UNIVERZITET U NIŠU

Fakultet zaštite na radu

Predmet: Ekonomika zaštite na radu

SEMINARSKI RAD
Tema: Vrednosni pokazatelji - Gubitak ukupnog prihoda i
dohotka

Profesor: Student:

Niš, 2009.
 SADRŽAJ

Uvod................................................................................................................................3
1. Ukupan prihod........................................................................................................4
2. Gubitak kao finansijski rezultat poslovanja........................................................4
3. Obračunski gubitci iskazani u vrednosnim pokazateljima................................5
4. Izračunavanje vrednosnih pokazatelja na nivou preduzeća..............................6
4.1 Gubitak ukupnog prihoda.....................................................................................6
4.2 Gubitak dohotka.....................................................................................................7
4.3 Gubitak narodnog dohotka...................................................................................7
5. Primer izračunavanja gubitka ukupnog prihoda.............................................10
6. Zaključak..............................................................................................................12
7. Literatura..............................................................................................................13

2
 UVOD

Kao ekonomski subjekt preduzeće se osniva i funkcioniše sa ciljem da ostvari

odredjene rezultate. Motivi i ciljevi njegovog osnivanja i poslovanja su pozitivni
rezultati. Ukoliko preduzeće u tekućem poslovanju ostvaruje veće ukupne rashode od
ukupnih prihoda – tada posluje sa gubitkom.
Vrednosni pokazatelji imaju zadatak da utvrde gubitak vrednosti koji je nastao
kao posledica nedovoljne primene mera u oblasti zaštite na radu. Osnovicu za
izračunavanje gubitaka iskazanih u obliku vrednosnih pokazatelja čine izgubljeni radni
dani.

3
 Ukupan prihod

Pod ukupnim prihodom podrazumeva se vrednosni izraz proizvoda ili usluga u

obimu u kojem je fizički proizvod realizovan na tržištu.
Ukupan prihod izražava realizovanu vrednost rezultata poslovanja preduzeća. On
predstavlja finansijski izraz ostvarenih prihoda preduzeća u određenom vremenskom
periodu.
Na veličinu i dinamiku ukupnog prihoda preduzeća deluju mnogobrojni faktori,
koji se mogu svrstati na interne i eksterne. Ovi faktori različito utiču na pojedine
elemente ukupnog prihoda, odnosno obim ostvarene proizvodnje, usluga i cene po
jedinici proizvoda.
U ostvarene ukupne prihode ulaze prihodi od prodaje za gotovinu i prihodi
nastali iz dužničko-poverilačkih odnosa, odnosno prihodi po osnovu tzv. fakturisane
realizacije  preduzeća.
Prema aktuelnoj zakonskoj regulativi, ukupan prihod preduzeća čine:
 poslovni prihodi;
 prihodi od finansiranja:
 vanredni prihodi.

Gubitak kao finansijski rezultat poslovanja

Ukoliko preduzeće u tekućem poslovanju ostvaruje veće ukupne rashode od

ukupnih prihoda – tada posluje sa gubitkom.
Gubitak može da bude uslovljen većim brojem faktora: društvenim (visoki porezi,
takse), tehničkim (zastarela i nedovoljno korišćena oprema), organizacionim (viškovi
zaposlenih u preduzeću), subjektivnim (nedostatak ili izostanak motivacije za rad, česti
prekidi rada) i sl.
Pojava gubitka je simptom koji ukazuje na poremećaj ravnoteže ekonomskih
parametara poslovanja, drastičan pad kvaliteta ekonomije poslovanja preduzeća i
4
umanjene mogućnosti reprodukovanja preduzeća kao ekonomskog subjekta. Trajnija
pojava gubitaka uslovljava sanaciju, stečaj ili likvidaciju preduzeća.  
Stoga, pojava gubitaka uvek izaziva potrebu preduzimanje hitnih mera
ozdravljenja i sanacije preduzeća, odnosno otklanjanje uzroka i posledica nastalih
gubitaka.
Ostvareni gubitak preduzeća može se pokriti:
 otpisom potraživanja od strane poverilaca;
 dotacijama drugih preduzeća koja su ekonomski zainteresovana za njegov rad,
 dotacijama od strane države preko raznovrsnih fondova,
 smanjenjem sopstvenih rezervnih sredstava i sredstava zajedničke potrošnje;
 smanjenjem imovine ili kapitala preduzeća njenom prodajom i dr.
Realno utvrđivanje i obračun finansijskog rezultata  je uslov za realno upravljanje
rezultatima i raspodelom preduzeća i realno sagledavanje njegovog budućeg razvoja.
Gubitak može imati poslovni (poslovna perspektiva je loša), finansijski i vanredni
karakter, u slučajevima kad su rashodi od navedenih aktivnosti preduzeća veći od
prihoda.

