13.

Termika obrada elika

66

13. TERMIKA OBRADA UGLJENINIH ELIKA

13.1. Definicija i postupci termike obrade

T [0C]

Sutina termike obrade je u tome da se izmjenom strukture na odreenoj temperaturi promjene

mehanika, tehnoloka i fizika svojstva polufabrikata i gotovih proizvoda. Opti postupak termike
obrade se sastoji u zagrijavanju komada na odreenu temperaturu, njegovom progrijavanju na toj
temperaturi i hlaenju sa te temperature na sobnu temperaturu. U zavisnosti od vremena progrijavanja i
brzine hlaenja postoje i razliiti postupci termike obrade, koji su obraeni u ovom poglavlju. Na
sl.13.1 dat je grafiki prikaz opte obrade elika.

zagrijavanje
progrijavanje
hlaenje
Slika 13.1. ematski prikaz
opte termike obrade elika
Vrijeme
Pored progrevanja postoji i pregrevanje i pregorevanje. Pregrevanje znai da se elik preterano
dugo dri na odreenoj temperaturi, to dovodi do rasta zrna i pada mehanikih svojstava. Efekti
pregrevanja se mogu ukloniti normalizacijom.
Pregorevanje znai oksidaciju zrna po njihovim granicama, metalni komad ima karakter trajnog
oteenja i jedino se moe pretopiti.
U zavisnosti od temperature progrevanja elika, postupci termike obrade se mogu podeliti na dve
grupe:
1. postupci sa polimorfnom transformacijom,
2. postupci bez polimorfne trancformacije.
U prvu grupu postupaka spadaju:
homogenizacija,
potpuno arenje,
kaljenje,
- normalizacija i
- djelimino meko arenje.

13. Termika obrada elika

67

U drugu grupu postupka spadaju:

- delimino meko arenje,
- rekristalizciono arenje,
- poboljanje i
- visoko i nisko temperaturno otputanje.
13.2.

Homogenizacija

Primenjuje se kod odlivaka u cilju uklanjanja posledica neravnomerne kristalizacije. Kristalizacija sa

obrazovanjem vrstih rastvora obavezno je povezana sa likvacijom. Na slici je prikazan dijagram stanja sa
obrazovanjem neprekidnog niza vrstih rastvora.

Slika 1: Promena sastava vrstog rastvora pri kristalizaciji

U skladu sa dijagramom stanja, sav rastop i kristali vrstog rastvora treba da imaju sastav koji se opisuje
takama preseka izotermske horizontale sa linijama likvidusa i solidusa. Medutim, u realnom sluaju
izjednaavanja sastava kristala vrstog rastvora, difuzija ne protie do kraja. Srednji sastav ovrsle legure na
kraju je jednak sastavu legure I, ali opisani mehanizam ovravanja vodi u realnim uslovima ka dobijanju
likvacione neravnomernosti dva tipa.
Do likvacije dolazi tako, to ranije ovrsle zapremine rastopa na povrini toplotne razmene ili u centru zrna kao i
na glavnim osama dendrita sadre manje drugog elementa. Kasnije ovrsle zapremine dosta su bogatije metalom
B. Usled toga, neravnomernost sastava u zapremini komada (odlivka) dovodi do zonalne, a izdvojenih kristala
do dendritne likvacije.
Za uklanjanje te pojave neophodno je izvriti termiku obradu radi izjednaavanja sastava po celoj
zapremini komada. Prisustvo likvacije dovodi do velikih promena osobina, loeg kvaliteta legura, kao i
eksploatacionih karakteristika: mehanikih ili fiziko-hemijskih osobina (plastinost elika je smanjena, naroito
ako se pojavi nova faza po granicama zrna).
Dendritna segregacija u nizu sluajeva moe biti u potpunosti ili bar u velikom delu odstranjena procesom
homogenizacije.
Homogenizacija (difuziono arenje) se sastoji u zagrevanju do visokih temperatura. Pri tom je brzina
homogenizacije odredena vrednou koeficijenata difuzije koji se nalazi u eksponencijalnoj zavisnosti od

13. Termika obrada elika

68

temperature (vidi glavu III). Zbog toga se za temperaturu homogenizacije bira ona koja je < 0,90-0,95C
temperature solidusa (nekada se uzima i nia temperatura). Homogenizacija elika se odvija u temperaturnom
intervalu od 1100-1250C.
Mogunost izjednaavanja sastava pri arenju u prvom redu zavisi od energije aktivacije procesa difuzije.
to je nia energija aktivacije, time je olakano izjednaavanje sastava. Nepohodno je biti oprezan pri izboru
temperature homogenizacije jer visoke temperature dovode do intenzivnog obrazovanja oksida, to dovodi do
gubitka metala. Koeficijent difuzije ugljenika u austenitu je upravo proporcionalan: exp-(16000/T); koeficijent
difuzije legirajuih elemenata u austenitu proporcionalan je: exp-(30000/T). Na temperaturi, T=727C, ta
vrednost za ugljenik jednaka je (exp-16), a za legirajue elemente (exp-30). Za praktian rad, veliki znaaj imaju
podaci o uticaju brzine hladenja na likvacionu neravnomernost. Na slici je prikazan uticaj pri poveanju brzine,
stepen likvacije raste od vrednosti 1, pri ekstrapolaciji na beskonano malu (nultu) brzinu hladenja, do vrednosti
1,5, pri brzini od 30C/s.

Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b

Zavrno obogaivanje vrstog rastvora metalom B, odvija se usled difuzije atoma tog metala iz tenog
rastopa u kristale vrstog rastvora. Za brzo hladenje prenosi rastop u oblast njegovog postajanja u kristalnom
stanju.Na taj nain, hladenje likvacionog rastopa brzinom veom od kritine definie raspored elemenata
svojstven tenom rastopu, ali u kristalnom stanju. U ovim uslovima nema likvidacije. Uporedivanjem uslova
izjednaavanja sastava pri zonalnoj i dendritnoj likvaciji pokazalo se da su gradijenti koncentracije dc/dx pri
dimenzionom izjednaavanju u sluaju zonalne likvacije sto puta manji u odnosu na dendritnu. Brzina masenog
protoka pri zonalnoj difuziji nije dovoljna za vie ili manje znaajnu homogenizaciju. Izuzetak pravi difuzija
lako pokretljivih atoma u dovoljno tankim presecima. Nakon homogenizacije treba ostvariti lagano hladenje.
Imajui u vidu da se radi o difuzionom arenju, dobija se krupno zrno, to moe da se otkloni daljom preradom.
Radi smanjenja tvrdoe komada i uklanjanja nekih povrinskih defekata, cesto se komadi podvrgavaju
otputanju pri temperaturi 670-680C u vremenu od 1-16 asova.

13. Termika obrada elika

13.3.

69

Potpuno arenje

Temperatura

[C]

Potpuno arenje se izvodi izmeu 850-1000 0C, pri emu se iza progrevanja koristi hlaenje sa
pei (oko 8 0C/s). Rijetko se izvodi, jer se dobija krupno-zrna struktura, pri emu se neistoe izdvajaju
po telu i granicama zrna, to ima za posledicu loa mehanika sviojstva. elik sa ovakvom strukturaom
ima dobru obradivost skidanjem strugotine. Da bi imao dobra svojstva mora se naknadno
normalizovati. Na sl. 13.2 data je oblast potpunog arenja (P).

Homogenizacija-H

Potpuno arenje-P
Acm
G

Kaljenje-K
Ac3
Slika
13.2. ematski prikaz temperaturnih oblasti:
Ac1 arenja i c) kaljenja
a) homogenizacije, b) potpunog

%C

13. Termika obrada elika

70

13.4. Kaljenje
Kaljenje se sastoji u zagrevanju elika 30-50 0C iznad Ac3 linije kod podeutektoidnih elika i
30-50 C iznad Ac1 linije kod nadeutektoidnih elika, progrevanju i brzom hlaenju sa ciljem da se
dobije martenzitna struktura, koja je vrlo tvrda i krta. Na sl. 13.2, u okviru dela Fe- Fe3C dijagrama,
prikazana je temperaturna oblast kaljenja. Kale se ugljenini i legirani elici, koji sadre iznad 0,2 % C,
jer se kod elika sa niim sadrajem C od 0,2 % ne postie komercijalni efekat kaljenja.
0

Ti elici se cementiraju (0,1- 0,25 % C). Kaljenjem se dobija homogen, ali prezasien vrsti
rastvor Fe i C (po bezdifuzionom mehanizmu), koji je vrlo tvrd i krt i ima prostorno centriranu
tetragonalnu reetku, a zove se martenzit. Na sl 13.3 dat je ematski prikaz postupka kaljenja preko
odgovarajuih dvostrukih m i m strukturnih transformacija.

Slika 13.3. ematski prikaz promene strukture pri kaljenju

Oznake na sl. 13.3 su: Z zagrevanje, PG progevanje, K kaljenje, Fe - ferit koji ima z-ck
reetku, fe - austenit koji ima povc-k reetku , M m - martenzit, koji ima z-c-t reetku, Fe
mogui poloaji atoma Fe, C mogui poloaji atoma C.
Dobijeni martenzit je izuzetno tvrd i krt, i takva struktura se mora poboljavati. Poboljavaju se
svi konstrukcioni elici, koji sadre od 0,2-0,6 % C. Poboljavanje se sastoji u zagrevanju elika na
temperaturi od 550-650 0C, progrevanju i hlaenju na vazduhu ili ulju, pri emu se dobija poboljana
struktura, koja ima dobru kombinaciju vrstoe i ilavosti. U praksi se esto koristi postupak beinitnog
poboljanja, koje se sastoji u kaljenju elika u rastopu soli ili metala, koja je zagrejana na oko 300 0C,
pri emu se austenit potpuno transformie u beinit. Beinit je fina struktura sainjena od perlita i ferita.
U beinitnom poboljanju spojene su operacije kaljenja (tj. transformisanje austenita) i otputanja
dobijene strukture kaljenjem, jer se transformacija izvodi na oko 300 0C. To je grafiki prikazano na
sl. 13.4.

13. Termika obrada elika

71

Temperatura

[C]

Poseban vid poboljanja je patentiranje, koje se sastoji u kaljenju eline ice, u rastopu soli ili
metala, zagrejanih na 400-550 0C. Transformacijom austenita, u navedenoj temperaturnoj oblasti,
dobija se struktura finog perlita, ili primarnog trustita. Patentira se elina ica koja sadri 0,5-0,9 % C
i koja se posle patentiranja hladno izvlai, pri emu dobija zateznu vrstou i do 3500 MPa. Od ove
ice se npr., izrauju opruge i ica za klavir. Na sl. 13.3 dat je dijagram izotermalnog razlaganja (IR) za
podeutektoidni elik, pri emu su navedene i krive hlaenja karakteristine za neke od postupaka
termike obrade elika.

