VIDYA YOGA

KOLA JOGE DRAGANA LONARA

KURS ZA JOGA INSTRUKTORE
SEMINARSKI RAD

TEMA:

JUNGOV METOD
TUMAENJA SNOVA

Neka nam i snovi budu uitelji.

vladika Nikolaj Velimirovi

Marina Mirkovi
Beograd, jun 2013.
1


Jednom sam ja, uang Ce, sanjao
da sam leptir. Leprajui naokolo, srean
i veseo, radio sam ta mi se prohte. Ne bejah svestan da sam uang Ce. Odjednom,
probudih se, i gle, ponovo bejah uang Ce.
Sada ne znam jesam li ovek koji je sanjao
da je leptir, ili leptir koji sanja da je ovek?
Izmeu oveka i leptira mora postojati
razlika! To je ono to se naziva preobraaj
stvari.
uang Ce

Sadraj

Kratko o K.G. Jungu 4

Uvod 5
Simboli 6
Tumaenje snova 8
Senka 11
Pojmovi 13
Zakljuak 15
Literatura i Reprodukcije 16

Kratko o K.G. Jungu

Karl Gustav Jung vajcarski psihijatar, roen 1875. godine u Kesvilu, u

vajcarskoj. Zavrio je studije medicine,
zatim specijalizirao pa doktorirao psihijatriju. Znaajno je njegovo poznastvo i
druenje sa Frojdom koje poinje 1907.
Godine 1912. dolazi do njihovog neslaganja
i razilaenja, nakon ega nailaze plodne
godine u Jungovom radu. Otkriva sasvim nove oblasti psihikog ivota zdravog i bolesnog oveka. Otkriva i istrauje
znaaj snova, kolektivno nesvesno, tipove
linosti, tzv. individuacioni proces itd.
Osniva je analitike ili kompleksne
psihologije. To je pravac koji Jung osniva
1914. prema kome je ovek kompleksno
bie: duhovno, nagonsko, racionalno i
iracionalno, religijsko, seksualno, svesno i
nesvesno. Da bi produbio istraivanja pre
svega o kolektivnom nesvesnom i njegovoj fenomenologiji i bio u direktnom
kontaktu sa tzv.primitivnim narodima ,
odlazi na niz putovanja u Severnu Ameriku,
Arizonu i Novi Meksiko, Keniju, Indiju...
Prema pravcu kompleksne psihologije nesvesno je i riznica mudrosti.
Pored nesvesnog u Jungovom radu
vanu ulogu u duevnom ivotu imaju i
4

nadlino, nasleeno, kao i kolektivno nesvesno iji pojam takoe uvodi i razvija
Jung. Ree se koristi i naziv arhetipska
psihologija , iako se on koristi i za varijantu jungovske psihologije koju je razvio
Jungov uenik James Hillman.
Poslednje godine ivota je posebno
posvetio uporednoj religiji, simbolici, mitologiji, alhemiji i duhovnim problemima
atomskog doba. Bavio se i istraivanjima
umetnosti i velikih umetnika 19. i 20. veka.
Zabeleivi pri tom znaajna zapaanja
o odnosu umetnikog stvaranja i line
psihologije umetnika. Njegova psihologija, odnosno pristup, obuhvata celovitog
oveka (njegov psihiki deo i fiziki),
sa svim aspektima. I iz tog razloga jeste
praktina jer nam pomae da shvatimo
sebe i svet oko nas.
Broj Jungovih dela premauje 200
radova.
K.Jung svoje poslednje godine provodi u miru i povuenosti u malom mestu
Kisnahu, u vajcarskoj, gde je i umro 1961.
godine.

