zavisi kakva je situacija".
Me|usobni polo`aj belih i crnih pe{aka u velikoj
meri odre|uje karakter pozicije, upu}uje kako vaqa belom
i crnom da igraju.
Pe{ak mo`e biti usamqen ili slobodan... Nekad je
kao takav koristan, nekad nije - sve zavisi od konkretne
pozicije. Dobar {ahista to treba da prepozna.
Ima nekoliko karakteristi~nih rasporeda pe{aka u
sredi{wici:

29

Slobodan pe{ak

Slobodan pe{ak )e5* na svom

putu nema prepreka od strane pro- O Oo
tivni~kih pe{aka - ni ispred, ni O
sa strane koji mogu da ga napadnu.
"Slobodnom pe{aku pove}a- O p
va se snaga smawivawem broja p p
figura u igri", rekao je biv{i p P
prvak sveta Kapablanka.

Izolovani pe{ak

Izolovani pe{ak )e5* je

slab, jer je poqe pred wim slabo, Oo oOo
pogodno kao baza za protivni~ke o
figure! Privla~na je i meta
protivni~kih figura, ne podupiru P
ga drugari, brane ga samo figure. p
pP Pp

30

Vezani pe{aci

Pe{a~ki lanac ~esto je

odbrambeni zid, koji u isto vreme O O
mo`e da ograni~ava kretawe i O O
dejstvo protivni~kih figura.
O O

Op
p
pPp Pp

Udvojeni pe{aci

Udvojeni pe{aci )d8-! d7* mawe

su pokretqivi. Me|utim, ~esto OoO oO
strana koja ima udvojene pe{ake o O
lak{e razvije figure. Ne{to
dobije{, ne{to izgubi{!
pP

p
pp pP

32

PRITISKA[ TAMO GDE SI JA^I!

Majoritet

Kad na kraqevom ili

daminom krilu jedna strana oO
ima vi{e pe{aka, to je o O
majoritet.
oO
U {ahovskoj igri pravi- pP
lo je da forsira{ igru tamo p
gde si nadmo}an.
pP p

33

Zanimqivosti
[ahovska ma{ina - ~udo veka
Baron Volfgang fon Kempelen, savetnik austrijske
carice Marije Terezije, napravio je 1769. ma{inu za
igrawe {aha.
Na pove}em sanduku, oki}enom sa svih strana to~ki}ima, oprugama i `icama, bilo je poprsje Tur~ina koji je
vukao poteze, a baron je povremeno sve to podmazivao.
Pola veka "{ahovski automat" bio je senzacija - ~udo
nevi|eno. Tur~in je sve pobe|ivao, mnoge krunisane glave
po evropskim dvorovima.
U jednoj partiji sa francuskim imperatorom
Napoleonom, car je jedanput, pa jo{ jedanput povukao
nemogu} potez, a onda je zbog toga Tur~in poru{io figure.
Posmatra~i su bili zapaweni, ali sve se dobro zavr{ilo
- Napoleon se nije naqutio.
Godine 1836. otkrivena je prevara: u sanduku je bio
sakriven dobar {ahista. Automat je zavr{io u muzeju u
gradu Filadelfiji, gde je na kraju stradao u velikom
po`aru 1854.

34

PE[AK U ZAVR[NICI

Q;"Najzad! U zavr{nici se najboqe vidi ko smo i {ta

smo mi pe{aci. Glavni, nego {ta!
Treba da se zna: kad su na tabli osim nas i figure,
ciqevi u igri mogu da budu razli~iti - napad na kraqa,
zarobqavawe protivni~ke vojske, forsirawe pe{aka do
ciqa, do promocije.
A kad smo na tabli samo mi, i naravno kraqevi, onda
je va`no samo ko je br`i, ko }e prvi sti}i da se pretvori
u neku figuru".
Kraq i pe{ak protiv kraqa
Kad je u igri vi{e belih i crnih pe{aka, ~esto se,
posle nekoliko izmena, o~i u o~i na|u kraq i pe{ak protiv kraqa.
E, ovo treba znati, a ako to ne zna{, to je kao da ne
zna{ azbuku i te{ko da }e{ nau~iti da ~ita{ i pi{e{.

