na dlanu

SVET
magazin za ljubitelje putovanja

besplatan primerak l broj 74 l jul 2016.

Magija
leta

KUBA

U ritmu bezbrinosti

Kuba je i fascinantno letovalite Varadero. More, ritam i oputenost na kubanski nain

zadovoljava svaku elju za dobrim provodom i zabavom... Vrelo sunce Kariba, duge peane
plae umivene vodama toplog tirkiznoplavog mora, kao i raskona priroda daruju odmoru
dimenziju vie. Jo ukoliko se prepustite i drugim uivanjima poput ispijanja koktela...
Kokteli su mali zatitni znak ovog podneblja. A zato su na Kubi ba ono pravo, razlog
je uveni kubanski rum po kojem je ova zemlja poznata jo od 16. veka. Rum je alkoholno pie dobijeno destilacijom fermentisanog soka eerne trske i melase kao proizvoda
eera. Ekstra star, stari zlatni i svetli suvi su tri vrste kubanskog ruma koje ceni ceo svet
a najpoznatiji kokteli koji se prave od ovog ruma su Daikiri, Kuba Librre Mojito, Kubano i
Golden sends.
Kuba, trebalo bi i to da znate, proizvodi i najbolje cigare na svetu. Svet za sve moda i ne
bi znao da Kristofer Kolumbo, koji je otkrio Kubu, nije sa Kube poneo duvan i tapie od
duvana. Svet je tako upoznao ovu nezdravu naviku a Kuba zaradila silne dolare prodajui
svetu najskuplje i najpoznatije cigare na svetu: havanu i kohibu...

MAJORKA

Destinacija za carski odmor

Majorka je uvek i u svakom trenutku destinacija za

carski odmor. Direktan arter let, hoteli sa dve, tri, etiri i
pet zvezdica, predivne peane plae, bezbroj skrivenih
uvalica koje zapljuskuje plavetnilo toplog mora, raznolikost pejzaa, odlian oping, nezaboravan noni ivot...
Takoe i mogunost da uz povoljne cene koristite renta-car i sami obiete ostrvo, pronaete svoj kutak za odmor ili restoran u hladovini s nacionalnim specijalitetima, hladnim piima i zapanjujue niskim cenama...
Majorka je ponosna i na svoj glavni grad Palmu,
na staro gradsko jezgro i moderne bulevare sa bezbroj prodavnica, ali i na sve ono to je ini jednom od
najprestinijih letnjih destinacija sveta. Pridruite nam
se, Majorka ima ono to drugi nemaju.

KOSTA BRAVA

Spoj dobre klime i izvanrednih plaa

Divlja obala ili Kosta Brava. Pedesetih godina prolog veka panci
su je promovisali kao idealno mesto za odmor turista iz severne Evrope. Okupirali su je Britanci. Ovaj region u severoistonoj Kataloniji,
u provinciji irona, bio je decenijama san Engleza, kota, Iraca... Ali i
mnogih Skandinavaca. Vrlo brzo im se pridruio i ostatak Evrope.
Spoj dobre klime i izvanrednih plaa. To je zapravo Kosta Brava u
jednoj reenici. Prua se od francuske granice pa sve do Barselone.
I zaleina je atrakcija. Sauvan je njen tradicionalni izgled pa je
postala neka vrsta skrivenog dragulja za posetioce koji prieljkuju
neto vie od sunca, peska i sangrije.
Boravak u ovom delu panije nudi i mogunost obilaska znamenitosti ove udesne zemlje. Iz mase fakultativnih izleta izdvajamo
jedan: posetu gradiu Figueres u kojem ete upoznati lik i delo Salvadora Dalija, jednog od najveih slikara u istoriji ove umetnosti.
6

Svet na dlanu

jul 2016.

SICILIJA

Egozotika terra sente

Sicilija, najvee italijansko ostrvo, oarava egzotinim

mirisima, jarkim bojama i udesnom svetlou. Smetena
na obodu Evrope i u centru Sredozemnog mora, od pamtiveka privlai avanturiste. Arhajska lepota terra sente,
kako je nazivaju gostoprimljivi Sicilijanci, raj je za hedoniste...
Rajske plae Jonskog i Tirenskog mora, fascinantna priroda i ljudi, ivi vulkan Etna, haotian i emocijama nabijen
ivot na ulicama Palerma i Katanije, ine je jednom od najuzbudljivijih destinacija za odmor i sva druga zadovoljstva.
Gastronomska kuhinja, dobra vina, zanosna muzika
i neodoljiv arm Sicilijanaca, uinie vae letovanje na
ovom romantinom mediteranskom ostrvu, prepunom
iznenaenja, nezaboravnim.

