",,1

ZAMAKKm ... TURE

'95

PS]HQLO$KI KOME.NTAR jOTIBET.AJ.\lSKE KNJIGE. MRTV]H"

Pre nego Sto zapocnem. s psiholoskim liiomen:t.arom,2e):eo b.ih d.~. kazem neKoIik'oreci 0 samom tekstu, Tibetanska klzjiga mrtvih, m Ba~ rdo Th6dol, je knji.ga upustaea Z~ mrtve iultu'"rujuCe .. , SIiCllO Egipatskoj knjizi. nrrl'Jiih., ona j'e! zamH'Hjena kao "'odic mrtvom coveku tekom perioda nj]hova, Ba:rd'o postoja~j;a. .• 5l!jiJ,OOUano opisanog kao :~").l,e>ffiti!SULnje U trajamju od cetrd.eset :i devet dana izmedu. smm 5. pOJl..O\'ll!Og :roctenja. Te]~st [e podeljen u tri dela, Prvl den, nazvan Ch .. iknai .Barlto, oph.uje psimtlh ibi,.a.UJfI, u trenutku smrtf, Drugl (teo, ill C.hiiliyld Bard'o~ bavl se stanj'em snOllkQje E18stupa odmsh posle Sllll"ti i o]]im. tlro sa naziva ,.lit.an:rdcldm. iJ.uzijama«.. T~e6t deo, in Sidp.a /3{;l1"clo.. odnosi se na pacerakInstlnkta racl'anja, I na doga&je pre rodenja, Karakterlsticno je da su .najviS.e saznanje l, pro:;.vecenje., 3 otud :I: najv@.ca mogu,fuost postlzanja oslobodenja podaremmkom stvarnog procesa u1llir".anja.. Ubrzo, po~le t'ogOl. :?:apoCinju »iluzije« koje na krajuvode do, rehlkarlui,cije,. pes\rel1jltju~e svetlosti postaju sve sIablje i raznovrsnije.a v.i:zije sve uiasnije. Ovaj silaz.ak Islustruje udalJ~v,anje svesti ad o.s.lobad'ajuCe istine i pdbUz:avanJe poncvnom fizi'ckom roden]u, Svrha uputstva je da usmerl pa~ij,ju' mrtvog coveka" Vi. svakom sledecem .stupnjlll obmane i 1Je.5- koea na stalno prisutnu mogJU.c,J.l,oo.t oslo,];lQ,I1e;nja :i da mu obj<lisul. prirodu njegovih vlzija. Tekst Bardo Thall.ol·-Q, recltuje lama u ]plisustvu. mrtvaca,

MisUJil da ne m,Og,u bolje da iskaiem sv·oju. zahvalnost. prevodleelma Bardo 1'11.odol-a:, pokojiZll.om [ami .Ka.zi Dawa-Samdupu i dr Evans.Wentzul• nego Jcroz pokus~aj.uz pomoc psiholo:§kog komentara, da "eo lican.:stve.ni svet ide] a :i problema sadrlan u ovum .spisu naclni.m malo razumljivijim zapadnom umu, Sigur-an sam da ·tesvi koji Citajn QVU knjigu otvor,enib ociju i kqji doz·vo]~ rlla uti.lle na njiih bez predrasnda, biti obHa:t1) nagr,adftni.

Bardo ThBdol', pngodno naslovljen ad strane urednika, or W .. Y.

EV&Q;s·Ve-n;~a, Tibetm~skfJ ftnjiga mrl'oiih, i28iZVao· je znatno uzbull:enje u, Zemlj3ima gde SC gO"1l'ori e.nglesJri jeaik u vreme 5VOje, prve pojiave 1921. godine. On pripada onoj Imtegorijil tekstova koji nisu intet"e1Salltm samo specijia:listima za mahajanski budizam, vee su, .zoog svojlll duboke hu.raanostt i jos d'llb~jeg sagIedanJa eajni covekove psihe, pcsebne privla~ rn]~a. svet·ovnj.aka. kQji ~i ail ptosid svoje ~nainje Q ~lvQrn, Godinama; je, }os od kada [e prvi pill t QbjavIjen, B,l1.rdo Thlj.d:ot biomoj: ,stalni sapu.tnik i njemu dJugujem ne samo mnoge podsticaje za ideje i otkri·

978 strana

ZAMAK KULTURE

Karl Gustav JUll,g

.96

ca, 'vee imnoge fundamentalne spnznaje, Za f';:!_,l]iku ad Egipalske kn.ji-

ge mrtvih; koja uveik nagnni Coveka da kaze p.reviSc ill premalo, Bardo Thadol pruza rawniljiviju fiIosofiju upucenu pte ljudskim bi6m81 nego hogovima mp!rimitivuim. divljadma. Njegova filosefija sadrzi sustinu budfstiCke p'S]holoske klime i za njega se, kao takvog, doista maze reo da je neupcredivo nadmodan, Ne samo »gnevnae vee i »miroIjtibiviili,« ho,z<l.nst.va zamisljene Sou. kao sangsaricke projekdje ljudske psihe, ldeja koja izgo]eda sasvim jasna jsrcsvecenom Evropejcu, zato sto ga pcdseca na vlastita banalna pojedncstavljenje, Ali, iake Evropejac mote lako da pretumaci ova bo:tanstva Imo projekcije, rrikako ne moze da ih It lstQ vreme smatra stvarnim, Bardo Thodo! to maze, zato sto, tl!. nekirn ad naj.sustin.s.kijih metafizicki:h premisa, postavlja prosvecenog kao I neprosvecenog EVI'opej,ca u nepovoljan polofa], Uve:k prisu'!:.mt.neiz:recena postavka BardQ T1Wflal·a. je pl,"odvl"eean karakter svih lnetafizickih iskaza i, takoae, Ideja (]J kvalltetnoj razlici izmedu razlicitili nivoa svestl i nj ima uslovl] enih metaffziekih stvarnosti, P'ozadip.a ove neobidne kojig'e nlje skrto evropsko ))Ui-'i.lhc vee veHca:nstve.n()'PQt~ vrdno »i-i«. Ovo tvrdenje moglo bi da navede .zapadnjal:kog fHo,soFa na prigovor, posto Zapad vall jasnocu i nedvosmislenost: shodno tome .•. jedan filosof se ddistava »Bcg jeste«, dok se dmgi podjednako vatreno drLi n~g<.IJcij@»Bog nije«, $ta. bi ta neprljateljski raspolozena braea nradlla s Iskazom kojr.i sledi: »Shvatajuci da je proznina tvog Intelekta budastvo, i znaj'u6i da je [Ina u isto vrerne tvoja stVest,ti ces boraviti u stanjn bozans.kog uma Bude«,

