1. POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI.

VRSTE PIS (73, 74,75,76,77,7,79,80)

Zahvaljujui IS koji obezbeuje potrebne informacije za normalno funkcionisanje
poslovanja, poslovni sistem moe da definie svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost na
njihovu realizaciju.
Rezultat rada poslovnog sistema moe biti proizvod ili usluga ili i jedno i drugo. Poslovni
sistem u njegovom prirodnom (trinom) okruenju zavisi od kvaliteta informacija
kojima je snabdeven. Informacioni tokovi objedinjuju niz poslovnih sistema do nivoa
privrede, kao sistema vieg nivoa.

VRSTE POSLOVNIH IS
Transakcioni IS
IS za procesiranje transakcija
IS za registrovanje, obradu, arhiviranje, prikaz pojedinanih podataka
transakcija
Manipulacija transakcijama, procesima koji su frekventni i ponavljajui,
paralelno se izvode (primer: bankarski poslovi, rezervacije letova,
naruivanje robe).
Transakcije najece imaju samo jedan ili nekoliko definisanih koraka.
IS obrade

Online Transaction Processing (OLTP)

Paketne (batch) obrade

Informacioni sistemi funkcionalnih oblasti - podravaju pojedine poslovne funkcije:

Raunovodstvo

Finansije

Marketing

Operacije (proizvodnje ili usluga)

Upravljanje ljudskim resursima

22. INFORMACIONI SISTEMI I NIVOI MENADMENTA. (83,84,85)
Organizacija moe biti podeljena na:
-

STRATEKI NIVO
MENADMENT NIVO
NIVO ZNANJA
OPERATIVNI NIVO

Organizacija takoe moe biti podeljena na 5 funkcionalnih oblasti:

PRODAJA I MARKETING
PROIZVODNJA
FINANSIJE
RAUNOVODSTVO
LJUDSKI RESURSI
IS opsluuju svaki od ovih nivoa i funkcionalnih oblasti.
Sistemi koji podravaju operativni nivo, tj operativni menadment, omoguavaju
obavljanje osnovnih aktivnosti i transakcija u organizaciji. Svrha ovog IS je da odgovori
na svakodnevna pitanja i rei rutinske probleme.
Sistemi koji podravaju nivoe znanja, svrha im je da unesu novo znanje u poslovanje
kompanije i pomogne pri kontroli papirologije. Imaju najbri razvoj i primenu u
poslovanju.
Sistemi koji podravaju menadment nivoe u organizaciji, podravaju aktivnosti
posmatranja, kontrole, donoenja odluka i administrativnih aktivnosti srednjeg nivoa
menadmenta.
IS koji podravaju strategijski nivo u organizaciji pomau viim nivoima
menadmenta (tom menadment) prilikom odluivanja i sprovoenja odreenih
strategijskih odluka i dugoronih pravaca, kako u organizaciji, tako vezano i za
okruenje. To su IS koji podravaju aktivnosti dugoronog planiranja top menadmenta.
Polazei od toga koju organizacionu funkciju podravaju IS, nastala je jo jedna podela:
Sistemi prodaje i marketinga, cilj im je da pomognu organizaciji pri identifikaciji
potroaa, promociji proizvoda i usluga, kao i prodaji istih.
Sistemi proizvodnje bave se reavanjem problema vezanih za planiranje, razvoj i
isporuku proizvoda i usluga, kao i kontrolom procesa proizvodnje.
Sistemi finansija i raunovodstva pomau organizaciji prilikom kontrole finansija i
protoka novca. To su jedni od prvih kompjuterizovanih sistema, a bazirani su na
umreenim raunarima velike brzine.
Sistemi ljudskih resursa dre uskladitene i odravaju podatke o zaposlenima
procenjuju vetine i performanse zaposlenih, podravaju planiranje o potrebama za
novom radnom snagom kao i kreiranje programa za razvoj karijere i dodatnu obuku ve
zaposlenih. Omoguavaju upravljanje udaljenim timovima i simultanu komunikaciju sa
vie zaposlenih.
Postoje etiri vrste sistema koji se mogu koristiti u organizaciji koja posluje globalno:
Centralizovani sistemi (oni sistemi u kojima se razvoj i njegovo funkcionisanje deavaju
na potpuno na domaoj osnovi).
Duplicirani sistemi (razvoj sistema se deava kod kue, a njegovo funkcionisanje je
povereno autonomnim jedinicama u stranim zemljama).
Decentralizovani sistemi (svaka strana jedinica kreira sopstvena reenja i sisteme).
Mreni sistemi (razvoj i funkcionisanje sistema je integrisano i koordinira izmeu svih
jedinica).

