Oae 15 Lffreq

Glava 1
FREKVENCIJSKE
KARAKTERISTIKE
POJAAVAA
Frekvencijske karakteristike pojaavaa
1.3
1.1. Odrediti impulsni odziv linearnih mrea ije su funkcije prenosa:

K1
a) H1 s
, p1 0 , K1 0 ;
s p1
h1 t
K1
K1
b) H 2 s
, K1 0 i
s a jb s a jb
4
t
e
K1
K1
c) H 3 s
, K1 0 .
2
s jb s jb 2
2
1
Reenje:
t s
h2 t
2 et
2
0
t s
2et
b
h3 t
t s
2t
Kada t , za pozitivne vrednosti p1

impulsni odziv je beskonaan, a kada je p1 0
tei nuli. Na slici 1.1a prikazani su sluajevi sa
konanim i beskonanim impulsnim odzivom za
K1 1 i p1 1 . Dakle, za konaan impulsni
odziv potrebno je da pol p1 bude u levoj
poluravni kompleksne promenljive s .
b) Ovde imamo par konjugovano kompleksnih
polova, a impulsni odziv je
K1
K1
h2 t L1
,
s a jb s a jb
2t
1
0
a) Funkcija prenosa ima pol na realnoj osi,

s1 p1 . Impulsni odziv dobija se nalaenjem
inverzne Laplasove transformacije
K1
p1t
h1 t L1
K1e , (t 0) .
s
p
1
2 K1 ( s a )
2 K1eat cos(bt ) ,
h2 t L1
2
2
(s a) b
(t 0) .
Na slici 1.1b prikazan je impulsni odziv
kada je K1 1 , a 1 i b 10 , odakle se
zakljuuje da je impulsni odziv, h2 (t ) t .
Za konaan impulsni odziv potrebno je da

obvojnica 2 K1e at ima opadajui karakter sa
vremenom. Ovo znai da je realni deo konjugovano-kompleksnih polova negativan, odnosno da se
polovi nalaze u levoj poluravni kompleksne promenljive s .
c) U ovom sluaju funkcija prenosa ima duple polove na imaginarnoj osi kompleksne kompleksne
promenljive s . Impulsni odziv je
2 K1 s 2 b2
K1
K1
1
1
h3 t L
h3 t L
2 K1t cos bt , (t 0)
s jb 2 s jb 2
2
2 2
s b
Na slici 1.1c prikazan je impulsni odziv kada je K1 1 i b 10 . Sa slike se vidi da

Slika 1.1
h3 (t ) t . Za konaan impulsni odziv funkcija prenosa ne sme imati viestruke konjugovanokompleksne polove na imaginarnoj osi.
Radivoje uri, OAE-2015.
Zbirka zadataka iz analogne elektronike
1.4
Sistem e biti stabilan ako za konanu pobudu ima konaan odziv. Sistem je nestabilan ako ima
polove u desnoj poluravni ili ima viestruke polove na imaginarnoj osi.
s
.
s 10 s 1000
a) Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku i faznu karakteristiku funkcije prenosa,
A j dB i arg A j .
1.2. Jedan pojaava ima funkciju prenosa naponskog pojaanja A s 105
b) Odrediti donju i gornju graninu uestanost i propusni opseg pojaavaa.

Reenje:
a) Funkcije prenosa pojaavakih mrea imaju sledee osobine:
Racionalne su funkcije sa realnim koeficijentima u funkciji kompleksne uestanosti s
Ako imaju kompleksne nule i polove oni se pojavljuju u konjugovano-kompleksnim parovima
Nemaju polove u desnoj poluravni kompleksne uestanosti
Ako imaju polove na imaginarnoj osi oni su prosti
Nule funkcije prenosa mogu biti i u levoj i u desnoj poluravni kompleksne uestanosti
U optem sluaju funkcija prenosa pojaavakih mrea moe se napisati u obliku

n
m
V s N s am s m am 1s m 1 ... a0
A
s
K
s
s
/
.
As i
Zi s sPk
n
n
Vg s D s
bn s bn 1s ... b0
k 1
i 1
U ustaljenom reimu je s j , a pri prostoperiodinoj pobudi prostoperiodian je i odziv

m
A j K
j sZi
i 1
n
j sPk
A0
k 1
sPi
1 j / sZi
i 1
n
1 j / sPk
k 1
Ako su svi polovi i nule na realnoj osi u levoj poluravni kompleksne uestanosti, tada je
Pi i sZi Zi , a posle smene se dobija
m
A j K
j Zi
i 1
n
j Pk
A0
k 1
1 j / Zi
i 1
n
1 j / Pk
k 1
Amplitudska karakteristika funkcije prenosa je

A j K
i 1
k 1
2
2
2 Zi
/ 2 Pk
A0
i 1
A j dB 20log A j 20log K 20 log

i 1
A j dB 20log A0 20log
i 1
1 / Zi / 1 / Pk
2
k 1
2
2 Zi
20log
k 1
2 Pk2 ,
1 / 20log 1 / .
Zi
k 1
Pk
Fazna karakteristika funkcije prenosa je

m
n
Im A j
arg A j arctg
arg A0 arctg / Zi arctg / Pk ,
Re A j
i 1
k 1
m
i 1
k 1
arg K arctg / Zi arctg / Pk .

1.5
Bodeova aproksimacija amplitudske karakteristike jednog od lanova funkcije prenosa je

2
0,
x
Ax ,k j dB 20log 1
x , x Z , P
20 log / x , x
Bodeova aproksimacija fazne karakteristike jednog od lanova funkcije prenosa je

x /10
0,
x arctg
1 log / x , x /10 10x .
x, x Z , P 4
10x
/ 2,
Na slici 1.2a prikazane su Bodeova

asimptotska
amplitudska
i
fazna
karakteristika funkcije prenosa.
Najvea
greka
aproksimacije
amplitudske karakteristike je na uestanosti
Ai j dB
20
20dB/dec
6
0
0,01 x
6dB/oct
0,1x
x 2x
A 20log 2 3dB ,
log
10x
dok je greka aproksimacije fazne

karakteristike na uestanostima 0,1x i
10x
arctg 0,1 5,7 .
/2
Na osnovu prethodnog se zakljuuje da

je
Bodeova
aproksimacija
ustvari
aproksimacija stvarne funkcije prenosa
/4
pravolinijskim segmentima.
Kada je Zi , nula funkcije prenosa
log
ne utie na amplitudsku karakteristiku, a za

0
Zi podie amplitudsku karakteristiku
0,01 x
x
0,1x
10x
za 20dB/dec . Nula utie na faznu
Slika 1.2a
karakteristiku sa konstantnim nagibom od
45 / dec
u
opsegu
uestanosti
0,1Zi 10Zi . Ispod 0,1Zi ne utie na faznu karakteristiku, a unosi konstantan fazni pomeraj
/ 4 /dec
od 90 kada je 10Zi .
Uticaj pola je suprotan, pol obara amplitudsku karakteristiku sa nagibom 20dB/dec desno do
Pk , dok za Pk ne utie na nju. Slino je i sa faznom karakteristikom. Kada je
0,1Pk 10Pk pol obara karakteristiku sa nagibom 45 / dec , ne utie na nju kada je
0,1Pk , a unosi konstantan fazni pomeraj od 90 kada je 10Pk .

Nula na realnoj osi u desnoj poluravni kompleksne uestanosti ima isti uticaj na amplitudsku
karakteristiku kao i nula u levoj poluravni. Meutim, uticaj na faznu karakteristiku je isti kao i
uticaj pola u levoj poluravni. Dakle, nula u desnoj poluravni obara faznu karakteristiku sa nagibom
od 45 / dec . U naem sluaju je
s Z 1
s
k
s
A s 105
k
, k 105 ,
s 10 s 1000 s P1 s P 2 P1P 2 1 s / P1 1 s / P 2
to znai da funkcija prenosa ima nulu u nuli, Z 1 0 , dok su polovi na realnoj osi u levoj
poluravni, P1 10 rad/s i P 2 1000 rad/s . Smenom s j dobija se
1.6
A j k1
j
, A j k1
1
/
j
P1 1 j / P 2
1 / 1 /
1 / 20log 1 / ,
A j dB 20log k1 20 log 20log
P1
P1
P2
P2
arg A j arg k1 / 2 arctg / P1 arctg / P 2 .

Primenjujui Bodeove aproksimacije na amplitudsku karakteristiku zakljuujemo sledee:
Poto je nula u nuli, nagib asimpotske amplitudske karakteristike iz do uestanosti P1
je 20dB/dec
Za P1 , pol na uestanosti P1 obara karakteristiku za 20dB/dec , tako da je nagib
asimptotske amplitudske karakteristike 20dB/dec 20dB/dec 0dB/dec , sve dok ne
pone da deluje pol P 2 . Na ovom segmentu pojaanje je nezavisno od uestanosti,
A dB 20log kP1 / P1P 2 20log k / P 2 20log102 40 dB .
Za P 2 , pol P 2 obara amplitudsku karakteristiku za 20dB/dec , tako da je ukupni

nagib 0dB/dec 20dB/dec 20dB/dec .
Na osnovu ovoga na slici 1.2b
nacrtana je asimptotska amplitudska
A j dB
karakteristika
naponskog
pojaanja
40
A
j
.

20dB/dec
20dB/dec
Primenjujui Bodeove aproksimacije
na faznu karakteristiku funkcije prenosa
zakljuujemo sledee:
0,1P1
10P 2
log
0
Na
niskim
uestanostima,
P1
P 2
100P 2
0 , faza je konstantna, a
0, 01P1
odreena je nulom u nuli

90
0 90
45
opsegu
uestanosti
U
0,1P 2 P 2 10P 2 log
0
0,1
10
faza
opada sa
P1
P1
0,1P1 P1 10P1
45
nagibom
45 / dec .
Na
90
uestanosti 10P1 fazni stav je
90 2 dec 45 / dec 0
Slika 1.2.b
Kada je 10P1 0,1P 2 faza
je nula, dok za 0,1P 2 10P 2 fazna karakteristika opada sa nagibom 45 / dec , tako
da je 10P 2 90 . Dakle u opsegu, 0,1P1 10P 2 , fazna
karakteristika opada sa nagibom 45 / dec

Za 10P 2 fazna karakteristika se ne menja, 10P 2 90 .
Na slici 1.2b prikazane su obe asimptotske karakteristike funkcije prenosa.

b) Donja granina uestanost je ona uestanost na kojoj pojaanje, u odnosu na pojaanje u
propusnom opsegu, opadne za 3dB ili 2 puta. Na osnovu ovoga je
k
L
1 k
A jL
P1P 2 1 / 2 1 / 2
2 P 2
P1
P2
2L2 P21 1 L / P1
L2 1 L / P 2
2
L
P21 1 L / P 2
/ P 2
1.7
2
P1 ,
P 2
L P1 10 rad/s , f L f P1 P1 / 2 1,59 Hz .
Gornja granina uestanost odreuje se na isti nain kao i donja. Poto je P1
granina uestanost je
H P 2 1000 rad/s , f H f P 2 P 2 / 2 159 Hz .
P 2 , gornja
Propusni opseg predstavlja razliku gornje i donje granine uestanosti

BW f H f L 157, 4 Hz .
1.3. Na slici 1.3 prikazane su asimptotske amplitudske
karakteristike pojaanja pojaavaa A1 , A2 i A3 .
A1 j dB
A
Odrediti analitiki izraz za funkcije prenosa A1 s ,
20dB/dec
A2 s i A3 s .
log
Reenje:
0
A2 j dB
A
20dB/dec
A1
0
log
1
20dB/dec
A3 j dB
A0
20dB/dec
s Z 1 s Z 2 , 0 , ,
Z2
2
s P1 s P 2 Z 1
s s 2
.
P1 1 i P 2 3 A2 s A
s 1 s 3
Kada A2 j
A , dok je za uestanosti

A2 s A
log
0
1) Ovaj pojaava ima pojaanje u propusnom opsegu

A , nulu u nuli i pol na uestanosti 1 . Stoga je
s Z
, Z 0 , P 1
A1 s A
s P
s
A1 s A
.
s 1
2) Pojaava A2 ima pojaanje u propusnom opsegu
A , nulu u nuli i na uestanosti 2 i polove na
uestanosti 1 i 3 . Stoga je
Slika 1.3
koje se nalaze u opsegu, 1 2 ,
s2
A 2 .
s3
3
3) Pojaava A3 ima na niskim uestanostima pojaanje A0 , pol na uestanosti 1 i nulu u
beskonanosti. Stoga mu je funkcija prenosa
1 s / Z
P
A3 s A0
A3 s A0
.
s P
1 s / P
A2 s A
1.4. Na slici 1.4a-d prikazana su kola sa jednim reaktivnim elementom. Odrediti funkcije prenosa
A j s Vij s / Vg s , j 1, 2,3, 4 i uestanosti nula i polova u svakom kolu.
Reenje:
1.8
Vg
R1
R2
Vi1 Vg
R1
R2
R4
R3
R3
Vg
a
R1
c
Slika 1.4
Vi 2
b
Vi 3 Vg
R2
R1
Vi 4
L
R2
Funkcija prenosa kola sa jednom

reaktansom, u kome postoji nenulto konano
pojaanje na niskim uestanostima, u optem
sluaju je
V s
1 s / Z
1 s Z
As i
k
k
.
1 s / P
1 s P
Vg s
U prethodnom izrazu k predstavlja pojaanje
na niskim uestanostima, dok su nula i pol
funkcije prenosa odreeni vremenskim
konstantama
Z CR0 , Z L / R0 i P CRd ,
P L / Rd ,
gde je Rd dinamika otpornost koju vidi
impedansa ( L ili C ), a R0 otpornost koju
vidi impedansa kada Vi 0 .
a) Funkcija prenosa kola sa slike 1.4a je

V s
1 s Z 1
R1
R2
A1 s i1
k1
, Z 1 CR01 , P1 CRd 1 .
Vg s
1 s P1
vtd
itd
Na veoma niskim uestanostima kondenzator je otvorena veza,
R4 pa je
R3
R4
k1
R1 R2 R4
e
Dinamika otpornost koju vidi kondenzator dobija se tako to se
R2 vi1 0
v g R1
umesto njega u kolo postavi test generator, slika 1.4e, posle ega je
v
Rd 1 td R3 R1 || R2 R4 P1 C R3 R1 || R2 R4 .
vt 0
it 0
itd
R4
Otpornost koju vidi kondenzator kada vi1 0 , R01 , dobija se sa

R3
slike 1.4f. Poto vi1 0 , struja redne veze R2 , R4 takoe tei nuli, te
f
je
R01 vt 0 / it 0 R3 Z 1 CR3 .
Slika 1.4
Konano, funkcija prenosa postaje
1 s Z 1
R4
1 sCR3
.
A1 s k1
1 s P1 R1 R2 R4 1 sC R3 R1 || R2 R4
b) Na isti nain kao u prethodnom sluaju dolazi se do funkcije prenosa kola sa slike 1.4b
V s
1 s Z 2
A2 s i 2
, k2 1 , Z 2 L / R02 L / R1 , P 2 L / Rd 2 L / R1 || R3 .
k2
Vg s
1 s P 2
c) Kolo sa slike 1.4c, zbog redne kapacitivnosti, nema konano pojaanje na niskim
uestanostima, te se na njega ne moe primeniti poetna formula. Poto je ovde pojaanje na
visokim uestanostima konano, a na niskim uestanostima nema prenosa signala, moe se
zakljuiti da je nula funkcije prenosa u nuli i primeniti sledea formula
s
,
A3 s Vi 3 s / Vg s k3
s 1/ P 3
R2
, P 3 CRd 3 C R1 R2
k3 A3 s
s
R1 R2
A3 s
1.9
R2
s
R1 R2 s 1/ C R1 R2
d) U sluaju kola sa slike 1.4d, zbog paralelno povezanog kalema sa izlazom, pojaanje na niskim
uestanostima je nula. Opet se ne moe primeniti poetna formula. Kao i u prethodnom sluaju,
ovde je pojaanje na visokim uestanostima konstantno, a zbog paralelno povezanog kalema sa
izlazom, nula funkcije prenosa je u nuli. Stoga je
V s
s
R2
, P 4 L / Rd 4 L / R1 || R2
, k4 A4 s
A4 s i 4
k4
s
Vg s
s 1/ P 4
R1 R2
A4 s
Z s R
1.5. Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku karakteristiku

impedanse paralelnog RLC kola Z s , kada je:
a) R 10 , b) R 100 i c) R 1k .
Poznato je: L 1mH i C 100 nF .
Slika 1.5
Z j dB
1
C
20 dB/dec
Reenje:
Impedansa paralelnog RLC kola je
L
R
20dB/dec
log
Z j dB
1
R
C
20dB/dec
Z s R || sC
|| sL .
Moduo impedanse paralelne veze dve ili vie

impedansi uvek je manji od najmanje od njih. Zbog
ovoga odluujui uticaj na impedansu paralelne veze
ima element sa najmanjom impedansom. Na niskim
uestanostima dominantan uticaj ima induktivnost
Z s Z s sL ,
L
dok na visokim uestanostima impedansu odreuje

kondenzator
20 dB/dec
log
0
b

R2
s
.
R1 R2 s R1 || R2 / L
0
Z j dB
R
L
1
R
0
C
20dB/dec
20dB/dec
log
Z s Z s
sC .
Na srednjim uestanostima dominantan uticaj ima

otpornost R .
a) Na niskim uestanostima, kada je R L ,
dominantan uticaj ima induktivnost, tako da impedansa
raste sa nagibom 20dB/dec . Kada postane
1 R / L 104 rad/s , moduo impedanse kalema i

otpornost R su jednake. Kada je 1 2
impedansa kola praktino je Z s R . Kada postane
2 RC
106 rad/s ,
moduo
impedanse
kondenzatora jednak je otpornosti R . Za 2 ,

dominantan je uticaj kondenzatora, tako da je nagib
modula impedanse 20dB/dec . Na osnovu ovoga na
Slika 1.5
slici 1.5a prikazana je zavisnost modula impedanse od
uestanosti.
R
1
b) Kada je R 100 izjednaie se karakteristine uestanosti 1 2
105 rad/s ,
L
RC
0
1.10
tako da e na uestanosti 1 2 istovremeno prestati dominantan uticaj induktivnosti i poeti

uticaj kapacitivnosti. Dakle, kada je 1 2 nagib karakteristike je 20dB/dec , dok je pri
1 2 ovaj nagib 20dB/dec . Na slici 1.5b prikazana je ova amplitudska karakteristika.
c) U ovom sluaju granica dominantnog uticaja induktivnosti i kapacitivnosti ne zavisi od
otpornosti R
0C 1 0 L
0 1/ LC 105 rad/s R0 0C
0 L L / C 100 .
Kada je 0 dominantan je uticaj kapacitivnosti, tako da je nagib modula impedanse

