Professional Documents
Culture Documents
Velike Svetske Krize Sa Posebnim Osvrtom Na Krizu 2008
Velike Svetske Krize Sa Posebnim Osvrtom Na Krizu 2008
СРЕМСКА КАМЕНИЦА
МАСТЕР СТУДИЈЕ
МАСТЕР РАД
1
САДРЖАЈ
1. У В О Д............................................................................................................................4.
1/ 1 – Појам................................................................................................................4.
1/ 2 - Цикличност криза..........................................................................................5.
1/ 3 - Типови кризе
2.ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД.......................................................................................... 7.
2/ 1 - Криза банкарског система 1857................................................................. 7.
2/ 2 - Права криза некретнина и 1873................................................................. 7.
2/ 3 - Криза ради финасирања рата 1914............................................................ 8.
2/ 4 - Велика депресија 1929................................................................................. 8.
2/ 5 - Прва послератна криза 1957....................................................................... 8.
2/ 6 - Енергетска криза 1973..................................................................................9.
2/ 7 - Криза због сељења капитала 1987............................................................ 9.
2/ 8 - Мексичка криза 1994. ................................................................................. 9.
2/ 9 - Азијска криза 1994. ....................................................................................10.
2/ 10 - Руска криза 1998. ........................................................................................10.
3.ЦЕНТРАЛНА БАНКА................................................................................................10.
3/ 1 – Банка банака..................................................................................................10.
3/ 2 – Функције централне банке.........................................................................11.
2
8.ДЕРЕГУЛАЦИЈА ФИНАСИЈСКОГ ТРЖИШТА .................................................26..
8/ 1 - Државни надзор на берзом и банкама из 1929............................................26.
8/ 2 - Дерегулација банкарског система................................................................27.
8/ 3 - Последице дерегулације..................................................................................29.
9.ИНТЕРНАЦИОНАЛИСТИ И ИГЛОБАЛИСТИ....................................................30.
9/ 1 - Идеолошка матрица.......................................................................................30.
9/ 2 - Либерализам....................................................................................................31.
9/ 3 - Глобализам.......................................................................................................32.
15.ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................57.
16.ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................63.
3
ВЕЛИКА ФИНАНСИЈСКА КРИЗА 2008....
1. У В О Д
1/ 1 - Појам
4
/1/ Вујаклија, Лексикон страних речи и израза.
1/ 2. Цикличност криза
5
истог. Он је управо тиме што је на том плану постизао толики успех коначно подрио
основу будуће акумулације.
1/ 3 - Типови кризе
6
1/3-2. Други тип кризе је, криза либералног економског модела
управљања, који се развио у Сједињеним Државама. Након 1971 године,
америчка влада девалвирала долар, и прекида везу долара и злата. Последица
тих мера је криза, са озбиљним падом БДП, падом реалних зарада
становништва и високом инфлацијом.
2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД
7
у Француској - 13%, а у Русији је пад за 17%, док производња
тканина од памука просечно опала - 14%.
8
акција је у року од неколико дана износио 15 милијарди долара а до краја године
губитак је био тада фантастичних 40 милијарди долара. Престале су да раде многе
фабрике и банке па се број незапослених исказивао у милинима. Само у САД је било
14 а у осталим индустријским земљама око 30 милиона незапослених.
Индустријска производња у току кризе у САД опала за 46% у
Великој Британији 24%, у Немачкој за 41% у Француској до 32%.
Цене акција индустријских компанија у САД пала је за 87% у
Британији од 48% у Немачкој 64%, Француској 60%. Криза трајала
до 1933, али су њене последице је трајале све до касних 30-их
година. Берзански индекс 1939. године је био за 2 индексна поена мањи него 1929.
године./4./
9
отпуштени из фабрика. Свуда је забележен пад у реалним примањима
радника.
Пад берзе 19. октобар 1987. је био, када је у САД , Дау Џонс
индустријски индекс срушен 22,6%. Следећи америчко тржиште
забележен је пад на тржиштима у Аустралији, Канади, Хонг Конгу. Ова
криза је релативно брзо санирана а могући разлози за кризу су, одлив
капитала инвеститора са тржишта после смањења акција неколико
великих компанија.
10
Русије, због ниске светске цене, енергената и сировина јер је познато да је
Русија један од главних снабдевача са нафтом и гасом на светском
тржишту. Поред тога Влада Русије је пропустила да плати на време
краткорочне обавезнице. Рубља у односу на долар од августа 1998. до
јануара 1999.изгубила је у вредности 3 пута.
3. ЦЕНТРАЛНА БАНКА
3/ 1 – Банка банака
11
може да остварује утицај на услове пословања и организовања тржишта новца. Она то
постиже одређивањем дисконтне стопе, путем димензионисања новчаних контигената,
одређивања стопе обавезне резерве, дефинисања јавног дуга путем продаје и куповине
хартија од вредности.
Тржиште новца је један од најважнијих механизама путем којег централна банка
остварује своје циљеве и постављене задатке као и врши проверу свега наведеног.
4. ФЕДЕРАЛНЕ РЕЗЕРВЕ
4/ 1 - Bank of US из 1791
12
оснивањем приватних централних банака. Вештачким изазивањем криза путем
инфлације, и подстицањем немира банкари су добијали за поједине савезне државе
,,оснивачке повеље” за емисионе банке.
Пре доношења закона о Федералним резервама у току 1907. године су били
бројни банкроти и забележени су велики губитци депонената па се осећала велика
финасијска несигурност.
Како је протеком времена бележен индустријски раст и проширивано
тржиште то се наметала нужност финансијског обједињавања САД путем јединствене
финасијске политике. Банкари су путем финансирања предизборне кампање за
председника Вудро Вилсона, коначно добили ,,свог” председника САД. Председник
Вилсон је 1913. године преко Конгреса донео закон о Федералним резервама FED
(Federal Reserve District) САД.
Иако је ФЕД створена на основу закона као владина агенција, држава САД
није деоничар ове банке, мада влада има формално право надзора над њеним
пословањем. Ово право, међутим, влада не може да оствари, јер јој деоничари то не
дозвољавају.
Као што је познато, главни менаџери у ФЕД се бирају од особља банкарских
стручњака, Управни одбор. Савет се састоји од седам чланова, који се зову гувернери.
Сваког кандидата именује председник САД, а затим се добија за њега сагласност у
Сенату. Избор гувернера је на рок од четрнаест година, без права поновног избора.