Obračunski gubitci iskazani u vrednosnim pokazateljima

Vrednosni pokazatelji imaju zadatak da utvrde gubitak vrednosti koji je nastao

kao posledica nedovoljne primene mera u oblasti zaštite na radu.
Izračunavanje ove vrste gubitaka može se vršiti:
 sa stanovišta preduzeća
 sa društvenog stanovišta
U oba slučaja osnovicu za izračunavanje gubitaka iskazanih u obliku vrednosnih
pokazatelja čine izgubljeni radni dani.
Precizni obračuni o visini gubitaka mogu poslužiti kao indikatori na osnovu
kojih se mogu preduzimati konkretne mere u cilju poboljšanja bezbednih i ne štetnih
uslova rada. U protivnom, ako se ne respolaže odgovarajućim podacima, mere u
oblasti zaštite na radu mogu biti neracionalne.

5
 Izračunavanje vrednosnih pokazatelja na nivou preduzeća

Gubitak ukupnog prihoda

Gubitak ukupnog prihoda predstavlja proizvod dobijen množenjem izgubljenih

radnih dana zbog nezgoda na radu i profesionalnih bolesti sa prosečno dnevno
ostvarenim ukupnim prihodom po jednom zaposlenom u vremenskoj jedinici za koju
se obračun vrši. Gubitak ukupnog prihoda izračunava se po formuli:
GUP = IRD x UP1
gde je:
GUP - gubitak ukupnog prihoda,
IRD - izgubljeni radni dani i
UP1 - prosečno dnevno ostvareni ukupni prihod po jednom zaposlenom radniku.
Osnovicu za izračunavanje gubitaka iskazanih u obliku vrednosnih pokazatelja
čine izgubljeni radni dani. Ukupan broj izgubljenih radnih dana zbog nezgoda na radu
i profesionalnih bolesti, predstavlja zbir vremenskih gubitaka nastalih zbog privremene
nesposobnosti za rad, privremene i trajne invalidnosti, smrtnih povreda na radu,
telesnih oštećenja i lakših povreda na radu. Zbog velikog opterećenja izgubljenih
radnih dana usled trajne i privremene invalidnosti, "smrtnih povreda" i telesnih
oštećenja, ispravnije bi bilo da se godina obračuna tereti samo delom ovih gubitaka,
koji se odnose na godinu obračuna. Na taj način bi rezultati bili povoljniji za
uporedjivanje nastalih gubitaka u različitim vremenskim periodima.
Obračun prosečno dnevno ostvarenog ukupnog prihoda po jednom zaposlenom
radniku vrši se po sledećoj formuli:
UP1 = UP/Z : Rd
gde je:
UP - ukupan prihod ostvaren u jedinici vremena koja se posmatra,
Z - prosečan broj zaposlenih i
Rd - broj radnih dana ostvarenih u konkretnom preduzeću.

6
 Ako se posmatraju izgubljeni radni dani i gubitak ukupnog prihoda u dva
različita vremenska perioda, može se desiti da je došlo do smanjenja broja izgubljenih
radnih dana i povećanja gubitaka ukupnog prihoda. Ovo može dovesti do pogrešnog
sagledavanja uspešnosti primenjenih mera zaštite na radu. Razlog ovome je porast
prosečno dnevno ostvarenog ukupnog prihoda po jednom zaposlenom radniku.