Uvod
Snovi ne predstavljaju samo kraljevski put
u nesvesno (Sigmund Frojd), odnosno
put u mudriji i kreativniji deo nae linosti
ve, kako navodi Ivan Nastovi, put u realnost, jer su specifini izraz nesvesnog, koje
zna vie i bolje od svesti, pa samim tim nai

najbolji prijatelji, saveznici, sufleri i savetnici, koji nas informiu o svemu onome
to svestan deo linosti, koji nikad ne vidi
celinu, ne zna, ne moe da zna ili pak nema
hrabrosti da sazna.

Simboli
Nesvesni aspekti dogaaja koji nam
se saoptavaju u snovima, javljaju se kao
simboline slike.
Simbol ( grki symbolon) ; je znak,
oznaka, amblem, po kome se neto
raspoznaje, to na prepoznatljiv nain
menja neto drugo, dublje znaenje
neega. Simbole koristimo stalno, javljaju se prilikom komunikacije sa drugim
ljudima, prilikom komunikacije sa naim
podsvesnim, odnosno nesvesnim delom
linosti. U psihoterapiji i psihoanalizi se
koriste da bi se uz pomo njih doprlo do
dubljih i nedostupnih slojeva uma i da bi se
uz pomo nih prevazili psihiki rascepi i
naa necelovitost .

Simboli nisu ni
alegorija ni obian
znak, nego slika koja
moe najprimerenije
da izrazi nejasno
nasluenu prirodu
Duha... Oni su proizvod prirode...
K.G.Jung

U naoj interakciji sa simbolima, biemo povueni da tragamo,

istraujemo, da usled svesnog i
nesvesnog delovanja u odnosu na
simbole koje susreemo budemo
stalno aktivni i otvoreni za nove
sadraje i vibracije koje nam mogu
pruiti razumevanje nas samih.
Bilo da se javljaju kroz snove,
umetnost, vizije, knjige, u susretu
sa drugim ljudima, nae kolektivno nesvesno, pa i familijarno
nesvesno nam se obraa putem
simbola.
Oni su jezik koji uimo dok
hodamo ka sebi samima.
Arhetipski simboli se javljaju u kritinim momentima naih
ivota, u situacijama kad nismo u
stanju da se izborimo kao individue sa nastalom situacijom.
Po Jungu arhetipski simboli
6

su istovremeno i slike i emocije, oni su

delovi ivota .

neobjanjivi do kraja ma koliko se trudili da

ih rastumaimo.

Arhetipovi su sadraji kolektivnog

nesvesnog i vrlo esto se manifestuju u
snovima. Ne mogu se definisati kruto.
Oni su sadraji , skup pozitivnih i negativnih iskustava i seanja iz kolektivnog
i linog nesvesnog; skriveni, zagonetni,

Snovi i simboli su u vrlo bliskoj vezi.

Ono to Jung ini je da daje simbolima u
snovima mnogostruko znaenje zavisno
od doba snevaa, trenutne ivotne situacije,
unutranjeg stanja i kolektivnih arhetipova.

Jedan arhetip oivljava

samo kad neko strpljivo
pokuava da otkrije
zato i na koji nain
neto znai pojedincu,
jer sama upotreba rei,
kao to su na primer
Anima i Animus , ako
ih ne shvatimo i ne
doivimo ne znae nita.
Mi ih doivljavamo kroz
nae snove.
Ivan Nastovi

Tumaenje snova
Carl Gustav Jung nam je raskrio put
ka razumevanju naeg unutranjeg bia i
kroz tumaenje snova.

njim godinama) Odlikuju se mitolokim

motivima, odnosno arhetipovima, svojom
plastinou, lepotom i snagom. Mada nam
pri odgonetanju njihove poruke upravo
moe i predstavljati problem nedovoljno
poznavanje mitologije, simbola, poznavanje
psihologije tzv.primitivnih ljudi i religije.

