UPOTREBA E-MEILA U JAVNIM I JAVNO-KOMUNALNIM PREDUZEĆIMA U NOVOM

SADU
Dragana Milin
JP „Informatika”, Novi Sad

1. ISTORIJAT I RAZVOJ INTERNETA I ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Kao što su skoro svi pronalasci u istoriji bili rezultat nekih potreba koje je trebalo zadovoljiti,
tako je i Internet nastao kao rezultat potrebe za posebnim vidom komuniciranja između naučnih
institucija i povezivanjem kompjutera na daljinu. Vremenom, kako se tehnologija vezana za Internet
razvijala, otkrivale su se potrebe i problemi poslovnih organizacija a i običnih ljudi koje je bilo moguće
resiti ili olakšati primenom te tehnologije.
Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi
put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka. Za širenje mreže od krucijalnog značaja je definisanje
komunikacionog protokola (TCP/IP – Transmission Control Protocol/Internet Protocol) [1], 1974., sa
konačnom verzijom 1978. Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van
akademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu.
Na početku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža. Iako Internet deluje kao
jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena
tehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika, i mada postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda
da li se oni i poštuju. Danas je Internet, između ostalog, i jedan od najvažnijih alata savremenog
poslovanja, i omogućuje kako povećanje efektivnosti poslovanja i optimizacije samog procesa, tako i
pospešivanje marketinga i promocije. Mogućnost da se sa korisnikom ili poslovnim partnerom na
Internetu može direktno komunicirati, gde postoji mogućnost interakcije kombinovanjem svih drugih
postojećih medija, čini Internet najmoćnijim oruđem koje savremena tehnologija pruža modernom
poslovanju.
Od tridesetak godina svog postojanja tek zadnjih desetak godina Internet je počeo i praktično
da se koristi u poslovne svrhe. Tek zadnjih nekoliko godina može se reći da je on postao i neophodno
sredstvo poslovanja većine firmi na zapadu a od sada i kod nas. Verovatno, da se desilo prerano
komercijalizovanje Interneta, bi to usporilo njegov razvoj i Internet sigurno ne bi postao univerzalni
komunikacioni medij. Jedna od osnovnih karakteristika Interneta je da je većina njegovog sadržaja
dostupna svakome ko na njega pristupi. Čak i danas iako je većina sadržaja Interneta postavljena sa
nekim poslovnim ciljem, za običnog korisnika ta poslovna funkcija je najčešće skrivena u pozadini, a
poslovni cilj ostvaruje se indirektno, da se to i ne primeti.
Razvoj Interneta mogao bi da se poredi sa danas najrasprostranjenijim medijem, televizijom.
Ona je počela davne 1939. godine na svetskoj izložbi u Njujorku gde je emitovan prvi komercijalni
televizijski program. Taj prvi program u istoriji prikazan je na ne vise od stotinak prodatih televizora
koji su tad koštali kao osrednja limuzina. Prihod su ambiciozni inovatori očekivali od pretplate bogatih
korisnika. Da su na tome i ostali televizija bi i danas bila samo skupa igračka isključivo bogatijeg sloja
društva. Srećom, Internet je preskočio tu prvu pretplatničku fazu, i u startu omogućio svoj sadržaj
besplatno.
 Slika 1: Koliko je trebalo kojoj tehnologiji da dostigne milion korisnika [2]
Elektronska pošta se razvijala uporedo sa razvojem Interneta. Nastala je kao rezultat potrebe
tehničara koji su gradili ARPANET (eng. „Advanced Research Project Agency Network”) [3] da
međusobno razmene kratke poruke. Tada niko nije ni pomišljao da će slanje tekstualnih poruka na
elektronske adrese, po modelu klasične pošte, postati najrasprostranjeniji način komuniciranja u
savremenom društvu. Čuvena je priča da je njen izumitelj Rej Tomlinson (Ray Tomlinson) [4], davne
1971. godine, prvi program za slanje i primanje e-mailova morao da piše u slobodno vreme, kod kuce,
jer njegov šef nije u tome video bilo kakvu upotrebnu vrednost. Sad izgleda smešno, ali prvi imejl je
poslat krišom i u strahu da se to ne primeti i prokomentariše kao igra ili zabava na jednom tako
ozbiljnom poslu kao sto je izrada kompjuterskih programa. Prema istraživanju iz jula 2005., danas ima
684 miliona korisnika e-maila širom sveta, što znači da svaki deseti stanovnik ove planete koristi imejl
[5].
Pojam „elektronsko poslovanje” obuhvata on-lajn komunikacije, poslovne transakcije,
trgovinu, pružanje servisnih i finansijskih usluga i sve ostale akcije i radnje koje prate poslovanje, a za
čiju realizaciju je neophodna računarska mreža, na primer, tipa Internet. Ovaj oblik poslovanja
sposoban je da eliminiše problem vremenske razlike i geografske udaljenosti između poslovnih
partnera vezan za naručivanje, isporuku i plaćanje robe ili usluga. Pored toga granice poslovanja se
proširuju na robe i usluge koje do pojave ovog tipa poslovanja nisu ni postojale, odnosno na
elektronske robe i usluge [6].
Ovakav oblik poslovanja u izrazito velikoj meri zavisi od informatičke tehnologije, jer se firma
više ne može vratiti ne stari način poslovanja (bez IT) a da pri tome budu zadovoljeni barem minimalni
kriterijumi poslovne uspešnosti koju je firma dostigla.
Istraživanje sprovedeno tokom 2006-e u javnim i javno-komunalnim preduzećima u Novom
Sadu imalo je za cilj da utvrdi da li postoji i u kom nivou se primenjuje elektronsko poslovanje u
njihovom radu. Radi lakše i preciznije analize, a imajući u vidu širinu i kompleksnost elektronskog
poslovanja, njegovom ispitivanju je pristupljeno kroz analizu nekoliko značajnijih obeležja:
posedovanje sajta i ažuriranje istog, korišćenje imejla u preduzeću, tip konekcije koju preduzeće
ostvaruje, aplikativni programi koje preduzeće koristi, intranet mreža i funkcionisanje iste i
proizvodi/usluge koje preduzeće nudi elektronski [7].
Rezultati istraživanja koji se odnose na korišćenje imejla u preduzećima su prikazani u ovom
radu.