Slika 13.4. Dijagram izotermalnog razlaganja austenita (IR dijagram), podeutektoidnog elika
Oznake na sl. 13.3 su sledee: S sferoidit, F strukrura ferita, P - struktura perlita, FP = PT
struktura finog perlita, ili primarnog trustita, GB - DB gornji i donji beinit , +M austenit i
martenzit, M+z martenzit i zaostali austenit, Mp temperatura poetka transformacije austenita u
martenzit, Mk temperatura zavretka transformacije austenita u martenzit (pri transformaciji uvek
zaostane manja koliina austenita).
Linija b2c je linija izdvajanja proeutektoidnog ferita, abb1 linija poetka transformacije
austenita, efg linija zavretka transformacije austenita u neku od navedenih struktura.
1. - Kriva potpunog kaljenja (oko 800 0 C/s), koja obezbjeuje dobijanje martenzita,
2. - Kriva kritine brzine hlaenja (oko 140 0C/s), jer se sa sporijim hlaenjem ne dobija
potpuno martenzitna struktura,
Vrijeme
3. - Kriva beinitnog poboljanja,
4. - Kriva patentiranja
5. - Kriva normalizacije (oko 25 C/s)
6. - Kriva potpunog arenja (oko 8 C/s)

13. Termika obrada elika

72

Kaljeni celici sa veim sadrajem zaostalog austenita skloni su promeni dimenzija i pre konane
obrade se moraju ohladiti na niske temperature (do -60C) radi transformacije austenita u martenzit.
Donja granica intervala kaljenja kod podeutektoidnih elika odredena je pojavom ferita. elik koji se
kali iz dvofazne oblasti a+y dijagrarna stanja elezo-ugljenik sadri u mikrostrukturi pored martenzita
jo i meki ferit (kaljenje sa niskih temperatura).
Hladenje elika sa temperature kaljenja mora se izvriti tako brzo da se prekorai gornja
kritina brzina hladenja i da se postigne potpuno obrazovanje martenzita:
ugljenini elici su kaljivi u vodi i ulju,
legirani elici su kaljivi u ulju,
neki visokolegirani elici su kaljivi na vazduhu.

Zavisnost tvrdoe arenog i kaljenog elika od sadraja ugljenika

Ugljenini elici sa sadrajem ugljenika do oko 0,5%, posle kaljenja ne mogu postii punu
tvrdou elika u kaljenom stanju. Zbog sadraja silicijuma i mangana koji se uvek nalaze u ugljeninim
elicima ova granica se moe pomeriti do oko 0.4% ugljenika.
13.5.

Normalizacija

T [ 0C]

Normalizacija se sastoji u zagrevanju komada 30-50 0C iznad Ac3 linije kod podeutektoidnog
elika i 30-50 0C iznad Acm linije kod nadeutektoidnog elika, progrevanju i hlaenju na vazduhu.
Temperaturna oblast normalizacije (N) data je na sl.13.5 u okviru dela Fe-Fe3C dijagrama.

Acm
S

Ac3

NT

VT

%C
Fe
Slika 13.5. Temperaturnae
oblasti nekih postupaka termike obradeelika,
u okviru Fe-Fe3C

Sutina postupka normalizacije se sastoji u normalizovanju, tj. usitnjavanju veliine zrna

(strukture), koje je nekim prethodnim postupkom postalo grubo, zato to postupak nije bio dobro
voen. Normalizacijom se moe poboljati svaka struktura, koja nema karakter trajnog oteenja

13. Termika obrada elika

73

(pregorelost, prevaljanost, prskotine). Posle normalizacije hlaenje je normalno na vazduhu. Na sl.13.6

dat je ematski prikaz dva postupka normalizovanja iste polazne strukture.

Slika 13.6. ematski prikaz dva postupka normalizacije iste polazne strukture
Oznake na sl. 13.6 su sledee:TPP temperatura polimorfnog preobraaja, PZ polazna
veliina zrna, KZ1, KZ2 - krajnja veliina zrna, A tehnoloki postupak pravilno izvedene
normalizacije, B tehnoloki postupak pogreno izvedene normalizacije.
Normalizacija poiva na dvostrukoj , transformaciji.
13.6.

Meko arenje, ili sferoidizacija

Pod mekim arenjem se podrazumeva dugotrajno dranje elika na temperaturama malo ispod ili
neto iznad Aj-temperature, sa naknadnim laganim hladenjem (10C/h) u cilju prevodenja Fe3C i
karbida u globularni oblik (loptice). Meko arenje ugljeninih elika se vri u intervalu od 650-750C,
si. 62.
Temperature mekog arenja se mogu odrediti prema H.Ruhfusu raunskim putem prema formuli:
tsferoid C=710 + 20Si - 20Mn + 20Cr + 20Mo -20Ni + 20W + 100V.
Formula vazi za sastave elika ako % pojedinog elementa ne prelazi sledee vrednosti:
0,9%C; l,8%Si; 1,1 %Mn; l,8%Cr; 0,5%Mo; 5%Ni; 0,25%V i 2%W.
Cilj ovog arenja je postii strukturu koja je pogodna za kaljenje, mainsku ili obradu
plastinom deformacijom. Posle kovanja, struktura elika sa veim sadrajem ugljenika je preteno
perlitna. Ovakvi elici se teko mainski obrauju, jer se otrice alata brzo troe i tupe na veoma tvrdim
lamelama cementita. Pri dugotrajnom dranju neposredno ispod Aj-temperature, lamele cementita, pod
uticajem povrinskog napona, postepeno prelaze u zrnca. Iz lamelarnog perlita nastaje zrnasti perlit, u
kome su globule cementita proizvoljno rasporeene u feritnoj osnovi. Mainska obrada je znatno
olakana, jer otrica alata see samo ferit, a globule cementita se pri obradi potiskuju u stranu.
Ako se elik lagano hladi sa temperatura koje su samo neto vie od Aj-pri dostizanju Aj-temperature,
karbid se direktno izdvaja u obliku globula na ve prisutnim kristalima cementita. Pojava lamelarnog
perlita je na taj nain zaobiena.

