27

Nemaka klasina filozofija - Fihte

FIHTE
IVOT
JOHAN GOTLIB FIHTE roen 1762. godine (u selu Rarnenau u Gornjoj Luici) kolovao se u ulpfortu,
teologij.u studirao u Jeni i Lajpcigu. Bio potom domai uitelj na raznim mestima. Upaznavi i primivi Kantovu
filozofiju, odlazi u Kenigsberg, gde u Kantu nalazi dobru potporu. Kant mu nalazi dobro mst i m ga u
tampanju prvog dl Kritik aller Of fenbarung tj. Pokusaj kritike svakog otkrovenja, z koje se najpre mislilo d
Kantovo (izilo bez potpisa), kad Kant objavio ime pisca, Fihteu se olo govoriti. Iz Kenigsberga dlazi u
Cirih, gde, rd izdavanja drugih dl, dri predavanje o Kantovoj filozofiji sa sopstvenim preinaenjima. Idue
godine postaje profesor Univerziteta u Jeni, gde razvija veliku akademsku delatnost. Budui odlian gavornik, on
imao velikog uticaja, kao pravi proroki duh radio na robraavanju studentskog ivota. Nesposoban d taktira
sa datim okolnostima, ubrz nailazi na mnoge neprijatelj, te najzad usled poznate "Atheiismusstreit" primoran d
napusti Jenu. (Na konfiskovanje njegovog Filozofskog urnala d strane Vajmarske vlade, Fihte tvrdoglavo odgovara
svojim "lom javnosti zbog optube za ateizam", zatim preti d napustiti Jenu sa kolegama, te se raspra koju
Gete hteo izmiriti diplomatskim putem morala zavriti njegovim dlskom iz Jene. Posle toga, on u Berlinu dri
privatna predavanja. Ali, ulasku Prusa, traio mesto za slobodno delanje, nije ga naao, se najzad vratio u
Berlin, gde za vreme Napoleonove vlade drao svoje uvene Reden an die deutsche Nation tj. Govore nemackoj
naciji. d se potom, d uticajem ovih govora Fihteovih, podie Univerzitet u Berlinu, Fihte mu postade prvi profesor
i rektor; ali uskoro, zbog nekih konflikata, naputa to mesto. U ratu z osloboenje prima se nege ranjenika i umire d
tifusa 1814. godine.
FILOZOFIJA
Fihteovo un etiki idealizam. Da bi omoguio mtodsko izvoenje svih uenja (Kantove filozofije) iz
jednog principa, Fihte postavio kao apsolutni princip il iz koga se imaju razviti sve funkcije um. (Primat
praktinog um nad teorijskim.) Sve forme um ine teleoloki sistem koji uslovljen jednim poslednjim, i najviim
zadatkom. Takav sistem mogu samo tako k bii se celokupno bie um sastojalo u aktivnosti koja s vri radi cilja,
ovaj opet ima osnov u samoj aktivnosti. Tako Fihteov m um sadri u sebi suprotnost zadatka i tenje upravljene
svojim beskonanim pribliavanjem na realizovanje zadatka.
Fihteova mtd metoda protivrenosti, teleoloka ddukcija akcija um sastoji se u tome to se iz
protivrenosti zadataka i prvog delanja javlja potreba drugog zadatka, poto i ovo nedovoljno, treeg i tako nastupa
processus in infinitum ili se vraanjem prvoj radnji zatvara krug radnji. Fihteovo razvijanje forme um iz osnovnog
princiipa iaziva se - dijalektika.
Poto dogmatska metafizika nije u stanju d izvede rdstavu (ideju) iz bia, naroito ne m d rei, rblm samosvesti, mora se Fihteu idealzam tako izvesti d se iz subjekta objasni objekt, iz predstave bie. Specijalni
zdatak filozofije, koji namee i specijalnu metodu, jeste objasniti znanje. Da bi znanje postojalo kao kritiki
sistem, n mr d se shvati kao sistem nunih radnji inteligencije, ali toga rdi filozofija mora poi od jednog stava
koji i u formi i u sadrini sam sobom nuan. stav mora biti izaraz dln, koje ne pretpostavlja nita, im sve z
posledicu. prvobitno i najoptije niim neuslovljeno delanje sastoji se u tome to svest samu sebe zamilja.