Iako svi sanjamo, neke snove brzo

zaboravimo ak i kad se trudimo da ih
zapamtimo, dok su nam neki snovi ostali
urezani u seanje jo iz detinjstva. Neki
ljudi se seaju svojih snova gotovo svakodKod veine snova struktura sna je
nevno, dok se odreeni broj ljudi ne sea
dramatina i snovi uopteno mogu da se
ili ak tvrdi da nita ne sanja. To je tzv.
podele u etri faze:
mehanizam pamenja i zaboravljanja snoPrva faza bi bila naznaavanje mesta
va. Na odnos prema nesvesnom, prema
radnje sna, lica koja uestvuju u nekoj radunutranjem svetu definie taj mehanizam
nji i zavrena situacija.Ova faza se naziva
zaboravljanja tj. pamenja. Time osobe koje
ekspozicija.
ne mogu ili ne doputaju
da se otvore ka poruDrugu fazu karakteriu
Svest
prirodno
kama svog unutranjeg
komplikacije situacije sna,
prua
otpor
svemu
bia, usled tog otpora
napetost zbog neizvesnosti
koji se javlja imaju
ishoda, ona se naziva zaplet.
nesvesnom i nepoogranienu komunikaciju znatom
Kulminacija ili peripetije
meu svojom svesnom
je trea faza. U njoj se odii nesvesnom stranom
K.G.Jung grava neto odluujue, esto
linosti kroz svet snova.
iznenada.
Snovi su ispoljavanje nesvesne psihe
etvrta ili krajnja je rezultat ili reenje,
i daju nam najvie materija za istraivanje
u kojoj san i nudi reenje ili zakljuak.
nesvesnog. Takoe nisu svi snovi jedPonekad u snovima ovaj poslednji deo nenako znaajni. Jo tzv. primitivni narodi
dostaje.
su razlikovali male i velike snove. Ti
manji ili manje bitni snovi su iz line
Jung je isticao kao krajnji cilj trasfere, bave se svakodnevnicom, odnosima, ganja (kroz snove) stvaranje skladnog i
doivljajima, fantazijama .. . esto se i lake uravnoteenog odnosa sa Jastvom/Sopstzaboravljaju jer im je i vanost na neki
vom***, koje obuhvata svestan i nesvestan
nain uspostavljanje duhovne ravnotee
deo linosti. Ovaj put samorazvoja naziva
i balansa u oveku u odnosu na trenutna
se individuacija. Na tom razvojnom putu
deavanja. Dok nam oni bitni i veliki
individua se sree sa svojom Senkom,
snovi ostaju esto itav ivot u seanju i
Personom*, Animom **(enske osobine i
znaju igrati kljunu ulogu u razumevanju
svojstva u psihi mukarca), Animusem***
duhovnih doivljaja. Oni potiu iz dubljeg
(odlike muke psihe u psihi ene), Mana
sloja nae linosti, kolektivno nesvesnog.
linou (arhetip heroja, sveca, arobnjaka;
Snevamo ih u sudbonosnim ivotnim
dominira nesvesnim delom linosti).
fazama (ranoj mladosti, pubertetu, sred8

Ove arhetipske figure ili univerzalni

praoblici su proizvod upoznavanja naeg
unutranjeg sveta.

koja nas vodi do razumevanja tog sna, a

svaki novi deo opet kao korak vodi ka razumevanju odreenog dela nae linosti ili
odreenih pojavnosti oko nas.