13. Termika obrada elika

74

Sferoidizacija grube mree sekundarnog cementita izdvojene po granicama zrna, protie vrlo
sporo i vodi neravnomernoj veliini zrnaca cementita.
Pri mekom arenju tei se ravnomernoj, srednjoj veliini karbida. Ako su karbidi veoma fini, tvrdoa
elika raste pa se obradivost pogorava. Sa druge strane, elik je u sluaju grubih nodula isuvie mek,
tako da pri obradi daje ilavu strugotinu, pa opada kvalitet povrine komada. Fini karbidi se pri kaljenju
brzo rastvaraju, pa je potrebno samo kratko vreme drati elik na temperaturi kaljenja, tako daje
martenzit veoma disperzan. Grubi karbidi zahtevaju due vreme za rastvaranje u austenitu, pri emu
austenitno zrno raste zbog preduge austenitizacije, martenzit postaje grublji, a poveava se koliina
zaostalog austenita.
Zbog dugotrajnog arenja, potrebnog pri mekom arenju, nastaje razugljenisavanje povrine komada
ako nisu preduzete protiv mere. Pri jaem razugljenisavanju, u povrinskom sloju nastaje ferit.

Slika 13.7: elik sa 1,02% ugljenika

Slika 13.8: elik sa 1,05% ugljenika

Razugljenisavanjem se elik prevodi iz nadeutektoidnog u eutektoidno ili ak podeutektoidno stanje.

Pri tome klice karbida nestaju, a tokom hlaenja, ovaj sloj se pri dostizanju Al -temperature
transformie u normalni lamelarni perlit. Meko areni elici sa ovakvim povrinskim perlitnim slojem
pokazuju malu sposobnost uobliavanja u hladnom, jer se krti perlit lomi i moe da bude uzrok pojave
povrinskih pukotina. Zavisno od stepena razugljenisavanja, smanjuje se otpornost na habanje, jer u
zakaljenoj osnovi nedostaju tvrdi kristali sekundarnog cementita.
Globularni cementit se stvara veoma lako i brzo ako polazna struktura nije perlit, ve martenzit ili
beinit. Ovaj postupak se uglavnom primenjuje kod legiranih elika koji se posle valjanja, kovanja ili
normalizacije ne transformiu u perlitnoj ve u beinitnoj ili ak delimino i u martenzitnoj oblasti pa
zbog toga imaju veliku tvrdou.
13.7. Nisko i visokotemperaturno arenje
Rekristalizaciono arenje se izvodi na temperaturi 500-700 0C (sl.13.5, oblast R) sa ciljem da se
iz prethodno hladno deformisane strukture dobije potpuno nedeformisana odarena, mekana struktura,
kako je ranije ve reeno (poglavlje 8).
Niskotemperaturno arenje se izvodi u temperaturnom intervalu 150-300 0C, a
visokotempreaturno u intervalu 550-650 0C (sl.13.5, oblast NT i VT). Oba arenja se izvode sa
ciljem da se smanji tvrdoa i krtost elika, a pobolja ilavost. U zavisnosti od namjene polufabrikata i
zahtjevanih svojstava primjenjuje se jedno, ili drugo arenje.