Princip filozofije ili ista "samosvest" " postavlja samo sebe". Um postaje aktom samozamiljanja. Um
upravo delanje koje samo sebe stvara i filozofija goni svakog d u sebi proizvede delanje. Iz ovoga akta
samosvesti, koji, rvobitno delanje, ima se izvesti svt predstava i s svojim sdrm i sa svm
formom. Na taj nain izbegnut dogmatizam koji se Kantu prebacuje zbog njegovog uenja stvari sebi. Fihte
veruje d on samo rasvetljava Kantovo uenje trariscendentalnoj apercepciji, mu se kategorije pojavljuju samo ko
funkcione forme iste samosvesti.
Na mesto dotadanjeg shvatanja d delanje uvek pretpostavlja bie, stavlja Fihte svu tezu d svako
bie samo produkt delanja. Njegov metafiziki rinci jeste, delanje bez pretpostavke neem postojeem na kome se
delanje vri.
Postavi svesno samog sebe, mr, d bi drdil samo sebe i d, bi se d svega drugog razlikovalo, d postavi
sebi n suprot Ne-Ja. Ali ovo Ne-Ja ipak uvek neto to se predstavlja, ono postavljeno d svesti i u svesti.
Otuda drugi osnovni Fihteov stav: " postavl Ne-Ja u ".
i Ne-Ja, subjekt i objekt, jesu dve nune prasuprotnosti koje se sadre u aktu samosvesti i koje se mogu
zamisliti samo u odnosu jedne na drugu. to se subjekt ne m zamiisliti; bez objekta, tako se ni objekt ne moe
zamisliti bez subjekta. i Ne-Ja ograniavaju jedno drugo. Otuda trei osnovni stav Fihteov: " i Ne- odreuju
jedan drugog uzajamno". Ako u samasvesti subjekt odreen objektom, onda dat kauzalitet rzlg i se javlja kao
teorijsko; k objekt odreen subjektom, nd dat kauzalitet cilja ili dl i se avlj kao praktino. Shodno
ovome deli se Fihteova Wissenschaftstehre na teorijski i praktini d.
TEORIJSKA FILOZOFIJA
to reno, beskonana i neograniena aktivnost ograniava samu sebe pri svakom specijalnom aktu svesti
koji ima za sadraj. m kakvo Ne-Ja. Ovo Ne-Ja ograniava delatnost , ali n nije nita drugo d funkcija , i to
funkcija kojom samo sebe ograniava. prvobitno rizvoenje kojim se prvi put dobija Ne-Ja u jeste nesvesno,
apsolutno slobodno i bezrazlono, nasuprort svkm svesnom roizvnu koje drn razlozima i pretpostavlja
uvek specijalni predstavni sdr. Tako oseaj kao prvobino Ne-Ja ima, Fihteu svoje poreklo u produktivnoj moi
imaginacije (ne dolazi, dakle, d stvari sebi). Poto empirijska svest n moe saznati kako oseaj postaje (prvobitni

28

Nemaka klasina filozofija - Fihte

akt proizvoenja Ne-Ja nesvesan), to se oseaj mr shvatiti kao apsalutna prapozicija i kao .rizvd dn tun
slobodne; bezrazlon radnje, ije rekl u nadindividualnom . Empirijska svest mogua samo ako dat nn
sadraj. Naivna svest sadraj smatra za svet stvari sebi, dok on samo proizvod jedne nesvesne delatnosti, koja kao
prvobitna teorijska funkcija ini osnov svake empirijske svesti.
