HAMLET

LICA
Klaudije, dansfci
>rtfuda.\kpraljica danska. mati Haulleiinm- ^ ^
tiamlei. sin preanjeg a slnovac danasnjeg kralja ^
^olonije. velOci doglavm jr5
Laert, P o lo n ijev 'sm '
ojelij, Polonijeva k i^L ^
hamietov priiatel
VoUimand
Kornelije^
dvorani
Rozenkranc
Gildenstetn .

dvoranin
dvoranin
Svetenik
Marcelo

Bernardo

/ nfiicLri
Francisko, vojnik
Rejnaldo, sluga Polonijev
Norveki kapetan
Engleski poklisari
Duh oca Hamletova
Fortinbras, nprveki kraljevi

Gospoda, gospoe, oficiri, vojnici, glumci, dve budale, grobari,

mornari, glasnici i pratnja
Dogaa se u Elsinoru

19

PRVI CIN
SCENA PRVA
Elsinor. Terasa pred zamkom
(Francisko, na strai. Prilazi m u Bernardo.)
BERNARDO: Ko ide?
FRANCISKO:
Ne; ti meni odgovaraj.
Stoj! Reci ko si.
BERNARDO:
Neka ivi kralj I1
FRANCISKO: Bernardo?
BERNARDO:
On glavom.
FRANCISKO:
Tano dooste
U svoj sat.
BERNARDO: Maloas pono izbi ba.
Idite, Francisko, na spavanje saHT
FRANCISKO: Na odmeni vam hvala velika.
Hladnoa je strana, ledi mi se sr.
BERNARDO: Je li na strai mirno bilo sve?
FRANCISKO: Ni mi ne unu.
BERNARDO:
Dobro. Laku no!
A Horacija sretne li s Marcelom,
Drugove m i na strai, nek poure.
FRANCISKO: Ja mislim da ih ujem. Stoj! Ko ide?
(Ulaze Horacio i Marcelo.)
HORACIO: P rijatelji ove zemlje.
MARCELO:
Podanici
Danskoga kralja.
FRANCISKO:
Bog vam dao dobru no.
1 lozinka

MARCELO: Zbogom, vojnie dobri. Ko te smeni?

FRANCISKO: Bernardo je na mom mestu. Dobru no.
(Ode.)
MARCELO: O-hoj, Bernardo!
BERNARDO:
Je V to Horacio?
HORACIO: Jedan deo njegov.2
BERNARDO:
Dobro ste nam doli,
Horacio i dobri Marcelo.
MARCELO: Da li se ono opet javljalo
Noas?
BERNARDO: Ja nisam nita video.
MARCELO: Horacio veli da je to tek samo
Vizija naa, i ne da da ga svlada
Vera u ovo strano privienje,
Koje smo d v a p u jm d li. Zato sam ga
Pozvo da noas s nam a straari;
Pa doe opet ona pojava,
Da prizna da nas nisu varale
Rodene oi, i da je oslovi.
HORACIO: No, h ajd5, h ajd! to se nee javiti.
BERNARDO: Sedite malo; i dopustite
Da opet na vae ui nasrnem
Sto su se tako utvrdile protiv
Prie nam o tom to smo videli
Dve noLve..
HORACIO:
No, dobro. Posedajmo,
Pa nek nam Bernardo pria.
BERNARDO:
Prolu no,
Kad ona zvezda, zapadno od pola,
Pree put da neba osvetli ovaj kraj
Gde sada sija, Marcelo i ja
Na satu je ba jedan izbilo . . .
MARCELO: MFrTStani! GleHaj, opet dolazi!
(Ulazi Duh.)
BERNARDO: Izgledom isti ko pokojni kralj.
2
Horacio kae ovo ili zato to je, u pomrini u kojoj je jedva
vidljiv, pruio ruku Bernardu, ili zato to je sav zgren od zime.

22

MARCELO: Horacio, vi ste uen;3 oslovte ga!

BERNARDO: Nije isti kralj? Gledaj ga, Horacio.
HORACIO: Potpuno nalik. To me proima
Cuenjem i strahom.
BERNARDO:
Kao da bi hteo
Da oslovljen bude.4
MARCELO:
Pitaj ga, Horacio.
HORACIO: Ko si ti to ovo doba noi krade,
Da uzme lepi oblik junaki,
U kom sahranjeno velianstvo Danske
Iae nekad? Nebom te preklinjem!
Reci!
MARCELO: Uvreden je.
BERNARDO:
Gle, odlazi gordo!
HORACIO: Stani! Govori! Reci, zapovedam!
(Duh odlazi.)
MARCELO: Ode i ne hte da odgovori.
BERNARDO: No, Horacio? Bledi ste, drete?
Zar to nije neto vise no m atanje?
Sta mislite o tom?
HORACIO:
Tako mi gospoda,
To verovati ne bih mogao
Bez istinite, ulne svedodbe
Sopstvenih svojih oiju.
MARCELO:
Zar nije
Ba isti kralj ?
HORACIO:
K6 to si ti ba ti.
Ba takva bee ratna oprema,
Koju je imao kad se borio
Sa slavoljubivim kraljem norvekim
Tako se jednom namrgodi, kad je
U gnevnoj svadi o led udario
Poljaka sa sanki. Cudnovato!
3 Horacio je doveden iz predostronosti, jer se verovalo da se
duhovi mogu isterati ili oterati samo formulama na latinskom jeziku, i da je stoga samo za uene ljude bezopasno da razgovaraju
s njima.
4 Verovalo se da duh ne moe progovoriti dok ga prvo neko
ne oslovi.
23

MARCELO: Dvaput ve tako, u gluvo doba sve,

On proe strae ratnikim korakom.
HORACIO: Ja ne znam ta ovo sve moe da znai;
drim, po optem shvatanju, da to
Dravi naoj udan prevrat neki
Predskazuje.
MARCELO:
Dobro. Posedajte sad,
Pa onaj koji zna neka mi kae
Sto ovom strogom, veno budnom straom
Po svu no mue nae podanike?
Sto topove tune liju s dana na dan.
I ratnu sprem u kupuju na strani?
Sto tolka hitnja u gradnji brodova,
Da teki rad taj nedelju ne deli
Od sedmice? Sta to tako blisko preti,
Te ova urba od noi i dana
Saradnike pravi? Ko bi me mogao
Obavestiti o tom?
HORACIO:
Mogu ja.
Tako se bar ape: na pokojni kralj,
Cija nam se sad ba pojavila sen,
Bio je to znate na borbu izazvan
Od Fortinbrasa, kralja norvekog,
Kog gorda zavist na to podstae.
U borbi toj na Hamlet junaki
Tako ga ovaj zemni nazva svet
Ubije toga Fortinbrasa. Ovaj
Zapeaenim jednim ugovorom,
I overenim na nain viteki,
Pobedniku dade, sem ivota svog,
Sve zemlje kojima bee vladao.
U tu svrhu5 je podjednak udeo
Zaloio bio na k ra lj: a to bi
U naslee palo Fortinbrasu, da je
On pobednik bio, kao to je opet
Tim ugovorom, lanom navedenim,
Udeo njegov pripo Hamletu.
Sad, prijatelju, mladi Fortinbras,
Vreo i strasti pun neobuzdane,
5 To jest, za nagradu pobedniku.
24

Po brdim a je kojekud norvekim

Skupio rulju drskih razbojnika,
Sto su za komad hleba gotovi
Na svako smelo, hrabro preduzee.
A sve to treba (drava to zna)
Da opet od nas silom, prinudom
Povrati zemlje pomenute ve,
Sto otac njegov izgubi. I to
Glavni je, drim, povod naoj spremi,
Razlog svih naih straa, glavni smer
Te urbe, uzbune u zemlji naoj.
BERNARDO: Ja mislim nije drukije no tako.
Otuda, moda, i taj strani lik
Oruan ide kroz nae strae,
Toliko slian kralju, koji bee
I jeste povod ovih ratova.
HORACIO: T runka je to samo da duha smuti vid.
U slavnoj, silnoj rimskoj dravi,
Pred sami p&d ba svemonog Cezara,
Otvorie se grobovi; m rtvaci
U pokrovima kricahu, jecahu
Po ulicama Rima, javie se
Komete repa vatrenog, pa rosa
Od krvi, a na suncu nesree.
A vlana zvezda,6 pod ijim uplivom
Stoji sve carstvo boga N eptuna,7
Pomra kao o svom suen-danu.
Pretee sline stranih dogadaja,
I glasnike sto sudbi prethode,
I prologe nesrei, to ide,
Pokazali su i zemlja i nebo
Zaviaju naem i naim ljudima.
(Vraa se Duh.)
Ah, tiho! Gledaj: opet dolazi!
Stau mu na put, ma me smodio,
Due, stani! Ako ima zvuka,
Ili ako se glasom slui ti,
e Vlana zvezda je Mesec. \
1 Neptun J?nmsKi bog mora
25

Govori mi!
Treba ma kakvo dobro initi,
Da ti olaka, a meni spasa da,
Ti progovori!
Zna li da tvoja zemlja sudbu svoju
Saznanjem kakvim moe izbei.
Govori!
1 ako si naslago za ivota
Oteta blaga u utrobi zemlje,
Rad ega se, kau, vi dusi diete
Cesto iz m rtvih, progovori o tom!
Stoj, i govori!
(Petao kukurekne.)
Dri ga, Marcelo!
MARCELO: Hou li da ga kopljem udarim?
HORACIO: Nee da stane, ti ga udari!
BERNARDO: Evo ga ovde sad!
HORACIO:
Sad ovde!
MARCELO:
Ode!
(Duha nestane.)
Uvredismo ga pruajui prim er
Nasilja, a on je tako dostojanstven!
Je r on je, kao vazduh, nepovredan.
Na promaen udar ruganje je zlobno.
BERNARDO: H tede rei neto kad petao kreknu.
HORACIO: Pa se tad tre, ko neki zloinac
Na poziv suda. Ja^sam^sli^ao
Da^pStaOTTa^truba"")utarnj a , /
Dlgnutim svojim grlom otr^ zvuka
Budi dnevnog boga; i na njegov znak
Iz mora, vatre, sa zemlje i iz zraka
Svi nespokojni, bludni dusi ure
U svoje mee. I tu istinu
Pojava ova dokazuje ba.
MARCELO: Ieze ba kad petao kukureknu
Neki jo kau da u vreme, kad se
Roenje naeg Spasa svetkuje,
Ju tarn ja ptica peva celu no,
A duh nijedan ne sme da tum ara;
26

Noi su zdrave bez kobi planete,

Ne strele vile, vetice bez ini;
Tako je to doba sveto, milostivo.
HORACIO: Sluao sam i ja i neto verujem.
pogle, jutro u rujnom ogrtau
Gazi po rosi tog visa istonog,
Straarenje svoje prekinimo sad,
Pa na moj savet daj da saoptimo
Hamletu mladom to smo videli.
Jer, ivota mi ovoga, ovaj duh,
Nm za nas, njem u progovorie.
Da 1 pristajete da ga izvestimo?
To ljubav tra i-a. Hunnst nalae. \
MARCELO: Uinimo, ja molim; a vec znam
Gde emo jutros najlake ga nai.
(Odlaze.)

SCENA DRUGA
Sveana dvornica u zamku
(Ulaze Kralj, Kraljica, Hamlet>Polonije, Laert, Voltimand,
Kornelije, lordovi i pratnja.)
KRALJ: Mada je spomen na sm rt dragog brata
Ham leta sve jo, te nam prilii
Da su nam srca tugom pogruena,
A kralj evina cela da nam se
U jedno elo bola nabere,
Ipak je razum prirodu tolko svlado
Da s razlonom tugom mislimo i na nj,
ujedno se seamo i sebe.
Stog snahu nam negda, a sad kraljicu,
Junake zemlje nae naslednicu,
Ko s poraenom nekom radou,
S veselim jednim, jednim suznim okom,
S klicanjem na pratnji, sa pogrebnom pesmom
Na svadbi, dele ravno slast i bol,
27

Privenali smo za sebe. U tom

Sluasmo vae bolje savete
Koji nam u toj stvari behu dragi.
Za sve vam hvala. Sada dolazi
to vi ve znate: mladi Fortinbras,
Potcenjujui nau vrednost svu,
1 misled smru dragog brata nam
Da raspad preti naoj dravi,
Ohrabren snom o svojoj nadmonosti,
Ne prestaje nam slati poruke
Trae da mu se vrate zemlje sve
Sto otac njegov sa svim pravima
U korist hrabrog brata nam izgubi.
o njemu. A sad o nama
I ovom skupu. U ovom je stvar:
Norvekom kralju, stricu Fortinbrasa,
Napisali smo pismo on je slab
I bolan, jedva zna ta mu sinovac
Namerava da ga sprei da ne ide
Ovako dalje; tim pre sto vojska ta
Popisuje se sva i dopunjava
Od podanika njegovih. I mi
Saljemo hitno vas, Kornelije,
I Voltimande, vas, ko nosioce
Pozdrava ovom starom Norvegu,
Ne dajui vam lino dalju vlast
Za pregovore s kraljem , no to krug
Ve navedenih stavova doputa.
Zbogom. Nek urba revnost vam pohvali.
KORNELIJE i VOLTIMAND: Biemo revnosni u tom e i
svemu.
KRALJ: Mi ne sumnjamo: Srdano vam zbogom!
(Voltimand i Kornelije izlaze.)
A sad, Laerte, ta je novo s vama?
Spomenuste m i neku molbu. Kakvu?
Vi ne moete s molbom pravednom
Danskome k ralju zalud zboriti.
Sta bi, Laerte, mog6 moliti
A da ti i bez molbe ne bih dao?
28

Glava sa srcem nije srodnija

N it' ustim a je ruka uslunija
No to je presto Danske ocu tvom.
Sta si, Laerte, hteo?
LAERT:
Gospodaru,
Va dopust da se u Francusku vratim.
Otud sam u Dansku rado doao,
Po dunosti, na vase krunisanje;
sad, priznajem, izvriv dunost tu,
Zelje mi i misli eznu za Francuskom.
Va milostiv dopust molim ponizno.
KRALJ: Pristaje li otac? Sta veli Polonije?
POLONIJE; Moj kralju, on mi sporu dozvolu
Revnosnom pronjom otre; i najzad,
Bezvoljnim pristankom elju m u potvrdih.
D ajte mu, molim, dozvolu, nek* ide.
KRALJ: Izberi, Laerte, as; vrem e je tvoje,
Pa to zna bolje, ti ga iskoristi!
A sad,, sinov^sine^ H am lete..
HAMLET (za sefee): Sinovac, ne sin, neprirodni oe.
KRALJ: Z a to s S uvek u tim oblacima?
HAMLET: Ne, k raljU jJajam odvie na suncu.
KRALJICA: Hamlete dobri, promeni m rani lik,
Pa gledaj na kralja kao prijatelj.
Nemoj neprestano oborena oka
Traiti dinog oca po praini.
Ti zna: opta stvar je, da sve ivo m re
Krozjprirodu u venost prolazeq.
HAMLET: Da, gospo; opta tvar.
KRALJICAT:
Pa kad je to,
Sto tebi tako udna izgleda?
HAMLET: Izgleda, gospo? Ne, nego ba jeste.
Ja ne znam ta to znaci -izgleda.
Ne prikazuju me, dobra majko, verno
Ni moj ogrta crni, niti ova
Uobiajena sveana crnina,
Ni stegnutog daha vetrovit uzdisaj,
Ne, n it u oku potoci od suza,
Niti utuen izgled lica mog
Sa svim nainima, oblicima tuge.
To sve, doista, samo izgleda,

Je r sve bi to se moglo glumiti.

AT u meni je neto izvan glume;
Sve ovo je samo ruho, oprem a tuge.
KRALJ: Neno je to i pohvalno u vaoj
Prirodi, Hamlete, sto vi ocu svom
Zalosti ovaj odajete dug.
AT morate znati da va otac svog
Izgubi oca, ovaj opet svog;
I naslednik je duan neko vreme
Po obavezi sinovljoj paziti
Posm rtnu alost. Ali istrajati
Tvrdoglavo u tuzi, to je p ut
Bezbonog uporstva i nemuki bol.
To odaje volju to nebu prkosi,
I slabo srce i nestrpljiv duh,
I razum vrlo prost i neprosveen.
J e r kad se zna da neto biti mora,
Da je obina, najprostija stvar,
Sto bismo to u prkosnom otporu
Uzeli k srcu? To je greh spram neba,
Greh spram prirode, greh spram pokojnika,
Ludost za razum, ija stalna tem a
Sm rt je otaca, i on opominje
Od prvog lea do tog sto danas mre:
To tako mora biti. Molimo vas,
Zbacite sa sebe taj neplodni jad
I sm atrajte nas za oca. J e r neka
Zapamti svet da prestolu ste naem
Najblii vi,8 ne s m anje ljubavi
No to najdrai otac obiluje
Za sina, ja vas volim. Sto se tie
Namere vase da se vratite
U Vitenberg na kole,9 tome bismo
Protivni bili, pa vas molimo
Pokorte se i ostanite ovde
U oka naeg nezi, milosti
Na prvi dvoranin, sinovac i na sin.
8 Ovo je vana politika izjava. Da bi se Hamlet pomirio sa
svrenim inom, kralj mu nudi prestolonasledstvo.
9 Univerzitet u Vitenbergu osnovan je 1502. godine. To je bio
Luterov univerzitet. Ovo pokazuje da je Hamlet bio protestant.
30

KRALJICA: Nemoj da tvoja mati, Hamlete,

Zaludu moli; preklinjem te, ostaj
Sa nama, nemoj ii u Vitenberg.
HAMLET: Sluau vas to bolje mogu, gospo.
KRALJ: No, to je ve lep, prijatan odgovor.
Budite kao sami mi u Danskoj.
Hajdemo, kraljice. Ovaj ljubazni,
N enam etnuti pristanak Hamletov
Veseli m oje srce. U ast toga
Sve zdravice to danas pije kralj
Veliki top nek nosi u oblake;
Neka se nebo na kraljev p ir odziva
Ponavljajui zemaljski grom. H ajdmo.
(Svi odlaze osim Hamleta.)
HAMLET: O da se to vrsto, prevrsto meso stopi,
U jednu rosu skopni, rastvori se!
1 da Veni nije dao zakon svoj
P rotiv ubistva sebe! Boe! Boe!
Sto jadan, prazanTbljutav, beskoristan
Izgleda m eni sav rad ovog sveta!
Gada! O gada! Neoplevljen v rt
To je, gde korov, gde bilje otrovno
I runo sasvim je ovladalo njim.
Da dotle dode! Q ^a^egeca_tgk_
Mrtav! tollko. N ijlya! Pa jos takav
Kralj to na ovogTii Apolon10
Na satirafirT a spram m ajke m oje mio,
Da ne bi dao vetri nebesni
Da odve grubo dodu joj do lica.
Nebo i zemljo! Sto m oram da se seam!
A ona m u je bila odana.
Ko da je glad joj rasla hranjenjem .
P a ipak, tek m esec. . . Da m i je ne misliti
Na to!
tvoje je ime ena!
Tek kratki mesec, il1 doR joj behu jos
10 Apolon je bog muke lepote, pesnitva, muzike, reitosti i
mudrosti.
11 Satir je Bahov pratilac. On je simbol pohotljivosti i ulnosti.
31

Cipele nove, u kojima je le

Mog jadnog oca pratila, Nioba12
U suzama, pa ona, ona tS!
0 boe! Stoka bez razuma, pa bi
Zalila due. Ona se udaje
Za strlca ffiog, za brata oevog,
Mom ocu slinog ko ja HerkuluHL/
Za jedan mesec! Fre nd sto'je o
Najlanijih suza prestala da joj grize
Oi crvene i bolne od trenja,
Ona se udala! O najpodlije
urbe: sa takvom hitnjom ju riti
U rodoskvrnu postelju! To nije,
1 ne moe na dobro to lii.
svisni, srce, moram cutati!
(Ulaze: Horacio, Marcelo i Bernardo.)
HORACIO: Pozdrav gospodstvu vaem!
HAMLET:
Milo mi je
Sto vidim da ste dobro, Horacio,
Ako se dobro seam?
HORACIO:
Glavom on,
Moj gospodaru, va bedni sluga vazda.
HAMLET: Ne pom injite re sluga: prijatelj
Jedino je ime za mene i vas.
(Rukuju se.)
Otkud, Horacio, vi iz Vitenberga?
Marcelo?
(Prui m u ruku.)
12
Nioba je Tantalova ki a ena tebanskog kralja Amfiona.
Ponosita na svoju mnogobrojnu decu sedam sinova 1 sedam
keri smatrala je sebe boljom od boginje Lete, Zevsove ene,
koja je imala samo dvoje dece, Apolona i Artemidu. Uvreena
boginja kazni Niobu: Apolon joj ustreli sve sinove, a Artemida
sve keri. Od velikog bola Nioba se skamenila. Ali je njen kameni
kip ja^duzio da lije suze materinskog bola.
<^Ham let ne misli ovdje na Herkula kao snanog oveka
jer bi onda sebe smatrao slabiem, a on to nije bio ve kao
6oveka koji je oistio svet od nxnogih zala.
32

MARCELO:
Dobri gospodaru moj? . . .
HAMLET: Vrlo mi je miio to vas vidim.
(Bemardu.)
Dobro
Vee, gospodine.
(Pokloni se Bemardu.)
zbilja, otkud vi
Iz Vitenberga?
(Odvodi Horacija u stranu.)
HORACIO:
K6 besposliari,
Moj knee, dobri knee.
HAMLET:
Ne bih volo
Da neprijatelj va ovako kae;
A ni vi m i uvo ne vredajte tim,
Prave ga jemcem vae sopstvene
Svedobe protiv samog sebe. Znam
Da besposliar niste. AJi kakvog
Posla imate vi u Elsinoru?
Nauiemo vas ae suiti
Pre nego odete.
HORACIO :
Ja sam, gospodaru,
Doo da vidim pogreb vaeg oca.
HAMLET: Molim te, drue, ne rugaj mi se.
Doo si, mislim, na svadbu moje majke?
HORACIO: Zaista, knee, dolo je ubrzo.
HAMLET: Stednja, Horacio! Na svadbeni su sto
Hladni kolai dae izneseni.14_
Voleo bih vie da sam se na^nebu
S najgrim svojim dusmaninom sreo
No to doivjeh taj dan. Horacio!
Moj otac! Meni izgleda da vidim
Svog oca.
HORACIO:
A gde, gospodaru moj?
HAMLET: U mome umnom oku, Horacio.
HORACIO: Videh ga jednom: bee to divan kralj!
14 Bio je obiaj da se na dad slue samo hladna jestiva.
33

HAMLET: Bio je ovek: sve u svem uzev&i,

Slinoga vie"riecu victetl.
HORACIO f J a mislim da sam ga sino video.
HAMLET: ? Koga?
HORACIO:
Kralja, vaeg oca.
HAMLET: Jralja, moga oca?
HORACIO:
Stiajte uenje
Za tren; nek* je samo uvo paljivo,
Dok, uz gospode ove svedodbu,
Otkrijem udo.
HAMLET:
^ v o r i* tako ti bogal)
HORACIO: Dve noi ustopce ova su gospoda,
Marcelo i Bernardo, straarei,
U mrtvo, pusto doba ponoi
Imali ovaj susret. Neki stvor
Ko otac va, od glave do pete sav,
U oklopu se javljao pred njim a;
Sveanim korakom, tih i dostojanstven
Proao je kraj njih; trip u t ie etao
Pred uplaenim, zgranutim oima
Njihovim, ne dalje no za skiptar svoj.
A oni, strahom skoro sledeni,
Stojahu nem i ne oslovivi ga.
U poverenju stranom rekoe mi
To, te ja s njim a straarih treu no.
I svaka im se potvrdila re.
Pojava doe, to rekoe,
U obliku istom i u isti as.
Znao sam vaeg oca: isti on
Ni ove ruke nisu slinije.
HAMLET: Ali gde je b i o ^ .
MARCELO: Na terasi, ^neej gde smo straarili.
HAMLET: Jeste ga vi oslovili?
HORACIO:
Jesam, knee;
odgovorit ne htede. No jednom
Uini mi se da glavu podie
I krenu, da htede govoriti;
AT tad ba ju tarn ji peto kukureknu;
I na taj glas on hitro umae,
Te nam se tako izgubi iz vida.
HAMLET: To je vrlo udno.
34

HORACIO:
Kao Sto sam iv,
Moj uvaeni knee, istina je.
I mislili smo, dunost nam nalae,
Da vas o svemu tom obavestimo.
HAMLET: Jest, gospodo, jeste. Ali to me b u n i. . .
Jeste i noas na strai?
MARCELO i BERNARDO:
Jesmo, knee.
HAMLET: U oklopu, velite?
MARCELO i BERNARDO: U oklopu, knee.
HAMLET: Od glave do pete?
MARCELO i BERNARDO: Od glave do pete, knee.
HAMLET: Onda mu lice niste videli?
HORACIO: O, jesmo, knee; vizir je podigS.
HAMLET: Je li izgledo nam rsten?
HORACIO:
Neki izraz
Ko vise bolan nego razgnevljen.
HAMLET: Bled ili rum en?
HORACIO:
Ne, no vrlo bled.
HAMLET: I oi je upro u vas?
HORACIO:
Vrlo vrsto.
HAMLET: Voleo bih da sam i ja bio tu.
HORACIO: To bi vas jako prenerazilo.
HAMLET: Vrlo mogue, vrlo. Je dugo ostao?
HORACIO: Dok izbroji, ne odve brzo, sto.
MARCELO i BERNARDO: Due, due.
HORACIO:
Kad sam ja ga gled6 ne.
HAMLET: Brada mu bee proseda, zar ne?
HORACIO: Bee ko kad ga videh za ivota,
Srebm astom rka.
HAMLET: Ja hou da noas s vama straarim,
Moda e se to opet pojaviti?
HORACIO: Svakako da hoe.
HAMLET:
Ako se pojavi
U obliku mog plemenitog oca,
Osloviu ga, ma pako rikno sam
I pozvo me da utim. Sve vas molim,
Ako ste dosad taj privid taj ili,
Preutite ga neko vrem e jo.
I ma ta da se desi dovee,
Vi razumejte, o tom ni re!
35

Nagradiu vam ljubav. Zbogom sad.

Na terasi izme jedanaest i dvanaest
Posetiu vas.
SVI:
Naa dunost vaoj
asti na slubi.
HAMLET:
Ne, no vaa ljubav.
Ko moj a vama. Zbogom poli.
(Odlaze Horacio, Marcelo i Bernardo.)
Duh
Mog oca, u oklopu? Ne. Nije dobro sve.
Da podvala n iie ? S to ve n ije nocL
do tie, ti,d u a) m iru j. la e dela,
Ofkriti se ma ih zemlja krila cela!
(Ode.)

SCENA TRECA
Soba u Polonijevoj kui
(Ulaze Laert i Ofelija.)
LAERT: Moj prtljag je ukrcan. Zbogom ostaj.
Pa, sestro, kad vetar bude povoljan,
IF prilika se prui ne spavaj
Ve javi sto o sebi.
O FELIJA:
Sumnj as zar ?
LAERT: A to se tie Hamleta, njegova
Udvaranja, to sm atraj za modu,
Za prohtev krvi, iF Ijubiicu
U mlade dane proletnje prirode,
Rnu ne stalnu, slatku aT ne trajnu,
Miris, razonodu jednoga trenutka,
AF nita vise.
OFELIJA:
Ne vise no to?
LEART: Sm atraj da nije vise. Je r iv ovek
Ne raste samo rastom ili telom,
Ve u tom spoljnom hram u iri se
36

I unutranja sluba razum a

I due. On te mozda voli sad,
I nikakva m rlja ili la ne prlja
Njegovu dobru volju. Ali se mora
Bojati, kad mu odmeri veliinu,
Na njegova volja nije njegova^
Je r on j g ve rodenja svoga rob.
On ne^moe, kao neugledni ljudi,
D asvoj izbor ima. Od izbora tog
ZavisT snaga, bebednost Hrave.
Zato je njegov izbor ogranien
Pristankom ili glasom onog tela
Kom je on glava. Pa kae F da te voli,
Ti budi m udra i veruj toliko
Koliko, zbog ranga ili m esta svog,
On delom moe rei da zajemi,
A to je upravo optim glasom Danske.
Pa odmeri ta bi gubila tvoja ast
Ako mu s odvie vere slua re,
IF izgubi srce, ednosti otkrije blago
Pred neobuzdanim navaljivanjim a.
Cuvaj se, Ofelija, sestro draga, tog.
U pozadini ljubavi ostani,
Van niana i opasnosti strasti.
N ajtvrda je deva raspikua ako
Lepotu svoju mesecu otkriva.
Ni vrlina nee kleveti izmai!
Proleni porod esto grize crv
P re otvorenih pupoljaka jo;
A u jutarnjoj rosi mladosti
Zarazni je otrov najopasniji.
Zato znaj da nas strah najbolje titi,
A mladost e esto protiv sebe biti.
OFELIJA: uvau vrednost tog dobrog saveta
Ko strau srca svog. AF, dobri brate,
Nemoj, ko kakav bezboni svetenik,
Trnovit put mi k nebu pokazivat,
Dok sam ko drzak, nadut raspusnik
Koraa cvetnom stazom zadovoljstva
A ne haje za svoju propoved.