Pla:l;i,hn se da [e takav iskaz; nemio naso] zapadno] Ulosofiji i teologiji. Bard-a ThlJddl' je u svojern stanovistvu :psiholoski na najvis,em stupnju; ali u nas se fUosoHja i teorija jos uvek nalaze na srednjove. .k:ovnom. pre-psiholoskom stupnju, u kojem se samodskazi slUS3jU; ,objasnjavaju,. brane, kritikujui odbacnjn, dok je autoritet koji Ih stvara, po opsto] seglasnostt, ostavljen Izvan eblma diskusije,'

Medutirn, .m.etaf:izicki .. liskO'lz: su tvrde,nja p'sihe i stoga [esu psiholoiSki. Zapadnjackom mmu, k«)ji kompenzuje svoja dobrosnata osecanja zlopamcencst! rnpskim obzirom ea »racionalna« objasnj'enj:a" eva oCigledna. istlna izgleda ~sfl.rvise ociglednorn. in je sagle.dava kao nedopustivu negaciju :metafizj.cke »istine«. Kad Zapadnjak ,euje tee »psiholo:(iko-«, ona mu .zvuCi»samo psibolosko1':. Za njega je »du.s<lIi,({ ne~to mlosna maleno, nevredno, Iieno, subjektivno i jos, mnogo toga. On .. stoga, vise VON da korlsti Tee »duh({,premda, u :is-to vreme voli da se prervara da je tvrdenje ko]e doista m(l~e, biti .. trIo subjektlvno, ustvart n~c.inje· no od strane »duhae, prnudno ad strane »Univerzalnog Dnha«, ill cak - u nuzdi - od samog »Apsolumog«, Ova dosta srnesna pretpostavka . verovatno [e .kompenzacija za .blosnn rnalenkost duse, Izgleda da je Anatoi Frans :i:zrek:ao istinu koja vaZi za ceo zapadni svet kada, U l'llje·

ZAKAK KULTURE

strane .. 979

Psiholoski komentar :<!Tibetanske knjiige- mrtvina

97 govom Ostrvu pingvina., Katarlns; d' Aleksandri nudi sledeci saver Bcgu;

DDonn:ez le:ur ~rze arne, vnais une pedte(l! [»JLlajim d.uSll, ali malul«]

To je dusa koj~, bozanskom kreativnern moo u sebl, stvara melafizicku tvrdnju: ona odreduje raz]iike jZniedu metafizickiih entitete, Ona nlje samo stanje celokupne: metafizick.e stvamesti, ena [este ta stvarnost,

Bardo TMjdol se 0 tvru~a ;$ ovom velikom pslhcloskom Istinom.

Knjiga nije pogrebni ce:rem,on]jal, vee zb:i'rka upustava sa mrtve, vodic kro;;!: promenljive pojave .Bardo oblasti, onog atanja e-gz:istencLJ;e kQje traje cetrdeset i clever: dana posle smrti do isledece inkarnacije, Ako zanemarlmo, za trenutak, nadvremenost d~e ~. 510 Istok ptihvata :kao, oi:iglednu Cil1jenic.u - mi. cemo, kao citaoci Bardo :rhlklo!-a~ biti u mo:g,1.tCnosti da se bez teskoca postavimo u polofaj mrtvog coveka. i pazIjivo cero.o razmotciuueenje izvesno u uvcdnern delu, koje ,]e ocrtano II gornjem citatu, Na tom mestu izgovaraju se sledece reci, ne nadmeno vee ugladeno: »0, plemenito rodeni (ta] i taj), sluea.j... Sada isktl~ava.!l; Zracenje jasne svetlosti cis.te stvarnosti, Shvati. je. 0, plemenlte rodeniJ' tvo] s,ada~nj:i intelekt, it prvo] prirodt prazan, ne uoblieen ill u sta po odlikama Ill boji:, prirodno prazan, jeste sama Stvarnost, Sve-dobri, ~Tvaj intelekt ko:U j;il sada praznina, ali keji ne treba smatrat! za prazninu nistavila, vee za sam intelekt, neornetan, blistav, ushitan i blazen jeste sama svest, Sve-dob:ri Budas.

AVO. shvatanje je Dharma-Kay«, stanje savrsenog prosvetljenje; ili, kako bismo mi to, izrazil] na nasem j eziku, kreativno do za 5ve·lmli· 1:0 metafizicko tvrae:nje jeste svesr, kao nevidljiva, .nedodi:rljiva manifestacija duse, »Praznina« je stanje transcendento nad svirn tvrdnjama .i predvidanjima, Sadrzina njegovih rozlicitib manifestacija j05, uvek je la,ten tna u dusi.

Tekst se nastavlja:

»Tvoja sve$'tJ sjajna, pra7.J}.a i necdvojiva ad! VeJikog tela Zracenja, nerna .rodenja, nema smrti i jeste Ne:promen]jiva. Svetlost - Buda Amitaba«."

Dnsa, avakoko, nije mala, vee je sam zracee.I Bog. Zapad nalazi 'da je avo tvrdenje iIi vrlo opasno, ako ne I bogohulno, ili ga prlhvata bez razmisljanja i onda :pati od teozcfske inf1acij'e. Uvek, nekako, imamo pogresan stav prerna tim stvarima, .Mi, ako mosemc dovoljn.o da evladamo sobom i uzdrzirno sa od nase glavne greske da uvek zeHmo nesto cia tl.1'adimo sa stvarima i prakticno' in upotrebimo, moida bismo uspeli da naucimo vflfuUi. Iekciju od ovih ueenj&, iH da bar cenimo vecinu Bardo Tho dol-a, koji JllrH!'(J!Q1 covekl,l, daruje konBtCIm inajv~.su.

------- -

980 strana

ZAMAK KULTURE

Karl Gustav lung

98

istinu, da su cak i bogovi zracenje i odraz nasih dusa. Nikakvo sunce nije stoga zamraceno za Istocnjaka kao sto bi bilo za hriscanina, koji bi se osecao lisen svoga Boga; naprotiv, njegova dusa je svetlost Boga, a Bog je dusa. Istok moze bolje da izdrzi taj paradoks od nesrecnog Angelusa Silesiusa koji hi cak i danas bio psiholoski daleko ispod svog vrernena.