to ovako dedukovao oseaj kao optu (bezrazlonu i slobodnu) funkciju nadindividualnog , Fihte, na
osnovu protivrenosti koju u njoj nalazi, konstruie niz nunih formi u koje se rzvi teorijski um, koje odgovaraju
Kantovim formama. sebi beskonana aktivnost stavlj sebi svuda ograde pomou slobodnih akcija produktivne
moi imaginacije. ri, takvom dlnu, ona ujedno i ograniena, i neogranin. to mogue samo time to n,
stavljajui sebi ogradu, odmah opet prevazilazi. v rln preko ograde (granice) i samo dn aktivnost ,
dakle, predstavljanje koje se sastoji u tome to ini objektom svesti ogradu koju samo sebi postavilo. Refleksija na
oseaj . U refleksiji, se zato i javlja oseaj kao neto to tue svesti, slnje i dato. v se proces
obnavlja. Sa prelazi aktivnost na imaginaciju, sadraj opaaja posmatra se kao slika sa sintetikim urnm
njegovih sastojaka. sadraj odruu kategorije (forme ulnosti, prostor i vreme). Kategorije su Fihteu, dakle,
funkcije moi imaginacije. Aktivnost prevazilazi "sliku" time to kao razum postavlja sliku kao realni predmet, koji u
sebi sadri uzrok aktivnosti oseaja. tegorija kauzaliteta , dakle, osnovna forma aktivnosti razuma. Najzad ,
svojom sposobnou d r preko svake grd koju sebi postavilo dolazi d moi "sun", fiksirajui u
apstrakciji vlastiti sadr i reflektirajui tome.
Bie teorijskog u sainjava ovo kretanje, stavljati uvek sebi granice i ove opet prevazilaziti. Oseaj taj koji tek
mguu razvijanje teorijskog um, ali oseaj bezrazlona granica , i teorijski se n m shvatiti. Teorijski um
ne moe d razjasni zato "" ograniava svoju beskonanu aktivnost slobodnim i bezrazlonim delanjem i time
prouzrokuje proces, koji se nd nuno razvija kroz sve dedukovane forme. Razlog tm mr biti taj to u
svojoj ndbl sutini, paaktine rird. Povod lm teorijskom nizu, prvobitnom oganiavanju u oseaju,
proizlazi iz toga to treba d bude beskonana aktivnost. d bi to bilo, potreban mu tr koji podstie aktivnost
na razvijanje. stavlja sebi granice d bi ih savldl, ono teorijsko d bi mgl biti praktino.
Najdublji karakter Fihteovog ini beskonanost njegove funkcije, beskonanost radnje i teenja. Empirijska
volja nalazi, otpor na koji treba d dlu u Ne-Ja, beskonano teenje istoga nema pred sobom nikakvog otpora i
stoga mr samo sebi d ga postavi. Otuda i njegovo samoogranivn u nesvesnoj predstavi, iji produkt oseaj i
Ne-Ja. Ni praktian um ne moe d razjasni zato pojedinaan sadraj takav kakav se u svesti vl, poto on
slobodna bezrazlona aktivnost, ali se zato m utvrditi kakav um svih tih berazlonih akata iz kojih posta
objektivni svet.
isto ili apsolutno jeste beskonana na samu sebe upravljena aktivnast koja nije entitet nego beskonano
teenje ili nagon. Razlog sveta predstava ili objektivnog, sveta lei u cilju koji se ima ispuniti. v cilj jeste aktivnost, i
to aktivnost koja postoji samo radi sebe, ne rdi ispunjavanja druugih kakvih ciljeva, ova aktivnost samocilj.
Aktivnost k sama sebi cilj nije nita drugo d apsolutno autonomna, moralna aktivnast. Fihteu, dakle, mrlni
zakon, (tj. zahtev delanja koje samo cilj) jeste nagon apsolutnog koji stvara svet.
Tako Fihte (ugledajui se na Kanta) potpuno sproveo primat praktinog nad teorijskim umm (praktini, um
praizvor celokupne stvarnosti). Wissenschaftslevhre nije samo teorija saznanja nego i metafizika. Nni, prvi principi su
d se stvari sebi ne mogu uopte zamisliti, i d osim um, i njegovih nunih rodukata ne m nita, drugo
postojati. Njegava se, filozofija naziva i Identitatsphilosophie, zato to zastupa apsolutni identitet bia sa nunim
radnjama um. Fihte zatim, identifikuje logiku i metafiziku (jo Kant u "Transcendentalnoj logici" smatra sintetike
forme miljenja za zkn objektivnog sveta). Ali odbacujui potpuno stvar sebi, Fihte na mesto metafizike v
stavlja opet apsolutnu metafiziku.