LAERT: Za mene se ne boj. Dugo se zadravam.

AF evo oca mog gde dolazi.
(Dolazi Polonije.)
Blagoslov dvostruk dvostruka je milost.
Srena kob mi prua oprotaj jo jedan.
POLONIJE: Zar jo tu, Laerte? Sramota! H ajd na brod!
V etar na ram enu sedi jedru tvom.
Cekaju te. S tobom blagoslov je moj!
Pa ovo malo saveta upii
U seanje. Ne daj misli jezika,
Ni dela kakvoj misli nezgodnoj.
Druevan budi, aF nikada prost;
Kad prijatelja ima oprobana,
Celinom alkom za srce ga vei;
AF stiskom ruke ne ulji svoj dlan
Sa svakim novim, utokljunim drugom.
Kloni se kavge; aF dode li ba,
Dranjem ulij protivniku strah.
Svima sluh pokloni, retkim a svoj glas.
Prim i sud od svakog, a za se uvaj svoj.
Kolko kesa daje, bogato se nosi,
AF ne ko kico lepo, ne areno,
Je r odelo esto odaje oveka.
Oni u Francuskoj iz drutva najvieg
Im aju za to ukus najbolji.
N it budi dunik, n it poverilac;
Dug esto gubi i sebe i druga,
A zajam tupi otricu tedljivosti.
AF prv o : budi veran sebi sam,
I onda e doi, ko za danom no,
Da nee biti krivac nikome.
Zbogom. Moj blagoslov nek zaini sve.
LAERT: Najsm ernije se pratam, oe moj.
POLONIJE: Vreme zove; sluge ekaju te. HajdM
LAERT: Zbogom, Ofelijo! I dobro zapamti
Sto sam ti reko.
OFELIJA:
To je zakljuano
U seanje moje, a ti nosi klju!
LAERT: Zbogom!
(Odlazi.)
38

POLONIJE:
A ta ti je reko, Ofelijo?
OFELIJA: Oprostite, neto se odnosi
Na kneza Hamleta.
POLONIJE:
Dobro se setio!
Rekoe mi da je u poslednje vreme
Zakazivo s tobom tajne sastanke,
A ti si bila vrlo slobodna
I izdana sa sastancima tim.
Ako je tako ko sto sam nauo
Ko opomenu moram da ti kaem :
Ti sebe jasno ne razume jo,
Ko to mo joj kceri, a tvojoj asti lii.
Sta je m ed vama? Kai pravo sve.
OFELIJA: Oe, u poslednje vreme mi je on
Mnoge znake svoje naklonosti dao.
POLONIJE: Naklonosti! Pih-a! Govori ko stvor
Nezreo i neuk u krugu opasnom.
A veruje u te znake, kako kae?
OFELIJA: Ja ne znam, oe, ta bih mislila.
POLONIJE: Pouiu te. Z n a i: ludo si dete,
Kad za gotov novae prima znake te
Koji nisu zlato. Ceni sebe vise
^- jadnu frazu da"ne p r^kinpmT
Darivae me nevinacetom,
OFELIJA: On me, oe, asnim nainom saleto
Ljubavlju.
POLONIJE:
Reci, to je zbilja nain.
Produi, produi.
OFELIJA:
I govor je svoj
Potvrdio svima svetim zakletvama.
POLONIJE: Ah! Zamke, da se ljuke h v a ta ju !j/
Znam, kad krv uzavri, kako izdano
akletve sree'zajm i jg z ik u r^ '
TaJ^Ianien7 keri,'svetli, aF ne zgreva,
U obeanju samom se ugasi;
Ne sm atraj ga vatrom.
Odsada malo tedljivija budi
Sa devojakim svojim prisustvom.
Za drutvo svoje veu cenu trai
No sto je poziv na sastanak. Sto se

Hamleta tie, veruj mu toliko

Da je on mlai, da u irem krugu
Sme da se kree no to moe ti.
Ukratko, keri, ne veruj zakletvama.
To su posrednice, ali ne one boje
Kakvu odelo njino pokazuje,
Ve sprovodnice molbi neistih;
Miriu na zavete svete, pobone,
Da tim to bolje obmanu. Ukupno,
Cisto i jasno, nemoj da odsada
Nijedan dokon trenutak sramoti
U caskanjy sa knezom Hamletom.
Pazi se, ja t i zapovedam. Idi.
OFELIJA: lugau vas^ oce. ~.....
(Odlaze.)

SCENA CETVRTA
Terasa
(Ulaze Hamlet, Horacio i Marcelo.)
HAMLET: Vazduh ljuto grize. Hladno je veoma.
HORACIO: Otar mraz, sve see.
HAMLET:
je asova?
HORACIO: Mislim nije pono jo.
MARCELO:
Ne, izbilo je.
HORACIO: Zbilja? Nisam uo. Onda je ve blizu
Cas kad se obino pojavljuje Duh.
(Zvuk truba i top iza scene.)
Sta ovo znai, knee?
HAMLET:
Noas kralj
Ne spava, enlui i zdravice dri,
A besna igra tutnji, kovitla se;
Pa kad on au rajnskog vina srui,
Bubnjevi i trube na sve strane tad
Rastrete trijum f njegove zdravice.
40

HORACIO: Je to obiaj?
HAMLET:
Da, odista, jeste.
kako ja shvatam, mada sam roen tu
I odrastao s time, taj obiaj
.
Bolte da se gazi nego to se pazi. |
^, to glavu tekom prave,
Na ruan glas nas kod naroda drugih
S Istoka na Zapad iznesoe. Nas
Pijancima zovu i nadimak svinle
PrievajtTnam imenu. I to
Ma kako znalnim nasim podvizima
Oduzme slave i jezgro i sr.
Tako se esto deava da ljudi
Zbog prirodine kakve pogreke
Na roenju (za to ne mogu biti krivi
Jer ovjek svoje ne bira poreklo)
Suvikom kakve bitne sklonosti
Sto rui dolme i tvrdave uma,
IF navikom nekom koja kvari oblik
Ponaanja lepog, da ti ljudi, velim,
Nosei peat jedne mane tek,
Sto im priroda iV zvezda sree da,
Ma inae njine vrline bile sve
Cisto ko milost, u broju tolikom
ih ovek moe imati,
Prezreni budu od javnog miljenja
Zbog one jedne pogreke. Dram zla
Sve plemenito bie ponizi
Do sopstvene sramote.
(Dolazi Duh.)
HORACIO: Gledajte, knee, evo, dolazi!
HAMLET: Svi andeli, svi sveti, u pomo!
Bio rajska dua iV pakleni vrag,
Nosio zrak neba ili oganj pakla,
Bile ti nam ere zle iV milostive,
Ti mi se javlja u tako udnom liku,
Da hou da te oslovim. Ja te zovem:
Hamlete, kralju, oe, knee danski,
Odzovi se! Nemoj da svisnem s neznanja,

No reci to tvoje posveene moti,

uvane u grobu, cepaju pokrov svoj?
Sto kosturnica tvoja, u kojoj te
Videsmo mirno pogrebena, sad
Otvara teke m ram or-eljusti
Izbacuju* te opet van. O, to,
Ti, m rtvi leu, u oklopu sav,
Na meseev izae opet sjaj
Stravinom ine no, a nama, bojim
Igrakama, tako grozno cepa svest
Mislima naoj dui nedomanim?
Zato? i emu? ta da radimo?
(Duh daje znak Hamletu.)
HORACIO: Daje vam znak da poete za njim.
da vam neto eli da saopti
Nasamo.
MARCELO: Gledajte, kako ljubazno
Na neko dalje mesto vas poziva.
nemojte ii s njim.
HORACIO:
N ikakone!
HAMLET: Nee da govori. Treba, dakle, poi.
HORACIO: Nemojte, knee!
HAMLET:
Sto? Sto bih se bojo?
Svoj ivot vise o d jg le ne cenim i
A ta mi dui moe uiniti
Kad je i ona besm rtna ko on?
Opet me zove. Poi u za njim.
HORACIO: AT ako vas, knee, na vodu namami,
1 na vrh one strane stene to se
Nad podnojem svojim nagla u more,
Pa uzme na se kakav straan lik
Sto vas vlasti uma moe liiti
I u ludilo odvesti? Razmislite:
Samo to mesto, bez iega vie,
Slikama uasa puni svaku svest
Kad tolko lakata dole pogleda
U more, pa ga uje kako bui.
HAMLET: Jednako mi mae. Evo me za tobom!
MARCELO: Ne smete ii, knee!
42

HAMLET:
Sebi ruke!
HORACIO: posluajte. Vi ne smete ii.
HAMLET: To moja sudba vie, inei
Zilicu svaku ovog tela vrstom
Kao miii lava nemejskog.15
(Duh daje znak.)
Zove me stalno. Pustite, gospodo!
(Otima se iz njihovih ruku.)
Neba mi, u duh u pretvoriti svakog
Ko me zadrava! Dalje, kaem. Napred!
Ja idem s tobom!
(Duh i Hamlet odlaze.)
HORACIO: Strahovito ga m ata zanosi.
MARCELO: Za njim! Ne smemo ga sada sluati.
HORACIO: Hajdemo za niim. Na
^ fn
M ARCELOrNeto ]> ^ ^
HORACIO: T T ek'T B T ieE ol^!
MARCELO:
Hajdemo za njim.
(Odlaze.)

SCENA PETA
Zabaeniji deo terase
(Ulazi Duh i Hamlet.)
HAMLET: Kuda me vodi? Govori. Neu dalje.
DUH: Cuj me.
HAMLET:
Hou.
DUH:
Tu je skoro ve moj as
15
Nemejski lav je imao neprobojnu kou i bio strah i trepet
za svoju okolinu. Ni Herkul mu nije mogao nita svojim strelama,
te ga je udavio golim rukama.
43

Kad moram da se vratim u sumporni

Qganj muenja.
HAMLET:
Avaj, jadni due!
DUH: Nemoj da me ali, no ozbiljnu panju
Pokloni onom to ti sad otkrivam.
HAMLET: Govori, ja sam duan sluati.
DUH: Kad uje, bie duan svetiti.
HAMLET: A ta to?.........
DUH:
Ja sam oca tvoga duh,
Osuen da neko vrem e nou lutam,
A danju u ognju gladujem 16 i ednim,
Dok gresi to poinih za ivota
Oiste se, zgore. I da nisam spreen
Priati tajne moje tamnice,
Price bi ove i najm anja re
Razorila um ti, smrzla mladu krv,
Uinila bi da ti oka dva
Iskoe iz svojih duplja kao zvezde
Iz svojih sfera; ona bi ti kose
Zagladene digla svaku za se vlas,
Ko bodlje morskog jea, kad je ljut.
Ali to se adsko otkrovenje ne sme
Kazati uvu od mesa i krvi.
Cuj, uj, o uj! Ako-sLikada
Voleo svog dragog oca . ..
HAMLET:
O, moj boe!
DUH: Osvgti njegovo podlor nejprirodno^.
U bistm .
HAMLET:
Ubistvo?
DUH:
Da, podlo ubistvo,
Je r svako je takvo i sa m anje greha;
Ali je ovo od svih najgnusnije,
Najudnije, najm anje prirodno.
HAMLET: Pohitaj da ga saznam, d a n a krilma
Brzim ko mfs5 iF lju b av n e elj&v
16
Dante (Purg. XXIII) kae da su neumereni u hrani i pidu
osueni da txpe glad i e u vatri purgatonijuma. Iz ovoga bi
moda sledovalo da se gresi o kojima duh govori odnose na neumerenost u jelu i piu.
K&Ova. poredenja su prirodna za Hamleta kao mislioca i ljubavnika.
44

Osveti svojoj pojuriti mogu.

DUH: Vidim da si voljan za to. A b io b i
Tei qd gustog korova to mirno
Na obalama L ete^ truTT'kad' se
Pokrenuo ne bi. Cuj me, Hamlete!
Razglasili su da me je u vrtu
Ujela zmija na spavanju. Tako
Celo je m njenje Danske prevareno
O sm rti mojoj izmiljenom priom.
AT znaj, m o jv rli sine, zmija ta
Sto oca tvoga ubi3 nosi sad
Njegovii kruriu.
HAIVfLET:
O, moja proroka duo!
Mojjatric?
DUH:
Da, ta preljubna, rodoskvm a zver.
Maijom uma, darim a izdajstva,
0 proklet bio um i dar to zna
Zavesti tako! zadobi za sram nu
Pohotu svoju voTju'kraliige
M oje sto se tako cestitom injae.
O, Hamlete, takav to tek bee p^d!
Od mene to je ljubljali tako vem o
Ko kad joj dadoh zakletvu na venanju,
Spasti na jednog bednika iji su
Prirodni dari nitavni spram mojih!
to vrlina zavesti se nee,
Ma s rajskim likom udvaro joj se blud,
Tako, ma s andelom svetlim spojena,
Pohota se siti odra nebeskog
1 na ubritu e derati. tiho!
Oseam kanda ve ju tarn ji zrak.
Biu kratak. Dok sam ja spav6 u vrtu,
Kao i obino svako poslepodne,
Tvoj stric se dounjo u taj zgodan as,
Bez odbrane kad sam, sa boicom soka
Velebilja kletog, i u zavijutke
Uva mog sasu rastvor gubavi
Otrovnog dejstva na oveju krv,
18
Leta je reka u donjem svetu. Due preminulih poto piju
njene vode, zaborave sve ta su ranije radile, videle i ule.
45

Sto brzo, ko iva, proe kroz kanale

I prirodne hodnike naeg tela,
Te nenadnom snagom, ko maja u mleku,
Cistu i tenu progua nam krv.
Tako je bilo s mojom. I napreac
Guba me pokri gnusnim krastam a
Po celom telu, ko ubogog Lazara.
Tako sam rukom bratovljevom, u snu,
Lien ivota, krune, kralj ice,
U cvetu svojih greha istrgnut,
Bez priprem e, priea, pomazanja,
Bez obrauna na strani poslat sud,
Sa svima svojim gresima na glavi.
Uasno, grozno! O, najgroznije!
Pa ako u tebi ima srca jo,
He dopusti, nemoj dati da kralj evska
Fostelja Danske bude leite
Za blud i sramno rodoskvrnjenje.
Ali ma kako vrio taj in,
Ne prljaj due, nit* u duhu smiljaj
togod protiv svoje majke. Pusti nebu
I onom trn ju to joj je u gru<Tma
Neka je titi i bode. Sad zbogom!
vitac ve javlja da je jutro blizu,
Njegov hladni sjaj ve poinje da bledi.
0 zbogom, zbogom, zbogom; Pam ti me!
(Nestane.)
HAMLET: O sve ete neba! Zemljo! I ta jo '
Da li i pozvati? O gada!
Qjvij misii, ne klonite sad
No podrite me vrsto, uspravuQ!
Da te pamtim! 0 da, jadni due moj!
Dok pam enja bude u toj smetenoj
Lobanji, ja u seati se ! DaJ
U pamenja table zbrisau sve sitne
Zapise lude, sve izreke knjike,
Sve oblike, sve utiske prole,
Sto mladost i posmatranje upisa.
1 samo tvoj e zavet iveti
46

U knjizi i u svesci mozga mog,

Nepomean sa niim stvarim a;
Da, neba mi! O, eno najpaklenija!
_Ojmsmejanil proklet nitkove!
, Pribeleske moje! Treba da zapiem
Da se neko moe smejati, i sm ejat,
i I opet biti zlikovac; jer znam
m a ta k y o g moe biti bar u Danskoj!
(Pie.)
No, strie, tu ste! A sad datoj mi naredbi.
Ona je: Zbogom, zbogom! Pam ti me!
Ja sam se na to zakleo.
HORACIO (iza scene): Knee, knee!
MARCELO (iza scene):
Knee Hamlete!
HORACIO (iza scene):
Nek ga nebo uva!
HAMLET: Dabogda!
HORACIO:
Oj-hoj! oj-hoj, knee!
HAMLET: Hej-hoj, hej-hoj, derane! Ptico, hodi.
(Ulaze Horacio i Marcelo.)
MARCELO: Kako ste, plem eniti knee?
HORACIO:
Sta je, knee?
HAMLET: O, izvanredno!
HORACIO:
Priajte nam, knee.
HAMLET: Ne; jer vi biste sve to otkrili.
HORACIO: Neba mi, ne bih, knee.
MARCELO:
Ni ja knee.
HAMLET: Sta kaete sad? Bi ikad ljudska dua
To pomislila? Ali utaete?
HORACIO i MARCELO: Da, tako mi neba, gospodaru moj.
HAMLET: U Danskoj nema takvog nitkova
Sto ne bi bio preispoljna hulja.
HORACIO: Nije morao duh iz groba doi,
Da nam to kae.
HAMLET:
Ima pravo, da.
Zato, bez daljeg okolisenja, mislim
Rukovat nam se valja i razii!
Vi kud vas poso i elja uputi
47

 svaki ima elju, poso svoj,

Ma kakav bio, a ja jadan, eto,
J a idem da se bogu pomolim.
HORACIO: Da udnih rei, knee, zbunjenih!
HAMLET: Od srca alim vreaju li vas;
Vere mi, od srca.
HORACIO:
Uvrede nema, knee.
HAMLET: Svetog mi Patrika, Horacio, ima
Uvrede, te kakve! A ovo privianje,
Mogu vam rei, to je estit duh.19
to se pak tie elje da saznate
ta je me nama, nju vi savladajte
Kako umete. A sad, prijatelji
Dobri, vi ste moji prijatelji,
I uenjaci, i vojnici, hajde,
Usliite mi jednu'm alu molbu.
HORACIO: Kakvu to, knee? Hoemo.
HAMLET:
Da nikad
Ne odate ovo to noas videste.
HORACIO i MARCELO: Neemo, knee
HAMLET:
Da, zakunte se.
HORACIO: Vere mi, knee, neu.
MARCELO:
Ni ja ne,
Tako mi vere, knee.
HAMLET:
Na moj mac!
MARCELO: Ve smo se, knee zakleli.
HAMLET:
zbiljski.
Na moj mac, ozbiljno sad.
DUH (iz dubine):
Zakunite se.
HAMLET: Ha, drue! Tako veli! Tu li si,
Ti verni stari? Pridite. ujete
Lupea tog u podrum u? Pristajte,
Zakunite se.
HORACIO:
Kaite zakletvu.
19
Pria se da je sv. Patnik (u drugoj polovini srednjeg veka)
naao ulaz u istilite, u jednoj peini na irskom ostrvu Loigu
Dergu, i da je zahvaljujui tom uspeo da uveri Irce da istilite
(purgatorijum) postoji. Legenda dalje kae da je on postao uvar
istilita. Hamlet, zaklinjui se sv. Patrikom i istiui da je duh
estit, nagovetava protestantskom filozofu Horaciju, koji ne veruje
u istilite, da duh dolazi iz istilita a ne iz pakla.
48

HAMLET: Da ne priate nikad o tome to ste

Videli na moj ma se zakunite.
DUH (iz dubine): Zakunite se!
HAMLET: Hie et uTnqueP"Promenimo mesto.
Ovamo, gospodo.
I na moj ma polote svoje ruke;
Da ne priate nikad o tom ta ste
Videli, na moj ma se zaklinjete.
DUH (ozdo): Zakunite se!_
HAMLET: Ti dobro kae, stara krtico,
Zar tako brzo zemljom rije ti,
Odlini rove! Jo jednom, drugovi,
Pomaknimo se.
HORACIO:
Dana mi i noi,
Ovo je tako udno, neobino!
HAMLET: I pozdravte ga kao neobino.
Ima mnogo stvari na nebu i zemlji.
OLkojima vaa m udrost i ne sanja,
Moj Horacio. Ali hodite, amo,
Ko p r e ,l ta&o vam Vinji pomogo!
Zakunite se: da nikad neete,
Ma kako udno ponao se ja
Je r moda u za shodno nai kad
Da uzmem na se dranje udnjaka
Da nikad, takvog videi me tad,
Neete s rukam a skrtenim ovako,
1 glave svoje ovakvim klimanjem,
1 bilo kakvom frazom podozrivom,
Kao: dobro, dobro, znamo, il* mogli bi,
Kad bismo hteli, il kad bismo hteli
Priati* ili ima ih koji bi,
Kada bi smeli, ili takvim slinim
Nagovetenjima dvosmislenim rei
Da vi o meni znate m akar ta,
Da to uinit neete, tako vam
U najveoj bedi vinja milost bila!
Zakunite se!
DUH (ispod zemlje): Zakunite se!
20
Ovde i svugde. Ponavljanje zakletve, menjanje mesta i latinska fraza uzeti su iz obreda maioniara (ili prizivaa duhova).
49

HAMLET:
Nespokojni ue!

Mir,
(Kunu seJ^P

Tako, gospodo,
Svom ljubavlju se preporuujem,
Pa ako jedan ovakav siromah,22
K6 Hamlet, moe dati izraza
Ljubavi ili prijateljstva za vas,
To, ako bog da, nee m anjkati.
H ajdmo unu tra zajedno. Ali molim:
Uvek prst na usta! .Ovo vrem e je
Izalo iz zgloba. O prokletstvo, ram,
Sto sam roden da ga ja 'pdpravljlm sam l
H ajdmo, hodite, vratim o se skupa.
(Odlaze.)

2> Zakleli su se triput. Prva zakletva zapeatila im je usta na

ono to su videli, druga na ono to su uli, a trea na Hamletovo
uzimanje na se dranje udnjaka.
22
Hamlet nikad ne negoduje to je izgubio krunu, ali esto
pominje da je bez sredstava i da je nemoan.
50

DRUGI c m

SCENA PRVA
Soba u Polonijevoj kui
(Ulaze Polonije i Rejnaldo.)
POLONIJE: Podaj m u ovaj novae, pismo to,
Rejnaldo.
REJNALDO: Hou, gospodaru m oj.
POLONIJE: Uinili bi, Rejnaldo, vrlo mudro
Da se, pre nego to ga posetite,
0 vladanju m u raspitate vi.
REJNALDO: Tu nam eru sam imo, gospodaru.
POLONIJE: No dobro, vrlo dobro. Pazite,
Saznajte prvo za Dance u Parizu,
Koji su, gde su, i ime se bave,
U kakvom drutvu, sa koliko troka;
Pa kad doznate pitanjim a tim
Da znaju mog sina, saznaete vise
No neposrednim pitanjim a, ako se
Pravite da ga znate izdaleka;
Na prim er: Znam mu oca, prijatelje,
1 neto malo o njemu. Cujete ,
Rejnaldo?
REJNALDO: Da, da, tako, vrlo dobro.
POLONIJE: Donekle samo, : Ne dobro.
tako je onaj o kome mislim, to je
Raspikua s tim i takvim porocima;
Pa izmislite ta hoete za nj,
Samo ne ba tako runo to bi ga

Beastiti moglo uvajte se tog,

Ve, tako, pogreke obinije, lake,
Sto su ve poznati pratioci svake
Mladosti, slobode.
REJNALDO:
K artanje, na primer.
POLONIJE: Da, il pijanke, svae, dvoboji,
Pa cure, dotle moete jo ii.
REJNALDO: Tim bih m u ast uprljo, gospodine.
POLONIJE: Ne; pokuda moe biti ublaena.
Ne iznoste druge optube na njega,
Ne recte, odan je razvratnosti sav,
To ne mislim. Ali doapnite greke
Njegove umeno, kako bi liile
Na pege slobode, na neobuzdanost
I izliv jednog duha vatrenog,
Na ivljinu krvi nepripitom ljene
Sto obino mlaost obuzima.
REJNALDO:
,
Dobri gospodaru . . .
POLONIJE:
to da ini to?
REJNALDO: Da, gospodaru, hteo bih da znam.
POLONIJE: Dobro, gospodine, evo vam moj plan:
Ta dosetka e, nadam se, uspeti,
Te mrljice sinu iznosei mom,
Kao pri radu kad se to zaprlja,
Videete da e onaj kog pitate
Ako je ikad u gresima tim
Naao kriva mladia o kom je re
Sloiti se s vama, to je posigurno,
Reima, na prim er: Dobri gospodine,
1 prijatelju, ili gospodaru,
Po obiaju ve i nainu
U zemlji toj, kod lju d i. . .
REJNALDO:
Vrlo dobro.
POLONIJE: I onda, gospodine, ako radi to
Sta sam hteo rei? Ako radi to
Svetog mi, htedoh neto k a z a ti. . .
Gde ono stadoh?
REJNALDO:
Rekoste: on e se
Sloiti sa mnom rema: Gospodine . . .
52

POLONIJE: Ah, da, ima prvo. Sloie se s vama

I potvrdie: Znam tog gospodina.
Videh ga jue, ili onomad,
Tada i tad, s tim i time, i zaista,
Igro je karte, pretero u piu,
P ri loptanju se pobio; il moda:
Videh ga kad ue u tu javnu kuu,
Videlicet23 u burdelj, i tako dalje.
Sad vidite, obmane mamac va
Upeca ovog arana istine.
I tako mi ljudi daljnovidi, umni,
Okoliei il idu stanputicom,
Obilazei pravac naemo.
Tako e, po mojoj pouci, savetu,
Saznati kako vlada mi se sin.
Razumete? Je li?
REJNALDO:
Razumem, gospodaru.
POLONIJE: Nek vas bog uvek titi! Zbogom poli.
REJNALDO: Dobri gospodaru moj!
POLONIJE:
I m otrite
Sami navike mu.
REJNALDO:
Hou, gospodaru.
POLONIJE: I neka marljivo ui muziku.
REJNALDO: Dobro, gospodaru.
POLONIJE:
Sad, srean vam put!
(Rejnaldo odlazi. Ulazi Ofelija.)
POLONIJE: Ofelija, kako ti? Sta ima novo?
OFELIJA: Oh, oe, ja sam tako preplaena!
POLONIJE: A zato, za ime boje?
OFELIJA:
Ah, oe moj,
U svojoj sam sobi sedela ijui,
Kad u prsniku knez Hamlet, raskopan,
Bez kape na glavi, s prljavim arapama,
Nepodvezanim, palim do lanaka
K6 okovi, i kao koulja mu bled,
A koleno mu kuca o koleno,
I s jednim tako tunim pogledom
23 to jest
53

 da iz pakla pobee da pria

0 uasima dode preda me.
POLONIJE: Od ljubavi spram tebe postcLlud!
OFELIJA: Ja ne znam oe, se bojim toga.
POLONIJE: Pa ta je rekao?
OFELIJA:
On me uhvati
Za ruku, i tako vrsto drae,
Pa zatim stuknu za du jedne ruke,
A drugom rukom preko ela prede,
1 tako mi se unese u lice.
K6 da ga crta. Dugo je osto tako.
Najzad zatrese malo moju ruku,
I trip u t glavom klimnu gore-dole.
Uzdahnu tako tuno i duboko
K6 da mu uzdah rui celu gradu
I odnosi ceo ivot. I najposle
Bez rei mi pusti ruku, pa sa glavom
K6 okrenutom preko ram ena
Izgledao je da je bez oiju
Naao put svoj, je r iz kue ode
Ne glede oima, dok je sve do kraja
Na mene njihov upirao sjaj.
POLONIJE: H ajd, poi sa mnom. Ja u nai kralja.
Ludilo prayo^jubavi je to,
to sebe samu prodire estinom
I vodi volju oajnome delu,
Kd ma koja druga ispod neba strast
Sto mui nau prirodu. 2ao mi,
Da mu nisi skoro rekla kakvu re
Oporiju?
...
OFELIJA:
Nisam, oe; ali sam,
Po zapovesti vaoj, odbila
Njegova pisma i uskratila mu .
Da bude kraj mene.
POLONIJE:
Zbog toga je lud.
Zalim to nisam s vise panje, suda
Posmatrao ga. Miljah da se titra
I da te eli upropastiti.
Prokleta da je obazrivost ta;
Neba mi, to je znak starosti ve
54

Kad se u miljenju prebacimo svom,

K6 to je opta crta mladeg sveta
Nesmotrenost. Hajdemo sad kralju.
On to mora znati. Jer, ako se krije,
Vise e biti za njih patnje zle
No m rnje spram nas, kad kaemo sve.24
Hajdemo.
(Odlaze.)