23. SISTEMI PODRKE UPRAVLJANJU INTERNOM EFIKASNOU

ORGANIZACIJE. PLANIRANJE POSLOVNIH RESURSA (ERP) POJAM I
VRSTE ERP SISTEMA? (90,91,92)
DEFINISANJE ERP SISTEMA
Prema APICS-u :
ERP sistemi predstavljaju knjigovodstveno-orjentisane informacione sisteme za
utvrivanje i planiranje resursa u preduzeu potrebnih za primanje, isporuku i knjienje
porudbna kupaca. Ono to ih razlikuje od svojih prethodnika su tehniki zahtevi (GUI,
RDBMS, CASE alati, programski jezici etvrte generacije)
ERP (Enterprise Resource Planning planiranje poslovnih resursa) su poslovni
informacioni sistemi tj. komercijalni softverski paketi za mala, srednja i velika preduzea.
Obuhvataju sve standardne poslovne funkcije i imaju mogunost prilagoavanja
konkretnim potrebama preduzea, podravajui meunarodne standarde. Primena ERP
softverskih paketa moe da doprinese znaajnom poboljanju kvaliteta proizvoda i
usluga. Ova vrsta sistema realizuje, ili bolje reeno, omoguava integraciju kompletnog
funkcionisanja poslovnog sistema pomou jednistvenog softverskog reenja.
Najpoznatiji paketi su:

SAP (BusinessOne, AiO, R/3)

ORACLE - People Soft

BAAN

Microsoft Dynamics sistemi: NAV (Navision), AX (Axapta), GP (Great Plains),

SL (Solomon)
ERP se danas moe definisati kao integrisani i sveobuhvatni poslovni informacioni sistem
koji obezbeuje internu povezanost poslovnih procesa (izmeu unutranjih funkcija
preduzea) i eksternu povezanost poslovnih procesa (povezivanje izmeu preduzea).
ERP sistem je u osnovi modularne strukture, gde svaki modul (aplikacija) ima svoje
funkcije koje su povezane zajednikom bazom podataka ime je postignuta integrisanost
podataka i poslovanja.
Integracija modula kroz ERP sistem donosi znaajno unapreenje poslovanja.
Naravno, izmeu ERP reenja razliitih kompanija postoje razlike po pitanju modula,
odnosno razliiti ERP sistemi mogu obuhvatati razliita funkcionalna podruja
Funkcionalni domet:

Upravljanje odnosom sa kupcima (CRM)

Upravljanje lancima snabdevanja (SCM)

Nabavka

Upravljanje ivotnim ciklusom proizvoda (PLM)

Poslovna inteligencija

Upravljanje finansijama

Upravljanje ljudskim resursima

Elektronska trgovina

Upravljanje projektom

Prodaja i logistika
3

24. KARAKTERISTIKE ERP SISTEMA (92,93)

Da bi se odreeni sistem smatrao ERP sistemom nije dovoljno da postoji integracija svih
poslovnih funkcija pomou paketa aplikacija. Na osnovu dosadanjih iskustava u razvoju
i primeni ERP-a, mogu se izdvojiti sledee njegove bitne karakteristike:
1. Fleksibilnost - ERP sistem mora biti sposoban da prui odgovor na svaki
postavljenizahtev u organizaciji u skladu sa promenama poslovnog okruenja.
2. Nezavisnost - ERP sistem je nezavisan od hardvera, operativnog sistema i sistema za
upravljanje bazom podataka, a takoe i od organizacije poslovnih procesa u organizaciji i
izgraenih organizacionih struktura.
3. Sveobuhvatnost - ERP sistem podrava sve vrste poslovnih funkcija i poslovne
organizacije svih vrsta delatnosti.
4. Modularnost - Strukturu ERP sistema globalno ine podsistemi i moduli, ali mora
postojati mogunost da se svaki od modula moe dodati podsistemu ili ukloniti iz
podsistema, a da pri tome ne doe do poremeaja u funkcionisanju celine, kao i ostalih
modula.
5. Otvorenost - ERP sistem mora podravati razliite hardverske platforme, s obzirom na
to da organizacije poseduju heterogene sisteme, a takoe se mora obezbediti i veza sa
aplikacijama drugih proizvoaa softvera.
6. Prilagodljivost - Svakoj organizaciji nisu potrebni svi moduli sistema, te je neophodno
sistem prilagoditi zahtevima svake, vodei pri tome rauna o grani industrije kojom se
bavi, njenoj organizacionoj strukturi, nainu na koji posluje, strukturi znaajnijih
poslovnih procesa i drugo. To prilagoavanje podrazumeva da se prvo izvri izbor
vertikalnog reenja, a to znai definisanje industrijske grane u kojoj preduzee posluje,
drugo, izaberu referentni poslovni procesi, kao to je na primer upravljanje
proizvodnjom, prodaja i distribucija i slino, i konano, izvriti prilagoavanje
referentnih procesa stvarnim potrebama preduzea.
7. Iskustvo - U ERP sistem je ugraeno iskustvo za sve poslovne procese, kao i reenja
koja su u dosadanjoj praksi pokazala najbolje rezultate.
MODELI ERP SISTEMA

ERP sistemi: Prodaja i marketing

ERP sistemi: Raunovodstvo i finansije

ERP sistemi: Proizvodnja i upravljanje materijalima

ERP sistemi: Ljudski resursi

Menadment lanca snabdevanja i elektronsko trite

25. ERP SISTEMI: PRODAJA I MARKETING (97,98,99)

Procesi upravljanja prodajom predstavljaju jednu od najvanijih oblasti. Odluke koje
menaderi prodaje treba da donesu su sledee:

Kako bi trebalo urediti teritorije?

Kako rasporediti vremena prodajnog osoblja?

Koji klijenti su najprofitabilniji?

