КРИВИЧНО ПРАВО

КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ
ПРЕМА МАЛОЛЕТНИЦИМА

НИШ
АПРИЛ 2010 .

САДРЖАЈ
УВОД
1. ПОЈАМ МАЛОЛЕТНИК
2.МАЛОЛЕТНИЧКО КРИВИЧНО ПРАВО
3.ВАСПИТНИ НАЛОЗИ
4.ВАСПИТНЕ МЕРЕ
4.1. МЕРЕ УПОЗОРЕЊА И УСМЕРАВАЊА
4.2. ВАСПИТНЕ МЕРЕ ПОЈАЧАНОГ НАДЗОРА
4.3. ЗАВОДСКЕ ВАСПИТНЕ МЕРЕ
5.МАЛОЛЕТНИЧКИ ЗАТВОР
ЗАКЉУЧАК
ЛИТЕРАТУРА

УВОД
У овом семинарском раду обрађујемо тему кривичне санкције
према малолетницима. Дакле прво морамо дефинасти статус малолетника у
правном систему, као и шта значи дете, млађи малолетник и старији
малолетник. Које се мере могу предузети и према којој од горе наведени
категорија.

Затим у следећој тачци овог рада обрађујемо малолетничко кривично

право. Кроз његову форму, садржај и пре свега циљ који је одређен и који се
жели постићи, преваспитање.
 Васпитини налози представљају најзначајнији помак у новом закону
следећи тенденце савремене криминалне политике других развијених
европских земаља . Васпитни налози благом мерама опомињу малолетнике
да у будућности не поновљају извршења кривичних дела.

Васпитне мере обрађујемо у следећој тачци овог рада и упознаћемо

се са њиховом улогом као и поделом, услове изрицања ,шта се узима у
обзир, њихово временско трајање и васпитни карактер ових мера.

Задња тачка овог рада објашњава малолетнички затвор као

најстрожију санкцију према малолетним починиоцима кривичних дела.
Објаснићемо његове специфичности и разлике између њега и казнене
затвора за пунолетна лица. У којим се случајевима изриче казна затвора као
и трајање казне.

1. ПОЈАМ МАЛОЛЕТНИК
Малолетником се у правном систему Републике Србије сматрају лица
која су навршила четнаест година, а још увек нису напунила осамнаест
година. У оквиру овог узраста се прави разлика између млађих и старијих
малолетника . Млађи малолетници су лица која су навршила четрнаест, а
нису навршила шеснаест година. Старији малолетници су они који су
навршили шеснаест а нису навршили осамнаест година.
Лица која су млађа од четрнаест година називамо децом и према
њима се немогу применјивати кривичне санкције нити друге мере
предвиђене кривичним законима. У случају да ова лица почине неко
кривично дело она се предају органима старатељства ради преузимања
мера из њихове надлежности. Преме млађим малолетницима за учињена
кривична дела се примењују васпитни налози или васпитне мере које
представљају посебну врсту кривичних санкција намењеним малолетним
учиниоцима кривичних дела , примена казни према њима није дозвољена.
Старијим малолетницима за учињена крививична дела примењују се
васпитни налози или васпитне мере и у посебно одређеним условима се
примењују казне. Те казне које су другачије од казни за пунолетна лица и
назива се малолетнички затвор који је прилагођен малолетним
починиоцима.