13. Termika obrada elika

75

13.8. Povrinsko kaljenje

Povrinsko kaljenje se primjenjuje kod delova, koji treba u eksploataciji da imaju vrlo tvrdu i na
habanje otpornu povrinu, a ilavo jezgro, kao to je to sluaj kod radilica, bregastih osovina,
zupanika, valjaka.... Cilj je da se samo u povrinskom sloju elemenata dobije martenzitna struktura. U
zavisnosti od naina zagrevanja komada za kaljenje postoje sljedei postupci:
- kaljenje potapanjem
- indukciono kaljenje i
- plameno kaljenje.
Najiru primjenu imaju poslednja dva postupka. Kod plamenog i indukcionog kaljenja povrina
komada se zagrijava plamenom ili induktorom na potrebnu temperaturu i dubinu, a iza njih ide
kaljenje, koje se ostvaruje rasprivanjem vode adekvatnim ureajem.
OTPUTANJE ELIKA
Pod otputanjem se podrazumeva zagrevanje zakaljenog elika do temperature koja lei ispod
kritine Aj (723C), dranje na toj temperaturi i hlaenje odredenom brzinom. Otputanje je konana
operacija termike obrade kojom se dobijaju potrebne mehanike osobine, a uklanjaju se delimino ili
potpuno unutranja naprezanja koja nastaju pri kaljenju. Brzo hladenje nakon otputanja bitno utie na
veliinu zaostalih naprezanja. Ukoliko je sporije odvoenje toplote, to su manja zaostala naprezanja.
Brza hlaenja u vodi, poev od temperature 600C stvara nova naprezanja. Hlaenje na vazduhu daje
manja naprezanja na povrini oko sedam puta, a hlaenja u ulju oko dva puta u poreenju sa
naprezanjima koja nastaju pri hlaenju u vodi.
NIsko-temperaturno otputanje se izvodi zagrevanjem do temperature 250C. Pri tome se smanjuju
unutranja naprezanja, a martenzit nastao kaljenjem prevodi u otputeni martenzit to poveava
vrstou, poboljava ilavost bez primetnog smanjenja tvrdoe.
Nisko-temperaturnom otputanju se najee podvrgavaju ugljenini i niskolegirani, pre svega
alatni elici od kojih se zahteva veoma tvrda povrina a unutranost ilava. To su povrinski kaljeni
celici, cementirani, cijanizirani ili nitrocementirani.
Srednje-temperaturno otputanje ostvaruje se na temperaturama od 350-500C i prirnenjuje se
na oprugeTemperaturu otputanja treba izabrati tako da ne dode do pojave otpusne krtosti.
Visoko-temperaterno otputanje se izvodi na temperaturama od 500-680C, a struktura koja se
dobija je sorbitna, bez unutranjih naprezanja i poveane udarne ilavosti. vrstoa i tvrdoa se
smanjuju, ali su ipak njihove vrednosti vee, nego pri normalizaciji.
Termika obrada koja se sastoji od kaljenja i visokog otputanja naziva se poboljanje. Ovom
postupku se najee podvrgavaju srednje ugljenini celici sa 0,3-0,5% ugljenika kao i konstrukcioni
celici koji treba da imaju visoku granicu teenja, veliku izdrljivost i udarnu ilavost. Medutim,
izdrljivost ovih elika usled smanjene tvrdoe nije tako velika. Cilj otputanja je smanjenje krtosti i
poveanje plastinosti elika. Pri tome dolazi do smanjenja tvrdoe i granice teenja. Kod nekih
materijala vrstoa se pri otputanju do odreenih temperatura znatno poveava. Cilj je postii stanje
koje se pribliava ravnotenoj strukturi. Zato je veoma bitno odrediti temperaturno-vremenske uslove
otputanja.

13. Termika obrada elika

76

Vrlo je bitno znati da otputanjem nakon kaljenja nastaju promene ne samo u zakaljenom sloju uzorka,
nego i u celoj zapremini uzorka. Unutranji delovi mogu imati strukturu razliitu od strukture kaljenog
dela, t.j. beinit, trustit, sorbit i dr.
Sto se tie same klasifikacije transformacija pri otputanju, ona moe da se detaljno izuava pomou
dilatometrijske krive. Na osnovu poloaja i toka krive sudi se o transformacijama pri zagrevanju.
Zagrevanjem uzorka poveava se njegova duina zbog termikog irenja, tako daje interval odvijanja
transformacije povezan sa poveanjem zapremine uzorka.
Poveanjem sadraja ugljenika u eliku, poveava se toplotni efekat. Pri otputanju okaljenog
elika odigrava se vie procesa koji se mogu razjasniti pomou dilatometrijske krive na sledeoj slici:

Slika 13.9: Dilatometrijska kriva otputanja elika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150C. Brzina
zagrevanja je 2C/min
Ugljenini elik sa 1,3%, koji je korien za eksperiment, prethodno je okaljen u vodi sa 1150C, a
zatim otputan zagrevanjem brzinom od 2C/min. Posle kaljenja mikrostruktura ovog elika se sastoji
od veoma grubih martenzitnih iglica i oko 50% zaostalog austenita. Do temperature 80C, elik se pri
zagrevanju ravnomerno istee. Izmedu temperatura 80 i 150C, nastaje jako skraenje epruvete to
odgovara stadijumima otputanja:
I stadijum otputanja: izdvajaju se najsitniji submikroskopski kristalii karbida eleza;
II stadijum otputanja: od temperature 150C elik se ponovo istee do temperature oko 290C.
Premetanje ugljenikovih atoma u kristalnoj reetki, zbog ega tetragonalni martenzit prelazi u
kubni zavreno je, pa tako meavina kubnog martenzita i zaostalog austenita poveava svoju zapreminu
saglasno povienju temperature. Ovo normalno toplotno istezanje odvija se istovremeno sa jo jednim
procesom koji takode vodi ka poveanju zapremine, a to je transformacija zaostalog austenita u kubni
martenzit. Usled poveane pokretljivosti ugljenikovih atoma, izdvajaju se najfiniji karbidi, a tirne se
smanjuje stabilnost austenita i y-vrsti rastvor prelazi u oc-reetku kubnog martenzita..
Izmedu temperatura 290 i 400C ponovo dolazi do kontrakcije dilatometrijske probe i to je III
stadij um otputanja. U ovoj temperaturnoj oblasti izdvaja se praktino sav ugljenik iz kubnog
martenzita i obrazuje karbide eleza. Kubna reetka martenzita sa parametrom reetke a =0,29nm,
kontinualno prelazi u kubnu reetku ferita bez ugljenika sa parametrom reetke a ~0,286nm.
Iznad temperature 400C, otputani elik se sastoji od ferita i veoma finih estica karbida.
Daljim povienjem temperature izdvojeni karbidi postaju krupniji i mikroskopski vidljivi, ali se ovaj
proces koagulacije ne odraava vie na dilatometrijskoj krivoj. Igliasta struktura ferita nastalog iz
martenzita zadrava se i na najviim temperaturama otputanja zbog orijentisanog izdvajanja karbida a
odstranjuje se tek zagrevanjem na temperaturama iznad Aj.
Postavlja se pitanje zato pri otputanju dolazo do smanjenja vrstoe, poveanja
plastinosti u poredenju sa zakaljenim elikom?

