MODERNIZACIJA NASTAVE I UČENJA PRIMENOM RAČUNARA

Miladinović Milena
Osnovna škola „Vojvoda Stepa“, Beograd

1. MESTO NASTAVNIKA U NOVOJ ŠKOLI

Novi, savremeni informatički tokovi izmenili su koncepciju rada u gotovo svim područjima
rada. Promene koje su nastale kao posledica delovanja i upotrebe istih su eminentne i izazvale su kako
pohvale tako i pokude. Međutim, bilo kako bilo, svi učesnici u ovim dešavanjima, dakle svi mi
moramo se, hteli mi to ili ne, uključiti u kolotečinu koju su trasirale nove tehnologije, svuda pa i u
školi. Škola, nastavnici i učenici nalaze se u sasvim drugačijem okruženju rada nego pre samo desetak
godina. Te promene su značajne i traže adaptaciju kako učesnika tako i prostora gde se radi, dakle
škole kao ustanove.
Stvoreni su drugačiji uslovi rada u školi u kojima se tradicionalna nastava ne može izvoditi u
smislu da nastavnik i udžbenik budu jedini izvori saznanja. Vidici su prošireni. Uloga novog, većeg,
informacionog okruženja je postala sve bitnija i značajnija, a sama škola će biti modernija i uspešnija
ukoliko nastavnici, kao direktni izvođači nastavnog procesa, budu spremniji i odlučniji u sprovođenju
informatizacije nastave. Najbolja će biti ona škola koja ne liči na tradicionalnu školu. Obim posla koji
je obavljao nastavnik se sužava u smislu redukcije količine posla jer ga odmenjuju savremena
tehničko-informatička sredstva koja postaju sve prisutnija u nastavi. Učenicima kao i nastavnicima je
dostupan veliki broj baza podataka koji su posredstvom telekomunikacijskih sistema u interakciji iako
su udaljeni od njihove učionice ili radne sobe. Da bi došao do određene informacije, učenik je slobodan
da preko računara, dospe do bilo kojeg podatka sedeći u svojoj sobi i istražujući po udaljenim bazama
podataka iz svih oblasti. Učenička mašta ga može odvesti do dalekih kutaka svetske banke podataka do
kojih ga niko nikad ne bi mogao uputiti niti preporukom dovesti. Dakle, nastavnik štedi ogromnu
energiju koju bi morao da utroši na skupljanju mnogih podataka i materijala a da se oni ipak ne svide
učenicima. Sama energija učenika je daleko racionalnije iskorišćena jer je rasterećen slušanja njemu
manje interesantnih oblasti a posvećen je onome što ga zanima. Nastavniku je omogućeno da učenje
podigne na viši misaoni nivo, da se bavi više analizom nego prostom reprodukcijom gradiva, jer je
utrošak vremena daleko manji na neke nebitne stvari. Umesto ponavljanja, drila (vežbanja) i
reprodukcije, nastava se usmerava na otkrivanje i rešavanje problema. Nastavnik više vremena
posvećuje interakciji u odeljenju, odnosima u nastavnom procesu, individualnom pristupu učenicima.