SCENA DRUGA
Dvorana u zamku
(Trube. Ulaze Kralj, Kraljica, Rozenkranc, Gildenstern
i pratioci.)
KRALJ: Dobro nam doli, dragi Rozenkrane
I Gildensterne. Pored elje sve
Da vas vidimo, na hitan poziv je
Izazvan nudom da nam posluite.
Neto ste, valjda, uli g .promeni
fTa Ham letu nazovte tako to
Je r ni unutranji ovek, nlti spolini,
Ne lii vise na ono to bee.
Sta e drugo biti do oeva smrt
Sto ga je tako mnogo odstranilo
Od samog sebe, ja ne mogu znati.
I zato molim vas obojicu,
Od detinjstva ranog to ste rasli s njim,
I to mu znate i mladost i ud,
Da ostanete na naem dvoru tu
Za neko vreme; da ga drutvom svojim
Razonodite; i da, po prilici,
Koliko katkad moete nazreti,
24
Ako to krijemo, prouzrokovaemo veu nesreu (Hamletovo
samoubistvo ili trajno ludilo) nego to je gnev koji emo navui
na sebe nagovetavanjem potreba braka izmeu prestolonaslednika
i erke jednog doglavnika.
55

Saznate da ga neto nepoznato

Toliko mui; to bismo, kad saznamo,
Imali moi i da izleimo.
KRALJICA: Gospodo dobra, on je mnogo prio
0 vama; i ja vjerujem da nema
Dva oveka iva kojima bi on
Odaniji bio. Ako je po volji
Da pokaete tolko ljubaznosti
1 obre volje, da za neko vreme
Casove svoje sa nama troite
U korist i za uspeh naih nada,
Poseta vaa dobie zahvalnost
Sto seanju jednog kralja dolikuje.
ROZENKRANC: Obadva vaa velianstva mogu
Vlaarskom svojom vlau nad nama,
Izloit svoje previsoke elje
Pred naredbom kakvom nego molbom torn.
GILDENSTERN: Obojica se mi pokoravamo;
Zalaui se za to potpuno,
Pred vae noge slubu stavljaju
Da slobono raspolaete .
KRALJ: Hvala, Rozenkrane i dobri Gildensterne.
KRALJICA: Hvala, G ildensterne i dobri Rozenkrane.
I molim vas da odmah posetite
Mog odve mnogo promenjenog sina.
Nek neko od vas i odvede
Gospodu ovu do Hamleta sad.
GILDENSTERN: Nek nebo da da nae prisustvo
I rad koriste i dragi mu budu!
KRALJICA: Tako je. Amin!
(Odlaze Rozenkranc, Gildenstern i nekoliko pratilaca.)
(Ulazi Polonije.)
POLONIJE: Moj dobri kralju, nai poslanici
Iz Norveke su stigli veselo.
K R A LJ: Vazda si bio otac dobrih vesti.
POLONIJE: Zar nisam, kralju? Ja vas uveravam
Da dunost svoju, i duu, dajem
Mom bogu i mom milostivom kralju.
Pa mislim ili ovaj mozak moj
56

Ne lovi vise tragom mudrosti

Onako dobro kao to je pre,
Da sam pronao, mislim, pravi razlog
I Hamletovom ludilu.
KRALJ:
O priaj,
Govori o tom, to elim da znam.
POLONIJE: Pustite najpre poslanike; moje
Novosti bie gozbi poslastica.
KRALJ: Sam im cast ukai i uvedi njih.
(Polonije izlazi.)
Gertrudo draga, sad mi kae on
Da je pronao i uzrok i
Rastro^enosti cel<3ina tvogO
KRALJICA. Sum njam da je hao drugi, sem glavnoga
Sm rt oevu i nas prenagljeni brak.
K R A LJ: Dobro, to emo ipitati ve.
(Vraa se Polonije sa Voltimandom i Kornelijem.)
Dobro nam doli, dobri prijatelji*
No, Voltimande, sta nam donosite
Od naeg brata, kralja norvekog?
VOLTIMAND; Najlepe vraa pozdrave i elje.
Na prvu re nasu, poslo je da sprei
Sinovca svoga vojne pripreme,
Za koje mu se inilo da behu
Protiv Poljaka; bolje razgledav,
On zbilja vide da su protiv nas.
Rastuen time, to bolest njegova,
Starost i nemo behu obmanute
Na takav nain, on posla naredbu
Fortinbrasu, koji se pokori,
Bi ukoren od kralja i najzad
Zakle se pred stricem da nikad vise nee
Kuati rat na vae velianstvo.
Kralj stari na to, prepun radosti,
eset mu hiljada kruna godinje
Dade s odobrenjem da vojsku dignutu

Povede, kao i pre, na Poljake,

I s molbom ovde izloenom ve,
(Predaje kralju list.)
Da dopustite da slobono proe
Kroz vae zemlje na taj podvig svoj,
Sa uslovima za propust, sigurnost
Takvim to su predvieni tu.
KRALJ :To nam se veoma svia. Kad budemo
Na dokolici veoj, itaemo,
Razmotriti i odgovoriti,
I misliti na ovaj posao.
Vama, meutim, hvala za sav trud.
Odmorte se. Veeras emo skupa
Na ast. U zaviaj dobro ste nam doli!
(Izlaze Voltimand i Kornelije.)
POLONIJE: Ovaj je poso dobro okonan.
Moj gospodaru, gospo, da izlaem
Sta znai biti vladar, ta je dunost,
Sto je dan dan, vrem e vreme, a no no,
Znailo bi trait vreme, dan i no.
Stoga, zato to je kratkoa sr znanja,
A opirriost poTjniliakit i udovi,
Biu kratak. Va je plem eniti sin
Lud; ja velim lud je, jer pravo ludilo
Odrediti, to bi bilo nita drugo
Do biti lud! dosta tome.
KRALJICA: Vise o stvari, a s m anje vetine!
POLONIJE: Kunem se, gospo, da se ne sluim
Ba nikada vetinom. On je lud,
To je istina; istina, to je teta;
A teta to je ovo istina.
Fraza je luda, srean joj put!
Je r neu da se vetinom posluim.
Pretpostavim o dakle da je lud.
Ostaje onda da nademo uzrok
Tog efekta, il bolje rei uzrok
Tog defekta, jer ovaj defektni efekt
58

Ima svoj uzrok. Pa pronadimo ga.

A pronalazak je ovo. Razmislite.
Ja imam ker, imam je dok je moja,
I ona mi je u poslunosti
I po dunosti, pazite, dala ovo.
Sad sasluajte i zakljuite.
(Cita.)
Idolu moje due, nebesnoj i najdivotnijoj
Ofeliji.
To je rdava fraza, prosta fraza;
Najdivotnijoj to je prost izraz. AY ujte
Evo ovo:
(Cita.)
Ove redove njenim belim, vanrednim
Nedrima25 itd.
KRALJICA: Je li to Hamlet uputio njoj?
POLONIJE: Cekajte malo, gospo, biu taan.
(Cita.)
Sumnjaj da 1 su zbilja sjajne zvezde ove;
Sum njaj da li Sunce zna putanju svoju;
Sum njaj da li la se istinom ne zove;
Ali u ljubav ne posumnjaj m o ju .. .
O, draga Ofelijo, ja sam nevet u brojanju slogova, ne umem m eriti svoje uzdisaje, ali da te mnogo
volim, o, vrlo mnogo vjerum mi. Zbogom!
Tvoj zanavek, najm ilija gospoice, dok je ova maina njegova, Hamlet.
6
Pqlu&a ki mi pokazala g p ^ P r
I uima je mojim ^overjla*
Stavie, svaku molbu njegovu:
Kako je dola, gde, u koji as.
25
U ono vreme ene su imale dep na prednjem, gornjem delu
stenjaka u kome su nosile ljubavna pisma, ljubavne uspomene,
novae itd.
59

K R A LJ: A kako je ona prim ila tu ljubav?

POLONIJE: Za ta me sm atrate?
K R A LJ:
Za potena, asna
Coveka.
POLONIJE: To bih vam rado ba dokazo.
Ali ta biste pomislili vi,
Videi tu vrelu ljubav u poletu,
A ja sam, priznajem, video je pre
No to mi ki je odade; ta biste
Mislili vi, ta njeno velianstvo
Kraljica draga, to je ovde sad,
Da sam izigravo kutiju za pisma,
Ili srcu dao mig, iP gluv i nem
Posmatro tu ljubav tupim pogledom?
Sta biste mislili? Ne, ja pravce predoh
Na delo i rekoh mladoj gospodici;
Knez Hamlet je kraljeyic, i on je
Van tvojih sfera. To ne moe biti.
Ja je pouih da sastanke s njim
Izbegava, da mu ne prim a glasnike
Ni poklone. Kad je prim ila pouku,
Saveti su moji urodili plodom.
A on, odbijen da ukratko svrim
Pade u tugu, pa u post, a otud
U nesanicu, pa zatim u nemo,
Potom u rastrojstvo, i sa padom tim,
U ludilo u kome besni sad;
A mi ga zato svi oplakujemo.
KRALJ: Mislite to je?
KRALJICA:
Da, to moe biti;
I to vrlo lako.
POLONIJE:
Da li se desilo,
Volo bih da ujem da vam ikad ja
Odluno rekoh to je tako, pa se
Pokazalo ipak da je drukije?
KRALJ: Koliko znam, nije.
POLONIJE:
Ako je drukije.
Oduzmite ovo ovoj26. . . Ako bi me
26 Polonije misli na doglavniki tap i ruku u kojoj ga dri.
60

Okolnosti samo navele na trag,

Istinu u nai, pa ma ona bila
U sreditu same zemlje sakrivena.
KRALJ: Kako bismo mogli dalje tragati?
POLONIJE: Vi znate da on seta, katkada,
Oko etir sata ovde, u predvorju.
KRALJICA: On zaista tako radi.
POLONIJE:
U to doba.
Pustiu jednom k njem u svoju ker,
Vi budite sa mnom iza zastora;
Pazte na susret: ako je ne voli,
I nije zbog tog siao sa uma,
Nek nisam vise savetnik drave,
Ve nek se bavim plugom i konjarstvom.
KRALJ: Da pokuamo,
KRALJICA:
Ali pogledajte
Kako tuan jadnik itajui ide.
POLONIJE: Sklonite se, molim vas. Oboje se sklonte.
Ja u ga odmah osloviti.
(Izlaze Kralj, Kraljica i pratioci. Ulazi Hamlet itajui.)
DozvoPte,
Moj dobri knee Hamlete. Kako je?
HAMLET: Dobro, hvala bogu.
POLONIJE: Poznajete li me, knee?
HAMLET: O, sasvim, sasvim dobro. Vi ste ribar.27
POLONIJE: Nisam knee.
HAMLET:
Onda bih voleo
Da ste tako poten.
POLONIJE:
Poten, gospodaru?
HAMLET: Da, gospodine. Biti poten, kakav je danas^
svet, znai biti odabran izmedu deset Hiljada.
POLONIJE: To je sasvim tano, gospodaru.
27
Ribar je takoe znaio i podvoadija i bludnik. U nekim
delima iz ovog vremena ribareva ki znai bludnica ili prostitutka.
U jednom delu se kae >> su takve ene da su ribe za svakog
oveka*.
61

HAMLET: Jer ako sunce izlee cr^sju lipsalom psu,

onoj taJTBog^to[ljubi strvinu28. . . Im ate li vi ker?
POLONIJE: Imam, knee.
HAMLET: Nemojte je putati da eta po suncu. Zaee je
blagoslov, ali ne onako kako bi vaa ki mogla zaeti.
Prijatelju, pripazite na to!
POLONIJE: (po strani): Sta velite na to? Sve oko moje
keri. Pa ipak me u poetku nije poznao. Ree mi da
sam ribar. Daleko je zastranio, daleko! Dodue, u
svojoj mladosti i ja sam mnogo patio od ljubavi,
gotovo isto tako. Da ga opet oslovim. Sta to itate,
gospodaru?
HAMLET: Rei, rei, rei.
POLONIJE: O emu je rasprava, knee?
HAMLET: Izme koga?29
POLONIJE: Mislim na sadrinu koju itate, knee:
HAMLET: Klevete, gospodine. Je r ovaj podrugljivi lupe
kae ovde, da stari ljudi im aju sede brade; da im je
lice smeurano; da im oi lue gustu smolu i pekmez
od ljiva; da obiluju nedostatkom razuma i da su im
bedra vrlo slaba; sve tako neke stvari, gospodine, za
koje drim da nije poteno tako ih ispisivati, iako
inae najjae i najdublje verujem u njih. Jer, i vi
biste sami, gospodine, bili stari koliko i ja, kad biste,
kao rak, mogli natrake ii.
POLONIJE (za sebe): Iako je to ludilo, ipak ima u njem u
m eto d e ^ Hoete li da iziete iz toga vazduha,
^knezeW
HAMLETTtX moj grob?
28 I u folio-izdanju i u kvarto-izdanju stoji: good kissing car
rion docnije su neki ekspirolozi promenili re good u god, pa otuda i ovakav prevod te reenice, koja bi, bez te izmene, glasila ne
ono, taj bog Sto ljubi strvinu ve jer je i ta strvina dobra za
ljubljenje. Ovde Hamlet ironino opravdava Polonijevo odvajanje
Ofelije od njegafceo svet je nevaljao, ak i sunce im a niske sklonosti, ka<T sunce WaiT'tlpsalog psa, utoliko bih pre ja mogao da
pokvarim tvoju ker.
29 Hamlet namerno pogreno razume re raspravu u smislu
spop^N
v3Smatralo se da sve vazduh nije dobar za bolesnika. Polo
nije ovim pitanjem utivo nagovetava da Hamlet nije sasvim pri
sebi.
62

POLONIJE: Odista, to bi znailo izii iz vazduha. (Za se^bej Kako su mu poneki odgovori zgpdni! Ludilo esto sreno pogodi i ono to pam et i zdrav razum ne
mogu uspeno da savladaju. Hou da ga ostavim; i
odmah u izmisliti put i nain za sastanak izmeu
njega i moje keri. Moj uvaeni knee, najponiznije u uzeti od vas oprostaj,
HAMLET: Vi, gospodine, ne moete uzeti od mene niSta
to vam ja ne bih dragovoljno ustupio, osim ivot
moj, osim ivot moj, osim ivot moj.
POLONIJE: Ostante mi zdravi, gospodaru.
HAMLET: Te dosadne, m atore budale!
(Ulaze Rozenkranc i Gildenstern,)
POLONIJE: Vi traite kneza Hamleta? On je tu.
ROZENKRANC (Poloniju): Bog vam pomogao, gospodine.
(Polonije izlazi.)
GILDENSTERN: Moj potovani knee!
ROZENKRANC: Moj najm iliji gospodaru!
HAMLET: Moji odlini, dobri prijatelji! Kako si ti, Gildensterne? Ah, Rozenkrane! Dobri moji momci, kako ste vas dvojica?
ROZENKRANC: Kao obina deca ove zemlje.
GILDENSTERN: reni smo utoEko ukoliko nas srea ne
pritiskuje. Na Fortuninoj kapi mi nismo ba kianka.
HAMLET: Ni donovi na njenim cipelama?
ROZENKRANC: Ni to, knee.
HAMLET: Onda vi ivite negde oko njenog struka, u sredini njenih milosti, kako bi se reklo.
GILDENSTERN: Zista, knee, mi smo joj vrlo prisni pri
jatelji.
HAMLET: Vi poznajete tajne udove sreine? Da, tako je;
ona je bludnica. Sta^ima novo?
ROZENKRANC: Nita, gospodaru, osirii to, da je svet postao poten.
HAMLET: Onda je blizu strani sud. Ali, vase novosti nisu
istinite. Dopustite mi da. vas izblize zapitam : ta ste
vi to, dobri moji prijatelji, zgreili srei kad vas je
poslala ovamo u tamnicu?
GILDENSTERN: U tamnicu, knee?
63

HAMLET: Danska je tamnica..

ROZENKRANC: Onda je i ceo svet tam nica.
HAMLET: Te jos kakva; sa mnogim pregraama, elijama
i apsariama]-a Danska je'jed n a od najgorih.
ROZENKRANC: Mi to ne bismo rekli, gospodaru.
HAMLET: No, onda za vas nije. J e r nita nije ni dobro ni
zlo, ripgo~ga takvfm cini nae uverenje. Meni je t.amniraAj
ROZENKRANC: je stoga to je takvom prave vae
tenje. Danska je suvie tesna.za va duh.
HAMLET: Ah, boe moj; ja bih se mogao zatvoriti u orahovu ljusku, pa se ipak sm atrati kraljem beskrajnog
prostora, samo kad ne bih imao runih snova.
GILDENSTERN: Ti snovi su u stvari _ambicije. J e r svaki
onaj to ima am B Icijanije nita drugo do senka jednog sna.
HAMLET: I san je samo senka.
ROZENKRANC: To je istina; i ja drim da je ambicija
tako lakog i vazduastog bia, da je ona samo senka
senke.
HAMLET: Onda su nai prosjaci tela, a nai monarsi i heroji sa njihovom naduvanom slavom samo prosjake
senke. Hoemo li u dvor? Jer, vere mi, ja ne
umem da m udrujem .
ROZENKRANC i GILDENSTERN: Mi emo vas pratiti.
HAMLET: To nipoto! Ja neu da vas ubrajam u svoje
ostale sluge. Jer, da vam govorim kao poten ovek,
moji su pratioci do zla boga rdavi.} Ali kaite otvoreno i kao stari prijatelji, ta radite u Elsinoru?
ROZENKRANC: Doli smo da vas posetimo, knee; nikakvim drugim poslom.
HAMLET: Kakav sam prosjak, ja sam siromaan i samom
zahvalnou. Ali ja vam zahvaljujem ; a sigurno je,
dragi prijatelji, da je skupo platiti i jedan novi za
moju zahvalnost. Da nisu poslali po vas? Jeste li vi
ovde po sopstvenoj pobudi? Je li to dragovoljna poseta? Hajde, budite iskreni i poteni prem a meni. No
hajde. Dakle? Kaite!
GILDENSTERN: Sta da kaemo, gospodaru?
64

HAMLET: Sto god hocete, ali samo pravo. Po vas su poslali. U vaim oima je nekakva vrsta- priznanja, ali
vae oseanje stida nem a dovoljnp umenosti da ga
.preobrazL Znam, vas su pozvalii dobri J tra lji kraljica.
ROZENKRANC: A radi ega, knee?
- '
^
HAMLET: To treba vi m eni da kaete. Ali ja vas zaklinjem pravom naeg drugo van j a, slogom nae mladosti, obavezom nae vazda ouvane ljubavi i svim
to je jo dragocjenije i to bi vam kakav reitiji
govornik mogao staviti na srce: budite prem a meni
iskreni i otvoreni. Jesu li vas pozvali ili nisu?
ROZENKRANC (odvojeno, G ildensternu): Sta vi kaete?
HAMLET: (za sebe): Tako? Onda u m otriti na vas.
Ako me volite, nem ojte se ustruavati.
GILDENSTERN: Pozvali su nas, knee.
HAMLET: Ja u vam kazati zato. Tako u ja pre pogoditi no to mi vi odate, i vaa vem ost kralju i kraljici nee se ni za dlaku promeniti. Ja sam odskora
(ne znam ni sam zaato!) izgubio
zapustio sve svoje navike, i, uistinu, moje raspoloenje je tako alosno, da mi ova divna jgradevina,,
eifllja, Ki iia kakav p u st morski greben; ovo sjajno
ifeM, vauB7 T pogledajte,
taj ^ e p ir plem eniti
i nad nam a raskriljeni svod, ta j velianstveni krov
ukraen zlatnom vatrom, ah, sve mi to lii na
ruzno, kuno smetliste isparenja! Kakvo je rem ek-delo covek! Kako je plem enit umom! Kako neogranien po sposobnostima! Kako je u obliku i ppkretu
skladan i celishodan! Kako je izrazom slian anelu!
Kako po razum u nalii n a boga ukras sveta, uzor
svega ivota! Pa ipak ta je za m ene ta kvintesencija praine? Covek mi se ne mili; ne, pa ni ena,
mada mi izgleda, da biste svojim osmehom eleli da
gotvrdite to.
ROZENKRANC: Tako to nisam mislio, gospodaru.
HAMLET: Pa zato ste se onda nasmejali, kada sam rekao:
Covek mi se ne mili?-
ROZENKRANC: Mislio sam, knee, ako vam se ovek ne
mili, kako e se glumci kod vas mravo provesti.
Proli smo ih na drum u; oni dolaze ovamo da vam
ponude svoje usluge.
65

HAMLET: Onaj to igra kralja dobro mi je doao; njegovo

velianstvo e dobiti svoj danak od mene; vitez-lutalica e upotrebiti svoj mac i svoj tit; ljubavnik
nee zalud uzdisati; udljivac e na m iru svriti svoju ulogu; lakrdija e nasm ejati one ija se plua
Iako golicaju; a junakinja e slobodno izraziti misli,
pa ma zbog toga hram ali stihovi. Koji su to
glumci?
ROZENKRANC: Oni koje ste vi obino veoma voleli: tragiari iz grada.
HAMLET: Otkuda to da oni putuju? Kad bi ostali u gradu,
bolje bi bilo i za njihov glas i za njihovu korist.
ROZENKRANC: Mislim da je njihovo putovanje dolo
zbog poslednjih novotarija.
HAMLET: Im aju li isti ugled kao kad sam ja bio u gradu?
Im aju li jos onoliku posetu?
ROZENKRANC: Ne, doista nemaju.
HAMLET: Kako to? Da nisu zardali?
ROZENKRANC: Ne, njihov tru d jo odrava svoj uobiajeni korak. Ali vam se, gospodaru, nakotilo nekakve deurlije, malih goludravaca, koji se deru iz svega
glasa, i zato im se nemilosrdno pljeska; oni su sad
u modi i ti su sad toliko zagrajali po prostim pozornicama31 kako ih oni zovu da su mnogi to
nose rapire uplaeni od guijih pera, i ne smeju da
se pojave tamo.
HAMLET: Kako? Jesu li ti glumci takozvana kraljeva
deca? Ko ih izdrava? Kako su plaeni? Hoe li
produiti svoje zanim anje samo dotle dok im se glas
ne olinja? Zar nee rei nekad, docnije, kad i sami
postanu putujui glumci (a to je vrlo verovatno, ako
nem aju boljih sredstava za izdravanje), da im pisci
ine nepravdu gonei ih da viu na svoju roenu
budunost?
ROZENKRANC: Bogami, bilo je mnogo posla na obe strane, a narod nije smatrao za greh da ih napujda na
kavgu. Jedno vreme se nije moglo zaraditi na pozorinom komadu ako se zbog toga pisac i glumac nisu
poupali za kose.
31 javna, za razliku od privatndh pozorita
66

HAMLET: Je li moguno?
GILDENSTERN: O, bilo je dosta polupanih glava.
HAMLET: Odnose li deca pobedu?
ROZENKRANC: Da, ona, knee, odnose pobedu, i Herkula
i njegov teret s njim .32
HAMLET: To nije nita udnovato. Je r moj stric je kralj
Danske, pa oni to su se na njega kreveljili dok je
moj otac bio iv, daju sada dvadeset, trideset, etrdeset, pedeset, sto dukata za jednu njegovu sliku u
m inijaturi. Trista m u muka, ima u tome neto to je
nad prirodom, ako bi filozofija mogla pronai ta
je to.
(Franfare i trube iza scene.)33
GILDENSTERN: To su glumci.
HAMLET: Gospodo, dobro mi doli u Elsinor. (Klanja im
se.) Pruite mi ruke. Ljubaznost i parade obino su
znaci lepog doeka: dopustite mi da se prem a vama
ponasam na ovaj nain (Uzima ih za ruke.), jer bih
se inae bojao da bi moj doek glumaca (a ja hou
da ih doekam s najveom spoljnom ljubaznou, to
vam unapred kaem), mogao izgledati lepe nego to
sam doekao vas. Dobro mi doli; ali moj ika-otac
i moj a strina-m ajka prevarili su se.
GILDENSTERN: U emu, dragi knee?
HAMLET: Ja sam lud samo kad duva severo-severozapadni vetar; kad duva jug, ja razlikujem sokola od
aplje.
(Ulazi Polonije.)
POLONIJE: Klanjam se, gospodo!
HAMLET: Cujte, Gildensterne, i vi takoe na svako
uvo jedan prislukiva; ovo veliko sisane, koje
vidite pred sobom, jo nije izalo iz svojih pelena.
ROZENKRANC: Moda je on ponovo uao u njih; jer
kae se da je star ovek po drugi put dete.
32 Aluzija na pozorite Glob, iji je znak bio Herkul s globusom na pleima.
33 Glumci onoga vremena, radi oglaavanja, svirali su u trube
I po ulicama Londona i kad su putovali po unutranjosti zemlje.

67

HAMLET; Proriem da dolazi da m e izvesti o glumcima;

pazite. Im ate pravo, gospodine: to je bilo u ponedeljak ujutru, zaista toga d a n a .. -34
POLONIJE: Gospodaru, imam da vam saoptim novosti.
HAMLET: Gospodaru, imam da vam saoptim novosti.
Kada je Roscijus bio u Rimu g lum ac. . .
POLONIJE: Prispeli su glumci, gospodaru.
HAMLET: Tra-ta-ta!
POLONIJE: Na moju a s t. . .
HAMLET: Svaki glumac doe na magarcu svom.
POLONIJE: To su najbolji glumci na svetu za tragediju,
komediju, istorijsku igru, pastirsku, pastirsko-aljivu,
istorijsko-pastoralnu, tragino-istorijsku, tragino-komino-istorijsko-pastoralnu, za dram u sa jedinstvom
m esta i dram u bez jedinstava. Seneka nije za njih
odvie ozbiljan, ni Plaut35 odve veseo; u strogom
pridravanju teksta, ili u slobodnom prikazu, oni
su jedinstveni.
HAMLET: O, Jeftaju,36 sudijo Izrailja, kakvo si blago
imao!
POLONIJE: Kakvo je blago imao on, knee?
HAMLET: Lepu ker, i nita vie,
K oju je mnogo voleo.
POLONIJE (za sebe): Sve o mojoj keri.
HAMLET: Nemam li pravo, stari Jeftaju?
POLONIJE: Ako mene zovete Jeftajem , knee, ja zaista
imam ker koju mnogo volim.
HAMLET: Zaista, to nije logika konsekvenca.
POLONIJE: A ta je ovde logika konsekvenca, knee?
HAMLET: Sta?
34 Hamlet eli da zavede Polonija u pogledu predmeta o kome
su razgovarali pre njegovog dolaska.
35 Njutn i drugi preveli su Senekine tragedije, koje su uticale
na englesku dramu onoga vremena. Sekspirova Komedija zabluda
osnovana je na engleskom prevodu Plautove drame Menaechmi.
36 Jeftaj se zavetovao bogu da e, ako pobedi neprijatelje, kad
se vrati kui, prineti na rtvu paljenicu onoga ko mu izae u
susret na vrata iz njegove kue. To je uradila njegova ki, i on
je prineo na rtvu, poto joj je prethodno dao dva meseca da sa
svojim drugama oplae svoje devojatvo. Vidi Knjigu o sudijama gl. XI.
68

Kako sudba rede,

Bog to zna,
a zatim, vi znate.
S ve se stee
Kao stvar ve vero va tn a . . .
Prva strofa pobone pesme kazae vam vie; jer,
pogledajte, ovi mi ulaze u re.
(Ulazi etiri-pet glumaca,)
HAMLET: Dobro ste mi doli, gospodo; dobro doli svi.
Milo mi je to vidim da si dobro. Dobro mi doli,
dobri prijatelji. O, moj stari prijatelju! Tvoje lice je
obradatilo otkad sam te poslednji put video; da nisi
doao da mi posadi bradu u Danskoj? Sta, moja
mlada gospodice i gospo! Gospe mi, vi ste za jednu
potpeticu blie nebu no kad sam vas poslednji put
video.37 Moliemo boga da va glas ne bude izlizan
kao kakav zlatnik izvan opticaj a. Gospodo, vi ste
mi dobrodoli. Odmah emo se, kao francuski
sokolari, zaleteti na sve to opazimo. Da ujemo
odmah kakvu deklamaciju. No, dajte nam jedan pri
m er svoga talenta; dSte kakav strastan govor.
PRVI GLUMAC: Koji govor, knee?
HAMLET: Jednom sam te sluao, kad si recitovao jedan
govor, ali on se nije nikad davao na sceni, ili ako
jeste, ne vie od jedanput. Je r se komad, seam se,
nije dopao gomili. To je bio kavijar za prost svet.
Ali, bio je to kako sam ja shvatio i kako su shvatili drugi, iji je sud u ovakvim stvarim a jai nego
moj jedan izvrstan komad, dobro rasporeen u
scene, napisan sa isto toliko oseanja m ere koliko i
vetine. Seam se da je neko rekao kako u stihovima
nema dovoljno zaina da naine predm et ukusnim,
niti u reenicama ima takve sadrine da bi pisac
mogao biti optuen za izvetaenost; ali je delo nazvao potenim, zdravim koliko prijatnim , i beskrajno
vie lepim no nakinurenim . Jedan govor sam u
37
U ono vreme deaci su igrali enske uloge. Ovaj deak je
bio porastao otkako ga je Hamlet poslednji put video.
69

njem u osobito voleo. To je Enejina38 pria Didoni; a

osobito onaj deo gde on govori o Prijamovoj pogibiji.
Pa ako vam je ostala u seanju, ponite onim stihom;
ekajte, ekajte;
Opaki Pirus, hirkanska zver,39
Nije tako; poinje sa Pirusom:
Opaki Pirus sa orujem crnim,
Mranim smer mu i nalik na no,
Kad u kobnom konju leae sakriven,
Svoj crni, strani premazo je lik,
Stranijim znakom: od glave do pete
Crven i uasno sav iaran krvlju
Otaca, majki, keri i sinova;
Umazan sav, spaljenim ulicama,
to bacaju svetlost svirepu i kletu
Na ubistvo kralja; u gnevu i ognju
I usirenom sav oblepljen krvlju,
S oima alem, taj pakleni P ir
Staroga trai Prijama.
Sad produite.
POLONIJE: Tako mi boga, knee, dobro izgovoreno, dobrim naglaskom i s dobrim razumevanjem.
PRIVI GLUMAC:
Nae ga
U borbi s kratkim maem protiv Grka
Nepokoran, stari ispade mu ma
Iz ruke, i kako pade, tako osta;
U neravnom boju nasrnu
P ir na Prijam a; on besno zamahnu,
I bespomoni starac stropota se
Na sam zvuk i vetar od zamaha tog.
A m rtva Troja ko da oseti
Taj udar, kad se s vrhom u poaru
Do tem elja srui uz uasan lom
Sto zarobi uvo Pirovo. Je r gle!
Njegov ma iznad mleno bele glave
Casnoga Prijam a ko da zasta zrakom.
38 Eneja je sin trojanskoga kralja Prijama i predak Romula i
Rema, osnivaa Rima. Didona je osnivaioa i kraljica Kartagine.
Bila je strasno zaljubljena u Eneju. Kad ju je on ostavio, popela
se na zapaljenu lomau i probola se Enejinim maem.
39 Hirkanska zver je tigar.