20dB/dec , dok je za 0 impedansa preteno induktivna, sa nagibom 20dB/dec .
Na uestanosti 0 impedansa kola je Z j0 R , dok je faktor dobrote, Q -faktor,
Q R / R0 10 .
Na slici 1.5c prikazana je zavisnost modula impedanse od
uestanosti za ovaj sluaj.
L
Vg
Vi
Slika 1.6
1.6. Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku i faznu

karakteristiku funkcije prenosa A s Vi s / Vg s . Poznato je:
L 1mH , C 100 nF i R 1k .
Reenje:
Funkcija prenosa je
1
V s
R || sC
1
02
, 0 1/ LC .
As i
Vg s R || sC 1 sL s 2 LC sL / R 1 s 2 s / RC 02
Na niskim uestanostima dominantan je uticaj kalema

R
1 A j dB
0 i
0.
As
0
s 0
0
R sL
Na visokim uestanostima je R || sC
sC
i R || sC
sL sC
sL sL , tako da
je
sC 1
1
.
sL
s LC
Ovo znai da je amplitudska karakteristika A j dB
, sa nagibom od 40dB/dec ,
As
dok fazna ima konstantnu vrednost
2 / 2 .
Na rezonantnoj uestanosti 0 1/ LC 105 rad/s je R0 0 L 0C
L / C 100 ,
dok je funkcija prenosa

As
02
s 2 s / RC 02
A j0
RC
R
R
02
10 ,
, Q
2
2
LC
L / C R0
s s0 / Q 0
02
Q
, A j0 Q 10 , Q dB 20 i
2
2
2
j
0 j0 / Q 0
arg A j0 / 2 .
Dobra, deo po deo linearna, aproksimacija fazne karakteristike ima sledee osobine:
1/ 2Q
Za 10 fazna karakteristika ne unosi fazni pomeraj, 0

1/ 2Q
Za y 10 0 fazna karakteristika ima konstantnu fazu,
x
A j dB
Q R / R0
20
log
0
40 dB/dec
x 0 y
karakteristika
se
1/ 2Q
y 10
0 1,120 1,12 105 rad/s .
Na slici 1.6a prikazane su asimptotske
karakteristike funkcije prenosa A s .
1.7. Primenom teoreme dodatnog elementa odrediti
funkciju prenosa A s Vi s / Vg s .
/ 2
10 /dec
fazna
linearno menja sa nagibom Q / dec , dok je

0 / 2 .
U naem sluaju je
101/ 2Q 0,89 8,9 104 rad/s i
x
log
x y
Za
1.11
Reenje:
Funkcija prenosa bilo koje linearne mree sa

jednom izdvojenom reaktansom (dodatnim elementom
Z s ), slika 1.7a, moe se odrediti primenom teoreme dodatnog elementa. Prema njoj, funkcija
Slika 1.6a
prenosa date linearne mree je

R1
Vg
R2
As
Vi
R3
Slika 1.7
Parametri A s
A s A s
R5
R4
Z s 0
Vi s
1 Z s / ZN s
As
, ili
Z
s
0

1 Z s / ZD s
Vg s
Z s
Z s ZN s
,
Z s ZD s
gde je: Z D ( s ) , impedansa koju vidi dodatna impedansa Z ( s) ; Z N ( s )

je impedansa koju vidi dodatna impedansa Z ( s ) , pri emu kroz kolo
nema prenosa signala do izlaza, odnosno Vi ( s ) 0 . Pogrean pristup
u odreivanju ove impedanse je kratko spajanje izlaznih prikljuaka.
i As
su funkcije prenosa pri kratkom spoju prikljuaka dodatne
Z s
impedanse, Z s 0 , odnosno kada je otvorena veza izmeu prikljuaka ove impedanse,

Z s .
Z D s
Vg s
linearna
mreza
Vi s
V s
I s V s 0
g
linearna
mreza
Z N s
V
(s
)
Vi s g
Vg s 0 V s
Z s
V s
I s V s 0
Vi s 0
linearna
mreza
V s
I (s )
I (s )
Slika 1.7a
Da bi mogla da se primeni ova teorema, pojaanja A s

Z s 0
i As
Z s
moraju imati
1.12
nenulte vrednosti. U nekim sluajevima jedno od njih je nula, tako da se mora primeniti oblik
teoreme sa drugim pojaanjem. Kada su oba pojaanja razliita od nule, bira se oblik za koji se
lake pronalaze impedanse koje vidi dodatna impedansa: Z D (s ) i Z N (s ) .
1
U naem sluaju dodatna impedansa je kondenzator C , Z s sC , a prema slici 1.7b je

As
Vi s
Z s ZN s
1
R5
, As
As
, Z s
Z
s
Z
s

Vg s
Z s ZD s
sC
R1 R2 R5
Z D s R3 || R4 R1 || R2 R5 .
Impedansa koju vidi dodatna impedansa kada Vi 0 , Z N s , dobija se na osnovu sledeeg

razmatranja. Poto Vi 0 , nuli tei i struja kroz rednu vezu otpornosti R2 i R5 , to znai da
V s 0 . Da bi odredili V s primenimo Kirhofova pravila
Vg s R1I s ,
Vg s V s
R3
ZN s
Vg
R1
R1
Vi
I s
R5
R4
A s
R R R1
V s
V s I s 4 3
R3 R4
R4
V s V s V s V s R4 R3 R1
.
I s
I s
I s
R3 R4
R2
R3
I s
R3
R2
V s
R4
Vi Vg
R5
ZD s V s / I s
Z s
R1
I s
R3
R2
Vi 0
V s
R4
R5
ZN s V s / I s
Slika 1.7b
Smenom se dobija funkcija prenosa

As A s
Z s
Z s ZN s
sC R3 || R4 R1 || R2 R5 .
R5
Z s Z D s R1 R2 R5 sC 1 R4 R3 R1 / R3 R4
VCC
R2
Rg
C1
vg
R1
Q1
C2
RE
1.8. Za pojaava sa zajednikim kolektorom sa slike 1.8

je poznato: VCC 15 V , Rg 50 , R1 R2 10 k ,
vP
RP
RE 1 k , RP 10 k , C1 10 F , C2 50 F ,
F 0 100 i VBE 0,7 V .
a) Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku i faznu
karakteristiku naponskog pojaanja pojaavaa
A j Vi j / Vg j .
b) Odrediti donju graninu uestanost pojaavaa f L .

Slika 1.8
Reenje:
a) U mirnoj radnoj taki je

I C I E VB VBE / RE , VB VCC R1 / R1 R2 I C 6,8 mA .
Parametri u modelu za male signale su

gm I C / Vt 6,8 mA / 25mV 272 mS i r 0Vt / I C 368 .
Rg
C1
V1
Vbe g mVbe
r
R1 || R2
Vg
V2
RE
C2
1.13
Na slici 1.8a prikazana je ema za male signale

pojaavaa.
a1) Primenom metode potencijala vorova dobija se
sistem jednaina
sC1
1
1 V s sC1Vg s
,
V1 s
sC1Rg 1 R12 r
r
sC
R
1
1
g
R12 R1 || R2 ,
Vp
RP
V1 s
sC2
1
1
V2 s

r
sC2 RP 1 RE r .
g m V1 s V2 s
Slika 1.8a
Kako je
sC2 RP
V2 s ,
1 sC2 RP
uz pomo reenja prethodnog sistema dobija se naponsko pojaanje pojaavaa
V p s s 2C1C2 R12 RP RE 1 0
, a0 R12 r 1 0 RE ,
As
Vg s
a2 s 2 a1s a0
Vp s
r 1 0 RE Rg R12 C2 R12 r RE RP 1 0 RE RP i
a2 R12 Rg r RE R 1 0 RE RP Rg R12 RE RP C1C2 .
a1 C1 R12 Rg
A [dB]
P1
log
P 2
20dB/dec
20
As
3
4
( )
4
s2
,
( s 2)( s 21)
2
j
A e .
( j 2)( j 21)
Dakle, funkcija prenosa ima duplu nulu u
nuli, dva realna pola na realnoj osi u levoj
poluravni i pojaanje u propusnom opsegu 1,
odnosno 0dB .
Na
niskim
uestanostima
fazna
karakteristika ima konstantan fazni stav koji
potie od duple nule u nuli
0 2 / 2 ,
40dB/dec
Smenom brojnih vrednosti funkcija prenosa

postaje
Vp s
s2
As
1 2
,
Vg s
s 22,86 s 41,52
A j
/ dec
/ dec
0 0,1P1 P1 0,1P 2 P 2
/ dec
log
10 P 2
dok se na visokim uestanostima ovaj fazni

stav anulira uticajem polova, tako da je
0 2 / 2 2 / 2 0 .
Na slici 1.8.b prikazane su asimptotska

amplitudska i fazna karakteristika pojaanja u
Slika 1.8b
funkciji uestanosti.
a2) Do funkcije prenosa pojaavaa moe se doi i primenom teoreme dodatnog elementa
Vp s
1 Z s / ZN s
1
, Z s sC2 .
A s A s
Z s 0 1 Z s / Z s
Vg s
D
1.14
C1
V1
r
Vg
V2
R1 || R2
Dinamika impedansa koju vidi kondenzator

C2 , pri Vg ( s ) 0 , iznosi
Vbe g mVbe
I Vt
t
Z D s RP RE ||
1.8c. Kada V p 0 i struja test generatora
RP
RE
r R12 || Rg 1/ sC1
1 0
Impedansa koju vidi dodatna impedansa kada
Vi s 0 , Z N s , dobija se uz pomo slike
Vp 0
Rg
I t 0 , tako da je
ZN s V s / I s
Slika 1.8c
V p s 0
Pri kratkospojenim prikljucima dodatne
impedanse pojaanje pojaavaa je

As
Z s 0
R12
1 0 RE || RP
R12 r 1 0 RE || RP
Rg sC1
R12 || r 1 0 RE || RP
Sada imamo sve potrebne parametre za primenu teoreme dodatnog elementa. Smenom brojnih
vrednosti dolazi se do iste funkcije prenosa kao i primenom metode potencijala vorova.
a3) Ako se zna da su uestanosti polova dovoljno razmaknute, aproksimativna funkcija prenosa
pojaavaa se moe dobiti na mnogo jednostavniji nain. Za odreivanje uestanosti polova
koristiemo tzv. metod dinamike otpornosti (otpornost za male signale). U kolima sa jednom (ili
jednom ekvivalentnom) impedansom uestanost pola odreena je dinamikom otpornou koju on
vidi
1
PC CRdC ili PL RdL / L .

Ovde u kolu postoje dva kondenzatora, pa emo pretpostaviti da je kondenzator koji definie
pol na niim uestanostima kratak spoj (K.S.) pri odreivanju dinamike otpornosti koju vidi
kondenzator iji je pol na viim uestanostima. Obrnuto je pri odreivanju dinamike otpornosti
koju vidi kondenzator iji je pol na niim uestanostima. Tada se kondenzator koji definie pol na
viim uestanostima ponaa kao otvorena veza (O.V.).
Pretpostavimo da je pol koji unosi kondezator C 2 na niim uestanostima od pola koji unosi
kondenzator C1 , P 2 P1 ,
P 2
1
C2 Rd 2
, P1
C1 O.V.
1
C1Rd 1 C
2 K.S.
Nalaenjem dinamikih otpornosti, pod uinjenom pretpostavkom, dobija se

Rd 1 Rg R12 || r 1 0 RE || RP i
Rd 2 RP RE ||
r R12
,
1 0
odakle je
P 2 C2 Rd 2
2 rad/s i P1 C1Rd 1
20 rad/s .
Iz poslednjeg izraza se vidi da je poetna pretpostavka zadovoljena.

Nule funkcije prenosa su u nuli poto se kondenzatori C1 i C2 nalaze direktno na putu toka
signala, Z 1 Z 2 0 .
Pojaanje na srednjim uestanostima (kada se oba kondenzatora mogu smatrati kratkim
spojevima, a parazitne kapacitivnosti tranzistora praktino otvorenim vezama) je
R12
1 0
R r 1 0 RE || RP
A 12
Rg R12 || r 1 0 RE
|| RP
1.15
RE || RP 1 .
Aproksimativna funkcija prenosa pojaavaa je

s Z 1 s Z 2 A
s2
s2
.
A s A
s P1 s P 2 s P1 s P 2 s 2 s 20
b) Granina uestanost pojaavaa je uestanost na kojoj pojaanje u odnosu na pojaanje u
propusnom opsegu opadne za 3dB ( 2 puta). Na osnovu funkcije prenosa donja granina
uestanost L nalazi se iz uslova
2
A jL
L2
P21 P2 2
2
P41 6P21P2 2 P4 2
2
VCC
R2
Rg
C1
RC
C2
Q1
vg
Slika 1.9
R1
L4
1

2
2
2
2
2
L P1 L P 2
RE
vP
RP
L P 2 21rad/s , f L L / 2 3,3Hz .
1.9. Za pojaava sa zajednikim emitorom, slika 1.9,

poznato je: VCC 5V , VBE 0,6 V , F 0 100 ,
Rg 1k , R1 10 k , R2 39 k i RP 5k .
a) Odrediti otpornosti RE i RC tako da u mirnoj radnoj
taki bude VCE 2 V i I C 1mA .
b) Odrediti kapacitivnosti C1 i C2 tako da uestanosti
polova budu priblino iste i da je donja granina
uestanost f L 20 Hz .
c) Odrediti naponsko pojaanje pojaavaa u propusnom
opsegu A v p / v g .
Reenje:

R1 / R1 R2 VCC VBE 420 ,
V VBE R1 / R1 R2 VCC VBE
RE
IC I E B
IC
RE
RE
V VCE
RE 2,58 k .
VCE VCC RC I C RE I E VCC RC I C RE I C RC CC
IC
g m I C / Vt 40 mS i r 0Vt / I C 2,5k .
b) Kondenzatori nemaju zajednikih kontura, pa uestanosti polova koje oni odreuju zavise samo
od jedne kapacitivnosti
P1 C1Rd 1
i P 2 C2 Rd 2 .
Dinamike otpornosti koje vide pojedini kondenzatori dobijaju se iz eme za male signale sa
ukinutom pobudom
Rd 1 Rg R12 || r 1 0 RE 7,76 k i Rd 2 RP RC 7,58 k .
Poto su dinamike otpornosti priblino iste, za jednakost uestanosti polova potrebno je da
bude C1 C2 . Zbog redne veze sprenih kondenzatora sa pojaavaem i potroaem, nule funkcije
prenosa su u nuli, tako da je
1.16
RC
R2
vp
RP
Q1
Vg s
s2
s P 2
A jL A
R1
Vp s
A j A
2
.
2 P2
Na donjoj graninoj uestanosti vai
Rg
vg
As
P L
RE
L2
A