2. МАЛОЛЕТНИЧКО КРИВИЧНО
ПРАВО

Форма и садржај закона о малолетницима и малолетничко

кривично право су одређени криминално-политичким циљевима који се у
сузбијању малолетничког криминалитета желе постићи. Пре свега је
васпитање тј. преваспитање малолетног учиниоца кривичног дела и
обезбеђивање његовог правилног развоја представља тај циљ. Тако да су и
кривичне санкције према малолетницима усмерене у том правцу.
Малолетничко кривично правао1 је део, сегмент кривичног права једне
земље који због обиља специфичних решења у последње време у низу
европских земаља добија карактер самосталне позитивноправне али и
научне дисциплине. Дакле ради се о посебној, заокруженој и аутономној
целини која садржи низ специфичних решења у односу на пунолетне
1
Термин малолетничко кривично право је је готово уобичајен у правној теорији (Г. Марјановик,
Македонско кривично право, Скопље 1998.год. стр. 361. Но , у правној теорији се за ову грану права
употребљава и назив „кривично право за малолетнике“. Оба ова права асоцирају на кривично право
„малолетничког карактера“ које стоји насупрот пунолетничком кривичном праву(М. Шкулић,
Малолетници као учиниоци и као жртве кривичних дела, Београд, 2003 год. Стр. 368).
учиниоце кривичних дела. Неретко се у литератури за ову грану права
употребљава израз пара-кривично право или квази-кривично право које се
односи на малолетна лица2. Оно представља законске прописе којима се
одређује кривичноправни статус малолетних лица, како унчинилаца тако и
жртава кривичних дела. То је право које прописује посебан третман према
малолетним учиниоцима кривичних дела.Тако овај назив за који се често у у
правној теорији одређује као криминално-политички постулат обухвата грану
права са кривичноправним одредбама које се примењују на малолетне
учиниоце кривичних дела и које ослокавају посебан, специфичан карактер
ове гране права. Ради се о прву које које се заснива на личности учиниоца
деликта а не о самом деликту. То је систем законских првних прописа којима
се одређује систем кривичних санкција за малолетне учиниоце кривичних
дела, а под одређеним условима и за пунолетне учиниоце, те поступак за за
изрицање и извршење кривичних санкција од стране надлежних државних
органа. Стога се може рећи да малолетничко кривично право прелази оквире
кривичног права јер не обухвата само кривичноправне одредбе материјално
правне садржине , већ и одредбе процесног и извршног права у мери и
обиму који се односи на малолетне учиниоце кривичних дела.
Дакле малолетничко кривично право представља скуп законских
прописа којима је регулисан положај малолетника у кривичном праву у
целости. Ове одредбе се прво односе на појам и врсте малолетника као
субјеката кривичног права , на врсте ,услове и начин прописивања и
изрицања кривичних санкција према малолетним учиниоцима кривичних
дела, поступак за изрицање кривичних санкција за малолетнике (који
предстаља посебну врсту кривичног поступка, специфичну по органима за за
покретање кривичног поступка и за изрицање и извршење кривичних
санкција, току поступка и учешћу посебних вансудских- ванкривичносудских
органа у поступку изрицања и извршења изречених кривичних санкција) и на
крају поступак извршења кривичних санкција. Оно се низом своји одредби
садржински и по форми издваја из од кривичног права које се примењује
према пунолетним учиниоцима кривичних дела. Под одређеним законом

2
З.Стојановић , Кривично право-Општи део, Београд, 2005год . стр. 344
предвиђеним условима оно се изузетно применјује и према пунолетним
учиниоцима кривичних дела.3

3. ВАСПИТНИ НАЛОЗИ
Посебну врсту кривичноправних мера према малолетницима
починиоцима кривичних дела представљају васпитни налози. Они не
представљају кривичну санкцију и једна је од најкрупнијих новина у новом
Закону о малолетницима. Васпитни налози се примењују у случајевима где
су малолетници извршили кривично дело за које је прописана новчана казна
или затвор до пет година. Они се примењују у два случаја :
1.) Када јавни тужилацза малолетнике не покрене кривични поступак;
2.) Када судија за малолетнике обустави поступак који је покренут.
Основни услови за изрицање васпитних налога је признање
малолетника као и његов однос према делу и кајање. Сврха ових налога је
избегавање или обустава кривичног поступка , како би се извршењем
васпитног налога утицало на даљи развој и јачање личне одговорности
малолетника. Благим мерама се опомиње малолетник да у будуће неби
чинио кривична дела.
Закон о малолетним учиниоцима предвиђа пет врста васпитних
налога, а малолтнику се може издати један или више налога. Васпитни налог
маже трајати најдуже шест месеци и за то време може бити укинут или

3
Д. Јовашевић, Лексикон кривичног права, Београд, 2006. год. стр. 270.
замењен другим налогом. При избору налога јавни тужилац или судија
морају узети у обзир инерес малолетника и оштећеног, притом водећи
рачуна да да се применом налога не омета школовање или запослење
малолетника. Такође избор и примењивање васпитног налога врши се уз
сарадњу са родитељима, стараоцима, усвојитељима или надлежним
органом старатељства.
Васпитни налози који се могу изрећи малолетницима су следећи:
• Поравнање са оштећеним како би се надокнадом штете,
извињењем, радом или надруги начин отклониле штетне
последице учињене кривичним делом;
• Редовно похађање школе или редовно одлажење на посао
(што треба да утиче на уредно испуњавање ових обавеза
нарочито ако их малолетник раније није извршавао);
• Укључивање без накнаде у рад хуманитарних организација
или послова социјалног, локалног или еколошког значаја, како
би се малолетникбавио корисним активностима;
• Подвргавање одговарајућем испитивању и одвикавању од
зависности од алкохола или опојних дрога; и
• Укључивање у појединачни или групни третман у
одговарајућој установи или саветовалишту(што доприноси
савлађивању тешкоћа у којима се малолетник налази и утиче
на његов правилан развој).4

4
Кривично право–општи део, Др. Александр Игњатовоћ, Нови Сад, 2007. год.стр 189
 4 . ВАСПИТНЕ МЕРЕ
Васпитне мере представљају скуп законом одређених мера којима се
брани друштво од криминалитета путем заштите и и васпитања
малолетника. Те мере изриче суд малолетном починиоцу за кривично дело
ограничавајући његове слободе и права. Као кривична санкција она се
примењује извршиоцу кривичног дела, мађутим за разлику од казне њена
примена не зависи од постојања кривичне одговорности.5
У закону о малолетницима предвиђене су три врсте васпитних мера:
мере упозорења и усмеравања, васпитне мере појачаног надзора и заводске
васпитне мере.