36

:l
Kvadratom protiv pe{aka-trka~a
Mo`e i da se izra~una da li kraq sti`e pe{akatrka~a: ja to, on to, ja to... ali uz pomo} kvadrata lak{e je
i sigurnije.

l
Ako je beli na potezu, posle Le2
u{ao je u kvadrat, pe{ak ne mo`e da
o
pobegne.

Ako je crni na potezu - pe{ak

pobe`e!
K

l


Potezom Lc8 crni je u kvadratu.

Ako je beli na potezu, ode pe{ak P
u damu!

K

37

:l
Lo{ kraq slabije strane

Beli dobija.

l

Pk

39

k:l
Opozicija
Pa`wa, pa`wa! Mnogo je va`no.

l

k

L

K

K L

Kad nastane ovakav me|usobni polo`aj kraqeva - to

je opozicija. Opozicija ima veliki zna~aj u zavr{nici.
Kad su kraqevi u opoziciji, ona strana koja je na
potezu, pod uslovom da nema ni pe{ake ni figure kojima
mo`e da igra, u lo{ijem je polo`aju.
Druga strana kao da ka`e kraqu: "Mi~i se, ho}u da
pro|em!"

40

:l
Daleka opozicija

Ova pozicija nastala je u par l tiji Gligori} - Fi{er (Beograd

1959).

Crni mora pa`qivo da igra da
Pk mu ne do|e glave opozicija.
Evo kako se zavr{ila partija:
2///Lc9! 3/Le6! Lc8! 4/! Ld6! Ld8
5/c6! Lc8! 6/c7! Lc9! 7/Ld7! Ld9
Remi.

43

:l
Kraq i dva pe{aka protiv kraqa

L Pe{ak vi{ka pomo}i }e belom
da postigne povoqnu opoziciju:
P 2/Lh4! Lg8! 3/Lg4! Lh8! 4/! Lf5! Lh7
p 5/Lg5! Lh8! 6/Lg6! Lg8! 7/h7! Lh8
k 8/Lh6...
beli dobija.

L [ahisti za ovakve pe{ake
ka`u: "Elektri~ni pe{aci". Kako
pp crni kraq zakora~i da napadne

jednog, onaj drugi uma~e. A kad
pristigne beli kraq - gotovo.
k

44

 : lo
Kraq i dva pe{aka protiv kraqa i pe{aka

Ve{tina belog je da ne zapadne

u nepovoqnu opoziciju:

O O 2/Li2!Le3!3/Li3!Lf2!4/Lh2!Le3
5/Li3! Le4! 6/Li4! Lf4! 7/Lh4...
p Remi!

l K
Trougao

Ako je crni na potezu, beli lako

L dobija - ulazi kraq na poqe c7.
op Ako je beli na potezu, poma`e
"trougao" da u datoj poziciji
P K mu
crni bude na potezu!
To }e beli kraq ovako da
izvede:
2/Le6!Ld9!3/Le5!Le9!4/Ld5!Ld9
5/Le6!Ld8!6/Ld6...

45

 : lo
Jednostavno!

Beli kraq kad stigne do

svojih pe{aka - dobija!

l
oP
P o
K

Mnogi od nas su u {ahu kao Kristifor Kolumbo

na svom brodu.
On nije znao kuda je po{ao kad je i{ao, kad je
stigao nije znao gde je do{ao, kad se vratio nije znao
gde je bio.

46

Volter

Stvarawe slobodnog pe{aka

L
OoO
Oba kraqa su daleko
pe{aci se sami bore.
PpP

Beli na potezu - dobija.
2/c7!bc7!)2...dc7!3/b7!cb7!4/d7*
3/d7!cd7!4/b7...
k

oO
o O
Beli na potezu - dobija.
P p 2/d6!Lc3!3/c6!bc6!)3...dc7!3/b7
Pp cb7!4/d7*!3/d7!cd7!4/b7...


