Univerzitet u Novom Sadu

Pedagoški fakultet u Somboru

Dizajner Medija U Obrazovanju

Seminarski rad iz:

Organizacija sistema obrazovanja

Tema: Kibernetika kao upravljačka metoda

Kandidati:
Stefan Janjić 06/02/008
David Čeh 06/02/012
Aleksandar Jamina 06/02/027
Nebojša Smolčić 06/02/028

Sombor, Maj 2010.

Sadržaj:

Uvod..................................................................................................................................................3
Kibernetika kao put stvaranja opšte teorije upravljanja....................................................................4
Teorija informacija i povratna sprega................................................................................................4
Istraživanje sistema metodom „crne kutije“......................................................................................6
Kibernetika kao zakonitost................................................................................................................9
Kibernetske osnove organizovanja sistema.....................................................................................10
Kibernetski sistem...........................................................................................................................11
Zaključak..........................................................................................................................................13

2
Uvod

Termin kibernetika nastao je od grčke reči „kibernautes“ što znači „vođa mornara“ ili
„kormilar“.

Kibernetika je nauka o opštim zakonima procesa upravljanja, komunikacije i

organizovanja sistema (tehničkih i prirodnih) i njihovom međusobnom odnosu u pogledu
načina primanja, predaje, čuvanja, obrade i korišćenja informacija.

Knjiga „Kibernetika“ prof. Norberta Winera napisana je 1948. godine na univerzitetu

Masečusets, iste te godine nastala je i kibernetika kao naučna disciplina. Na osnovu te „nauke
o upravljanju“ prof. Norbert Winer je prvi započeo i opštu teoriju sistema, s ciljem stvaranja
reda teorijskih promena, načela, principa, metoda i zakonitosti ponašanja sistema kojima se
rešavaju problemi funkcionisanja i upravljanja.

Postavljajući osnove kibernetike Viner je pokazao da interdisciplinarni problemi

mogu da se rešavaju matematičkim metodama, ukazujući na važnost procesa upravljanja
raznorodnim pojavama u prirodi.

Ideja da opšta teorija sistema bude baza svih znanja i da se nalazi u osnovama svake
nauke, dovela je kroz naučnu revoluciju do nastanka novih aksiomatskih principa
(kibernetskog) optimalnog upravljanja složenim sistemima.

Definicija kibernetike po prof. Norbertu Wineru:

„Kibernetika je nauka o opštim zakonima procesa upravljanja, komunikacije i

stvaranja sistema (tehničkih i prirodnih) i njihovom međusobnom odnosu u pogledu načina
primanja, predaje, čuvanja, obrade i korišćenja informacija“.

3
Kibernetika kao put stvaranja opšte teorije upravljanja

Snaga ideje koja leži u osnovi kibernetike sadržana je u tome što su jasno pokazani
putevi stvaranja opšte teorije upravljanja. Iako su se mnogi protagonisti klasičnog procesa
ironično odnosili prema kibernetici, ona je ipak nastavila svoj pobedonosni hod, potvrđujući
pravo na afirmaciju svojim teorijskim i praktičnim rezultatima koji su je doveli do toga da
kao nauka ima pravo na akademsko priznanje.

Osnovna tri obeležja kibernetičkih sistema su:

 Složenost
 Stohastičnost
 Autoregulacija

Na osnovu toga moguće je razgraničiti tri osnovna metodološka aspekta kibernetskog

učenja:

 Metoda „crne kutije“

 Teorija informacija
 Povratna sprega (autoregulacija)

Imajući u vidu činjenicu da se za različite sisteme razlikuju i načini upravljanja,

sledbenici N. Winera na osnovu teorije upravljanja razvijaju dve nove teorije:

 Teorija komunikacije
 Teorija odlučivanja

Teorija informacija i povratna sprega

Osnovna načela teorije informacija dali su Claude Shannon i Warren Weaver u knjizi
„Matematička teorija komunikacije“, gde u centar interesovanja stavljaju statički aspekti,
odnosno oblik ponašanja stohastičkih sistema koji je isključivo uslovljen stepenom
raspoloživosti stohastičkih informacija.