Koji proizvodi su najprofitabilniji? itd

Alati treba da omogue:

poreenje prodaja, prihoda po proizvodima, klijentima i regionima u

odnosu na benmarking uspenosti;

poreenje produktivnosti svakog prodavca prema proseku za odeljenje;

izvetavanje o najprofitabilnijim proizvodima po regionima;

izvetavanje o proizvodima koji predstavljaju najvei procenat prodaje za

svakog prodavca;

izvetavanje o klijentima koji predstavljaju najvei procenat prodaje za

svakog prodavca

FUNKCIJE PODSISTEMA PRODAJE I MARKETINGA

26. ERP SISTEMI: RAUNOVODSTVO I FINANSIJE (100,101)

Raunovodstveni sistemi podravaju operativne i kontrolne funkcije.
Na operativnom nivou, jedan raunovodstveni sistem proizvodi transakcije (fakture,
porudbine i sl.).
Proces zapoinje kada se unese porudbina koja generie auriranje zaliha kod sistema
zaliha koji odrava informacije o svakoj stavci na zalihama i povlai nabavku dodatnih
zaliha ukoliko nivo zaliha padne do kritine take.
Sistem porudbine kreira porudbine, proverava popunjena polja i odreuje vreme kada
se oekuje zavretak ove transakcije.
Porudbina generie pravljenje fakture u okviru sistema za obradu rauna klijenata.
Plaanje se odvija kod sistema za plaanje rauna.
KONTROLNE FUNKCIJE:

Procesi kontrole unutar raunovodstva podrazumevaju budetiranje, upravljanje

gotovinom i investicijama.

Budetiranje podrazumeva poreenje trenutne alokacije budeta u odnosu na

prethodne godine, kao i poreenje trenutnih prihoda i rashoda u odnosu na ranije
godine.

Na primer, ukoliko se uporede trokovi putovanja koji su u odnosu na prolu

godinu poveani za 25%, uvia se znantno poveanje putnih trokova.

Druga analiza bi mogla da sagleda da se prihod jednog regiona znatno poveao u

odnosu na prethodne godine.

Akcije koje bi se na osnovu ovih analiza mogle preuzeti, jesu, na primer, da se u

regionu, gde je dolo do poveanja prihoda, ponudi nov proizvod.

RAUNOVODSTVO I FINANSIJE U ERP SISTEMU

27. ERP SISTEMI: LJUDSKI RESURSI (106)

Poslovni procesi koji podravaju upravljanje ljudskim resursima (Human Resources HR)
mogu se kategorizovati u operativne i procese odluivanja.
Procesi na operativnom nivou ukljuuju kreiranje i odravanje informacija o
zaposlenima, njihovim pozicijama i aplikacijama za posao, administriranje plata,
menadment performansi, razne potvrde i izvetaje.
Na osnovu ovih informacija menaderi odluuju kako efektivno rasporediti ljudske
resurse.
Obuavanje zaposlenih i profesionalni razvoj zaposlenih su kritini za odravanje
odgovarajuih vetina kako bi se i dalje poboljavala produktivnost i odala lojalnost i
moral kod radnika.
28. MENADMENT
(106,107,108)

LANACA

SNABDEVANJA

E-TRITE

SCM

Svrha upravljanja lancima snabdevanja (Supply Chain Management SCM) je da se

dostigne integrisano planiranje kroz aktivnosti lanca snabdevanja. SCM podrazumeva
planiranje i upravljanje tokom dobara i usluga, informacija i novca kroz lanac
snabdevanja, poevi od nabavljanja sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata.
Upravljanje lancem snabdevanja ili elektronsko snabdevanje je proces kupovine
bez papira putem interneta. Jedan ciklus proizvodnje podrazumeva nabavku sirovina,
njihovo pretvaranje u gotove proizvode i prodaju odnosno distribuciju tih proizvoda
krajnjim potroacima.
SCM softver objedinjuje veliki broj aplikacija, a do sada ni jedna softverska kuca nije
uspela da ih stavi u jedinstven paket, tako da se one uglavnom razdvajaju na dve
grupacije:
1. Planske aplikacije za planiranje procesa, imaju za cilj povecanje efikasnosti lanca
snabdevanja i smenjenje zaliha.
2. Izvrne aplikacije za izvravanje procesa lanca snabdevanja i slue za pracenje
materijalnih i finansijskih tokova u sistemu
Upravljanje lancima snabdevanja je koncept koji podrazumeva koordinaciju svih
aktivnosti snabdevanja organizacije polazei od dobavljaa pa sve do krajnjeg potroaa.
Kompanija koja tei da usvoji jedan od modela e-poslovanja mora da izvri
restrukturiranje svog lanca snabdevanja. Te promene mogu biti kontinualne, ali mogu
podrazumevati i radikalnu transformaciju.