Arhetipski san, kao i arhetipski simbol

posmatramo, kako kae Jung, u odnosu na
Svaki san ili snove postavljamo zapojedinanu individuu, u odnosu na konfjedno i povezujemo ih u jednu celinu.
likte u kojima se trenutno nalazi (spoljanje Ponekad se snovi ponavljaju u manjim ili
- sa drugim ljudima i unutranje - sa samim veim vremenskim razmacima, ali ih je
sobom) i sam doivljaj
potrebno pratiti i posmatrati
simbola koji individua
kao seriju koja ini celinu jer
ima. To znai da pri
se na taj nain i moe doi do
tumaenju snova uzitumaenja.
mamo prvo line asociSnovi se ponavljaju da
jacije na temu simbola
bismo ih protumaili. Ponkoji se pojavio/pojavavljaju se da bi nas podstakli
ljuje. Uvek se vodimo
da razreimo odreenu sittime da nita nije fiksno
uaciju, da bi nas upozorili
i odreeno do kraja, ve
na odreene stvari. Ako ne
nas ka objanjenju vodi
budemo u stanju, iz bilo kog
oseaj koji imamo vezan
razloga, da ih razumemo ili se
za odreeni simbol, i
ogluimo o njihovu poruku
ne samo za simbol ve
i ne uspemo da reimo tu
generalno oseaj koji
situaciju, snovi mogu da
imamo prilikom sna. Iz
nastave da nas opominju.
tog ugla san i posmatraTako snevamo neke snove
mo. ta je ono to nam
npr. od detinjstva pa sve do
govori, odnosno ono to
poznih godina.
treba da nauimo od
njega (opet u kontekstu
celokupnog sna )?
Onog trenutka kad
nemamo vie linih
asocijacija za simbole ili ne umemo da ih
objasnimo dovoljno, da ne bismo ograniili
pokuaj tumaenja snova, potrebno je asocijacije potraiti u kolektivnom nesvesnom,
jer arhetipovi koji su tamo sadrani su
bogati, mnogobrojni i zasnovani na celokupnom ljudskom iskustvu. Tada tragamo za optim znaenjem tog simbola koji
tumaimo traei paralele u legendama,
mitovima, prolosti...
Skupljajui na taj nain podatke, stvaramo odreenu sliku, kao mozaik ili puzzle,
9

Arhetipovi su energetski
vodii iz nae podsvesti koji nam
pomau da sveobuhvatno sagledamo i realizujemo svoje potencijale na razliitim planovima
ivljenja. Ti obrasci ive u prostorima kolektivnog nesvesnog, a
to predstavlja nasleeno iskustvo celokupne ljudske rase i u tom
smislu arhetipovi su univerzalni,
zajedniki izraz uobiajenih
ljudskih potreba, nagona i mogu
nosti.
K. G. Jung
10

Senka
Senka predstavlja onaj deo nae
linosti kojeg se obino stidimo, esto
nazivan mrana strana linosti. To je i onaj
deo nas kome nismo eleli previe da se
pribliimo ili smo ga zanemarili. Javlja se
u snu kao osoba koja je istog pola kao i
mi (sneva). To su, kako ih karakteriemo,
socijalno neprihvatljive osobine ( npr. egoizam, lenjosti, zavist ... ), osobine manje
vrednosti koje najee poriemo i ne
elimo svesno da ih uvrstimo u sopstv-

enu linost. Samokritikom i promiljanjem

Senku, za razliku od Anime i Animusa,
lake raspoznajemo jer je blia i dostupnija svesti i uglavnom je moemo otkriti
iz sadraja linog nesvesnog. U procesu
upoznavanja sopstvene senke, moe da
se uz uvianje tih malo poznatih osobina
javlja i stid, pa vrlo esto zbog toga prvo na
drugim ljudima uviamo mane ili osobine
koje ne elimo da priznamo sebi. Svesno
moemo da ih potiskujemo i sklanjamo iz