Kako je osnovna ideja teorije informacija vezana za pojam komunikacionog modela,

merenje količine informacija, utvrđivanje kapaciteta komunikacija, te revolucionisanje
upravljanja, proizilazi da je njena direktna primena uslovljena visoko sofisticiranom

4
 tehnologijom. Informaciona tehnologija zajedno sa teorijom informacija čini informacioni
sistem.

Povratna sprega predstavlja niz uzročno-posledičnih povezivanja elemenata stanja i

elemenata promene stanja sistema putem povratnog dejstva, tako da izlazna veličina
dodatnim naredbama korektivno utiče na ulazne veličine. Time se sistemski izlaz vraća u
vidu povratnog dejstva kao dodatni ulaz u sistem čime se ostvaruje funkcija kontrole nad
kvalitetom izlaza jer upravljački član ponavlja korektivno delovanje sve dok ne kompenzuje
uticaj spoljnih faktora.

Da bi sistem imao odgovor na svako moguće stanje u okruženju i tako se osigurao od

nekontrolisanog ulaza, neprekidno skuplja informacije o sebi iz sopstvenog izlaza kako bi
korigovao stanje na ulazu:

- Automatski (automatska povratna sprega – npr. termostat)

- Manuelno (manuelna povratna sprega – stanje zaliha)

Upravljačka tranzicija izvedena je preko kola povratne sprege. Na dijagramu je

prikazan grafički prikaz ove tranzicije:

Ulaz Funkcionisanje Izlaz

sistema

Korekcije Povratneinformacij
ulaza

Korekcij
a

Herbert A. Simon: „Između upravljanja i odlučivanja može se staviti znak

jednakosti“.

5
Istraživanje sistema metodom „crne kutije“

Metoda „crne kutije“ (‘’black box method’’) se primenjuje da bi se prevazišao

problem velike složenosti stanja sistema, tako da se posmatra redukovan broj ulaznih i
izlaznih veličina i pokušavaju se otkriti zakonitosti procesa transformacije.

Dedukcijom se iz pravila ponašanja „crne kutije“ izvode određeni zaključci o

komunikaciji, budućem aproksimativnom ponašanju sistema.

Ova metoda se koristi u svakodnevnoj praksi, što se može ilustrovati brojnim

primerima iz medicine npr. lekar postavlja pitanja (ovo predstavlja ulaz) i na osnovu
odgovora (ovo predstavlja izlaz) uspostavlja dijagnozu.

Crna kutija, kao neistraženi deo sistema proučava se ispitivanjem reakcija na

delovanje ulaza, pri čemu se polazi od izvedenih hipoteza o ponašanju tog objekta, odnosno
od sudova, na osnovu spoljnih manifestacija i bez poznavanja strukture sistema.

Pozabavićemo se primerom metoda „crne kutije“ pomoću sistema S koji ima 4

ulazne veličine i 3 izlazne promenjive. Tabelarni prikaz ovog primera dat je na slici:

Tabelarni prikaz metode „crne kutije“

Na osnovu matrice ulaza i izlaza izvode se pravila ponašanja sistema, odnosno

određuju tri funkcije za tri izlaza, opšteg oblika y=f(x).

6
 Analizom prethodne matrice zapaža se da se zavisnost izlaza od ulaznih promenjivih
ne može prikazati jednostavnom logičkom funkcijom, već se koristi metoda Karno-ovih mapa
čija je suština predstavljena u sledecoj tabeli.

Karno-ove mape

Nakon izvršene metode analize metodom „crne kutije“ i Karno-ovih mapa otkriva se
deterministička zakonitost ponašanja sistema.

Analogno pojmu „crne kutije“ uveden je pojam „bela kutija“ gde su poznati zakoni
ponašanja i procesa u dinamičkom sistemu, a obe navedene varijante grafički se mogu
prikazati na sledeci način:

7
 Crna i bela kutija

U svakoj beloj kutiji ostaje nešto neobjašnjivo i nepoznato, tako da je nemoguće

izvršiti potpunu transformaciju crne u belu kutiju, što ima za rezultat nastajanje sive kutije.