/6./ Cooper, R. “The Future of the Dollar,” Policy Brief No. PB09-21,
Peterson Institute for International Economics.
У историји финасија први пут је Виљем III, кад је постао краљ Енглеске,
уместо да он на основу краљевске власти издаје и креира новац због дуготрајних
ратова са Француском и Холандијом, то препушта приватним банкарима.
13
Та приватна банка је добила статус централне банке 1694. године и тако је
настала Енглеска банка (Bank of England) са правом да легално издаје новац. Обавеза
приватних улагача је била, да у банку унесу своје злато као депозит а њихово право је
да на основу њега издају хартије од вредности и да штампају новац и позајмљују га
држави. У оснивачкој повељи постоји одредница да ,,Овој банци припада сва добит од
камате на новац који она креира из ничега (out of nothing)".
5 БРЕТОН ВУДС
14
- Вестфалски миром, од 24. октобра 1648. који представља серију
споразума, којима је завршен Тридесетогодишњи рат. Вестфалски мир је
потписан између цара Фердинанда III, немачких кнежева , представника
Холандије, Француске и Шведске.
5/ 2 Два хегемона
Други светски рат је завршен победом коалиције коју су чиниле СССР, САД и
Велика Бртанија, али су из рата изашла само два светска хегемона.
СССР је био хегемон који је водио земље социјалазима, а САД је био вођа
,,слободног света”. Та два супростављена табора своју моћ су заснивали на војној и
политичкој сили.
Та сила се заснивала на раличитим али упоредивим основама:
5/2-1. Географија:
САД као део идвојеног континета, своју моћ заснива на поморским
снагама и бројним војним базама у 130 земаља света.
За разлику од његовог геополитичког ривала СССР се граничи са већином
земаља у којима остварује утицај. Такав положај је задржала и Русија.
5/2-2. Политика:
Познато је да је СССР користио ,,гвоздену песницу" и партије да одржава
ред у земљи и земљама на које има утицај за држање истих под контролом.
САД је војним базама и финасијском зависношћу, остваривао утицај и држао
под контролом земље из своје орбите.
15
услова за живот својих грађана који су објективно омогућавали стабилност држава и
система.
/ 5./.ру/нвк/форум/арцхиве/1675/1675040.хтм
5/ 4 – Циљеви ММФ
16
Сада су чланови ММФ свих 184 држава чланица УН. ММФ је централна
институција међународног монетарног система тј. система међународног плаћања и
међусобног курса различитих националних валута који омогућава пословање између
држава чланица. Циљ ММФ-а је спречавање криза у систему путем охрабривања
држава да прихвате стабилну економску политику. ММФ је такође, као што му и име
говори, да је то фонд који могу користити државе чланице, којима треба привремено
финансирање у циљу решавања проблема платног биланса.
17
високу спољнофинасијску ликвидност, земљи која је извозник капитала те земљи која
има позитиван платни билас.
Свака држава чланица ММФ има свој улог који се огледа у Специјалним
правима вучења, (Special Drawing Rights – SDRs) а то је уствари књиговодствена
ставка, која изражава проценат њихових квота. Вредност SDR се одређује свакодневно
на основу четири главне валуте и то евра, јапанског јена, фунсте стерлинга и
америчког долара./9./
18
последњих неколико година, хегемоније долара као доминантне
светске резервне валуте.
5/ 6 – Златна клаузула
19
године је донета законска забрана о слободној продаји злата у
Сједињеним Државама.
Овим законским актима доларска новчаница је постала ,,слободна” и
зависила је само од воље Федералних резерви (FED) техничких могућности њихове
штампарије. Зависно од тога ,,прегрејавала се” производња, али и пренадувао
,,кредитни балон” који је постао фаталан за америчку а и светску економију.
Из овог се види да је САД користила своју хегемонистичку позицију у
изградњи, послератног економског поретка, који је максимално подредила својим
интересима, који су засновани на ,,три стуба":
- долар као светска валута,
- колонијална идеологија либерализма и
- америчке војне снаге,
али је у такав поредак уградила и ,,конструкциону грешку”, која је и срушила целу
конструкцију.
6/ 1 - Исход рата
Као резултат Првог светског рата, била су уништена четири царства, четири
монетарна система, или једноставније, четири валуте. Овим валутама није могао бити
конкурент долар. После рата још је постојао валутни златни стандард, али тихо у
свету доминантне постају две валуте, фунта и долар.
Пре Другог светског рата Велика Британија је имала велике колонијалне
поседе и била је највећа војна и трговачка сила. То се одразило и на фунту стерлинга
као стабилну валуту прихваћену у свету. Лондон је био центар финасијског капитала,
јер је представљао јединство производног, трговинског и банкарског капитала. У
Енглеској су била бројна акционарска друштва и крупни капитал ангажован у разним
привредним гранама. Енглеска фунта стерлинга је играла доминантну улогу у свим
међународним плаћањима.
Још у току Другог светског рата председник САД Рузвелт је на
конференцијама у Техерану и Јалти померао како економску тако и војну моћ у
корист САД у односу на Енглесаку. То је могао, јер је САД била учесник у рату али
ван директних војних разарања. То је настављено са архитектуром Уједињених нација
а нарочито конференцијом у Бретон Вудсу.
Британска фунта је била главна у девизним резервама у већини земаља пре
Другог светског рата. Тешка економска ситуација у Великој Британији после Другог
светског рата и јачања доминације САД у глобалној економији је довело до губитка
фунте стерлинга као најважније светске валуте.
Како је САД завршетком Другог светског рата изашла као хегемонистичка
сила на војном, политичком и економском плану, то је била у стању да одлучујуће
утиче на креирање светских односа према својим интересима.
Ту позицију САД је одмах употребила код изградње послеране архитектуре
економског поретка, који је у потпуности подредила својим интересима, а у темеље је
20
уграђена и ,,конструкциона” грешка у Бретон Вудсу, чије су последице данас
очигледне из ове финасијске кризе.
Одлукама конфренције у Бретон Вудсу од 1944. године постављен је златни
стандард базиран на злату и две валуте - УС долар и фунта стерлинга. Ускоро према
новим правилима, долар је постао једина валута везана директно за злато. Амерички
трезор гарантовао размену долара за злато, страним агенцијама и централне банкама
у односу на $ 35 за унцу злата. У ствари, злато је постало главна ставка у девизним
резервама. /11./
/11./ J.E Stiglitz. 1977. “Monopolistic competition and optimum product diversity,”
American Economic Review 67. 297-308.