70

Tako, kao tiran na slici, nem aran

Spram volje svoje i spram smera svog;
Ne uiniv nita, stajao je Pir.
ko to esto vidimo pred buru
Tiinu neba, i oblake stale,
I um uknuli huk vetra, i zemlju
Kao sm rt mirnu, dok naglo strani grom
Ne rascepi nebo, tako za poivkom
Osvetom kivnom bi obuzet Pir.
Kiklopa40 ekii nikad nisu pali
Na Marsov41 oklop iskovan za otpor
S kajanja manje no Pirov krvav ma
Na Prijam a to pade.
Dole sa Sreom, dole s bludnicom!
Svi bogovi u optem skupu svom,
Oduzmite joj mo i s njenog toka
Polomite spice, slomte naplatke,
A glavine joj niz nebeski breg
Skotrljajte dole u pakao sam!
POLONIJE: To je odve dugako.
HAMLET: Pa poslaemo berberinu zajedno s vaom bradom. Molim te, nastavi. On je za kakvu lakrdiju
ili m asnu priu; inae spava. Nastavi; ded Hekubu.42
PRVI GLUMAC: A1, oh, ko vide kraljicu u velu .. .*
HAMLET: Kraljicu u velu!
POLONIJE: Da, to je dobro. Kraljicu u velu vrlo je
dobro.
PRVI GLUMAC: Gde bosa tri ulicama svima,
Pretei ognju potocima suza:
K rpa joj na glavi, gdje je kruna bila;
Mesto odela, oko iscrpenih,
Suvih bedara jedno ebe samo
Zgrabljeno usred uzbune u urbi.
Ko bi to vido, jezikom otrovnim
* Kiklopi su jednooki divovi gorostasne veliine i snage. Oni
su, u unutranjosti Etne, kovali ocu bogova (Zevsu ili Jupiteru)
munje, a bogovima i herojima oruje. Apolon ih je sve pogubio,
jer su iskovali Jupiteru munje kojima je ubijen Apolonov sin
Eskulap.
41 Mars je rimski bog rata.
',2 Hekuba je ena trojanskoga kralja Prijama.

71

Proglasio bi izdajstvo Fortune.

Ah, da je sami bogovi videe,
Kad spazi P ira kako zlobno igra,
Sekui maem udove njenog mua,
Njena bi vriska to se prolomi
V atrene oi neba orosila,
I (ako se sm rtne stvari tiu njih)
U bogovima digla saaljenje!
POLONIJE; Pogledajte, zar on nije promenio boju lica, i
zar mu nisu suze u oima! Molim te, prestani.
HAMLET: Dobro je; zamoliu te da m i uskoro izgovori
i ostatak. Dobri gospodine, hoete li se postarati
da glumci budu dobro smeteni? Cujte, gledacete da
se s njim a lepo postupa, jer su oni ogledalo i letopis
svoga vremena. Bolje je da posle sm rti dobijete rdav
epitaf nego da oni, dok ste ivi, sire rdav glas o
vama.
POLONIJE: Gospodaru, postupiu s njim a kao to zasluuju.
HAMLET: Sto m u muka, ovee; mnogo bolje. Postupaj
sa svakim kao to zasluuje, pa ko e ostati neizbijen? Postupajte s njim a prem a svojoj sopstvenoj asti
i svom dostojanstvu; pa to oni m anje zasluuju, tim
e vise zasluga imati vaa plemenitost. Odvedite
ih unutra.
POLONIJE: Hajdete, gospodo.
HAMLET: Podite za njim, prijatelji. Sutra emo uti jedan
komad.
(Odlazi Polonije sa svima glumcima, osim prvog.)
Cuj me, stari prijatelju. Umete li vi da odigrate
Ubistvo Goncaga?43
PRVI GLUMAC: Umemo, knee.
HAMLET: To emo im ati sutra navee. Da li biste, po
nudi, mogli nauiti jedan govor, od jedno dvanaest
ili esnaest stihova, koje bih ja napisao i umetnuo?
Hoete li?
PRVI GLUMAC: Hoemo, knee.
43 Italijanska drama Ubistvo Goncaga ne postoji. Neki misle
da je poetojala.
72

HAMLET: Vrlo dobro. Idite za onim gospodinom, i gledajte da m u se ne rugate. (Prvi glumac odlazi. Rozenkrancu i Gildensternu). Moji dobri prijatelji, opratam se s vama do veeri. Dobro ste mi oli u
Elsinor.
ROZENKRANC: Moj dobri knee!
HAMLET: Da, neka vas gospod titi.
(Rozenkranc i Gildenstern izlaze.)
Sad sam sam
O, kakav podlac, niski rob sam j&!
Nije li strano da taj glumac tu
U jednoj pesmi, jednom snu o strasti
Matom svojom moe da prisili duu
Da od njenog dejstva prebledi mu lik,
U oku budu suze, licem strah,
Jecanje u glasu, i dranje sve
S njegovom matom da dode u sklad?
A sve ni za ta? Za Hekubu? Sta je
Hekuba njem u, ili on Hekubi,
Da plae za njom! StaJ?ixadi<L
Taj da im a povod, za bol
Ko ja?
Potopio bi scenu suzama,
Jezivom rei cepo svetu sluh,.
Da kriv poludi, nevin da pobledi,
Neprosveen se zbuni i da ula
Sarnoga sluha i vida se zgroze.
A ja?
UIujp, maloduan nitkov amujem
Ko sanjalo i tup za rodenu stvar;
Nista tie znam rei n i za kralja tog,
Na ije blago i ivot dragocen
Pakleni jedan zloin je izvren.
Jesam li ja straljivac? Ko me zove
Nitkovom? Ko me po tem enu lupa?
Cupa m i bradu duva mi u lice?
Za nos m e vue? U grlo m i la
Do plua gura? Ko to ini
Ha!
73

K rista mi, ja bih podneo to sve,

Jer mora da sam golubije jetre/*'*
I nemam u, da uvredu zagora;
II inae bih nagojio bio
Sve nebeske vrane ovog roba strvlju!
O, krvavi i bludni nitkove!
Besavesni, pohotni, neprirodni!
Izdajnika huljo! Osveto!
Ah, kakav sam magarac! Jej>t_hrabro<<
Da ja ubijenog, dragog oca sin*
Nebom i paklom na osvetu gonjen,
KToram"Eo kurva da srcu olak'am
Reima, pa sam dao se u psovke,
Ko prava rita, ko sudopera.
Gadim se na to, p fu j!
Na posao, moja misli! Sluao sam
Da krivci gledaju kakvu predstavu,
Vetinom samom glume behu tolko
Potreseni do srca, da bi odmah
Priznali javno svoja nedela.
Ubistvo, iako nema jezika,
Progovori organom udnijim.
Prirediu da glumci igraju
Neto to lii ubistvu oca mog
Pred mojim stricem. Ja u paziti
Na njegov pogled, prozirat do sri.
Trgne se samo, znau ve svoj put!
Diih koji videh moda je neastiv,
A davo moze na sebe uzeti
Dopadljiv oblik; tavie i moda,
Zbog slabosti mi i sumornosti
A on na takve ima silnu mo
Na zlo me vodi, da me upropasti.
J a hou da imam stvarnije razloge^
Nojavaj. Gluma z a m f u n e P mi dadne,
U koju e savest kraljeva da padne.
(Odlazi.)
44 Pretpostavljalo se da golub ne lui u.

TRECI CIN

SCENA PRVA
Soba u zamku
(Ulaze Kralj, Kraljica, Polonije, Ofelija, Rozenkranc
i Gildenstern.)
K R A LJ: Zar ne moete okolinim putem
Izmamiti mu re to je pometen,
Sto sve svoje m irne dane mui grubo
Tim nem irnim ludilom opasnim?
ROZENKRANC: Priznaje da se osea rastrojen;
zato, to nee nikako da kaze.
GILDENSTERN: Niti nam daje da ga ispitamo;
Ve ludilom^se vetim zaklanja
Kadgod bismo hteli da ga navedemo
Na kakvo priznanje o pravome stanju.
KRALJICA: Je li vas lepo primio?
ROZENKRANC: Ko plemi.
GILDENSTERN: Ali ipak zato vrlo usiljeno.
ROZENKRANC: Sklon pitanjim a, vrlo tvrd
U odgovoru na naa pitanja.
KRALJICA: Da 1 ste ga kakvom zabavom kuali?
ROZENKRANC: Desilo se tako da smo neke glumce
Prestigli na putu; priasmo o njim a;
I tad se kao obradovo bee,
Sto uje o njima. Ti su ljudi oko dvora,
I, ini mi se, dobili su nalog
Da dovee pred njim predstavljaju.
POLONIJE:
Jeste.
75

I molio me da i vas pozovem,

Da vidite i ujete tu stvar.
KRALJ: Od svega srca. Vrlo m i je milo,
Sto ujem da je tome naklonjen.
Gospodo dobra, podstaknite ga vi
I dalje na sklonost spram zabava tih.
ROZENKRANC: Hoemo, gospodaru.
(Rozenkranc i Gildenstern izlaze.)
K R A LJ: Draga G ertruda, ostavi nas i ti.
Pozvali smo tajno Ham leta ovamo,
Da se, kao tobo, susretne sluajno
sa Ofelijom.
Njen otac i ja, uhode po pravu,
Biemo tu, da glede nevideni
Moemo jasno suditi i znati
Po susretu im, po ponaanju
Njegovom, je li to ljubavni bol
1 ne, zbog ega pati.
KRALJICA:
Posluau.
A to se vas tie, Ofelijo, elim
Da vaa lepota bude sreni povod
Hamletovog ludila; je r tad
Imala bih nade da e vam vrline
V ratiti ga opet na redovni put,
A na ast i vama i njemu.
OFELIJA:
J a to
I sama, gospo, elela bih rado.
(Izlazi Kraljica.)
POLONIJE: Ofelijo, proetaj ovuda;
A vas, velianstvo, molim: sklonimo se.
(Ofeliji)
Evo, itaj ovu knjigu; ta prividna
Pobonost45 nek ti opravda samou.
Zbog toga smo esto za ukor; jer to je
45 Dao joj je molitvenik.

Ve isuvie poznato da licem

Na molitvu spremnim, izrazom pobonim,
Poeerimo i samog avola.
KRALJ (za sebe): To je isuviSe istinito, vaj!
Kako divno ~sT5a savest moju sad
Ovaj ukor. Obraz jedne bludnice,
Ulepsan to je vetinom mazanja,
Runiji nije ispod maske svoje
No moje delo pod arenom rei.
0 , terete teki!
POLONIJE: Cujem ga, dolazi; sklonimo se, kralju.
(Kralj i Polonije odlaze.)
B,uo " -' sft-je-.sri

HAMLET: Biti il ne b iti? p itan je j e sad.

Je 1 lepe'u dusi trpeti
Prake i strele sudbe obesne,
Ili na oruje protiv mora beda
D iise i borbom uiniti im kraj?
Urnreti spavati nita vise (reci,
Da spavanjem se svri srca bol
I hiljadam a ivotnih potresa
Naslednih mesu), eto to je cilj
I predano mu tei ti. Umreti,
Spavati spavati moda sanjati!
Da^~tu je vggfcJer u tom spavanju
S iH H nohr^E vi bi snovi mogli doi,
Kad ivota ovo klupe odmotamo?
Tu moramo stati; to je obzir taj
Sto bedi naoj produava vek!
J e r ko bi podno svetske ibe, ruge^
N epravde silnih i zlostave gordih,
Bol prezrene nam ljubavi, nasilja,
obest vlasti, ponienja koja
Od nevrednih trp i strpljiva zasluga,
Kad sam sebi moe slobodu da da
I golim noiem? Ko bi vukao
Tovar* pQd umorom ivota stenjui
I znojei se, da strah
Ne buni od neeg po sm rti, od tajne
Zemlje, s ijih mea jo nijedan putnik
77

Vratio se nije? To nam volju zbuni,

Fm i da rade podnosimo zla
Koja su tu veCj nego da Ietimo
Dnima drugim, nepoznatim jos?
Tako svest straljivce pravi od svih nas;
I tako prirodno]~boji odluke
Bledilo misii da boleljiv lik,
Te preduzea velika i smela
Otuda krivo okreriu vojtok'
I"gube im dela. Ali, m ir!
Lepa Ofelija! Vilo, molitvama
Pomeni sve m i grehe!
O FELIJA :
Knee m oj!
Davno vas ne videh! Kako ste?
HAMLET: Pokorno hvala; dobro, dobro, dobro.
OFELIJA: Ja imam, knee, vaih poklona,
I davno eljah da vam ih vratim
Prim ite ih sada molim vas.
HAMLET:
Ne, ne;
J a vam nisam nikad nita dao.
OFELIJA: Knee, vi dobro znate to, da jeste,
I to sa tako nenim reima,
Da spomeni behu dragoceniji.
Bez m irisa sad su, uzm ite ih natrag
Je r plemenitoj dui bogat dar,
Bez Ijubavi pruen, nitavna je stvar.
Evo, knee!
HAMLET:
Ha, ha! Jeste li vi poteni!
OFELIJA: Knee?
HAMLET: Jeste li lepi?
OFELIJA: Sta vase gospodstvo misli?
HAMLET: Da, ako ste poteni i lepi, vae potenje ne bi
trebalo da dopusti vaoj lepoti da se drui s njim.
OFELIJA: Zar moe, knee, lepota im ati boljeg drutva
od potenja?
HAMLET: Da, naravno. Je r e mo lepote pre pretvoriti
potenje, od onog to jeste, u podvodaicu, nego sto
e snaga potenja preobraziti lepotu u neto slino
njemu. To je nekada bio paradoks, ali je sada dokazano. Ja sam vas nekad voleo.
OFELIJA: Zafsta, knee, vi ste uinili da vam poverujem.
78

HAMLET: Niste mi trebali verovati. Vrlina se ne moc

tako prim iti na naem starom deblu, da mu oduzme
sav zadah. Ja vas nisam voleo.
OFELIJA: Tim sam gore prevarena.
HAMLET: Idi u m anastir f Zato da raa grenike? _Ja
sam prfficno sam poten; pa ipak bih sebe mogao
optuziti za takve stvari, da bi bolje bilo da me m ati
nikada nije rodila. Ja sam vrlo ohol, osvetoljubiv,
sfavoljubiv, sa vise grehova to ekaju na moj mig,
no to imam misli da ih njim a odenem, ili m ate da
im dam oblik, ili vrem ena da ih izvedem. Sta e
ovakva stvorenja, kao to sam ja, da se unjaju izmeu zemlje i neba? Svi smo m i ovejani nitkovi svil
Ne veruj ni jednom od nas. Idi pravo u manastir!
Gde vam je otac?
OFELIJA: Kod kue, gospodaru.
HAMLET: Z atvarajte vrata za njim , da nigde ne bi mogao
igrati budalu sem kod svoje kue. Zbogom!
OFELIJA: O, milostivo nebo, pomozi mu!
HAMLET: Ako se uda, dau ti ovu kletvu za svadbeni
dar: Budi nevina kao led, ista kao sneg, nee
izmai kleveti. Idi u m anastir, id i!_ Zbogom!
Ali ako ba hoe da se uda, podi za budalu. Jer
pam etni lju d i znaju vrlo dobro kakva udovita46
prayite vi od njih. U m anastir! Idi, i to brzo. Zbo
gom!
OFELIJA: Iscelite ga, vi nebeske sile!
HAMLET: Sluao sam o vaoj navici da se maete. Bog
vam je^ dao jedno lice, a vi sebi pravite drugo: vi
skakuete, vi se uvijate, vi apuete; izdevate imena
bojim stvarim a iz lakomislenpsti, a pravite se da je
iz neznanja.,_Idite!_Dgsta mi je. P o ludeo^am zbog
toga. Ja kaem^ neemo vise im ati svatova. Oni to
su se uzeli ivee, sem jednoga. Ostali e ostati kako
su. U manastir, idite!
(Odlazi.)
OFELIJA: O, kakav divan tu posrnu duh!
To bistro oko dvora, vojske mac,
4C Uporedi: Otelo, IV, I, 63; rogonja je udovite.

Ta re i jezik m udrosti i znanja,

A cvet i nada lepe drave,
V aspitanja primer, ogledalo mode,
Oima svima i uzor i cilj,
Sve je to sada razoreno, sve!
A ja, najbednija i najnesrenija
Od sviju ena, to sam pila med
Zanosne pesme zaveta m u svih,
Sad gledam divni, kraljevski taj um
Ko razdeena zvona promukao,
A nesravnjenu, cvetnu mladost tu
U ludilu svelu. I ja, bedna, vaj!
Posle prolih nada, gledam sav jad taj!
(Vraaju se K ralj i Polonije.)
KRALJ: L j u b a v J N i s u takva oseanja taj
A govor mu, mada pomaio Bez vege,
Ne licl n alu d o st. U n j egovoj dui
Ima neto nad 6im seta njegqva
Sedi i lee; i ja verujeni
Da bi se iz toga opasnost izlegla.
Da to spreim, brzo odluih i reih
Evo ovo: On e u Englesku, hitno,
Da nenaplaeni danak na potrai.
Moda e more i predeli strani
I arenilo utisaka moi
Iz njegovog srca isterati to
Sto se uvuklo u njega, o emu
Mislei stalno mui mozak svoj,
I to ga goni da bude van sebe.
Sta mislite vi o tome?
POLONIJE:
Bie dobro.
Ali ipak drim, da izvor, poetak
Njegove tuge nije nita drugo
Do prezrena ljubav. Kako je, Ofelijo?
Ne mora priati ta ti je knez Hamlet
Govorio; mi smo uli sami sve.
Kralju, inte to vam drago; ali ako
Drite za zgodno, nek* kraljica, m ati
Njegova, posle predstave i sama
Navali da njojzi poveri svoj bol.
80

Nek bude sasvim otvorena s njim ;

A ja u se, ako dopustite, skriti
Tako da ujem sav razgovor njin.
Ako ga ona ne prozre, tada ga
U Englesku aljte ili ga zatvorte
Gde vaa m udrost za najbolje nae.
KRALJ: Neka tako bude. Kad je plemi luda,
Na ludilo treba m otriti m u svuda.
(Odlaze.)

SCENA DRUGA
Velika dvornica u zamku
(Ulaze Hamlet i nekoliko glumaca.)
HAMLET: Molim vas, izgovorite taj govor onako kako
sam vam ja pokazao, da vam gotovo klizi sa jezika.
Ali ako budete vakali, kao to ine mnogi vai
glumci, onda e mi to biti isto tako prijatno kao da
sam optinskom doboaru dao da govori moje stihove. Pa nem ojte suvie ni testerisati vazduh rukama, ovako: nego budite u svemu umereni. Je r i u
samoj bujici, buri* ili da tako kaem, vihoru strasti,
m orale imati i pokazati mere, koja e to ublaiti. O,
Eako me vreda do dna due kad ujem kakvog pleatog, razbaruenog klipana kako u dronjke cepa neku strast, da bi probijao ui najjevtinijoj publici u
pozoritu, koja nije ni za ta drugo nego za nerazum ljive pantomime ili za galamu. Voleo bih da iibam
takvog dripca koji eli da prevazie i samog Termaganta;47 takav bi dripac nadirodio Iroda.48 Molim vas,
izbegavajte to.
<7 Termoagent je saracenski bog, predstavljen u srednjovekovnim hrianskim dramama kao nadmen siledija. On je velik hvalisavac, svadalica, ubica, ukrotitelj ili gospodar vasione, dete zemljotresa i groma, brat smrti.
48
Irod je kralj Judeje. U starim verskim dramama predstav
ljen je kao buan, razmetljlv 1 nadmen Covek.

PRVI GLUMAC: Ja jamim za to vaoj svetlosti.

HAMLET: Ali ne budite ni suvie krotki, ve neka vas
ui vae roeno oseanje mere; udesite radnju prema
rei, a re prem a radnji, i osobito se starajte da
nikada ne prekoraite granice prirode. Jer svaka
t ^ ^ p r e t e r a n b 's t promai glume, iji je zaSatak,
u poetku i sad, 10 i jeste, da bude, takorei, ogledalo prirode: da vrlini pokae njeno sopstveno lice,
poroku~~nj egovu rodenu sliku, a samom sadanjem
pokolenju i biu sveta njegov oblik i otisak. Sad,
ako se u tome pretera, ili ne dotera, neznalice e se
moda smejati, ali e pam etnim a biti vrlo muno. A
sud ovih, ako dopustite, mora pretegnuti itavo pozorite prvih. O, gledao sam igru nekih glumaca,
i sluao druge da ih hvale, i to vrlo mnogo, koji, pa
da se ne izrazim prostaki, nisu imali ni naglaska
krtene due, ni hoda krtenog, ni nekrtenog, ni
ovejeg; nego se to epurilo i urlalo, da sam pomislio da je kakav nadniar prirode napravio ljude, a
nije ih napravio dobro, tako su nakazno podraavali
oveanstvu.
PRVI GLUMAC: Ja se nadam da je to kod nas uglavnom
popravljeno.
HAMLET: O, popravite sasvim. I neka oni sto igraju vase
budale ne govore vie nego to je za njih napisano.
Je r medu njim a ima i takvih koji e se sami smejati,
da bi tim e naterali na smeh i izvestan broj budalastih
gledalaca, iako je ba tada, moda, u pitanju kakav
vaan trenutak radnje. To je runo i kod budale koja
se tim slui pokazuje saaljenja dostojnu ambiciju.
Idite, sprem ite se.
(Glumci odlaze. Ulaze Polonije, Rozenkranc i Gildenstern.)
HAMLET: No, gospodine! Hoe li kralj da uje ovaj ko
mad?
POLONIJE: I kraljica takode, i to odmah.
HAMLET: Pa recite glumcima neka poure.
(Polonije izlazi.)
Hoete li mu i vas dvojica pomoi da ih pouri?
82

ROZENKRANC I GILDENSTERN: Hoemo, knee.

(Rozenkranc i Gildenstern odlaze.)
HAMLET: Oj, hoj Horacio!
(Ulazi Horacio.)
HORACIO: Evo me, dobri knee; na slubi sam.
HAMLET: Ti si najpravedniji ovek, Horacio,
Sa kojim sam se ikad druio.
HORACIO: Moj dragi knee!
HAMLET:
Ne mislim da laskam,
Je r kakvoj bi se nadao nagradi
Od tebe, to nema drugog prihoda
Do vedar duh to te hrani i odeva?
I zato bi se sirotom laskalo?
Nek zaslaen jezik lie glupi sjaj,
A koleno svija svoj usluni zglob
Tamo gde korist sleduje laskanju.
Cuj me. Otkad mi m ila moia dua
Gospodarkom posTa u izboru svom,
I otkada ume liude 9eliti.
Tvoj izbor za nju osiguran hL .
J e r ti bee ovek to snosei s v e .
Ne trpi nista, jedan to je primo
I udare i dare sudbinet
jednakom hvatam* Blagosloven taj
Kod koga razum i strast tako stoje,f
Da nije samo frula, na kojoj Bi
m ogla'sviratrt^'H oe.
Daj mi oveka to nije rob strasti,
I nosiu ga u dnu srca svog,"
U srcu srca svoga, kaoTebe.
AF suvise Je o tom. "Veeras e
Odigrati se pred kralj em predstava,
Jedna je scena u njoj vrlo slina
Okolnostima o kojima ti priah
Povodom sm rti mog oca. Molim te,
Kad vidi da se izvodi taj in,
Ti s punom panjom duha posmatraj
Mog strica. Ako njegov skriven greh
**

-- r

t.

...I

'>v 1

----

83

Ne bude jednim govorom49 otkriven,

Onda je duh, kog videsmo, neastiv,
A pretpostavke moje cm e su
Ko kovanica Vulkanova. Pazi
Otro, a ja u upreti pogled svoj
U njegovo lice, pa emo zajedno
Udruiti svoje opaske za sud
O njegovom izgledu.
HORACIO:
Dobro, knee.
Ako mi on, dok se igra gluma ta,
Ukrade ita, i ja ne opazim,
Platiu celu tetu.
HAMLET;
Dolaze
Da igraju. Moram praviti se lu d
Zauzmi jeno'Tnesto.
(Danski mars. Zvuk truba. Ulaze K ralj, Kraljica, Polonije,
Ofelija, Rozenkranc, Gildenstern, druga gospoda i strata
sa buktinjama.)
KRALJ: Kako je sada na sinovac Hamlet?
HAMLET: Izvanredno dobro, vere mi: na kameleonovoj
hrani; jedem vazduh, kljukaju me obeanjima. Tako
ne biste mogli gojiti ni kopuna.
KRALJ: Ja nemam nita sa tim odgovorom, Hamlete; te
rei nisu moje.
HAMLET: Ne, sad vie nisu ni moje. (Poloniju) Gospo
dine, vi kaete da ste nekad, na Velikoj koli, igrali?
POLONIJE: Igrao sam, gospodaru; i sm atrali su me za
dobroga glumca.
HAMLET: A ta ste prikazivali?
POLONIJE: Prikazivao sam Ju lija Cezara: bio sam ubijen
na kapitolu;50 B rut me ubio.
HAMLET: Njegova je uloga bila brutalna. Ubiti tako kapitalno tele! Jesu li glumci gotovi?
ROZENKRANC: Jesu, knee. Cekaju vau zapovest.
KRALJICA: Dragi Hamlete, hodi ovamo; sedi kraj mene.
HAMLET: Neu, dobra majko: ovde je privlaniji metal.
49 Govorom koji je Hamlet napdsao.
50 Ova greka o mestu gdje je Julije Cezar poginuo je i u
Sekspirovom J u liju Cezaru.
84

POLONIJE (kralju): O-ho! Cujete li ovo?

HAMLET (spusti se kod Ofelijinih nogu):
Smem li da legnem u vase krilo?
OFELIJA: Ne, gospodaru.
HAMLET: Hteo sam rei, smem li nasloniti glavu na vase
krilo ?
OFELIJA: Moete, gospodaru.
HAMLET: Mislite li da sam mislio to runo ?
OFELIJA: Ja ne mislim nita, gospodaru.
HAMLET: Lepa je to stvar leati meu devojakim nogama.
OFELIJA: Sta, knee?
HAMLET: Nita.
OFELIJA: Vi ste veseli, knee.
HAMLET: Ko, ja?
OFELIJA: Da, knee.
HAMLET: O, boe moj, ja sam vam samo jedan lakrdija.
Sta bi ovek mogao bolje raditi nego da bude veseo?
Pogledajte "Kako" veselo izgleda moja majka, a moj
otac je um ro^nem alirdva sata7
OFELIJA: Ne, ima dvaput po dva meseca, kneze.
HAMLET: Ve toliko! Onda nek avo nosi crninu; ja u
se obui u samurovinu. Gospode! Umro pre dva meseca, pa jo nije zaboravljen? Onda Tma nade da
uspomena na velikog covefca preivi njegov ivot za
itavo pola godine. Ali, Bogorodice mi, onda on mora
zidati crkve, jer e inae biti zaboravljen, kao drveni
konj sa majske maskarade, iji je epitaf:
Jer oj, jer oj!
Zaboravljen je drveni konj.
(Oboa. Ulaze lica jedne pantomime: kralj i kraljica
izraavaju pokretim a ljubav; ona zagrli njega i on nju.
Ona klekne pred njega, kao da ga uverava o svojoj Ijubavi. On je podigne i spusti glavu na njeno rame; legne
na cvetni bedem. Ona ga ostavlja, kad vidi da je zaspao.
U tom se pojavljuje neki ovek, koji skine kralju krunu,
poljubi je, i nalivi otrova u kraljeve ui, izlazi. Kraljica
se vraa, i kad opazi m rtvoga kralja, gestovima izraava
bol. Trova se vraa sa dve ili tri neme linosti, predstavljajui se da ali kralja zajedno sa njom. Zatim iznose
85

le. Trova prosi kraljicu, dajui joj poklone. Izgleda kao

da se ona spoetka gnua ove ponude i da je protiv toga;
ali na kraju prihvata njegovu ljubav. Najzad izlaze.)
OFELIJA: ta znai ovo, knee?
HAMLET: Bogme, to je potajno nedelo, a znai nesreu.
OFELIJA: Moda ovaj prizor predstavlja zaplet igre.
(Ulazi Prolog.)
HAMLET: To emo doznati od ovoga. Glumci ne znaju
uvati tajnu. Oni e sve ispriati.
OFELIJA: Hoe li nam kazati ta znai ovo to smo videli?
HAMLET: Hoe, a i sve drugo to biste mu vi pokazali da
vidi. Nemojte se vi stideti da mu pokaete, a on se
nee stideti da kae ta je to.
OFELIJA: Vi ste ravi, vi ste ravi, knee. Hou da sluam komad.
PROLOG: Klanjajui se pred milou sviju,
Molimo za panju strpljivu i tiju ,
Za nas i za nau tragediju.
HAMLET: Je li to prolog ili zapis na kakvom prstenu?51
(Ulaze dva glumca: kralj i kraljica.)
OFELIJA: K ratko je, knee.
HAMLET: Kao enska ljubav.
GLUMACKI KRALJ: T riest puta Feb je obio u letu
Neptunov val i sfere naem svetu,
A pozajmljeni sjaj meseca sjae
Punih trideset leta iznad zemlje nae
Otkako nam dae svetu vezu jaku
U srcima ljubav, a ruke u braku.
GLUMACKA KRALJICA: Jo toliko brojmo put koji obide
Pre no naa ljubav svome grobu side.
Ali avaj! Tebe titi neka mora;
Nisi vise veso, kao sve do skora.
Strepim za tebe; ali zbog mog straha
Ti svojoj strepnji ne poklanjaj maha.
S trah i ljubav ene drugovi su verni,
51 Zapisi na prstenu, naravno, morali su biti krafcki.