2
2
2
L P
2 1 2 f L
2 1 81rad/s ,
odakle se dobijaju kapacitivnosti

C1 C2 P Rd 2
Slika 1.9a
1,6F .
c) U propusnom opsegu se svi kondenzatori mogu smatrati

kratkim vezama, slika 1.9a, pa je
vp
1
R12
A
0 RC || RP , RB r 1 0 RE A 2,8 .
vg
Rg R12 || RB R12 RB
vP
1.10. Za stepen sa zajednikim emitorom, slika 1.10,

poznato je: VCC 5 V , F 0 200 , VBE 0,6 V ,
R1 20 k , R2 30 k , RC 2,2 k , RP 10 k ,
RP
RE 1,4 k ,
VCC
R2
Rg
vg
RC
C1
C2
Q1
R1
RE
CE
C1 C2 4,7 F
C E 50 F .
a) Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku
karakteristiku Ae j Ve j / Vg j .
b) Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku

karakteristiku A j V p j / Vg j .
c)
Slika 1.10
Rg 500 ,
Odrediti donju graninu uestanost pojaavaa f L .
Reenje:
U mirnoj radnoj taki je
VB VBE R1 / R1 R2 VCC VBE
1mA
RE
RE
g m I C / Vt 40 mS i r 0Vt / I C 2,5k .
IC
Poto vremenske konstante kondenzatora C1 i CE koje definiu polove i nule ne utiu na

vremensku konstantu kondenazatora C2 (bez uticaja Earlyjevog efekta nemaju zajednike konture),
ova dva kola emo posmatrati odvojeno. Na slici 1.10a prikazana je ema za male signale ulaznog
kola pojaavaa. Funkcije prenosa su
Rg C1 I b
Ic
Vp s Vp s Ic s
V s
, As
,
Ae s e
Vg s I c s Vg s
Vg s
r Vbe
g V
RC RP
m be
As
G s ,
1
R1 || R2
R
sC
R
C
2
P
Vg
Slika 1.10a
RE
CE
A s RC || RP
s
s P 2
P 2 C2 RC RP
G s ,
17 rad/s .
1.17
a) U kolu postoje dva kondenzatora koja utiu na funkciju Ae s , to znai da funkcija prenosa ima
dve nule i dva pola. Zbog zajednikih kontura i jedan i drugi kondenzator utiu na oba pola funkcije
prenosa. Primenom teoreme dodatnog elementa, ili Kirhofovih pravila, moe se dobiti funkcija
prenosa, ali je ovaj postupak dugotrajan. Ako se zna da su polovi funkcije prenosa Ae s
razmaknuti za vie od jedne dekade, aproksimativno se moe smatrati da svaki kondenzator
odreuje po jedan pol.
Kondenzator C1 nalazi se direktno na putu signala i on
Rg
Ib
Ic
unosi nulu u nuli. Kondenzator C2 nalazi se paralelno sa
izlazom, to znai da e napon na izlazu biti nula kada

r Vbe
, odnosno da je njegova nula u beskonanosti.
g V
m be
Pretpostaviemo da su polovi dovoljno razmaknuti, da
R1 || R2
se
jedan kondenzator na uestanosti pola drugog
kondenzatora
moe smatrati kratkim spojem ili otvorenom
Vt
It
RE
vezom, zavisno od toga koji kondenzator unosi pol na
vioj uestanosti. Poto je otpornost koja se vidi u emitoru

obino mnogo manja od otpornosti koja se vidi u bazi,
Slika 1.10b
pretpostavimo da je pol koji potie od kondenzatora CE
na vioj uestanosti, PE C E RdE
P1 C1Rd 1 . U tom sluaju emo odreivanje
dinamike otpornosti koju vidi kondenzator CE uraditi pri kratkospojenom kondenzatoru C1 , slika
1.10b. Prema ovoj slici je
r R12 || Rg
V
,
RdE C K.S. t RE ||
1
It
1 0
1

r R12 || Rg
PE 2 CE RdE
CE RE ||
1,36 krad/s .
1 0
C1 K.S.
Kondenzator CE poinje znaajnije da utie na funkciju prenosa kada je PE , to znai da

se na uestanosti pola koji potie od kondenzatora C1 moe smatrati otvorenom vezom. Prema
ovome pol koji potie od ulaznog kondenzatora je
1
P1 C1Rd 1
1
C E O.V.
, Rd 1 C
E O.V.
Rg R12 || r RE 1 0
P1 1 CB Rg R12 || r RE 1 0
18 rad/s .
CE O.V.
Poto je PE P1 poetna pretpostavka je zadovoljena, tako da su naene uestanosti polova

priblino jednake stvarnim uestanostima.
Na osnovu dosadanjih razmatranja zakljuujemo
Rg
Ib
I da je funkcija prenosa Ae s oblika
c
Vg
R1 || R2
Slika 1.10c
Vbe
g V
m be
Ve 0
RE
Ae s k
s P1 s PE
Kada je P1 PE funkcija prenosa priblino

je
Ae s k
s PE PE
Ae0 , P1 PE ,
a ovo pojaanje se dobija tako to se uini da je C1

kratak spoj, a CE otvorena veza, slika 1.10c. Na
1.18
osnovu ove slike je

RE 1 0
V
R12
Ae0 e0
950 103 , Ae0 dB 0, 4 dB
Vg Rg R12 || r 1 0 RE R12 r 1 0 RE
Ae j [dB]
log
Ae0
20dB/dec
20dB/dec
k A0PE 1,3 103 .

Smenom brojnih vrednosti dolazi se do funkcije
prenosa
s
.
Ae s 1,3 103
s 18 s 1360
Na slici 1.10d prikazana je asimptotska
amplitudska karakteristika funkcije prenosa Ae s .
b) I funkciju prenosa naponskog pojaanja
pojaavaa
emo
odrediti
aproksimativno.
Transkonduktansa G s takoe ima dve nule i dva
Slika 1.10d
pola. Nulu u nuli unosi kondenzator C1 , poto je direktno na putu signala. Kondenzator CE unosi
nulu na uestanosti na kojoj I c 0 . Da bi struja kolektora teila nuli i struja baze treba da tei
nuli, a ovo e biti ispunjeno kada je impedansa koja se vidi iz emitora beskonana. Pri tome je
otpornost koju vidi kondenzator u emitoru
RZE RE
Rg
Ib
I c
1
1
ZE CE RZE CE RE 14 rad/s .
Poto su polovi funkcije prenosa isti kao u
r Vbe
prethodnoj
taki, to je
Vg
R1 || R2
g mVbe
s s ZE
,
G s G
s P1 s PE
gde je G transkonduktansa u propusnom opsegu,
odnosno kada su oba kondenzatora kratki spojevi,
Slika 1.10e
slika 1.10e. Prema ovoj slici je

G
I c
1
R12
0 64, 4 103 .
Vg
Rg R12 || r R12 r
Na osnovu prethodnog dobija se ukupna funkcija prenosa

s s ZE
s 2 s ZE
s
A
,
A s G RC || RP
s P 2 s P1 s PE
s P 2 s P1 s PE
A G RC || RP 116 A dB 20 log 116 41dB .
Poto je ZE P1 smatraemo da je funkcija

prenosa priblino dvopolna
s2
A s A
s P 2 s PE
A j [dB]
20dB/dec
log
1
40dB/dec
A j A
j P 2 j PE
na osnovu ega je na slici 1.10f prikazana priblina

asimptotska amplitudska karakteristika naponskog
pojaanja pojaavaa.
c) S obzirom da su polovi funkcije prenosa razmaknuti
za vie od jedne dekade uestanosti, donju graninu
Slika 1.10f
1.19
uestanost dovoljno dobro definie vii pol

L PE f L PE / 2 216 Hz .
1.11. Za pojaava sa zajednikim emitorom, slika 1.11, poznato je:
VCC VEE 5V ,
I 0 1mA ,
F 0 100 , VBE 0,6 V ,
RP 10 k , C1 6,8F i CE 100F .
a) Odrediti otpornost RC tako da u mirnoj radnoj taki bude
VCC
RC
C1
Q1
vP
VCE 2, 6 V .
b) Ako je RE 0 , odrediti donju graninu uestanost pojaavaa
f L1 , kao i pojaanje u propusnom opsegu A1 .
c) Odrediti otpornost RE za koju e donja granina uestanost
RP
vg
RE
I0
postati f L 2 f L1 / 4 . Za koliko e se promeniti pojaanje u

propusnom opsegu u ovom sluaju?
CE
Reenje:
VEE
a) Napon na bazi u mirnoj radnoj taki je nula, te je

VCE VC VE VCC RC I C VBE VCC VBE RC I 0 ,
Slika 1.11
odakle se dobija
RC VCC VBE VCE / I 0 3k .
b) U kolu postoje dva kondenzatora, dakle funkcija prenosa ima dve nule i dva pola
Vp s
s ZE s Z 1 .
As
A1
Vg s
s PE s P1
Nula koja potie od kondenzatora C1 je u nuli. Nula koju unosi CE takoe je u nuli, poto pri
V p 0 i I c 0 kondenzator vidi beskonanu otpornost. Ovo moe lako fiziki da se objasni.
Kada 0 , struja emitora, odnosno kolektora je konstantna i ne zavisi od ulaznog napona, to
znai da je promenljivi napon na potroau nula.
Pol koji unosi kondenzator C1 odreen je dinamikom otpornou
P1 C1 RC RP
11rad/s ,
isto kao i pol koji potie od kondenzatora CE

1
PE CE RdE CE / g m g m / CE I 0 / Vt CE 400 rad/s P1 .

Pojaanje u propusnom opsegu dobija se iz eme za male signale pri kratkospojenim
kondenzatorima
A1 g m RC || RP 92 .
Konano, funkcija prenosa postaje
2
s2
A j 92
.
A s 92
s 400 s 11
j 400 j 11
Zbog toga to je PE P1 , donja granina uestanost odreena je polom PE
L1 PE 400 rad/s .
c) Kada je RE 0 , uestanost pola P1 i nule funkcije prenosa se ne menjaju, dok je
1 1 g m RE
gm
1
1
PE CE RdE , RdE RE
PE C E RdE
L 2 .
C E 1 g m RE
gm
gm
Iz uslova da je L 2 L1 / 4 dobija se
1.20
gm
1 gm
g m RE 3 RE 3/ g m 75 .
CE 1 g m RE 4 CE
Pojaanje u propusnom opsegu sada je
g R || R
92
A
A 2 m C P
23 1 1 g m RE 4 .
1 g m RE
4
A 2
n :1
VCC
R2
Lm
RP
vI
C1
R1
VBE 0,6 V ,
C1 2, 2F .
R1 500 ,
R2 1,5 k ,
RP 32
a) Odrediti otpornost RE tako da u mirnoj radnoj taki bude

I C 50 mA .
Q1
vg
1.12. Za pojaava sa transformatorskom spregom, slika 1.12,

poznato
je:
VCC 5V ,
n 1,5 ,
F 0 200 ,
b) Odrediti vrednost magnetizacione induktivnosti Lm , tako
RE
da
c)
Slika 1.12
naponsko
pojaanje
A s Vi s / Vg s
ima
dvostruki pol.
Koliko iznose pojaanje u propusnom opsegu A i donja
granina uestanost pojaavaa f L ?
Reenje:
Ii
Lm
Vp
Ip
C1
Vs R
P
n :1
Q1
Vg
R12
RE
Slika 1.12a
Lm
Vp
Ip
n 2 RP
Q1
Vg
R12
Slika 1.12b
RE
Pojaanje pojaavaa u funkciji uestanosti dobija se iz

eme za male signale, slika 1.12a. Prema osobinama idealnog
transformatora je
V j / n j Vi / ni V p / n Vs /1 i
n jI j 0
C1
Is
Vi
a) U mirnoj radnoj taki struja kondenzatora je nula isto kao i

napon na kalemu. Zanemarujui struju baze, struja kolektora
je
V VBE
R1
, VB
IC B
VCC 1, 25V
RE
R1 R2
V VBE
13 .
RE B
IC
g m I C / Vt 2S i r 0Vt / I C 100 .
b) U kolu postoje dve reaktanse, to znai da funkcija prenosa
ima dve nule i dva pola
V s
s Z 1 s Z 2 .
A s i
A
Vg s
s P1 s P 2
j 1
n p I p ns I s 0 nI p I s 0 .
Otpornost koja se vidi na primarnoj strani transformatora je

Vp
n Vi
nVs
V
R pr
n 2 i n 2 RP .
I p I s / n Ii / n
Ii
Na osnovu ovoga na slici 1.12b prikazana je ekvivalentna ema
pojaavaa za male signale.
Kondenzator C1 unosi nulu u nuli, isto kao i magnetizaciona
1.21
induktivnost Lm . Ovo je stoga to e za 0 napon na primaru biti nula, samim tim i napon na
izlazu.
Polovi funkcije prenosa odreeni su dinamikim otpornostima koje vide kondenzator i kalem
P1 C1Rd 1 , Rd 1 R12 || r 1 0 RE , R12 R1 || R2 P1 1,38 krad/s .

1
P 2 Rd 2 / Lm , Rd 2 n 2 RP P 2 n 2 RP / Lm .
Iz uslova da naponsko pojaanje ima dvostruki pol, dobija se
n 2 RP
n 2 RP
P 2
P1 Lm
52 mH .
P1
Lm
c) Pojaanje u propusnom opsegu dobija se kada je kondenzator kratak spoj, a kalem otvorena veza
vi vi vc
1 g m n 2 RP
g nR
A
m P 3,56 .
v g vc v g
n 1 g m RE 1 g m RE
S obzirom da je naponsko pojaanje
V s
2
s2
,
As i
A
A
j
A
Vg s
j P1 2
s P1 2
na donjoj graninoj uestanosti vai
2
A
A jL A 2 L 2 L
2
L P1
VDD
RD
vP
M1
vu
RS
VSS
Slika 1.13
CS
A
P1
2 1
P1
0,64
2,14 krad/s , f L
L
340 Hz .
2
1.13. Za pojaava sa slike 1.13 je poznato: VDD VSS 5V ,
RD RS 2,5k , B 1mA/V 2 i VT 1V .
a) Odrediti struju drejna u mirnoj radnoj taki.
b) Ako je donji kraj kondenzatora spojen na masu, v A 0 , odrediti
kapacitivnost CS , tako da donja granina uestanost pojaavaa
bude f L 20 Hz .
c) Ako se na izvor jednosmernog napona VSS superponira sinusni
generator vss VSS , pod uslovima iz prethodne take, odrediti i
nacrtati funkciju prenosa Ass s V p s / Vss s
Vu s 0
. Ako je
amplituda napona vss na uestanosti f1 100 Hz , Vssm 50 mV ,

odrediti amplitudu napona na potroau na ovoj uestanosti.
d) Ponoviti taku c) ako je donji kraj kondenzatora vezan za bateriju
VSS , v A VSS .
Reenje:
a) Primenom II Kirhofovog pravila, u mirnoj radnoj taki je
2
VSS RS I D VGS 0 , VGS VT 2 I D / B
I D2
V VT
1 VSS VT
2 I D SS
0,
R
BRS2 RS
S
I D2 3,52 103 I D 2,56 106 0 I D 1mA .

b) U propusnom opsegu kondenzator CS je kratak spoj, dok je pojaanje
A g m RD 2 I D / BRD 3,5 .
Kondenzator CS unosi nulu na uestanosti na kojoj V p 0 . Kada V p 0 i struja drejna tei

nuli, tako da je uestanost nule
1.22
ZS RS CS .
Uestanost pola odreena je dinamikom otpornou
1
RS
1 1 g m RS
RdS RS ||
1 g m RS ZS ,
PS RdS CS
RS CS
g m 1 g m RS
tako da je funkcija prenosa naponskog pojaanja pojaavaa
Vp s
j ZS
s ZS
A
A j A
.
A s
Vg s
s PS
j PS
R
D
Vp
Na donjoj graninoj uestanosti je

A jL A
M1
RS
2
2
L PS
2ZS
ZS
CS
CS
Vss
2
L2 ZS
A

2
2
2
L ZP
Slika 1.13a
Ass j [dB]
Ass0
1
2 f L RS
1 gm RS 2 2
1 gm RS 2 2 13,7F , ZS RS CS 1 29 rad/s
PS 1 gm RS ZS 130 rad/s .
c) Na slici 1.13a prikazana je ema za male signale pojaavaa iju funkciju

prenosa treba odrediti. Kada , napon na potroau bie nula, to znai
da je nula koju unosi kondenzator u beskonanosti, ZS1 . Pol funkcije
prenosa ostaje nepromenjen
PS1 PS 1 g m RS / RS CS ,
log
PS
dok je pojaanje na niskim uestanostima,
20dB/dec
CS 1 ,
Ass 0
1/ g m
g R
g m RD m D 0, 78
RS 1/ g m
1 g m RS
Ass 0 dB 20 log 0,78 2 dB .
Slika 1.13b
Na osnovu prethodnog moe se odrediti konaan

izraz za funkciju prenosa
1
0, 78
0, 78
Ass s Ass 0
, Ass j
.
1 s / PS 1 s /130
1 j /130
Na slici 1.13b prikazana je asimptotska amplitudska karakteristika funkcije
Ass j .
RD
Vp
M1
RS
Vss
CS
Na uestanosti f1 moduo funkcije prenosa je