KRF

Magija u kojoj su uivali i kraljevi

Krf, ostrvo dragulj Jonskog arhipelaga, znano i kao jedinstven spomenik stradanja srpske vojske u Prvom svetskom ratu,
omiljena je i viedecenijska destinacija turista iz celog sveta.
Bujna vegetacija, nestvarni pejzai, prelepe plae, kristalno
isto more, kao i raskona arhitektura i senovite gradske
kamenite uliice, uz arm pitoresknih ribarskih sela, ine
ga magino privlanim. Brojni letnjikovci dokaz su da su u
blagodetima sunanog Krfa nekada uivali i kraljevi. Moete
i vi danas. U KonTikijevoj ponudi su najbolji hoteli i hotelski
kompleksi. Za emocijom ispunjene preporuujemo Kanal
ljubavi, a za ostale plau Sidari sa nekoliko boanstvenih
uvala zastrtih beliastim peskom i sitnim ljunkom. Idealna je
za odmor porodica s decom, ali i romantine due jer je i ceo
Krf - romantina pria.

Halkidiki

Zelenilo u beskraju plaa

Letovanje u Grkoj nije samo uivanje u beskrajnim lepotama ostrva ove

zemlje Mediterana. Raj je i Halkidiki, poluostrvo na severu Grke sa boanstvenim
plaama koje se proteu uz obalu u duini od 500 kilometara.
Po grkoj mitologiji, u staro vreme ovde su boravili Titani, deca bogova, sinovi i
kerke boga neba Urana i boginje zemlje Geje. U bici sa Titanima bog mora Posejdon je izgubio svoj trozubac. Na mestu gde se odrala bitka, nastala su tri kraka,
tri prsta Halkidikija - Kasandra, Sitonija i Atos ili Sveta gora.
Danas je to regija sa jedinstvenim kompleksima hotela za sve vidove odmora.
Kasandra je raj na zemlji. Naselja na ovom prstu su sauvala ekoloku nit pa se
ova zona, s pravom, smatra jednom od najboljih za odmor u Grkoj. Najzapadniji je krak poluostrva i najblia je Solunu. Njena oaravajua priroda, velelepne
peane plae, stene i useci prekriveni borovom umom, privlae panju velikog
broja turista. ivopisna naselja Afitos, Kriopigi, Polihrono, Hanioti i Pefkohori
utapaju se u zelenilo oivieno beskrajnim peanim plaama...
jul 2016.

Svet na dlanu

ZAPIS SA GRKOG OSTRVA TASOS

Lepota
kojoj su
i sirene
zavidele
O

bilazei Grku, stie se utisak da je

cela teritorija, naroito njena
arobna ostrva, jedna velika pozornica na kojoj
su grki bogovi igrali i igraju najmisterioznije uloge. Ako ste
matoviti, vrlo lako moete
postati gledalac, istraiva,
pa ak i uesnik u tom
boanstvenom pozorju.
Ostrvo Tasos je velika
scena. Ko eli da stupi na
nju moi e to da uradi vrlo
lako, dovoljno je samo da
se opusti i to poeli. elje se
ovde ostvaruju.
Dakle, na Tasosu se veruje
onome to je mitologija zapisala. Ostrvo je bilo fenianska
kolonija. Feniane je privuklo
bogatstvo, uli su da se na njemu
kriju zlatne ile. Posle Feniana, oko
720 g. pre n. e. Grci sa ostrva Paros
poeli su da se doseljavaju na Tasos. Smatra se da je zatitnik ostrva bio bog Herakle, ali
stanovnici Tasosa su potovali i Posejdona, boga
mora, kao i Artemidu, boginju lova.
Mitologija kae da je ostrvo dobilo ime po Tasosu, jednom od sinova kralja Agenora, koji je vladao Tirom. Poto u grkoj mitologiji nita nije moglo da se desi bez vrhovnog boga Zevsa, tako je i
u ovoj prii. Naime, Zevs je, preruen u bika, ukrao
Tasosovu sestru Evropu, pa je kralj Agenor poslao
svoja etiri sina u potragu. Svaki od njih je putovao
jednom od strana sveta, a Tasos je otkrio udesno
ostvo i, oaran njegovom lepotom, nastanio se
8