Krajnje je razumno od Bardo Thbdol-e sto mrtvom coveku razjasnjava primarnost duse, jer je to jedina stvar koju nam zivot ne razjasnjava. Mi smo toliko opkoljeni stvarima koje nas guraju i potiskuju da nam se, usred svih tih »datih« stvari, nikada ne pruza sansa da se zapitamo od koga su one »date«, Upravo se od tog sveta »datih« stvari mrtav covek oslobada, a svrha uputstava je da mu pomogne u tom 0510- badanju. Mi cemo, ako se stavimo na njegovo mesto, biti podjednako nagradeni, posto vee iz prvih pasusa ucimo da »davalac- svih »datihstvari boravi u nama. To je istina koja se uprkos svim dokazima, u najvecim stvarima kao i u najmanjim, nikada ne spoznaje, iako je cesto za nas nuzno, stavise, od zivotne vaznosti, da je spoznamo. Takvo znanje, budimo sigurni, pogodno je samo za kontemplativne koji su voljni da razumeju svrhu postojanja, za one koji su gnostici po temperamentu i stoga veruju u nekog spasioca koji, kao spasilae rnandejaca, naziva sebe »saznanjem zivota« (manda d'hajie). Mozda rnnogima od nas nije dopusteno da vide svet kao nesto »dato«, Potreban je veliki preokret u stanovistu, koji trazi mnogo zivotvorenja, pre nego sto rnozemo da sagledamo svet kao da je »dat« od same prirode duse. Toliko je pravije, dramaticnije, impresivnije i stoga uverljivije, vidjeti da se sve stvari dogadaju meni umesto da posmatram kako ja prouzrokujem da se dogadaju. Sta vise, zivotinjska priroda covekova navodi ga da se odupre videnju sebe kao tvorca svojih okolnosti. Zbog toga su pokusaji takve vrste oduvek bili objekat tajnih posvecivanja, koja su po pravilu dostizala vrhunae u figurativnoj smrti koja sirnbolise opsti karakter tog preokreta. I, u stvari, uputstvo data u Bardo Thodol-u sluzi da mrtvom coveku povrati iskustva njegovog posvecivanja i ucenja njegovog gurua, jer upustvo, u sustini, nije nista drugo nego posvecivanje mrtvih u Bardo zivot, kao sto je posvecivanje zivih bilo priprema za »Onaj Svet«. Takav je bar bio slucaj sa svim tajnim kultovirna u drevnim civilizaeijarna ad vrernena egipatskih i eleuzinskih misterija. U posvecivanju zivih, medutirn, »Onaj Svet« nije svet posle smrti, vee preokret namera i gledista duha, psiholoski »Onaj Svet« ili, u hriscanskoj terminologiji, »spasenje« od okova sveta i greha. Spasenje je odvajanje i oslobadanje od ranijeg stupnja mraka i nesvesti, vodi do' stanja prosvetljenosti i oslobodenosti, do pobede nad i prevazilazenja svega sto je »dato«,

ZAMAK KULTURE

strana 98t

Psiholoski kornentar »Tibetanske knj]ge. mrtvih«

Dovde je Bardo Th.odol,sto i. dr Evans Wentz oseca, proeesposveeivanja cija je svrha da vrati dusi bozanstvc koje je izgubi]a pr! rndenju. Za orijentalnu relig:io:ZDU Iiteraturu .karakte1'i:;;ticno je da ucenje n~;';no za.poCinje .najvazmjuOl tackom, uzvisenim i najvwim principima koji bi, ill nas, d.osH: na kraju ~. kao, na primer. u Apuleja. gde se Lucije oboZava. kao Helios na samom kraju. Shodno tome, u Bardo ThfJdol,u,PQsveCiv:auj.e predstavlja seriju smanjujucihkilmaksa koja se zavrsava ponovnim radanjem u materiel. 3edini »prnces pesvecivanja« i danas .ziv i primenjtvan na Zapadu jeste analiza nesvesli1og,kako je primenjuju lekari- ZL'I terapeutske svrhe, Ovo prodiranJe n osnovne slo- , [eve svesti je nekavrsta rackmalne majeutike u sokratovskorn smtslu, iznosenje psihickog sadrkaja koji je josuvek u zametku, podsvesan i j:os Llvek neroden, Prvobitno je takva terapija preuzela formu frojdevske psihoanallze I uglvanom se bavila seksualnhn Tantasljama .. To je oblast koja odgovara poslednjoj i najnizoj regljl Bar.da·a.,poznatoj kao Sidpa Bardo, gde mrtav covek, nesposoban da .~skoristi ucenja Chikhai

i Chonyic1 Bardo-n; postajezrhta seksualnih Iantazlja i privlacl ga vizija par-ova u snosaju, Na' kraju ga hvata neka materica i pOIlOVO dono- 5i na zemaljsil~i svet, U lneUu.vrernemil, kao sto se rnoze oce.kivati. Edtpov kompleks pucinje da :fuul(cioms'e, Ako ron njegova karma odreduje da bude ponovo roden kao muskarac~ on ce se zaljubiti u svojubuducu rnajku, a svog oca ce smatrati mrskim it gnnsnirn, Suprotno tome, budueu cerku Ce prlvm.citi njen buduei otao, a. odlbijati njena majka, Evropejac prolazt krnz ovo tIpiCn.o Irojdevsko podrucje kada se njegov nesvestan sadrlaj izuosl na svetlost pomodu analise, ali on ide u obrnutom smeru, Putnje nazad, kroz svetmfannlnc-seksuame Iantazlje, do materice. U psihoruJami~k[m krugovima cak je :re'oeno CIa je trauma. samo iskustvo radanja ~ s'ta vise,. psihoanaliticar:i:. tvrde da 51;11 doprli do secanja intrauterlnog porekla, Tu, na ;l!;alost, zapad'njac:!ti razum doseze svnje krajnje granice, Krrl:em »na zalost«;. zato !ito sa radij.e fe-· lela da je frojdovska psihoanallza mogla srecno Cia pratl ta takozvana tntrauterina iskustva jos daljev unazad: da [e uspela u tom smelom poduhvatu, OIJla hi svakako dospela dalje od Sidpa Bardo i prodrla otpozadi u nile dornete Shonyid Bardo .. einjenlca [e da S opremom pcstojee.ih bioloskih ideja takav poduhvat ne hi! bio kruntsan uspehom; za 'ujega blbHa potrebna sasvlm drugacUa vrsta filosofske prpreme od one koja se zasniva na trenutnrm Dl'lUCIUm pretpostavkama, AU da [e putovanje unazad bUD dcsledno iavedeno ono bi uesumnjtvo vcdlle d.o :postMlisanja preuterinog postojanjn, pravog Bardo zivota~ da je samo hilo moguce otkrlti bar neki trag podloznog subjekta, Ov.ako.psiboanaHti~ari nisu nikada dQspeHiza pretpostavljenih tragova intrauternih Iskustava, pit joe cak. i slavna »trauma rodwjaa zaostala kao tako C!cigledantrui.zam koji viSe. ne moi~ niSta da objasni, vista visenego