0,78
Ass j 2 f1
0,158 ,
2
1 2 f1 /130
tako da je amplituda napona na potroau
V pm Ass j 2 f1 Vssm 7,9 mV .
d) Na slici 1.13c prikazano je kolo na osnovu kojeg se odreuje funkcija

prenosa Ass 2 s . Nula koju unosi kondenzator vie nije u beskonanosti
ZS 2 RS CS
Slika 1.13c
ZS , dok je pol zadrao isti poloaj, PS 2 PS . Na
niskim uestanostima kondenzator je otvorena veza, pa je

1/ g m
g R
Ass 20
g m RD m D Ass 0 0,78 ,
RS 1/ g m
1 g m RS
dok je u propusnom opsegu
Ass 2 g m RD 3,5 Ass 2 dB 11dB .
Na osnovu prethodnog je
Ass 2 s Ass
Ass 2
Ass 2 j [dB]
s ZS
s 29
j 29
,
3,5
Ass 2 j 3,5
s PS
s 130
j 130
na osnovu ega je na slici 1.13d prikazana
asimptotska amplitudska karakteristika ove funkcije.
Na uestanosti f1 moduo funkcije prenosa je
log
ZS
Ass 2 j 2 f1 3,5
PS
Ass 20
1.23
V pm 2
2 f1 2 292
3,5
2 f1 130
Ass 2 j 2 f1 Vssm 175mV .
2
U cilju smanjenja uticaja smetnji koje dolaze

preko napajanja, oito je bolje da kondenzator bude
vezan na masu, kada sa otpornikom RS ini niskofrekventni filtar.
Slika 1.13d
VDD
R2
RD
C2
C1
M1
vu
R1
RS
CS
vP
RP
1.14. Na slici 1.14 prikazan je pojaava u sprezi sa

zajednikim sorsom. Parametri tranzistora su: B 2 mA/V 2 ,
VT 1V i 0 , a poznato je: VDD 12 V , RS 500 ,
R2 390 k , RP 10k , C1 470 nF , CS 22F i
C2 4,7F .
a) Odrediti otpornosti R1 i RD tako da u mirnoj radnoj taki
bude I D 1mA i VD 6 V .
b) Odrediti donju graninu uestanost pojaavaa f L .
Reenje:
Slika 1.14
a) Poto je
VDD RD I D VD RD VDD VD / I D 6 k .
Prema Kirhofovim pravilima je

R1
VDD RS I D VGS RS I D VT 2 I D / B
R1 R2
VDD
1 103k .
R1 R2 /
R I V 2I / B
D
S D T
b) U kolu imamo tri kondenzatora pa funkcija prenosa ima tri nule i tri pola
Vp s
s Z 1 s ZS s Z 2 .
A
As
Vu s
s P1 s PS s P 2
Nule koje unose kondenzatori C1 i C2 su u nuli, dok je nula koju unosi kondenzator CS na
uestanosti
1
ZS RS CS 91rad/s .
Struja gejta je zanemarljiva, a poto i 0 , svaki od kondenzatora se nalazi u nezavisnom
delu kola, slika 1.14a, zbog ega su i vremenske konstante koje definiu polove nezavisne
1
1
P1
26 rad/s , PS
182 rad/s ,
C1 R1 || R2
CS RS || 1/ g m
1.24
1
13rad/s , g m 2 I D B 2 mS .
R
P RD CP
Pojaanje u propusnom opsegu dobija se iz eme za male
signale, kada se uini da su svi kondenzatori kratki spojevi
C2 V p
A g m RD || RP 7,5 ,
P 2
RD
R2
C1
Vu
R1
RP
tako da je funkcija prenosa
A s 7,5
Vgs g mVgs
RS
A j 7,5
CS
s 2 s 91
s 26 s 182 s 13
2 j 91
.
j 26 j 182 j 13
S obzirom na poloaj karakteristinih uestanosti, u

okolini granine uestanosti dominantan je uticaj nule i pola
od kondenzatora CS . Zbog toga emo smatrati da je
Slika 1.14a
j 91 A j ZS
A j 7,5
j 182 j PS
A jL A
2
L2 ZS
2
L2 PS
2
2
L PS
2ZS
129 rad/s f L L / 2 20,5 Hz .
VDD
R4
RD
R3
C2
C1
M2
vP
RP
VDD
R2
M1
Rg
vu
CP
R1
RS
CS
*1.15. Na slici 1.15 prikazan je kaskodni pojaava s MOS

tranzistorima. Poznato je: VDD 24 V , B 10 mA/V 2 ,
VT 2 V , 0 , Rg 1 k , R1 100 k , R2 3R1 ,
R3 R4 R1 , RD 1k , RP 20 k , C1 C P 1F i
C2 CS 10 F .
a) Odrediti otpornost RS tako da u mirnoj radnoj taki
bude I D 2 5mA .
b) Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku karakteristiku naponskog pojaanja A j V p j / Vu j .
c) Odrediti donju graninu uestanost pojaavaa f L .
d) Odrediti i izraunati amplitudu prostoperiodinog
napona uestanosti f1 1kHz na potroau.
Reenje:
Slika 1.15
VG1
R1
V
VDD DD
R1 R2
4
a) Kako oba tranzistora rade u zasienju, to je

B
I D 2 I D1 I D (VGS1 VT ) ,
2
V
2ID
VS1 VG1 VGS1 DD VT

B
4
VS1 VDD / 4 VT 2 I D / B
600 .
I D1
I D1
b) Na slici 1.15a prikazana je ema za male signale pojaavaa na niskim uestanostima. Napon na
potroau zavisi od struje drejna tranzistora M 2 , a ona je jednaka struji drejna tranzistora M1 , na
RS
koju ne utie paralelna veza R34 || C2 . Zato u funkciji prenosa nee figurisati kapacitivnost C2 .
RD
R34
C2
CP
g m 2Vgs 2
Vgs 2
RP
Dakle,
funkciju
prenosa
odreuju
tri
kondenzatora, to znai da je
Vp s
s Z 1 s ZS s ZP .
A
As
Vu s
s P1 s PS s PP
Kondenzatori C1 i CS unose nule u nuli, dok je
nula koju unosi kondenzator CS
ZS RS CS
g m1Vgs1
C1
167 rad/s .
P1 Rd 1C1 ,
Vgs1
Polovi su nezavisni, a odreuju ih dinamike

otpornosti koje vide pojedini kondenzatori
Rg
Vu
VP
1.25
RS
R12
Rd 1 Rg R12 Rg R1 || R2 P1 13rad/s ,
CS
PS
1
1,17 krad/s i
RS || 1/ gm CS
1
48 rad/s .
R3 RP CP
Pojaanje u propusnom opsegu odreuje se kada se svi kondenzatori u emi za male signale
zamene kratkim vezama
A g m RD || RP 2 I D BRD 10 ,
PP
Slika 1.15a
tako da funkcija prenosa postaje
A s A
s 2 s ZS
s 2 s 167
,
10
s P1 s PS s PP
s 13 s 1170 s 48
A j 10
A j [dB]
20
3
8
P1
20db/dec
log
PP ZS
PS
20 db/dec
40 db/dec
2 j 167
.
j 13 j 1170 j 48
Na osnovu ovoga, na slici 1.15b prikazana je

asimptotska amplitudska karakteristika naponskog
pojaanja pojaavaa.
c) S obzirom na poloaj karakteristinih uestanosti,
donja granina uestanost pojaavaa odreena je
uestanou najvieg pola
L PS 1170 rad/s , f L L / 2 186 Hz .
d) S obzirom da je
f1
fL ,
kondenzatori se mogu posmatrati kao baterije ije su
Slika 1.15b
elektromotorne sile odreene poloajem mirne radne
take. Zbog ovoga je maksimalna amplituda napona na potroau
V pm Vd 2m min vD 2 max VD 2 ,VD 2 vD 2 min , VD 2 VDD RD I D 19 V
V pm min R3 || RP I D ,VD 2 VDD / 2 VT RD || RP I D 5V .

1.16. Na slici 1.16 je prikazan pojaava u spoju sa zajednikim drejnom. Parametri JFET-a su:
VP 3V , I DSS 9 mA i 4, 25 103 V -1 , a poznato je: VDD VSS 12 V , R1 1M i
RP 22 k .
a) Odrediti otpornost R2 tako da struja drejna u mirnoj radnoj taki bude I D 2 mA . Pri
proraunu zanemariti Earlyjev efekat.
1.26
b) Odrediti maksimalnu amplitudu neizoblienog napona

na potroau V pm . Smatrati da je C1 C2 .
VDD
C1
J1
vu
R1
c) Odrediti naponsko pojaanje pojaavaa u propusnom

opsegu a v p / vu .
C2
d) Odrediti kapacitivnosti C1 i C2 tako da donja

granina uestanost pojaavaa bude f L 20 Hz . Pri
proraunu smatrati da je uestanost pola koji unosi
kondenzator C1 , f P1 0,1 f P 2 , gde je f P 2 uestanost
drugog pola funkcije prenosa.
vP
RP
R2
VSS
Slika 1.16
Reenje:

VG 0 , VGS VP 1 I D / I DSS , VGS VSS R2 I D
R2 VSS VGS / I D 6,8 k .
b) Maksimalna vrednost napona na potroau odreena je ulaskom tranzistora u triodnu oblast

vP max VDD vDS min VC ,
gde je
vDS min vGS max VP VP 1 iD max / I DSS VP VP iD max / I DSS ,
dok je napon na kondenzatoru C2
VC VGS VP 1 I D / I DSS 1,59 V .

Maksimalna struja drejna je
I v
/ RP || R2
vP max
vP max VDD VP D P max
VC ,
RP || R2
I DSS
odakle se dobija kvadratna jednaina
VP2
2
2
2 ID
vP max 2vP max VDD VC
0,
VDD VC VP
I DSS
2 I DSS RP || R2
iD max I D
vP2 max 21,07 vP max 106,39 0 vP max 8, 4 V .

Minimalna vrednost napona na potroau odreena je zakoenjem tranzistora
V VSS R2 I D
V VC
R R
vP min RP SS
RP SS
P 2 I D 8,1V .
R2 RP
R2 RP
R2 RP
Poto je u mirnoj radnoj taki vP VP 0 , maksimalna amplituda napona na potroau je
V pm min vP max , vP min vP min 8,1V .
c) Na slici 1.16a prikazana je ema za male signale pojaavaa u propusnom opsegu. Parametri u
modelu za male signale su
2
1
gm
I D I DSS 2,83mS i rds
117,6 k .
ID
VP
Poto je
v g vu i vs v p R2 || RP || rds g m v gs
v g vs v gs vu R2 || RP || rds g m v gs
v gs
vu
.
1 R2 || RP || rds g m
1.27
Na osnovu prethodnog se dobija naponsko pojaanje

pojaavaa u propusnom opsegu
g m v gs
vp
gm R2 || RP || rds
a
0,917 .
rds
vu 1 R2 || RP || rds gm
v
gs
vu
R1
v p d) S obzirom da u kolu postoje dva kondenzatora, funkcija
prenosa naponskog pojaavaa moe se napisati u obliku

R2 || RP
V p ( s)
s Z 1 s Z 2 , A 0,917 .
A
A( s )
Vu ( s )
s P1 s P 2
Slika 1.16a
Poto se kondenzatori nalaze redno sa tokom signala, nule
koje unose u funkciju prenosa su u nuli
Z 1 Z 2 0 ,
dok su polovi odreeni dinamikim otpornostima koje vide pojedini kondenzatori
1
1
1
1
P1
i P 2
.
C2 Rd 2 C2 RP R2 || 1/ gm || rds
C1Rd 1 C1R1
Iz uslova da je pol P1 0,1P 2 , donja granina uestanost je priblino L P 2 , odakle je
1
1
1
C1
80 nF i
P1R1 0,1P 2 R1 0,1 2 f L R1
1
1
C2
770 nF .
2 f P 2 RP R2 || 1/ gm || rds 2 f d RP R2 || 1/ gm || rds
*1.17. Na slici 1.17 je prikazan pojaava u sprezi sa zajednikim sorsom. Poznato je: VDD 12 V ,
VP 2 V ,
I DSS 4 mA ,
4, 25 103 V-1 ,
C gs 2, 4 pF ,
C gd 1,6 pF ,
Rg 10 k ,
RG 1 M , RP 20 k , CG 1F , CP 10F i CS 50 F .
VDD
a) Odrediti otpornosti RS i RD tako da struja drejna u
mirnoj radnoj taki bude iDQ 1 mA , a u
RD
CP
propusnom opsegu radna taka na sredini radne
vP
prave. Pri proraunu zanemariti uticaj Earlyjevog
CG
Rg
efekta.
J1 RP
b) Odrediti naponsko pojaanje u propusnom opsegu.
c) Odrediti donju graninu uestanost pojaavaa.
d) Oodrediti gornju graninu uestanost pojaavaa.

vu
RG
RS
CS
Reenje:
Slika 1.17
a) Iz uslova da je struja drejna u mirnoj radnoj taki

i DQ 1mA dobija se napon gejt-sors
vGSQ VP 1 iDQ / I DSS 1V R2 vGSQ / iDQ 1k .

Jednaina jednosmerne radne prave je
VDD RD RS I D VDS 0 ,
dok je dinamika radna prava
RD || RP iD iDQ vDS vDSQ .
Da bi radna taka bila na sredini radne prave potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi
2iDQ iD max iD min i 2vDSQ vDS max vDS min .
Poto je iD min 0 iD max 2iDQ , a minimalni napon drejn-sors je
1.28
vDS min vGS max VP VP 1 iD max / I DSS VP VP iD max / I DSS VP 2iDQ / I DSS .
Iz jednaine dinamike radne prave se dobija

1
1
iD max iDQ iDQ
vDS min vDSQ
VP 2iDQ / I DSS vDSQ ,
RD || RP
RD || RP
a poto je
vDSQ VDD RDiDQ RS iDQ RD || RP iDQ VDD RDiDQ RS iDQ VP 2iDQ / I DSS .
Sreivanjem prethodne jednakosti dobija se
2iDQ
V RV
9,59 V .
RD2 2 RD RP K P K 0 , VK VDD RS iDQ VP
2iDQ iDQ
I DSS
Smenom brojnih vrednosti prethodna jednaina postaje

RD2 3,041 104 RD 1,917 108 0 RD 5,36 k .
b) U propusnom opsegu svi spreni kondenzatori su male
impedanse, dok su kapacitivnosti C gs i C gd praktino
RP || RD || rds
otvorene veze, slika 1.17a. Parametri u modelu za male
Rg
vp
signale su
vu
RG
v gs
gm
g m vgs
2
1
iDQ I DSS 2 mS i rds
235,3k .
iDQ
VP
Naponsko pojaanje pojaavaa u propusnom opsegu je

v
RG
A i
g m RP || RD || rds , RG Rg
vu
RG Rg
Slika 1.17a
A g m RP || RD || rds 8,3 .
c) Na niskim uestanostima parazitne kapacitivnosti JFET-a C gs i C gd imaju velike impedanse, pa
se stoga mogu smatrati otvorenim vezama. Poto imamo tri impedanse u kolu, naponsko pojaanje
na niskim uestanostima je oblika
s ZG s ZS s ZP .
V ( s)
A
A( s ) i
Vu ( s )
s PG s PS s PP
Nule funkcije prenosa su
ZG ZP 0 i ZS CS RS
20 rad/s ,
dok su polovi
1
1
RS
1
PG
1rad/s , PS CS
4 rad/s ,
60 rad/s i PP
CP RD RP
CG R1 Rg
1 g m RS
tako da je funkcija prenosa
s 2 s 20
2 j 20
A( j ) A
.
A( s ) A
s 1 s 60 s 4
j 1 j 60 j 4
Donja granina uestanost pojaavaa L je ona uestanost za koju vai
2
L2 ZS
L2
A( jL )
1
1
.
2
2
2
2
Amax
2
L2 PS
L2 PP
L2
PG
S obzirom na brojne vrednosti

2
L2
2
PS
2
2ZS
1 gm RS
1
L
1
2
fL
R
C
R
C
2
2
S S
S S
602 2 202 Hz 8, 4 Hz .
d) Na visokim uestanostima impedanse kondenzatora

CG , CS i CP su male, te se mogu smatrati kratkim
spojevima. Primenom Millerove teoreme ulazno kolo
pojaavaa dobija oblik prikazan na slici 1.17.b. Ovom
transformacijom funkcija prenosa postaje jednopolna,
pa je gornja granina uestanost praktino odreena
uestanou pola ekvivalentnog kondenzatora
CM C gs C gd 1 a , a A ,
Rg
vu
C gs
RG
C gd (1 a )
Slika 1.17b
PM
1.29
1
1
1
f H f PM PM 920 kHz .
C M RdM C M RG || Rg
C M Rg
2
Drugi pol funkcije prenosa i nula i desnoj poluravni su daleko od granine uestanosti, pa je
ova aproksimacija opravdana.
*1.18. Za pojaava sa slike 1.18 poznato je: VDD 12 V , VP 1,2 V , I DSS 2,5 mA , 0 ,
R1 1,5 M , R2 1,8 M , R3 R4 5k , R6 5k , C1 i C2 10 nF .
a) Ako je R5 1M , odrediti i nacrtati
VDD
asimptotsku
amplitudsku
i
faznu
R2
R4
karakteristiku
funkcije
prenosa
C2
A s Vi s / Vu s .
C1
b) Ako je vu Vm sin 2 ft , Vm 100 mV ,
J1
J2
f 10 KHz , odrediti vremenski oblik
R5
v
I
izlaznog napona kada je
vu
1
R1
R3
R
b1) R 0 ; b2) R C i
6
b3) R5 .
Reenje:
Slika 1.18
a) Parametri u modelu za male signale dobijaju se na osnovu mirne radne take. Struje gejta su
zanemarljive, pa za mirnu radnu taku vai
R1
2
VG1
VDD , I D1 I DSS 1 VGS1 / VP , VGS1 VG1 R3 I D1
R1 R2
I D2 1 2 I D1
VG1
1
R3
2 I DSS
VP

R3
V V
P G1 0 ,
R3
2
3
6
I D1 2,66 10 I D1 1,77 10 0 I D1 1,17 mA .
Na osnovu struje drejna ulaznog tranzistora odreuje se napon na gejtu izlaznog tranzistora,
VG 2 R3 I D1 5,85V , odakle je
V
I D2 1 2 I D1 P
VG1 / R3 VP / R3 / 2 I DSS VP VG1 / R3 0 I D 2 1, 24 mA .