Svet na dlanu

jul 2016.

na njemu. Sestru
nije pronaao. Evropu je strasno zaljubljeni Zevs
odneo na Krit i ona je postala prva kritska kraljica.
Ostrvo Tasos su antiki pesnici poetski nazivali i
Aeria, zbog sveeg vazduha, Edria, zbog nebeskog plavetnila ili Krisi, zbog zlata koje je ostrvo
krilo u sebi. Mitologija ima i jo neto da kae o
Tasosu. Zvali su ga i Ostrvo sirena. Kae se da su
sirene ivele na Tasosu. Krijui se u njegovim najskrovitijim mestima, poredile su svoju nestvarnu

lepotu sa lepotom
ovog ostrva. Smatra se da su
ba ove tasoske sirene svojim
velianstvenim glasovima zaarale Odiseja.
Danas se esto moe uti da turisti ostrvo nazivaju umom koja plovi ili Smaragdnim ostrvom, zbog njegove vegetacije, a pre svega
zbog bujne borove ume koja ga prekriva. Da
se zakljuiti da Tasos ima ovoliko imena zato to
je lepotu, nekada, nemogue jednostavno opisati. Lepota je zahtevna, potrebno joj je mnogo
doivljaja, isuvie utisaka i pregrt rei.
Tasos je najsevernije ostrvo u Egejskom moru.
Do njega se moe stii trajektom iz luke Keramoti
i iz uvenog grkog grada Kavale. Glavni ostrvski
grad Limenas ili kao ga jo zovu Tasos nalazi se na

severnom delu i
iz njega kreu brodovi koji
ostrvo povezuju sa kopnom.
Oblik ostrva je specifian, on ocrtava gotovo
savrenu krunicu. Duina obale je oko 100 kilometara i veoma se jednostavno moe obii. Zapadni deo ostrva je pod maslinjacima, a istoni je
prekriven bujnom borovom umom.
Kada se krene u razgledanje, nekako se
ponovo zaroni u mitologiju jer jedino pomou
nje moe da se doivi i objasni njegova nestvarna lepota. Obilazei ostrvo, nailazi se na
veliki broj plaa koje su ba onakve kako
ih je priroda stvorila. Ljudska ruka, na svu
sreu, tu nije umeala svoje prste. Skrivene
su u uskim uvalicama ili su se bogato
prostrle po morskoj obali. Neke od njih su
kamene, neke su prekrivene belim mermernim kameniima, a po nekima se razmileo
zlatni, sitni pesak. Boja mora zavisi od okoline, suneve svetlosti i unutranjosti vode.

Zahvaljujui
tome, mogu se videti
najneverovatnije nijanse, od svetloplave do tirkiza i smaragdno zelene. Boje privlae
oko i morskoj vodi je gotovo nemogue odoleti.
Uz nju obavezno ide i miris borovine ili maslinjaka.

Idui
ostrvom, prolazi se i
kroz ivopisna sela. Moe se rei da
su to tipina mala, grka seoca sa uskim ulicama
i malim trgovima. Metani su predusretljivi, tako
da od njih moete kupiti tradicionalne proizvode:
maslinovo ulje, med, uveno tasosko vino...
Jedno od najivopisnijih sela je Teologos.
Poznato je po stoarstvu i turizmu. Ima veliki broj
restorana, tako da se u njemu esto organizuju
tradicionalne grke veeri uz pesmu, jagnjetinu i
vino. Ponovo mitologija dolazi u pomo, naravo
da bi objasnila lepotu. Jo je u antikoj Grkoj
bilo uveno tasosko vino. Na ostrvu su jo
tada uspevale najbolje sorte groa. ak je
i probirljiva, egipatska kraljica Kleopatra,
jednom godinje slala svoje brodove
na Tasos po vino. Ono to na najbolji
nain doarava lepotu ovog ostrvskog pia je i injenica da su bogovi
na Olimpu pili iskljuivo vino sa Tasosa. Kako onda da ga ne probaju
i turisti u 21. veku, jo ako znaju
da ga metani sada proizvode u
malim koliinama, to bi se reklo
samo za svoje potrebe.
Uitak je u ovom sluaju jo vei.
Zanimljivo je i to da je industrija
krajem ezdesetih godina prolog veka