Poslednji razlog stvarnosti lei u "treba". treba d beskonano aktivno. Za pojedinano empirijsko
moralni zakori jeste svest tome d treba d bude isto , tj. beskonano na sebe upravljena aktivnost, iako
empirijsko to nije. Iz te protivrenosti raa se svest beskonanoj patrebi usavravanja. Priroda ima smisla kao
materijal naeg ispunjavanja dunosti. Otuda ne postoji natur-filozofija u obinom smislu, r Fihte nije mogao shvatiti
prirodu kao kauzalni mehanizam, niti pripisati prirodi imanentnu celishodnost. Njegovo shvatanje je teleoloko samo
ukoliko priznaje da priroda, takva kakva je, mora biti stvorena da bi kao otpor mogla omoguiti realizovanje moralnog
zadatka.
ETIKA I PRAVNA NAUKA
U svom delu System der Sitenlehre Fihte postavlja ovaj moralni zakon: Kao to veno "treba" ini praosnov svake
stvarnosti, tako svaka ljudska radnja mora biti upravljena na jedan ideal koji, iako se ne da potpuno postii, mora
odreivati svaki specijalni zadatak ivota. Moralno delanje je ono koje se vri samo radi samag delanja. Radikalno zlo
ljudske prirode je lenjost. ulni nagan ide za udobnou, mirom i uivanjem, moralni za radom i borbom. Maralni ovek
izvruje jedan zadatak samo toga radi da bi u njegovom, izvrenju video nov zadatak.
Svakorn pojedinanom Ja pripada specijalno opredeljenje u velikom planu ispunjavanja moralnog cilja na kome
svi zajedno sarauju: Ovo opredeljenje mora da upozna svaki individuum iz svoje empirijske egzistencije i moralne
svesti, i mora ga staviti za maksamu celokupne svoje aktivnosti. Kategoriki imperativ Fihteov glasi: Radi uvek prema
svom opredeljenju.
Fihte shvata dravu najpre sa policijske strane kao regulaciomu mainu drutvenih asocijacija. Ali je docnije
shvata sve vie kao drutveni organizam i daje najraniju sliku socijalistikog dravnag ideala: drava mora osigurati

29

Nemaka klasina filozofija - Fihte

svakom graaninu pravo da moe iveti od svoga rada. Stoga drava mora uzeti u svoje ruke celokupnu orgnizaciju
rada, a za ostvarenje tog cilja drava mora uzeti u svoje ruke trgovinu sa drugim dravama.
Obaranje policijskih drava u Napoleonavom ratu dalo je povod zasnivanju politikog ivota na moralnoj osnovi.
Fihte svoj osnovni etiki princip sprovodi i ovde, pojedinim nacionalnostima pripada u velikom svetskom planu
zasebno opredeljenje na kome poiva moralno pravo politike samostalnosti. U Reden an die deutsche Nation sprovodi
on to gledite. Nemaki narad ima da ispuni ideal humaniteta, i radi taga je potrebna regeneracija nemakog naroda.
Slobodu e nemaki narod dobiti samo utvrivanjem moralnog ubeenja i davanjem zajednikog obarazovanja. Nacija
se mora vaspitati za svest o dunosni, a pravo i dunost vaspitanja pripada dravi.
FILOZOFIJA ISTORIJE
Osnovno gledite je moralni cilj istorijskog procesa, istorija je proces razvijanja od stanja nevinosti peko greha do
potpune vlade razuma. U prvoj periodi vlada instinkt uma u kome se umno ispunjava prema prirodnom nagonu. Zatim
se u individuumu javlja zakon razuma u vidu autoriteta kome se pokorava ali i osea mogunost da se protiv njega buni
(stanje "poinjanja grenosti"). Sloboda do koje dolazi stvara anarhiju, egoizam i samovolju ("potpuna grenost"). Poto
uvidi bedu toga stanja, individuum poinje upravljati svoju slobodu na pravi cilj i potinjavati je umu vrste (stanje
poinjanja umnosti). Najzad, dolazi "potpuna umnost", individuum svesno potinjava svoju volju moralnom zakonu.