2. ISTRAŽIVANJE I REZULTATI
Istraživanje je sprovedeno u javnim i javno-komunalnim preduzećima u Novom Sad čiji je
osnivač grad i u njemu je učestvovalo sledećih 13 preduzeća (od ukupno 16):
• JP 'Urbanizam'
• JP SPC ’Vojvodina’
• JP 'Informatika'
• JKP 'Put'
• JKP 'Stan'
• JKP 'Vodovod i kanalizacija'
 • JP 'Poslovni prostor'
• JKP 'Tržnica'
• JGSP 'Novi Sad'
• JKP 'Čistoća'
• JKP 'Lisje'
• JKP 'Gradsko zelenilo'
Da bi pojedinac mogao u potpunosti da koristi prednosti koje pružaju tehnološki napredak i
nove tehnologije, mora pre svega, biti osposobljen da ih koristi. Informatičko obrazovanje traje čitavog
života. Za neke mlađe generacije je počelo u školskim klupama, dok su se ostali sa kompjuterima prvi
put sreli na radnom mestu. Zbog toga je bilo neophodno utvrditi odnos broja zaposlenih i broja
računara u svakom od navedenih preduzeća i tabela iz koje se to vidi se nalazi na sledećoj strani.
Može se primetiti da ovaj odnos izuzetno varira od 98% za JP Urbanizam do svega 8.3% za
JGSP Novi Sad. Takođe se može primetiti da generalno govoreći javna preduzeća (JP Urbanizam, JP
Informatika, JP Poslovni prostor i JP SPC Vojvodina) imaju veći broj računara po zaposlenom, a
objašnjenje za ovo bi se moglo naći u vrsti delatnosti, jer javno-komunalna preduzeća ipak imaju veliki
broj zaposlenih koji izlaze na teren (odnosno, posao im nije kancelarijski). Međutim, mora se primetiti
da više od tri četvrtine preduzeća ima ovaj odnos manji od 50%, a više od pola ima ovaj odnos manji
od 25% što je za doba elektronskog poslovanja i komunikacije jako malo.
Ohrabruje činjenica da je ovaj odnos u stalnom porastu, kao što se može videti na sledećoj
slici.
120

100

JP Urbanizam
80
JP Informatika
JP Poslovni prostor
JKP V&K
60
JKP Trznica
JKP Lisje

40 JKP Put
JP SPC Vojvodina
JKP Stan
20 JKP Gradsko zelenilo
JKP Cistoca
JGSP Novi Sad
0
1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Slika 2: Odnos broja računara i broja zaposlenih u poslednjih deset godina

Sva preduzeća imaju imejl adrese na koje se na koje se korisnici mogu obratiti za detaljnije
informacije, reklamacije, sugestije… Međutim, broj imejlova koji stižu na te adrese varira i u nekim
preduzećima je i preko 50 (JP ‘Informatika’, JP SPC ‘Vojvodina’, JGSP ‘Novi Sad’) dok je u nekim
drugim manje od 10 imejlova mesečno (JKP ‘Stan’, JKP ‘Vodovod i kanalizacija, JP ‘Poslovni
prostor’, JKP ‘Gradsko zelenilo’).
 Broj ime jlova me se čno

23,07%
30,76%

manje od 10 mejlova
7,69% između 10 i 20 mejlova

između 20 i 50 mejlova
više od 50 mejlova
38,46%

Slika 4: Broj imejlova koji mesečno stižu na adrese na koje se na koje se korisnici mogu
obratiti za detaljnije informacije, reklamacije, sugestije…
Službene imejl adrese imaju svi zaposleni u svega dva preduzeća (JP ‘Urbanizam’, JP
‘Informatika’), u jednom preduzeću nijedan zaposleni nema službenu imejl adresu (JP ‘Poslovni
prostor’), dok je najviše preduzeća (69,23%) u kojima manje od pola zaposlenih ima službene imejl
adrese.

