Univerzitet u Nišu

Fakultet zaštite na radu u Nišu

predmet: teorija sistema i rizika

SEMINARSKI RAD

tema: TEHNOLOŠKA RAZGRANIČENJA

POJMOVA U VEZI SA RIZIKOM

mentor: studenti:
 UVOD

Profesionalni rizik, prestavlja rizik od dešavanja neželjenih posledica u radnoj i

životnoj sredini.
Savremeno društvo, kao celina radne i životne sredine se karakteriše kao društvo
prepuno katastrofa i opasnosti, ali i kao bezbedno društvo. Ono se sastoji od velikog broja
propisa, zakona, i ustanova koje se bave procenom rizika.
Rizik se može okarakterisani i kao strah od dešavanja neželjenih dogadjaja, sa
velikom verovatnoćom neželjenih posledica.

I ako samu „nesreću“ ne možemo sprečiti, možemo umanjiti šanse za njeno

dešavanje, poštujući zakone date od strane institucija za procenu rizika, upravnika
priduzeća, pa i korišćenjem racionalnog razmišljanja i delovanja. Zato je vrlo važno
poznavanje zakona i odredba donetih od strane države, a ako sama država nema potrebne
stručnjake treba angažovati strana lica.

1
 1.RIZIK

1.1 Uvod u rizik

U cilju utvrđivanja kritičnih tačaka i mesta,odnosno stanja i procesa u kojima

može doći do narušavanja i ugrožavanja zdravlja radnika na radu, vrši se analiza
profesionalnog rizika. Analiza se vrši i u cilju preduzimanja potrebnih mera za
eliminisanje i smanjenje rizika.

U praksi metodi pristupa ocenjivanju rizika mogu biti različiti, u zavisnosti od

njihovih ciljeva, namene istraživanja, raspolaganja neophodnih informacija, itd.

1.2 Rizik kao pokazatelj neželjenih događaja

i njihovih posledica

Ako govorimo o riziku važno je napomenuti da uvek postoje više ishoda jednog
dogadjaja, u većini slučajeva dva, od kojih je minimum jedan nepoželjan.

Ako pođemo sa stanovišta sistemske analize traženi kvalitet sistema prestavlja

željeni ishod funkcionisanja sistema dok sva odstupanja se tretiraju kao nepoželjna, tj.
tretiraju se kao šteta.
Gubitak može biti:

 narušavanje performansi sistema,

 ugrožavanje materijalnih dobara,
 ugrožavanje bezbednosti zdravlja ljudi,

2
  narušavanje ekološke ravnoteže,
 nekvalitetan, skup ili na vreme neisporučen proizvod.

U praksi se pod nezgodom podrazumeva ne planiran i ne očekivan događaj koji

prouzrokuje neku negativnu posledicu u procesu rada. Dakle, posledica rizičnog događaja
manifestuje se kao nezgoda. Što je verovatnoća rizičnog događaja veća, veća je i
verovatnoća gubitka.
Rizični događaji sa većom verovatnoćom smatraju se „rizičniji“ pa se često
prisutan termin stepen rizika odnosi upravo, na verovatnoću rizičnog događaja.

Verovatnoća rizičnog događaja Prd je u granicama od 0 do1

0< Prd<1
Prd≠0 – Rizični događaj nije ni nemoguć, Prd≠1 – Ni izvestan, moguć. U
slučajevima kada je prisutna određena vrednost parametra sistema verovatnoća,
mogućnost njegove pojave jednaka je prethodnim uslovima.
Odstupanja od zahtevnog kvaliteta prestavlja gubitak, a veličina tog odstupanja
prestavlja meru gubitka. Mera se može biti izražena proizvoljnim jedinicama (na primer
novčano), a može biti i neki neimenovani broj.
Pilikom povezivanja verovatnoće i mere gubitka koristi se pojam očekivane
vrednosti rizika. Očekivana vrednost rizika prestavlja proizvod verovatnoća rizičnog
događaja i mere njime izazvanog gubitka.