86

Oboje nitavni ili neizmerni.

Ljubav ti dokazah milotama svojim,
I kolko te volim, toliko se bojim,
Veliku ljubav sitne sumnje plae;
S naim strahom rastu i ljubavi nae.
GLUMACKI KRALJ: Skoro te ve moram ostaviti draga,
Oseam da ivot naputa mi snaga.
A ti e voljena biti, potovana
U ovome svetu; i jednoga dana
Dobie moda nenog m u a . . .
GLUMACKA KRALJICA:
Cuti!
Izdajom srca ljubav mi ne muti.
Prokleta, ako uzmem drugog mua;
Koja ubi prvog, drugom ruku prua.
HAMLET (za sebe): Pelen, pelen!
GLUMACKA KRALJICA: Drugi brak jos samo niska korist sprema,
ljubav u njem u svog udela nema.
Svoga mrtvog mua drugi put ubi jam
Kad se oko drugog u postelji svijam.
GLUMACKI KRALJ: Verujem da misli to si rekla sada,
AT odluka naa esto puta pada.
Namera se kao rob seanja javlja;
Na roenju jaka, zatim slaba zdravlja,
Ko zeleni plodi ona je na grani;
A kad sazru, oni padnu neobrani.
Covek zaboravlja udes je to tuan
Da isplati dug svoj, to je sebi duan.
I to u svom aru naumimo strasno,
Kad ar proe, to je uiniti kasno.
Svaka radost, tuga, u naponu strasti
I rodeno svoje delo upropasti;
A najvea radost i dubok bol gde je,
Radost zaas place, bol se asom smeje.
Svet nije vean: to se ljudi cude,
Ako s drugom sreom druga ljubav bude?
J e r da li, tu treba odgovora dati
Ljubav sreu ili sreu ljubav prati?
Padne li silni, ljubimac se skriva;
Uspe li siromah, zlotvor m u drug biva.
Do danas je ljubav sledovala srei,
87

Je r bogat e uvek prijatelja stei;

A ko u nudi kua druga zloga,
U zlotvora odmah taj pretvara toga.
Ali kad sam poo da svrim u redu:
Volja nam i sudba raznim putem gredu,
Te nam ere nae uvek se izmene;
Misao je naa, a? ne m ete njene.
Sad misli da nee drugoga uzeti,
AP e s m rtvim muem i ta miso mreti.
GLUMACKA KRALJICA: Ne dala m i zemlja hrane, nebo
zraka;
Ne imala m ira od dana ni m raka;
Nek pred svaku moju nadu oaj stane;
Budunost mi bila elija apsane;
Sve nedae koje lice sree kvare
Nek* mi svaku elju gone i satare;
Pratila me vena kazna kroz vremena,
Kad, udova jednom, opet budem ena!
HAMLET (Ofeliji): Ako sad prekri zakletve!
GLUMAKI KRALJ: To je teka kletva. Ostavi me malo.
Duh mi je umoran. Meni je sad stalo
Da se snom okrepim.
(Legne.)
GLUMACKA KRALJICA:
San ti m ira dao;
A meu nas nikad ne uo duh zao.
(Izlazi.)
HAMLET: Kako vam se, gospodo, dopada ova stvar?
KRALJICA: Cini mi se da ta gospa suvie obeava.
HAMLET: O, ona e odrati re!
KRALJ: Znate li vi sadraj tog komada? Da nema u njemu ^akrog'IoJIna ?
HAMLET: Ne, ne! Oni se samo sale; tru ju
od ale.
Nema vam tu ni senke zloina.
K RA LJ: Kako zovete taj. komad?., ,
HAMLET: Miolovka. Kako to, zapitaete. Pa u prenosnom znaenjuT Komad prikazuje jedno ubistvo u
88

Beu: knez se zove Goncago,52 njegova ena Batista.

Videete odmah; zlikovaka posla. AH sta mari? To
se ne tie nas, vaeg velianstva i mene; naa je
savest mirna. Koga svrbi, nek se ee; naa ija je
itava.
(Ulazi Lukijan.)
HAMLET: To je neki Lukijan, kraljev sinovac.
OFELIJA: Vi ste, gospodaru, dragoceni, kao kakav hor.53
HAMLET: Mogao bih biti tum a izmeu vas i vaeg dragana, ako bih video kako se zabavljaju lutke.54
OFELIJA: Vi bockate, knee, vi bockate.
HAMLET: Stalo bi vas kuknjave dok biste mi otupili vrh.
OFELIJA: Sve bolje i gore.
HAMLET: Sve ste_vi neverne supruge. Poni, ubico!
Mani s F T n r ^ d v i^ m ^ grimasa, i poni. Hajde, ve;
grakui, gavran vie: osveta!
LUKIJAN: Crn smer, ruka, otrov, as zgodan toliko.
Pomae doba. Ne vidi me niko.
Ti, kobna smeo od pononih trava,
to Hekata55 trip u t kle i uarava,
Pokai sad ini mo u punoj snazi,
Zdrav ivot od jednom uzmi i zarazi.
(Sipa otrov u uvo zaspalome kralju.)
HAMLET: O truje ga u v rtu da m u otme dravu. Njegovo
je ime Goncago. Ta pria postoji, i pisana je odabranim italijanskim jezikom. Odmah ete videti kako
ubica zadobija ljubav Goncagove ene.
OFELIJA: Kralj ustaje!
HAMLET : ^ a , upIasST prividnim poarom!
KRALJICA : Kako Je mom muu?
POLONIJE: PrekinitiTpredstavu!
52 Godine 1538. vojvoda od Urbana oenio se devojkom iz porodice Goncago; njega je ubio Luii Goncago nasuvi mu otrov u
uvo. Sasvim je verovatno da je Sekspdr Citao o ovom ubistvu.
53 Hot objanjava radnju drame, npr. u Zimskoj bajci, Romeu
i Juliji, Henriju V.
54 Pozorite lutaka obino je imalo tumaa na pozornici.
55 Hekata je kraljica pakla: ona je i nona, avetinjska boginja
vradbina i madije, boginja Meseca, Zemlje i donjeg sveta. U
srednjovekovnoj demonologiji ona je vetica ili maiomarka.
89

KRALJ: Osvetlite m i! Hajde!

SV I: Buktinje, buktinje, !
(Izlaze svi osim Hamleta i Horacija.)
HAMLET: Nek ranjen jelen suze lije:
Nek igra jelen zdrav!
Dok jedan spava, drugi bdije,
Takav je ivot sav.
Sta velite, gospodine moj? Zar mi ova pesma, sa
umom perjanica i s dve rozete u vidu rue iz Damaska na mojim cipelama na preice ne bi donela
lanstvo u kakvo j glumakoj druini, u sluaju da
se moja preostala srea bude ponaala prem a meni
kao Turin? A, gospodine?
HORACIO: Bez sumnje, s polovinom dobiti.
HAMLET: Sa celom, uveren sam.
Jer ti, o Damone dragi, zna
Da je s kraljevstva ovog oteran
Ju p iter sam; a sada vlada ba
Pravi, pravcati paun!
HORACIO: Trebalo je da napravite slik.
HAMLET: Dobri moj Horacio, dajem hiljadu funti da je
svaka re Duha istinita. Jesi li zapazio?
HORACIO: Sasvim dobro, gospodaru.
HAMLET: Cim je pala re o trovanju?
HORACIO: Odlino sam uoio.
HAMLET: A-ha! D ajte malo muzike! Ovamo te flaute!
Je r ako kralj ne voli komediju,
Onda on, jamano, ne voli ju-iju!
Ovamo muziku!
(Ulaze Rozenkranc i Gildenstern.)
GILDENSTERN: Dopustite mi jednu re, dobri gospo
daru.
HAMLET: I itavu priu, gospodine, ako je po volji.
GILDENSTERN: K ralj, gospodaru .. .
HAMLET: No, gospodine, ta je s njim?
GILDENSTERN: Povukao se u svoje odaje neobino uzrujan.
HAMLET: Od pica, gospodine?
90

GILDENSTERN: Ne; bie od gneva, knee.

HAMLET: Vi biste pam etnije uradili da o tome izvestite
njegovog lekara. J e r ako bih mu ja dao na ienje
to bi ga moda bacilo u jo vei gnev.
GILDENSTERN: Ali, dobri moj knee, uredite malo svoj
razgovor, i ne udaljujte se toliko od onoga sto treba
da vam kaem.
HAMLET: Pitom sam ve, gospodine. Kaite.
GILDENSTERN: Kraljica, vaa mati, koja je u velikoj
duevnoj utuenosti, poslala me je k vama.
HAMLET: Vi ste mi dobro doli.
GILDENSTERN: Ne, dobri moj knee; ta utivost nije
ba od najbolje vrste. Ako elite da mi date zdrav
odgovor, ja u izvriti naredbu vase m atere; ako ne,
vaim oprotajem i mojim povratkom okonae se i
moj posao.
HAMLET: Ja ne mogu, gospodine.
GILDENSTERNiTSta, gospodaru?
HAMLET: Da vam dam zdrav odgovor; moj duh je bolestan. Ali odgovor koji bih mogao dati stoji na raspolaganju vama, ili tanije, kao to kaete, mo joj materi. Zato dosta o tom, pa na stvar. Moja mati,
k a e te . . .
ROZENKRANC: Dakle, ona kae da je nju vae ponaanje
zaudilo i zadivilo.
HAMLET: O, divni sine, koji ume tako zadiviti svoju
majku! Ali zar nema nita to sleduje tome divljenju moje m atere? Govorite.
ROZENKRANC: Ona eli da govori s vama u svojoj sobi
pre no to odete na spa van je.
HAMLET: Posluaemo, ma bila deset puta naa mati.
Im ate li jo sta da mi kaete?
ROZENKRANC: Knee moj, vi ste me nekad voleli.
HAMLET: Ja vas i sad volim tako mi ovih oruda za
kradu.56
ROZENKRANC: Dobri moj knee, ta je uzrok vaem
rastrojstvu? Odbijajui da svoje jade poverite svojim
56
Orua za kradu su ruke. Crkveni katehizam opominje verne
da uvaju ruke od krade. Hamlet govori iromno i zato u sutini
kae: -Ja vas i sad volim tako mi ovih lopovskih ruku.
91

prijateljim a, vi svakako preite put svojoj vlastitoj

slobodi.
HAMLET: Gospodine, meni treba unapreenje.
ROZENKRANC: Kako to kad im ate re samoga kralja da
ete ga vi naslediti na prestolu Danske?
HAMLET: Da, ali do zelene trave, poslovica je malo
zastarela.
(Ulaze glumci sa frulama.)
HAMLET: A, frule! Dajte da vidim jednu. Vi elite
da budem s vama malo nasamo. Sto vi neprestano
obletate oko mene, da mi nanjuite trag, kao da
hoete da me naterate u klopku?
GILDENSTERN: O, gospodaru, ako je moja revnost odve
drska, onda je i moja ljubav suvie nepristojna.
HAMLET: Ja to ne razumem dobro. Hoete li da svirate
u ovu frulu?
GILDENSTERN: Ne umem, knee.
HAMLET: Ja vas molim.
GILDENSTERN: V erujte mi, ne umem.
HAMLET: Preklinjem vas.
GILDENSTERN: Ali ja ne umem ni da je drim, knee.
HAMLET: To je Iako, kao lagati. Prstim a i palcem hvatajte
ove rupe, ustim a duvajte u nju, i ona e dati od sebe
najreitiju muziku. Evo vidite, ovo su rupe.
GILDENSTERN: Ali ja ne umem da to dovedem u sklad,
nemam dara za to.
HAMLET: Pa vidite kakvu triavu stvar pravite vi od
mene. Vi hoete na meni da svirate, hoete da saznate za moj klju; hoete da mi iz srca iupate
tajnu; hteli biste da uinite da odjeknem od najnieg
tona do vrha svoje skale. A evo ovog malog instrum enta u kome je divan glas i obilje tonova, pa ga
vi ipak ne moete naterati da progovori! Do sto
avola, mislite li vi da se na meni moe lake svirati
nego na jedno j fruli? Nazovite me kojim hoete
instrum entom ; vi me moete pipati, ali ne moete
svirati na meni.
(Ulazi Polonije.)
92

HAMLET: Bog vas blagoslovio, gospodine!

POLONIJE: Knee moj, kraljica bi elela da govori s vama,
i to odmah.
HAMLET: Vidite li vi onaj oblak koji gotovo ima oblik
kamile?
POLONIJE: Boga mi, zaista je nalik na kamilu.
HAMLET: Cini mi se da lii na lasicu.
POLONIJE: Leda su mu kao u lasice.
HAMLET: Ili na kita?
POLONIJE: Vrlo je slian kitu.
HAMLET: Onda u odmah otii m ateri. (Za sebe). Ovi me
teraju da glumim budalu do krajnje granice mog
strpljeaja. (Glasno.) Doi u odmah.
POLONIJE: Ja u joj to kazati.
(Odlazi.)
HAMLET: Odmah je Iako reci. Idite, prijatelji.
(Rozenkranc, Gildenstern i glumci izlaze.)
Avetno doba ponoi je sad,
Kad groblje zja, pa pako razvejava
Zarazu svetom. Sad bih vrelu krv
Mogao piti, initi grozote,
Da se dan strese kad pogleda to.
Ali tiho! H ajdmo sada materi!
O, srce moje, ti se ne izrodi;
Neka u moje zatvorene grudi
Nikad Neronov ne provali duh;57
Svirep u biti, neprirodan ne;
Iz m ojih usta noevi e ii,
Ali u ruci mo joj nek ne budu.
Jezik i dua nek su licemerni.
Ma koliko moje kidale je rei
Ti duo, ipak takvo delo sprei.
(Izlazi.)
57
Neronov duh je materoubilaki duh. On je ubica svoje majke Agripine. Agripina je bila Klaudijeva ena; okrivljena je da je
otrovala svoga mua i da je rodoskvrno ivela sa svojim bratom.
Kad joj je, po naredbi njenog sina Nerona, zadat smrtni udarac,
uzviknula je na izdisaju: Udri u trbuh koji je mogao da rodi
takvo udovite.
93

SCENA TREA
Dvorana u zamku
(Ulaze Kralj, Rozenkranc i Gildenstern.)
KRALJ: Ja ga ne volim; po nas je opasno
PustiTi ludbsti njegovoj tu vlast.
Zafo se spremTte. Punomo za vas
Napisau odmah, i on e otii
U Englesku s vama. Nae dostojanstvo
Ne moe trp eti tu blisku opasnost
Sto iz ludila mu napreduje tako
Svakoga asa.
GILDENSTERN: Spremiemo se.
J e r pobono je i sveto staranje
Sauvati bezbroj ljudi koji se
Hrane i ive od vaeg velianstva.
ROZENKRANC: Svaki pojedinac posebno je duan
Svom snagom i svakim orujem duha svog
Da sebe od tete brani, a jo vise
Onaj od ije sree zavise
Zivoti mnogih. Je r kralj eva smrt^
Ne dolazi sama^nej^lEap"vjrtlog_
Odvlai sobom sve to joj je blizu.
To je ogroman toak, uvren
Na vrh najvieg brega, na ijim je
Paocima ogromnim deset hiljada
Sitnijih stvari prikovano, stalo;
Pa kad on padne, svaka mala stvar
I sitan dodatak deli strani pad.
Nikad kraljev uzdah nije sam jo osto,
A da ceo narod nije tuan posto.
K R A LJ: Spremite se, molim, za taj hitni put,
Okovaemo u lance opasnost
Sto sada hoda odve slobodno.
ROZENKRANC i GILDENSTERN: Pouriemo.
(Rozenkranc i Gildenstern izlaze. Ulazi Polonije.)
POLONIJE: K ralju moj, on ode k m ateri u sobu.
94

Ja u se skriti iza zastora,

Da razgovor ujem. Uveren sam ve
Da e ga ona izgrdit valjano.
Je r vi ste rekli i rekli ste mudro
Da e dobro biti da neko, sem majke,
Koja bi pristrasna po prirodi bila,
Sa zgodnog mesta razgovor uje njin.
Budite mi zdravo, gospodaru moj.
Doi u do vas pre neg legnete,
I kazati vam to budem saznao.
K R A LJ: Zahvaljujem vam, dragi gospodine
(Polonije odlazi.)
Moi zloin tru li: do neba mu smrad
Die se, nose najstariju kletvu
Bratoubistva. Molitvi ne mogu,
Mada je elim koliko i hou.
Jaku mi volju jai greh obara;
A ja, ko neko vezan s posla dva,
Besposlen stojim ne znajui gde
Da ponem, te oba zanemarujem.
Pa da je ova ruka prokleta
Od bratovlje krvi dvaput odebljala,
Zar dobro nebo nema dosta kie
Da je spere celu, da bude ko sneg?
Cemu milost doli da pogleda greh?
Nema li molitva tu dvostruku mod
Da, pre no padnemo, predupredi pad,
I oprosti onda kad padnemo ve?
Pa pogledaj gore! Tvoj je proo greh
Ali o, koji bi oblik molitve
Pristao za mene? Oprosti mi moje
Gadno ubistvo!- To ne moe biti;
Jer ja i sada uivam koristi
Zbog kojih ovo ubistvo izvrih:
Svoju krunu, svoju kraljicu i vlast.
Moe li kogod oprotaj da trai,
A lcorist od svoga zloina da dri?
Na putim a greha u ovome svetu
Pozlaena ruka zloina jo moe

Da izmakne pravdi; i esto se jo

Pljakom zlocina kupi zakon sam.
AT tako nije na nebu. Tu nema
Vrdanja, i tu se javlja svaki in
U svojoj pravoj prirodi; a mi,
Pred oima, licem svojih grehova,
Prim orani smo da priznamo sve.
Pa onda? Sta mi ostaje? Da kuam
Sta pokajanje moe il1 ne moe.
ta to vredi jednome koji se
Ne moe da kaje? O oaja, bede!
O, srce crno k6 smrt! O, ti duo
U mrei, to se bore za slobodu
Samo jos vise zaplie! Pomozte,
Aneli dobri! Pokuajte bar,
Savijte se, kruta kolena; a srce
Sa elinim icama omekaj
Kao ile kakvog novoroeneta!
Sve jo moe krenuti na dobro!
(Klekne. Ulazi H am let.)
HAMLET: Na molitvi je. Mogao bih sad
Svriti; i sad u svriti sa njim.
Pa onda, on u raj, a ja u biti
Osveen. O tome treba razmisliti.
Jedan mi zlikovac oca ubio,
I zato, zar, jedinac sin m u ja
Saljem tog istog zlikovca u raj!
0 to bi bila plata, nagrada,
A osveta nikad! On ubi oca mog
Iznenada, tekog od jela, sa svima
Gresima nj ego vim silno nabujalim,
Jedrog ko maj. I kako s nj ego vim
Raunom stoji, to zna samo bog!
po mislima i znanju smrtnika,
On teko pati. Pa zar sam osveen
Kad mu uzmem ivot sad, kad isti duu.
1 kad je gotov i sprem an za put?
Ne.
Stoj, mau, budi stranijeg zamaha!
6

Kad bude pijan, zaspao, u gnevu,

U rodoskvrnoj slasti postelje.
U kocki, svadi, ili ma kom inu
Sto tru n spasenja u sebi ne uva,
Tad ga obori: nek se petam a
Koprca k nebu, nek m u dua bude
Prokleta, cm a kao pakao
U koji pode! Moja m ati eka.
Lek ti ovaj muke produie; neka!
(Ode.)
KRALJ (ustajui): Rei bi gore, ali misd osta dole.
Nee se k nebu dii rei gole.
(Odlazi.)

SCENA CETVRTA
Kralj iina soba
(Ulaze Kraljica i Polonije.)
POLONIJE: On e sad doi. Dobro ga ukorte.
Recte da m u ale odve su drske;
I da ste ga brane izloili se za nj
Velikom gnevu. Sakriu se tu.
Molim vas, budite otvoreni s njim.
HAMLET (iza scene): Mati, mati, mati!
KRALJICA: Ne brinte se za mene, ja vam jamim to.
Sklonite se; ja ga ujem da dolazi.
(Polonije se sakrije iza zastora. Ulazi Hamlet.)
HAMLET: No, mati, sada, u emu je stvar?
KRALJICA: Hamlete, ti teko uvredi oca svog.
HAMLET: Majko, uvrediste teko oca mog.
KRALJICA: H ajd! Ti budalastim jezikom odgovara.
HAMLET: H ajd, hajd! Vi pitate jezikom me zlim.
KRALJICA: Hamlete, ta znai to?
97

HAMLET:
Pa ta je sad?
KRALJICA: Jesi li zaboravio ko sam ja?
HAMLET:
Nisam.
Vere mi, nisam; vi ste kraljica,
I ena brata muevljevog, da
I kam* da niste! vi ste moja mati.
KRALJICA: No, onda e drugi govoriti s tobom!
HAMLET: No, no, vi samo sedite sad s mirom!
Ne smete se ni mai. Neete
Otii dok vam ne dam ogledalo,
U kome ete videti se sva!
KRALJICA: Sta hoe? Da nee da me ubije!
U pomo! U pomo!
POLONIJE (iza zavese): U pomo! O-hoj!
HAMLET (izvue ma): Gle, pacov!
(Probode zavesu.)
M rtav, za dukat! M rtav je.
POLONIJE (iza zavese): Ah, ja sam ubijen!
(Padne i umre.)
KRALJICA:
Oh, ta uini!
HAMLET; Ja zaista ne znam. Da nije to kra lj?
KRALJICA :~07k"ako je b r z T E W v W a] in!
HAMLET: Da, krvav in; i skoro tako rav,
O, dobra majko, ko ubiti kralja,
Pa udati se za brata njegovog.
KRALJICA: Ko ubiti kralja!
HAMLET:
Da, gospodo, to je
Moja re bila.
(Otkrije zavesu i vidi Polonija.)
O, ti nesrena,
Dosadna, nagla budalo, zbogom sad!
Miljah da si gosa. Prim i svoju kob.
Sad vidi da biti odve revnostan
Opasno je katkad. Ne lomite ruke!
Mirno! Sedite! Lomiu vam srce.
Je r tako e biti, ako je od grade
98

Osetljive, ako navika prokleta

Nije od njega elik stvorila,
Da tvrava bude protiv oseanja.
KRALJICA: Sta uinih da u gruboj vici toj
Svoj jezik puta protiv mene ti?
HAMLET: O, uinili ste in to brlja nenost
I rum en skromnosti, a vrlinu svu
U licemernost pretvara; sto skida
Sa svetlog ela iste ljubavi
Ruu,58 a u njega usauje ir!
Sto od venanih zakletava pravi
Podvale gnusne ko kockarska la!
O, takvo delo, to iz tela braka
upa samu duu, a od slatke vere
Pravi samo pustu zbrku besmislica!
Lice se neba rumeni, i sama
Ta vrsta, teka zemlja s tunim licem
Bolna je srca, ko pred strani sud
Zbog toga ina.
KRALJICA: A vaj! K akav in,
Sto ve urla, grmi u prologu svom?
HAMLET: O, pogledajte tu sliku, i tu,
Likove verne dva brata. Gledajte
Na vedama ovim tu milotu svu:
Kose Apolona, elo samog Jova,
Marsovo oko, to preti i vlada,
A dranje kao glasnika M erkura
Sto side ba na vis to nebo ljubi:
Taj spoj i oblik, gde je svaki bog
Po jedan peat utisnuo svoj,
Dajui svetu jemstvo za oveka!
To je bio mu va: A gledajte sad:
To je sada mu va: taj glavniav klas
Sto kui zdravog brata. Im ate li
Oi! Zar ne hteste da se hranite
Na ovoj lepoj gori, rad tovljenja
U ovom glibu? Ha! Im ate oi?
Ne recte mi: to je ljubav. Je r u vaem
Dobu je plima krvi ukroena
58 Rua je simbol savrenstva i nevinosti.

I niska; ona se upravlja po sudu.

A kakav je mogu izmeu njih sud?
Oseanja, svakako, imate,
Inae ne biste ni imali elju,
oseanje je to, zbilja, uzeto.
Jer ni ludost toPko ne bi zabasala
N it ludilu razum toliko bio rob,
Pa da od njega ne ostane trun
Za izbor u ovakvoj razlici!
Koji vas tako zavarao vrag,
Kao u muri? Da P oi bez drai,
IP dra bez oka, iP uvo bez vida,
Bez pomoi ruke, il* m iris bez svega;
Ni bolni deo jednog zdravog ula
Ne bi se mogo tako varati.
O, stide, gde ti je rum en? Paklu, ti
Buntovni, kad se ume buniti
Kostima m atrone, neka bude tad
Vrlina vreloj mladei ko vosak,
I nek se u ognju sopstvenome stopi!
Nek nema stida, kad nagona ar
Vue, jer gori silno i m raz sam,
A razumom se volja podvodi!
KRALJICA: O, ne govori vie, Hamlete,
Ti moje oi mojoj dui svraa,
Gde vidim tako mrke, erne mrlje,
Sto nikad boju izgubiti nee.
HAMLET: U smrdljivome znoju iveti
Postelje masne, sladiti se tu,
I pariti u svinjeu poganom . . .
KRALJICA: O, ne govori vie; rei te
noevi mi prodiru u sluh.
Hamlete slatki, dosta!
HAMLET:
Jedan lupe,
Jedan ubica, taj gad, ni dvaesti
Deo desetka vaeg prvog mua;
Ta sprdnja od kralja, taj kesaro
Drave ove, carstva, to je ukro
S police skupu dijademu tu
I metnuo je u svoj dep.
100

KRALJICA:
O, nemoj vie!
HAMLET: Ta zakrpa i dronja od kralja!
(Ulazi Duh,)
O, zatite me, zakrilite me vi,
Cuvari neba! Sta bi eleo
Va milostivi lik?
KRALJICA:
Ah, on je lud!
HAMLET: Ne doe P da kori sporog sina svog
Sto, pustiv da prode i vreme i gnev,
Propustio je hitno izvrenje,
Amaneta tvoga stranoga? O, kai!
DUH: Ne zaboravi! Ja te pohodim
Da izostrim samo otupeli ti smer.
AP vidi uenje na m ateri tvojoj.
O, stani izme nje i njene due
Koja se bori. Kod najslabijih
Uobraenja najjae dejstvuju.
Govori joj, Hamlete.
HAMLET:
Kako ste, gospodo ?
KRALJICA: Avaj, kako si ti, koji oima
Upire u nita, i to razgovara
Sa bestelesnim ovako vazduhom?
Kroz oi tvoje duh tvoj divlje zvera,
I ko na uzbunu zaspali vojnici,
Tvoje polegle kose, kao ive,
Odskoile su strei uspravno.
O, dobri sine, na oganj i ar
Rastrojstva svog strpljenje hladno kropi.
Na koga gleda?
HAMLET:
Na njega, na njega!
Gledajte m u pogled to bledim sjajem sja!
Zdrueni tako, to bide i lik
Osetljivim bi uinili kam.
O, ne gledaj me, da tim alosnim
Izgledom vrst mi ne izmeni plan;
Da in moj boju ne bi gubio,
A suze, mesto krvi, grunule!
KRALJICA: Kome to govori?
HAMLET:
Zar nita ne vidite?
101

KRALJICA: Nita ba; iako vidim dobro sve.