4.1. МЕРЕ УПОЗОРЕЊА И УСМЕРАВАЊА

Најблажу васпитну меру представља судски укор којом суд упућује
прекор малолетном учиниоцу . Она се изриче ако се суд увери да је прекор
довољан за поправљање малолетника уз истовремено указивање на
штетност и неприхватљивост учињеног дела и да ће у случају понављања
дела применити стожије санкције.
Посебне обавезе су још једна васпитна мера која се изриче ако се
оцени да је она довољна да изврши корекцију понашања малолетника.
Постоји десет законом предвиђених обавеза: 1. да се извини оштећеном, 2.
да надокнади штету причињену кривичним делом, 3. да редовно похађа
5
Кривично право–општи део, Др. Александр Игњатовоћ, Нови Сад, 2007. год.стр 191
школу или не изостаје са посла, 4. да се оспособљава за занимање које
одговара његовим способностима и склоностима , 5. да се укључи у рад
хуманитарних организација или послова социјаног, локалног или еколошког
значаја, 6. да се укључи у одређене спортске активности, 7. да се одвикава
од зависности од алкохола или дрога, 8. да се укључи у одговарајући
третман у здравсвеној установи или саветовалишту, 9. да похађа одређене
курсеве или да се припрема за одређене испите и 10. да не напушта место
пребивалишта или боравишта без одобрања органа старатељства или
сагласности суда. Трајање мере може бити до годину дана , одређује је суд
који може да је измени, обустави или замени другом обавезом.

4.2. ВАСПИТНЕ МЕРЕ ПОЈАЧАНОГ НАДЗОРА

Појачан надзор родитеља, усвојиоца или старатеља изриче суд када
су родитељи, усвојиоци или старатељи пропустили да врше одговарајући
надзор или бригу а коју су могли да да учине, а суд оцени да ће у будућности
вршити појачан надзор. Тада су даје упутства и обавезе као мере за
васпитање малолетника како би отлонили штетне последице које су
постојале. При изрицању ове мере суд маже додатно да одреди и посебне
обавезе као меру упозорења и усмеравања. Трајање ове мере може трајати
од шест месеци до две године о чему одлучује суд према постигнутим
резултатима.
Појачан надзор у другој породици се изриче када родитељи
извршиоца нису у стању да врше надзор. Малолетник се тада предаје другој
породици која је вољна да га прими и врши надзор, при чему суд налаже
органу старатељства да помаже породици и врши надзор над извршењем
мере. Као и код предходне мере трајање може бити од шест месеци до две
године о чему одлучује суд према постигнутим резултатима.
Појачан надзор органа старатељства је мера слична предходној , она
се изриче у случајевима када је потребан појачан надзор а ниједна од
предходно наведених мера неможе бити примењена. Малолетник остаје да
живи са родитељима а појачан надзор врши одређено службено лице органа
старатељства. При изрицању ове мере суд маже додатно да одреди и
посебне обавезе као меру упозорења и усмеравања. Трајање ове мере
може трајати од шест месеци до две године о чему одлучује суд према
постигнутим резултатима.
Појачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за
васпитање и образовање малолетника се састоји у томе што малолетник
остаје да живи са родитељима а обавезан је да одређено време у току дана
проведе у установи. Ова мера се изриче када суд нађе да је уз неку другу
меру појачаног надзора потребно и ангажовање стручних лица у посебној
установи. При изрицању ове мере суд маже додатно да одреди и посебне
обавезе као меру упозорења и усмеравања. Трајање ове мере може трајати
од шест месеци до две године о чему одлучује суд према постигнутим
резултатима.