MODERNIZACIJA NASTAVE I UČENJA PRIMENOM RAČUNARA

Modernizacija nastave i učenja, podrazumeva unapređenje rada u obrazovanju, zasnovane na
uklapanju u tehnološko okruženje informatičkog društva. Normalno je tražiti rešenja za promene u
obrazovanju koja su rezultat naučno–tehnološkog procesa. Programirana nastava je jedan od
najsavremenijih i vrlo specifičnih oblika nastave. To je, u stvari, takva nastava u kojoj učenici
samostalno obrađuju programe kojim su podrobno utvrđeni i sadržaji i način učenja, uključujući i
postupke obaveštavanja o postignutim rezultatima. Ovo nam sve govori o suštinskim obeležjima
programirane nastave, na ono čime se ona razlikuje od drugih nastavnih oblika.
Za razliku od tradicionalnih nastavnih programa, svedenih na popis nastavnih tema, o čijim
detaljima odlučuju sami nastavnici, programi pomoću kojih se realizuje programirana nastava sadrže
sve što učenici treba da nauče (tj. ne prepuštaju nastavnicima odluku o tome šta će se kojom nastavnom
temom obuhvatiti). U tim programima se utvrđuju i postupci učenja (i kako će se, a ne samo šta će se
učiti). Podrobnijim programiranjem nastavnog gradiva i proširivanjem programiranja i na načine
njegovog obrađivanja omogućuje se potpunije i uspešnije pedagoško upravljanje nastavnim procesom.
Programe na kojima se zasniva programirana nastava učenici koriste (u vidu specijalnih programiranih
udžbenika ili posredstvom mašina za učenje, uključujući i one kompjuterskog tipa) uglavnom
samostalno. U tradicionalnoj nastavi između programera i učenika obavezno posreduju nastavnici, koji
su i najodgovorniji za ishode nastave, dok u programiranoj nastavi uspeh zavisi prvenstveno od
programera koji svojim programima neposredno utiče na nastavni proces. Naravno, to ne znači da
nastavnici nemaju važnu ulogu u programiranoj nastavi koja se ostvaruje u školi i da nisu odgovorni za
njene rezultate. Programi programirane nastave obezbeđuju i stalnu samokontrolu uspešnosti učenja, tj.
permanentno učenikovo obaveštavanje o sopstvenim radnim rezultatima.
Informaciona tehnologija je omogućila uvođenje efikasnijih metoda za upravljanje procesima
prenošenja i usvajanja znanja. Elektronska komunikacija dala je obeležje informatičkoj epohi, pa je
normalno razmatrati promene u nastavi i učenju pod uticajem te nove kulture komunikacija. Kompjuter
simbolizuje informatičku eru i elektronsku kulturu komunikacija. Danas se može govoriti o svestranoj
primeni kompjutera u obrazovanju u svim njegovim delovima.

2. SAVREMENE OBRAZOVNE INFORMACINE TEHNOLOGIJE KAO DIDAKTIČKI

MEDIJI U NASTAVI
Pod informacionim tehnologijama se podrazumevaju skupovi znakova i kodiranje
informacija, programski jezici, razvoj softvera i dokumentacije sistema, međusobno povezivanje