21
довео је до тога да Америка има јединствену улогу у светској
привреди.
САД производи око 20 посто светског БНП. Укупни светски
БНП износи око 60 трилиона долара. Реални удео САД је 12
трилиона, или једна петина, у исто време, Америка троши око 40
посто светског БНП. Према паритету куповне моћи, долара.
6/ 3 - Инфлација долара
22
коришћене за прорачуне и штедњу. Од тада, удео евра је у сталном порасту, као и
централне банке многих држава покушавају да диверсификује своје резерве у евре.
Колико је велики значај резервне валуте ,,петро долара” за САД ,најбоље ће
илустровати процена Алена Гринспена од 2002. године, да ако се не заустави тренд
пребацивања трговине са долара на евро да би САД у првој фази могле изгубити 13.000
милијарди долара само у првој фази.
Јапански јен је био виђен као трећа најважнија резервна валута и тако је
коришћен већ деценијама, али је недавно, због слабости у којој се нашла привреда
Јапана у знатној мери опао његов значај.
Швајцарски франак се такође користити као резервна валута због
стабилности, иако је проценат свих девизних резерви које се држе у швајцарским
францима, као по правилу, мањи од 0,3%.
долара доводи до опадања животног стандарда у САД и свођењем на реалну меру исти
ће опасти бар двоструко, што је најмање могуће. У историји није забележен тако
23
високи животни стандард, заснован само на штампању новца. Потпуно је јасно да
америчка елита, крах долара сматра крахом, крахом своје униполарне моћи и
крајем ,,америчког сна”.
7. ЗЛАТНИ СТАНДАРД
7/ 1 - Историјски преглед
24
Наравно читава количина се не налази у промету, нити код централних
банака, али се процењује да се само око 30 % налази у промету, док је остало злато
тезаурисано код приватника.
Ради нашег рачуна укупан бруто друштвени производ 192 државе у свету у
2008. години је био око 60.000 милијарди долара. То је све што је производ рада свих
људи у свету.
Под предпоставком да је сва количина злата у промету, када упоредимо ове
две величине, долазимо до закључка да је годишња валоризација БДП читавог
човечанства скоро 12 пута већа од овако валоризоване количине злата.
Ако поредимо изнето, или је 12 пута подцењена вредност злата или је 12 пута
прецењена вредност БДП, на штету златног стандарда. Тај несклад је инфлаторан и
неодржив на дужи рок.
Већ смо истакли да је ,,петро долар” главна обрачунска валута код купвине
нафте. Да би разумели кретање цена нафте поредићемо просечне цене нафте према
ценовнику ОПЕKа:
25
долара као основе међународних плаћања. Нафта је дакле прилично
предвидљива, непредвидљив је долар, јер нема фундаменталне
вредности, јер је у основи виртуелна валута.
Међутим, мерење и упоређивање разних роба које би се исказале у
доларима довело би до конфузије па би све било непредвидиво као и нафта.
Уствари резултат би био, несталност и нестабилност цене нафте, као и
осталих роба, је у ствари нестабилности долара. Либерални
апологетски економисти то све оправдавају потребом стабилизације
тржишта које је у нескладу са тражњом.
Мора се признати чињеница да су цене нафте потенцијално стабилне
и предвидљиве, под условом да је златни стандард веза и предвидљив.
Ипак мора се истаћи да цена злата на берзи је променљива, али већ дужи временски
тренд је у сталном порасту.
26
Такође су државе, издавачи папирног новца, избегле обавезу конвертовања папирног
новца у плементи метал, па је тако важење папирног новца постало слободно.
27
је Рузвелт дао законске предлоге за регулацију банкарског система, надзор над берзом,
као и друге мере за дотирање фармера и смањење незапослености.
У оквиру ових мера реорганизован је банкарски систем и законски су
одвојене надлежности депозитних банака, пословних банака и осигурања. Истим
законом су основана државна осигуравајућа друштва Fani Me, Fredi Meka ради
осигурања хипотекарних кредита на некретнинама.
Овај закон је укинут 1999. године јер је сметао банкарима па су управо Fani
Me, Fredi Meka, Liman Braders били прве ,,жртве” ударне игле, актуелне кризе.
Економски модел који се урушава, настао је као одговор на кризу из 70
година прошлог века. Била је то криза капитала који расте брже него накнада за рад.
Проблеми ове врсте су решавани у датом исторујском времену на два начина,
или кризом хиперпродукције или извозом капитала. Како су оба начина била
потрошена, а време ,,хладног рата” и конфронтације са СССРом, је наметнуло захтев,
да САД иде даље путем научно технолошког напретка. Да није изабран тај пут
,,хладни рат” би САД изгубили. Председник Картер и први човек ФЕД Пол Вокер се
одлучују први пут у историји капитализма да емисијом новца стимулишу укупну
тражњу.
28
У замишљеној ситуацији идеалног функционисања тржишта капитала, сви
учесници имају на располагању исту информацију, поступају по истим прописаним
правилима у истом тренутку, и само од њих зависи како ће ту информацију
користити. Кршење процедуре, од једног или више учесника, овлашћени орган,
прекршиоце лишава добити која је остварена у повређеном поступку. У стварности је
другачија ситуација. На тржишту су присутни мање и више информисани учесници,
који имају мање или више знања и вештина. Зато имамо ситуације када је једна
страна у трансакцији више информисана од друге стране.
29
свеопшта целокупна приватизација до укидања државне својине, да би на крају
укинули и државу.
/15./ Funnel, B. “Debt is capitalism’s dirty little secret,” Financial Times, 30/06/2009.
8/ 3 – Последице дерегулације
30
финансијска тржишта постала је врло динамична. Овакво лукративно одређење,
финансијских тржишта је изменило своје облике и добило друге карактеристике.
Једна од најзначајнијих карактеристика нових облика регулисања финансијских
тржишта су дерегулациони токови савремних финансијских тржишта, који су
омогућили куповину и власништво над значајним привредним ресурсима
транзиционих земаља за виртуелна средства, како је то показала ова криза.