13. Termika obrada elika

77

Poznato je da su vrstoa i plastinost posle kaljenja i otputanja dosta povoljnije u odnosu na

normalizovano stanje. Prioritet u objanjenju treba dati injenici da strukturne promene imaju
odluujui znaaj. Otputanjem se stvara zrnasti cementit, a u produktima razlaganja pothladenog
austenita, cementit je u vidu ploica. Tvrdoa elika neprekidno opada sa temperaturom otputanja to
se vidi iz tabele:

Promena tvrdoe elika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otputanja

Kod elika koji su zakaljeni sa prave temperature kaljenja pojedini stadijumi otputanja ne mogu
se tako jasno razgraniiti jedan od drugog. Osim toga, to je manji sadraj ugljenika, to su slabije
izraeni procesi otputanja na dilatometrijskoj krivoj poto tetragonalnost martenzita, sadraj zaostalog
austenita i broj izdvojenih karbida takode opadaju sa smanjenjem sadraja ugljenika.
Na osnovu dosadanjih ispitivanja zakljuilo se da tvrdoa, zatezna vrstoa i granica razvlaenja
zakaljenog elika opadaju pri otputanju, dok izduenje, suenje, udarna ilavost i broj savijanja rastu.
Poboljanje mehanikih osobina neposredna je posledica velikog usitnjavanja zrna i ravnomerne
raspodele mikrokonstituenata, to se postie procesom poboljanja. Poboljavaju se nelegirani i legirani
konstrukcioni celici sa sadrajem ugljenika izmedu 0,2 i 0,6%. Prema intenzitetu hladenja koje je
prethodilo, razlikuje se poboljavanje u vodi, ulju ili na vazduhu.
Neki legirani elici, naroito hromni, manganovi i hrom-manganovi konstrukcioni elici pokazuju
znatno manju udarnu ilavost posle poboljanja, ako je posle otputanja usledilo veoma lagano
hladenje, npr. u pei. Ova pojava se naziva otpusna krtost, ali uzrok ovog poveanja krtosti koje se
odraava samo u udarnoj ilavosti ali ne i u tvrdoi i vrstoi, jo nije pouzdan i pretpostavlja se da se
radi o procesima izdvajanja.
Otpusna krtost nastaje ako se elik posle otputanja lagano ohladi a zatim jo jednom otputa na istoj
temperaturi i hladi u ulju. Na slici je prikazana mikro-struktura mangan-hrom elika koji je sa
temperature 860C kaljen u ulju, zatim otputan jedan as na temperaturi 650C, ohladen u pei, jo
jednom otputan na 650C jedan as i ponovo ohladen u ulju. Tamna mrea po granicama zrna ukazuje
na stanje otpusne krtosti. Udarna ilavost je posle ove termike obrade iznosila p=80J/cm (ilavo
stanje: p=210 J/cm ).

13. Termika obrada elika

78

Slika 14: Mikro-struktura mangan-hrom elika

Normalno poboljanje elika se sastoji u kaljenju sa kasnijim otputanjem. Meutim, naglo hladenje sa
visokim temperaturama unosi u elik jaka naprezanja. Posledice su cesto deformacija i pukotine usled
kaljenja. Zbog toga se poslednjih godina sve vie praktikuje da se mehanike osobine elika
poboljavaju beinitnim poboljanjem. Radi toga se elik zagreva do temperature kaljenja i zatim hladi u
rastopu soli ili metala koji se nalazi na povienoj temperaturi. Temperatura rastopa za hladenje se
odreduje prema eljenoj tvrdoi, odnosno vrstoi. Pri beinitnom poboljanju kaljenje i otputanje se na
izvestan nain sjedinjuju u jedan radni proces a da se elik ne izlae opasnim naprezanjima koja nastaju
pri obrazovanju martenzita. Osim toga, posle beinitnog poboljanja elik ima priblino istu tvrdou i
vrstou, znatno bolju ilavost nego neki normalno poboljani elik. Ovo je pokazano za jedan
ugljenini elik sa 0,75%, u sledeoj tabeli:

Karakteristike vrstoe normalno i beinitno poboljanog elika sa 0,75%C (pri istoj tvrdoi)
Mogunost primene beinitnog poboljanja mnogo zavisi od karaktera dijagrama za navedeni elik, od
veliine i oblika komada koji se obraduje i od eljene krajnje tvrdoe. Kod neto vie legiranih elika
transformacija u beinit ponekad
gas, a takode i kerozin. Za zagrevanje se koriste upljikavi plamenici (imaju jedan otvor u obliku
pukotine).
GREKE PRI TERMIKOJ OBRADI
Greke mogu nastati pre, u toku i posle procesa termike obrade. Uzronici greaka pre termike
obrade mogu biti:
1. Neodgovarajui izbor ili zamena elika;
2.Greke iz procesa topijenja: neodgovarajua dezoksidacija,upljikavost i poroznost, razlicite vrste
ukljuaka (sulfidni, oksidni i dr.), segregacije, loa kristalizacija, neodgovarajui kvalitet povrine,
pukotine, neodgovarajua struktura, itd.