HAMLET: I ne uste nita?
KRALJICA:
Nita, osim nas.
HAMLET: Ha! pogledajte kako se otkrada
Moj otac, u odelu, kao iv!
Gledajte, eno, izlazi na vrata!
(Duh izlazi.)
KRALJICA: Ovo je samo mozga tvoga stvor.
A ludila samog izum je to vest,
To bestelesno bie.
HAMLET:
Ludilo!
Bilo mi kuca pravilno, vae,
I stvara istu, zdravu muziku.
Moj govor nije bio ludilo.
Ispitajte me, pa u celu stvar
Ponoviti vam od rei do rei;
A ludilo bi moralo da skree.
Mati, tako vam vene milosti,
Ne mete na duu lani balsam taj,
Da je ovo m oja ludost, ne va greh.
To pokoicom ranu e prevui,
Dok prljava trule, rovei pod njom,
Nevieno kui. Poverte se nebu;
Pokajte to je prolo; izbegnite
Sto e da doe; i ne dubrite
Taj korov da ne bi jae bujao.
Oprostite mi moju propoved,
Jer u ovo vreme, gnojavo od greha,
Vrlina mora porok moliti
Za oprotaj; treba pred njim da se svija,
Molei da mu ini dobroinstvo.
KRALJICA: O, Hamlete, srce nadvoje mi cepa!
HAMLET: O, odbacite mu polovinu goru,
Pa s onom drugom ivite istije.
Dobru no! mome stricu ne idite
U postelju, nego prigrlte vrlinu
Ako je nemate. udovite to,
Sto navikom zovu, koja dere sva
Oseanja naa, taj vrag obiaja,
Aneo je ipak to ume da da
102

Radnjama dobrim i lepim livreju

I odelo to e stajati im dobro.
Uzrite se noas, pa e tad
Idueg puta biti vam ve lake
Uzdrati se, zatim jo lake.
Jer navika skoro ig prirode menja,
Pa ukroti vraga ili ga izbaci
Cudnovatom snagom. Jo jednom : laku no!
Pa kada se budete pokajali,
Ja u zatraiti blagoslov od vas.
A to sejovog ji e ,
(pokazujui na Polonija)
ao mi ga.
Ali se nebu tako svidelo
"Da njega mnorhe Ttaznl, mene njim^
D a bih mu_bio i sluga i bi.
SaKramcu "ga Iepo, i za sm rt
Njegovu ja u odgovaratr
Tako. opet: laku hoc! Ja moram
Da budem svirep da bijTdobar bio.
Zlo je poelo, a gore jo eka.
Jo jednu re, o gospo!
KRALJICA:
Sta da radim?
HAMLET: Samo ne ovo to vas molih ja,
Neka vas opet naduveni kralj
U postelju vue i za obraz tipa
I naziva svojim miem; pustite ga
Da za par smradnih poljubaca svojih,
1 prstim a vas m ilujui kletim
Po vratu, sazna tajnu; pa izrecte
Kako ja, u samoj stvari, nisam lud,
Ve da sam samo luda iz lukavstva.
Dobro H bilo da mu to kaete.
Ko bi, sem kralj ice, tako lepe, umne,
Ovako vane stvari sakrio
Od jednog apca, maka, slepog mia?39
59
verovalo se da se duhovi, koji slue veticama i znaju njihove tajne, pojavljuju u obliku abaca, ili slepdh mieva.
Zabac je asociran sa otrovom, maak sa pohotx>m, a slepi mi sa
slepilom.

103

Ko bi to mogo? AP uprkos svesti

I tajne, otvorte kavez na vrh kue,
Pustite ptice, pa ko slavni m ajm un,60
Ogleda radi, u kavez udite,
I survavi se izlomite vrat!
KRALJICA: Veruj, ako su rei samo dah,
A dah opet dua, da ja nemam due
Da izdahnem ono to si mi ti reko.
HAMLET: Moram u Englesku. Znate li ve to?
KRALJICA: Ah, to sm etnuh s uma! Tako je reeno.
HAMLET: Peate ve pisma. Dva mi kolska druga
Verujem im kao zmiji u procepu
Zapovest nose. Oni m oraju
Da prokre p ut moj i da me odvedu
Neveljalstvu. Neka tako bude. Bie
Veselo kada inenjer poleti
Sopstvenom bombom uvis. Bie teko;
AP ja u kopati jedan arin dublje
Od njinih mina, pa u ih baciti
Na Mesec! Bie vrlo prijatno
Dva lukavstva na putu sukobiti.
Ovaj me ovek goni na pakovanje;61
U susednu sobu odvui u le.
Dobru no, mati! Ovaj savetnik
Ozbiljan, utljiv, krotku ima ud.
A za ivota bi brbljivac lud.
H ajte, gospodine, da s vama svrsim ve.
Dobru no, mati!
(Izlaze na razne strane; Hamlet vukui Polonija.)

60 Pria o slavnom majmunu je zaboravljena i sada se za nju

ne zna. Ali, sudei po Hamletovim reima, njen sie je otprilike
bio ovo: Majmun je odneo kavez s pticama na vrh kue, sluajno
ga otvorio i ptice su izletele; on je pomislio da e i sam moi
poleteti ako ude u kavez i iskoi iz njega. Tako je i uradio i slomio vrat. Naravouenije za kraljicu je: ako izda tajnu, i ti e
propasti.
61 Hamlet smatra da e Polonijeva smrt ubrzati njegov odlazak.
104

CETVRTI CIN

SCENA PRVA
Soba u zamku
(Ulaze Kralj, Kraljica, Rozenkranc i Gildenstern.)
K R A LJ: Mora neto biti u tim uzdasima,
I toj dubokoj tuzi. M orate mi
Objasniti ta je, jer treba da znam.
Gde vam je sin?
KRALJICA (Rozenkrancu i G ildensternu): Ostavite nas
ovde za trenutak.
(Oni izlaze.)
Ah, gospodaru, ta videh noas ja!
KRALJ: Sta to, Gertrudo? Kako je s Hamletom?
KRALJICA: Lud, kao vetar i ko more kad se
Sudare o prevlast? U nastupu ludom
Cu da se neto mice za zavesom;
Istre ma svoj i viknu: Gle, pacov!
Pacov! Pa u zanosu mozga svoga tad
Ubi dobroga starca, nevidenog.
KRALJ: Da teka dela! To bi snalo nas,
Da smo se neto tamo desili.
Sloboda mu je opasnost za sve:
I za vas samu, za nas, za svakoga.
Kako taj krvav opravdati in?
Optuie za njega jo nas,
Predvianje ije trebae da sprei,
Obuzda ili od ljudi odstrani
105

Tog ludog mladog oveka. A naa

Ljubav je bila tolika da nismo
Razumeli ono to je trebalo,
Ko ovek s gadnom boleu to krije
Da se ona svetom ne objavi svud,
A puta da mu ivota dere sr.
Kud je otiao?
KRALJICA:
Da ukloni telo
Sto ubi; nad kojim mu je Iudost,
Ko zlato u rudi prostijih metala,
Zasijala skoro, te eto ga sad
Plae nad onim to je uinio.
KRALJ: O, Gertrudo, hajdmo.
Pre no to sunce planine dodirne
Na brod za njim e; a zloin mu taj,
Zalaui ugled i znanje, moramo
Objasniti, opravdat! G ildensterne!
(Vraaju se Rozenkranc i Gildenstern.)
Vi, prijatelji, potrate jo nekog.
Hamlet u ludilu ubi Polonija
I odvue ga iz sobe majine.
Potrate ga; govorte lepo s njim;
A le u kapelu. Brzo, molim vas!
(Rozenkranc i Gildenstern izlaze.)
H ajdmo, Gertrudo! Sazvati moramo
Najm udrije nam prijatelje, pa sad
Rei ta mislimo uiniti mi
I ono to se, vaj, uini ve.
Tako e, moda, kleveta to nosi
Sapatom svojim otrovni m etak svoj
Po celom svetu, sigurno ko top
Svom cilju, nae ime promaiti,
I moda samo pogoditi vazduh,
A on je nepovredan. H ajdmo sad.
U dui mi je samo nem ir i jad.
(Izlaze.)
106

SCENA DRUGA
Druga soba u zamku
(Ulazi Hamlet.)
HAMLET: Na dobrom je mestu.
ROZENKRANC i GILDENSTERN (spolja):
Hamlete! Gospodaru!
HAMLET: tiho! Kakva je to graja? Ko to vice: Ha
mlete! Aha, evo dolaze.
(Ulaze Rozenkranc i Gildenstern.)
ROZENKRANC: Sta s mrtvim telom uiniste, knee?
HAMLET: Pomeao ga s prahom, kom je rod.
ROZENKRANC: Recite nam gde je da ga uzmemo i odnesemo u kapelu.
HAMLET: Nemojte to .verovati.
ROZENKRANC: Da ne verujem o? Sta?
HAMLET: Da umem uvati vau tajnu, a da svoju sopstvenu ne umem. P a onda, dopustite da vas ispituje
jedan sunder! Kakav bi odgovor trebalo da da jedan
kralj e vie?
ROZENKRANC: Sm atrate li vi mene za sunder, gospo
daru?
HAMLET: Da, gospodine, koji upija u sebe kraljev lik, i
njegove nagrade, i njegove naloge. Uostalom, takve
sluge najbolje i slue jednom kralju. On ih dri kao
to m ajm un dri orah u uglu svoje vilice; on ih najpre uzme u usta da ih tu uva i da ih, najzad, proguta. Kad mu treba ono sto ste vi nakupili, on vas
samo stegne, i vi ste opet suvi, moj sunderu.
ROZENKRANC: Ja vas ne razumem, knee.
HAMLET: Milo mi je: pust razgovor u ludim uima spava.
ROZENKRANC: Knee, vi nam m orate kazati gde je telo
i poi s nama kralju.
HAMLET: Telo je s kraljem; ali kralj nije s telom. Kralj
je s tv a r . . .
GILDENSTERN: Stvar, gospodaru?
HAMLET: Nikakva! Vodite me k njemu. Sakrij se, lisico,
pa svi u lov!
(Izlaze.)
107

SCENA TRECA
Drugo odeljenje zamka
(Ulazi Kralj i pratnja.)
KRA LJ: Poslah da ga trae i da nau le.
Kolika opasnost to taj ovek ide
Slobodno! Ipak, mi ne smemo na nj
Prim eniti strogost zakona. Jer njega
Voli nerazum na gomila, a ona
Ne pameu svojom no oima voli.
A gde je tako, tu se uvek ceni
Kazna zloinca, a ne zloin sam.
Da bi sve ispalo zgodno i povoljno,
Odlazak mu nagli treba da izgleda
Na smiljen korak. Oajna se bolest
Oajnim lekom treba i da lei,
1 nikako.
(Ulazi Rozenkranc.)
Kako, ta se desilo?
ROZENKRANC: Gde je skriveno m rtvo telo, kralju,
Mi nismo mogli od njega saznati.
KRALJ: A gde je on?
ROZENKRANC: Napolju, pod straom, gospodaru. Ceka
na vau zapovest.
K R A LJ:
Dovedite ga pred nas.
ROZENKRANC: O, Gildensterne! Uvedite kneza!
(Ulaze Hamlet i Gildenstern.)
KRALJ: No, Hamlete, gdje je Polonije?
HAMLET: Na veeri.
KRALJ: Na veeri? Gde?
HAMLET: Ne tamo gde on veera, no tamo gde njega
veeraju. Nekakav zbor crva sad je ba na njemu.
Jedino se crvi hrane carski. Mi hranimo sve ivotinje da nahranim o sebe; ali sebe hranimo za crve.
Ugojeni kralj i mravi prosjak samo su razna jela,
samo su dva jela na istoj trpezi; to je krai.
KRALJ: Ah! Ah!
HAMLET: Covek moe pecati crvom to je jeo od nekoga
kralja i jesti ribu sto je pojela tog crva.
108

KRALJ: Sta hoete da kaete tim?

HAMLET: Nita drugo sem to da kralj moe proi kroz
creva jednog pros j aka.
K R A LJ: Gde je Polonije?
HAMLET: Na nebu. Poaljite da ga vide. Ako ga va
glasnik ne nade tamo, onda ga vi sami potraite na
onom drugom mestu. Ali da, zbilja, ako ga ne naete
za jedan mesec dana, va nos e ga osetiti kad se
stepenicama penjete na galeriju.
KRALJ (slugama): Idite, potraite ga tamo.
HAMLET: On e ekati dok vi ne dodete.
(iSluge izlaze.)
K R A LJ: Hamlete, ovo delo alimo
Duboko radi tvoje bezbednosti
0 kojoj brinemo, Moram te odavde
S najveom urbom ukloniti sad.
Zato se spremi. Gotov ti je brod,
A povoljan vetar drutvo eka ve.
Sve je ve spremno za put u Englesku.
HAMLET: Za Englesku?
KRALJ:
Jeste, Hamlete.
HAMLET:
No, dobro.
K R A LJ: Bie dobro, ako znas ve za na smer.
HAMLET: Vidim jednog heruvima,62 koji ga skroz prozire.
Ali hajdmo. U Englesku! Zbogom, draga mati!
KRALJ: Tvoj otac, to te voli, Hamlete!
HAMLET: Moja mati! Otac i m ati su ovek i ena; ovek
1 ena su jedno telo; i eto, dakle, moja mati.
H ajdmo u Englesku!
(Izlazi.)
K R A LJ: Sad u stopu za njim! Namamite ga vi
U ladu hitno. Ne odlaite.
Zelim da ide jo noas. Idite.
Sve je svreno i zapeaeno
Sto predat treba. Molim vas, hitajte!
(Rozenkranc i Gildenstern izlaze.)
62
Heruvimi su, kako se verovalo, bili straari neba, pa stoga
i obdareni najotrijim vidom.
109

A ti, Engleska, cenit li me zna

Kolko si m oju osetila mo,
Je r rane od danskog maa su ti jo
Svee, te voljan vazal ti je strah,
Ne prezri nau monu poruku.
A poruka je u pismima tim :
Hamleta smai to pre. Pa uini,
Engleska, tako. Je r ko groznica
On mi krv buni, a ti je izlei.
I dok kraj ne znam ovom preduzeu,
Kraj radosti radost osetiti neu.

SCENA CETVRTA
Ravnica u Danskoj
(Ulazi Fortinbras s trupam a u maru.)
FORTINBRAS: Kapetane,
Idite, pozdravite od mene danskog kralja.
Recte da s njegovim dopustom Fortinbras
Moli za prolaz to mu je obean,
Kroz njegovu zemlju. Sastanka mesto znate.
Ako bi njegovo velianstvo htelo
Ma togod s nama, mi emo izrazit
I njem u lino pokornost nam svu.
Tako mu recte.
KAPETAN:
Hou, gospodaru.
FORTINBRAS: Polako dalje krenimo sad.
(Fortinbras sa trupam a prolazi. Ulaze Hamlet, Rozenkranc,
Gildenstern i drugi.)
HAMLET: Dobri gospodine, kakva je vojska to?
KAPETAN: Norveka, gospodine.
HAMLET:
Kuda ide ona sad,
Molim vas?
KAPETAN:
Protiv jednog dela Poljske.
HAMLET: A ko zapoveda njome, gospodine?
KAPETAN: Sinovac starog kralja, Fortinbras.
110

HAMLET: Idete li na glavnu Poljsku vi,

1 neki granini kraj, gospodine?
KAPETAN: Istinu rei, i nepreterano,
Poli smo rad pareta zemlje tek,
Sto nema druge vrednosti do ime.
Za pet dukata, pet, ne bih je oro.
A ni Poljskoj ne bi n it Norvekoj vie
Vredela da se u svojinu da.
HAMLET: Onda je Poljaci nee ni braniti.
KAPETAN: Hoe, i ve je vojskom posednuta.
HAMLET: Dve tisue dua i dvadeset tisua
Dukata nee odluiti spor
Oko te slamke. To je otok silnog
Blaga i m ira to se sam provali,
A spolja i ne pokae uzroka
Zato sm rt nastupa tada. Hvala vam
Ponizno, gospodine.
KAPETAN:
Ostanite zbogom,
Gospodine.
(Izlazi.)
ROZENKRANC: Hoete da idete, knee?
HAMLET: Eto me za vama. H ajte napred malo.
(Izlaze svi osim Hamleta.)
Kako me prilike optuuju sve
M amuzaju mi lenju osvetu!
Sta je ovek ako dobit mu ivota
I glavno dobro nije nego san
I jelo? Nita do jedno ivine.
Svakako da onaj to nas stvori s tako
Sirokim umom, da gledamo napred
I nazad, nije sposobnost nam tu
I taj bogu slian razum dao tek
Da u nam a bude plesniv, nekorien.
Sad, je to samo zaborav ivinski,
1 sitniarski obzir to na ishod
Suvie mnogo misli, to je miso
Sto razloena ima jedan deo
Mudrosti, a tri kukaviluka,
111

A ne zna to sam tu, da kaem jo:

To treba initi, kad imam i povod,
Volje i snage, i sredstava da inim!
Prim eri kao zemlja oevidni
Opominju me. Svedoi vojska ta,
Tolika sila i sprema pod vodstvom
Otmenog jednog, nenog kraljevia,
Ciji duh boanskim ponet astoljubljem
Nevidljivome ishodu se ruga
Izlau to je smrtno, nesigurno,
Svemu to srea, sm rt, opasnost sme,
A sve za jednu ljusku od jajeta.
Biti velik nije rad velika cilja
K renuti se, nego s veliinom moi
Za jednu slamku krenuti u borbu,
Kad je na kocki ast. A ta sam ja
Sto imam oca ubijenogx m ajku
Osramocenu, sve podstreke Ervi,
ftazuSmaTpa p u ta m a ipak spava sve;
Dok, na sram otu moju, vidim sm rt
Nad glavom ovih dvadeset hiljada,
Koji za jednu cud, za senku slave,
Grobnicama idu kao posteljama;
Biju se za komad zemlje na kom vojska
Ne moe njina okuati boj,
N it ima dosta prostora za grob
Svih poginulih. _Odsad nek budete
Krvave, misli, il bez svake mete!
(Ode.)

SCENA PETA
Elsinor. Soba u zamku
(Ulaze Kraljica, Horacio i jedan plemi.)
KRALJICA: Ja ne mogu sada da govorim s njom.
PLEMI: Ona je uporna, il bolje rastrojena;
Njeno je stanje alosno veoma.
112

KRALJICA: Pa ta bi htela?
PLEMlC:
Ona govori
Mnogo o svom ocu; kae kako u
Da u svetu ima podvala, pa hue;
U prsa se bije, pa mrsko otura
Nogom i slamke; pria stvari sve
Sum njive a tako s pola smisla tek
Govor njen nije nita, aV oblikom
Neodreenim goni sluaoce
Na misli; oni mu trae smisao,
Dajui rema misli sopstvene,
Sto slaui se s njenim pokretima,
Cine da ovek pomisli: tu ima
Neko zlo, iako nita posigurno.
HORACIO: Dobro bi bilo govoriti s njom;
J e r posejati moe opasne
Smerove u due to sm iljaju zlo.
KRALJICA: Uvedite je ovamo.
(Plemi izlazi.) (Za sebe.)
Grenoj, bolnoj dui priroda je tak a
Da je za nju predznak zla sitnica svaka;
Greh, u venom strahu sum nji se predaje,
Cuvajui sebe, sam sebe odaje.
(Vraa se plemi sa Ofelijom.)
OFELIJA: A gde je lepo velianstvo Danske?
KRALJICA: Kako ste, Ofelija?
OFELIJA (peva): Kako u vernog dragog poznati
Med drugim neverama?
Po njegovom eiru i tapu,
I sandal-cipelama.
KRALJICA: Avaj, mila moja devojko, ta znai ta pesma?
OFELIJA: Sta elite? Zaista, molim vas, ujte:
(Peva.)
On je umro i oti6, gospo;
On je umro, znam;
Nad glavom m u je zelen-trava,
A nie nogu kam.
113

Oh! Oh!
KRALJICA: Ali nemojte, Ofelijo!
OFELIJA: Molim vas, pazite:
(Peva.)

KRALJ: Mila Ofelija!

OFELIJA: Zaista, i bez zakletve, ja u svriti s tim.
(Peva.)

KRALJICA: Avaj, pogledajte ovo, gospodaru!

OFELIJA (peva): Iaran ruama
Koje odoe u grob neoroene63
Ljubavnim suzama.
KRALJ: Kako ste vi, lepa gospoice?
OFELIJA: Dobro, bog vam pomogao. Kau da je sova bila
ki jednoga pekara.64 Gospode, mi znamo ta smo, ali
ne znamo ta moemo * bog bude za vaim
tTorhT
KRALJICA: Ona misli na svoga oca.
OFELIJA: Molim vas, nem ojte da govorite o tome. Ali ako
zapitaju ta to znai, vi kaite ovako:

Isusa mi i Bogorodice,
Ah, sramno je to i jadno
Mladii to rade kad im aju s kime
Petla mi, to je gadno.
Ona e:
Reko si da e me uzeti,
P re nego me dobi, o srama!
A on odgovara:
Tako mi sunca, to bi i bilo,
Da nisi dola sama.
KRALJ: Otkada je ona ovako?
OFELIJA: Ja se nadam da e sve biti dobro. Moramo biti
strpljivi. Ali ne mogu da ne zaplaem kad pomislim
da e ga poloiti u hladnu zemlju. Moj brat e doznati to; i tako, ja sam vam zahvalna na dobrom
savetu. Hodite, moje koije. Dobru no, gospoe; do
bru no, mile gospe; dobru no, dobru no.

(Peva.)

(Izlazi.)

Pokrov m u beo ko gorski s n e g . . .

(Ulazi Kralj,)

Sutra je praznik svetog Valentina,65

Svak usta rano u zoru,
A mene mlade tvome prozoru
Evo, da budem tvoja Valentina.
A on se die i obue.
I brzo vratim a pride;
Devojka ue, devojka vise
Otud ne izide.
63 U cxriginalu stoji neoroene, pa tako i kod nas. Mnogi ekspirolozi izbacuju ne, te kod njih stoji oroene. Poto je Polonijev
pogreb izvren kriom, smatramo da je bolje drati se originala.
64 U Glosterskoj grofoviji postoji pria da je jednom Isus zatraio hleba u pekari; pekarka je na to stavila testo u pe. Cerka
ju je ukorila to je tako mnogo testa metnula i izvadila je jedan
deo. Ali je testo u pei tako mnogo naraslo, da je ona, kao sova,
uzviknula: *Uh, uhu, hu!< Isus ju je odmah pretvorio u sovu.
65 Postojalo je verovanje da je momku suenica ona devojka
koju prvu vidi na dan sv. Valentina.
114

KRALJ: Idite za njom, molim vas, i uvajte je dobro.

(Horacio odlazi.)
Da, to je otrov duboke tuge, ah,
A izvor joj je njenog oca smrt.
O, Gertrudo, Gertrudo, kad bede
Navale, ne idu one posebno.
Ko uhode nego celim etama.
N ajpre njen otac ubijen, pa zatim
Va sin sto ode, on, glavni vinovnik
Izgnanstva svoga pravednog; pa svet
Uzbunjen, nezdrav, grub u aptanjim a
I m njenju svom o sm rti Polonija.
A mi smo ludo uradili to ga
Sahranismo kriom. Jadna Ofelija
Od sebe i razum a svoga odvojena,
Bez kojega smo proste slike, zveri.
115

Najzad je opasno koliko to sve

Sto njen b rat tajno iz Francuske doe:
Hrani se udom, dri se tajanstven;
A doaptai ve mu tru ju sluh
Otrovnom priom o sm rti oevoj;
I nuda, oskudna u predm etu pravom,
Libiti se nee da nas optuuje
Od uva do uva. O, draga Gertrudo,
Ovo mi, karte, vise rana daje
No to bi dosta za moju bilo smrt.
(Vika iza scene.)
KRALJICA: Ah, kakva je to vika opet sad?
KRALJ: Gde su mi Svajcarci?66 Nek uvaju vrata!
(Ulazi drugi plem i.)
Sta je to?
PLEMI: Kralju, spasavajte sebe!
Kada okean preskoi svoj breg,
Ravnice eom ne dere brzinom
No to m ladi Laert s vojskom buntovnikom
Savlauje vae sluge. Rulja ga
Zove gospodarom. Kao da je svet
Postao danas, ko da su sve staro
I obiaji svi zaboravljeni
I naputeni, ti podupirai
I stubovi svakog prava, oni viu:
Birajmo njega! Nek Laert bude kralj!
Uzvici, ruke, kape kliu to
U oblake: Nek Laert bude kralj!
Laert kralj !
KRALJICA: O, kako na lanom tragu laju!
Pogreili ste, loi danski psi!
KRALJ: Vrata su probijena!
(Vika iza scene.)
(Ulazi Laert, naoruan. Za njim Danci.)
LAERT: Gde je taj kralj! Gospodo, stojte vani.
66
Na u svom delu Hristove suze nad Jerusalimom (1594. g.)
kae: Zakon, logika i Svajcarci mogu se najmiti da se bore za
svakoga.
116

DANCI: Ne, pustite nas unutra!

LAERT:
Molim vas,
Pustite mene!
DANCI:
Hoemo, hoemo!
(Povuku se iza vrata.)
LAERT: Hvala vam. Cuvajte vrata! O, ti kralju
Nevaljali, daj mi oca mog!
K R A LJ:
Polako,
Laerte dobri.
LAERT:
O, svaka m im a kap
U krvi mojoj vie mi: kopile!
Mog oca ini prevarenim muem,
A izme istih veda moje majke
Bludnice bi niske udarile ig!
KRALJ: Laerte, dobri, iz razloga kog
Tvoja buna dinski taj uzima stav?
Pusti ga, draga; ne boj se za mene.
K raljevska tako boanska je mo,
Da izdaja sama videvi svoj smer
Tek malo cilja svog postigne. Kai,
Laerte, to si razjaren toliko?
Pusti ga, draga: govori, prijatelju.
LAERT: Gde je moj otac?
KRALJ:
Mrtav!
KRALJICA:
Ne krivnjom kralja.
KRALJ: Pusti ga nek* do mile volje pita.
LAERT: Kako je m rtav? V arati se ne dam.
U pakao moja vernost podanika!
K najcrnjem vragu zakletve mi sve!
Savest i vera u najdublji had!
ikam prokletstvo! Doao sam dotle
Da prezirem ovaj, a i onaj svet!
Nek bude to bilo. A ja hou samo
Da oca svoga dostojno osvetim.
KRALJ: Ko vam to brani?
LAERT:
Moja volja ne,
Ni celi svet! A to se tie mojih
Sredstava, ja u ih tedeti valjano
Da bi se s malim dostiglo daleko.
117

KRALJ: Laerte dobri, kad elite znati

Istinu o sm rti svoga oca vi,
Je li u osveti v&oj zapisano
Da jednim mahom neete izvui
I prijatelja i neprijatelja,
Onog to gubi i tog to dobija?
LAERT: Nikoga osim njegovog krvnika.
KRALJ: Hoete P onda da ga znate?
LAERT:
Ja u
Evo ovako rairiti ruke
Nj ego vim dobrim prijateljim a
Te kao gem67 to ivot daje svoj,
Napojiu ih svojom krvlju.
KRALJ:
Tako!
Sad govorite kao dobar sin
I pravi plemi. Ko vaem oku dan,
Tako e vaem um u sinuti
Da sam u sm rti vaeg oca ist
I duboko da sam oaloen njom.
DANCI (iza scene): Pustite je unutra!
LAERT:
Sta je to?
Kakva je to vika?
(Vraa se Ofelija.)
0 vatro, isui mozak m oj! O suze
Sedmostruko slane, sprite mi ulo
1 moi vida! O, tako mi neba,
Ludilo tvoje bie plaeno
Teinom istom, dok na teg pretegne!
O ruo majska, mila devojko,
Sestrice nena, slatka Ofelijo!
O boe! Da li je mogue da um
Devojke mlade bude sm rtan
Ko ivot starca? Priroda je nena
U ljubavi; i takva, ona alje
Dragocen spomen same sebe onom
Sto voli.
67
MisLilo se da gem hrani ili oivljava svoje ptie krvlju iz
svojih grudi koje probode svojim kljimom.
118

OFELIJA (peva): Bez pokrova je na nosilima sada;

Hoj, nani-nini-nena,
A mnoga suza na njegov grob pada . ..
Zbogom ostaj, golube moj!
LAERT: Da si pri svesti, pa da na osvetu
Goni me, ne bi tako me tronula.
OFELIJA (peva): Morate pevati; dole, dole,
Ako ga zovete dole.
O, kako zvrji toak. To je nevem i kljuar, koji je
ukrao ker svoga gazde.
LAERT: Ovo nita je vise nego ita.
OFELIJA: Evo ruzm arina, to je za uspomenu.
(Peva.)
Mblim te, dragi, seaj me se ti.
Evo dana i noi za ljubavne misli.
LAERT: Smisao u ludilu! Misli i seanje zgodno spojeni.
OFELIJA: Evo mirodije, za vas, i kandilke; evo rutvice
za vas; a evo je i za mene; nazovite je trava milosti
nedeljne. O, vi m orate svoju rutvicu nositi iz r u ^
gog razloga. Evo krasuljka. Dala bih vam lju b i ic a ^
ali su sve uvele kad je moj otac umro. Kau da je
lepo svrio.
(Peva.)
Jer dragi moj meni je sve veselje.69
LAERT: Misao, tugu, i pako, i patnju,
Ona u milost i lepotu stvara.
^ S v a k i cvet ima osobito znaenje i Ofelija ga dariva odgovarajuoj osobi. Ruzmarin znai seanje i upotrebljava se za svadbe i po grebe; ona ga daje Laertu. Cvet danino znai misao, a
osobito ljubavne misli; ona ga zarava za sebe. Miroija znai
laskanje, a kandilka (zbog svog rogastog oblika) neverstvo; ona ih
obe daje kralju. Rutvica znai tugu i kajanje; ona je daje kraljici
i kae joj da je nosi iz drugog razloga, tj. u znak kajanja; a
Ofelija e je nositi u znak tuge. Trava milosti nedeljne je samo
drugo ime za rutvicu. Krasuljak znai pretvaranje ili pritvorstvo;
ona ega staviti u nedra pored daninoi kao opomenu. Ljubiice
znae vernost; ona ih ne moe dati nikome, jer vie vernoefci nema
u svetu.
69 Ovaj stih uzet je iz jedne dobro poznate balade.
119

OFELIJA (peva): Zar nee opet doi?