99

982 strana

ZAMAK Ki[JLT1[JRE

100 . ., h' d"~' b 1 _,. ., JI. •

stu mozc I~pot'[;i:ta '.' a je ZlVQ"t 1)0 est s raavom prognozom :Mh,Q ;~~.O J*

njegoe ishod uvek fatalan.

Frojdovska psihoa:m.'1]iza" u svim sllstins:!:dm aspektnna, Dlkada nije zasia u onu stranu Iskustava Sidpa Bards»; OQIlOsnO, ona je bila nemocna u pokusajima da se Ispetlja iz seksualnih fa.ntaz:ija i slicnih »nepcmtrijivihe tendencija kQje Izazivaju strepnju i druga. afektivna stanja, I pored svega, Frojdova teorija jeprvi PQk1!l~'ilj na Zapadu. eta se :istrazi odoadc, od animalne stere instinkta, psthicka tel!:':i.torija. koja u tan.£rickom lamaizmu odgovara Sidpa Bardo·u. Sasvim opravdan strah oct metaflzike $pre6io je Frojda da prodre u sferu »okultnog«, Pored to'ga., Sidpa stan]e, ako prihvarimo psihologlju Siupa Bardo, karaktediJ,e vatreni vetar karme, koji koviUat mrtvog c.Qveka, sve (iok ne dospe do ;,}vra£a-m.atet'lce'«+ Druglm reelrna, Sidpa stanje ne do!Z.v"Oljava rrikakav povratak, jer je od Chonyid stanja odvojeno silovitim stremljenjern nanize, prema anirnalnoj sferi in..~tl.nkta i pouovnog fizickog rod:e..nja.. Odnosno, svako ko prodre u nesvesno, ~; clsto biolos]dmp:retpost<l:v.kama, zaglavic.e se u s.Eer! instlnkta j[ nede moci dalje da napreci!Uje, jer ce stahm bitt vu.cen nazad, II fizRHm postojanie, Zato F:rojd.ova teorlja ne OlDie oa dopre do bile cegaciro:gQg, esim do sustinski. negatbvnog vreduovanja nesvesnog. Ono je samo jedno »nista do«. U Isto vreme mora se pri;!;]1ati da [e raj pogled na psfhu tipiCno zapadnja.cki, SaIl!l!O sto je ;iz:r<den buenije, jednostavnije i nemilosrdnije nego sto hi. se dru,gi usudili da ga izraze, fuko u osnovi .De misle drugacije.,. $to SEl ticetoga s.ta »duh« oznacava u to] vezi, mo.zemo same gajiti nadu da ce preneti ubea.enj{;~. AU. kao MoO je cak ii'iAax Scheler sa zaljeiUje:rll zapaaio, ;ro.oc. to:g »duha« joe. da ka~~m,o najmanje .• sumnjiva+

Iilislim, dakle, de, mozemo postaviti kao cinjenicu da se pomocu psihoanalise racionulni d.uhZapada problo U ono sto bi se moglo nsavatl neura"ticnos.t Si,lpa. stanja, i da joe taeao doveden do neizbeioog mirovanja usled nekddl:lQe prctpostavke da sve psiholosko' jeste sUbjl;;it·· ti'l1n.o .i sllcno, e..ak i taka, taj napredak pr.edstav~ja \'eli.ki dobitak, poStn nam joe ornogucio da na:pravlIDo jos jedan korak iza :na~ih svesnih :t1.vota. To znanje nam, takoL'ie., pru:l1a nagcvesta] kako treba da cita:mo BaniO' 1'hodol! - ctpozadi, Ak-o sme, UZ, pomoe :nase :z.apa<injaeke nauke, bar u neko] meri, uspe[i da razumemo pSihol.oSki :ka'raktei- Sidpa BI1;rdD-at .• ond.a je LlIas slede.ci. zadatak cia Vi.dl'illO mo.~emo H .neitQ uCinitis prethodnim Chihlyid Bardo-m.

ChOF'lyld stanje je jedna od karmw.kit! ilu.zija ~ odnesnc, Hurz.ije koje nastaju ed psihickih o,s:tataka iz prethodo]h postojanj;a. Prerna isto~!j ac·ko:m stanov;i;s,tu,. karma predstavlj a neku vrstu psihiCb teorije, nasleda, zasnovane na 'Mpotezl o 'reinikarnaciji koja je, na kraju, hi-