Tranzicija od ranijeg lanca snabdevanja ka novom lancu tranje:

ELEKTRONSKI LANAC SNABDEVANJA

Ciljevi automatizacije lanca snabdevanja:
Smanjenje trokova nabavke.
Povecanje profita po jedinici dodatnog proizvoda.
Povecanje kapaciteta proizvodnje na svim nivoima.
Veci povrat na ulaganja.
Zadaci lanca snabdevanja:
Bolja kontrola dobavljaca i izbor dobavljaca sa najboljim cenama i kvalitetom.
Smanjenje trokova i utede pri nabavkama, putem povecanja produktivnosti i smanjenja
trokova personala u nabavci i smanjenja zavisnosti od brojnih papirnatih dokumenata.
*Bolje izvetavanje i dokumentovanje, veca tacnost ispunjavanja porudbina i
eliminisanje pojava nedokumentovanih nabavki.
Veca brzina pri radu ljudi zaposlenih u nabavci, jer automatizuju brojne rutinske
poslove u nabavci i eliminiu suvine poslove.
Efekti koji se postiu upotrebom SCM:
Smanjenje nivoa zaliha za 10-20%.
Efikasnije koricenje resursa za 10-20%.
Povecanje pouzdanosti snabdevanja za 95- 99%.
Smanjenje prekida u poslovanju 0-5%.
Skracenje ciklusa proizvodnje 10-20%.
Smanjenje transportnih trokova za 10-15%.
Poboljanje lanca snabdevanja je stalni cilj organizacija. Pronaci nacin
zadovoljenja rastucih potreba potroaca a pri tome ne povecati cene. Da bi se ovaj cilj
postigao neophodno je odrediti najslabije karike u lancu, potom razumeti potrebe
potroaca, odrediti ciljeve poboljanja i iste to bre implementirati. Sistemi upravljanja
lancima snabdevanja kontinualno povezuju aktivnosti nabavke, proizvodnje i distribucije
proizvoda od dobavljaa ka kupcima. Sa jednim SCM sistemom i kontinualnim
popunjavanjem dobara na skladitu, eliminiu se zalihe, a proizvodnja zapoinje tek onda
kada se dobije porudbina.

29. CUSTOMER RELATIONSHIP MANAGEMENT CRM (115,116,117)

Customer Relationship Management moe se definisati kao strategija poslovanja i
komunikacije sa kupcima ciji je cilj prikupljanje informacija o kupcu koje se koriste za
povecanje zadovoljstva i lojalnosti kupaca, kako bi odnos sa njima bio bolji, dui i
profitabilniji.To je kontinualan poslovni proces na svim organizacionim nivoima usmeren
ka pronalaenju i zadravanju kupaca.
Klijenti su najvrednija imovina sa kojom preduzece raspolae, a sutina CRM-a
moe se opisati u dve reci dugorocni i profitabilni. Klijenti vie nisu homogeni skup
entiteta koji generiu prihod, vec naprotiv oni su "pametni", informisani, njihova su
ocekivanja velika i tele samo najbolje, a dobavljaca mogu promeniti jednim klikom mia.
Cilj preduzeca je da ima lojalne klijente i da se maksimizira profit koji se od njih
ostvaruje.
Ideja CRM je povecanje zadovoljstva kupca zajedno sa stvaranjem vrednosti putem:
Obezbedenja boljih usluga kupcima,
Razvoja efikasnih call-centara,
Efektnije prodaje proizvoda,
Pruanja pomoci prodajnom osoblju oko zakljucenja poslova,
Uprocavanjem procesa marketinga i prodaje,
Otkrivanjem novih kupaca.
Podatke koje obezbeduje CRM su:
Reagovanja na kampanju.
Podaci o otpremi i ispunjenju rokova.
Podaci o prodaji kupovini.
Informacije o kupcu.
Registracije Web podataka.
Usluge i evidencije usluga kao i
Demografski podaci i
Podaci o Web prodaji.
Glavni cilj postojanja CRM-a jeste integrisanje sektora prodaje i sektora za odnose sa
potroacima. Ovako integrisani sistemi nude menaderima celovitu sliku kupca, koja
ukljucuje sve njegove potrebe, navike, elje, i na taj nacin osiguravaju pruanje to je
moguce bolje usluge.
AIDA MEHANIZAM
Pridobijanje kupaca se odvija u osnovi putem klasicnog AIDA mehanizma (Attention,
Interest, Desire, Action). Najpre je potrebno privuci patnju, to na mrei nije nimalo lako
jer se patnja iz trenutka u trenutak premeta sa jednog sadraja na drugi. Zatim je
potrebna vetina da se podstakne interes, a potom probudi elja koja ce rezultirati cinom
kupovine.

30. MODEL CRM-a (119,120)

Model CRM-a obuhvata:
1. Privlaenje - obuhvata kreiranje poruke prema razlicitim interesovanjima i
potrebama kupaca (personalizacija poruka). Sa kupcem se moe komunicirati preko
Interneta na bar tri nacina:

dizajnom novih proizvoda

razvojem proizvoda i marketing strategije

inovacijom sadraja.

Poto su greke vidljive na Web-u, a prelazak kod konkurencije je vrlo lak, kompanije
moraju da obezbede prvo sveobuhvatno on-line iskustvo kupca (estetika, interaktivnost,
brzina, usluga) tako da rezultat bude zadravanje kupceve patnje.
2. Zadobijanje - U procesu zadobijanja, potrebno je:
efikasno se pozicionirati na pretrativacima,

stupiti u kontakt s kupcem na vreme,

ponuditi proizvode i usluge na nacin koji umanjuje primamljivost drugih

ponuaca.