2

g m1 2 / VP I D1I DSS 2,85mS i g m 2 2 / VP I D 2 I DSS 2,93mS .
Na slici 1.18a prikazana je ema pojaavaa za male signale. Prema I Kirhofovom pravilu je
Vs1 s / R3 Vd 1 s / R4 , R3 R4 Vd 1 s Vs1 s ,
g m1Vgs1 s
Vs1 s Vs1 s Vg 2 s
,
R3
R5
1.30
g m1Vgs1 s
R4
g m1Vgs1
Vu
Vgs1
C2 g V
m 2 gs 2
R5
Vgs 2
R3
Vs1 s Vg 2 s Vs1 s
1/ sC2
R4
Vs1 s Vg 2 s sC2 R5 Vg 2 s Vs1 s

Vg 2 s
Vi
Poto je
1 sC2 R5
Vs1 s .
1 sC2 R5
Vgs1 s Vu s Vs1 s i
R6
g m1Vgs1 s
Slika 1.18a
g m1Vu s Vs1 s
Vs1 s
2Vs1 s
R3
R5 1/ sC2
1 g m1R3 sC2 R5 1 gm1R3 2 R3
1 sC2 R5 R3
g m1R3 sC2 g m1R3R5

Vu s Vs1 s , g m1R3
1 sC2 R5 R3
Izlazni tranzistor je u spoju sa zajednikim drejnom, pa je
Vi s
g m 2 R6
1.
Vg 2 s 1 g m 2 R6
g m1Vu s Vs1 s
1 , R5
R3 .
Na osnovu prethodnog dobija se funkcija prenosa

V s Vi s Vg 2 s Vs1 s 1 sC2 R5
As i
Vu s Vg 2 s Vs1 s Vu s 1 sC2 R5
A j
A( j ) dB
log
Slika 1.18b
A j 1 C2 R5 / 1 C2 R5 1 ,
2
dok je fazna
arctg C2 R5 arctg C2 R5 ,

0,1Z
Vi j 1 jC2 R5 1 j / Z
1
100 rad/s .
, Z P
Vu j 1 jC2 R5 1 j / P
C2 R5
Amplitudska karakteristika je ravna
/dec
10Z log
2arctg C2 R5 2arctg / Z .
Na slici 1.18b prikazane su asimptotska i fazna
karakteristika naponskog pojaanja pojaavaa.
b1) Kada je R5 0 , fazna karakteristika ima fazni stav nula i
ne zavisi od uestanosti, g m1 2C2 , pa je
v I t VI Vm sin t , VI R6 I D 2 6, 2 V .
b2) Na uestanosti f 10 kHz fazna karakteristika ima

vrednost 2 10 kHz 2arctg 1 / 2 , te je
v I t VI Vm sin t VI Vm sin t / 2
v I t VI Vm cos t .
b3) Kada R5 , kroz kondenzator C2 ne protie struja. S obzirom da je ulazni stepen sa

zajednikim sorsom, fazna razlika izmeu ulaza i izlaza je , bez obzira na uestanost pobudnog
signala (iz propusnog opsega)
v I t VI Vm sin t .
1.31
*1.19. Na slici 1.19 prikazan je jedan kapacitivno spregnut dvostepeni pojaava. Parametri
tranzistora su: F 0 100 i VBE 0,6 V , dok je: VCC 12 V , Rg 1k , R1 3,3k ,
R2 22 k , R3 6, 2 k , R4 16 k , RE1 1k , RE 2 470 , RC1 6 k , RC 2 700 ,

C1 C2 5F , CE1 CE 2 50F .
a) Odrediti struje kolektora u mirnoj radnoj taki I C1 i I C 2 .
b) Proceniti (priblino odrediti) donju graninu uestanost pojaavaa.
c) Ako je v g Vm sin 2 ft , Vm 1mV , f 1kHz , odrediti amplitudu izlaznog napona Vim .
VCC
RC1
R2
C1
Q1
Rg
vg
R4
C2
Reenje:
RC 2
vI
a) Zanemarujui struju baze za mirnu radnu

taku vai
R1
VB1
VCC 1,56 V
R1 R2
Q2
I C1 I E1 VB1 VBE / RE1 965A ,
R1
RE1
C E1
R3
RE 2
CE 2
VB 2
R3
VCC 3,35V
R3 R4
I C 2 I E 2 VB 2 VBE / RE 2 5,85mA .
Slika 1.19
Poto je
VC1 VCC RC1I C1 6, 2 V VE1 RE1I C1 965mV i
VC 2 VCC RC 2 I C 2 7,9 V VE 2 RE 2 I C 2 2, 75V ,
oba tranzistora rade u direktnom aktivnom reimu.
Parametri tranzistora u modelu za male signale su
g m1 I C1 / Vt 39 mS , r 1 0Vt / I C1 2,6 k ,
g m 2 I C 2 / Vt 234 mS i r 2 0Vt / I C 2 427 .
b) U kolu postoje etiri kondenzatora, to znai da funkcija prenosa na niskim uestanostima ima 4
nule i 4 pola
s Z 1 s ZE1 s Z 2 s ZE 2 .
V ( s)
A
A( s ) i
Vg ( s )
s P1 s P 2 s P 3 s P 4
Nule koje unose kondenzatori C1 i C2 su u nuli, dok su nule koje definiu kondenzatori CE1 i
CE 2
ZE1 RE1CE1
20 rad/s i ZE 2 RE 2CE 2
43rad/s .
Kondenzatore C1 i CE1 povezuje zajednika kontura, pa oni utiu na oba pola, P1 i P 3 . Isti
sluaj je i sa kondenzatorima C2 i CE 2 , poto oni utiu na preostala dva pola, P 2 i P 4 .
Aproksimativne uestanosti polova P1 i P 3 emo odrediti smatrajui da su razmaknuti
barem za jednu dekadu uestanosti i onda ih odrediti u funkciji samo jednog kondenzatora. Obino
je znatno manja otpornost koja se vidi u emitoru nego u bazi, pa emo pretpostaviti da je pol koji
potie od kondenzatora CE na viim uestanostima od pola koji aproksimativno definie C1 . Tada
se pri odreivanju dinamike otpornosti koju vidi kondenzator CE1 , kondenzator C1 moe smatrati
kratkim spojem
r 1 R12 || Rg
1
, RdE1 C K.S. RE1 ||
P 3 PE1 626 rad/s .
P 3 PE1 CE1RdE1
1
1 0
C1 K.S.
Pri odreivanju pola koji odreuje kondenzator C1 smatraemo da je kondenazor CE1 otvorena
veza
1.32
P1 C1Rd 1
1
CE 1 O.V.
, Rd 1 C
Rg R12 || r 1 RE1 1 0
E 1 O.V.
P1 CB Rg R12 || r 1 RE 1 0
16 rad/s .
CE 1 O.V.
Poto je P 3
P1 poetna pretpostavka je zadovoljena, tako da je

P1 16 rad/s i P 3 626 rad/s .
Na isti nain se dolazi i do priblinih uestanosti polova P 2 i P 4
P 2 C2 Rd 2
1
CE 2 O.V.
, Rd 2 C
E 2 O.V.
RC1 R34 || r 2 RE 2 1 0 P 2 20 rad/s i
r 1 R34 || RC1
P 4 719 rad/s .
1 0
C2 K.S.
Pojaanje u propusnom opsegu dobija se iz eme pojaavaa za male signale, kada su svi
kondenzatori kratki spojevi
R12 || r 1
A
g m1 RC1 || R34 || r 2 g m 2 RC 2 1340 , A dB 62,5dB .
Rg R12 || r 1
P 4 PE 2 CE 2 RdE 2
, RdE 2 C
2 K.S.
RE 2 ||
Na osnovu ovoga dobija se aproksimativna vrednost funkcije prenosa

1340s 2 s 20 s 43
1340s 2 s 43
V ( s)
,
A( s ) i
Vg ( s ) s 16 s 20 s 626 s 719 s 16 s 626 s 719
A( s ) 1340
s2
2
.
A( j ) 1340
s 626 s 719
j 626 j 719
Donja granina uestanost f L odreuje se iz uslova

A( jL ) A
L2
2
2
PE
1 PE 2
L2
L2
2
PE
1
L2
4
2
2
4
PE
1 6PE1PE 2 PE 2
2
PE
2
1046 rad/s f L
2
2
c) Poto je uestanost pobudnog napona u propusnom opsegu, to je
Vim A j 2 f Vm AVm 1, 34 V .
L
166 Hz .
2
Pri ovome smo linearizovali pojaava, a izlazni napon ima nedovoljnu amplitudu da odvede
izlazni tranzistor u zakoenje ili zasienje.
*1.20. Na slici 1.20 je prikazan jedan dvostepeni pojaava u CMOS tehnologiji. Na slici je pored
svakog tranzistora dat odnos irine i duine oblasti u kojoj nastaje kanal, dok su parametri
upotrebljenih tranzistora: VTN VTP VT 0, 7 V , nCox 100A/V 2 , pCox 50A/V 2 ,
n 0,04 V -1 i p 0,05V-1 . Poznato je: VDD VSS 2,5V , I B 50A i Cc 5pF .

a) Odrediti struje drejna svih tranzistora u mirnoj radnoj taki. Zanemariti uticaj Earlyjevog efekta.
b) Odrediti diferencijalno pojaanje pojaavaa u propusnom opsegu Av 0 , Av s Vi s / Vd s ,
Vd s V2 s V1 s .
c) Odrediti propusni opseg pojaavaa BW , a zatim izraunati proizvod pojaanja i propusnog

opsega GBW Av 0 BW .
Ako se invertujui ulaz kratkospoji sa izlazom, a na neinvertujui ulaz dovede pobudni generator
ija je ems vU , odrediti:
M5 M 6
20
1
v1
M1
M7
20
1
10
1
VDD
M2
10
1
100
1
v2
M3 M 4
a) U mirnoj radnoj taki je V1 V2 0 , dok

su struje drejna
I D 5 I D 6 I B 50A ,
I D1 I D 2 I D 3 I D 4 I B / 2 25A i
50
1
M8
VSS
Slika 1.20
od
Reenje:
vI
Cc
5
1
d) zavisnost pojaanja pojaavaa

uestanosti A1 s Vi s / Vu s i
e) opseg napona vU min vU vU max , za

koji svi tranzistori rade u zasienju.
IB
5
1
1.33
I D8 I D 7 B7 / B5 I D 5 5I B 250A .
Na osnovu struja drejna dobijaju se

naponi gejt-sors
VGS 5 VTP 2 I B / B5 1V ,
VGS 7 VGS 6 VGS 5 1V , VGS1 VGS 2 VTP 2 I B / 2 / B1 1V ,

VGS 3 VGS 4 VT 2 I B / 2 / B3 1V i VGS 8 VT 2 5I B / B8 1V .
g m1 2 I D1B1 I B pCox W / L 1 158S , rds 2 p I D 2

g m8 2 I D8 B8 10 I B nCox W / L 8 1,58 mS , rds8 n I D8
rds 7 p I D 7
g m1Vd
5 p I B
80 k i rds 4 n I D 4
rds 4 || rds 2 Cc
Vi
Vgs8
g m8Vgs8
rds8
rds 7
800 k ,
5n I B
2 / n I B
100 k ,
1M .
b) Diferencijalno pojaanje pojaavaa u

propusnom opsegu dobija se na osnovu eme za
male signale, slika 1.20a, u kome je prekinuta
grana sa kompenzacionim kondenzatorom Cc .
Poto je
Vgs8 g m1Vd rds 2 || rds 4 i
Vi g m8v gs8 rds8 || rds 7 ,
Slika 1.20a
diferencijalno pojaanje u propusnom opsegu je

Av 0 Vi 0 / Vd g m1g m8 rds 2 || rds 4 rds8 || rds 7 4,94 103 .
Vt
rds 4 || rds 2
Vgs8
It
g m8Vgs8
rds8
rds 7
c) U kolu postoji jedan kondenzator, to znai da

funkcija prenosa ima jednu nulu i jedan pol.
Uestanost pola odreena je dinamikom
otpornou koju vidi kondenzator Cc , slika
1.20b. Prema ovoj slici je
Rdc Vt / I t , Vgs8 Vt rds 2 || rds 4 I t ,
Vt rds 7 || rds8 g m8Vgs8 I t
Slika 1.20b
Vt Vt Vt rds 2 || rds 4 It rds 7 || rds8 1 g m8 rds 2 || rds 4 I t
Rdc Vt / I t rds 2 || rds 4 rds 7 || rds8 1 g m8 rds 2 || rds 4 ,

Rdc g m8 rds 2 || rds 4 rds 7 || rds8 31, 23M ,
pa je uestanost pola
1.34
g m1Vd
rds 4 || rds 2
Vt
Vgs8 I t
g m8Vgs8
Vi
rds8
rds 7
P Cc Rdc
6, 4 103 rad/s .
Uestanost nule dobija se na osnovu eme za

male signale prikazane na slici 1.20c. Kada
Vi 0 , tada je
I t g m8Vgs8 , Vgs8 Vt
Rzc Vt / I t 1/ g m8 ,
odakle se dobija uestanost nule
Slika 1.20c
Z Cc Rzc
g m8 / Cc 3,16 108 rad/s ,
koja se, zbog znaka minus, nalazi u desnoj poluravni kompleksne promenljive s .
Na osnovu prethodnog dobija se zavisnost naponskog pojaanja od uestanosti
1 s / Z
1 s / 3,16 108
1 j / Z
.
4,93 103
Av s Av 0
Av j Av 0
3
1 s / P
1 j / P
1 s / 6, 4 10
S obzirom da je Z P , granina uestanost pojaavaa odreena je polom
H P 6, 4 103 rad/s f H H / 2 1kHz .