ZAMAK KULTURE

strana 983

P.::;iholosJd komentr .. 'r »Ti,bctanske knjige mrtvih«

poteza 0 nadvremenosti dll,fi!.). Ni nase naucno znanje ill raaum fie mogu da odrz.e korak s ovom id.eJom. Postoji previse »ako« i i>al.i«. Osim toga, nama su oeajn:icki, mato 'poz;nail:e mogncnostl JIliI.stav]j,enog postojan] <it d.use posle smrti, tohko malo da cak ne moi.emo ,ni da zamisliina. kako hi neko dckazao b:HQ :!ita u tom PQgledu. Sta. vise, nama je sarno dobropoanato, na epistemolosklm osnovama, da bd takav dnkaz bio nemoguc kao i dokaz 0 postojanju Boga, Stnga moiemo Qbazrl"ilO cia usvojlmo ideju 0 karmi samn akc je shv,atim-o kao p$ihicko naste{i:e u najslrern sfi1]slu. rea. J?sihitko nash~,iie doista ]PQstoji. - odnosno, postoji nasledfvaaje .pslihick1h karakterlstika: predispo.zidja za bolest, odlike karaktera, posebno nadarencsti i drugo. Psihii::ta. priroda ovih kompleksntb Cilljenica ne remeti se ako Ih prirodna nauka svede na ono sto se prlic.injavnkao flzicki aspekt (nukleame strukture u ceIija~ rna, i dr), One SU sustinske pojaveatveta koje seizI"aZavaju,uglavu()ID" .psibJcki,. kao Eto postoje druge, nasledene karakteristlkl§: koje se, uglavnom, izra2avaju fizioloski, na flizil:koj ravni, To su univeraalne ru:spozidje duha i treba ih shvatiti kao analogne Platoaovim formama (.eidola)~ a u skladl.ll s njima dub. organjzuje SVQ'j sadrza] .. Ove forrne 'hi se takode, mogle opisari kao ,kat,egorije analogue logiCkhn kategortjame koje su uvek i svugde prisume poput osnovnsh pestulata razuma, Samosto, u slu.eajlllnaJ1iili »formi«, ne bavimo, se kategerijama razuma vee kategorijama imagiHac:i-ie.P~to su produkti ima,giuaclje u ,su.stini uve.k vtzaelni, njlhove forme moraju, spolja, da Imaju karakter slib. i, sta vise, tipicnih slik.a.z:bog eega. sam ih, slede.ci S'V. Avgustina, nazvao »arhetipima«, Komparativna religlij.a i mitolnglja su bogati rudniei arhetipa, at ism tako [ psthologija sncva ]_ psih..oza: .. Iztle.nad:uju,ea podudarnost jzmedu slika I ideja keje one :izraia.vaju cesto je pmnz:t:o.lm~aIa najrezncvrsntje mlgracione teori]e, mada hi bHo daleko prirodnije pomisljati. na zapanjajucu slicnost. .illjudske psihe u svlm vremenima i na S'vi11'1 mestana, Arhetlpske forme fa:.ntazije se, U stvari, spontano rep,. roduknju u bile koj e vreme i ;01,'1. bUD .kQID. me stu; bez ikakvog opaZljivog traga direktnog prenosenja, Prvobitne strukturalne komponente psihe erne [edinstvo koje msta manje :Il!e iznenadnje od jedlnstva delova vldljivog tela. A:rhet:.i.pi S.U, da tako ka!e:mo', organl pre-raeioneme psfhe, Oni suo v.elno nasledivane forme i w:~je koje u prvi mah D.@lII.a:]1..Il nikakav odreden sadrfaj, On se :poj:avlljuje tek tokom zivota pojedinca, kada se Ilene iskustvo usvaja tacna kroz te forme. Daerhetipi ni- 811 svuda pre-postojalt u Istovetno] rormi, kako bise objasnija Cilljenica koju nat skoro svakom mestu pa,stavlja: Bm"do ThOdol. - da mrtvt ne znaju CIa SUl mnvi! i da se to tvrdenje podjednakc cesta susrece U sumorao] nezrelo] Ifteratari ,e'V.ropskog i :americkog spiritua1izma? Ia[t;o istc tvr,(l~llje. nalaztmo II Swedenborga, posnavanje njegovlh tekstova tesko da je toliko rasireno da, je taj komadic znanj a poznat »mediju-

:un

984 strana

ZAMAK KULTURE

Karl Gustav lung

102

mu- iz svakog gradtea, A veza izmedu Swedenborga i Bardo Th·odot .. a je pot-puna nezamlsliva. Ideja da mrtvi jednostavno nastavljaju svoje zemaljsko postojanje i ne znajuci da Suo duhovi bez tela, praiskona je i univerzalna - arhetipska ideja koja ulazi u trenomu, vidljivumani.. f'estaciju kad god neko vidi duha, Znacajno je, takode da duhovl u celom svetu irnaju izvesne zaJedni,cke crte. Ja sam prirodno svestan nedokazlve spidtll.aUstiCke hipoteze, mada nemam nJnajmsmju ze1ju da je naclnlm svojom. Morarn da se zadovoljlma hipctezom 0 sveprisutno], ali jasno izr--aienoj, psimckoj struktur! koja je nasledna i koja nuzno daje odredenu forma i smer celokupnom iskustvu, Jer, kao sto organi -t.ela nisu samo kvrge indiferentne, pasivne rnaterije, vee su dinamicni, funkcionalni kompleksi koji se .istit:u uz zapovednu nuznost. take su i~:rhiti'pi, kao organi psihe, dinamic.rn, insrinktivni kompleks] koji odreduju psihicki zivot do krajnjeg stupnja .. Zato ih takode nazfvam dominantama nesvesnog. 8loj nesvesne psihe koji je sacinjen ad tih univerzalnih danamicnih formd nazvao sam kotektivnim nesve· snim.

Koliko je meni poznato, ne postojl nikakvo nasledjvanje individualnih prenatalnih, ilt preuterinih secania, ali nesumnjivo postoje nasledni arhetip! koji SU, medutim, liseni sadrzaja, posto u pocetku ne sadrze nikakva licna iskustva. Oni ulaze u svest tek kada ih Hcaa: iskustva naeine vidljivim. Kao sto smo videli, Sidp« psihologija Sf: sastoji u zelji CIa seii:vi i da se bude roden. (Sidpa Bartio je »Bardo tragedija za ponovnirn rodenjem«). Takvo stanje isklju.c:uje hili) kakvo Iskustvo transsubjektivnih psihi'ckih stvarnosti, 05]111 aka pojedinac kategorick] ne odbije da bude ponovo roden u svetu svesti, Prema nauku Bardo ThiidOl..a~ njemu [e jocS uvek moguce, U svakom od Bardo stanja cia dosegne Dhanna.·.J(aya alto prede cetvo.rostepenu planlnu M.enI, pod uslovom da nepopusti svojo] .zelji da sledi »nejasna seetla«. To znaci da se mrtav covek mora ocajnick[ suprotstavljan diktatima razuma, kako ga mi razumemo, i da odnstane ad nadmo~i jastva koje razum smatra neprikosnovenim. 1lJ praksi, to o:zll.aes:va potpunu predaju objektivnim mocima psihe, sa svim onims~o to sobom pov[ac:i.; neka vrsta slmbolicne smrti koja cdgovara Sudu Mttvih 111 Sidpa B'a·rdo-u. Ona ollnacava kraj svesnog, racionalnog, moralno edgovornog YOQ,enja Ziiv,ota 1. voljnu predaju onome sto Barda T.hlJdol naziva »karmic~kom ib1Z~jom«. Karnlicka iluzija poticei:2: verovanja 'u vizionarni svet krajnje Iraeionalne prirode,k.oji nije u skladu nWl potiC€: iz nasih rackmalnih sudova, vee je Iskljucivi proizvod neinhibirane imaginacije. To [e cist san ilj »fantazlja« I svaka dobronamerna osoba odmahce nas upozorltl na njega: a na prvi pogled se, svakako, ne moze videtikakva [e razlika izme-d"u Iantazije teo vrste i famasmagorija jednog ludaka, cesto je potreban