O, zar on nee doi?
Ne, nee; umro je on ve;
H ajd i ti na sm rtnu postelju le.
On nikada nee doi.
Brada mu bila bela ko sneg,
A ko od lana vlasi.
On ode, nema ga sad;
I zalud nam je jad;
Ti, boe, duu m u spasi!70
I za sve hrianske due molim boga. Bog neka
vas titi!
(Odlazi.)
LAERT: Vidi li ovo, boe!
K R A LJ: Laerte, duan sam rei bolu tvom,
I to mi pravo ne odreci. H ajdmo.
Izaberi kog hoe izme prijatelja
N ajm udrijih, pa nek uju i nek sude
Izmedu mene i tebe. Pa nau
Da sam neposredno ili posredno kriv
U tome, ja u dati kraljevstvo,
K runu i ivot, sve to zovem svojim
Na zadovoljenje tebi. Ako ne,
Budite dobri pa se strpite
Da bismo u slozi sa vaom duom tad
Zadovoljenje pruili joj pravo.
LAERT: Nek tako bude. Nain sm rti te,
Tajanstven pogreb, gde ni ma ni grb
Ne stoji nad prahom njegovim, gdje nema
Otmenog obreda ni sveane pratnje,
Sve to vapije od ove zemlje
Do samog neba, da ja moram to
Da ispitam!
K R A LJ:
Tako i uinite,
Pa pravom krivcu glavu skinite.
Molim vas, hajdete sa mnom.
(Odu.)
70
Ovaj stih je bio uobiajeni zavretak natpisa na nadgrobnim
spomonicima

120

SCENA SESTA
Druga soba u zamku
(Ulaze Horacio i sluga.)
HORACIO: A ko su ti to ele da govore sa mnom?
SLUGA: Moreplovci, gospodine, kau da im aju neka pisma
za vas.
HORACIO: Neka udu.
(Sluga izlazi.)
Ja ne znam s kog bih kraja sveta bio
Pozdravljen, sem od kneza Hamleta.
(Ulaze mornari.)
PRVI MORNAR: Bog vas blagoslovio, gospodine.
HORACIO: Neka i tebe blagoslovi.
PRVI MORNAR: Hoe, gospodine, ako mu bude volja.
Evo jednoga pisma za vas, gospodine. Salje vam ga
poslanik koji je otiao u Englesku, ako je vase
ime Horacio, kao to sam izveten da jeste.
HORACIO (ita): -Horacio, kad pregleda ovo pismo, postaraj se da kralj prim i ove ljude; oni im aju pisma
za njega. Nismo ni dva dana bill na moru, kad se
nekakva gusarska laa, ratniki vrlo dobro opremljena, dade u poteru za nama. Uvidevi da plovimo
suvie sporo, bili smo prinudeni na hrabrost, i u
guvi ja prodrem na njihov brod. Ali u istom asu,
oni se oslobodie i ja sam ostadoh njihov zarobljenik. Postupali su sa mnom kao milosrdni razbojnici;
ali su znali ta su radili; moram im se dostojno oduiti. Gledaj da kralj primi pismo koje mu aljem i
pouri k m eni brzinom sa kojom bi beao od smrti.
Imam da ti anem na uvo rei od kojih e zanemeti. Ali su one ipak isuvie lake prem a teini same
stvari. Ovi dobri ljudi dovee te gde sam. Rozen
kranc i Gildenstern putuju za Englesku. O njima
121

imam mnogo da ti priam. Zbogom. Onaj za koga

zna da je tvoj.
Hamlet
Hodite, dau vam uputstva za pisma.
Pourite to bre da me vodite
Onom od kog ste pisma doneli.
(Odu.)

SCENA SEDMA
Druga soba u zamku
(Ulaze Kralj i Laert.)
K R A LJ: Sad vaa savest neka potvrdi
Nevinost moju. Nek* me srce vae
Za prijatelja primi, kad ste uli
Da onaj to vam dinog oca ubi
I meni samom o glavi radi ve.
LAERT: To je sad jasno. recte to niste
Spram dela tako ubilakih, zlih
Postupili kako, radi bezbednosti,
Mudrou svojom i ostalim svim
Pozvani beste da inite vi?
K R A LJ: Oh, iz osobita razloga ba dva,
Sto za vas mogu biti mekuni.
AT za mene su vrlo jaki. Mati
Njegova, kraljica, skoro ivi sva
Od pogleda mu. Sto se mene tie
Bila to vrlina il moje prokletstvo,
Ona je za moj ivot vezana
I duu ko svaka zvezda svojom sferom,
Te ja ne mogu bez nje. Drugi razlog
To je to ne eleh pred. ja v n i ii sud,
Je r velika je ljubav sveta za nj;
Svet u svoju ljubav mane~mu u tapa
izvor to drvo u kam en pretvara;
122

I okov na njem u smatro bi nepravdom71

I strelem i, lake za taj vetar jak,
Opet bi luku vratile se svom
Ne pogodiv nikad nanianjen cilj.
LAERT: Tako bez dinog oca ostah ja,
A sestra mi u oaj sruena
Ona, to vrlinom ako prolo smem
H valiti bee na vrhu ovog doba
Kao izaziva svojim savrenstvom.
osveta e moja doi!
K R A LJ:
Zato
Ne gubite san i ne m islite vi
Da smo od tako proste, tupe grade
Stvoreni da bi pustili opasnost
Da nam upa bradu, a mi da mislimo
Da je to ala. Cuete uskoro
Jo vise. Ja sam voleo vaeg oca.
A volim i samog sebe. To e vam,
Nadam se, pomoi da bi zam islili. . .
(Ulazi glasnik.)
Sta je sad? Kakva novost?
GLASNIK:
Gospodaru
Pismo od Hamleta vaem velianstvu
Jedno, a drugo kraljici.
KRALJ:
Hamleta?
Ko ih je dono:
GLASNIK:
Mornari, kau, kralju.
Nisam ih video. Dade mi Horacije,
A on ih prim i od donosilaca.
KRALJ: Laerte, da ih ujete. Ostavi nas.
(Glasnik odlazi.)
(Cita): Visoki i moni! Znajte da sam go pao na vae
kraljevstvo. Sutra u moliti za doputenje da vidim
vae kraljevsko lice. I onda u, zamolivi vas najpre
za oprotaj, ispriati vam prilike i udese moga iznenadnog i vrlo udnovatog povratka.
Hamlet
71 Da smo ga stavili u okove, svet bi to smatrao nepravdom.
123

Sta znai to? Jesu li s Hamletom

Svi doli natrag? Ili je to la.
A nita u stvari?
LAERT:
Poznajete ruku?
KRALJ: Hamletova je. Go. U napomeni
On kae sam. Sta ti kae na to?
LAERT: Ja se tu gubim. Ali, neka dode,
To bol u mome srcu zagreva nadom
Da u doivet u lice m u rei:
-Ti si uradio to!
KRALJ:
Ako je tako,
Laerte, a kako bi moglo ne biti?
1 kako bi moglo biti drukije?
Hoete li da me posluate vi?
LAERT: Hou, moj kralju, samo ako me
Na m ir ne gonite.
K R A LJ:
Na tvoj sopstven mir.
Ako se on sad, izbegnuvi put,
Vratio, pa vise i ne misli na nj,
Ja u ga na jedan podvig navesti,
Sad ba u mojoj misli sazreo,
Pod kojim mora pasti neizbeno.
Zbog sm rti mu tada ni prekora uv
Dunuti nee; a m ajka mu sama
Opaziti nee ovu zamku tad
I nazvae je sluajem.
LAERT:
Moj kralju,
Sluau vas rado, i radije jo,
Ako biste tako udesili stvar
Da orude budem ja.
KRALJ:
Sasvim se slae!
Od odlaska vaeg prialo se mnogo
O vama, i to pred Hamletom ba,
Povodom vetine u kojoj, kau, vi
Blistate. Ceo vrlina vam zbir
Ne izmami tolko zavisti u njega,
Ko ta to mislim najnieg je reda.
LAERT: Koja je to vetina, gospodaru?
K R A LJ: O, prosta traka na kapi mladosti,
No ipak zato potrebna. Jer njoj
124

Bezbrina, laka nonja pristaje

Ko zrelom dobu kousi i bunde,
Nam enjene zdravlju i ozbiljnosti mu.
Pre dva meseca bee ovde neki
Plemi normandijski. Ja sam posmatrao
Francuze i bio protiv njih; oni su
Veoma veti na konju; taj
Plemi je znao neke ini tu,
On je u sedlo bio urastao
I takva uda s konjem pravio
Ko da je jedno telo, polubie
S lepom ivotinjom; on nadmai sve
Zamisli moje, sve radnje, oblike
Koje zamiljah, i ja zaostadoh
Za onim to je on izvodio.
LAERT: Jedan Normananin bee?
K R A LJ:
Normananin.
LAERT: U ivot da je Lamond.
K R A LJ:
Glavom on.
LAERT: Dobro ga poznajem. On je odista
Ukras i alem celog naroda.
KRALJ: On mi je o vama mnogo prio tad
I odao vam toliko priznanja
U vebi i vetini odbrane,
A osobito u maevanju,
Da je uzvikno: to bi bio prizor,
Kad bi neko mogo nadm aiti vas!
Kleo se da borci zemlje njegove
Ni pokreta, ni panje nemaju,
Ni oka, kad ste vi protivu njih.
Taj izvetaj je njegov Hamleta
Zaviu tolko otrovao da je
2eleo samo i boga molio
Da dodete da se ogledate s njim.
Sad iz toga . . .
LAERT:
Sta iz tog, gospodaru?
KRALJ: Laerte, je vam otac bio drag?
Ili ste samo jedna slika tuge,
Lice bez srca?
LAERT:
Zato pitate ?

K R A U : Ne zato to mislim da svog oca niste

Voleli, ve zato to znam da je ljubav
Plod okolnosti, to prim era znam
Da vreme stia ar i oganj njen.
U plamenu same ljubavi ve ima
Pepela, gara koji slabi nju.
I nita nije isto dobro vazda.
Kad dobro ta sama naraste obiljem,
Ona od sopstvene punoe ve mre.
Kada hoemo da radimo, treba
Raditi onda kad hoemo; jer
To hoemo- se m enja i odlae
I slabi tolko ima ruku,
Prilika ili jezika. I tad
To treba- je rasipan72 uzdisaj
Sto olakanjem ozleuje. Sad,
U srce ira: Hamlet dolazi.
Sta biste uinili vi da pokaete
Da ste sin svoga oca; ali vie delom
No reima samo.
LAERT:
Ja bih ga u crkvi
Zaklati mogo.
K R A LJ:
Da, nikakvo mesto
Ne treba da ubistvo zatiava,
A osveta ne sme im ati granica.
AP dobri Laerte, ako to elite,
Budite u svojoj odaji skriveni.
Cim se H am let vrati, znae da ste tu.
Mi emo nai koga da pred njim
Velia vau vetinu dvogubo
v<
No onaj Francuz u svojoj pohvali.
t*
Ukratko, neka vas sukobe; pa tad
**f '
Nek' se u vase glave opklade.
>T ^
Nebrizljiv kao to j e, plemenit,
1 r
F re v an neuk, on maeve nee
Ispitati, i tako ete Iako,
S malo lukavstva izabrati ma
Nezatupljeni, i mukim udarcem
72
Aluzija na nekadanje miljenje da uzdasi skrauju ivot
izvlaenjem krvi iz srca.
126

Osvetiti se za sm rt oca svog.

LAERT: Uiniu. A za taj cilj u ma
Namazati. Od jednog travara
Sm rtonosnu neku kupio sam mast,
U koju kad samo zamoite no,
Te njim krv pustite ni najredi melem,
Spravljen od sviju udotvom ih trava
Pod mesecom, od sm rti ne spasava
Onog ko bude ogreben. Tom kugom
Dodirnuu mog maa vrh, da kad ga
Ubodem malo to m u bude smrt.
KRALJ: Promisliemo o tome i dalje;
Odmeriemo najbolji nain, as,
Koji e biti zgodni za na smer.
Ako bi se u tom prevarili da se
Kroz nau igru providi na plan,
Bolje bi bilo i ne pokuati.
Zbog toga taj plan mora im ati
Potpore ili drugi kakav, to bi
Uspeo, ako prvi propadne.
Cekajte malo. Mi emo praviti
Sveanu opkladu za pobedu vau . . .
Imam ga:
Kad budete borbom zagrejani, edni
Rad toga pravte to ee udarce
Pa on zatrai da pije, imau
Sprem ljen za njega pehar osobit,
Iz koga kad srkne samo, ako nekim
Sluajem izbegne otrovni ubod va,
Na umiljaj e biti ve ostvaren.
Al, stoj, kakva je to vika?
(Ulazi Kraljica.)
Kako ste,
K raljice mila?
KRALJICA:
Jedna alost stupa
Drugoj u stopu, tako slede brzo.
Laerte, vaa se sestra utopila.
LAERT: Utopila? Gde?

KRALJICA: Kraj potoka je jedna vrba73 tu,

Sto u ogledalu vodenom ogleda
Svoje sivo lie. Ona je tu dola
Sa neobinim vencem od koprive,
Od eboja, boura, kandilke,
Kojoj pastiri runo ime daju,
A devojke je mrtvaki prsti zovu.
Tu, na nadvijene grane se penjala
Da na njih cvetni veni obesi,
Dok pue jedna granica neverna;
A ona pade sa nakitom cvetnim
U suzni potok. Skuti raireni
Donekle je ko vilu nosie.
Za to je vrem e ona pevuila
Napeve starih pesama: ko sama
Nesvesna svoje nesree sopstvene,
I kao stvorenje roeno i vino
Za taj elemenat. to brzo bi
Je r natopljeno odelo otea
I nesrenicu jadnu odvue
Od njene pesme u blatnjavu smrt.
LAERT: Avaj, onda se ona utopila!
KRALJICA: Utopila se, da utopila.
LAERT: I odve ti je vode, jadna sejo,
Zato ja svoje suze uzdravam.
Pa ipak, to su nae navike.
Priroda dri svoje obiaje.
Pa ma ta hteo govoriti stid,
Sa suzom izlazi i ena u meni.
Zbogom, moj kralju. Rei ognjene
Buknuti ele, aF ih slabost ta
Utulila!
(Ode.)
KRALJ:
H ajdmo Gertrudo, za njim.
Koliko se muih da m u stiam bes,
Sad opet strepim raspalie ga to.
Zato hajdemo za njim.
(Odlaze.)
73 Vrba je simbol neutene ljubavi.
128

PETI CIN

SCENA PRVA
Groblje
(Ulaze dva grobara s aovima itd.)
PRVI GROBAR: Moe li biti sahranjena po hrianskom
obredu ona koja samovoljno trai svoje sopstveno
spasenje?
DRUGI GROBAR: Kaem ti da moe. I zato joj odmah
pravi grob. Pregleda leeva je izvrio uviaj nad
njom i naao da je treba sahraniti hrianskom
obredu.
PRVI GROBAR: Kako to moe biti, sem ako se utopila
u samoodbrani?
DRUGI GROBAR: Eto, nali su da je tako.
PRVI GROBAR: To mora biti se offendendo-;74 ne moe
biti drukije. Je r tu je vor: ako se ja nam erno utopim, to dokazuje jedan in; a in ima tri uina, to
jest: initi, raditi, izvriti, i, onda, ona se utopila na
merno.
DRUGI GROBAR: Tako je. Nego uj me, ika-kopalo .. .
PRVI GROBAR: Dopustite mi! Ovde je voda dobro;
ovde stoji ovek dobro. Sad, ako ovaj ovek dode
ovoj vodi i utopi se, onda je to on koji se utapa, hteo
ne hteo, jer je on iao: zapamti to. Ali ako voda dode
k njem u i utopi ga, onda se on ne utapa; ergo, onaj
Grobar je pogreno rekao ^offendendo- umesto -defendendo.
129

koji nije kriv za svoju sopstvenu sm rt ne prekrauje

svoj sopstveni ivot.
DRUGI GROBAR: Ali, je li to po zakonu?
PRVI GROBAR: Dabogme da je po zakonu, po zakonu o
pregledu leeva.
DRUGI GROBAR: Hoe li da ti kaem istinu? Da ovo nije
bila otmena gospoda, ona ne bi bila sahranjena po
hrianskom obredu.
PRVI GROBAR: E, sad si rekao kako valja. Utoliko alosnije to velikai im aju na ovome svetu vise prava
da se dave i veaju no njihova braa u Hristu.
Hajde, aove! Nema starije vlastele od batovana,
kopaa i grobara; oni nastavljaju Adamov zanat.
DRUGI GROBAR: Zar je on bio vlastelin?
PRVI GROBAR: Pa on je prvi rukovao orujem.
DRUGI GROBAR: E da, nije rukovao!
PRVI GROBAR: Sta! Da ti nisi neznaboac? Kako ti razume Sveto pismo? Sveto pismo kae: Adam je kopao.
A je li mogao kopati bez ruku i orua? Zadau ti
drugo pitanje. Ako mi ne odgovori kako valja, priznaj da s i . . .
DRUGI GROBAR: Hajde, zadaj!
PRVI GROBAR: Ko gradi jae i od zidara, i od brodara,
i od dunderina?
DRUGI GROBAR: Onaj to gradi veala; jer ta gradevina
nadivi hiljadu itelja.
PRVI GROBAR: Svida mi se dosetka, vere mi! Veala, to
je dobro. Ali kako je dobro! To je dobro za one to
ine zlo. Sad, ti ini zlo kad kae da su veala jae
gradena od crkve; ergo, veala mogu biti dobra za
tebe. Jo jedanput, hajde.
DRUGI GROBAR: Ko gradi jae i od zidara, i od brodara,
i od dunderina?
PRVI GROBAR: Hajde, kai to, i skini jaram.
DRUGI GROBAR: Vere mi, kazau.
PRVI GROBAR: Kai!
DRUGI GROBAR: K rsta mi, ne umem da kaem.
(Ulaze Hamlet i Horacio.)
130

PRVI GROBAR: Ne mukaj vise glavom oko toga; jer

tvoj glupi magarac nee ubrzati korak ako ga batina. Pa ako ti drugi put postave takvo pitanje, ti
kai: grobar! Kue koje on gradi tra ju do stranoga
suda. Hajde, idi u krmu kod Jovana i donesi mi
poli rakije.
(Drugi grobar ode.)
(Peva.) U mladosti sam ljubio, ljubio:
To bee tako slatko;
Dosadu sam time gubio, gubio,
Lepo bi, kratko.
HAMLET: Zar taj klipan ne osea ta radi kad peva a
kopa grob?
HORACIO: Njemu je navika olakala posao.
HAMLET: Sasvim je tako: npzapqslen^jnaka..je.OSetljivija.
PRVI GROBAR (peva): Je r starost ko lopov u koraku laku
Dode i svojim kandama te svije
I baci te tada u duboku raku,
Pa bi ko da nije.
(Izbaci jednu lubanju.)
HAMLET: Ova je lubanja imala jezik i mogla je nekada
pevati. Kako je ovaj lupe treska o zemlju, kao da
je vilica Kainova, prvoga ubice. To je moda upa
kakvog politiara, koju ovaj magarac sada nadmudruje, ili nekoga to je hteo prevariti boga; zar nije
mogue?
HORACIO: Mogue je, knee.
HAMLET: Ili kakvog dvoranina koji je umeo govoriti:
Dobro jutro, dobri gospodaru! Kako ste, dobri go
spodaru?- To je, moe biti, taj i taj gospodin koji je
pevao pohvalnice konju toga i toga gospodara, mislei da ga dobije na poklon. Zar nije mogue?
HORACIO: Jeste, knee.
HAMLET: Da, da, tako je. A sada je svojina gospode
Crkosave, bez usana, i ukana tamo-amo motikom
jedne grobarske njuke. To je divan prevrat, samo
ako umemo da ga vidimo. Zar te kosti nisu vredele
131

malo vise no toliko da se sada igraju njim a sore?

Moje mi kosti sevaju kad pomislim na to.
PRVI GROBAR (peva): Motika, i budak, i aov,
I pokrov od platna prosta,
I grobna hum ka kao krov
Dosta je za takvog gosta.
(Izbaci drugu lubanju.)
HAMLET: Evo druge. Zar to ne bi mogla biti lubanja
kakvog advokata? Gde su mu sada njegove pod vale
i dosetke, paragrafi, dokazi i lukavstva? Sto trp i da
ga ovaj nezgrapni zavrzan uka oko upe tom glibavom motikom, i ne podie protiv njega tubu za
zlostavljanje? Hm! Ovaj ovek je u svoje vreme mo
gao biti velikozakupac zemalja, sa nj ego vim tapi ja
ma, obligacijama, njegovim taksama, njegovim dvostrukim jemstvima i njegovim raunim a dohotka? Je
li to suma njegovih dobiti i zavrni raun njegovih
prihoda da njegova fina upa dobija puno finog blata? Zar mu njegovi dvostruki jemci nee zajemiti
vie od ove kupovine za duinu i irinu jednog ugovora u duplikatu? Ni sva prenosna pisma njegovih
poseda ne bi stala u ovu kutiju; pa zar da sopstvenik
nem a za sebe vise od toga? Ha?
HORACIO: Ni pedi vise, gospodaru!
HAMLET: Ne pravi li se pergam ent od ovje koe?
HORACIO: Da, knee, i od telee.
HAMLET: Ovce i telad su svi koji se na njem u obezbeduju. Da oslovim ovog oveka. Ciji je to grob,
prijatelju?
PRVI GROBAR: Moj gospodine.
(peva). I grobna hum ka kao krov
Dosta je za takvog gosta.
HAMLET: Gotovo je tvoj, jer ti si, eto u njemu.
PRVI GROBAR: Vi ste van njega, gospodine, i zato nije
va; a ja ne leim u njemu, pa ipak je moj.
HAMLET: Ti lae, kad ne lei u njemu, a kae da je
tvoj. On je za m rtve a ne za ive; i zato, dakle,
lae.
132

PRVI GROBAR: To je iva la, gospodine; pobei e od

mene vama.
HAMLET: Za koga kopa ovu raku?
PRVI GROBAR: Ni za koga.
HAMLET: Onda za koju?
PRVI GROBAR: Ni za koju.
HAMLET: Pa ta ete zakopati tu?
PRVI GROBAR: Neto to je bilo ena, gospodine; ali bog
da joj duu prosti, ona se upokojila.
HAMLET: Kako ta lola cepidlai! Moramo mu govoriti
vrlo korektno, inae e nam dosaditi svojim dvosmislicama. Bogami, Horacio, zapazio sam za ove tri godine, da se svet toliko oteo, da seljak epa na pete
dvoraninu. Otkad si ti grobar?
PRVI GROBAR: Izmedu svih dana u godini postao sam
grobar ba onoga dana kada je na pokojni kralj
Hamlet pobedio Fortinbrasa.
HAMLET: Koliko ima otada?
PRVI GROBAR: Zar vi to ne znate? Pa to zna svaka
budala. To je bilo ba na dan rodenja mladog Ham
leta, onoga to je poludeo i to je poslat u Englesku.
HAMLET: Da, tako je. A to su ga poslali u Englesku?
PRVI GROBAR: Sto? Zato to je poludeo. Tamo e opraviti pam et; ako ne, toliko i ini.
HAMLET: A to to?
PRVI GROBAR: Je r mu se tamo nee zapaziti; tamo su
svi ludi kao i on.
HAMLET: Pa kako je poludeo?
PRVI GROBAR: Kau vrlo udnovato.
HAMLET: Kako udnovato?
PRVI GROBAR: Tako, siao je upravo s uma.
HAMLET: A povodi?
PRVI GROBAR: Kako povodi! Ovde u Danskoj, ja sam
tu grobar, to deranom to ovekom, ve trideset
godina.
'
HAMLET: Koliko ovek lei u zemlji dok ne istrune?
PRVI GROBAR: Bogme, ako nije bio truo za ivota,
jer u dananje vreme imamo tako mnogo leeva zaraenih vrengom, da se jedva odre i do ukopa
trajae vam nekih osam ili devet godina; koar e
istrajati devet godina.
133

HAMLET: Zato on due no ostali?

PRVI GROBAR: Zato, gospodine!? Njegova je koa tako
utavljena njegovim zanatom, da moe dugo izrati
vodu; a voda vam avolski rastvara leine. Evo jedne
lubanje; ta je lubanja leala u zemlji dvadeset i tri
godine.
HAMLET: Cija je bila?
PRVI GROBAR: Bila je jedne budale. ta mislite ija je
bila?
HAMLET: Bogami ne znam.
PRVI GROBAR: Cuma na njega! Bila je to lupeka budala. Jednom mi je sruio na glavu bocu rajnskog
vina. Ta lubanja, gospodine, bila je Jorikova lubanja,
kralj eve budale.
HAMLET: Ova lubanja?
PRVI GROBAR: Ba ta.
HAMLET: Daj da vidim. (Uzima lubanju.) Avaj, jadni
Jo riei Znao sam ga, Horacio, bio je ^ezgfanino
veseo; imao je izvrsne dosetke; hiljadu puta me je
nosio'na ledima; a sad, kako mi je gnusno da gledam
ovo; grlo mi se od toga stee. Ovde su visile usne
koje sam poljubio ne znam koliko puta. Gde su sada
tvoja zajedanja, tvoje sale, tvoje_ pesme,'Tvoje munjevite dosetke sto u za stolom stvarale buru smeha?
Zar niega to bi se potsmehnulo vasern kreveljenju?
Sasvim otpala guBIcat"Tdr sad u g o sp o d in u sobu i
kai joj da moe nainazati slojem debeljin kao
palac, ipak e najzad ovako izgledatij Neka se nasmeje na to! Molim te, Horacio, k afrru nesto.
HOR^iCIOTmarknee?
HAMLET: Misli li da je Aleksandar75 izgledao u zemlji
isto ovako?
HORACIO: Isto tako.
HAMLET: I tako zaudarao? Pih!
(Spusti lubanju.)
75
Hamlet ovde pre misli na Aleksandrovu lepotu i prijatan
miris njegovog tela nego na njega kao osvajaa: Plutarh kae da
je Aleksandar Veliki imao -vrlo lepu, belu kou i da mu je telo
tako prijatno mirisalo da mu je i ruho od toga bilo mirisno. Njegov
go le ostao je nepokopan mnogo dana u toplom, suvom predelu,
a ipak je ostao ist i lep.
134

HORACIO: Isto tako, knee.

HAMLET: Na kakve li se trice moemo vratiti! Horacio!
Zar naa m ata ne bi mogla ii po tragu plemenitog
praha Aleksandrovog, dok ne nade da epom zapuava kakvu rupu za vranj ?
HORACIO: Posm atrati stvari tako znailo bi posmatrati
odvie utanano.
HAMLET: Ni najm anje, vere mi; nego ii sa dovoljno
oseanja mere i verovatnoe koja bi nas vodila otprilike ovako: Aleksandar je umro; Aleksandar je
sahranjen; Aleksandar se vraa u prainu; praina
je zemlja; od zemlje pravimo blato. P a zato od tog
blata, u koje je on pretvoren, ne bismo mogli zaepiti
kakvo bure piva?
Carski je Cezar umro, posto prah,
Cuva rupu, vetra da ne ude dah.
O, to ta zemlja to svetu dava strah,
Zakrpa zidu u isti je mah?
mir! Sklonimo se. Evo ide kralj.
(Ulaze svetenici u povorci: les Ofelijin; za njim Laert
i tubalice Kralj i Kraljica sa svitom itd.)
Kraljica? Sav dvor? Za kim idu to?
Pa s tako krnjom pratnjom ? Ovo znai
Da je les koji prate oduzeo
Oajnikom rukom ivot sebi sam;
A ugledna je linost bila to.
Uklonimo se malo, da vidimo.
(Povue se u stranu s Horacijem.)
LAERT: Hoe li biti jo kakvog obreda?
HAMLET: Ovo je Laert, vrlo otmen mladi.
Pazi.
LAERT: Ima li jo to da se svri?
PRVI SVESTENIK: Pogreb je bio veliki koliko
Doputenja bee za nj. Je r njena smrt
Sum njiva bee; i da visa vlast
Nije nad kanonom bila, ona bi
135

U nesvetanoj zemlji leala

Do poslednje trube; mesto molitve
Kamenje, ljunak bacali bi na nju.
ovdg su joj doputeni vend,
I devojako cvee' i sahrana
Sa zvonima i !.

-- ----Vise nema
LAERT:
Nita da se radi?
PRVI SVESTENIK:
Nema vise ta.
Obesvetili bi slubu posmrtnu
Pojanjem opela, Requiem-a njoj,
Ko duama u m iru preminulim.
LAERT: Poloite je u zemlju, i neka
Iz njenog lepog tela precistog
Izniknu IjublteTICaem ti,
Okrutni pope, moja sestrica e
U andelskom horu biti, dok e ti
Urliui leati.76
HAMLET:
Sta! Lepa Ofelija!
KRALJICA: Najsladoj slatko; zbogom otila!
Cvetu cvee.
(Posipa je cveem.)
Ja m iljah bie moga Hamleta,
Pa da ti kitim, mila devojko,
Postelju branu, a ne hladni grob.
LAERT: O trostruk jade, padni deset puta
Trostruko na onu glavu prokletu,
iji ti zloin najsvetliji um
Oduze! Zemljo, budi strpljiva,
Dok je jo jednom ne zagrlim ja!
(Skoi u grob.)
Gomilajte zemlju na m rtvu i na ivog,
Dok od te ravni ne naraste breg
Vii no stari Pelion,77 il glava
76 u paklu
77 Pelion je planina u Tesaliji, uvena u grkoj mitologiji kao
postojbina kentaura.
136

Nebeska plavog Olimpa!