9 ИНТЕРНАЦИОНАЛИСТИ И ГЛОБАЛИСТИ
9/ 1 – Идеолошка матрица
31
Огромни финасијски капитал је омогућио да се на светском нивоу створе
облици групног организовања, од интересних група, држава и над-држава до
међународних организација и транснационалних корпорација, те међународних
покрета, невладиних организација. Те организације су метастазирале и у ширину и у
дубину, појединих држава, обухватајући својим утицајима животе појединаца и
традиционалних заједница неупоредиво више него и најтоталитарнија „класична”
држава, тако да се десио чудновато апсурдан процес.
9/ 2 - Либерализам
32
цивилизације. Либерализам није само део историје ове цивилизације, али је у глобалу
њен врхунски израз, њен резултат.
9/ 3 - Глобализам
33
месту, а у стопу је прате САД, Канада и Јапан. Ове земље су увеле најоштрије
трговинске баријере против производа, две индустријске гране пресудне за опстанак
сиромашних земаља, пољопривреда и текстилне индустрије.
Треба посебно истаћи да преко контроле коју имају над Светском банком и
ММФ-ом, богате земље практично присиљавају сиромашне да отворе своја тржишта
за своју робу. Притом, оне себе представљају као заговорнике слободне трговине, иако
једино имају на уму заштиту сопствених интереса и индустрија. Оне сиромашне земље
које узимају зајмове од ММФ-а и Светске банке, приморане су да смањују царинске
стопе и укидају новчану помоћ својим произвођачима уколико желе да добију кредите
од ове две институције.
Слободна трговина за развијене земље значи приступ на страна тржишта и то
без ограничења, без препрека за извоз њихове робе и без препрека за набављање
стране робе преко потребне за њихове привреде, у првом реду сировина и коришћења
јефтине радне снаге.
Ове су структуре, како генеза светске финасијске кризе показује, под
класично либералним изговорима заправо учиниле и проузроковале, све супротно од
онога што пропагирају основни постулати либералног креда.
Јасан је наведени пример, ,,Ја сам видео да многе земље не раде оно што је у
њиховом интересу, али је чињеница да раде оно што је у интересу Сједињених
Америчких Држава”, рекао је он, ,,ми смо им дајемо новац," питам, ,,да ли сте
мислили међународну помоћ", "Не, ми новац дајемо менаџерима и купујемо њихове
лидере”. /18. /
34
Преобликовање и урушавање економске и финасијске стварности далеко је
одмакло од теоријских концепција упорно пласираних од стране авангардних
заступника либералног концепта и свемогућег слободног тржишта.
35
склоности ка потрошњи с подстреком за инвестирање чинили публицисти
деветнаестог века или савременом америчком финансијеру као страховита повреда
индивидуализма, ја га, напротив, браним и као једино могуће средство да се избегне
уништење постојећих привредних облика у њиховој целини и као услов успешног
деловања иницијативе појединаца”./20. /
36
одговорност иде чак до евентуалног умишљаја, а то је, да је могао предпоставити, да
ће се штетан догађај десити.
Након дерегулације, остављена је слобода, уствари могућност да дужник
пријемом новца, без икакве одговорности, према повериоцу, а и фирми за коју ради
као дилер на берзи, да поступа, према правилима ,,хазардерског коцкања”. Ако има
среће, добро је ако нема среће, држава ће надокнадити, јер је толико ,,велики” да не
може држава дозволити да пропадне. Сада су банке практично охрабрене да могу
непромишљено и даље преузимати ризик.
Колико је неекономски поступано, након дерегулације може се видети у
поступању са камата. Познато је да је камата ,,цена која се плаћа на позајмљени
капитал”. /5./
37
Гриспен је је покушао да спечи колапс, снижавањем камата на узете кредите, што је
уствари резултирало повећањем задужености грађана. У исто време вероватно
координираним потезом су брокери на тржишту некретнина отпочели, смишљено,
енормно повећавање цена, што резултирало повећањем цена из недеље у недељу.
38
сировине и енергенте, или у државне вредносне папире, као
последње сигурно уточиште.
Све је ово утицало на пад тражње који је смањио промет некретнина, којима
је цена падала, а то је довело до пораста каматних стопа. Инвеститори, који су градили
на кредит, као и грађани нису могли да отплаћују рате кредита, почели су да масовно
враћају куће и станове банкама или су банке по основу хипотеке узимали куће и
станове. Банке су уместо позајмљеног новца, добијале кредите. Банке су постале
неликвидне. Требао им је новац за исплату клијената, па да би га имале, почеле су да
распродају, враћене некретнине. Понуда је још повећана, а код ионако слабе тражње,
повећана понуда је довела до још већег пада цена некретнина. Пад цена некретнина, је
повећао каматну стопу и довео до краха тржишта некретнина.
Пад је окончан крахом 09.08.2007. када је обајављен банкрот хипотекарног
тржишта.
Како пише Financial Times укупан дуг на тржишту кредита у САД био је
крајем марта 2009. године 53 хиљаде милијарди долара, односно био је 3,5 пута већи од
бруто домаћег производа
Одлагање признања неспорне чињенице, краха система, настављено је
финансијским трансакцијама. Да би указали на то, треба обратити пажњу на следеће.
Посматрајући мере које су америчке власти покушавале да употребе ,,против” доласка
кризе, постоји једна веома важна карактеристика. Сва средства која су улагана
узимана су из буџета, и повећавала су буџетски дефицит уз помоћ кредитних
институција, односно поверилаца. Буџетски дефицит САД је био 1998. године 2
39
трилиона долара, а 2009. је 14 трилиона долара. То значи да је, за 11 година је буџетски
дефицит повећан за седам пута.
То је јасна тенденција државе да спречи стечај пре свега финансијских
гиганата са милијардама долара дуга и да прикрије стечај милиона малих дужника.
Да ли је грешка је спасвање банкара, а не бизнисмена, и породица које су купиле кућу
са хипотеком, време ће показати. Породица је остала без куће, а бизнисмен, без свог
посла.
Код овакве законске одлуке конгреса и владе треба имати у виду, озакоњену,
дакле легалну праксу ,,лобирања”, путем личности или група ,,кокуса”, којима се
легално даје новац. То је уствари легализовано ,,подмићивање”, за које велике банке и
корпорације имају средства, док појединачни купци кућа им нису конкуренти.
Време ће показати дали ће финансијери моћи да унапреде своје пословање у
толикој мери да покрију губитке, или ће то бити отпис на буџетском трошку.
Бизнисмен је изгубио посао, као и породице куће, али сада неће моћи, као порески
обвезници, путем пореза да пуне буџет.