Primenom metode crne kutije koja je sastavljena od elemenata stanja sistema i

elemenata promene stanja sistema, u kome se odigrava transformacija, može se analizirati
jedan sistem, što se može grafički predstaviti na sledeći način:

Analiza sistema metodom crne kutije

Posmatranu transformaciju možemo prikazati i matematičkim modelom:

t+n t +m t+1
S : X Z Y , gde su
t+n
S – stanje sistema u trenutku
t +m
X – ulaz u sistem u intervalu t+n
t+1
Y – izlaz iz sistema u intervalu t+1.
t
Z – struktura sistema koja je relativno stabilnih stanja, koja se mogu prikazati u vidu S (
t
S1 ,
t
S2 , S t3 , ...), tj. u sukcesivnim vremenima t+i; i = 1,2,...

8
 Analogno problemu kompleksnosti koji se rešava metodom crne kutije, problem
stohastičnosti se rešava teorijom informacija kao što se problem autoregulacije rešava kolom
povratne sprege (kolo povratnog dejstva).

Kibernetika kao zakonitost

Složenost i brzina odvijanja kibernetskih procesa izmiče kontroli čoveka usled

njegove ograničenosti tako da su se javljale ideje o konstruisanju takvih mašina koje bi
izvršavale niz aritmetičko-logičkih operacija.

Kibernetika se koristi matematičkom logikom, teorijom verovatnoće, numeričkom

matematikom, teorijom informacije i teorijom sistema, pokušavajući da stohastičke sisteme
prevodi u determinističke, nastojeći da tako stvori harmoniju dela i celine.

 Zakonitost kibernetike počiva na pravilima:

 opšte teorije kibernetike (opšta pravila upravljanja),

 tehničke teorije (analogni i digitalni sistemi), i

 primene kibernetike (psihologija, ekonomija, medicina itd.)

Metode kojima se bavi kibernetika u svom sistemskom pristupu zasnivaju se na tri ključne
specifikacije:

 metoda crne kutije,

 metoda modeliranja, i

 metoda povratne sprege

Kod upravljivih (regulišućih) sistema neophodno je prisustvo i poštovanje određenih

zakonitosti preko kojih se ostvaruje funkcija upravljanja, čiji je zadatak da sve što u sebe
primi, promoviše u nov kvalitet, što se može prikazati sledećom slikom:

9
 Strukturalno i funkcionalno jedinstvo objekta upravljanja (OU), subjekta upravljanja
(SU) i međusobnih informacionih veza (Io,Is) čini upravljiv (regulišući) sistem, tj.
Kibernetski sistem koji se pojavljivao kao:

 Samoupravljivi

 Samoregulacioni

 Samoorganizirajući informacioni sistem

Samoorganizujući informacioni sistem funkcioniše prema zakonitosti zatvorenog

kruga (povratna sprega), kako bi bio sposoban da stvara, prima, prerađuje, koristi i predaje
informacije za stvaranje optimalnih uslova za funkcionisanje sistema.

 U funkcionisanju svakog sistema pojavljuju se smetnje koje skreću sistem sa cilja,

mogu biti:

 Interne smetnje kao posledice unutrašnjih uzroka

 Eksterne smetnje nametnute iz okruženja

 Smetnje otklanjamo stvaranjem brane oko sistema (izolacija) i stvaranjem rezervi u

sistemu

Kibernetske osnove organizovanja sistema

Upravljanje je adaptivno organizaciono dejstvo na objekte sistema i spoljnu sredinu

kojom se ostvaruje neki cilj.

10
 Adaptivno upravljanje predstavlja upravljačke akcije kojima se ostvaruju promene
strukture i karakteristike objekata stanja sistema.

Faze upravljačkih aktivnosti:

 analiza željenog i stvarnog stanja

 odlučivanje o promenama stanja

 kontrola provođenja akcija

Adaptivni upravljački sistem se može definisati kao sistem sa povratnom spregom

koji je dovoljno inteligentan da podesi vlastite karakteristike prema promenama u okruženju,
tako da može operisati na optimalan način shodno postavljenom kriterijumu.