Gubitak dohotka

Gubitak dohotka (GD) se izračunava po istom principu kao i obračun za gubitak

prihoda. U ovom slučaju izgubljeni radni dani (IRD) bi bili isti kao i kod obračuna
gubitaka ukupnog prihoda ali bi se samo množitelj menjao. U ovom slučaju množitelj
bi predstavljao prosečni dnevni ostvareni dohodak po jednom zaposlenom radniku
(D1) pa bi formula imala sledeći oblik:
GD = IRD x D1
Prosečno dnevno ostvareni dogodak po jednom zaposlenom radniku (D 1)
dobija se na osnovu sledeće forumule:
D1 = D/Z : Rd
gde je:
D - ostvareni dohodak u preduzeću,
Z - broj zaposlenih radnika i
Rd - broj radnih dana ostvarenih u konkretnom preduzeću.

Gubitak narodnog dohotka

Gubitak narodnog dohotka (GND) možemo izračunati preko sledeće formule:

GND = IRD x ND1
gde je:
IRD - broj izgubljenih radnih dana na nivou društva i
ND1 - prosečno dnevno ostvareni narodni dohodak po jednom zaposlenom.
Prosečno dnevno ostvareni narodni dohodak možemo izračunati preko sledeće
formule:

7
ND1 = ND/Z : 300
gde je:
ND - ukupni narodni dohodak ostvaren u jedinici vremena i
Z - prosečan broj zaposlenih.

Obračun ostvarenog narodnog dohotka vrši se:

 na nivou zemlje
 po delatnostima i granama

Inače, ovi obračuni izvode se na dva načina:

 prema pretežnoj delatnosti preduzeća i njenom sedištu (organizacioni princip) i
 prema delatnostima, mestu pogona i drugim poslovnim jedinicama preduzeća
(princip čiste delatnosti i teritorijalni princip).

Ove dve vrste obračuna imaju razlike u ukupnim rezultatima. Razlike nastaju
zbog toga što se obračunom narodnog dohotka po organizacionom principu tj. po
pretežnoj delatnosti preduzeća, obuhvata i deo aktivnosti preduzeća koji nema
proizvodni karakter. Po principu čistih delatnosti po obračunu narodnog dohotka u
obzir se uzimaju samo rezultati poslovnih jedinica koje se bave materijalnom
proizvodnjom i proizvodnim uslugama.
Zbog dejstva hiperinflacije na deformisanje vrednosnih podataka, obračun
narodnog dohotka u tekućim cenama ne omogućava uporedjivanje podataka po
godinama u jednom dužem vremenskom periodu. Iz tog razloga se vrše obračuni samo
na sagledavanju gubitaka narodnog dohotka za poslednje 2-3 godine, zbog
neuporedivosti podataka u dužem vremenskom periodu.

Zbog toga se pristupa:

 iskazivanju narodnog dohotka u stalnim cenama,
 valorizaciji narodnog dohotka ili
 iskazivanju narodnog dohotka u konvertabilnim valutama (npr. Euro).

8
 Na osnovu iznadjenih vrednosnih podataka o gubitku narodnog dohotka može
se zaključiti da povrede na radu s jedne strane prouzrokuju smanjenje narodnog
dohotka zbog izgubljenih radnih dana, a sa druge strane to se odražava i na smanjenje
sredstava namenjenih za fondove potrošnje i akumulaciju. Takva situacija dovodi do
smanjenja sredstava namenjenih za pokriće zdravstvenih i socijalnih potreba, koje
rastu upravo kad se, usled povećanja broja povreda na radu, ovi fondovi smanjuju.

9
 Primer izračunavanja gubitka ukupnog prihoda

Primer: U preduzeću je ostvaren ukupni prihod od 62.450.000 dinara. Ovaj

prihod je ostvarilo 500 zaposlenih radnika, koji su to izvršili u 115.000 ostvarenih
radnih dana. U tom posmatranom periodu izgubljeno je 10.500 radnih dana zbog
povreda na radu i profesionalnih bolesti. Zbog povreda na radu izgubljeno je 5.000
radnih dana, profesionalnih bolesti 2.500, "smrtnih povreda" 1.500, invalidnosti 1.000
i telesnih oštećenja 50 radnih dana. Potrebno je izračunati indeks smanjenja ukupnog
prihoda, indeks učešća u gubicima i gubitak ukupnog prihoda.