Очит је циљ оваквих мера спашавање постојећег финансијског система и
тржиште капитала, као и финансиске олигархије, али само на контролисани начин, да
остане основа њихове моћи, нетакнути кредитни систем. У контролисаним режиму,
стечаја индустријских дивова и држава добија неку контролу, јер уложена средства
постају државна имовина, док је индустријска производња потпуно елиминисана из
оваквок ,,оздрављења”, привредне ситуације.
40
посто годишње, а дугови расту брзином од осам до десет посто
годишње.
/21 /dr Стивен Коен и dr Бедфорд Делонг Universitet Berkli ,,Крај утицаја: шта се
догађа кад друге земље имају паре” Политика 12.02.2010.
41
Основна карактеристика таквих хипотека јесте да се стамбени кредит нуди и
одобрава без велике провере имовинског стања тражиоца. Привучени ниским
почетним каматама на хипотекарним кредитима, американци нижих платежних
могућности, почетком миленијума су са невиђеном лакоћом долазили до кредита за
куповину кућа системом „кључ у руке”.
Узимајући кредите, поносни кућевласници обично нису обраћали пажњу на
ситна слова у кредитним уговорима, а управо тамо, у једва приметним клаузулама,
постављена су услови, који су довели до данашњег глобалног финансијског потреса.
Да би се осигурале од губитака, хипотекарне банке су корисницима кредита у
случају нередовног подмиривања рата, уговарали експоненцијално увећавање камата.
Са друге стране, банке, зајмодавци, су кренули да хипотекарне кредите препакују у
комплексне финансијске аранжмане и препродају их заинтересованим инвеститорима
широм света. Мноштво централних банака широм света дуго није имало готово
никакав увид у правила купопродаје ових кредита.
До данас нико поуздано не зна колико је таквог новца „увезано” у пропалу
шему ризичних хипотекарних кредита из САД. Експерти спомињу вредност хиљаде
милијарди америчких долара, које називави ,,хипотекарни долари, контаминирани,
отровни новац”, и сл. Такође, нико још поуздано не зна колико је комерцијалних
банака, завода и шпекулативних фондова широм света, купујући такве финасијске
деривате улагало у одржање урушеног ,,америчког сна” наносећи непроцењиву штету
сопственој кући.
Генерално, велики проблем произилази из огромних задужења и стамбених
кредита које су амерички грађани узимали после 2000 године, где задужења грађана
прелазе 3 билијарде долара у односу на деведесете, што је, и за садашње економске
стандарде, огромна цифра.
Почетак кризе се везује за септембар 2008. године отварањем стечаја над
банком која је по капиталу била трећа у свету, Лиман брадерс ,,Lehman Brothers” што
се показало ускоро да није изолован догађај. Ово је била карика у следу финасијских
катастрофа. Банка Лиман брадерс је била само окидач.
Само у једном дану највећа светска осигуравајућа компанија AIG изгубила
70 % вредности.
Америчка банка ,,Bank of America” у трансакцији од 50 милијарди долара
спасава највећег америчког брокера Мерил линч ,,Merrill Lynch”.
Америча влада својим средствима национализује Фани меј „Fannie Mae" и
Фреди мек „Freddie Mac" које су основане за време Велике депресије, ради обезбеђења
хипотекарног тржишта а у време дерегулације су приватизоване. Они су обухватали у
време национализације 30% америчког хипотекарног тржишта у вредности 12
билиона долара.
42
2007 Француска банка БНП Парибас суспендовала рад три инвестициона
фонда због недостатка средстава.
2007 у Британији банка Норден рок тражили помоћ од Банке Енглеске,
после пет месеци је национализована,
2007 влада САД дала банкарском систему 815 милијарди долара помоћи,
43
2009 губитак јапанског Хитачија 10.29 милијарди долара,
2009 Ројал банка Шкотске претрпела губитак 36.3 милијарде долара,
2009 Кина и Јапан дали 38.4 милијарди долара,
Јужна Кореја дала 19.2 милијарди долара, а земље
АСЕАНА дале 12 милијарди долара у азијски антикризни фонд,
2009 МИТАЛ највећа корпорација челика у свету забележила губитак од
1.06 милијарди долара и пад продаје за 15.1 милијарду долара уз
отпусштање 9.000 радника,
2009 кинеској нафтној компанији Синохем смањен приход за 35.3%,
2009 противкризне мере владе Кине износе 586 милијарди долара,
2009 Грузинске банке изгубиле 113.2 милона долара,
2009 Компанија ЛГ из Јужне Кореје смањена добит за 72%,
2009 Мајксофт опала продаја за 6%, у износу од 13,6 милијарди долара,
2009 за 6% смањен БДП Русије,
2009 у Великој Британији повећан буџетски дефицит у фискалној 2008-2009
години од 90 милијарди фунти, што представља 6,19% БДП,
2009 Швајцарски губитци банкарског сектора су 17,07 милијарди долара,
уз отпуштање 9.000 запослених,
2009 губитак Сони Ериксона 879 милиона евра,
2009 у Турској повећан број незапослених за 1 милион и износи 15.5 %,
2009 Филипс објавио губитак од 228 милион евра,
2009 амерички алуминијски гигант АЛЦОА има губитак од 2 милијарде,
2009 дефицит буџета ,,банкрот” Исланда,
2009 Дубаи тражи одлагање исплате кварталног дуга од 60 милијарди $
2009 32 милиона радника изгубило посао од почетка кризе,
44
2009 дуг Велике британије 1.2 трилиона долара,
2009 дуг Немачке 2.32 трилиона долара,
2009 дуг Пољске 190 милијарди долара,
2009 дуг Литваније 38 милијарди долара,
2009 дуг Летоније 28 милијарди долара,
2009 дуг Естоније 2.7 милијарди долара,
2009 Литванија, Летонија и Естонија добиле најнижи рејтиг због кризе,
2009 дефицит буџета Грчке 300 милијарди еура, 441 милијарда долара,
2009 банке Исланда дужне 5.7 милијарди долара штедишама,
2009 дуг Ирске 1.800 милијарди долара,
45
3. Јапан 4.348.000 0,4%
4. Индија 3.267.000 6,6%
5. Немачка 2.863.000 1,3%
6. Велика Британија 2.231.000 0,7%
7. Русија 2.225.000 5,6%
8. Француска 2.097.000 0,7%
9. Бразил 1.990.000 5,2%
10. Италија 1.821.000 0,7%
11. Мексико 1.559.000 1,4%
12. Шпанија 1.378.000 1,1%
13. Канада 1.307.000 0,6%
14. Јужна Кореја 1.278.000 2,5%
15. Индонезија 915.900 6,1%
16. Турска 906.500 1,5%
17. Иран 842.000 6,5%
18. Аустралија 800.500 2,2%
19. Тајван 738.800 1,9%
20. Холандија 670.200 1,8% /22./
46
Капитализам није само употреба најамног рада, али и рационалне
организације производње. Одговор на ово питање може се тражити у рационалном
односу према животу у оквиру религијског мистицизма католичке цркве. Она нуди
рационалан однос према животу, не само у односу са Богом већ и економских односа у
оквиру религије. Свако свој грех може откупити преко индулгенције, за опрост греха,
помоћу новца или других вредних предмета. Истим методом се може обезбедити и
бољи загробни живот.