13. Termika obrada elika

79

3. Greke iz procesa tople prerade: otra mesta i prelazi, neodgovarajui radijusi, nezaobljeni otvori i
rupe, neodgovarajui kvalitet obrade, isuvie velike razlike u preseku, itd.
4. Greke mainske obrade: nedovoljan dodatak za obradu, izostanak mainske obrade kod elika
osetljivih na razugljenienje, odstupanje od ispravnih konstruktivnih zahteva, neodgovarajui kvalitet
povrine, urezi i risevi, unutranja naprezanja izazvana grubom mainskom obradom, itd.
Hemijske promene na povrini i mogu biti:
Kod zagrevanja: nedovoljna ili suvie velika brzina zagrevanja, neravnomerno zagrevanje,
neodgovarajua temperatura obrade, neodgovarajue vreme dranja itd.
Kod hladenja: neodgovarajua brzina hladenja, neodgovarajua rashladna sredstva i nain hladenja,
termika i fazna naprezanja, neodgovarajua zatita povrine itd.
Hemijske promene na povrini: oksidacija, razugljenienje, naugljenienje, itd.
Uticajem naznaenih uzronika tokom termike obrade mogu nastati greke.
Ovo dovodi do smanjenja plastinosti i udarne ilavosti u arenom stanju elika. Uzrok je visoka
temperatura austenitizacije i dugo vreme dranja. Manj i porast zrna izazvan pregrevanjem moe se
popraviti potpunim arenjem ili
normalizacijom. U sluaju jaeg pregrevanja potrebna je dvostruka normalizacija: prva na visim
temperaturama, A3 +100-150, a druga sa normalne temperature.
Pregorevanje se karakterie ne samo vrlo izraenim ogrubljavanjem zrna nego i promenama na
granicama austenitnih zrna. Zavisno od stepena dejstva moe se ispoljiti u vidu obogaivanja granica
zrna na ugljeniku (prvi stadijum), u vidu neoksidisanihpora i mehura (drugi stadijum) i u vidu
ukljuaka FeO (trei stadijum). Osim oksidnih mogu se javiti i sulfidni ukljuci, a poreklo im je od
kiseonika i sumpora koji pri visokim temperaturama austenitizacije prodira iz pene atmosfere u elik,
preteno du granica zrna. Uzrok pregorevanja je dugo zagrevanje na visokoj temperaturi u
oksidacionoj atmosferi ili zagrevanje blizu linije solidusa. Posle pregorevanja u prvom stadijumu elik
se moe popraviti homogenizacijom i dvostrukom normalizacijom. Ako je pregorevanje jae mora se
sprovesti kovanje i arenje, a ako je dolo do pojave FeO ova greka se ne moe popraviti.
Neodgovarajua tvrdoa posle kaljenja moe imati razliite uzronike. Velika tvrdoa u stanju
posle tople prerade i arenja ukazuje na brzo hladenje pri potpunom arenju ili nedovoljno dugo
dranje na temperaturi arenja. Moe nastati i pri niskoj temperaturi izotermalnog arenja. Nedovoljna
tvrdoa posle kaljenja izazvana je neodgovarajuim temperaturno-vremenskim reimom austenitizacije
i nedovoljnom brzinom hladenja. Moe se popraviti ponovnim kaljenjem uz prethodnu normalizaciju
ili arenje. Meka mesta, odnosno mesta sa nedovoljnom tvrdoom mogu se javiti usled veoma
stabilnog parnog omotaa i produenog prvog stadijuma hladenja, lokalnog razugljenienja i usled
nehomogenosti strukture. Da bi se ova greka uklonila potrebno je izvesti normalizaciju i ponovno
kaljenje odgovarajuim rashladnim sredstvom.
Greke u strukturi izazvane termikom obradom mogu biti vrlo raznovrsne. Pored pomenute
grubozrne strukture izazvane pregorevanjem i pregororn mogu se javiti i:
1. lamelami perlit u strukturi meko arenog elika izazvan neodgovarajuom temperaturom mekog
arenja;
2. neravnomerni krupnozrnasti perlit izazvan visokom temperaturom austenitizacije uz vrlo sporo
hladenje, naroito pri postojanju osta- taka karbidne mree u strukturi posle valjanja;
3. karbidna mrea ili ostaci mree u meko arenom stanju nadeutektoidnih elika u sluaju da je
meko arenje izvreno bez prethodne termike obrade (normalizacija);
4. neodgovarajua koliina zaostalog austenita izazvana neodgovara- juim temperaturnim reimom
austenitizacije;
5. naftalinski prelom karakteristian po ekstremno grubom zrnu i velikoj krtosti.
6. Deformacije, krivljenja i prskotine izazvani termikim i faznim naprezanjima pri zagrevanju i
hladenju. Pojava deformacije, odnosno promena mera i oblika komada je ranije razmotrena.