Poto donja granina uestanost f L 0 , propusni opseg pojaavaa je
BW f H f L 1kHz ,
dok je proizvod pojaanja i propusnog opsega
v2
GBW Av 0 BW 4,94 MHz .
vI
d) Na osnovu eme sa slike 1.20d dobija se da je pojaanje
vU
v1
novoformiranog pojaavaa
V s
Av s
Vi s
, Av s
,
A1 s i
Vu s 1 Av s
V2 s V1 s
Slika 1.20d
1 s / Z
Av ( s ) Av (0)
,
1 s / P
Smenom se dobija da je
Av 0 1 s / Z
1 Av 0
1 s / 3,16 108
A1 s
, P1 P
Av s
.
1 Av 0 1 s / P1
1 Av 0P / Z
1 s / 2,86 107
U odnosu na osnovni pojaava, nula novoformiranog pojaavaa nije promenila poloaj,
f Z 50,3MHz , dok je uestanost novog pola f P1 4,58 MHz .
g) Poto je u kolu primenjena negativna povratna sprega, lako se odreuje da je pojaanje
pojaavaa na niskim uestanostima priblino jedan
vi
Av 0
1.
vu 1 Av 0
Shodno prethodnom zakljuku, pri promeni napona vU , za isti iznos se poveava i izlazni
napon. Minimalna vrednost ulaznog napona odreena je ulaskom tranzistora M1, M 2 u triodnu
oblast
vU min VSS vGS 3 vGD1min VSS VGS 3 VT 2, 2 V ,
a maksimalna ulaskom tranzistora M 6 u triodnu oblast
vU max VDD vDS 6 max vGS1 VDD 2 I B / B6 VGS1 1,18V .
**1.21. Na slici 1.21 prikazan je pojaava sa negativnom povratnom spregom. Poznato je:
VCC 10 V , VBE 0,6 V , VCES 0,2 V , F 0 100 , RC 10 k , RE 1,4 k , RR 50 k ,
Rg 1 k , C B 1F i C R 10 F .
VCC
a) Odrediti napon VI u mirnoj radnoj taki.

b) Odrediti i nacrtati zavisnost asimptotske
amplitudske karakteristike krunog pojaanja od
uestanosti a ( j ) .
c) Odrediti zavisnost impedanse koju vidi pobudni
generator v g , Z g , od uestanosti.
RC
Q2
CB
Q1
Rg
vg
1.35
RR
RR
vI
CR
d) Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku

karakteristiku pojaanja A j Vi j / Vg j .
RE
e)
Odrediti donju graninu uestanost pojaavaa f L .
Reenje:
Slika 1.21
VCC

RC I C1 I C 2 / F vBE 2 RE I C 2 I C1 / F i
v BE1 2 RR I C1 / F RE I C 2 I C1 / F ,
RC
CB
Q2
ir
Q1
r 1
it
Rg
Z12
Z13
Z 23
RE
odakle se dobijaju struje kolektora I C1 0,8 mA i

I C 2 1 mA , kao i napon na izlazu pojaavaa
VI RE I C 2 1, 4 V .
Na osnovu mirne radne take parametri u
modelu za male signale su
g m1 I C1 / Vt 32 mS , g m 2 I C 2 / Vt 40 mS ,
V
V
r 1 0 t 3,125 k i r 2 0 t 2,5 k .
I C1
IC 2
b)
Transformacijom
zvezde
R R , RR , C R
Z1, Z 2 , Z 3 u trougao Z13 , Z12 , Z 23 , dobija se
Z13 Z1 Z 3 Z1Z 3 / Z 2 RR 2 / sCR ,
Z12 Z1 Z 2 Z1Z 2 / Z 3 RR 2 sCR i
Slika 1.21a
Z 23 Z13 RR 2 / sCR .
Seenjem a kruga, prema slici 1.21a i korienjem osobine strujnih razdelnika dobija se
I s
0 1 0 RC
a s r
1
It s
RC r 2 1 0 RE || Z 23 || Z12 Z13 || r 1 || Rg sCB
RE || Z 23
RE || Z 23 Z12 Z13 || r 1 || Rg sCB
Z13 || Rg sCB
Z13 || Rg sCB
r 1
Sreivanjem poslednjeg izraza i smenom brojnih vrednosti dobija se zavisnost krunog

pojaanja od kompleksne uestanosti
1 s /1000
a s 8,6
.
1 s / 4 1 s / 254
U funkciji prenosa jedna nula, ona koju odreuje kondenzator C R , je u beskonanosti
(kondenzator C R je paralelno povezan sa krunim tokom signala), dok je druga na uestanosti
1.36
Z Rg C B
a j dB
19
log rad / s
254
b) Impedansa koju vidi pobudni generator je
1000
17
Z g s Rg sCB
ul
s ,
gde je Z ul (s ) ulazna impedansa pojaavaa.

Primenom Blackmanove formule za ulaznu
impedansu pojaavaa se dobija
1 aks s
Z ul s Z ul 0 s
, aks s 0 ,
1 aov s
40 dB/dec
41
1000 rad/s ,
dok polove odreuju oba kondenzatora.

Asimptotska amplitudska karakteristika
krunog pojaanja prikazana je na slici 1.21b.
20dB/dec
20dB/dec
r RC
Z ul 0 s r 1 || Z13 || Z12 RE || Z 23 || 2
i
1 02
0 1 0 RC
RE || Z 23
Z13 / Z13 r 1
aov s
.
RC r 2 1 0 RE || Z 23 || Z12 Z13 || r 1 RE || Z 23 Z12 Z13 || r 1
Slika 1.21b
Sreivanjem izraza i smenom brojnih vrednosti postaje

s 44 s 223 Z j 3,94 k j 44 j 223 .
Z g s 3,94 k
g
s s 38
j j 38
Na niskim uestanostima ulazna impedansa je beskonana, dok je na srednjim uestanostima
odreuje paralelna veza otpornosti RR i ulazne otpornosti tranzistora Q1
Zg s
Rg r 1 || RR 3,94 k .
c) Primenom asimptotske formule za pojaanje pojaavaa se dobija

T s
A s
A s A s
0
.
1 T s 1 T s
Asimptotska pojaanja A0 s i A s dobijena su kada je 01 0 i 01 , respektivno

A0 ( s )
r 1 || Z13
r 1 || Z13 Z12 Z 23 || RE || r 2 RC / 0
g
sC B
1 || Z13 || Z12
Z 23 || RE || r 2 RC / 0
A s
A j dB
47
sCB RR (2 sCR RR )
,
1 sCB Rg
Smenom brojnih vrednosti postaje

s s 4
A s 219
,
s 44 s 223
33
40dB/dec
j j 4
,
j 44 j 223
na osnovu ega je na slici 1.21c dobijena
asimptotska
amplitudska
karakteristika
naponskog pojaanja pojaavaa.
A j 219
log rad / s
12
Slika 1.21c
Rg sCB
r 2 RC
i
1 0
dok je T s a s .
20dB/dec
4
20dB/dec
Z12
Z 23 || RE ||
44
223
d) Na osnovu definicije granine uestanosti je

L2 L2 42
L2 442 L2 2232
1
L 223rad/s f L L / 2 35 Hz .
2
VDD
R3
R2
VDD
C1
Q2
R1
vP
*1.22. Na slici 1.22 prikazan je jedan BICMOS pojaava

sa negativnom povratnom spregom. Parametri tranzistora
su:
i
VT 1V ,
B 2 mA/V 2 ,
F 0 200
VBE 0,7 V , dok je: VDD 5V ,
Rg 100 k ,
R1 6,8 k ,
R2 10 M ,
R3 3k ,
RP 1k ,
C1 0,1F i C2 10C1 .
a) Odrediti struju drejna I D1 i struju kolektora I C1 u
mirnoj radnoj taki.
b) Odrediti naponsko pojaanje pojaavaa u propusnom
opsegu Apo v p / v g .
c) Proceniti donju graninu uestanost pojaavaa f L .
Slika 1.22
Reenje:
VDD
R3
R2
M1
Q2
R1
Slika 1.22a
R2
M1
Rg
a) Zanemarujui struju baze, slika 1.22a, struja drejna je

I D1 VBE1 / R1 VBE / R1 103A ,
dok je napon na kolektoru
VC 2 VBE 2 VGS1 VBE VT 2 I D1 / B 2 V ,
odakle se dobija struja kolektora

I C 2 VDD VC 2 / R3 1mA .
VDD
vu
RP
M1
Rg
vu
C2
1.37
Poto je I C 2 / F 5A I D1 100A , poetna pretpostavka o

zanemarivanju bazne struje je opravdana.
r 2 r 0Vt / I C 2 5k , g m 2 I C / Vt 40 mS , g m1 2 I D B 642S .
b) Na slici 1.22b prikazana je ema pojaavaa za male signale, kada je
uestanost pobude u propusnom opsegu. U kolu je primenjena negativna
reakcija, pa emo primeniti asimptotsku formulu za odreivanje pojaanja
Apo 0
T
, T a ,
Apo Apo
1 T 1 T
0 RP || R3
g m1
R1
a
Rg
,
RP || R3 R2 Rg 1 gm1 R1 || r R1 r
R3
vP
a 8, 7 T 8,7 .
Asimptotska pojaanja Apo i Apo0 dobiemo
RP
modifikacijom strujnog pojaanja tranzistora Q2 , 0 i
0 0 , respektivno.
Q2
R1
Kada se pusti da 0 , tada

ib 2 0 , vb1 0 , id 1 0 , v gs1 0 , v g1 0
vu / Rg v po / R2 a v po / vu R2 / Rg 10 .
Poto je ApoT 87
Slika 1.22b
1 , zanemariemo lan Apo 0 , pa je
1.38
T
9 .
1 T
c) Obe nule u funkciju prenosa su u nuli, dok su uestanosti polova zavisne i od jedne i od druge
kapacitivnosti.
U optem sluaju, naponsko pojaanje pojaavaa na niskim uestanostima moe se predstaviti
u obliku
s Z 1 s Z 2 s Zn s n a1s n 1 .
AL s Apo
s P1 s P 2 s Pn s n b1s n 1
Poto je
n
1
,
b1 P1 P 2 Pn , b1
C
R
j
dj
j 1
Apo Apo
gde je otpornost Rdj otpornost koju vidi kondenzator C j kada su svi ostali kondenzatori kratki
spojevi. Aproksimativna vrednost donje granine uestanosti je
n
R2
R3
vP
RP
Slika 1.22c
aovu
1
C2 Rd 2
.
C1 K.S.
Kada je C2 kratak spoj, otpornost koju vidi

kondenzator C1 , slika 1.22c, je
Rd 1 Rg Ru ,
Q2
R1
Rg
U naem sluaju je
2
1
1
L
C1Rd 1 C
j 1 C j Rdj
2 K.S.
M1
vt1
it1
1
.
j 1 C j Rdj
L b1
gde je Ru ulazna otpornost pojaavaa.

Ulaznu otpornost pojaavaa odrediemo primenom
Blackmanove formule
1 aksu
Ru Ru 0
, aksu 0 ,
1 aovu
g m1
R1
0 RP || R3
95, 6 , Ru 0 R2 R3 || RP R2
1 g m1 R1 || r R1 r
Ru 0
10, 35k 1 Ru Rg C1 110 m s .
1 aovu
Kada je C1 kratak spoj, otpornost koju vidi kondenzator C2 je
Rd 2 RP Ri ,
Ru
gde je Ri izlazna otpornost pojaavaa.

I izlaznu otpornost pojaavaa emo odrediti primenom Blackmanove formule
1 aksi
R3
g m1
R1
Rg
, aksi 0 , aovi 0
34, 7 ,
Ri Ri 0
1 g m1 R1 || r R1 r
R3 R2 Rg
1 aovi
Ri 0 R3 || R2 Rg R3 Ri Ri 0 / 1 aovi 84 2 Ri RP C2 11ms .
Na osnovu prethodnog dobija se aproksimativan poloaj donje granine uestanosti

1
1
1
L
92 rad/s f L L / 2 15 Hz .
S obzirom da su nule u nuli i da su polovi razmaknuti, ova vrednost donje granine uestanosti
praktino je jednaka stvarnoj vrednosti.
1.39
1.23. U kolu pojaavaa sa slike 1.23 operacioni pojaava se moe smatrati idealnim.
a) Odrediti vrednosti otpornosti i kapacitivnosti tako da je:
C
ulazna otpornost Ru 10 k
moduo pojaanja na niskim uestanostima
R1
A0 40 dB
R2
vG
vI
propusni opseg B 10 kHz .
b) Nacrtati asimptotsku amplitudsku i faznu karakteristiku
pojaanja pojaavaa A j Vi j / Vg j .
c) Odrediti jedininu uestanost pojaanja pojaavaa fT .
Slika 1.23
Reenje:
a) U kolu je primenjena negativna povratna sprega na svim uestanostima, pa je

V j V j 0 Z u j Ru R1 10 k
Na niskim uestanostima kondenzator C
se moe aproksimirati otvorenom vezom,
, a naponsko pojaanje je
A j
vt
A0 R2 / R1 .
Iz uslova da je moduo pojaanja na niskim uestanostima

A0 40 dB , odnosno A0 100 , dobija se otpornost R2 ,
it
R1
R2 A0 R1 1M .
R2
Uoiti da pojaanje pojaavaa na visokim uestanostima

tei nuli
vI
C 1 0
A j
0,
to znai da je nula koju kondenzator unosi u funkciju

prenosa u beskonanosti.
Uestanost pola odreena je dinamikom otpornou koju
vidi kondenzator
Slika 1.23a
P CRdC .
Na slici 1.23a prikazano je kolo pomou koga se odreuje uestanost pola. U kolu je primenjena
negativna reakcija, v v 0 , to znai da je struja
koja protie kroz R1 nula, odnosno da se sva struja test
A( j ) [dB]
generatora zatvara kroz otpornost R2
A
0
vt R2it vt / it RdC R2 P CR2 .
20db/dec
log f
( )
fP
fT
3 / 4
/ dec
log f
0,1 f P
fP
10 f P
A0
1 j / P
Granina uestanost pojaavaa je ona uestanost
na kojoj pojaanje, u odnosu na pojaanje u propusnom
opsegu, opadne za 3dB ili 2 puta. Ovde je u pitanju
gornja granina uestanost, a po definiciji je
A j
/2
0
Na osnovu prethodnih zakljuaka sledi da se

naponsko pojaanje u funkciji uestanosti menja kao
V s
A0
1 s / Z
A s i
A0
Vg s
1 s / P 1 s / P
Slika 1.23b
1.40
A jH
A0
1 H / P
A0
2
1 H / P 2 H P , f H f P .
2
Poto je donja granina uestanost nula, propusni opseg je

1
15,9 pF .
B fH fL fH fP C
2 BR2
b) Primenjujui Bodeove aproksimacije dobijene su asimptotska amplitudska i fazna karakteristika
prikazane na slici 1.23b.
c) Uestanost jedininog pojaanja fT je uestanost na
R2
kojoj pojaanje postaje 1, odnosno 0dB . Na osnovu slike
1.23b, poto je nagib karakteristike 20dB/dec
vG C R1
fT A0 f H 1MHz .
vI
1.24. U kolu pojaavaa sa slike 1.24 operacioni pojaava

se moe smatrati idealnim.
a) Odrediti vrednosti elemenata u kolu sa slike 1.24 tako
Slika 1.24
da je:
100 k
ulazna impedansa na visokim uestanostima Z u j

naponsko pojaanje A( j ) Vi ( j ) / Vg ( j ) na visokim uestanostima A( j )
0dB
donja granina uestanost f d 100 Hz

b) Sa vrednostima iz take a) nacrtati asimptotsku amplitudsku i faznu karakteristiku naponskog
pojaanja pojaavaa.
Reenje:
a) Zbog primenjene negativne reakcije i beskonanog pojaanja operacionog pojaavaa, na svim
uestanostima je
V ( j ) V ( j ) 0 .
Na visokim uestanostima impedansa kondenzatora tei nuli, pa je ulazna impedansa
Zu ( j ) R1 R1 100k
A( j ) [dB]
f P 100Hz
log f
A ( j )
/ dec
R2 / R1 1 R2 R1 100 k .
Poto se kondenzator C nalazi na putu toka

signala, on u funkciju prenosa unosi nulu u nuli.
Uestanost pola odreena je dinamikom
otpornou koju vidi ovaj kondenzator
3 / 4
/2
log f
0,1 f P
Slika 1.24a
Na niskim uestanostima kondenzator je otvorena

veza, pa je pojaanje
A( j ) 0 0 .
20db/dec
( )
Na visokim uestanostima kondenzator C se

moe aproksimirati kratkim spojem, tako da je
A( j ) A R2 / R1
fP
10 f P
P CRdC , RdC R1 .
Na osnovu prethodnog zakljuujemo da je
zavisnost naponskog pojaanja od uestanosti oblika
s
s
A( s ) A
.
s P
s P
1.41
Donja granina uestanost pojaavaa odreuje se iz uslova

A
L
2L2 L2 P2 L P .
A( jL ) A
2
2
2

L
Posle ovoga lako se odreuje potrebna kapacitivnost

1
1
C
15,9 nF .
R1P R1L
b) Na slici 1.24a prikazana je asimptotska amplitudska i fazna karakteristika pojaavaa.
1.25. U kolima sa slika 1.25a i 1.25b operacioni pojaavai se mogu smatrati idealnim.
a) Odrediti uslove pod kojima ova kola predstavljaju idealne integratore.
b) Pod uslovom iz prethodne take, za C C2 , R1 R2 2 R i R2 R4 R , na istoj slici nacrtati
asimptotsku amplitudsku i faznu karakteristiku funkcija prenosa H1 s Vi1 s / Vg s i

H 2 s Vi 2 s / Vg s .
C2
R3
R3
Vg
R2
Vi1
Vg
R1
R2
R4
Vi 2
c) Ako su zadovoljeni uslovi

iz take a), za oba kola
odrediti ulaznu impedansu
Zu s .
Reenje:
C1
Slika 1.25
a) S obzirom da je u kolu sa
slike
1.25a
ostvarena
negativna povratna sprega,
V s
.
V s V s i1
2
Na osnovu I Kirhofovog
zakona je
Vg s V s
R1
sCV s
V s
V s Vi1 s
2
.
H1 s i1
Vg s sCR1 1 R1 / R2
R2
Ako je R1 R2 , kolo sa slike 1.25a e obavljati funkciju idealnog integratora

2
.
H1i s
sCR1
Iz funkcije prenosa da se uoiti da je poloaj pola
1
P1
1 R1 / R2
CR1
dosta osetljiv na uparenost otpornosti R1 i R2 . Ako je R1 R2 pol e prei u desnu poluravan, a
pojaava postaje nestabilan.
I u kolu sa slike 1.25b ostvarena je negativna povratna sprega
V
1
sC1
1
Vg s V s , Vi 2 s 1
s
V s
1
sC2 R2
sC1 R4
V s
1 1 sC2 R2
H2 s i2
.
Vg s sC2 R2 1 sC1R4
Da bi ovo kolo predstavljalo idealan integrator, potrebno je izabrati otpornosti i kapacitivnosti

tako da bude ispunjen uslov
1.42
H1i j H 2i j
20 db/dec
1
T
RC
log
1i 2i
log
1
.
sC2 R2
b) Smenom se dobija da su funkcije prenosa
2
1
1
1
i H 2i s
,
H1i s
sCR1 sCR
sC2 R2 sCR
to znai da se radi o istim funkcijama.
Na na slici 1.25c prikazane su asimptotske frekvencijske
karakteristike funkcija prenosa.
c) Na slici 1.25d prikazana je ema kola za odreivanje
ulazne impedanse kola sa slike 1.25a. Prema ovoj slici je
Vt s V s Vt s V s
It s
R1
R1
R4C1 R2 C 2 H 2i s
/2
It s
R1
Vt s 1
R1
1
.
sCR1
Ulazna impedansa je
Slika 1.25c
Vt s
sCR12
.
I t s sCR1 1
Izraz za ulaznu impedansu moe se prikazati u lepem
obliku
Zu s
R3
R3
Vt
Vi1
Zu s
It
Vt s 1 V s / Vt s
R1
R || sL ,
ekv
1
R1 sCR12
R1 sCR12
gdje je Lekv sCR12 ekvivalentna negativna induktivnost.