Међутим, и поред тако рационалне цркве, капиталистички начин производње
под доминацијом католицизма, по мишљењу Вебера није могао да дође. Разлог за то је
првенствено у ниској предузетничке активности, предузиманој од стране теолога
посматран са верском незаинтерсованошћу.
У већини економских активности, црква је била под утицајем великим
професионалних удружења, која су била веома озбиљно ограничене веће производње,
због чувања својег цеховског положаја. Тешко је рећи колико је та економска
структура била производ католичког менталитета, али се ово сасвим уклапа у
размишљања католичких теолога.
47
банке, већ су то Немачка, Британија и Сједињене Америчке Државе, где су
доминантни протестанти.
48
уствари виртуелним новцем, купили неке производне погоне а најчешће тржиште и
тако стварали потрошачку цивилизацију.
Треба истаћи да тржиште развијених држава никад није било слободно за
финалну робу из других држава, јер су увек постојале квоте и дозволе, док је слобода
била само за сировине из тих земаља. Глобализација није била препрека за повољнији
положај глобалиста у односу на остале. Испада да меркетиншке пароле о слободи
тржишта, предузетништву, конкуренцији и у глобализацији слободној утакмици за
неког важе а зна се за кога не важе.
Како се концепт и систем урушио а немају структуралана решења за
дубину кризе и њену брзину ширења одлучују се за државну интервенцију са
доштампаним доларима, дакле без покрића, да спашавају систем који се урушава.
Сведоци смо хиљада милијарди датих долара и евра и упумпавање истих у банке и
привредни систем који се урушава.
Сведоци смо настајања државног капитализма у центру неолиберализма уз
аплауз и аминовање идеолога неолиберализма. Социјализацијом насталих губитака
чини се очајнички покушај спашавања система без перспсективе.
На ту бесперспективност ће мо указати са неколико детаља. После
подписивања Бретон Вудског споразума само три године САД није имала буџетски
дефицит, који је у 2009. години нарастао на 14.5 билиона долара, у 2007. банкротирале
су 3 банке, у 2008. банкротирало је 25 банака а у 2009. је банкротирало 140. банака и
то треба напоменути од 5. највећих банака у САД три су банкротирале а ове две су са
огромним средствима саниране. Од 50 савезних држава САД, 49 имају
буџетски дефицит. Око 10 милиона кућа су испражњене и непродате због
неплаћања хипотекарних кредита, а због смањења привредне активности око 500.000
радика сваког месеца остаје без посла. /24./
49
Тако велики износ средстава привидно није довео до девалвације валута, или је
је пад био, неугледан када се посматра у кретању у односу једна са другом, али се јасно
одражава на раст цене злата у свету.
50
највећих светских банака добило је око 835 милијарди долара, што премашује њихове
губитке и отпис њихових ненаплативих потраживања која износе око 800 милијарди
долара. Међутим, многе позиције у билансима банака нису јасно позициониране по
новим условима и многа потраживања нису сигурно наплатива. /26. /
51
- повећање незапослености од 10,0% до 31% у појединим државама,
стручне
процене стварне незапослености у САД око 21%.
- повећава се број стечаја предузећа,
- рекордан број случајева отуђења непокретности,
- повећава се број протеста, на протесту у Вашингтону 12.08.2009.
присуствовало
1 милион 700 хиљада становника,
Код сагледавања будућности долара, морамо прво сагледати основу онога шта
чини стабилност валуте а то је америчка економија. Узмимо структуру бруто
друштвеног производа у данашњем тренутку 75% дају услуге. У последње 3-4 деценије
земља се потпуно деиндустријализовала. Сведоци смо сељења читавих грана
индустрије у друге земље, ради јевтиније радне снаге или сировина а у сваком случају
ради повећања профита. Нема чак ни америчких фармерица, последња фабрика
,,Левис" је затворена 1998 и 1999. године, производња текстила и текстилни производи
су непознати на тржишту као амерички. Нема ни лаке индустрије, све више се губи и
тешка, увози се челик, аутомобили, техничка роба.
Дакле, САД је земља услуга, и око половине тих услуга су финансијске услуге.
Значи да трећина америчке економије живи на светским финансијским операцијама.
Ако се тај балон издува, губи се трећина америчког БДП-а. То је минимум јер је са
њим везан још цео низ других грана, изградња и адаптација кућа, грађевински бизнис
ће пасти, као опште трговински промет, због помањкања средстава. То ће све довести
до повећања незапослености.
Према томе подржављење банака које је учињено са огромним, наштампаним
доларима, дириговано подстицање потрошње, неће решити кризу у САД , кризу може
ублажити и решити једино веће подстицање производње.
52
себи садржати економску структуру и капитализма и комунизма, према мишљењу
теоретичара левог покрета.
Као економски систем, социјализам се често веже за државно и колективно
власништво средстава за производњу, а тиме и самих крајњих производа. Таква
контрола може бити директна, односно преко разних модела колектива радника, или
може бити и индиректна, односно преко утицаја државних органа власти.
За Карла Маркса, који је уствари дефинисао и помогао успоствљању модерног
социјалистичког покрета, социјализам треба да искључи или сведе на минимум
тржишта, капитал и рад са тежњом за личним благостањем.
Теорија социјализма није била јединствена. Док су једни теоретичари
предлагали селективну национализацију основних индустријских грана у оквиру
мешовитог економског система, други су инсистирали на стварању система под
снажном централном контролом државних органа власти, а трећи су опет били
присталице тржишног социјализма, где друштвена контрола власништва постоји у
оквиру тржишне економије и приватног власништва.