11

vidokruga, ali e nam snovi ukazati ba na

taj aspekt nas samih. Upravo senka je ta
koja e nam prva prii , koja e nas upozoravati, remetiti, prodrmavati iz stanja
kakvo smo sebi prikazali, a koje svakako
nije potpuno verodostojno. S druge strane,
svesni deo linosti uz pomo svojih mehanizama tei da nas zadri u zabludi , tako
da vrlo lako prihvatimo stanje stvari kakvo
naizgled jeste.
Prvi korak koji se deava je
osveivanje tog dela sebe, dela koji smo
odbacili. Ba iz tog razloga ponekad bivamo zateeni porukom sna, odnosno
u ovom sluaju senke, koju iako smo
razumeli, svesni um ne moe prihvatiti
odmah, te lake sebi kaemo da ne umemo
da rastumaimo neki san tj. poruku koju
nam on alje. Zapravo je potrebno vreme,
a samim tim ako due traje taj period
dobijaemo vie poruka odnosno kritika na
raun sopstvene linosti od strane senke.
Kasnije , vremenom moemo postepeno da prihvatamo delove sebe koji su
odgurnuti i sklonjeni u stranu. Mada i tad
ne moemo biti sigurni da smo rastumaili
poruku na pravi nain. Teko je razluiti
da li je poruka sna - senke kritika i tenja
da asimilujemo odreenu osobinu i
prevaziemo je ili neki smisleni deo poruke
sna koji treba da prihvatimo kao deo
ivota. Odnosno da li je u tu igru umeano
i Jastvo , koje nas moda usmerava u drugom pravcu ili nas dodatno zbunjuje. Prihvatanje senke je znaajan i osnovni in
samospoznaje. Ono zahteva odreen napor
i esto nailazimo na otpor. U sluaju da je
otpor line prirode, lake ga je savladati,
komplikovanija je situacija gde otpor dolazi
kao arhetip.
Ponekad nai pokuaji razumevanja
ove unutranje igre propadaju. Tada
moemo da inimo ono to mislimo da je
u redu, moralno, ispravno i ekamo sledei
12

nagovetaj i usmerenje.
Kad smo u stanju da vidimo stvari
i nas same onakve kakve jesu, tek tad
moemo delovati aktivno i u skladu sa sopstvenom sutinom. Proces buenja Jastva/
Sopstva, podrazumeva istovremeno povezivanje sa tom komponentom naeg bia.
Upoznajui delove sebe koji su nam
do tad bili skriveni, sklapamo mozaik i na
neki nain, kompletiramo vlastitu linost.

Slike nesvesnog
nameu veliku odgovornost. Odustajanje od njihovog
tumaenja, ili izbegavanje etike
odgovornosti, liava
oveka njegove celovitosti i njegov ivot
pretvara u bolnu
nedovrenost.
K.G.Jung

Pojmovi
*Persona ili maska je lik koji usvajamo, uglavnom nesvesno, kroz interakciju
sa drugim ljudima i tokom prilagoavanja
raznim ivotnim situacijama. U osnovi
ona predstavlja ulogu ili masku koju kao
individua igramo u ivotu (majka, otac,
domaica, glumac itd.)
**Anima (lat. anima - dua)
je enski princip u mukarevom
nesvesnom. Kako personifikuje
materinski eros, sadri elemente
i svojstva enske psihe u psihi
mukarca. Tako predstavlja intuiciju, udljivost, sklonost iracionalizmu, oseaj za prirodu,
kao i sam odnos individue ka
nesvesnom ... Ona deluje kao
posrednik izmeu ja i nesvesnog ,
ona je psihopompos - vodi dua.
Zahvaljujui animi, nalazimo
izlaze iz tekih situacija koje se
razumom ne reavaju. Ono to je
bitno je da ona usklauje um sa
pravim unutranjim vrednostima,
pa tako oveka otvara ka dubljim
unutranjim slojevima bia. Ako
se oslonimo na njeno vostvo,
pri umetnikom i naunom radu
prua uvide i otkria. Anima postaje opasna samo ako je odbacimo, tada moe biti
destruktivna i svetiti se u vidu potitenosti,
udljivih raspoloenja, nervozne preosetljivosti ili kobne ljubavi .
Kao arhetipske figure i anima i animus se mogu preobraavati poprimajuci
razliite oblike.
Za pojedica, anima predstavlja celokupni ivot koji se odigrao u prolosti i
jo uvek ivi u toj osobi.