L k

48

TESTOVI

l

p

k


3 poena

5.

a) Beli na potezu - dobija.

b) Crni na potezu - dobija.
K O
pl



3 poena

4.
Beli na potezu - dobija.

50

6.
Beli na potezu - dobija.

L
p
p
K


3 poena

7.

Beli na potezu - dobija.

l
o
P K



3 poena

51

P L

k
2 poena

8.
Beli na potezu - dobija.

L


p


3 poena K

9.
Beli na potezu - dobija.
(Pazi na opoziciju!)

52

10.

Beli na potezu - dobija.
l
(Opet opozicija!)
o
P
k


3 poena

11.

Beli na potezu - remi!

K
Nije gre{ka na dijagramu! Beli
kraq uspeva da zaustavi crnog lp
pe{aka!! Kako?
o
(Pomo}i }e mu sopstveni

pe{ak.)

5 poena

53

ol
P
Pk



5 poena

13.

Crni na potezu - dobija.

k L
(Kraqevi ne u~estvuju! Setite
se! Ne{to sli~no smo ve}

videli.)
oo
oo
P P
Pp
4 poena

12.
Beli je na potezu. Ako
postigne da u toj poziciji crni
bude na potezu - dobija. Kako?
(Trougao!)

54

o
L O
O pO
pop
p
kP
4 poena

14.
Beli na potezu - dobija.
Kako?
(Ako osvoji crnog f5
pe{aka.)

55

Zanimqivosti
Pam}ewe
Dobro pam}ewe poma`e {ahistima. Ako ne zna{ ili
si zaboravio ono {to pi{e u kwigama, ono {to je ve}
izmi{qeno, mora{ sam u igri da prona|e{. A za to treba
vremena, a bogami i nije lako.
Svi veliki {ahisti imali su natprose~nu memoriju.
U {vajcarskom gradu Cirihu, tada{wi prvak sveta
Mihajl Taq je igrao simultanku na 37 tabli.
(Simultanka je kad majstor igra protiv vi{e igra~a,
na vi{e tabli.)
Zavr{i se simultanka i jedan od u~esnika zapita
Taqa da li se se}a wihove partije. Taq odgovori da se
se}a svih 37 partija.
Nisu mu verovali i pade opklada.
Taq je dobio opkladu.

56

Autor igra simultanku protiv budu}ih {ampiona.

Igraj otvarawe po kwigama, sredi{wicu s

ma{tom, a zavr{nice kao ma{ina.
Velemajstor [pilman

SKAKA^
:"[ta

da vam ka`em? Ono najva`nije o meni znate, jo{

samo da dodam gde sve mo`e da se ra~una na mene.
Ja nemam obi~aj da se hvalim i zato mi smeta kad se
lovac pravi va`an, kad neki {ahisti ka`u da vi{e cene
lovce od skaka~a! Sva{ta! Pa da vidimo da li je ba{ tako.
Kad se u~vrstim u centru table, zlata vredim. U
napadu, naro~ito na protivni~kog kraqa, dama i ja boqe
sara|ujemo nego dama i lovac.
Isto tako kad nema pe{aka koji {tite kraqa, ja ga
boqe branim nego lovac.
A {ta tek da se ka`e kad nastanu blokirane pozicije,
naro~ito kad pe{aci obe strane zatvore, umrtve centar? Ja
sam onda kao riba u vodi, a siromah lovac kao da je u
kavezu.
Dodu{e, mora da se prizna, kad je centar ra{~i{}en,
kad se igra na oba krila, lovac se boqe snalazi od mene.
Pa i kad jurimo pe{aka-trka~a lovac je uspe{niji.
Sve u svemu, naravno, zavisi kakva je pozicija na
tabli i zato ovo {to sam rekao ne mora uvek da va`i".

59

SKAKA^ U OTVARAWU
Ulogu skaka~a u otvarawu odre|uju tri pravila:
- skaka~ nastupa odmah posle pe{aka;
- zajedno sa pe{acima skaka~i vode glavnu re~ u nadmetawu za prevlast u centru;
- upravo zato, vrlo, vrlo retko skaka~i u svom prvom
potezu idu na "b" liniju (na poqe b4 i b7), odnoso "i" ( i4 i
i7).