3. Zadravanje i lojalnost - Glavni zaokret iz konvencionalnog u Internet marketing

je bila promena znacenja koncepta zadovoljnog kupca u princip lojalnog kupca.
Lojalnost kupca je glavni pokretac postizanja dugorocne profitabilnosti. Za potpunu
lojalnost, kompanije moraju ici iznad zadovoljstva kupca i obezbediti vii nivo poverenja.
Neke od tehnika razvoja i odravanja takvih odnosa obuhvataju sledece:

Ohrabrivanje kupaca da slobodno mogu iskazivati svoje stavove

Omogucavanje kupcima da iznesu svoje miljenje direktno ljudima koji

razvijaju proizvod.

Sluanje potreba i primedbi kupaca i sprovoenje korektivnih akcija na

osnovu preporuka kupaca

Pracenje iskustva kupaca sa proizvodom, uz omogucenu laku i povoljnu

nabavku, instalaciju, koricenje i usavravanje proizvoda iz ponude.

Trik je da kompanije pronau takav nacin upotrebe elektronskog poslovanja, da postanu

neprocenjivo znacajni svojim kupcima.

10

ARHITEKTURA CRM-a
Usvajanje sistema CRM u kompaniji zahteva zajednicki rad na tri podruja:
1. operativnom
2. analitikom
3. organizacionom,
Svako podrucje obuhvata deo jedne poslovne aktivnosti, koja za izvrenje zahteva
podrku informacionih reenja. Za uspeno koricenje CRM reenja, s namenom
pridobijanja i zadrtavanja korisnika i poboljanja odnosa s njima, potrebna je prisutnost
svih pomenutih podrucja CRM-a.
I. Operativni CRM predstavlja unos podataka o interakciji sa korisnikom, kroz
razne baze podataka i aplikacije za pracenje aktivnosti korisnika (na primer: sistemi za
automatizaciju prodajnih timova, korporativnog marketinga i korisnicke podrke). Ovaj
element CRM sistema podatke smeta u bazu podataka bez analize. Stvaranje zakljucaka
iz podataka, definisanje predloga i slicno, obavljaju operateri na osnovu iskustva i obuke.
Kada je rec o velikom broju podataka i odnosa sa podacima iz drugih izvora, potreban je
analiticki CRM.
II. Analiticki CRM, koji predstavlja i najkompleksniji (i najskuplji) segment celog
CRM sistema, kroz detaljnije analize mnotva podataka zasnovane na ekspertskim
znanjima, kreira sliku o svakom pojedinacnom klijentu, njegovim potrebama i teljama, a
sve u cilju razvoja jacih meusobnih veza.
III.Treci element je organizacioni (kolaborativni) CRM. Njegova uloga je
uspostavljanje kontakata i interakcije sa korisnikom kroz tradicionalne (fizicki kontakt,
pota, telefon, faks) i moderne medije (e-mail, Web, SMS). Interaktivnim koricenjem
medija sistem korisniku alje obavetenja, ponude i slicno, a odgovori korisnika vracaju
se u sistem kroz operativni CRM.
31. SISTEM KANCELARIJSKOG POSLOVANJA OA (127,128)
RAD SA INFORMACIJAMA I OA
OA (eng. Office Automation) predstavlja automatizovanu kancelariju i oznaava izraz za
primenu savremenih IT u realizaciji aktivnosti kancelarijski poslova, sa ciljem da se
obezbedi vea produktivnost, a time i efikasnost i efektivnost funkcionisanja cele
organizacije. Savremeni trend automatizaciju proiruje konceptom inteligentnog
kancelarijskog poslovanja, kao kompleksan sistem za lako traenje i pretraivanje,
organizovanje i usmeravanje informacija. Savremeno kancelarijsko poslovanje obuhvata:

administrativne poslove
menaderske poslove (donoenje
istraivanje, razvoj i finansije)

poslovnih

odluka,

planiranje,

11

NAJVANIJE AKTIVNOSTI OA
1. Modelovanje i organizovanje informacija
2. Uspostavljanje informacionih tokova
Kompleksnost kancelarije je velika, ako se imaju u vidu: kvalitet informacija, razliiti
izvori iz kojih dolaze, heterogenost tipova informacija i razliiti naini njihovog
prezentovanja. Stoga, nain organizovanja informacija predstavlja najvaniji aspekt
kancelarijskog poslovanja.
APLIKACIJE OA
U kancelarijskom poslovanju, najvei broj informacija uglavnom egzistira u datotekama
tekst procesora, aplikacijama tabelarnih izraunavanja, bazama podataka i papirnoj formi.
Potreba za veom produktivnou kancelarije utie na menjanje stavova i znaajnija
ulaganja u opremu i obuku kadrova.
Razgranato trite softvera raspolae bogatom ponudom razliitog softvera, koji moe
gotovo u celosti da pokrije realizaciju kancelarijskog poslovanja. Re je o pojedinanim
aplikacijama, koje uglavnom nisu skupe i paketima koji integriu pojedinane aplikacije i
obezbeuju funkcionalnu povezanost. Najnovije tehnologije mogu biti integrisane i
primenjene u razvoju snanih sistema inteligentnog poslovanja.
Svrha aplikacije:
a) zajedniko korienje informacija (telekomunikacionim kanalima i servera
baze podataka)
b) sistem za upravljanje multimedijom
c) lako korienje objektno orijentisanih modela.
SISTEMI ELEKTRONSKOG KOMUNICIRANJA
1. Elektronska pota
2. Pota glasa
3. Sistem modemske komunikacije
4. Javni IS
5. Videotekst
6. Faksimil
SISTEMI ELEKTRONSKE SARADNJE
1. Elektronske konferencije
2. Telekomunikacije
ELEKTRONSKI SISTEM PUBLIKOVANJA
1. Desktop publikovanje
2. Obrada teksta
SISTEMI ZA OBRADU SLIKA
1. Raunarska grafika
2. prezentaciona grafika
3. Multimdijalne prezentacije
4. hipertekst i hipermedija
12