Fihte karakterie istorijsiki razvoj odnosom individue prema vrsti.
FILOZOFIJA RELIGIJE
Apsolutno u Fihteovom uenju je moralni red sveta. Taj red je poslednji osnov svake stvarnosti, poslednji cilj
svakog bivanja. Moralni svetski red je Bog. Ali boanstvo nije bie, nego radnja apsolutnog Ja, ili apsolutna funkcija
moralnog i svetskog reda. I kao takvo ono i stvara svet i upravlja njim. Shvativi tako boanstvo, Fihte je u izvesnom
smislu i ateista, njegovom Bogu ne pripadaju oznnake supstancijaliteta i linost. Bog je, po njnu, apsolutni moralni ideal
koji, iako nikad realno, nosi u sebi razlog svakog realiteta. Naa vera u Boga sastaji se u svesnosti ovoga ideala,
odnosno u istinskoj samosvesti da svaki ovek treba da bude isto Ja, iako u stvari jeste samo empirijsko Ja. Otuda se
Fihteovo uenje moe oznaiti i kao etiki panteizam.
PROMENJENI SISTEM
Pod uticajem romantiara i ilera Fihte u docnijim godinama preinauje svoj filozofski sistem. Ovaj novi sistem
shvataju jedni (na primer, Falkenberg) samo kao dopunu ranijem stemu, kao kupolu na filozofskoj zgradi Fihteovoj,
koja nikako ne protivurei ranijem uenju. Vindelband shvata novi sistem kao bitnu izmenu starog sistema, izvedenu
pod raznim uticajima (romantiara, Jakobija, elingovog Identitatssystema, ponovnog zanimanja Spinozom), te na
mesto "Filozafije delanja" opet dolazi "Filozofija bia". Idealitet beskonanog ten dobija smisao i pojmljivost tek
time to cilj ten najvia stvarnost. Apsalutno znanje od koga polazi Wissenschaftslere jeste apsolutna slika
apsolutnog bia.
Veni nagon "istog" "opteg" , na. km se tek izgrau empirijsko i individualno , mora i u znanju i u
delanju imati prd sbm jedan cilj. Ranije taj cilj bio apsolutno kao nikad nesavreno postajanje, sada - apsotutno
bie i1i g. Bog ili apsolutno bie u venom miru raa svoju odsliku, apsolutno znn, koje sad zauzima mesto istog
teorijskog , ova slika trai d se veno realizira u jednom beskonanom teenu koje se kl s istim
praktimim . Primat praktimog um opet izgubljen: "slika", apsolutno znanje, i meafizikoj egzisteciji i
vrednosti, primrno u od nosu na delatnost. Najvii cilj ivota nije vie "delanje delanja rd" nego realizovanje
boanske praslike. Cilj delanja mir religijske svesti u kojoj se identifikuje sa bnskm dslikom. Gledati Boga i
znati d smo njegova odsliika, jeste cilj kome ima d dovede svaki moralni ivot. Na mesto veitog nezadovoljstva sa
sobom koje povlailo "delanje dln rdi", moralni nagon nalazi sad svoj kraj i zadovoljenje stigavi cilj
religioznog stanja.
Etiki idealizam Fihteov prertvorio se u religijski ideali zam i Wissenschaftslehre sad samo priprema za blaeni
ivot.
FIHTEOV UTICAJ
Prvi filozoski sistem Fihteov, odreen odve njegovom individualnou, nije mogao proizvesti neku Fihteovu
kolu, ni ni neposredno mogao uticati na ostale nauke svojom apstraktnom tendencijom. No zato Fihteov posredni
uti vrlo veliki. uticaj nalazimo u elingu i filozofiji prirode, i z sve dni sisteme, koji proizlaze iz Kanta,
Fihte prolazna stni.