2/f5!f6!3/Tg4!Td7!

tvWlVmT
OoooOo
M
O
p
n
pPpP PpP
RnBqKbr

60

TESTOVI

P
l
K
3 poena
M

16.

Beli na potezu - dobija.

M
W P L



p
p
1 poen k

15.
Beli na potezu - dobija.

68

LOVAC
;! "Brz sam i mogu da dejstvujem iz daqine. Volim
kad tabla nije zatrpana pe{acima, naro~ito centar. Ne
smeta mi kad se borba vodi na oba krila, na kraqevom i
daminom. Naprotiv! U tome sam stru~wak.
U`ivam da napadam skaka~a, da mu ve`em rep, kako
ka`u {ahisti. Dr`im ga na ni{anu i tek kad padne odluka iskqu~ujem ga iz igre.
Pe{ake-trka~e ~esto lovim uspe{nije ~ak i od topa.
I u~estvujem i poma`em u napadu. Na primer, kad se
dama postavi ispred mene na dijagonali mo`e da upadne u
protivni~ki polo`aj i tamo napravi lom.
Pa jo{ kad smo obojica na tabli, ~uli ste za 'lova~ki
par', u protivni~kom taboru je panika - spasavaj se ko
mo`e.
I da ne zaboravim, ima duga~ka pri~a o 'raznobojnim lovcima'.
Sve u svemu, zaslu`ujem da mi se posveti i pa`wa i
po{tovawe".

75

LOVAC U OTVARAWU
Lovac izlazi na teren posle pe{aka i skaka~a.

Wegov zadatak u otvarawu tvWlVmT

je borba za prevlast u centru: OoOooOo
m
- bilo da se odmah usmeri O
prema centralnim poqima;
bp
n
pPpP PpP
RnBqK r

- bilo da nani{ani protivni~kog

dejstvuje prema centru:

tvWlVmT
OoOooOo
m
b O
p
n
pPpP PpP
R BqK Nr

76

skaka~a koji

tMvWlV T
OoO oOo
oM
o B
pP
N
pP pPpP
R qKbNr

- ima otvarawa u kojima se lovac "fijanketira".

Fijanketo lovca zna~i da lovac u otvarawu zauzme
jednu od dve velike dijagonalo po{to se pe{aci na "h" i
"c" liniji pomere za jedno poqe i naprave mu mesta.
Obi~no se na toj strani gde se lovac fijanketirao
sme{ta i kraq pomo}u rokade.

tMvW Tl
OoOoOoVo
Mo

pP
N n
pP pPpP
R BqKbr

tMvWl T
OoO VoOo
oM
o
pP
nP
pP pPbP
RnBqK r

Boqe imati lo{ plan, nego igrati bez plana.

77

Velemajstor ^igorin

TESTOVI

24.

Beli na potezu - dobija.
v
(Svi crni pe{aci i lovac na
L
belim poqima - nije dobro!)

ooo
K Po
P P Po
P
1 poen b

25.
k
Beli na potezu - dobija.
p
(Setite se lo{ih polo`aja
mL
skaka~a!)


B

4 poena

92

TOP
;!"Ono najva`nije o meni ve} znate. Kako se kre}em,
koliko vredim, da najvi{e volim da zaposednem otvorene
linije i da iz pozadine pru`am podr{ku drugarima na
frontu.
Zaboravio sam da ka`em da su mi u nekim zemqama
dali ime "kula", vaqda zbog mog izgleda, ali ne mogu da
razumem za{to sam za Ruse "la|a"!
Dobro, nije to najva`nije. Va`no je da ja savesno
obavqam zadatke koje mi povere.
Kao {to se zna, posle kraqa i dame imam najve}i
ugled.
Kad uz pomo} rokade obezbedim kraqa, spreman sam
da stupim u akciju.
Prija mi ~istina. [to mawa gu`va na tabli - raste
mi snaga. Nije onda ~udo {to najvi{e dolazim do izra`aja
u zavr{nici.
Jednom re~ju, ko me dobro upozna, ne}e za`aliti".