R= Prd G
U praksi se često koristi za iskazivanje očekivane vrednosti rizika termin rizik.
Međutim trebamo uočiti razliku između rizika koji prestavlja stanje sistema iz koga može

3
proisteći rizičan događaj i očekivane vrednosti rizika kao pokazatelja efeka realizacije
rizičnog događaja.
Često se pod rizikom podrazumeva samo verovatnoća dešavanja neželjenog
događaja. Takav našin razumevanja rizika ne uzima u obzir posledice koje bi takav
događaj izazvao. Međutim za ptrebe odlučivanja neophodan je agregatni pokazatelj rizika
koji obuhvata neizvesnost i rezultat te neizvesnosti

Kvantitativna vrednost očekivane vrednosti, koja se dobija na osnovu drugog

izraza je ustvari mera rizika. Njen nedostatak se ogleda u tome da on nedaje na uvid
rizičnu situaciju u smislu da li se radi o situaciji velike verovatnoće i malog gubitka, ili
male verovatnoće i velikog gubitka.

1.3 Analiza procene rizika

Potrebni zahtevi za ocenu rizika sadržane su u direktivama EEZ. Iz njihovih

stavova proističe da svaka država može prilagoditi način i metodologiju procene
nacionalnom zakonodavstvu, zakonima i propisima važećim na njenoj teritoriji. Nameće
se i obaveza poslodavca, radnika i drugih subjekata pridržavanja sledećih stavki u
procesu donošenja mera njihovog sprovođenja.
Ocena rizika za svoj cilj ima omogući poslodavcu da preduzme potrebne mere
zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih. Te mere podrazumevaju:

 Prevenciju profesionalnih rizika,

 informisanje radnika o rizicima,

 organizaciju i sredstva da se mere ostvare u praksi i

 obuku zaposlenih za rad u cilju eliminisanja i smanjenja rizika.

4
 I pored svih preventiva i želja da se pojave opasnih događaja eliminišu, njihova
prisutnost je uvek moguća. Zato je vrlo važno neophodno sprovesti sve kontrole i mere
koje bi omogućile uspostavljanje kontrole nad mogućim rizikom.
Stoga je neophodno sprovesti:

 indentifikaciju opasnosti na radnom mestu i ocenu njihovih posledica,

 utvrđivanje neophodnih mera zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih,

 izbor odgovarajuće opreme, mašina, uređaja materije i energije s obzirom na

smanjenje i upravljanje rizikom,

 provera adekvatnosti preduzetih mera,

 utvrđivanje prioriteta uvođenja ranije predviđenih mera i po potrebi preduzimanje

drugih mera,

 proveru i dokazivanje nadležnim organima, radnicima i njihovim prestavnicima

da su prilikom vršenja procene uzeti u obzir svi važni faktori vezani za proces
rada i da je procena valjano urađena, da su preduzete potrebne mere zaštite
zdravlja i sigurnosti zaposlenih, i da postoji odgovarajuća dokumentacija,
proveru da su, nakon izvršenja procene rizika, usvojene preventivne mere i metode rada, i
da je došlo do unapređenja bezbednosti na radu i zaštite zdravlja radnika

1.4 Razmatranje i uočavanje

opasnosti

Ocenu rizika organizuje uprava uz sudelovanje i konsultovanje: poslodavca,

članova uprave, radnika odnosno njihovih prestavnika. Sve strane koje učestvuju u oceni
rizika imaju određenu ulogu u različitim fazama procesa ocenjivanja.1
Identifikacija radnika (ili drugih osoba)izloženih opasnostima- ocena rizika se
odnosi na sva lica koja se mogu naći na radnom mestu na kome se vrši ocena rizika.