32. UPRAVLJANJE PROJEKTIMA (129, 130)

Strukture i sredstva upravljanja IT projektima su razliiti. Njihov izbor zavisi o podruju,
vrsti, veliini i kompleksnosti projekta. Projekat moe obuhvatati jednu ili vie osoba, a
takoe moe obuhvatati jednu ili vie oblasti i koristiti jednu ili vie tehnologija. Iz toga
se vidi da struktura upravljanja vremenom u projektima moe biti jednostavna, kada se
radi o zadacima koje je relativno lako ispuniti, ali i kompleksna, kada se radi o zadacima
koje zahtevaju vei obim organizacije uz korienje veeg broja resursa.
Sama organizacija vremena, kao jedan od bitnih faktora pri planiranju IT projekata,
osvre se na vremenski aspekt svih ukljuenih grupa ciljeva, pri emu projektni plan slui
kao sredstvo komunikacije. Po nekim istraivanjima trita, preko 60% projekata u
oblasti informacionih tehnologija se ne dovede do kraja, a jedan od razloga svakako treba
traiti i u nedovoljno dobrom planiranju vremena, to po principu spojenih sudova,
dovodi do probijanja budeta ili nezadovoljavajueg kvaliteta gotovog proizvoda.
Sistemsko planiranje obuhvata i analizu vremena, u ta spada odreivanje vremena
trajanja zadataka, grupe aktivnosti i faza projekta, vremenske rezerve i sl. Dve najee
analize vremena koje se upotrebljavaju u planiranju IT projekata su Gantov (Gantt)
dijagram i PERT (Program Evaluation and Review Technique) dijagram.
Gantov dijagram za svaki zadatak (ili aktivnost) prikazuje:
poetni datum;
krajnji datum, odnosno okvirni vremenski periodkoji je neophodan za izvrenje zadatka;
da li je paralelan ili uzastopan sa drugim zadacima.
Analiza vremena se moe predstaviti i PERT dijagramom. Vreme trajanja svake
aktivnosti izraava u vremenskim jedinicama: asovi, dani, nedelje, meseci pa ak i
godine kod projekata koji due traju. Svaki zadatak u predstavljanju preko PERT
dijagrama, moe da ima sledee komponente:
faze (oznaene brojevima koji predstavljaju redosled);
aktivnosti (oznaene strelicama);
vreme trajanja u jedinicama vremena (dani, nedelje, meseci), kao razlika izmeu
datuma poetka i datuma zavretka (krajnjeg datuma) zadatka.
Pri korienju PERT dijagrama, podrazumeva se da je faza trenutak u projektu, koji
oznaava poetak ili kraj jedne ili vie aktivnosti.

13

33. UPRAVLJANJE PROJEKTIMA PRINCE (131, 132)

- softverskom reenju za upravljanje informatikim projektima.
Standard Prince
Ovaj se standard fokusira na organizaciju, upravljanje i kontrolu informatikih projekata i
u irokoj je primeni u Velikoj Britaniji, ali i u nekim drugim sredinama. Usmeren je
prvenstveno standardizaciji procesa to se realizuju u okvirima informatikih projekata, a
cilj mu je omoguiti uinkovito upravljanje tim projektima. U tome se kontekstu svaki
proces definie pomou ulaza i izlaza, ciljeva i aktivnosti koje treba izvriti.
KORACI U PRIMENI STANDARDA
1. Odluivanje o projektu
2. Priprema projekta
3. Pokretanje projekta
4. Kontrola pojedinih faza
5. Isporuka rezultata
6. Upravljanje ogranienjima pojedinih faza
7. Zatvaranje projekta
8. Planiranje
34. DSS KOMPONENTE I KARAKTERISTIKE (148, 149)
Sistemi za podrku odluivanju (engl. Decision Support Systems) su interaktivni,
fleksibilni i adaptivni raunarski informacioni sistemi za podrku u reavanju
nestrukturiranih poslovnih problema, u cilju poboljanja procesa odluivanja, a kao
nadgradnja vie razliitih disciplina na prvom mestu menadmenta i informatike.
Ovi sistemi treba da obezbede menaderu tanu, pravovremenu i relefantnu informaciju.
Sistemi za podrku odluivanju podravaju sve faze procesa odluivanja od faze
formulacije problema, preko projektovanja, izbora, do implementacije. Ovi sistemi
podravaju, a ne zamenjuju donosioca odluke.
Sistemi za podrku odluivanju sastoje se od:
1. baze modela,
2. baze podataka,
3. generatora SPO,
4. korisnika
Komponente su:
1. podsistem za upravljanje podacima koji se sastoji iz sledeih elemenata:

baze podataka SPO,

sistema za upravljanje podacima,

direktorijuma sa podacima i

upita.