99

TOP U OTVARAWU
Veoma su retka otvarawa u kojima top ima vidniju
ulogu. Pogotovo pre nego {to se obavi rokada. Ne mora to
da se odnosi na oba topa, ali na onoj strani gde }e kraq da
se skloni, tog topa ne treba pomerati.
Posle rokade topovi zauzimaju otvorene linije,
dejstvuju iz pozadine i samo u retkim slu~ajevima od toga
odustaju.
TOP U SREDI[WICI
Tri su glavna obele`ja aktivnosti topova u
sredi{wici:
- topovi ne napu{taju bez velike potrebe prvi red
(beli topovi), odnosno osmi (crni topovi), ~ak i kad se
otvori "prozor~e" na rokadi;
- u napadu na protivni~ki polo`aj top je najubojiti na
sedmom redu (beli top), odnosno na drugom redu (crni top);
- kad se dva topa pove`u na linijama ili redovima
pove}ava im se mo}, a istovremeno se me|usobno uspe{nije
{tite, posebno od protivni~ke dame.

100

kr:l
TOP U ZAVR[NICI
Ko ne zna da igra topovske zavr{nice - nikad
{ahista!
Nije lako, ali ko ih savlada razume}e za{to voli
{ah.
A za topovske zavr{nice najva`nije je pravilo: neaktivan top je propast! Po bilo koju cenu - `rtvovati jednog
pe{aka, dva pe{aka - va`no je samo da top "radi".

Kraq i top protiv

kraqa

2///Ub3! 3/Ld2! Le4! 4/Lc2
t L Ui3! 5/Ld2! Uh3! 6/Lc2! Ld4
7/Lb2!Lc4!8/Lc2!Uh2 Mat
K

101

kr:lo
Kraq i top protiv kraqa
i pe{aka
t

Kraq ja~e strane daleko
- {ansa za remi
Kp

2/e7! Ue9! 3/Ld7! Lf4! 4/Ld8
L Ui9!!5/e8... i crni }e morati
da potro{i topa za tog
pe{aka. Remi.

r

Kraq ja~e strane

stigao na vreme

k
2/Ub3! Lh2! 3/Lh4! i2T (Ako
lO crni izvede damu Ub2 Mat)
4/Lg4... i crni ili gubi
skaka~a ili dobija mat.

102

TESTOVI

32.
Beli vu~e i daje mat u jednom R
Rk
potezu.

33.
Beli vu~e i daje mat
potezu.

1 poen l

u jednom





rPpP
2 poena L K r

110

Zanimqivosti
Na{i {ahisti me|u najboqima na svetu
Tokom "zlatnih godina" (1950-1980.) na{i
{ahisti su se uspe{no borili na pojedina~nim
takmi~ewima za {ahovsku krunu, a na ekipnim
prvenstvima Evrope ve~ito drugo mesto iza ekipe
Sovjetskog Saveza.
Svetozar
Na najva`nijem {ahovskom takmi~ewu, na Gligori}
{ahovskim olimpijadama, ekipa Jugoslavije,
koju su ve}im delom ~inili {ahisti Srbije,
u~estvovala je 32 puta. Osvojena je jedna zlatna,
{est srebrnih i {est bronzanih medaqa.
Najvi{e medaqa osvojili su Svetozar
Gligori} (11), Borislav Ivkov (10), Aleksan- Aleksandar
dar Matanovi} (9), Petar Trifunovi} (5), Matanovi}
Milan Matulovi} (4), Qubomir Qubojevi} (3)...
Na `enskim {ahovskim olimpijadama
osvojene su jedna srebrna i jedna bronzana
medaqa.
Prvi omladinski prvak sveta (1951.) bio
je Bora Ivkov.
Karikature na ovoj strani Nikole Ju~ormanskog
preuzete su iz kwige Jugoslavija na {ahovskim
olimpijadama, izdawe 1971. god.