13. Termika obrada elika

80

Krivljenje predstavlja nesimetrinu deformaciju komada posle kaljenja. Moe biti izazvano
neravnomernim zagrevanjem ili hladenjem, odnosno neravnomernim zapreminskim premenama pri
zagrevanju ili hladenju, prisustvom naprezanj a u komadu pre zagrevanja, kao i neprilagodenom nainu
uranjanja komada u rashladno sredstvo. Da bi se izbeglo krivljenje potrebno je pre kaljenja izvriti
arenje ili normalizaciju; zagrevanje i hladenje pri kaljenju vriti to ravnomernije, zavisno od oblika
komada izabrati pravilan nain uranjanja, koristiti specijalne pomone uredaje, a u posebno tekim
sluajevima kaljenje vriti u presi za kaljenje.
Najtei oblik greke predstavljaju prskotine koje se javljaju pri izuzetno visokim unutranjim
naprezanjima termikim i faznim u procesu zagrevanja i hlaenja. Najei uzrok je isuvie velika i
neravnomerna brzina zagrevanja ili hladenja cesto izazvana prisustvom konstruktivnih nedostataka
(ostri uglovi, nagli prelazi, duboki zarezi itd.). Isto tako i prisustvo nemetalnih ukljuaka i gasnih
mehurova moe da utie na stvaranje prskotina. Najee se javljaju pri kaljenju, ali je pojava mogua i
pri ispravljanju i bruenju. Razlikuju se sledee vrste prskotina:
1. duboke prskotine,
2. unutranje prskotine,
3. povrinske prskotine,
4. slojevite prskotine.
1. Duboke prskotine javljaju se kod elinih komada prokaljivih po celom ili veem delu preseka. To
su prskotine koje poinju na povrini i prostiru se du komada. Mogu da se jave pri zagrevanju kod
krupnih otkivaka kao i pri hladenju komada manjih preseka. Da bi se pojava ove vrste prskotina
spreila potrebno je vriti sporo zagrevanje krupnijih komada naroito do 750C.
2. Unutranje prskotine su lunog oblika i javljaju se obino u blizini otrih ili pravih uglova i otvora,
kao i mesta sa poveanom koncentracijom naprezanja. Javljaju se u unutrnjosti komada, a u
odreenim sluajevima mogu dopreti i do povrine elika male prokaljivosti ili naugljeni-sanih
komada. Pri hladenju obino nastaju ako je elik male prokaljivosti prethodno potpuno progrejan i
kaljen u vodi pri emu se obrazuje martenzit u povrinskom sloju.
3. Povrinske prskotine javljaju se u obliku kontinualne ili isprekidane mree, a dostiu dubinu 0,01-2
mm- Nastaju pri bruenju okaljenih predmeta zbog zagrevanja samo tankog povrinskog sloja u kome
se javljaju naprezanja na zatezanje zbog obrazovanja strukture sa manjom zapreminom. Mogu nastati i
pri brzom zagrevanju do temperature otputanja. Ova vrsta prskotina moe se izbei pravilnim
otputanjem posle kaljenja.
4. Slojevite prskotine se obrazuju na povrini okaljenog predmeta u zoni skupljanja i to samo u sluaju
brzog prelaska naprezanja na zatezanje u naprezanja na pritisak. Cesto su praene obrazovanjem
povrinskih pukotina. Mogu nastati i pri bruenju, kao i pri kaljenju posle naugljenienja.
Erozija povrine nastaje usled dejstva hlorida i oksidacije komada u sonim kupatilima. Moe se
spreiti kontrolom sonih kupatila.
Uzronici greaka posle termike obrade mogu biti neodgovarajue ispravljanje i bruenje,
neodgovarajua priprema i kasnija upotreba termiki obradenog komada, itd. Ovo moe dovesti do
pojave inicijalnih mehanikih oteenja, prskotina, lomova, preloma zbog zamaranja, pojaanog
habanja, krivljenja i dr. Neke od ovih greaka mogu podseati na greke koje nastaju pri termikoj
obradi, pa zato problemu utvrdivanja pravog uzronika mora biti posveena posebna panja.

13. Termika obrada elika

Zakljuak:
Pod termikom obradom se podrazumeva termiki (termalni) tretman metalnog materijala (legure) u
cilju postizanja eljenih mehanikih osobina.
Termika obrada se izvodi u oblasti temperatura na kojima se materijal nalazi u vrstom stanju.
Termika obrada materijala se vri u posebnim peima koje mogu biti: 1)komorne; 2)tunelske;
3)jamske. Nakon zagrevanja u tim peima vri se kontrolisano hlaenje. Sredstva za rashlaivanje
mogu biti: 1)kade sa vodom; 2)kade sa uljem; 3)kade sa olovom.
Kod elika postoje sledei tipovi termike obrade:

Otputanje
Poboljanje
arenje
Rekristalizaciono arenje
Normalizacija
Cementacija
Nitriranje
Karbonitriranje
Aluminiranje
Kaljenje
Povrinsko kaljenje
Indukciono kaljenje

81

13. Termika obrada elika

82

Literatura:
[1]http://www.mfkg.kg.ac.rs/index2.php?option=com_docman&task=doc_view&gid=842&Itemid=27
[2] http://afrodita.rcub.bg.ac.rs/~rzoran/VDj-TO.pdf
[3]http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=termicka%20obrada
%20celika&source=web&cd=5&ved=0CD0QFjAE&url=http%3A%2F%2Fwww.masfak.ni.ac.rs
%2Fuploads%2Farticles%2Fmasfak_5_kol_06.doc&ei=TGYVT-rI8rl4QTykfXuAw&usg=AFQjCNE9BBLkU_LzAySOcleLSIqhvQtmDA&sig2=VPwexgw8PpxxnkxEb
uOYDg

[4] . . , " ", , , 1985

[5] . . , " ", ,
- , 1985
[6] H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005
[7] Stalschluessel-Taschenbuch, Verlag Stalschluessel Wegst GmbH, Marbach, 2001