4.3. ЗАВОДСКЕ ВАСПИТНЕ МЕРЕ

Упућивање у васпитну установу је мера заводског карактера, изриче
се када је потребно малолетнику обезбедити помоћ и стални надзор од
стране стручног васпитача као и његово одвајање од дотадашње средине.
Ова мера се извршава у установи за васпитавање која није само за
починиоце кривичних дела. Трајање ове мере може трајати од шест месеци
до две године о чему одлучује суд према постигнутим резултатима сваких
шест месеци. Код ове мере постоји могућност условног отпуста у зависности
од успеха у васпитању када се може очекивати да више неће чинити
кривична дела.
Упућивање у васпитно-поравни дом се примењује када суд оценида
малолетника треба издвојити из дотадашњег окружења и да према њему
треба применити појачане мере надзора и посебне стручне програме
преваспитања. Ова мера се издржава у посебним установама васпитно-
поправним домовима где се малолетнику омогућава да стекне опште и
стучно образовање. Трајање ове мере може трајати од шест месеци до
четири године , где суд не одређује њено трајање већ накнадно сваких шест
месеци према постигнутим резултатима. Код ове мере постоји могућност
условног отпуста у зависности од успеха у васпитању када се може
очекивати да више неће чинити кривична дела.
 Упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање се изриче
малолетном учиниоцу кривичног дела заосталом или ометеном у развоју.
Ова мера има двоструки карактер и примењује се уместо мере безбедности
и обавезнеог психијатриског лечења и чувања ако установи уз лечење и
оспосбљавање може да се обезбеди чување. Примена ове мере траје до три
године осим ако није изречена уместо мере безбедности онда траје колико је
потребно.

5.МАЛОЛЕТНИЧКИ ЗАТВОР
У случајевима честог вршења кривичних дела, поред изречене или
извршене васпитне мере као и код малолетника са великим степеном
васпитне запуштености где је за њихово преваспитање и ресоцијализацију
потребан већи степен контроле и дуже време кривично право предвиђа
кривичну санкцију малолетнички затвор. Ова санкција је једина казна која се
може применити према малолетним учиниоцима кривичних дела и то само
старијим малолетницима и то само изузетно. Малолетнички затвор је
специфична врста казне лишења слободе и изриче се починиоцу тежег
кривичног дела који је кривично одговоран. Специфичност малолетничког
затвора се огледа у следећем:
-представља санкцију којом се остварују циљеви специјалне
(обезбеђује васпитање и преваспитање малолетника као и његов правилан
развој) и генералне превенције (стављање до знања осталим
малолетницима да могу доћи под удар ове санкције уколико врше тежа
кривична дела);
-неопходан услов за изрицање санкције су извршење кривичног дела и
кривица или кривична одговорност. При изрицању пресуде се узимају у
обзир околности које се односе на личност учиноца дела.
-малолетнички затвор се може изрећи само старијем малолетнику за
почињено дело за које је прописана казна затвора већа од пет година и то
само у случајевима када неби било оправдано изрицање васпитних мера.
Трајање казне може да буде од једне до пет година а уколико је
прописана казна за кривично дело преко двадесет година, максимум казне
за малолетника је десет година. Казна се издржава у казнено поправном
дому за малолетнике а по навршеној двадеститрећој години наставља се
издржавање казне у казнено-поравном дому за пунолетна лица. Након
издржане трећине казне малолетнику се може дати условни отпуст са неком
до мера појачаног надзора уз неку од додатних посебних обавеза.

ЗАКЉУЧАК

Заокружујући реформу казненог права крајем 2005 године Република

Србија је следила тенденце савремене криминалне политике других
развијених европских земаља, па је на посебан начин одредила
кривичноправни положај малолетника. На тај начин су све одредбе
материјалног, процесног и извршног карактера у односу на малолетне
извршиоце кривичних дела издвојене у посебну целину коју можемо
условно назвати “малолетничко кривично право“ . Овакво решење
представља позитивни помак у законској регулативи према малолетним
учиниоцима кривичних дела односно малолетим лицима као оштећенима .
Оно што преставља посебну новину у инаугурисаном кривично правном
положају малолетника у Републици Србији свакако је увођење низа
посебних мера – васпитних налога које треба да појачају диверзиони
карактер новог система малолетничког кривичног права који утемељује
систем „ресторатитивне правде“.
Сврха васпитних мера и кривичних санкција према малолетницима је
да се појачаним надзором, пружањем помоћи и заштите, обезбеђивањем
општег и стручног образовања и оспособљавања утиче на развој и јачање
личне одговорности малолетника. Поред наведеног васпитање и првилан
развој личности преставља сврху, како би се обезбедило поновно
укључивање малолетника у друштвену заједницу. Док је сврха
малолетничког затвора поред наведног и вршење појачаног утицаја на
малолетног учиниоца да не понавља кривична дела у будућности и
превентивна како други малолетници неби вршили кривична дела.

ЛИТЕРАТУРА

У писању семинарског рада на тему Кривичне санкције према

малолетницима коришћена је следећа литература:
• Кривично право – општи део, аутор Проф.Др. Александр Игњатовоћ,
Нови Сад, 2007. год.
• Положај малолетника у новом кривичном праву Републике Србије ,
аутор Проф.Др. Драган Јовашевић, Сплит 2008. год.
• Лексикон кривичног права ,Д. Јовашевић, Београд, 2006. год.
• Кривично право-Општи део, З.Стојановић , Београд, 2005. год.
• Малолетници као учиниоци и као жртве кривичних дела, М. Шкулић,
Београд, 2003. год.
• Македонско кривично право, Г. Марјановик, Македонско кривично
право, Скопље, 1998. год.