114

Bora
Ivkov

DAMA

;! #Ve}

sam rekla da mi nije pravo {to je kraq

va`niji od mene, iako sam ja~a, iako me smatraju
vojskovo|om. U redu, neka bude tako.
Moram da po{tujem svog kraqa, ali zato onog protivni~kog progawam. Pitajte ga koga se najvi{e boji. Kad
mene nema na tabli, onaj tu|i kraq po~iwe da se pravi
va`an, tek tada izlazi iz mi{ije rupe.
Sa mnom nema {ale, a bogami i {ahisti me uva`avaju
i dobro razmisle pre nego {to me po{aqu na razne
zadatke.
Napadam protivnika tamo gde je "najtawi", ali
najvi{e volim da se obru{im na kraqa.
Neka o tome malo povedu ra~una oni koji stalno
pri~aju da je kraq va`niji od mene".

117

DAMA U OTVARAWU
Malo je primera da u otvarawu dama rano napu{ta
svoje mesto i izlazi na "teren". I to samo ako treba da
obavi neki odre|eni posao, a da to ne iskoriste protivni~ke figure i tako zarade vreme i br`e se razviju.

2/e5! Tg7! 3/d5! h7! 4/Td4! e6

5/Ec4!ed5!6/Ed5!Mh8!7/f5...

2/f5!f6!3/e5!fe5!4/Ee5!Td7
5/Ef4...

tMvWl T
OoO OoVo
Mo

qPp
N
pP PpP
R B KbNr

tvWlVmT
OoOooOo
m

p
Q
pPp PpP
RnB KbNr

Sve re|e se igraju ova otvarawa.

U drugom primeru, kada skaka~ napada damu, lepo se
vidi da je skaka~ u{ao u igru na ra~un dame.

118

DAMA U SREDI[WICI
U napadu, posebno na kraqa, dama ima kqu~nu ulogu.

l Dama i skaka~ u napadu

Q

N
2/Eg8!Li9!3/Ei8 Mat.


k

lt w
Om
Opet ugu{eni mat!
V
2/Ec9!Uc9!3/Ub8!Mb8!4/Td8
n Q
B Mat.
Ba{ lepa kombinacija.


R k

119

Dama i lovac u napadu

V l
W

2///Ei3 Mat.


PpP
rk

l
Q
b ^esta slika u praksi
saradwe dame i lovca.
K
2Eg8!Lh9!3/Ei8 Mat.

120

TESTOVI

l


nK n



2 poena w

41.
wb
Beli na potezu - dobija.



l
q
K
5 poena

40.
Crni na potezu - remizira.

127

KRAQ

"Ta~no, ja sam najva`niji. Kad me protivni~ke figure matiraju, igra se zavr{ava.

Ali, po{teno govore}i, u ve}em delu partije nisam
mnogo koristan. Naprotiv!
U otvarawu i sredi{wici neke figure moraju da me
~uvaju radi moje bezbednosti umesto da napadaju protivni~ki polo`aj.
E, ali u zavr{nici to je ne{to drugo. Tek tu se vidi
ko sam i {ta sam. Naravno, ako do tada jedan od nas dvojice ne bude matiran".

133

KRAQ U OTVARAWU
Zadatak kraqa u otvarawu je da se {to pre skloni
na sigurno mesto. Najboqe tome slu`e rokade. [ahisti
~e{}e koriste malu rokadu. Za veliku rokadu, kao {to je
ve} re~eno, potrebno je da se dama skloni s puta, a
korisno je da se utro{i jo{ jedan potez da bi se kraq
vi{e primakao ivici table, gde je sigurniji.
KRAQ U SREDI[WICI
Kad je tabla puna figura, pogotovo ako su tu jo{ i
dame, kraq retko napu{ta svoje skrovi{te.
Ako ga na to nateraju, evo kako se onda provodi:

Edvard Lasker - Tomas,

tM Tl
London 1911.
OvOoW Oo
O oV
N q 2/Ei8!Li8!3/Tg7!Li7!4/Tfh5!Lh6
Pn 5/i5!Lg5!6/h4!Lg4!7/Mf3!Lh3!8/Ui3
b Lh2!9/1.1.1 Mat.
pPp PpP
R K r

134

^esto je takva sudbina kraqeva, ali de{ava se,

dodu{e retko, jednom od vi{e hiqada partija da kraq
uleti u gu`vu i krene u napad s drugim figurama. Evo
jedne takve partije:
[ort - Timan,