1
Uvod u zaštitu, prof. dr Branislav Anđelković, Niš 2005, str.150

5
 Identifikacija opasnosti- ocena treba da se strukturiše na takav način da se uzmu
u obzir sve postojeće opasnosti. Kada se utvrdi postojanje rizika, osnovni cilj procene je
da se rizik eliminiše, odnosno da se izvor opasnosti odstrani, odnosno da se uvedu mere
koje će moguće negativne posledice eliminisati.2

2. TEHNOLOŠKI POJMOVI

2.1 Izvesnost, neizvesnost, rizik

Izvesnost se definiše, kao situacije u kojima je potencijalni ishod poznat, dok

nasuprot tome situacije u kojima je sam ishod neizvestan definiše se kao neizvesnost.
Sama neizvesnost takodje podrazumeva i postojanje različitih ishoda, bez
informacija o načinu njihovog nastajanja i pojavljivanja.
Kod rizika se za razliku od neizvesnosti potencijalni ishodi mogu opisati u okviru
poznatih raspodela verovatnoće.

2.2 Opasnost, rizik, hazard

Stanje sistema koje stvara ili povećava već postojeću verovatnoću gubitka naziva
se hazard.
Stanje sistema u kome postoji verovatnoća gubitka kontrole nad tokovima sistema
(energetski, materijalnim...) naziva se opasnost.
Zbog svega malopre navedenog, često dolazi do zamene termina opasnosti i
termina hazard, a u nekim slučajevima je prisutna tendencija zamene termina rizika i
2
Uvod u zaštitu, prof. dr Branislav Anđelković, Niš 2005, str.150

6
termina hazarda. Zato je vrlo važno da shvatimo da je hazard samo ona "neizbežna"
opasnost, tj. opasnost koja se nikako ne može izbeći.
Hazard je inherentno svojstvo sistema koje ne podleže kontroli (za razliku od
rizika i opasnosti).

2.3 Rizik, udes, vanredna situacija

Iznenadni dogadjaj koji izaziva štetu ili povredu definiše udes. Za razliku od
rizika, udes uvek podrazumeva gubitak. Udes se najčešće odnosi na emisije velikih
razmera, požar ili eksplozija, koji predstavljaju rezultat nekontrolisanog razvoja
dogadjaja u nekom sistemu, a koji za posledicu ima ozbiljnu opasnost za ljudsko zdravlje
i okolinu.
Vanredna situacija je poseban vid rizika: predstavlja svaku nepredvidjenu
situaciju koja može da izazove smrt ili značajne povrede zaposlenih, korisnika ili šire
populacije, da bitno ošteti prirodna i materijalna dobra...
Vanredna situacija definiše se kao narušavanje normalnog života i rada ljudi u
objektu ili na odredjenoj teritoriji izazvanoj havarijom, elementarnim ili ekološkim
udesima, epidemijama i dr., što dovodi do ljudskih ili materijalnih gubitaka.
Upravljanje vanrednim situacijama podrazumeva prevenciju, odnosno zaštitu
društvene populacije i imovine od destruktivnih sila, putem smanjivanja rizika,
pripravnosti, odgovora...

7
 3. VANREDNE SITUACIJE

3.1 Odredjivanje, pojam i klasifikacija vanrednih situacija

Postoji čitav kompleks uzajamno povezanih i zavisnih standarda koji odredjuju

pravila i norme, načine, usmerene na obezbedjivanje sigurnosti stanovništva i objekata
nacionalne privrede i prirodne sredine u slucajevima vanrednih situacija. Potpisanim
državnim standardom, ovi normativi, poznati su pod nazivom GOST P 22.
Postoje 94 prihvaćena odredjenja po GOST P 22:
 Vanredna situacija - situacija u kojoj za rezultat pojave uzročnika vanredne
situacije na objektu dolazi do narušavanja uslova za život i rad ljudi, narušavanja
nacionalne privrede i okoline.
 Rizik od pojave vanrednih situacija - predstavlja verovatnoću pojave vanrednih
situacija koja se odredjuje odgovarajucim parametrima.
 Izvor vanredne situacije - opasna prirodna pojava, tehnogeni dogadjaj, zarazna
bolest, usled koje dolazi ili može doći do vanrednih situacija.
 Bezbednost u slučaju vanredne situacije - stanje zaštićenosti stanovništva,
objekata privrede, okolne privredne sredine od opasnosti koje izaziva vanredna
situacija.