14

2. podsistem za upravljanje modelima koji se sastoji iz :

baze modela,

sistema za upravljanje bazom modela,

jezika za modeliranje,

direktorijuma modela

komandnog procesora,
3. podsistem za upravljanje znanjima
4. MIS
5. Ekspertski sistemi
6. Hibridni sistemi

35. METODE RAZVOJA DSS (149)

Quick-Hit pristup - Ovaj pristup je najzastupljeniji kod DSS-a. Inicijativa

uglavnom dolazi od strane menadera, tako da je DSS izgraen kroz interakciju,
podjednako od strane menadera kao i od strane programera

Iterativni razvoj - U praksi DSS-a, budui korisnici generalno ne znaju ta ele

od sistema. Da bi to utvrdili, potreban je prototip sistema jednostavna inicijalna
verzija koja se koristiti prilikom eksperimenata i pomou koje korisnici ue kako
da postignu eljene karakteristike sistema. Iterativni razvoj sistema se zasniva na
izgradnji prototipa i njegovom poboljavanju. Budui korisnik i tvorac DSS-a
zajedno definiu problem koji ele da ree i identifikuju najpotrebnije elemente.
Programer tada izraduje jednostavnu verziju sistema, zanemarujui sloene
aspekte funkcionisanja, koje razvija u sledeim iteracijama.

Razvoj koricenjem tradicionalnog ivotnog ciklusa - Metodologija pogodna

za kompleksne sisteme koje koriste mnogi korisnici. Veliki organizacioni DSS je
modelno orijentisan. Prilikom razvoja specificnog DSS-a, ovakva praksa je ee
izuzetak nego pravilo.

15

37. IZVRNI IS - (eng. Executive Information Systems - EIS)

Osnovni ciljevi EIS
poboljanje kvaliteta i kvantiteta informacija potrebnih na izvrnom nivou
ubrzavaju odgovor na situacije izvrnog odluivanja koje zahtevaju brzinu
i efikasnost
podrka donoenju odluka obezbeivanjem aktuelnih i tanih podataka u
smislenom formatu
EIS je user-frendly, grafiki podran, obezbeuje izvetavanje o izuzecima
i ima mogunost drill-downa.
Najea upotreba
Critical Sucess Factors (profitabilnost, finansijski indikatori, marketinki indikatori,
ljudski resursi, rizik, trini i potroaki trendovi)
Specifinosti dizajniranja i razvoja EIS
1. Dizajn i razvoj zasnovan na definisanim Kritinim Faktorima Uspeha (CSF )
2. Implementacija zahteva aktivno ukljuivanje izvrilaca
3. Karakteristine metode za utvrivanje izvrnih informacionih zahteva

Intervjuisanje

Izvoenje zahteva iz ve postojeeg informacionog sistema

Sintetizovanje iz karakteristika sistema

Otkrivanje eksperimentisanjem (izradom prototipova)

36. GIS GEOGRAFSKI IS (152, 153, 154)
Geografski informacioni sistem (GIS) je kompjuterski sistem za prikupljanje, obradu,
prenos, arhiviranje i analizu podataka koji imaju i geografsku reference. Odnosno, moe
se rei da je GIS sistem za upravljanje prostornim podacima i njima pridruenim
osobinama. U irem smislu GIS je orue pametne karte koje ostavlja mogunost
korisnicima da postavljaju interaktivne upite (istraivanja koja stvara korisnik),
analiziraju prostorne informacije i ureuju podatke.
GIS se sastoji od etiri interaktivna podsistema:
1) podsistem za unos koji vri konverziju karata (mapa) i drugih prostornih podataka u
digitalni oblik (vri se tzv. digitalizacija podataka);
2) podsistem za skladitenje i pozivanje podataka;
3) podsistem za analizu;
4) izlazni podsistem za izradu karata, tabela i za pruanje odgovora na postavljene upite.

16

GIS GEOGRAFSKI IS
Prezentacija statinih informacija (kartografske prezentacije),

Prezentacija dinaminih informacija (dinamika kartografija) ,

Interaktivni alati za prikazivanje geografskih podataka (u sklopu informacionih

sistema)

GIS OBLASTI PRIMENE

Nekretnine (katastar, osiguranje, procena vrednosti)

Prostorno planiranje

Saobraaj (planiranje, odravanje, upravljanje)

ivotna sredina

Komunalna infrastruktura (vodovod i kanalizacija, elektrina energija,

telekomunikacije, gasovod, itd.)