HAMLET (prilazei):
Ko je taj,
Ciji bol tolikom snagom govori,
Sto alosna mu re zaara zvezde
U letu, te su stale sluati
Ranjene udom? A ovo sam ja,
Ja, Danac Hamlet.
(Skoi u grob.)
LAERT:
Odnese!

Nek ti duu vrag

(Rve se s njim.)

HAMLET:
Loa molitva ti ta!
Molim te, skidaj prste mi sa grla!
Jer mada nisam ni uan ni brz,
U meni je ipak neto opasno,
Od ega se mudro bojat. Dole ruku!
KRALJ: Razvadite ih!
KRALJICA:
H am lete! H am lete!
SVI: Gospodo!
HORACIO:
Dobri knee, stiajte se!
(Pratioci ih razdvoje i oni izadu iz groba.)
HAMLET: Ah, boriu se s njim za ovu stvar
Dok trepavice moje ne klonu.
KRALJICA: Za koju stvar, moj sine?
HAMLET:
Voleo sam
Ofeliju. Brae etrdeset hiljada '

Sa svom mnoinom svoje ljubavi

Dostigli ne bi moju. Sta bi t i "
Uinio za ?
KRALJ: Laerte, on je lud!
KRALJICA: Za ime boga, ostavte ga vi!
HAMLET: K rista mu, kai ta bi inio?
Bi gladovo, plako, bi 1 se tukao?
Bi kido sebe, bi li sire pio?
Krokodile jeo? Vidi, a ja bih.
Jesi li doao ovamo da slini,
137

Da prkosi meni skau u njen grob?

Da se sa njome sahrani? I ja u!
A kad brblja o bregovima,
Nek' milione ari na nas bace,
Dok naa hum ka pre svoje tem e
O
zonu ognja, uini da Osa78
Bude kao prosta bradavica. Sta,
Razmetati se vikom, i ja znam!
KRALJICA: Ovo je isto ludilo. Jo malo
Ovako e biti u nastupu tom;
Pa zatim, krotak ko golubica,
Kad zlatne svoje tiie izlee,
U utanju e sedeti pogruen.
HAMLET: Cujte, gospodine, kaite mi uzrok
Sto vi ovako sa mnom postupate?
Ja sam vas vazda volo; al ta mari!
Moe se H erkul nam uiti vas,
Maukae maka, urlikae pas.
(Ode.)
KRALJ: Molim te, Horacio dobri, pazi na nj.
(Horacio odlazi.)
(Laertu)
Nek razgovorom naim prole noi
Ojaate svoje strpljenje. Mi emo
Ubrzati odmah stvar. Dobra Gertrudo,
Vi pripazite malo sina svog.
Ovaj grob e ivi spomenik da ima;
A m irni asi doi e nam skoro.
Strpljivo do tie postupati valja.
(Odu.)

78 Osa je planina u Grkoj.

138

SCENA DRUGA
Dvorana u zamku
(Ulaze Hamlet i Horacio.)
HAMLET: Toliko o tom. Videe sad dalje.
Ti se opominje okolnosti svih?
HORACIO: Seam li se, knee?
HAMLET:
U srcu mom bee
Neka borba to mi ne davae sna;
Oseah se kao okovan buntovnik.
Brzo, nek5 je slava ba brzini toj;
Jer priznajmo da nam naa lakoumnost
Poslui katkad, kad nam izblede
Plano vi duboki; uimo se tom
Da postoji neko boanstvo to vlada
Ishodima naih nam era ma kako
Da smo zamislili njih.
HORACIO:
To je sasvim
Izvesno.
HAMLET:
Skoim iz moje kabine
Ogrnem ogrta pomorski, pipaju
U mraku, da ih nadem, i to uspeh.
Uzmem njin sveanj, pa se tad povuem
Opet u svoju sobu. Tako drsko,
Da mi strah na utivost zaboravi,
Ja glavni njihov nalog raspeatim:
I naem o, kraljevskog podlatva! u njem u
Izrian nalog, nakien sa mnogo
Razloga raznih to se odnose
Na bezbednost Danske i Engleske, kao
I na strane stvari, ako budem iv
Da to, proitavi, i bez oklevanja
Bre no sekiru to bi naotrili
Odseku moju glavu.
HORACIO:
Je 1 moguno?
HAMLET: Evo proitaj, kad si dokoniji.
hoe da uje ta uradih ja?
HORACIO: Molim vas.
139

HAMLET: Uhvaen tako u lupeku mreu,

Pre no to bih prolog posm atranja dao
Mozgu svom, on pree na delo. Ja sednem;
Smislim nov nalog; napiem ga lepo.
Nekad sam smatro, nai dravnici,
Da je prostota lepo pisati,
I muih se da se odviknem od tog;
Ali mi je sad to dobro dolo ba.
Hoe da uje ta sam sroio
Otprilike?
HORACIO:
Hou, dobri knee moj.
HAMLET: Od strane kralja molbu ozbiljnu.
Poto je engleski kralj klevetnik m u veran,
I da bi ljubav cvetala me njim a
K6 palma; da bi m ir nosio svoj
Venae od ita; da bi veza njinog
P rijateljstva bila vra, i jo mnogo
Sve takvih da bih velike vanosti,
On treba, im vidi sadraj ovoga,
Bez kraeg ili dueg prem iljanja,
Da donosioce pogubi nenadno,
Ni za oprotaj im ne dajui as.
HORACIO: A kako ste zapeatili?
HAMLET:
Kako?
Ba u tom se prst neba pokazo.
U kesi mi bee moga oca ig,
Sto kalup je za danski peat bio.
Uvijem pismo ko to prvo bee,
Potpiem, udarim peat i ostavim
Na isto mesto. Prom enu nije niko
Mogao da zapazi vise. Drugi dan
Na pomorski je boj nastupio;
A zatim dode ono to ve zna.
HORACIO: Tako su Gildenstern i Rozenkranc pali?
HAMLET: Pa oni su se, dragi moj, predali
I udvarali se isto ovom poslu.
Oni moju savest ne uznemiruju.
Nametljivost je donela im pad.
Opasno je kad se slabi utakne
U gnevan dvoboj monih protivnika
Izmeu zamaha, m e vrhove maa.
140

HORACIO: Kakav je to kralj?

HAMLET: Misli da mi nije slobodno da tog
Sto mi^ubi oca? a jn a te r jagrlja,
Sto se m effpresto i med moje nade
Uguro, udicu na moj ivot sam
Bacio, pa jo s podlou tolikom,
Da ne bi savesno bilo ovom rukom
Nagraditi ga? I zar ne bih bio
Proklet kada bih pustio taj ir
Na naem telu da raste daljim zlom?
HORACIO: Iz Engleske e on doznati brzo
Kakav je ove stvari bio kraj.
HAMLET: Bie to brzo. Interval je moj;
A ovekov ivot dok kaem jedan tek.
veoma alim, dobri Horacio,
Spram Laerta to se zaboravih ja.
Vidim, dodue, i njegovu kob
U slici svoje. Traiu oprotaj.
AT razm etanjem tugom me je zbilja
Bacio u straan gnev.
HORACIO:
Mir, ko je to?
(Ulazi Ozrik.)
OZRIK: Vase gospodstvo nam je dobrodolo natrag u
Dansku.
HAMLET: Ponizno vam hvala, gospodine. (Horaciju)
Poznaje li ti ovoga vodenog komarca?
HORACIO: Ne, dobri knee.
HAMLET: Utoliko vise nade za tvoj spas, jer greh je
poznavati ga. On ima mnogo zemlje, i to plodne.
Neka jedna ivotinja bude gospodar ivotinje, njene
e jasle stajati uz kraljevu trpezu. On je svraka
i, kao to rekoh, raspolae silnom neistoom.
OZRIK: Dragi knee, ako je vase gospodstvo dokono, ja
bih vam saoptio jednu stvar od strane njegova velianstva.
HAMLET: Prim iu je, gospodine, sa svom panjom svoga
duha. Stavite svoju kapu na njeno mesto; ona je za
glavu.
OZRIK: Zahvaljujem vaem gospodstvu; veoma je toplo.
141

HAMLET: A ne, verujte mi, veoma je hladno; duva severac.

OZRIK: Zaista je prilino hladno, gospodaru.
HAMLET: Ali ipak mi se ini da je zaparno i toplo; ili
moja priroda . . .
OZRIK: Da, preterana zapara je, knee, kao da je ne
znam ni ja sam da kaem. Ali, gospodaru, njegovo velianstvo mi je naredilo da vas izvestim, da
je ono poloilo veliku opkladu na vau glavu. Stvar
je, knee, u ovome.
HAMLET: Molim vas samo, ne zaboravite . . .
(Hamlet mu daje znak da stavi kapu na glavu.)
OZRIK: Neka, dobri gospodaru; to je radi moje line
udobnosti, verujte. Tu skoro je, gospodine, doao na
dvor Laert; to je, verujte mi, savren gospodin, pun
najlepih osobina, vrlo otmenog ponaanja i sjajne
spoljanosti. I odista, govorei o njem u kako treba,
on je itava karta ili kalendar otmenoga sveta; jer
ete u njem u nai koji bilo deo sveta koji bi jedan
plemi eleo da vidi.
HAMLET: Gospodine, njegove oznake ni malo ne trpe
zato sto ih odredujete; iako znam da bi njihov inventa r zbunio aritm etiku pamenja, a ipak je izostao s
pogledom na brzinu njegovih jedrila. Ali, s istinitom
pohvalom, sm atram da je njegova dua tako bogata
roba, a njegova unutranjost toliko retka i dragocena, da bismo joj, verno oslikanoj, nali slinu jo
samo u njenom ogledalu; a svaki koji bi ga hteo
podravati bio bi samo senka i nita vise.
OZRIK: Vase gospodstvo govori o njem u s potpunom nepogreivou.
HAMLET: Ali emu sve ovo, gospodine? Zato bismo
uvijali toga izvrsnog plemia u tm uu naih slabih
pohvala?
OZRIK: Gospodaru?
HORACIO: Zar se ne bismo mogli sporazumeti razumljivijim jezikom? Vi biste, gospodine, to svakako
mogli.
HAMLET: Sta znai vae spom injanje toga gospodina?
142

OZRIK: Laerta?
HORACIO (po strani Hamletu): Njegova kesa je ve ispranjena. On je sve svoje zlatne rei ve potroio.
HAMLET: Da, gospodine.
OZRIK: Ja znam da vi niste neobaveteni.. .
HAMLET: Zeleo bih, gospodine, da govorite istinu; ali,
vere mi, kad biste je kazali, to za moju linosti ne
bi bilo osobito pohvalno. Dakle, gospodine?
OZRIK: Vi niste neobaveteni kakvom izvrsnom vetinom
raspolae L a e rt. ..
HAMLET: To ne bi mogao rei, sem da se ogledam s njim
u toj izvrsnoj vetini; jer dobro poznati nekoga oveka, znai poznati samoga sebe.
OZRIK: Mislim u pogledu_n j ego voga oruja, gospodine.
Po glasu koji uiva u svojoj vetini nema sebi ravna.
HAMLET: Sta mu je oruje?
OZRIK: Rapir i no.
HAMLET: To su dva oruja; ali, dobro.
OZRIK: Kralj se, gospodine, opkladio s njim u est arapskih konja; a on je, mislim, zaloio est francuskih
rapira sa celim priborom, kao pojasom, kaiima i
tako dalje. Tri od tih bedrenjaka,79 vere mi, veoma su
lepi za oko i vrlo su zgodni za drke; divni su ti bedrenjaci i vrlo bogato ukraeni.
HAMLET: Sta vi zovete bedrenjacima?
HORACIO (Hamletu): Znao sam da ete m orati zatraiti
objanjenje pre no to ste to i uinili.
OZRIK: Bedrenjaci su, gospodine, kaii.
HAMLET: Izraz bi bolje odgovarao predmetu, kad bismo
mogli nositi to po bedrima. A donde, volio bih da
budu kaii. Pa onda: est arapskih konja za est fran
cuskih rapira sa priborom, i tri vrlo bogata ukraena
kaia! To je francuska opklada protiv danske. Zato
je to, da upotrebim vau re, zaloeno?
OZRIK: Kralj se, gospodine, kladi da vas on u dvanaest
napada ne^nadm aiti^ tri puta "vise nego vi njega.
79
Svaki rapir je imao opasa i kaie ili -bedrenjake- o kojima
je visio. Gdzdavci su, a osobito oni koji su nosili dugake rapire,
pridavali veliku vanost kvalitetu tih kaia.
143

Laert se kladio sa dvanaest na devet80 i odmah bi

moglo doi do utakmice ako bi vase gospodstvo dalo
blagonakloni odgovor .. .
HAMLET: A ako bih ja odgovorio: ne?
OZRIK: Ja mislim, knee, da stavite svoju linost za ogled
prema njemu.
HAMLET: Gospodine, ja u etati ovuda po dvorani. Sada
je vreme moga dnevnog odmora; i, ako je njegovome
velianstvu po volji, neka donesu oruje; ako gospodin pristane i kralj ostane pri svojoj nameri, ja u
dobiti opkladu za njega, ako mogu; ako ne, neu
dobiti nita sem svoje sramote i suvinih udaraca.
OZRIK: Hou li tako da izvestim?
HAMLET: U tom smislu, gospodine, a s ukrasim a koji se
vaoj prirodi dopadnu.
OZRIK: Preporuujem svoju odanost vaem gospodstvu.
HAMLET; Sluga, sluga sam. (Ozrik ode.) Dobro ini to se
sam preporuuje; je r mu ni jedan tud jezik ne bi
uinio takvu uslugu.
HORACIO: Taj vivak otra s ljuskom81 na glavi.
HAMLET: Taj se udvarao bradavici svoie m atere pre
no to bi je uzeo da sisa. Tako je i on (kao i mnogi
sa takvim vaspitanjem , za kojima, znam, ovo nitavno doba luduje) primio samo modu vrem ena i spoIjanju odeu drutvenog optenja, neku vrstu povrnog, m ehurastog znanja koje njega i njem u sline
prenosi preko najdubljih i najzam renijih miljenja.
Ali duni samo u njih, ogleda radi, i m ehur e se
rasprsnuti i videe se da su oni pleva a ne ovejano
ito.
(Ulazi jedan plemi.)

poruku da ga oekuje u dvorani. On me alje da bi

doznao da li vam je po volji da se ogledate s Laertom
ili ete odloiti za docnije.
HAMLET: Ja sam veran svojim odlukama. One se slau
sa kraljevim eljama; ako je raspoloen, ja sam gotov, sad ili kad m u drago, s pretpostavkom da budem
sposoban kao sad.
PLEMI: K ralj, kraljica i svi ostali silaze ovamo.
HAMLET: U dobri as.
PLEMI: K raljica eli da progovorite koju nenu re sa
Laertom pre nego to ponete borbu.
HAMLET: Ona mi daje dobru pouku.
(Plemi izlazi.)
HORACIO: Vi ete, knee, izgubiti ovu opkladu.
HAMLET: Ne verujem. Od njegova odlaska u Francusku
ja sam se stalno vebao. Dobiu, blagodarei povoljnim u slo v im ak o je mi on daje. Ali, ne moe pojm iti kako mi je teko oko srca. No ipak, ne mari!
HORACIO: Ali, dobri gospodaru" 77
HAMLET: To je prosta budalatina; ali oseam neku vrstu
slutnje koja bua.znemirila^zenu.
HORACIO: Ako vam srce ne m ari a neto, posluajte ga.
Ja u Ih presresti na putu i reH cu Im Ha vafe nije
dobro.
HAMLET: Nigosto. J^^ k o sin ^ g red sk azan jim a. Ima nekog
providenja 1 u padu iednog \7 '^,
nee biti posle; ako ne b u d e s a l f ' riee
sad,* jpak.
biti posle. 'B iti spreman, je isve.
Kad neko ne zna ta ostavlja," STa hi^f! ako rano

PLEMI: Gospodaru, njegovo velianstvo kralj vam se preporuio po mladome Ozriku, koji mu je doneo vau

(Ulaze Kralj, Kraljica, Laert, plemii, Ozrik i drugi pratioci

s maevima i rukavicama. Sto sa bocama vina.)
K R A LJ: Ovamo, Hamlete, prim i ovu ruku.

80 Dvoboj je imao da traje dok jedan od uesnika ne zada

dvanaest uspelih udaraca. Kralj se kladi da Laert nee uspeti da
zada dvanaest uspeldh udaraca na Hamletovih devet, Laert se kladi
da hoe.
81 Horacio pod ljuskom misli na kapu koju je Ozrik najzad
stavio na glavu. Smatralo se da vivak, im se izlee, tri tamo-amo jo dok mu je ljuska na glavi. Uporediti koga sa vivkom
znailo je smatrati ga drskim, uobraenim i neiskrenim.

(Kralj stavlja Laertovu ruku u Hamletovu.)

HAMLET: Oprostite mi, uvredio sam vas.
Ali kao plemi, oprostite mi vi.
Svi prisutni ovde znaju, gospodine,
A jamano ste uli, da sam kanjen

144

145

Bolnim rastrojstvom . Za sve to uradih

I ime grubo izazvah vam ast,
Prirodu vau i va gnev, ja ovde
Objavljujem : to je ista ludost bila.
Uvredi Ham let Laerta? Ham let ne!
Ako je Hamlet izvan sebe sam,
To nije on, a Laerta uvredi,
Onda to ne ini Hamlet, Hamlet ne.
Pa ko to radi? Ludost njegova.
A kad je tako, Hamlet je uvreden.
Ludost je duman sirotog Hamleta.
Gospodine; u 'ovunn&kupu lu-----Nek me nepriznanje nam em oga zla
Pred plemenitim vaim oseanjem
Izvini kao kad bih bacio
Svoju strelu preko kue, pa onda njom
Pogodio svoga brata.
LAERT:
Ja sam tim
Zadovoljan u dui, zbog koje bih
U ovom sluaju najvie i trebo
Na osvetu biti gonjen. AT s pogledom
Na ast, ja stojim uspravno i neu
Jo da se mirim, dok neka starija
Gospoda priznate asti mi ne dadu
Glas za pomirenje, pa da imam tad
Neukaljano ime. Do tog asa
Ja ponuenu vau ljubav primam
Ko ljubav, i neu da uvredim nju.
HAMLET: Tu izjavu prim am srdano, i rado
Za opkladu u boriti se bratsku.
D ajte nam oruje. H ajte!
LAERT:
Jedno meni!
HAMLET: Ja u vam biti oruje, Laerte.
U mom neznanju vaa e vetina,
Ko zvezda kakva kroz najcm ju no,
Ognjeno da zablista.
LAERT:
Gospodine,
Vi mi se rugate.
HAMLET:
Ne, ove mi ruke.
KRALJ: Ozrie mladi, maeve im daj.
Opkladu znate, sinove Hamlete?
146

HAMLET: Vrlo dobro, kralj moj. Vaa je milost

Na slabi ju se stranu kladila.
K R A LJ: Ne bojim se za to. Gledao sam vas oba.
On je bolji, ali dobitak je nas.
LAERT: Ovaj je teak; dajte drugi ma.
(Uzima drugi mad.)
HAMLET: Ovaj je dobar. Jesu li maevi
Iste duine?
(Sprem aju se za borbu.)
OZRIK:
Da, moj dobri knee.
K R A LJ: M etnite ae vina na taj sto.
Kad Hamlet prvi ili drugi udar da,
1 ako trei udar odvratu
Nekr~sa svjh kuIaTgrunu topOvi:
Hamletovu e boljem^dahu krali
Napiti, u asu biser baciti
Skuplji no to siTredom etir kralja
U danskoj kruni nosila. Dajte ae!
I neka bubanj trubi govori,
Truba topovima to napolju stoje,
Topovi nebu, a nebesa zemlji:
Sad kralj napija Hamletu! Ponite.
A vi, sudije, otro pazite.
HAMLET: Napred, gospodine.
LAERT:
Napred, knee.
HAMLET:
Jedan!
LAERT: Ne.
HAMLET: Sudije!
OZRIK:
Udar, sasvim jasan udar.
LAERT: Dobro. H ajd opet!
KRALJ:
Stanite, da napijem,
Hamlete, ovaj biser tvoj je. Evo,
U tvoje zdravlje!
(Trube i topovi iza scene.)
Podajte m u au.
147

HAMLET: Da dovrim ovaj ogled. Ostavite

Zaas u stranu. H ajte!
(Borba.)
Sta velite?
Drugi udar.
LAERT:
Dodirnut, dodim ut,
Ja priznajem.
KRALJ:
Na e pobediti^m r
KRALJICA: On je gojazan i kratkoga daha.
Evo ti moga
Istrljaj elo, kraljica najpija
Za tvoju sreu, Hamlete]
HAMLET:
Dobra gospo!
K R A LJ: Gertrudo, ne p ij!
KRALJICA
Hou, kralju moj.
Dopusti, molim te.
KRALJ (za sebe): To je otrovana aa;
kasno je ve.
HAMLET:
Ja jo ne smem piti,
Gospo. Odmah u.
KRALJICA:
Da ti ubriem lice!
LAERT: Pogodiu ga, kralju sad.
K R A LJ:
Ne drim.
LAERT (za sebe): Pa ipak mi se savest protivi.
HAMLET: H ajd, za trei, Laerte. Vi se samo
Igrate. Molim vas, napadnite svom
Zestinom svojom. Bojim se da vi
Pravite sa mnom alu.
LAERT:
Tako zar
Kaete? H ajd!
(Bore se.)
OZRIK:
S obe strane nita.
LAERT: Sad u vas.
(Laert rani Hamleta?2 Zatim u raspaljenosti borbe, prom ene rapire, i Hamlet rani Laerta.)
82 Laert rani Hamleta za vreme prekida borbe.
148

K R A LJ:
Rastavite ih !
Izbezumili se!
HAMLET:
Ne, hajdete opet.
(Kraljica padne.)
OZRIK: G ledajte tamo na kraljicu, ho!
HORACIO: Sa obe strane krv. Kako ste, knee?
OZRIK: Kako ste, Laerte?
LAERT:
Ko u zamci uk.
Ozrie, ja sam pravedno ubijen
sopstvenom svojom podlou.^
HAMLET:
Kako je
Kraljica?
K R A LJ:
Pala u nesvest videi
K rvava oba.
KRALJICA:
Ne, ne, nego pie.
O, dragi Hamlete moj, napitak, pie . . .
Ja sam otrovana.
(Umre.)
HAMLET:
O zloinstva! Ho!
Zatvorite vrata! Izdaja! Da vidim!
(Laert pada.)
LAERT: Ona je ovde. Vi ste ubijeni,
Hamlete. Nikakva medicina sveta
Spasti vas nee. U vama nema jo
Ni za po sata ivota. Orue
To izdajniko u ruci vam je tu,
Nezatupljeno i jo otrovano.
Prevara se protiv mene okrenu.
Gle, evo gde leim, da se nikada
Ne dignem vise. Ne mogu vise. Kralj,
Kralj je svemu krivac.
HAMLET:
Sta, otrovan vrh?
Onda na svoje delo, otrove!
(Ubode Kralja.)
SVI: Izdaja! Izdaja!
KRALJ: Odbranite me, prijatelji! Ja sam

Jo samo ranjen.
HAMLET:
Evo, ti, rodoskvrni,
Ubilaki, prokleti kralju. Ispij
To pie! Je li tu taj biser tvoj?
Idi za mojom materom!
(Kralj umire.)
LAERT:
Posluen
Po zasluzi. Otrov spremio je sam.
Oprostimo jedan drugom, Hamlete.
Moja i moga oca sm rt na tebe
Ne pada, ni tvoja na mene.
()
HAMLET:
Nek5 nebo
Spase te od toga! Idem za tobom.
Ja mrem, Horacio. Nesrena kraljice,
Zbogom! A vi, to izgledate bledi
I drhtite ovde pred nesreom ovom;
Vi, to ste samo nemi posmatrai
Ovoga ina, kad bi im6 kad . . .
Ali smrt, taj surovi straar, taan je
Kada nas hvata! O rekao bih vam . . .
AT neka stoji. Ja mrem, Horacio,
Ti ivi; pa priaj neobavetenim
O
meni i mojoj stvari pravedno.
HORACIO: Nemojte ni aska verovati to;
Je r ja sam vise Rim ljanin starinski
No Danac. Jo je ostalo pica tog.
(On uzima au.)
HAMLET (ustaje): Ako si ovek, daj mi au tu.
Ostavi; neba mi, ja u je uzeti.
(Hamlet baca au na pod i pada.)
Dobri Horacio, kakvo ranjeno
Ime bi posle mene ostalo,
Kad se nita ne bi znalo. Ako ikad,
Ikada srcu tvome bejah drag,
Veitoj srei nemoj ii jo,
150

U grubom svetu ovom vuci dah

Tegobno, da moju povest pripoveda.
(Mar i pucnjava u daljini; Ozrik izae.)
K akva je ovo ratna uzbuna?
OZRIK (vraajui se): Mladi Fortibras iz Poljske pobedno
Ide i engleskim poslanicima
Ratni pozdrav daje.
HAMLET:
J a mrem, Horacio.
Moni mi otrov savlauje duh.
Vesti iz Engleske doiveti neu;
proriem da je mladom Fortinbrasu
Izbor. On ima moj um irui glas.83
Reci m u to, i krupne i sitne
Okolnosti to su izazvale slom
Ostalo je utanje.
(Umre.)
HORACIO: Plemenito jedno srce prepue.
Dobru no, dobri knee! Horovi
Andela nek ti otpevaju mir.
(Mars iza scene.)
Otkuda dobo dolazi ovamo?
(Ulaze Fortibras i engleski poslanici, sa bubnjevima,
zastavama i pratnjom.)
FORTIBRAS: Gde je taj prizor?
HORACIO:
Sta bi* eleli
Da vidite? Jad, il udo? Sve je tu.
FORTINBRAS: Ta gomila vie: pokolj! Gorda smrti!
Kakva je bliska svetkovima to
U paklenoj ti eliji, te sad
Kneeva tolko jednim mahom tek
Krvavo tako pobila si ti!
PRVI POSLANIK: Prizor je grozan, a izvetaj na
83
Poto je Klaudije mrtav, Hamlet je sada de facto kralj. Po
ondanjoj ustavnoj teoriji, glas vladajueg monarha uticao je na
odreivanje naslednika pres tola.
151

Iz Engleske je doo prekasno.

Gluve su ui to bi nas sluale
Kad priamo da smo izvrili nalog.
Da Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi,
Gde emo nai za sebe zahvalnost?
HORACIO: Iz njegovih usta ne,84 i kad bi imo
Jo moi ivota, da vam zahvali.
On nije njinu naredio smrt.
AP kad ste ba na krvav udar taj
Prispeli amo, vi iz poljskog rata,
A vi iz Engleske, izdajte nareenja
Da ova tela budu izloena
Na pozornici posm atranja radi;
I pustite me da svetu ispriam,
Koji jos ne zna kako bee sve.
Tu ete uti za dela svirepa,
Neprirodna, krvava, za sluaj
Sudbine, za um orstva sluajna,
Za sm rti zbog lukavog ili nametnutog
Povoda, i na kraju svega toga, jo
O pianovima tajnim to padoe
Na glave svojih tvoraca ba.85 Sve
Ispriau vam verno.
FORTINBRAS:
Pohitajmo
Da ujemo i odabrane sve
Da pozovemo nek uju, na skup.
Sto se mene tie, ja prihvatam s tugom
Svoj srean udes. I ja imam jo
Starinska neka prava u toj zemlji,
Sto sluajem srenim mogu trait sad.
HORACIO: I o tome u imati povoda
Da govorim, i to iz usta onoga
Cij e glas druge za sobom povui.
AP pourite da to odmah izvrimo

Dok duhovi su divlje uzbunjeni,

Da ne bi dolo vise nesree
Zbog zabluda ili zavodenja.
FORTINBRAS:
Neka
Cetir kapetana iznesu Hamleta
Na estradu, kao ratnika. Je r on bi
Pokazao se zbilja, pravi kralj,
Da osta u ivotu. A u pratnji
Nek* vojnika svirka i obredi ratni
Za njega glasno progovore sad.
Nosite tela. Ovaj prizor tuan
Za bojite lep je, a ovde je ruan.
H ajte, naredite vojnicima paljbu!
(Posmrtni mars. Izlaze nosei leeve. Zatim se uje topovska paljba.)

8/1 Ne iz usta kralja Klaudija.

85 Dela svirepa, neprirodna krvava. Ovo se odnosi na kra
lj ev rodoskvrni brak i ubistvo njegovog brata. Sluaj sudbine od
nosi se na Ofelijinu smrt. Umorstva sluajna odnosi se na Polonijevu smrt. Smrt zbog lukavog ili nametnutog povoda odnosi na
smrt Rooenkranca i Gildensterna. Promaeni planovi. . . odnosi se
r>a pogibiju koja se sada desila.
152

153