8
  Zaštita u slučaju vanrednih situacija - stanje u kome se sprečavaju, ili smanjuju
negativne posledice vanredne situacije.
 Opasnost u slučaju vanredne situacije - to je stanje u kome dolazi do pojave
pogubnog uticaja izvora vanrednih situacija.
 Zona vanrednih situacija - to je teritorija na kojoj je usled pojave vanredne
situacije ili širenja izvora vanredne situacije došlo do pojave vanredne situacije.
 Sprečavanje pojava vanredne situacije - predstavlja kompleks pravnih,
ekonomskih, tehničkih, sanitarno-higijenskih i specijalnih akcija koje su usmerene
na posmatranje potencijalno opasnih objekata.
 Potencijalno opasni objekti - je objekat u kome se proizvode, čuvaju, preradjuju
ili transportuju opasne hemiske i biološke supstance, koji su realna pretnja za
stanje izvora vanredne situacije.
 Elemetnarna nesreca - rušilačka priroda ili antropogena pojava gde se kao rezultat
može pojaviti, ili se pojavila opasnost po život i zdravlje ljudi.
 Tehnogena vanredna situacija - stanje u kome se kao za rezultat pojave izvora
tehnogene vanredne situacije na odredjenom objektu narušavaju normalni uslovi
za život i rad ljudi.
 Izvor tehnogene vanredne situacije - opasan tehnogeni slučaj, usled kojeg se na
objektu pojavila tehnogena vanredna situacija.
 Havarija - opasan tehnogeni dogadjaj usled koga dolazi do ugrožavanja života i
zdravlja ljudi, rušenje zgrada, oštećenje uredjaja... Velika havarija sa ljudskim
žrtvama se naziva katastrofa.

3.2 Klasifikacija vanrednih situacija

Sama po sebi svaka vanredna situacija sa svim svojim karakteristikama ima samo
sebi svojstvene uzroke nastanka, samim tim i sebi svojstvenu težinu posledica. Iz toga
proizilazi da se vanredne situacije mogu klasifikovati na osnovu brojnih odlika.

9
Iz praktičnih razloga vrlo je važno, neophodno izdvojiti najzastupljenije elemente
vanrednih situacija na osnovu kojih se one mogu klasifikovati:
 Uzroci nastanka,
 Brzina rasprostiranja,
 Razmera rasprostriranja...
Medju uzrocima nastanka vanrednih situacija možemo navesti sledeće:
- elementarna nesreća
- tehnogene havarije
- katastrofe
- primenu sredstva za masovno uništenje...
Prema brzini rasprostiranja vanredne situacije se mogu podeliti na:
- iznenadne
- silovite
- umerene
- slabije

10
 4. KRIZA

4.1 Pojam krize

Reč kriza potiče iz grčkog jezika i znači presudu ili odluku.

Kriza je danas izuzetno popularan i široko korišćen termin iako do danas nije
došlo do usaglašavanja njegovog značaja.
Kada smo kod primenjivanja samog termina „krize“, ona se primenjuje na
nepoželjne, nepredvidive i neočekivane situacije.
Ketlin Fern – Benks definiše krizu kao „veći dogadjaj sa potencijalno negativnim
posledicama koje pogadjaju organizaciju, kompaniju ili industriju, kao i njenu ciljnu
javnost, proizvode, usluge ili dobro ime“.3
Savremenu definiciju, krize, daje Pol t’Hart navodeći krizu kao neprijatan
dogadjaj koji predstavlja izazov za donosioce odluka.

4.2 Karakteristike krize

3
Fern-Benks K., Crisis Communications: A casebook approach, Lawrence Erlbaum Associates Publisher:
Mahwah, NJ 1996, str. 1.