C
Dakle, kolo se prema generatoru ponaa kao paralelna veza
otpornosti i negativne induktivnosti. Uoiti da se na niskim
uestanostima, 0 , kolo prema generatoru ponaa kao
Slika 1.25d
kratak spoj.
Ulazna impedansa kola sa slike 1.25b odreuje se pravolinijski
R2
Z u s R4 sC1 .
Uoiti da ova impedansa na niskim uestanostima tei beskonanosti.

1.26. U kolu sa slike 1.26 operacioni pojaava je idealan. Odrediti i nacrtati amplitudsku
karakteristiku funkcije prenosa H s Vi s / Vg s .
Vg
V1
Reenje:
C / 2 V2 C / 2
R/2
Slika 1.26
VI
Na osnovu Kirhofovih zakona je

Vg s V1 s
sCV1 s V1 s / R
R
Vg s
.
V1 s
2 sRC
S obzirom da je operacioni pojaava idealan, to
je
1
2
V2 s
V s
V1 s ,
sRC / 2
sRC
a poto vai
sC Vi s V2 s / 2 2V2 s / R sCV2 s / 2
A( )[ dB]
40dB/dec
4
2
R C2
log
Slika 1.26a
2
4
Vi s 2V2 s 1
H s 2 2 2
s R C
sRC
4
H j 2 2 2 .
RC
Kao to se vidi fazna karakteristika ovog dvostrukog integratora
ne zavisi od uestanosti
arg H j 0 ,
dok je asimptotska amplitudska karakteristika prikazana na slici
1.26a.
1.27. Odrediti opseg uestanosti za koji kolo sa slike 1.27

ima karakteristiku idealnog diferencijatora. Smatrati da je
operacioni pojaava idealan i da je R1C1 R2C 2 .
C2
Vg
C1
R1
1.43
R2
Vi
Reenje:
S obzirom da je operacioni pojaava idealan
Vi s
Z
1
sC R 1
2 , Z1 R1
i
1 1
Vg s
Z1
sC1
sC1R1
Slika 1.27
Z 2 R2 ||
1
R2
.
sC2 1 sC2 R2
Smenom se lako dolazi do funkcije prenosa
As
A( )[dB]
sC1R2
,
1 sC1R1 1 sC2 R2
a poto je R1C1 R2C 2 ona postaje

sC1R2
A s
1 sC1R1 2
20 logR2 / R1
A j
log
T
20dB/dec
20dB/dec
jC1R2
1 jC1R1 2
Na slici 1.27a prikazana je asimptotska

amplitudska karakteristika funkcije prenosa A( s) .
Uestanost jedininog pojaanja diferencijatora
1
je T C1R2 . Sa slike se uoava da kolo obavlja

Slika 1.27a
funkciju
diferencijatora
sve
do
uestanosti
P R1C1 . Dvostruki pol na uestanosti P

ima zadatak da ogranii spektar signala smetnji koje se superponiraju sa korisnim ulaznim
signalom. Realno ova uestanost mora biti mnogo manja od uestanosti jedininog pojaanja
operacionog pojaavaa.
1.28. U kolu sa slike 1.28 operacioni pojaavai se mogu smatrati idealnim. Odrediti zavisnost
naponskog pojaanja u funkciji uestanosti A s Vi s / Vg s , a zatim objasniti funkciju kola.
Reenje:
1.44
V1
R
Vg
2C
2R
Vi1
Vi
U kolu je ostvarena negativna

povratna sprega pa je
Vg s
R
.
V1 s
Vg s
2R
2
Izlazni operacioni pojaava
sa otpornostima u grani negativne
povratne sprege ima funkciju
sabiraa
Vi s Vi1 s Vg s .
Prema I Kirhofovom zakonu
Slika 1.28
je
Vi1 s V1 s
V s
Vi1 s Vg s 1 sCR A s Vi s / Vg s sCR ,
2 sCV1 s 1
R
R
odakle se zakljuuje da kolo obavlja funkciju diferencijatora.
C2
V1
C1 R
1
C1
V2
R1
R2
C2
R2
Vi
1.29. U kolu sa slike 1.29 operacioni pojaava se moe

smatrati idealnim, dok je R1 10 k . Potrebno je odrediti
nepoznate otpornosti i kapacitivnosti tako da bude:
diferencijalno pojaanje u propusnom opsegu
Apo 20dB
donja granina uestanost f L 10 Hz
gornja granina uestanost f L 20 kHz
Reenje:
Primenom principa superpozicije dobija se

Vi Vi V1
Vi V2
Vi1 Vi 2 .
Slika 1.29
V2 0
V1 0
Radi skraenog pisanja uvedimo sledee oznake

1
1 R1sC1
1
R2
i Z 2 R2 ||
,
Z1 R1
sC2 1 sC2 R2
sC1
sC1
posle ega je
Z2
Z Z2
Z
V1 s i Vi 2 s 1 2
V2 s 2 V2 s
Z1 Z1 Z 2
Z1
Z1
Vi s
1
Z
s
.
Vi s Vi1 s Vi 2 s 2 V2 s V1 s
Z1
V2 s V1 s R1C2 s C R 1 s C R 1
1 1
2 2
Vi1 s
Dakle, funkcija prenosa ima dva pola u levoj poluravni i dve nule, jednu u nuli i drugu u
beskonanosti. Diferencijalno pojaanje u propusnom opsegu je
C R
R
Apo 2 2 2 R2 R1 Apo 10 R1 100 k .
R1C2 R1
Poto su granine uestanosti dovoljno razmaknute, a funkcija prenosa ima dva pola, oito je da
oni odreuju granice propusnog opsega. Na osnovu ovoga je
1
1
L 2 f L C1
1,59F i
C1R1
2 f L R1
1
1
H 2 f H C2
80 pF .
C2 R2
2 f H R2
10 R
V1
V2
VI
R1
10 R
1.45
1.30. U kolu sa slike 1.30 operacioni pojaavai se mogu

smatrati idealnim, dok je R1 100 k i C1 1F .
Odrediti zavisnost pojaanja pojaavaa od uestanosti
A s Vi s / Vd s , Vd s V2 s V1 s , a zatim
nacrtati asimptotsku amplitudsku karakteristiku ove

zavisnosti.
Reenje:
Poto je u kolu ostvarena negativna povratna sprega,

to je V s V s , pa vai
R
10 R
Vi s
V1 s i
11R
11R
10 R
R
1
V s
V2 s
Vi s
11R
11R sC1R1
V s
Slika 1.30
A( )[dB]
A
20
log
10
20 dB/dec
Slika 1.30a
Vi s
V s
s
s
.
i
10
10
1
V2 s V1 s Vd s
s 10
s R1C1
Na slici 1.30a prikazana je asimptotska amplitudska

karakteristika pojaanja pojaavaa. U propusnom opsegu
kolo se ponaa kao diferencijalni pojaava ije je pojaanje
10. Zbog jake negativne povratne sprege na niskim
uestanostima, neidealnosti na ulazu diferencijalnog
pojaavaa, kao to su naponski ofset i polarizacione struje,
praktino ne utiu na vrednost napona na izlazu
VI 0 .
1.31. U kolima sa slike 1.31a i 1.31b operacioni pojaavai se mogu smatrati idealanim.
a) Odrediti funkcije prenosa H1 s Vi1 s / Vg s i H 2 s Vi 2 s / Vg s .
b) Nacrtati asimptotske frekvencijske karakteristike funkcija prenosa H1 ( j ) i H 2 ( j ) .
R1
R1
Vg
R1
Vi1 Vg
R1
Vi 2
Reenje:
U oba kola je ostvarena

negativna povratna sprega
pa je
V s V s ,
odnosno
Slika 1.31
Vi ( s ) Vg ( s )
.
2
2
a) Prema Kirhofovim praviV s
lima za kolo sa slike 1.31a vai

Vg s Vi1 s
V s
1 sCR
sCR
R
Vg s H1 s i1
V s
V s
1 g
Vg s
1 sCR
2
2
1 sCR
R sC
Na isti nain se dobija i funkcija prenosa za kolo sa slike 1.31b
V
1
sC
V s
s
1 g
R sC
Vg s Vi 2 s
V s 1 sCR
1
.
Vg s H 2 s i 2
2
2
1 sCR
Vg s 1 sCR
1.46
b) Poto je
1 jCR
1 j / 1
1 jCR 1 j / 1
1
i H 2 j
, 1
,
1 jCR
1 j / 1
1 jCR 1 j / 1
RC
zakljuujemo da i jedna i druga funkcija imaju istu
amplitudsku karakteristiku
H1 ( j ) H 2 ( j ) dB
H1 j H 2 j H j ,
log
2
2
0
H j 1 / 1 / 1 / 1 1
H1 j
H j dB 0dB .
/2
Obe funkcije imaju pol u levoj poluravni kompleksne

uestanosti P 1 i nulu u desnoj poluravni Z 1 . S
/dec
obzirom da je P Z i da nula u desnoj poluravni obara

log
0
0,11
faznu karakteristiku za 45 /dec , jasno je da e ukupna

promena faze u okolini uestanosti 1 biti 90 /dec . Na slici
1.31c prikazane su asimptotska amplitudska i fazna
karakteristika funkcije H1 ( j ) . Na osnovu funkcija prenosa
101
Slika 1.31c
jasno je da je fazna karakteristika funkcije 2 arg H 2 j fazno pomerena za ,
2 1 . Kao to se vidi oba kola ne menjaju amplitudu ulaznog napona, ali zato
menjaju fazu. Stoga je funkcija oba kola ista, fazni korektor.
A0
. Smatrajui da pojaavai
1 s / P
meusobno ne optereuju jedni druge, odrediti propusni opseg n kaskadno povezanih pojaavaa.
1.32. Funkcija prenosa pojaavaa je jednopolna A s
Reenje:
Funkcija prenosa n kaskadno povezanih pojaavaa je
A0
An s
1 s / P
An j
1 j / P n
Na granici propusnog opsega vai

An
A0n
An jHn 0
2
2
1 Hn / P
A0n
An j
A0n
1 /
P
A0n
2
1 Hn / P
2
2 n
Hn P 21/ n 1 Bn B1 21/ n 1 .
Kao to se vidi propusni opseg n kaskadno povezanih identinih pojaavaa se redukuje sa
poveanjem broja n , za n 2 0,64 puta; za n 3 0,51 puta; za n 4 0,43 puta itd. Kada n ,
pojaava proputa samo jednosmernu komponentu, Bn 0 .
*1.33. U kolu integratora sa slike 1.33 upotrebljen je operacioni pojaava ije se pojaanje moe
A0
, dok su mu ostale karakteristike
aproksimirati jednopolnom karakteristikom Aop s
1 s / P
idealne, a poznato je: R 10 k , C 100 nF , P 10 rad/s i A0 100 dB . Odrediti i nacrtati
asimptotsku amplitudsku karakteristiku pojaanja pojaavaa A j Vi j / Vg j .

Reenje:
C
R
Prema Kirhofovim pravilima je

Vg s V s
sC V s Vi s ,
R
Vi
Aop (s )
Vg
Aop s V s V s Vi s ,
1.47
V s 0 , Aop s
Slika 1.33
As
As
A0P
s P
Vi s
1
Vg s
sRC s P 1 sRC / A0P
A0P
1
.
2
RC s s P 1 A0 1/ RC P / RC
Oito je da funkcija prenosa ima dva pola, a njihov poloaj se dobija reavanjem kvadratne
jednakosti
1 P
0.
s 2 s P 1 A0
RC RC
Poto je A0 1 i A0P T P 1/ RC , poslednja jednakost se uproava

s 2 sA0P P / RC 0 sP1,2
A0P A0P
4P
.
1
2
2
A0P 2 RC
Imajui u vidu brojne vrednosti veliina i koristei razvoj u red 1 x 1 x / 2, x 1 ,

poslednji izraz se moe uprostiti
A
A
2P

sP1,2 0 P 0 P 1
2
2 A0P 2 RC
1
1
A0 P T .
s P1
i s P 2 A0 P
A0 RC
A0 RC
Smenom se dobija
V ( s)
A
1
A
1
0 P
0 P
As i
Vg ( s )
RC s s1 s s2
RC s 1/ A0 RC s T
A j
A0P
1
A
1
0 P
2
RC j P1 j P 2
RC j 10
j 106
A( j ) dB
100
20 dB/dec
T 1 103
P 2 106
p1 102
log
60
40 dB/dec
A j
A0 .
Dakle, funkcija prenosa ima jedan pol na niskim

uestanostima
P1 sP1 102 rad/s ,
dok je drugi na jedininoj uestanosti operacionog
pojaavaa P 2 T 106 rad/s . Uticaj drugog pola,
u opsegu uestanosti od interesa, moe se zanemariti.
Uoiti da je uestanost jedininog pojaanja
integratora praktino nepromenjena u odnosu na
idealni integrator
T 1 Ti 1/ RC .
Na slici 1.33a prikazana je amplitudska
karakteristika funkcije prenosa ovog integratora.
Slika 1.33a
1.48
VDD
M3
*1.34. U pojaavau sa slike 1.34 parametri

tranzistora
su:
VTN VTP VT 0, 7 V ,
B 1mA/V 2 n 0, 04 V 1 i p 0, 05 V 1 ,
M4
operacioni pojaava ima pojaanje a 20 ,

dok su mu ostale karakteristike idealne.
Poznato je: VDD VSS 2,5 V , I 0 50A ,
R1 10 k , R2 9 R1 i C 5 pF . Odrediti i
nacrtati
asimptotske
frekvencijske
karakteristike krunog pojaanja pojaavaa.
vI
R2
vG
M1
M2
R1
Reenje:
Seenjem a kruga u gejtu tranzistora

M 2 , pri Vg 0 , dobija se uproena ema za
I0
VSS
male signale prikazana na slici 1.34a.