Broj zaposlenih sa službenim imejl adresama

7,69%

15,38% 69,23%
svi

više od pola
7,69%
manje od pola

nijedan

Slika 5: Broj zaposlenih koji imaju službene imejl adrese

Zaposleni u istom preduzeću (i zaposleni međusobno i rukovodioci sa zaposlenim) i dalje
najčešće komuniciraju lično, a kada je u pitanju eksterna komunikacija (sa dobavljačima, korisnicima,
novinarima,...) ona se najčešće obavlja ili telefonom ili imejlom.
 Najčešći način komunikacije

100% 92,30%
84,61%
80% 69,23%
53,84% zaposleni sa zaposlenim
60%
46,15% 46,15%
38,46% rukovodioci sa zaposlenim
40% 30,76%
23,07% eksterna komunikacija
20%

0%
lično telefonom imejlom

Slika 6: Najčešći način komunikacije

3. ZAKLJUČAK
Kad je korišćenje imejla kao pretežnog načina komunikacije u pitanju, rezultati su veoma
različiti.
Sva preduzeća imaju imejl adrese na koje se korisnici mogu obratiti za detaljnije informacije,
reklamacije, sugestije, što je veoma pozitivno jer omogućava građanima da i na taj način stupe u
kontakt sa ovim preduzećima, mada broj pisama koja mesečno stižu na ove adrese baš i nije na
zavidnom nivou.
U većini preduzeća najčešći način kako šefovi obaveštavaju zaposlene o radnim zadacima,
sastancima, nekim promenama je lično, pa telefonski, pa tek onda imejlom, mada je pozitivno što
komunikacija imejlom ipak postoji. Komunikacija sa korisnicima, dobavljačima, novinarima najčešće
je, ipak, telefonom, mada je i procenat komunikacije imejlom veoma visok (46,15%).
Ono što je veoma primetno iz detaljnije analize dobijenih rezultata je veoma izražena
polarizacija, odnosno da zaposleni ili mnogo koriste ili uopšte ne koriste imejl, što upućuje na
zaključak da kod onih koji su otkrili prednosti komunikacije imejlom on postaje omiljeno i dominantno
sredstvo komunikacije i da se njime obilato služe.
Da bi se pospešila komunikacija putem imejla u javnim i javno-komunalnim preduzećima u
Novom Sadu potrebno je, pre svega, dovesti ta preduzeća (u tehničkom i tehnološkom smislu) na
stadijum da ga mogu primenjivati. To znači da bi svaki zaposleni trebalo da ima kompjuter, umrežen sa
ostalim kompjuterima u preduzeću, i da bude osposobljen da ga koristi, barem za rad na aplikativnim
programima koji se koriste u preduzeću. Imejl bi trebalo da postane dominantni oblik komunikacije i
unutar preduzeća (zaposleni među sobom) i sa komitentima, korisnicima usluga, dobavljačima i
novinarima, pre svega zbog jednostavnosti i efikasnosti. Ako preduzeće svojim statutom usvoji odluku
da se dokumentacija može čuvati i u elektronskoj formi, imejl tada predstavlja validan dokument koji
pruža informaciju o postavljenim radnim zadacima, njihovom izvršenju (ili toku izvršenja) ili
posledicama neizvršenja.

4. LITERATURA
1. http://www.vebopedia.com/TERM/T/TCP_IP.html
2. www.nua.ie/surveys
3. http://www.dei.isep.ipp.pt/docs/arpa.html History of ARPANET
4. http://openmap.bbn.com/~tomlinso/ray/firstemailframe.html
5. http://email.about.com/od/emailtrivia/f/how_many_email.htm
6. Lovreković, Z., „Čemu služi informatika”, Fakultet za menadžment, Novi Sad, 2002
7. Dragana Milin, „Nivo primene elektronskog poslovanja u javnim i javno-komunalnim
preduzećima u Novom Sadu“, magistarska teza, Fakultet za menadžment, Novi Sad, 2006
8. Gejts, B., „Poslovanje brzinom misli”, Prometej, Novi Sad, 2001
9. www.emagazin.co.yu