***Animus (lat. animus - duh) je praslika mukarca u eni; skriveni elementi

mukaraca u eninom nesvesnom. Animus
je olienje naela oinskog logasa, uma,
logike i reda u enskoj psihi. On je posrednik izmeu enskog svesnog ja i njene
vlastite, skrivene unutranjosti. Posreduje
izmeu njenog ja i kolektivnog nesvesnog.

Na svom najviem nivou, daruje eni

unutranju podrku i duhovnu vrstinu.
Do negativnog ispoljavanje animusa
dolazi ako u procesu individuacije ena
potisne svog animusa. On tada hipertrofira u nesvesnom. Tada negativni animus
moe da se javlja kao demon smrti ili u
vidu mranih, destruktivnih misli i stavova. Moe da se manifestuje kao krutost i
hladnoa, velika tvrdoglavost, svaalako i
despotsko ophoenje, opsednutost redom,
13

davanje prednosti logici nad emocijama itd. stari mudrac, guru, duh prirode i sl. Jastvo je esto simbolizovano kao ivotinja.
Jastvo/Sopstvo*** predstavlja celoSimbolie nau povezanost sa okruenjem
vitost, sutinu, pravo ja, transcedentni
i kosmosom ( usklaenost ivotinja sa
nad -centar koji upravlja i objedinjuje sve
vremenskim ritmovima i prostorom) kao
delove psihe. Ono doivljava stalnu transi nau instinktivnu prirodu. Zahvaljujui
formaciju tokom ivota. Jastvo upravlja,
nainu ivota, okrenutosti i bavljenju
vodi proces individuacije linosti. Ono je
spoljanjim svetom, presekli smo i zatrpali
kao sadraj svesti veoma kompleksno.
veze sa svojim centrom. Da bismo dopustili
nesvesnom da ponovo ostvari vezu i usNakon pobede i prestanka
merava nas potrebno je da se okrenemo ka
poistoveivanja sa Animom/Animusom,
nae nesvesno e preuzeti simbolian oblik unutranjem svetu, da oslukujemo, posmatramo i pratimo naa unutranja iskustva.
predstavljajui Jastvo, najdublje skriveno
jezgro psihe.
Mnogi snovi se ba iz tog razloga
bave mogunou ponovnog uspostavU enskim snovima ono personifiljanja i obnavljanja veze izmeu poruka
kuje moan enski karakter boginju prikoje nam alje Jastvo i svesnog dela nae
rode ili ljubavi, majku zemlju, svetenicu.
linosti.
Dok se kod mukarca pojavljuje kao voa

14

Zakljuak
Iako je podruje nesvesnog za nas jo uvek velika nepoznanica, to ne bi trebalo da
nas spreava da je uz mnogo strpljenja i posveenosti, istraujemo i upoznajemo.
ak i kad naa namera i svesnost nisu ukljuene, postoji spontana tenja ka individualnom ostvarivanju. U nama se neprestano vri korektura sa ciljem intergracije nesvesnog
u svesti tj. prilagoavanja naeg ja u jednu sveobuhvatniju i celovitiju linost.

15

Literatura

ovek i njegovi simboli, Karl G. Jung

Snovi, Psihologija snova i njihovo tumaenje, Ivan Nastovi

Lavirint u oveku, Vladeta Jeroti

Internet

Reprodukcije
1. Kola sa korica dnevnika snova, Marina Mirkovi
2. Iz serije Lost in daydreams, fotografija br. 5, Mindo Cikanavicius
3. Iz serije Lost in daydreams, fotografija br. 8, Mindo Cikanavicius
4. Jungov portret
5. Jungova ilustracija iz Crvene knjige
6. Kola - Silviu and Irina Szekely
7. Kola br. 2 - Silviu and Irina Szekely
8. Fotografija, Terhi Silenius
9. Jungova ilustracija iz Crvene knjige
10. Pratim senku, kola - Marina Mirkovi
11. Kola br. 3 - Silviu and Irina Szekely

16