otvorenih sistema, umrežavanje, računarska grafika, mikroprocesorski sistemi, terminalska i druga
oprema, uređaji za međusobno povezivanje i interfejs, uređaji za skladištenje podataka, kao i primene
svih navedenih segmenata. Navedena klasifikacija izvedena je iz međunarodne organizacije standarda
ISO/IEC po kojoj se mogu jasno videti i pojedini domeni ove delatnosti kao na primer, njen obim,
sadržaj neki ciljevi, tako i namena, primene,...
Ako se pod informacionim tehnologijama-IT podrazumeva jedinstvo sredstava, postupaka i
metoda, koje se to IT označavaju savremenim za celokupan proces obrazovanja?
U delu sredstava to su u prvom redu:
• Računarski i multimedijski hardver npr. Pentium 4 procesor sa 512 MB RAM-a, HDD od
1-2 GB, CD-RW-DVD jedinicom, brzinama iznad 333 MHz, kvalitetnim multimedijalnim
adapterima, video i audio karticama više rezolucije i jačine,...
• U delu računarskih sredstava, savremene LAN, MAN i WAN komunikacione i računarske
mreže sve više integrisane na osnovama ISDN tehnologije ili bežične, koje postepeno
zamenjuju modemsku komunikaciju i obezbeđuju znatno brži transfer podataka od
postojeće modemske tehnologije;
• Telekomunikacione tehnologije u funkciji povezivanja računara kroz Internet i njegovi
servisi: ARCHINE, GOPHER, WWW sa EMAIL, FTP i TELNET. Sva sredstva podležu
međunarodnoj standardizaciji podržanoj od tehničkog komiteta osnovanog u Ženevi 1990.
godine i odnosi se na oblast informacionih tehnologija.
U delu postupaka i tehnika to je:
• Softver multiprogramskog i virtuelnog koncepta u delu operativnih sistema savremenih
računara, kao i multimedijalnog koncepta tipa Windows 98, 2000 ili XP. Pomenuti
softveri omogućavaju povećanje kvaliteta auditivne sposobnosti mikroračunara (izvođenje
tona), vizuelne (slike, grafikoni, reljefi,... ) i audiovizuelne (film, TV i drugi sistemi).
• Koncepti, postupci i tehnike veštačke inteligencije (VI) i ekspertskih sistema (ES) se
uspešno koriste u obrazovanju.
• Treba napomenuti da napred navedene tehnike i koncepti se već primenjuju kao CAI
(Computer Assisled Instruction) od 1970. godine i da su potisnuli tradicionalne metode
učenja a od 1990. godine sistem ICAI (Inteligent CAI) kao sistem učenja uz pomoć
računarskih programa na bazi VI i ES. Kombinovanjem napred navedenih metoda i
tehnika omogućeno je daljinsko obrazova nje (Long Distance Learning), tj. primena novih
obrazovnih metoda kao rad u multimedijalnoj učionici.
U delu metode obeležavaju klase informacionih sistema (Information Science). U ovaj okvir
uključene su veliki broj različitih metoda analiza, projektovanja, izgradnje i primene IS kao i alata
kojima se postiže konstruisanje IS.