11
 Krize se medjusobno razlikuju po trajanju, sadržini, posledicama i ostalim
karakteristikama. I pored toga mogu se navesti tri zajedničke karakteristike krize.
To su:

 neočekivanost

 nespremnost i

 vremenski pritisak

- Neočekivanost – kod nastanka krize dolazi do neočekivanosti iako su pojedina

obeležja krize bila jasno vidljiva. I pored toga što su retke krize koje nastupaju
bez bilo kakvog upozorenja, sam stepen predvidljivosti se razlikuje u zavisnosti
od toga da li rukovodstvo zaista ne može predvideti krizu ili pak nije svesno
moguće opasnosti.
- Nespremnost – drugo od značenja krize jeste nespremnost. Menadžeri,
rukovodioci su često nespremni krize, cemu u velikoj meri doprinose prinosi
činjenica da je samo po sebi okruženje ujedno i kompleksno i nedovoljno
pouzdano. Da bi došlo do smanjenja nespremnosti često se koriste statističke
ocene o mogućim opasnim situacijama.
- Vremenski pritisak – je treća karakteristika krize. Kriza predstavlja veliku
poteškoću menadžerima jer u trenutcima nespremnosti i iznenadjenja, od
rukovodstva se zahteva još brže donošenje odluka, što za njih predstavlja
visokostresnu situaciju. Zato je vrlo važno poštovanje programa upravljanja.
Pored toga kriza je takodje najčešće i:

 Prividno bezazlena

 Opasna

 Sve prisutno

 Situacija odlučivanja

 Situacija sa ambivalentnim ishodom

12
  Protestnog karaktera

 Pogadja veći broj stejkhlodera

 U manjoj ili većoj meri se na nju može uticati.

4.3 Koncepti krize

4.3.1Katastrofa

Često dolazi do mešanja termina katastrofa i kriza, ili se ti termini koriste kao
sinonim. Da bi prikazali odvojenost pojma katastrofe i pojma krize prikazaćemo
pokušaj njihovog definisanja.
Konceptu katastrofe se može pristupiti iz četiri glavna ugla:

 Prema poreklu4

 Prema posledicama5

 Prema toku

 Prema stepenu rizika koji uključuje.

Naravno nesmemo ni zanemariti klasične definicije katastrofe kojima se bavio

Kvaranteli. I one se takodje kreću oko četiri ključna momenta:

 Opis izbora

 Fizičkog oštećenja

 Društvenog poremećaja

 Negativne evaluacije.

4
Prirodne ili tehnološke
5
Stepen gubitka i oštećenje...

13
 Kod starijih definicija dolazi do insistiranja na izvorima i oštećenju, a novije na
društvenim poremećajima koji prate društvenu katastrofu.
Katastrofa za razliku od krize, nema više mogućnosti razvoja dogadjaja, jer ona
sama po sebi predstavlja zaokret ka lošem, ka kobnom ishodu. Tako se one mogu shvatiti
kao krajnji najekstremniji izlaz krize.

4.3.2 Konflikt, poremećaj i vanredno stanje

Konflikti nastaju, proizilaze iz razlike u potrebama, ciljevima pojedinaca, grupe,

tako da ih možemo sresti u svim društvima, i u svim stepenima njihovog razvoja. Priroda
interesa, potreba koji dovode do sukoba može biti veoma raznolika: preraspodele
nacionalnog bogatstva, moći, ostvarivanje raznih vidova dominacije... Tu možemo
uvideti da pored objektivnih postoje i oni iracionalni interesi. Zato je vrlo važno
napomenuti, prikazati neke od mogućih elemenata društvenih sukoba:

 Postojanje dve ili više grupa koje se nalaze u medjusobnom dodiru i svesni su tog
dodira