Tilburg 1991.
tTl

vO o
OwoQo 2/Li3! Ud9! 3/Lh4! Udf9! 4/Lg5! Md9
O P o 5/Lh6
ppR P Crni predaje, jer se beli kraq
n sprema da nastavi put do poqa i7.
p Pp
r K

KRAQ U ZAVR[NICI
Tek u zavr{nici kraq aktivnije u~estvuje u igri.
{ahisti ka`u:" I kraq je figura, kad se gura". Aktivnost,
anga`ovawe kraqa u zavr{nici zavisi od broja figura na
tabli, pogotovo od toga da li su dame na "terenu". Od
pe{a~kih do damskih zavr{nica imali smo prilike da se
upoznamo sa razli~itim funkcijama kraqa.
Mora da bude oprezan, ali i hrabar.

135

SISTEM ZNAKOVA
[ahovski jezik
Kao matematika i muzika, i {ah ima svoj internacionalni jezik. Kwige pisane {ahovskim jezikom podjednako su razumqive Rusu, Francuzu, Srbinu... Ne ka`e se
"beli stoji boqe", ve} "", umesto "crni stoji boqe" "",
znak "$" zna~i mat.
U raznim zemqama u {ahovskim tekstovima figure se
ozna~avaju slovima: top je u Engleskoj slovo R, u Nema~koj T,
u Rusiji L i tako daqe. Na {ahovskom jeziku, top je U, kraq
je L, skaka~ je T... I to nije sve.
Svi znamo da su sva {ahovska otvarawa imala svoje
nazive - "Sicilijanska odbrana", "Damin gambit",
"Mar{alov napad"... Na {ahovskom jeziku svi ti nazivi
zameweni su {iframa - B65, D37, C89.
[ahovski jezik ro|en je u Beogradu 1966. Prva kwiga
napisana {ahovskim jezikom bila je "[ahovski informator" sa izborom najboqih partija sa svih turnira {irom
planete.
Dogodilo se ~udo. Za kratko vreme "[ahovski informator" osvojio je svet.

136

Tako je po~elo. Sledila je "Enciklopedija {ahovskih

otvarawa" u pet tomova, "Enciklopedija {ahovskih zavr{nica" u pet tomova, razna druga izdawa. Tokom jedne
godine iz Beograda je u svet slato preko 100.000 kwiga.
[ahovski jezik doneo je preokret u razvoju {ahovske
igre, jer su ga razumeli i prihvatili {ahisti celog sveta.
"[ahovskom informatoru" {ahisti su dali ime
"[ahovska biblija".
Na ovom mestu dali smo samo osnovne znakove. Ostale
}emo u~iti drugom prilikom. Za sada da savladamo ove.
"
@
"@
,.

>
$

vrlo dobar potez

slab potez
potez zaslu`uje pa`wu
beli ima odlu~uju}u
prednost
beli stoji boqe
beli stoji malo boqe
jednako
mat

137

""
@@
@"
.,

odli~an potez
gruba gre{ka
sumwiv potez
crni ima odlu~uju}u
prednost
crni stoji boqe
crni stoji malo boqe
neizvesno
kompenzacija za
materijal

DESET KRATKIH PARTIJA KOJE

SE NAJDU@E PAMTE
Dama zalutala
Na {ahovskoj olimpijadi 1950. u me~u Italija - SAD na
prvoj tabli igra prvak Italije Kastaldi protiv
proslavqenog velemajstora Re{evskog.
I gle ~uda! Kraj partije posle samo 13 poteza.
Kastaldi - Re{evski
Dubrovnik 1950.

qvW Tl
2/Tg4!e6!3/h4!Tg7!4/Mh3!h7!5/1. oO OoVo
1! Mh8! 6/d5! e5! 7/f4! d6! 8/fe5! de5 Mm o
9/e4!Td7!:/Eb5@!1.1!21/c5!Te8"
22/Tce3!b6!23/Mb4@@!bc5!24/Eb9 OpO
Tc7!1;2
B pnP
p N PbP
R rK

138

Kratak dvoboj velikih

Igraju dvojica velemajstora, jedan od wih budu}i
prvak sveta, pa se o~ekuje duga i neizvesna borba. Kad ono
- crni predaje posle samo jedanaest poteza !
Da bi dama izvukla `ivu glavu, crni bi morao da
izgubi celu figuru, a na tom nivou zna se - zaustavqaju se
~asovnici i pru`a se ruka protivniku.
Botvinik - [pilman
Moskva 1935.