ZAMAK KULTURE

strana 985

Psiholoski komentar »Tlbetanske knjige mrtvih«

same .maE! abaissemen: au niveau lnentaJ cia hi se oslobodio Siver iLu· zije, Ulas i tama tog tremrtka ima svo] ekvivalenr u iskustvima koja. su opisana upocetnim odeljcima Sidpa Bordo-a: Ali. sadrza] ovog Bardo-a. takode otkriva arhetip, karmicke slrke koje S'1;l prvo ;poja.vl.juju u svojo] zaslr,asuju60jfonni Cho:ttyid stenje je ekvivalentno namerno izazvanojpsihozi,

Cesta se sluS3 i cita 0 opasncstima jogs, naroc~.ta o ozloglaseno] KundaJinf jogi. Namerno izazvanopsihoticno stanje, toje u.izv.es:nih neslgurnih osoba Iako moze da dovede do, prave psihoze t opasnost je koju svakako treba vrloezbiljno shvatiti. Takve stvari su doistaopasne il njlrna se ne treba ba:'Iliti na nas.. ti:pi¢no zapadnj,a.CkinaCJ.n. To. [e nil" giranje sa sudbinom knja udara u same knrene Ijudsko.g. postcjanja i maze da oslobodi pravi potop patnji 'I) kojima njjedna zdrava osoba ni]e nikada sanjala, Te patnje odgevaraju paklenim mucenjima U Cha~ nyid stanju, U tekstu oplsanim na sledecl nacin:

»Tada ce '~i Bog Smrti oko vrata namaei kanapI teglice te: odseci ee ti glavu, iscupati· srce, iskidafi ereva, polizati mozak, poplti krv, pojesti meso i oglodatikosti.; ali ti :need: moci da umres, cak i kadan je tela is,e~erw na pal"ci6e.~ P0:u1C1VQ 6e ozlveti, Novo secenje izazvaee J3k Dol :i. mui!enje .. q

Ove muke prikladno o:pisuJu stvarnu prirodu opasnosti: to je dezintegracija celovitostl Bardo tela, neke vrste »tananog tela« koJe tvori vldljivi omotac psihiclmg bica u stanju posle smrti, P.siboloski ekvivalent tom raskomadavanju je ps,l.hiCka. disodja.c.ija.. U svom skodU~·· vow. obliku ana predstavljasiwfreniju (rascepljen dub). Ta najcesca mentalna bolest sustastveno sesastoji u nam.acenom obaissern:ent du niveau m,e;ntal koji ponistava normalne nadzore svesnog duha itakn pruza neogranicen prostor za igru nesvesn:ih »dominantl«,

Prelaz, dakle, sa Sidpa. stanja na Cho'l1yid :s:t'anj;e predstavlja opasan preokret II ciljevima i namerama svesnog uma, To je zrtvovanje st'lbHnosti ega .:i. p:te:da:vanje kraj ujoj neslgurnosti onega S'tO mora da izgleda kao haoticna pobuna opsenastih formi. Kada je Freud skovao frazu da je ego »pravo bo:ravlSte strepnje«, ogl.aS:a'\t:ao je istinsku i duo boku intuiciju .. Strah od samoortYOii<1nja preblva duboko u svakom egu, a. taj strah je Cesto samo nepouzdano kontrolisan zahtev nesvesnih sila da se pojave u puno] snazi, .NJiko ko te±i sopstvu (i;nd:l.viduaciji), nije posteden tog opasnog dela, jer ono sto seplasi takode prtpada celosti bica ~ podljudS:kom,. iIi nadljudskorn svetu psihickih »dominanti« od kojeg se ego prvobitno oslobodio uz ogroman naper, a pot-om Sarno de]imi{!\no, wadi vise iIi manje Iluzorne slobode, To oslcbadanje je svakako .fiuZ.m ], herojsk] poduhvat, ali nepredstavha ru.st'a kona:Cfio: ono j'esa" mo kreacija subjekta koji •. da bi nasao ]spunjenje.,. mora da se SU()C.l 5 oble:ktom. Izgledalo bi, na p.rvi pogled .• da je to .svd nabujao od pro-

.103

986 strana

ZAMAN. KULTURE

Ko.d GusttnJ J W1g

104 . k .. clio 'k T ,... . ~ 1 .v t "k-" tv. t '

Je.cJ.~a samo TO.' te svrne, '.utrazun.o ]. narazuno nase i essoce, ' tra-

iim.o 'i nalazimo nase neprijatelje, tu tl"aruno i nalazimo (1).0 sto nam je! drago i dragneeno; a. utesno Ie znati da se sve zlo i S1Je dobro :moze nacl tame, II vidljivorn objektu, gd.e maze da. se Ois'!I1oji,. kazni, unisti Hi utiva. Ali sama prlroda ne dopu~ta datakvcrajskc stanje nevmosti v.ei;. no traje, Postoje i uvek su pcstojafi, oni koji ne mogu cia ne vide kako svet i njegova iskustva Imaju svojstvo simbola, i cia on, u stvari, odra:lava nesto sto len skrlveno u samom suibjektu .• 111 njegcvoj vlastitoj transsubjektivnoj stvarnosti, Upravo ]~ te duboke lntuiclje prerna lamaisticko] doktrini, Chon.yid stanje zadobija sv:oje pI'a~'Q znacenje, zbog cega je Chonyid Bardo naslovljen »Barda :iskusavanja stvarnosti«,

Stvarnost .iskusana m Chonyid stanju je, kako llci pcslednjt odeljak odgovarajuceg Bm'do-tl, stvarnost misli, »Forme misli« pojavljuju se k30 stvarnosti, farnazija preuzima stvarno oblicje i :1:apocinje uzasavajuci san izuzvan .karmom .i. izvoden od strane nesvesnih »dominantt«. PrvI koji se pojavljuje (aka tekst citamo otpozadi) [este sveunis.t1il:vaJuti bog srnrtl, epftorn svih 1JI.lasa; njega prati dvadeset osam »mocnih« i. opakih bogil1lja i pedeset csam boginja »krvopija«. Up:rkos njihcvom demenskora aspektu, koji se pojavljnje kao zbunjujuci haes ubsnih atributa I C!ud()oviSnosti; vee se nazrre izvestan red. Otkrivsmo da postoje grupe bOgOVH i boginja uredene pre-rna 6eUd pravca, a ·I:'o.Ulikuju. se poti]p:i.enim rnisticnim bojama, Postepeno postaje [asnije da 8U sva 'ta booa:nstva organizovanau mandale ili, krugove, koje sadd.e .cetvoroboj:ni krst, Boje Sli uskI.aaen,e: s 6etiri aspekta mudrosti:

1) Bela::: svetlosna staza ogliedaJo-Hke mudrostl,

2) tuta ~. svetlnsna stazamudrostl j ednakesti,

.3) Crvena = sverlosna staza ra.zUkuju6e mudrosH, 4) Zelena = svetlosna staza sve-vt!ete mudrosti,

Na viiem. nivou saznanja, mrta» covek zna Ga. sve prave forme mlsli paticu iz njega, I da su 'c:etiri svetlosne staze mudrosn, koje 58 pcjavljuju pred njim, zracenjanjegovthvlastitlh psihic.kih sposobnosti. 'Canas odvodi pravo do pslhologije [amaisticke m.andaRe 0 koj:oj sam vee govorto u knjiz! kcju sam izdao s pokojnim Richardorn Wiilhe1mom,

Ta.jnrl zJatl'l:og eve tao -

Nastavljaj uci nas uspon, otpo.zadikroz .regiju Chan;y.id. Bardo-e, konacnn dospevamo do vizije Cetvoriee Velfkih: zelcnog Am{lgba-Siddhlja, crvenog AmHabha€, zutog Ratna-Sambhavae I belog Vajra"SOlt~ tvae, Ilspon seokonca.va. b[je~t:av:im plaviru svetlnm DharmayDha..tua, tela Bude .• koji slja usred mandale :i.z Sica Vairoehanae,

Kat'rni~ka ihlz~ja presta]e s tom konaenom vlzljom: svest, OdVlkp nuta od svat.og obHk:;t i od. svake pripojennsti objektima, vraca se bez-

ZAMAK KULTURE

strana 987

Psiholo!i:kli komen ter »Tibetanske knjlge rnrtvlh«

vremenom.rpocetnosn stanju Dhar:ma·Kayae. Tako se (cHajuci otpozadil dospeva. do Chikhai stanja koje se pojavljuje u trenutku smrti,

MisHm dEl ce ave na.pomeI!i:e,pailjivQm ,eltaocu uspeti cia prate neku ideju opsihologiji B,a;rda ThOdol-a. KnJiga opisuje obrnuti put posveetvanja, koji, za razliku ad. esbatoloskia li§oekivarljahdscanstva, priprerna dnsu za silazak u fizic]l;;:objce.Pofpuno intelektualisticka i racionalisticka odanost Bvropejca ovcm svetu savetuje nam da preokrenemo redosled Barda ThQdQl~a i da ga smatramo prikazom iskustava :i.stoenjackog p<osveCivanja" iako je Dovek: porpuno slobodan, ako take odabere, cia bogove C honyid B arao-a zameni hdscansldm stmbolfma. U svakom shltaju, redosled dogadi3i.j a, kako sam ga ja ovde opisao, nudi 'OH8K.11 paralelu fenomenologije evropskcg nesvesnog kada prclazi kroz »proces posvecivanja«,odno:s,no, kada se analizira, Preobraz.a] nesvesnog koji naseaje pod analizom c]ni ga prirodnim analognem reUglo.znim ceremonijama posvecivanja, koje se .• ipak, u prmcipu razlfknju ad pdrodnogproeesapo tome sto pretieu tok razvoj a i zamenjuj U spen tanu tvorbu s]mho~a namerno izabranirn skupom simbola kojepropi:suj:e tl'ad.icija. To moilemo.cia vldiIDO 1'J! Exercitia Ignatiusa Loyolae, ili u jogat medi tacijama budista i tantrista ..

Obrnuti redosled pog~avli]a,kojisalil.l ovdep.redi.ofio kao pomoe u razumevanju,mka'ko nijje u skladu s ortginalnom namerom Bardo Tho· dol~a~ kao sto je njegova psiholoskaupotrebasamo sekundarna namera .. premda je ana verovatno dopujitena u lamaistiekcmprevu, Stvarna svrha ave jedinstvene knjige jeste pok.u~aj,koji mora da izgleda vrlo cud~ no obraeovanomEvropejcu dvadesetog veka, da se mrtvi prosvete na njihovomputcvaaju kroz regije .Bardo-a.. Katolieka crkva je jed~nQl mesto u svetu belih ljudi gde se sprovode neke mere za dusu pokojnlka .. U prctestantskom karnpu, s njego,vhn svetoljubivim optimizmom, nala'limo samo nekoliko medijurnskih »krugova spasa«:,.cija je glavna briga cia metvi postams svesnielnjenice da jesurortvL Ali, uopsteno govoreci, na Zapadunernarno nista SID bi se na biro koji n~lt[n moglo nporediti S Bardo TJ'tocilo,l·am, izusev .nekcliko tajnih tskstova ]koH su nedostuprd siroj :public"i i obiC1101U 11.SLUe:oiku. Izgleda da je, prema tradiciji, i Bardo Thoi1ol bin l1kUucenm.ealU.))skrlvefle«: knjige, sto dr Evans-Wentz jasno IsHoe u svem uvedu. On formira posebnopoglavljetr magijskom »isceljenjn dus€:« koje se produmje ,eak i posle smrti. Ovaj kuH:: mrtvih se racionalno zasniva na verovanju u nad vrem enos t duse., ali nj egova iraeionalna osnova rnoze se nac.iu psinoloskoj potrebi zi v.ib. da ncine nesto za premimrle. 1'0 je elementarna potreba koja se namece cak t najvge, »prosvecealm« pojedlncima karla se uoce sa smrcu rcdaka I prijatelja, Zbog toga, prosveceni ili ne, jo~.u:vek i;;;u.varno sve vrste ceremonija za mrtve, Aka je Lenjin morae dabuaebalzamovan i izJoieB u velelepnom mauzoleju kao neki egipatskih faraoIi1~mozemo da budemo sasvim si-