 Postojanje ograničenih mogućnosti ostvarivanja interesa obe grupe zbog

ograničenih vidova dobara

 Pokušaj jedne od strana da ograniči drugu, odnosno da joj oteža ostvarivanje

njenih interesa, da je istisne ili potpuno uništi, a sve u nameri da ostvari korist na
njen račun.6
Konflikt predstavlja pojmove koji se u osnovi preklapaju sa krizom. Jedina razlika
se pravi izmedju krize sa i bez konflikta. Važno je napomenuti i da se o krizama koje u
osnovi imaju konflikt govori kao o političkim krizama i mogu biti i unutrašnje i
spoljašnje.
Poremećaj se shvata kao vremenski ograničena ne funkcionalnost u normalnim
okvirima zbivanja. Dogadjaju se praktično svakodnevno, i ne moraju sa sobom nositi
opasnost. Njihovo uklanjanje je daleko lakše od savladavanja krize.

6
Kavčič B., sociologija dela: delavska enotnost, Ljubljana 1987., str. 300

14
 Vanredno stanje samo po sebi još uvek nije krizno. Medjutim komponente
sistema predvidjene za borbu protiv kriza mogu da odgovore na vanredne zahteve
pomoću ustaljenih mehanizama. Vanredno stanje je širi pojam od krize, jer svaka kriza je
ujedno i stanje, dok svako vanredno stanje ne mora da bude kriza.7

4.4 Tipologija krize

Tipologije krize koje se koriste vrlo je teško svrstati u jedinstven, konačan broj
medjusobno odredjenih klasa. Glavni problem je korišćenje prilično uskih kriterijuma
klasifikacije. Samim tim, nove tehnologije bi trebalo da budu zasnovane na različitim
tipovima klasifikacije. U tom smislu se predlažu dva nova kriterijuma klasifikacije:

 Predvidljivost krize

 Mogućnost uticaja na krizu pre njenog nastanka

- Predvidljivost – spada u jednu od najznačajnijih karakteristika krize. Svaki put

kada dodje do dramatične krize dolazi do javne debate o tome da li je bilo moguće
predvideti. Beri Tarner je prvi uveo koncept predvidljivosti u naučnu arenu.
- Mogućnost uticaja na krizu – je sledeća karakteristika krize značajna za njenu
identifikaciju, zbog mogućnosti da na nju utiče. Medjutim definisanje tih
mogućnosti uticaja je daleko od teže čak i od slučaja predvidljivosti, budući da je
neophodno razlikovati preventivne i reaktivne mogućnosti uticaja. Nedovoljne
mogućnosti uticaja na krizu mogu same biti prouzrokovane različitim uzrocima.
Jedan od njih je nepredvidiva interakcija u složenim tehnološkim sistemima.
Mada po mogućnosti uticaja sigurno je najteži uticaj na prirodne sisteme, primer
zemljotres.

4.5 Krizna matrica

7
Venger D.E., Community response to disaster, in: disaster, London 1978., navedeno prema: Zvonarević
M., Socijalna psihologija, Zagreb 1989.

15
 Na osnovu uspostavljenih kriterijuma mogućnosti uticaja na krizu i predvidivosti
moguće je razlikovati nekoliko klasa kriza. Razlikuju se četiri osnovna tipa krize:

 Konvencionalna kriza

 Neočekivana kriza

 Neopravljiva kriza i fundamentalna kriza

NEOČEKIVANE FUNDAMENTALNE
velika
mala

KRIZE KRIZE
2 4
predvidljivost

KONVENCIONALNE NEUPRAVLJIVE
KRIZE KRIZE
1 3

velika mog. uticaja mala

- Konvencionalne krize – nalaze se u prvom kvadrantu, njihove osnovne
karakteristike su predvidljivost i mogućnost uticaja na njih. Katastrofe različitog
oblika u tehnološkim sistemima primer su ovih kriza i njih je često vrlo lako
predvideti. Jedan od primera je slučaj potonuća trajekta „Estonija“ u Baltičkom
moru 1994. godine.
- Neočekivane krize – karakteriše mogućnost da se na njih utiče, uz teškoće
prilikom njihovog predvidjenja. Medjutim one su same po sebi veoma retke.
Stepen ugrožavanja koje one predstavljaju znatno je veći od konvencionalnih
kriza. Tome najviše doprinosi slab stepen pripremljenosti na njih. Primer
predstavlja plamen u tunelu Karpun u Austriji 2000. godine u kome je život
izgubila 151. osoba.
- Neupravljive krize – za njih je karakteristična potpuna nemogućnost uticaja ali
laka predvidljivost kriznog dogadjaja. Njihovo pojavljivanje je zastupljeno u
sistemima cije karakteristike čine rešenje ovog problema još težim. Primer
Černobilja i tragedije na stadionu Hejsa u kojoj je 40 lica izgubilo život, tokom
finala kupa UEFA, 1985. godine.

16
 - Fundamentalne krize – nalaze se u četvrtom kvadrantu i predstavljaju najopasniji
vid kriza, zbog svoje nepredvidivosti i nemogućnosti da se na njih utiče. Krize
ovog tipa su retke ali zbog same kombinacije nepredvidivosti i nemogućnosti da
se na njih reaguje mogu da imaju izuzetno destruktivni potencijal. Primer toga je
11. septembar 2001. godine.

Karpun tunel 11. septembar

velika
mala

2000. 2001.
predvidljivost

Estonija Hasel stadion

1994. 1985.

velika mog. uticaja mala

ZAKLJUČAK

Dakle, klasična kriza je bila katastrofalni događaj, dok moderna predstavlja period
ozbiljnih pretnji i visoke nesigurnosti, zbog širenja procesa (socijalnih, političkih...). Zato
je važna primena i pridržavanje propisa, algoritama i stanja pribranosti u tim kriznim
situacijama.
Da bi poboljšali primenu mera i propisa, vezanih za procenu rizika, opasnosti i
kriza, potrebno je doneti adekvatne zakone. Naravno vrlo je važno i odrediti propisane
kazne za nepoštovanje ovih propisa. Ove kazne se prvenstveno trebaju odnositi na
poslodavce, ali takodje i na radnike koji ignorišu već data upozorenja.
Pošto je praktično nemoguće sprečiti neželjene posledice, važno je oformiti i
odgovarajuće polise osiguranja.
Naravno tu se javlja pitanje institucija koje se bave proverom primene zakona.
Svako od ovih pitanja i teza je vrlo bitno postaviti, i na kraju neminovno rešiti, jer samo
kroz potpuni osećaj sigurnosti pri radu, življenju, može se ostvariti maksimalni nivo rada

17
i smanjenje stresa, tj. napraviti se balans negativnih i pozitivnih uticaja, kroz
razgraničenja i poznavanje uticaja pojmova rizika.

LITERATURA

 Branislav Anđelković, Uvod u zaštitu, Niš 2005.

 Suzana Savić, Branislav Anđelković,Miomir Stanković,
Sistemska analiza i teorija rizika, Niš 2002.
 WWW.GOOGLE.COM.

18
 SADRŽAJ

UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 01
1.RIZIK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 02
1.1 Uvod u rizik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 02

1.2 Rizik kao pokazatelj neželjenih događaja i njihovih posledica. . . . . . .02

1.3 Analiza procene rizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .04

1.4 Razmatranje i uočavanje opasnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 05

2.TEHNOLOŠKI POJMOVI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 06
2.1 Izvesnost, neizvesnost, rizik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .06

2.2 Opasnost, rizik, hazard. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 06

2.3 Rizik, udes, vanredna situacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .06

3.VANREDNE SITUACIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..08

19
 3.1 Odredjivanje, pojam i klasifikacija vanrednih situacija . . . . . . . . . . . .08

3.2 Klasifikacija vanrednih situacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .09

4. KRIZA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
4.1 Pojam krize. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

4.2 Karakteristike krize. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

4.3 Koncepti krize. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

4.3.1Katastrofa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

4.3.2 Konflikt, poremećaj i vanredno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

4.4 Tipologija krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

4.5 Krizna matrica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

ZAKLJUČAK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
LITERATURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18

20