3. ULOGA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE (IT) NA PODRUČJU OBRAZOVANJA I

VASPITANJA OSNOVNOŠKOLSKOG NIVOA
Kompjuteri se u našem sistemu obrazovanja počinju primenjivati od sedmog razreda osnovne
škole kao izborni predmet Osnove informatike i računarstva. Računar obogaćuje dečju životnu sredinu
čineći je izuzetno podsticajnom, što omogućava otkrivanje novih iskustava, ubrzava intelektualno
sazrevanje i podstiče razvoj kreativnosti. Kod deteta se stvaraju osećaji kontrole i razumevanja
usmereni ka svojoj sredini, što mu može pomoći da se u nju uspešnije uklopi. U njoj će, a to je već
izvesno, kompjuterska pismenost biti neminovna.
Međutim, ulaskom u novu civilizacijsku eru-informatičko društvo, sve više se ističe zahtev za
modernizaciju nastave i učenja. Traže se rešenja iz domena informatike i informacione tehnologije.
Kompjuteri bi trebalo da budu neposredna i posredna pomoć nastavniku u omogućavanju
modernizacije nastave.
Treba pristupiti kreiranja škole savremenog doba! Modernizacija nastave u svetlu IT je važna
oblast znanja koju moraju da poseduju nastavnici u nastavi. Oni moraju da poznaju način rada i
korišćenje personalnih računara. Sem toga i programske pakete, operativne sisteme, alate za rad sa
tekstom, tabelama, bazom podataka, grafikom,... Nastavnici treba da znaju specifičnosti različitih
tipova obrazovnog računarskog, nosioca savremene nastave. Metodika nastave sa ORS-om je metodika
budućnosti, metodika nove škole.
Tradicionalna nastava i frontalni oblik rada su pokazali da interakcija između nastavnika i
učenika nije dovoljno izražena. Takav vid nastave ne ostavlja dovoljno vremena za samostalne
aktivnosti učenika u funkciji kvalitetnog ovladavanja nastavnim sadržajem. Nastava je često
formalizovana, verbalizovana i nedovoljno očigledna, što smanjuje trajnost znanja i mogućnost
povezivanja teorije sa stvarnim životom. ORS predstavlja jednu vrstu elektronskog udžbenika sa
tekstom, slikom, zvukom i animacijom, omogućava otvoreno-istraživačko učenje, tako da učenici
mogu samostalno da uče u skladu sa svojim željama i mogućnostima.
Osnovni cilj primene računara u obrazovnom procesu je formulisanje novih metoda za
unapređivanje procesa usvajanja znanja iz različitih naučnih područja. Rezultati savremenih
istraživanja pokazuju da se u procesu obrazovanja čulom sluha usvoji do 20% izloženih činjenica,
čulom vida 30-50%, a govorom i radom i do 90%. Smatra se da najmanje 80% ljudi pripada tzv.
vizuelnom tipu. Procentualni prikaz udela pojedinih čula u procesu spoznaje spoljašnjeg sveta je
sledeći: čulo vida 83%, čulo sluha 11%, čulo dodira 5% i čulo ukusa 1%. Sve ovo govori u prilog
korišćenju vizuelnih sredstava za predstavljanje znanja koje učenici treba da usvoje u obrazovnom
procesu, kao i njihovog aktivnog učestvovanja u tome direktnom primenom u praksi onoga što se uči u
toku nastavnog procesa.
Cilj ovoga rada je utvrđivanje opravdanosti svih medija u procesa nastave i obrazovanja radi
postizanja krajnjih ciljeva kako za učenike tako i za nastavnike. Ciljevi učenika su lako i kvalitetno
usvajanje znanja i veština kao i omogućavanje da se do toga dođe na način koji je najlakši za njega.
Ciljevi nastavnika su svakako da na najlakše metodičke načine dopru do učenika i postignu postavljene
ciljeve, da nauče učenika kako da uči.
Modernizacija obrazovnog procesa zasnovana na primenama računara bitno menja uslove
sticanja znanja, pre svega u pogledu programiranja obrazovnog sadržaja i metodama realizacije tih
sadržaja. Međutim, takav vid nastave u mnogim naučnim oblastima nije dovoljno primenjen u praksi.
Primena programirane nastave podržane računarom dovodi do korenitih promena u nastavnom procesu
sa ciljem da se postigne viši nivo znanja i veća mogućnost praktične primene istog. Jedan od oblika
takve nastave je manipulativno učenje. Ovom metodom nastavnik rukovodi procesom učenja u skladu
sa interesovanjem učenika i njihovim nivom znanja samim tim kombinujući svoju spretnost i
pripremljeni materijal koji prezentuje putem računara, kao nastavnim sredstvom. Ne treba se vezati ni
za predmet niti za tip časa niti za vremensku artikulaciju organizacije časa. Ovakav vid nastave moguće
je primeniti kod učenika svih nivoa i u svim predmetima što je i cilj primene jer računare ne treba
specijalno vezivati ni po oblastima ni sa uzrastima učenika. Svaki predmet uz korišćenje svoje
metodike može povezati kako temu tako i sadržaj i to koristeći se računarom. Jedini problem je
spretnost nastavnika. Ali njegovi strahovi mogu biti prevaziđeni jedino i samo uviđanjem da sve druge
tehnike i sredstva su već sada prevaziđene i zastarele a od učenika skoro odbačene i nezanimljive.
Sama takva situacija treba biti jasan putokaz kuda i kojim tokom mora ići savremena škola.
Cilj primene računara u obrazovanju je omogućavanje učenicima da na svoj način usvajaju
znanja, onim tempom koji im najviše odgovara i kako ih to najviše motiviše.
Pri tome nastavnik dominira kao vodič i instruktor. On i dalje vodi čas i nije dobro da ga
ispustiti kontroli jer tada može doći do gubljenja koncepcije časa. Od samog nastavnika zavisi da li će
se računar koristiti u uvodnom delu časa, u razradi teme ili za obnavljanje, ili za sve to zajedno. Kako
će i u kojoj situaciji demonstrirati svoje planove sam nastavnik odlučuje.