U mirnoj radnoj taki je
I D1 I D 2 I D 3 I D 4 I 0 / 2 25A ,
Slika 1.34
pa su parametri u modelu za male signale

g m1,2 2 I D1,2 B 223, 6S ,
rds1,2 n I D1,2
1M i rds 3,4 p I D 3,4
C
Vi / a
g mVt
rds 3 || rds1
R2
Vr
V s
a s r
Vt s
Vi
R1
Slika 1.34a
p I0 / 2
800 k .
U kolu postoji jedan kondenzator, tako da je

zavisnost krunog pojaanja od uestanosti oblika
1 s / Z
a s a0
.
1 s / P
Kruno pojaanje na niskim uestanostima je
R1
a0 gm rds 3 || rds1 a
198,8
R1 R2
a0 dB 46dB .
Uestanost pola dobija se nalaenjem dinamike

otpornosti koju vidi kondenzator kada su ukinuti
nezavisni generatori, slika 1.34b. Prema ovoj slici je
RdC Vt / I t , Vt rds 3 || rds1 I t , Vt Vi aVt
RdC rds 3 || rds1 1 a P RdC C
2,14 104 rad/s f P P / 2 3, 41kHz .
Nula funkcije krunog pojaanja nalazi se uz pomo slike 1.34a, kada se pusti da Vi 0 . Kada
Vi 0 i V 0 , to znai da je otpornost koju vidi kondenzator
nula. Zbog toga je
Vt
Vi / a
Z Rd 0C
It
0 C
Na osnovu prethodnog dobija se zavisnost krunog pojaanja

od uestanosti
1 s / Z
1
a s a0
198,8
1 s / P
1 s / 2,14 104
1
Slika 1.34b
,
a j 198,8
1 j / 2,14 104
na osnovu ega je na slici 1.34c prikazana asimptotska amplitudska i fazna karakteristika.
rds 3 || rds1
Vi
Uestanost jedininog krunog pojaanja

dobija se iz uslova
1
a jT 1 a0
2
1 T / P
a j dB
46
20 dB/dec
1 T / P T / P a0
2
log f
0
fP
gm a
R1
,
C 1 a R1 R2
g
1
g
g
T m
m m ,
C 1 R2 / R1 a0C 10C
T a0 P
fT
45 /dec
3 / 4
/2
T 4, 47 Mrad/s fT
log f
0,1 f P
fP
10 f P
Ve
Vi
A(s )
Reenje:
Na osnovu relacija
Vr s Vi s , Vi s A s Ve s , Ve s Vg s Vr s
Vr
Vi s A s Vg s Vi s
Vi s
A s
A0
Vg s 1 A s 1 A0 1
Slika 1.35
A0 1
A0 1
X
P (1 A0 )
A0 1
X
X
X
P (1 A0 )
P
Slika 1.35a
Vg
T
711,8 kHz .
2
1.35. Pojaava sa slike 1.35 ima jednopolnu

A0
funkciju prenosa A s
, dok je 0 .
1 s / P
Pod kojim uslovima je ovo kolo stabilno?
Slika 1.34c
Vg
1.49
gm
Slika 1.36
I0
VI
C
1
s
P 1 A0
Da bi kolo bilo stabilno pol funkcije prenosa ne

sme biti u desnoj poluravni. Poto je 0 , za
stabilnost je potrebno da bude ispunjen uslov
A0 1 .
Na slici 1.35a prikazana je promena poloaja
pola funkcije prenosa kada se menja pojaanje
pojaavaa. Uoiti da je pol funkcije prenosa na
imaginarnoj osi kada je A0 1 . Za A0 1 pol
prelazi u desnu poluravan, a kolo postaje
nestabilno.
1.36. U kolu sa slike 1.36 upotrebljen je transkonduktansni pojaava

koji ima ulaznu otpornost Ru , izlaznu otpornost Ri i
konanu transkonduktansu gm 10S , dok je C 10 pF . Odrediti i
nacrtati asimptotsku amplitudsku i faznu karakteristiku naponskog
pojaanja A( j ) Vi ( j ) / Vg ( j ) .
Reenje:
Na osnovu osobina transkonduktansnog pojaavaa dobija se
1.50
20dB/dec
gm
C
( )
log
V s g m T
1
g
I 0 s m Vg s i
Vg s sC
s
sC
sC
A j
Odrediti
Vi j
g
j
A e m T e j / 2 ,
Vg j
jC
T gm / C 500 krad/s
Dakle, kolo predstavlja idealan integrator ija se
uestanost jedininog pojaanja moe podeavati izborom
kapacitivnosti C .
Na slici 1.36a prikazane su asimptotska amplitudska i
fazna karakteristika naponskog pojaanja.
1.37. U kolu sa slike 1.37 transkonduktansni pojaava ima
ulaznu otpornost Ru , izlaznu otpornost Ri i
Slika 1.36a
Vg
Vi s
log
/2
a)
I 0 s g m V s V s g mVg s
A j
I0
gm
konanu transkonduktansu g m 10S , dok je C 10 pF .

nacrtati asimptotsku amplitudsku karakteristiku naponskog pojaanja
A( j ) Vi ( j ) / Vg ( j ) .
Vi
b) Ponoviti taku a) kada je C 20 pF .
Reenje:
a) Koristei se osobinama transkonduktansnog pojaavaa dobija se
1
1
I0 s
g m Vg s Vi s
sC
sC
V s
1
gm
As i
Vg s g m sC 1 s C / g m
Vi s
A dB
0
I 0 s g m V s V s g m Vg s Vi s
Slika 1.37
P1 0,5P P
log
A( j )
20 dB/dec
(a )
(b )
Vi ( j )
1
.
Vg ( j ) 1 j C / g m
Pojaanje na niskim uestanostima je konstantno,

A j
1,
0
nula je u nuli, a uestanost pola se podeava izborom

kapacitivnosti C
Slika 1.37a
P g m / C .
b) Kada je C 20 pF , u funkciji prenosa menja se samo poloaj pola
P1 gm / C P / 2 .
Na slici 1.37a prikazane su obe asimptotske amplitudske karakteristike.
Vg
gm
I0
Vi
1.38. U kolu sa slike 1.38 transkonduktansni pojaava ima ulaznu

otpornost Ru , izlaznu otpornost Ri i konanu
transkonduktansu g m 10S , dok je C 10 pF . Odrediti i nacrtati
asimptotsku amplitudsku karakteristiku naponskog pojaanja
A j Vi j / Vg j .
Slika 1.38
1.51
Reenje:
Na osnovu relacija koje vae za transkonduktansni pojaava dobija se

I 0 s gm 0 Vi s i I 0 s sC Vi s Vg s
g mVi s sC Vi s Vg s
A dB
A s
log
Vi s
sC
s
s
Vg s g m sC s g m / C s P
j
j
.
j g m / C j P
20dB/dec
Na visokim uestanostima pojaanje je jedan, nula je u
nuli, dok je uestanost pola
Slika 1.38a
P gm / C 1Mrad/s .
Na osnovu pretodnog na slici 1.38a nacrtana je asimptotska amplitudska karakteristika
naponskog pojaanja. Uoiti da kolo proputa visoke uestanosti i da mu se granina uestanost
moe podeavati izborom kapacitivnosti C , a da se pritom ne remeti pojaanje na visokim
uestanostima.
1.39. U kolu sa slika 1.39a i 1.39b transkonduktansni pojaavai imaju
C
ulaznu otpornost Ru , izlaznu otpornost Ri i konane
transkonduktanse g m gm1 10S , g m 2 1/ R , R 100 k , dok je
Vg
I0 V
i
C 10 pF . Odrediti i nacrtati amplitudsku karakteristiku naponskog
gm
pojaanja A j Vi j / Vg j za oba kola.

R
A j
Reenje:
a) Za kolo sa slike (a) vai
Slika 1.39a
Vg
g m1
I 01
Vi
odakle se dobija naponsko pojaanje

V s
1 sC / g m
1 s /106
gm R
1
1.
As i
1 sCR
Vg s
1 s /106
Znai, vai
I 02
gm2
Slika 1.39b
RX it i02
vt
I 0 s g mVg s i Vi s R I 0 s sC Vg s Vi s ,
i02 g m 2vt
gm2
A dB
0
log
A j
Vi j
1.
Vg j
Na osnovu prethodnog
izraza zakljuujemo da su
uestanosti nule i pola
Slika 1.39c
meusobno jednake, te je
pojaanje nezavisno od uestanosti. Na slici 1.39c prikazana je ova
amplitudska karakteristika.
b) Poto je otpornost koja se vidi na izlazu transkonduktansnog
pojaavaa ije je pojaanje g m1 , slika 1.39d,
v
1
RX t
R,
it g m 2
amplitudska karakteristika kola sa slike 1.39b ista je kao u
prethodnom sluaju, slika 1.39c.
Slika 1.39d
1.52
1.40. U kolu sa slike 1.40 transkonduktansni pojaavai imaju ulaznu otpornost Ru , izlaznu
otpornost Ri i konane transkonduktanse g m1 g m 2 10S , dok
C
je R 100 k i C 10 pF . Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku i
faznu karakteristiku naponskog pojaanja A j Vi j / Vg j .
Vg
I 01 V
i
g m1
Reenje:
Na osnovu osobina transkonduktansnog pojaavaa dobija se

1
I 02
Vi s Vg s
I 01 s , I 01 s g m1 Vi 2 s Vg s ,
Vi 2
gm2
sC
Vi 2 s RI 02 s i I 02 s g m 2Vi s ,
R
odakle je naponsko pojaanje

g
g
Slika 1.40
1 m1
s m1
Vi s
sC
g
m1
sC
C
.
As
Vg s 1 g m1g m 2 R sC g m1gm 2 R s g m1gm 2 R
sC
C
Kao to se vidi, kolo ima jedinino pojaanje na visokim uestanostima, nulu na realnoj osi u
desnoj poluravni
Z gm1 / C 106 rad/s ,
A j dB
i pol u levoj poluravni na realnoj osi
0
P gm1gm 2 R / C Z .
log
( )
Zbog toga to su moduli uestanosti nule i pola jednaki
naponsko pojaanje postaje
/dec
j Z
A j
,
2
j Z
2
to je osobina korektora faze. Asimptotska amplitudska i fazna
log
0
karakteristika prikazane su slici 1.40a.
0,1
10
Z
1.41. U kolu sa slike 1.41 transkonduktansni pojaavai imaju

ulaznu otpornost Ru , izlaznu otpornost Ri i
konane transkonduktanse g m1 g m 2 10S , dok je C2 C1 10 pF . Odrediti i nacrtati
Slika 1.40a
amplitudsku karakteristiku naponskog pojaanja A j Vi j / Vg j .
C2
Vg
g m1
Slika 1.41
I 01
Reenje:
I 02
gm2
C1
Vi
Poto je
sC1Vi s I 02 s I 01 s sC2 Vg s Vi s ,
I 01 s gm1 Vg s Vi s i I 02 s g m 2Vi s ,
smenom se dobija
V s
g m1 sC2
A s i
Vg s s C1 C2 g m1 g m 2
As
odakle je
C2 s g m1 / C2 1 s 106 1
,
C1 C2 s g m1 g m 2 2 s 106 2
C 1 C2
A j Vi j / Vg j 1/ 2 .
A dB
1.53
Na slici 1.41a prikazana je asimptotska amplitudska

karakteristika naponskog pojaanja. Poloaj nule zadaje se
izborom kondenzatora C2 , dok se poloaj pola podeava
izborom kapacitivnosti C1 . Ovim se postie da funkcija
prenosa kola moe biti bilo visokofrekventna, bilo
niskofrekventna, ili da su nula i pol na istoj uestanosti, to
je ovde sluaj.
log
3
Slika 1.41a
ZADACI ZA VEBANJE
3V
vG
vI
vG
R
t
0 10s
100s
Slika 1.42
VDD
RD
vG C1
M1
C3
vP
RG
C2
RS1
RS 2
VSS
Slika 1.43
VCC
vG C2
R4
R3
R1
C1
C3
RP
R2
*1.43. Parametri tranzistora u pojaavau sa slike 1.43

su: B 5mA/V 2 , VT 1V i 0 , dok je:
VDD VSS 12 V , RG 510 k i RP 5k .
a) Odrediti otpornosti RS1 RS 2 RS i RD tako da u
mirnoj radnoj taki bude I D1 1mA i VD 2 7 V .
b) Odrediti kapacitivnosti C1, C2 i C3 tako da donja
granina uestanost bude f L 200 Hz , da su
uestanosti polova razmaknute za po jednu dekadu i
da suma kapacitivnosti bude to manja.
c) Odrediti slabljenje ulaznog napona na uestanosti
50 Hz i 0,1Hz .
RP
M2
1.42. Na ulaz RC kola dovodi se povorka periodinih

impulsa oblika kao na slici 1.42. Ako je R 100 k i
C 100 nF , odrediti i nacrtati vremenski oblik napona na
izlazu v I .
vP
*1.44. U kolu pojaavaa sa slike 1.44 operacioni

pojaava se moe smatrati idealnim, dok je:
VCC 1,5V ,
R1 510 k ,
R2 5,1M ,
R3 R4 10 M , RP 2 k , C1 C2 1F , C3 5F .
a) Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku i faznu
karakteristiku naponskog pojaanja pojaavaa
A j V p j / Vg j .
b) Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku
karakteristiku pojaanja signala koji potie od napona
napajanja vcc VCC , Acc j V p j / Vcc j ,
pri emu je Vg 0 . Koliko je pojaanje napona na

uestanosti f 100 Hz .
Slika 1.44
1.45. Projektovati pojaava ije je naponsko pojaanje na niskim uestanostima A1 1 , na

srednjim uestanostima A2 10 i donja granina uestanost f L 10 Hz . Na raspolaganju je
operacioni pojaava koji se moe smatrati idealnim i potreban broj pasivnih komponenti.
1.54
**1.46. Koristei idealni operacioni pojaava i potreban broj pasivnih komponenti realizovati kola
ije su asimptotske amplitudske karakteristike naponskog pojaanja prikazane na slikama 1.46a i
1.46b.
G1 j dB
G2 j dB
20db/dec
a2
a1
0
20db/dec
20db/dec
a1
20db/dec
log
log
Slika 1.46
LITERATURA
G. Daryanani, Principles of Active Network Synthesis and Design, Chapters 2 and 12, John Wiley
and Sons, New York, 1976.
A. S. Sedra and K. C. Smith, Microelectronics Circuits, Fourth Edition, Chapters 7 and 12, Oxford
University Press, 1998.
R.W. Erickson and D. Maksimovi, Fundamentals of Power Electronics, Second Edition, Chapter
8, Kluwer Academic Publishers, 2001.
R. D. Middlebrook, The N Extra Element Theorem, IEEE Transaction on Circuits and System-I:
Fundamental Theory and Applications, Vol. 45, No. 9, pp. 919-935, Sept. 1998.
D. A. Neamen, Electronic Circuit Analysis and Design, Second Edition, Chapter 7, McGraw-Hill
Book Company, 2001.
National Semiconductor Corporation, Linear Applications Handbook, Application Note 32, 1986.
J. Bayard, A Pole-Zero Cancellation Technique to Realize a High-Frequency Integrator, IEEE
Transaction on Circuits and Systems-I: Fundamental Theory and Applications, Vol. 46, No. 12, pp.
1500-1504, Dec. 1999.
Burr-Brown, AC Coupling Instrumentation and Diference Amplifiers, Application Handbook, pp.
49-51, 1994.
R.L.Geiger and E. Sanchez-Sinencio, Active Filter Design Using Operational Transconductance
Amplifiers: A Tutorial, IEEE Circuits and Devices Magazine, Vol. 1, pp. 20-32, March 1985.

Oae 15 Lffreq

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Oae 15 Lffreq

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Oae 15 Lffreq

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Glava 1

Frekvencijske karakteristike pojaavaa

1.1. Odrediti impulsni odziv linearnih mrea ije su funkcije prenosa:

Kada t , za pozitivne vrednosti p1

a) Funkcija prenosa ima pol na realnoj osi,

Za konaan impulsni odziv potrebno je da

Na slici 1.1c prikazan je impulsni odziv kada je K1 1 i b 10 . Sa slike se vidi da

Zbirka zadataka iz analogne elektronike

1.2. Jedan pojaava ima funkciju prenosa naponskog pojaanja A s 105

b) Odrediti donju i gornju graninu uestanost i propusni opseg pojaavaa.

U optem sluaju funkcija prenosa pojaavakih mrea moe se napisati u obliku

U ustaljenom reimu je s j , a pri prostoperiodinoj pobudi prostoperiodian je i odziv

Amplitudska karakteristika funkcije prenosa je

A j dB 20log A j 20log K 20 log

Fazna karakteristika funkcije prenosa je

arg K arctg / Zi arctg / Pk .

Frekvencijske karakteristike pojaavaa

Bodeova aproksimacija amplitudske karakteristike jednog od lanova funkcije prenosa je

Bodeova aproksimacija fazne karakteristike jednog od lanova funkcije prenosa je

Na slici 1.2a prikazane su Bodeova

dok je greka aproksimacije fazne

arctg 0,1 5,7 .

Na osnovu prethodnog se zakljuuje da

ne utie na amplitudsku karakteristiku, a za

0,1Pk , a unosi konstantan fazni pomeraj od 90 kada je 10Pk .

Zbirka zadataka iz analogne elektronike

A j dB 20log k1 20 log 20log

arg A j arg k1 / 2 arctg / P1 arctg / P 2 .

Za P 2 , pol P 2 obara amplitudsku karakteristiku za 20dB/dec , tako da je ukupni

Kada je 10P1 0,1P 2 faza

karakteristika opada sa nagibom 45 / dec

Na slici 1.2b prikazane su obe asimptotske karakteristike funkcije prenosa.

Radivoje uri, OAE-2015.

Frekvencijske karakteristike pojaavaa

Propusni opseg predstavlja razliku gornje i donje granine uestanosti

Odrediti analitiki izraz za funkcije prenosa A1 s ,

1) Ovaj pojaava ima pojaanje u propusnom opsegu

koje se nalaze u opsegu, 1 2 ,

Zbirka zadataka iz analogne elektronike

Funkcija prenosa kola sa jednom

a) Funkcija prenosa kola sa slike 1.4a je

Otpornost koju vidi kondenzator kada vi1 0 , R01 , dobija se sa

Radivoje uri, OAE-2015.

Frekvencijske karakteristike pojaavaa

1.5. Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku karakteristiku

Impedansa paralelnog RLC kola je

Moduo impedanse paralelne veze dve ili vie

dok na visokim uestanostima impedansu odreuje

Na srednjim uestanostima dominantan uticaj ima

1 R / L 104 rad/s , moduo impedanse kalema i

impedansa kola praktino je Z s R . Kada postane

kondenzatora jednak je otpornosti R . Za 2 ,

Radivoje uri, OAE-2015.

Zbirka zadataka iz analogne elektronike

tako da e na uestanosti 1 2 istovremeno prestati dominantan uticaj induktivnosti i poeti

Kada je 0 dominantan je uticaj kapacitivnosti, tako da je nagib modula impedanse

1.6. Odrediti i nacrtati asimptotsku amplitudsku i faznu

Na niskim uestanostima dominantan je uticaj kalema