Delovi upravljanja ukupnim sistemom mogu da se organizaciono prenose na

podsisteme, ali i određena upravljačka organičenja. Otklanjanje ograničenja se vrši
formiranjem upravljačkih zadataka vezanih za upravljanje kapacitetima, materijom,
energijom i informacijama, tako da se prema predmetu upravljanja dodeluju zadaci i
ograničenja istovremeno u postupku razvijanja upravljačke strukture.

Kibernetski sistem

Kibernetski sistem je ekvivalent samoupravljivog sistema, gde je objekat upravljanja

baza, a upravljački subjekt nadogradnja organizovana kao informacioni, upravljački i
izvršno-kontrolni sistem, povezani u kibernetski redosled.

Funkcije procesa upravljanja:

 pripremanje odluke – nadležnost informacionog sistema

 donošenje odluke – nadležnost upravljačkog sistema

 izvršavanje i kontrola odluke – nadležnost izvršnog sistema

 Između upravljačkog i upravljanog dela postoji dvojna relacija:

11
  preko jedne upravljani deo daje informacije o svom stanju, a

 preko druge upravljački deo deluje na promenu stanja

Osnovna karakteristika kibernetskih sistema je da se jedan broj elemenata odnosi na

upravljačke, a drugi na upravljane objekte, između čijih elemenata postoji dvostruka relacija
što se vidi na slici:

Sa slike se vidi da preko jedne relacije upravljani deo daje informacije o svom stanju,
a preko druge upravljački deo deluje na njegovu promenu, tako da se eventualne promene
stanja, pri konstantnim ulazima, jedino mogu izazvati izmenom upravljanja.

Procesi upravljanja uvek formiraju jedno pravilo ili zakon po kome se ostvaruje
proces transformacije, odnosno prenosna funkcija sistema. Jednu klasu sistema koja poseduje
osobine dinamičnosti, otvorenosti i upravljivosti označavamo pojmom samoupravljivih,
odnosno njima ekvivalentnih kibernetskih sistema.

Navedene osobine jednog sistema, da bi on bio kibernetski, služe i kao kriterijum

identifikacije kibernetskog sistema npr. Vozilo sa vozačem kojeg uvek treba posmatrati preko
skupa svih ciljeva baze i nadgradnje kao nužnog tereta upravljanog dela, a navedena
uzajamna povezanostmože se prikazati na sledeći način:

12
Zaključak

Razvoj informacionih tehnologija uslovio je primenu kibernetike u obrazovanju.

Škola se na ovaj način tretira kao kibernetski sistem čiju dinamiku je moguće automatski
regulisati. Bazu tog koncepta čine interakcije između input-output komponenti škole kao
sistema. S tim da se one ocenjuju na osnovu uvida o korelacijama vezanim za dinamiku
pojedinih elemenata.

Promena odnosa između izlaznih i ulaznih stanja tih elemenata u vremenskoj

sukcesiji, izražava dinamiku kvaliteta obrazovanja u tim periodima. Sve izlazne i ulazne
promene transformišu se u ekvivalente rada i konstruiše model u kome se sve te promene
kvaliteta svode na rad, kao jedinstveni prikaz uspešnoti obrazovanja.

Pod dejstvom upravljačkih akcija i spoljne sredine sistem se u svakom momentu

nalazi u stanju koje vrednosno pripada polju tolerancije njegovog ponašanja, a obradom
informacije dolazimo do zaključka o razlici na osnovu koje se stvara nova informacija koja
ulazi u upravljački deo sistema.

Da bi se informacije prenosile iz izvora i eventualno već kodirane prenosile u nekom

mašinskom obliku, kako bi se kasnije dekodirale, važno je predpostaviti da postoji
odgovarajući komunikacioni kanal koji se zbog smetnji mora takođe statistički opisivati.

Literatura

 Kibernetika u obrazovanju – prof.dr Đorđe Nadrljanski

 Sistemi, struktura i upravljanje– prof.dr Đuro Mikić
13