Vojne primene

Hitne intervencije (vatrogasci, policija, medicina)

Navigacija (vazduna, morska i kopnena)

Turizam

Poljoprivreda

Arheologija

Epidemiologija i zdravstvo

umarstvo

38. Intelektualni capital (161, 162)

Intelektualni kapital obuhvata znanje, iskustvo, intelektualnu svojinu (komercijalna
vrednost patenata, licenci, robnih marki).
Intelektualni kapital je predstavljen znanjem zaposlenih. esto intelektualni kapital
predstavlja 80-90% ukupne vrednosti preduzea (posebno konsultantske kue).
Korporativna (organizaciona) memorija
Predstavlja skup podataka, informacija i znanja koja postoje u organizaciji i kojima mogu
pristupiti pojedinci radi uenja, podrke i donoenja odluka, razumevanja konteksta ili
pronalaenja iskustva i strucnosti.
Korporativna memorija je kombinacija baze znanja, objekata i ljudi, koji su u interakciji.
17

39. EKSPERTNI SISTEMI

"Pod ekspertnim sistemima podrazumeva se uspostavljanje unutar raunara dela vetine
nekog eksperta koja se bazira na znanju i koja je u takvom obliku, da sistem moe da
ponudi inteligentan savet ili da preuzme inteligentnu odluku o funkciji koja je u
postupku." (Britansko drutvo za raunare)
ES obuhvata skup metoda i postupaka koji se odnose na pribavljanje, raunarsko
predstavljanje i skladitenje, i upotrebu ljudskog znanja u reavanju sloelih problemskih
situacija. Svaki ES graen je od najmanje dva modela:
1. Baza znanja (eng. Knowledge Base) i
2. Mehanizam zakljuivanja (eng. Inference Engine).
Pored njih, ES najee prate i sledee komponente:
3. Podsistem objanjavanja (eng. Explanation Facility);
4. Podsistem prikupljanja znanja (eng. Knowldge Acquisition Subsystem) i
5. Korisniki interfejs - podsistem za voenje dijaloga (eng. User Interface)
EKSPERTNI SISTEMI - KARAKTERISTIKE
Osnovni gradivni elemenat ES je znanje (stav).
Znanje u ES ine injenice i heuristika (iskustvo i osecaj).
injenice su iroko distribuirane, javno raspoloive informacije, usaglaene na nivou
eksperata u predmetnoj oblasti (domen eksplicitnog znanja).
Heuristiku ine licna pravila prihvatljivog rasuivanja, koja karakteriu odluivanje na
nivou eksperata u datoj oblasti (domen tacitnog znanja).
EKSPERTNI SISTEMI
Transfer znanja od eksperta do ekspertnog sistema i podrazumeva:
1. Prikupljanje znanja
2. Predstavljanje znanja u bazi znanja
Transfer znanja od eksperta do ekspertnog sistema i podrazumeva:
1.
Prikupljanje znanja
2.
Predstavljanje znanja u bazi znanja
Oblasti primene:
1.
dijagnostiki sistemi,
2.
sistemi predvianja,
3.
sistemi projektovanja,
4.
sistemi planiranja,
5.
sistemi nadzora,
6.
sistemi otklanjanja greaka,
7.
sistemi za uenje,
8.
sistemi upravljanja
18

40. EKSPERTNI SISTEMI PREDNOSTI PRIMENE (165, 166)

Postojanost
Moe se rei da sposobnosti eksperta vremenom opadaju jer ovek stari, i nije uvek i
permanentno u situaciji da dri korak sa tehnolokim promenama dok su mogunosti
ekspertnog sistema nezavisne od vremena, zdravlja ili emocija.
Prenosivost
Ekspertni sistem se projektuje tako da moe da prenosi znanja, dok to za jednog eksperta
moe da bude teak, ponekad nereiv problem. Ekspert je strunjak za reavanje
problema, a ne za objanjavanje svojih odluka i prenoenje iskustva. On za to najee
nema vremena, sve i da hoe. Ekspertni sistem se projektuje tako da ima ugraenu
mogunost da objasni kako je doao do neke odluke.
Pouzdanost
Pri donoenju odluke, ekspert moe da bude pod uticajem okoline i da bude subjektivan.
Menader, naprimer, mora kvalitetno i efikasno da donese odluku, uprkos kratkoe
vremena ili stresnih situacija kojima je izloen. Ekspertni sistem za iste ulazne parametre
uvek donosi iste odluke. Na njega okolina ne utie, pa zato kaemo da je on konzistentan.
Cena
Ekonomski gledano cena ekspertnog sistema je niska u poreenju sa izdacima za rad
eksperta. Tamo gde je potrebno mnogo strunjaka jeftinije je primeniti ekspertni sistem.
Ujedno je lake obezbediti vie raunara nego obuiti strunjaka za neku oblast.
Prednosti oveka eksperta
Za nove probleme ekspert nalazi kreativna reenja i u stanju je da se adaptira na promene
i novonastale situacije, dok ekspertni sistem moe da reava samo probleme iz uskog
podruja za koje poseduje ugraeno znanje. Za novu vrstu problema ekspertni sistem je
neefikasan, a esto i neupotrebljiv. Da bi mogao da reava nove situacije prvo mora da
mu se proiri baza znanja odgovarajuim pravilima.
Senzorske sposobnosti oveka
Velika prednost oveka je to informacije prima svim svojim ulima: vidom, sluhom,
dodirom i mirisom, a ekspertni sistem manipulie iskljuivo simbolima u vidu slova i
brojeva. Na osnovu iskustva, ovek je u stanju da iz ukupno percipiranih informacija
izdvaja bitne od nebitnih. Percepciju je nemogue preneti na raunar (raunari imaju
samo ogranienu mogunost unosa slike i zvuka). Sve one informacije koje ovek
percipira ulima moraju biti transformisane u simbole. Ovom transformacijom gubi se
znatna koliina informacija.

19