Adept zatija

Kada je Solon u Sardu posetio bogatoga Kreza ovaj ga po

obiaju provede kroz sve svoje riznice ispunjene
svakovrsnim blagima. Potom ga upita, poznaje li kojeg
oveka srenijeg od njega. Solon mu odgovori da zna, da
je to njegov sugraanin Tel, estit ovek, koji je ostavio
uglednu decu, ivot nije proveo u oskudici, a umro je kao
junak branei svoju domovinu. Gizdavi Krez ga sa
uenjem pogleda, mislei da je Solon neki udak im
pretpostavlja sudbinu jednog obinog puanina njegovoj,
prelivenoj bogatstvom i slavom. No, pribere se i opet
upita, zna li posle toga Tela nekoga srenijeg od njega.
Solon odgovori da zna Kleobisa i Bitona, brau koja su se
istakla svojom sinovskom i bratskom ljubavlju prema
majci. Oni su, videvi da volovi ne dolaze, sami stali pred
kola, upregli se u jaram i odvezli majku do Herinog hrama;
sugraani su je nazivali srenicom, a ona se radovala.
Sutradan su ih pronali mrtve, skonane bez tuge i boli, od
tolike slave. A, nas, upita ve razgnevljeni Krez, ne
ubraja nikako meu srenike? Solon, ne hotei mu
laskati ni dalje potpirivati jarost, odvrati: Kralju Liana,
Helenima je bog u svemu dao umerenost i zbog te
umerenosti ima u nas neka plaha, kako se ini, narodska
mudrost, ne kraljevska ni sjajna: ta mudrost, videvi kako
se u ivotu svakojako menja srea, ne da oveku da se
uznosi sadanjim blagodetima niti da se divi srei ljudskoj
dok jo ima vremena da se ova preokrene. Svakome se,
naime, primie nesigurna i promenjiva budunost, a kome
bog do kraja daruje povoljan uspeh, toga drimo srenim.
Hvaliti pak iju sreu dok je jo iv i u ivotu se izlae
opasnostima nije sigurno i vredno, kao ni proglasiti koga
slavodobitnikom usred naticanja i ovenati ga vencem.

Kasnije, kada je Krez izgubio rat protiv Kira, pao u

zarobljenitvo i vezanog ga vodili na lomau, tri puta
zavapi: O, Solone!