Теоретичари су полазили од тога да ће на крају, доћи време када, захваљујући
високој продуктивности, те научним и технолошким продорима, производни
трошкови робе широке потрошње, ће бити у таквој економији, тако ниски, а сама
роба ће бити произведена у таквом обиљу, да монетарни систем, као механизам за
расподелу потрошних добара, биће бити непотребан. То је комунизам где ће бити
производња и расподела по принципу ,,да свако привређује према способности, а
расподела према потребама”. /3./
53
остваривали технолошки напредак и економски раст, покушали су да шире своју
идеологију на целу планету, остваривали су економску контролу над многим земљама
и неколико деценија су били еквивалент једна другој, окончали су.
54
доводи до чињенице, да социјалистичка држава, монополизује процес инвестирања и
потрошње ресурса у друштву. Тиме држава постаје ,,суперконцерн” где бирократија
почиње да игра улогу управљача, и почиње да се руководи истом логиком ,,власника”
капиталисте, али лошег домаћина.
Држава треба да се фокусира на мали број националних циљева, образовање,
здравство, транспорт, инфраструктуру, социјалну заштиту, одбрану, као и нормативно
регулисање правила тржишне утакмице и индустријског развоја.
55
-да национална законодавсва појачају регулаторне механизме који омогућавају
надзор националних и светског финасијског система,
-да се при ММФ формира одбор за финасијску стабилност који ће укључити све
чланице, а који ће имати регулаторну и контролну функцију,
-да се побољша нормирање и квалитет банкарског капитала,
-да понуде бољи висококвалитетни међународни рачуноводствени стандарди./28./
Поред тога, конкретнија је била Русија која је као део иницијативе на самиту
Г-20 земаља у Лондону, поднела захтев ММФу да се истражи могућност стварања
наднационалне резерве валуту, као и обавезно диверсификовање девизних резерви у
структури пословања националних народних банака и међународних финансијских
организација.
/28./ http://en.wikipedia.org/wiki/2009_G-20_London_Summit
56
Савет за сарадњу земаља залива, у који су укључени Саудијска
Арабија, Абу Даби, Кувајт и Катар, планирају зајеничку јединствену валуту,
за коју би продавали нафту.
Значај оваквих одлука може се оценити ако има у виду чињеница, да је неколико
месеци после одлуке ирачког председника Садам Хусеина, да нафту продаје за евре
уместо за доларе у марту 2003. Ирак нападнут од стране САД и Британије. Ирачко
оружје за масовно уништавање је изговор за ,,casus beli”.
Видели смо да долар од 1999 када је 1 долар вредео 1.5 евро опао 2008 на 0.68
евра, са тенденцијом сталног пада. И влада САД је напустила политику јаког долара
шо се види након посета председника Обаме Кини. Поред тога сведоци смо неколико
покушаја САД да оборе цене на берзи енергената и објених метала, јер је то била
опробана метода у ранијим кризама да појевтине инпут, али је Кина увек одреаговала
па су цене стабилне на релативно високом нивоу, за барел нафте 75 до 80 долара.
57
која би имала штетне последице и по економију земаља БРИКа које бележе раст. На
овакав закључак указује и одлука земаља залива о новој регионалној валути до 2018.г.
ЗАКЉУЧАК
58
Шта се сада догодило 2008. супротна ситуација. Криза у свету у 2008 није
почела од чињенице, да је превише улагања у индустрију или робу за коју нема
тражње, већ супротно томе да има превише захтева, који се повећавају драматично.
Наиме банке прикупљена средства депонената инвестирају у некретнине, и делатности
која су заправо банкротирале. Аутомобилска инсустрија САД је неконкурентна а
некретнине прецењене. Банке воле да стварају новац из ничега, јер билансно према,
карактеристикама финансијског система, будућа зарада је велика, али корисници
кредита, кредите не могу да врате. Дакле, механизам почетка кризе је другачији.
Једни желе нови светски систем, који уствари представља реплику постојеће
неравномерне расподеле моћи, само на други начин. Тај систем би се темељио на
развојној улози и на регулаторној функцији државе. Држава би имала и надзорну
функцију као и механизме у међународним институцијама, па би преко њих могла да
делотворније делује на системске проблеме света.
Други желе, један другачији свет који би био више демократски и у већој
мери егалитаран, који би ослободио људе и природу од диктата и тираније моћних
стим да се оствари модел да се заједнице узајамно снаже и помажу једна другој.
59
Тако је САД користећи своју војну, економску и политичку силу, шириле зону
коришћења долара, и путем доктрине глобализације, доминацију долара проширили
територијално на читав свет.
САД су развијале западну Еропу, Јапан и Азијске ,,тигрове” на принципу,
финасирања производних погона, и куповине производа од тих земаља за доларски
папир. Реално највећи извоз земаља, које су постигле највећи индустријски развој у
другој половини прошлог века, био је у САД.
Када је на основу размене, по принципу за доларски папир, се добијала реална
вредност, а финасијске трасакције омогућавале енормне зараде, производња је као
непрофитабилна исељавана из САД. Земље у које је су сељени производни погони,
реалном производњом, радом и штедњом су створили велике девизне резерве.
Финасијске трансакције и иновације у трансакцијама, са стварањем разних
,,фондова” које морамо назвати ,,шпекулацијама” створена је огромна маса
финасијске активе која вишеструко премашује, реалне економске вредности.
Пошто је виртуелна вредност, доларског папира, функционисала према
иностранству, експеримент је усмерен на америчко домаће тржиште. Подстицање
станоградње и куповине некретнина, јевтиним кредитима, без икакве провере
бонитета дужника, добио је националне размере. Сви су били у кредитном ланцу. Од
незпосленог који је узео кредит а знао је да га неће вратити, преко агента продаје који
је нашао таквог клијената, ради осварења процента од продаје, преко банкарских
проценитеља, контролора и менаџмета, који су на све то пристајали ради остварења
бонуса, до државе која је имала народ који богатством остварује ,,амерички сан”.
Створена је спирала, земља је дужна 15 билиона долара по основу платног
дефицита, а грађани немерљив износ по основу хипотека и ,,пластичног новца”, јер је
број картица издат у милионском броју, а банке ради избегавања панике не
саопштавају, ни број корисника, ни колики су дугови по том основу.