2/d5!d7!3/f5!e6!4/fe6!de6!5/e5!Tg7 t lV T
6/Td4! Td7! 7/Mh6! Ec7! 8/de6 Oo OoOo
Ec3! 9/Ud2! Tc5@! :/Tb5! Eb3 M
p B
21/Md5!Mh5!22/Tg4!
(Ako crni pomeri damu na b4 nMbP v
n
sledi Ud4) 1:0
w PpP
RqK r

139

Uzeo damu, pa dobio mat!

Kad ~uveni velemajstor Paul Keres `rtvuje damu,
kako treba da razmi{qa wegov protivnik? Ili je Keres
pogre{io, ili je ne{to imao na umu? I {ta je to smislio?
Crni, me|utim, ovo drugo nije uzeo u obzir. Sre}an
{to osvaja najja~u protivni~ku figuru, po`urio je.
Drugi put }e paziti {ta radi!
Keres - Fridrih
Nema~ka 1956.

t W L T
2/f5!f6!3/Tg4!Td7!4/e5!fe5!5/Te5
OoOoMoo
Thf8! 6/Td4! h7@! 7/Mh6! Mh8 NoB
8/Te6""! Me5! 9/Ee5! Te5! :/Tg7
Lg9!21/Mi7!2;1
Mp

pPp PpP
R Kbr

140

^AROLIJE SA [AHOVSKE TABLE

Da li je {ah nauka, umetnost ili sport?
Od svega je po malo.
[AH JE [AH
Tek kada se boqe upoznate sa {ahovskom igrom,
iznenadi}ete se kakve sve akrobacije izvode figure na
{ahovskoj tabli. I boqe }ete razumeti za{to mnogi
misle da je {ah umetnost.
Ovih nekoliko primera - zadataka, poku{ajte da
re{ite. Nije lako. ^ak ni {ahovski majstori ne mogu to
tek-tako da re{e. Ali, poku{ajte. Isplati se. Upozna}ete
neke skrivene lepote {ahovske igre.

KvL
Oo
p




3 poena r

46.
Beli daje mat u dva poteza.

149





Oo
oL
Rm
kP
5 poena

47.
Beli daje mat u ~etiri poteza.

48.
Beli dobija.

TlB
or
p


k

5 poena

150

49.
Beli na potezu - dobija.

L

W
V
qB


4 poena K

No
K

5 poena nl

50.
Beli daje mat u tri poteza.

151

Zanimqivosti
Znameniti qudi o {ahu
^etiri su uslova za uspeh u {ahu: talenat, karakter,
dobro zdravqe, pripreme uo~i takmi~ewa. (Botvinik)
Volim {ah, ali ne volim `estok takmi~arski duh u
toj visoko intelektualnoj igri. (Albert Ajn{tajn)
[ah ~ini ~oveka mudrijim i sa jasnim pogledima na
svet. (Putin)
Pozitivan na~in rami{qawa u `ivotu mo`e se
ste}i igrawem {aha. (Benxamin Franklin)
[ah je vi{e od igre, mawe od nauke. (Volter)
Neka je blagoslovena moja du{a {to sam nau~io da
igram {ah. (Pu{kin)
[ahovska igra je gvozdena provera duha. (Gete)
@ivot je kao {ahovska partija. (Servantes)
Tajna {aha se sastoji u tome da nikad ne povu~e{
potez dok ne shvati{ poziciju. (Fi{er)
Nije mogu}e po~eti jak napad ukoliko ne kontroli{emo barem dva centalna poqa, a ponekad su ~ak tri
potrebna. (Kapablanka)

152