Prvo se vrši izračunavanje indeksa smanjenja ukupnog prihoda:

IS = IRD/ORD x 100 = 10500/115000 x 100 = 9,13
Rezultat pokazuje da bi u ovom preduzeću ukupan prihod bio veći za 9,13% da nije
došlo do gubitka u radnom vremenu.

Po istom principu se vrši izračunavanje parcijalnih indeksa smanjenja ukupnog

prihoda zbog povreda, bolesti, "Smrtnih povreda", invalidnosti i telesnih oštećenja:
ISp = IRDp/ORD = 5000/115000 x 100 = 4,35
ISpb = IRDpb/ORD = 2500/115000 x 100 = 2,17
ISsp = IRDsp/ORD = 1500/115000 x 100 = 1,30
ISin = IRDin/ORD = 1000/115000 x 100 = 0,87
ISto = IRDto/ORD = 500/115000 x 100 = 0,44

Zbir indeksa smanjenja zbog povreda, invalidnosti i telesnih oštećenja daje indeks
smanjenja ukupnog prihoda:
IS = ISp + ISpb + ISsp + ISin + ISto
IS = 4,35 + 2,17 + 1,30 + 0,87 + 0,44
IS = 9,13

10
Da bi se sagledala struktura učešća u gubitku ukupnog prihoda pristupa se
izračunavanju indeksa u gubicima zbog povreda, bolesti, "Smrtnih povreda",
invalidnosti i telesnih oštećenja.

IUp = IRDp/IRD x 100 = 5000/10500 x 100 = 47,62%

IUpb = IRDpb/IRD x 100 = 2500/10500 x 100 = 23,81%
IUsp = IRDsp/IRD x 100 = 1500/10500 x 100 = 14,29%
IUin = IRDin/IRD x 100 = 1000/10500 x 100 = 9,52%
IUto = IRDto/IRD x 100 = 500/10500 x 100 = 4,67%

Rezultat pokazuje da je učešće u ukupnim gubicima zbog povreda na radu najveće i

iznosi 47,62%. Zatim dolaze profesionalne bolesti sa 23,81% i "Smrtne povrede" sa
14,29%. Posto se najmanji broj radnih dana izgubio zbog invalidnosti i telesnih
oštećenja, to je njihovo učešće najmanje i iznosi 9,52% odnosno 4,76%.

Gubitak ukupnog prihoda možemo izračunati na osnovu formule:

GUP = ISxUP/100
GUP = 9,13x62450000/100
GUP = 5701685 din.

Ova vrednost dobila bi se i na osnovu sledećeg izraza:

GUP = IRD x (UP/Z : Rd)
GUP = 10500 x (62450000/500 : 230)
GUP = 5710500 din.

11
 Zaključak

Određen broj nezgoda na radu je neizbežan, mi trebamo nastojati da se taj broj

smanji na minimum a to možemo postići samo većim ulaganjima u zaštitu na radu i
rigoroznijom kontrolom radnika. Odsustvo radnika zbog bolesti, povreda ili nesreće
smanjuje ukupnu dobit, troškovi rastu dok se proizvodnja smanjuje sto dovodi do
negativnog poslovanja preduzeća i pojave gubitaka.
Pojava gubitaka uvek izaziva potrebu za preduzimanje hitnih mera ozdravljenja
i sanacije preduzeća, odnosno otklanjanje uzroka i posledica nastalih gubitaka.
Precizni obračuni o visini gubitaka mogu poslužiti kao indikatori na osnovu
kojih se mogu preduzimati konkretne mere u cilju poboljšanja bezbednih i ne štetnih
uslova rada. U protivnom, ako se ne respolaže odgovarajućim podacima, mere u
oblasti zaštite na radu mogu biti neracionalne.

12
 Literatura

1. www.google.rs
2. Dr Dragan Spasić, Ekonomika zaštite, materijal za pripremu ispita, Niš, 2009.

13