Мере владе САД за спашавање великих банака, давањем свеже наштампаног
новца, без подршке производњи, је погрешно, јер решење не може се бити,
понављањем, основног проблема. У САД је од почетка кризе банкротирало 168 банака
и изгубљено је поверење у банкарски систем. Санирање банкарског система, се
покушава реализовати давањем огромних количина новаца а то је сигуран пут
инфлације, стим што се мора имати у виду величина доларског тржишта, па сходно
величини и успорена инфлаторна реакција.
Неки економисти давање хиљада милијарди средства банкама именују,
докапитализацијом, што није тачно, јер ће банкарски систем, са илузијом оздрављења,
а та средства, која неће нестати, већ ће их проследити у реалну економију, покренуће
се кредитно тржиште, и круг се не затвара, већ спирално се понавља, све, само на
вишем нивоу.
Најопаснији резултат актуелне финансијске кризе, је основано уверење да су
неке финсијске институције превелике да би пропале. Овакав став изазива не
поверење и нарушава конкуренцију на финансијским тржиштима капитала. Он
охрабрује ризично пословања и ствара услове за следећу кризу. Ако се овако решава
проблем, он ће постати још озбиљнији.
Губитак поверења у долар је попримио светске размере, и то је незаустављив
процес, који се манифестује у све већем броју земаља које се ослобађају доларских
60
резерви, као и перманентном, изгледа контролисаном девалвирању долара, што
изгледа не зависи од матичне земље.
Све су веће продаје нафте за друге валуте и ако је још доминатан долар. Губитак
и смањење нафтног тржишта за ,,петро долар” je евидентно, као и полагано
истискивање долара у трговинској размени, код све већег броја земаља.
Величину користи од ,,штампарије” долара може се видети из процене, да у
свету ван САД има од 55 до 60 билиона долара, те од камата на дата средства земљама,
је омогућило такве повољности САД да са учешћем од 20% светској производњи,
учествује са 40% у светској потрошњи.
Нобеловац Милтон Фридман један од идеолога неолиберализма, давао је
подршку, штампању долара без покрића и да се за њега купује нафта. Позната је
његова изјава ,,такав долар не представља опасност, све док се не врати у САД”. Али у
дугом приоду је наштампано хиљаде милијарди долара без покрића, који се из света
враћају у земљу порекла. Кина има око 2.500, Јапан 1.000, Судијска Арабија 900
милијарди долара резерви, па већина земаља ,,меко приземљује” долар, да би имали
довољно времена за излазну стратегију са толиком масом новца. Наведене земље
купују концесије, злато, руднике свуда по свету.
Шта је алтернатива ?
61
Нови глобални финансијски систем, несме имати и заснивати се на дебалансу
трговинског биланса, које су карактеристика тренутног међународног система.
Дебаланс може да буде ствар поједине државе и њен терет, који не може преливати на
друге државе.
Корпа валута треба да буде потпуно аналогна за оно што је злато у светској
привреди, односно она треба да буду, правно призната средства општеприхваћених
међународних плаћања.
Еропска регија коју чини Европска Унија са валутом еуром, прихваћена је као
релативно стабилна валута али не испуњава услове за ,,резервну светску валуту”.
Унија је економски џин али политички и војни патуљак, је чест коментар који
карактерише ову наднационалну заједницу. И са Лисабонским споразумом,
наднационалним уставом наднационалне заједнице, ЕУ нема ни снаге ни моћи, да
води самосталну политику у односу на Вашингтон. Поред тога главну реч воде
Немачка и Француска, али консенсус као принцип, доводи да успоравања код
доношења одлука, те супротност између ,,старе и нове” Европе указује на ипак
нефункционалну организацију.
Поред тога банкрот дуг Грчке од 300 милијарди еура, и прикривени банкрот
Ирске, Шпаније, Португалије и Италије не даје сигурност еуру да превазиђе регију. На
еуро ђе се ослањати и користити га још прибрежне земље. Већ сада је зона евра већа
од формалне зоне ЕУ. Сва Северна Африка је прихватила евро као средство плаћања,
и Турска је скоро спремна на то.
62
првим годинама тај огромни новац је држан у страним банкама, па су после основали
своје банке у светским финасијским центрима. Након дечјих обести за куповином
,,златних играчака”, након сазревања земље богате нафтом су радиле и на изградњи
инфраструктуре и свог одрживог развоја. Верификацију тога даће време.
Наведене земље свесне великих финасијских губитака, кроз реални губитак
вредности долара донели су одлуку да створе своју региналну валуту, у року од десет
година. Коришћење те валуте ван наведених земаља може се очекивати код осталих
арапских земаља.
63
Имајући у виду овакво историјско искуство, уз губитак положаја светског
хегемона, повратак на мултиполарност у свету, указује да сада регионалне силе, неће
дати никоме да ,,води главну реч”, већ ће ценити регионлну економску моћ и вредност
одређивати према ,,регионалној корпи валута” и њиховој вредности.
ЛИТЕРАТУРА
64
- Prof.dr Vojin Bjelica; BANKARSTVO U TEORIJI I PRAKSI; ’’STYLOS’’;
d.o.o. Novi Sad; Novi Sad, 2005.god.
65
фацтбоок/ранкордер/2001ранк.хтмл
- dr Стивен Коен и dr Бедфорд Делонг Universitet Berkli ,,Крај утицаја: шта се
догађа кад друге земље имају паре” Политика 12.02.2010.
- Игор Панарин http://www.panarin.com/ књига "Колапс долара и пропаст САД"
- хттпс: / / ууу.циа.гов/либрары/публицатионс/тхе-уорлд-
фацтбоок/ранкордер/2001ранк.хтмл
- Џозеф Стиглиц јул 2008. http://www.project-sindicate.org.
- Economic Outlook, OECD 15.03.2009.
- Макс Вебер PRIVREDA I DRUSTVO I-II, Prosveta Beograd 1976,
- Игор Панарин http://www.panarin.com/ књига "Колапс долара и пропаст САД"
- А. Кобыаков, М. Кхазин "Залазак сунца у царству долара и крај пакс Американа"
- Economic Outlook, OECD 15.03.2009.
- dr Костас Дузинас професор, Birkenberg Univesitet, Интервју Политика 24.01.2010.
- /http://en.wikipedia.org/wiki/2009_G-20_London_Summit
66