105

988 strana

ZAMAK KULTURE

1.06 gurni da tonl]e ucinjeno zato stu njegovl sled~e~~ci veruj~ u uskrs:nu~e

- njegovog tela, Izuzev, naravno, nnsa koje se izrieu mrtvima u katohc. koj ukvi" nasa briga za mrtve je :ilakr.zlj ala i [La najnlzem niivou.ne l.bog toga, sto ne rnozemc da ube-diirno sebe u besmrtnost diuse, vee zato sto smo racionaliaovalipomenutu psiholoslm potrebu . .Mi, se ponaij,amo tao. da nemamo tu potrebu, a zatosto ne m.oumoverovaci u ,Z1- vot posle smrti ".~iSe voltmo da ne radirno niHa u vezi s n:jiUl. ProstoLrmniiji IJudJ slede svoja osedanja I; k<:LQU )iJaliji, prave sebi spomenike jezive Iepcte. Katolicke mise za dlusu su na znatno v]sell1 nivou, zato sw su otvoreno namenjene p~ihiaoj dobroti pokojnfka i nisu same zado-: voljavanje zf!Jlostivih Q$eCanja. AJ.i sigurnn je da se najvlsa prlrnena duhovnog nap ora u kcrist premlnulfbnalazi u uputstvima Bardo Thbdol-a. Ona su tak» detaljno i celovito prilagodeaa vidljivim promenama U stanjn mrtvog c.(tVek3, cia se svaki ozbiljan cl.talac mora up].taU nlsu Ii U:: mudre stare lame, lllozda, nakon svega,na::rxele cetvrtu d!imen:dj'U

i skinule veo s najvece tajne 2ivota. -

Ako istina uvek mora da bude rOl~ocaranje, onda se covek oseca nagnanim eta. dopusti bar toliko stvarnoeti virijl zivota u Bardo-u. U svakom sluca.ju, I ako nista drugG,bar jeneocekivano originrunoo't" kriti da je stanje pc .... Ie smrti, 0 kejem je na.sa: rehgkizna jJIlOl.glJ.!ac.ija. oformila najg~'.and,io;.mije koncepte, obojeno zarl1:lm bojama kao lllzasa, vajuce sanolikn stanje progresivno degenerativne Ilcncstt, NajviSa viz:ij;a doJazin,e na kraju B,araQ·a,treC odmah na pocetku, u trenutku smrtl: ow sto se dogada posle toga je sve dublje spustanjeu fluziju i zamracenje, sve do poslednje degradsci]e novog fidckog rodenja, !fI)'llhovni kHm.aks se d!ostill;e II trenutku kada se zivot z:::lviS;;wa. Ljttdski Zivot je, stoga, nosilac o.ajvi~eg savrsenstva koje je rncguee pos'tici; on sam stvara karmu koja mrtvem coveku omogucava da boravi u trajnej svetlosti Praznine, bez prlhvatanja za bilo koji objekat, 1 da S~ taka odmor! na glavCin:i. tocka ponovnog rodenja, osloboden svih i1uz~ja vostanja f propadanje. ,~i.v'Qt 111 Bardo-u ne donesi ni!ltakvl::: ve~ne nagrade Hi kazne vee samo silazak u novi zivot koji ce poneticoveka b]i:«: pj:e~ova':m !i::'O· nacnom cilju, AU taj eshatoloski ell] [e ono s1to OIl sam rada kao poslednji i najv]si plod muka i tdnji zemaljskog postojanja. To stanoviste nije samo t1z.'\l'i~eno, ono [emusansko i herojsko,

]!)egeneraUvM karakter Bardo z:i ... 'ota dopunjuje se spiritualisUckom literaturom Zapada, koja 5t:;ll1)0 pruza mucan utisak o potpunoj praznini i banalnosti opsten]a Sa »svetom duhova«, Naucni umne oldeva da objasni te tzveStaje kao emanacije nesvesnog ked »medijuma« i onih kG]i ucestvuju u seansi, '1:(: da cak pl'osfrl to objasnjenje, na opis »Onog Zivota~, dae :u,T:ib,fj,'ans.koj .knjizi mrlvil:. NepQ~'>ecivfil je ~lJ1jjejJlJ]ca d.a je cela knjlga stvorena od arhetlpskag sC!drzC!j a nesvesnog, Iza njega ne lefe - i u. tome [e Ilias zapadrtjacki razum pctpuno u pravu - nikakve

ZAMAK KULTURE

strana.989

P slholosk! Kamen tar' >iTibetanske knjige mrtvih«

fizicke Cinjenicej.podaci. psihickog iskustva, Bez obzira cia li [e stvar »data- subjektivno m objektivno, ostajecinjenica da teste .. Bardo Thi5~ doll'l.e kaze msta vise~pogto ni njegovih pet Dhyani Buda nisu nista. viSe negopslhtcki podaci, Upra vo j IS to one sto mrta v c.ovek treba da shvaU,ukolikomu 'I.recm.ije postalo [asno tokorn iivota da sa njegnvn psihl.Ck:o bice i davalac svlh podataka j edno isto, Svet duhova 1 bogova nije doista »nista do« kolektivno nesvesno u meni ... Okrenuti tu I'eee· nicu take dEl. glash Ko:!.ektivno nesvesno j e svet bogova :ii duhova izv-.m mene, ne trail nikakvu intelektualnu akrob.atiku~vec ceo ljudski zivot, mozda mnogo zivota rastuce dovrsenosti. Uoelle da ne govorim »rastuce savrsenosti«, z:atosto oni koji su »savrserri« prave sasvim razlicini

vrstu otkrica. .

Batao Thodol je zapoceo kao ezatvorena« knji.ga i takav [e ostao, bez obzira kakv.i se kcmentari mogu 0 njemu napisati, Jer to je knjiga koja ce se otvoriti samo duhovnom razumevanju, a '10 je sposebnost ,S kojorn se nijedan eovek ne rada, vee moze jedino da je stekne kroz posebne vezbe i posebno iskustvo, Dobra [e sto takve knjige, za sve.namere i svrhe »nepotrebne«, postoje, Que suziamenjene onirn lOcudnlm ljudime« kojl.viSe ne obracaju mnogo paznje na koristi, ciljeve i mao cenje danasnje »civilizaclje« •

Psiholos ki komentar »Tibeianske knjlge mrtvih« Karl Gustav lr..!ng Preveo: David Albah.tlrz.

107

S akuplol .. ~Zd8(1

V • .!II .• ElIsn:s- Vene,

fREMA ENGLE5.KQM PREVOD·V - LAME ·KAZIDAVA'-SAMDuPA

n- ·B· °sl· ... : Itt · , £:1 eve 0 : .. ,rrun av 1DJ:",QVlC