4. NEKI PRIMERI ZA KORIŠĆENJE RAČUNARA U NASTAVI

Postoji niz tipova sistema za predstavljanje znanja koji se dele u nekoliko većih grupa, kao što
su hypertext sistemi, authoring sistemi, inteligentni sistemi za obučavanje, sistemi za automatsku
prezentaciju, a u poslednje vreme su popularni sistemi koji omogućavaju učenje na daljinu, na taj način
ostvarujući koncept virtuelnog učenja.
Strategija vođenja se zasniva na interaktivnom radu učenika na računaru koji mu pruža
informacije ili postavlja zadatke. Zavisno od odgovora računar reaguje upoznajući učenika sa
vrednostima njegovog odgovora, prelazi na nov problem ili daje nove informacije.
Ovakva nastava može da se primenjuje u nekoliko faza obrazovno-nastavnog procesa: u fazi
usvajanja novog gradiva, uvežbavanja prethodno naučenog i proveravanja i ocenjivanja stepena
usvojenosti znanja i veština. Koliko je dobro izveden čas zavisi od dobre pripreme koju je nastavnik
uradio, dakle od njegove veštine rada na računaru ili kreativnosti komponovanja sadržaja i medija koje
koristi. Koristeći najjednostavnije medijume i programe u početku se treba ograničiti tehnikom
njihovog kombinovanja i komponovanja u jednu dobru priču. Koliko je takva priča dobra toliko je i
sam čas uspešan. U takvoj jednoj meri je i dobra priprema časa koja nije pisana rukom već je urađena u
elektronskom obliku a daleko je zanimljivija kako učenicima tako i nastavniku. Takvu jednu pripremu
moguće je čuvati, dorađivati i višestruko koristiti kombinujući je sa drugim časovima i kolegama.
Multimedija predstavlja sintezu teksta, slika, zvuka, video sekvenci, animacija. Prilikom
kreiranja jedne prezentacije nastavnik mora voditi računa o sledećim detaljima:
• ekran ne sme da sadrži previše informacija i novih pojmova, ne sme da se javi preterano
šarenilo i pretrpanost ekrana slikama, tekstom, animacijama, koje mogu da odvlače
bespotrebno pažnju učenika, a istovremeno treba da ga zainteresuje,
• prezentacija ne sme da bude linerano organizovana, jer bi tada podsećala na udžbenik već
treba biti hipermedijalna,
• izlaganje materije i skup podataka treba da je prilagođen datom krugu korisnika kome je
softver namenjen,
• podaci i sadržaji moraju biti prilagođeni računarskoj pismenosti učenika.
U osnovnoj školi „Vojvoda Stepa”, u cilju korišćenja računara u celom toku vaspitanja i
obrazovanja, organizovana su dva računarska kabineta. Učitelji i nastavnici svih predmeta su obučeni
da koriste računare i kreiraju samostalno svoje prezentacije koje mogu koristiti u svom radu. Škola
poseduje i edukativne programe koje su izradile medijske kuće ali najveći akcenat je na samostalnom
pripremanju nastavnih sadržaja putem korišćenja računarske opreme, Interneta, baze podataka koje
nastavnici sami kreiraju ili koriste iz ranijeg perioda sa drugih medijuma koje prerađuju u skladu sa
savremenim zahtevima. Na taj način škola štedi i novac jer ne mora da kupuje gotove mnogobrojne
diskove koji su globalni i skupi a nisu dovoljno prilagođeni nastavi. Jedna samostalno urađena
prezentacija se može prikazivati na više računara i urađena ja po meri nastavnika i učenika kojim je i
namenjena i u onoj meri i po metodi koja tačno odgovara svim učesnicima u obrazovnom procesu.
Neki od radova učitelja i nastavnika mogu potvrditi samo tvrđenje da su ideje nepresušne kao i njihova
primena. Sve prezentacije su rađene u MS PowerPoint-u, sa crtanjem u Paint-u i obrađivanim
skeniranim slikama.

5. ZAKLJUČAK
Sve što je napred preporučeno i predstavljeno je samo jedan deo jedne velike priče koja ima
početak ali nema kraj. Jedino je sigurno i može se i izmeriti i videti a to su velike mogućnosti nauke
koja nam je nadohvat ruke i gotovo nam se sama nudi. Bili bi smo nepravedni i prema sebi i prema
našim učenicima kad ne bi prihvatili to što je pred nama i što je jedino korisno a treba nam tako malo:
malo snage i volje da prihvatimo ono što je lako i dobro. Da prihvatimo druga – i kažemo:
MOJ DRUG RAČUNAR!

6. LITERATURA
1. Mandić, Danimir: Informaciona tehnologija u obrazovanju, S. Sarajevo, 2001.
2. Micić, Živadin: Informacione tehnologije, Univerzitet u Kragujevcu, Tehnički fakultet u
Čačku, Čačak-Kragujevac, 2001.
3. Miladinović, Milena: Diplomski rad, Tehnički fakultet, Zrenjanin, 2002.
4. Miladinović, Milena: Integracija informacione tehnologije sa predmetima u osnovnoj školi,
XIX Specijalizovani republički seminar za nastavnike računarstva i informatike u osnovnim i
srednjim školama, Beograd, 2003.
5. Miladinović, Milena: Informacione tehnologije u obrazovanju, Seminarski rad, Tehnički
fakultet, Čačak, 2003.
6. Miladinović, Milena: Medijski izvori za obrazovanje, III Međunarodni simpozijum,
Tehnologija i informatika u obrazovanju izazov 21 veka, Učiteljski fakultet, Beograd, 2005.
7. Radosav, Dragica: Informatičko obrazovanje u funkciji kreativno-stvaralačkog rada u
osnovno-školskom obrazovanju, VI Međunarodna konferencija u obrazovanju i nove
informacione tehnologije, Tehnički fakultet, Zrenjanin, 1996.
8. Sotirović, Velimir: Informatičko obrazovanje u teoriji i praksi, VI Međunarodna konferencija u
obrazovanju i nove informacione tehnologije, Tehnički fakultet, Zrenjanin, 1996.