Oblik ostrva
je specifian, on
ocrtava gotovo savrenu
krunicu. Duina obale je
oko 100 kilometara i veoma
se jednostavno moe obii.
Zapadni deo ostrva je pod
maslinjacima, a istoni
je prekriven bujnom
borovom umom

jul 2016.

Svet na dlanu

izmetena
sa ostrva. Meu poslednjima je prestala sa radom nemaka fabrika Krup, iji se ostaci i danas mogu videti sa poznate plae Metalija. Nastavilo
se samo sa eksploatacijom mermera, kojim je ovo ostrvo bogato. Tasoski mermer
je svetski uven.
Izmetanje industrije sa ostrva je
sauvalo istou i blagost vazduha. U
tome je pripomogao i najvei ostrvski vrh
Ipsarion, koji se vinuo do 1204 metra iznad
Egejskog mora. Sa njega dolazi sveina,
zahvaljujui kojoj je na ostrvu veoma prijatna
temperatura. Lepotu tasoskog vazduha je
opisao ak i otac medicine i najuveniji grki
lekar Hipokrat.
Antika uvek najvie privlai. Na Tasosu se
nalazi veliki broj arheolokih nalazita, koji su

otvoreni za posetioce. I u samom gradu Limenasu mogu se obii brojna arheoloka

nalazita, kao i poznati Arheoloki
muzej. U njemu se nalaze i ostaci antikog pozorita koje je
izgraeno u III veku pre n. e. i
to za 2.000 do 3.000 gledalaca.
Rimljani su ga u I veku koristili
za gladijatorska takmienja.
Pozorite se koristi i danas za
pozorine predstave i muzike
koncerte. Proverili smo njegovu akustinost, zamiljajui da
smo antiki junaci.
Jedna od lepota Tasosa je i
manastir Sv. Arhangela Mihaila,
koji se nalazi na samoj litici sa koje
se prua velelepan pogled prema
Svetoj Gori. Manastir je znaajan po sve10

Svet na dlanu

jul 2016.

tom klinu sa
raspea, koji se nalazio u
Hristovoj desnoj ruci. Ova svetinja se i danas
u njemu uva. Vernici ga poseuju i zbog izvora
svete vode koja ima isceliteljsku mo. Izvor se
nalazi ispod crkve i do njega vodi uzak tuneli,
tako da se donde moe stii na kolenima. I ovaj
nain dolaska do izvora ima simboliku, kau da
isceljuje one koji sa verom i na kolenima dou
do njega i umiju se. U crkvi se moe uzeti i boica
lekovite vode sa isceliteljskog izvora, pa se turisti retko sputaju do njega. Manastir je enski.
Kaluerice doekuju goste sa hladnom vodom i
ratlukom od rua. Taj ukus, miris i doivljaj dugo
neete zaboraviti.
Da li zbog oaravajuih glasova sirena, vina
koje je pio i Zevs ili zbog lepote i istoe u kojoj je
uivao i Hipokrat na Tasosu smo esto gostovali.
Veoma lako smo postajali gledaoci, istraivai i
uesnici tog boanstvenog pozorita. Njegova
scena je uvek otvorena, potrebno je samo uti
primamljujui zov i novi boravak na Tasosu je izvestan.
Biljana Markovi Jevti

1 x ion
pans
polu e od
v

3o5so,b0a 0
/ no

LETNI ODMOR
U TERMAMA DOBRNA
Smetaj /
Cena paketa po osobi u EURO

1 x polupansion
(minimalno 2 noi) do 31. 08. 2016

DEPANDANSA VILA HIGIEA ****

Dvokrevetna soba

35,00

HOTEL VITA ****

Dvokrevetna soba

37,00

ECE
D
2
+ ATIS
GR
HOTEL VITA ****
Hotel se nalazi na samom
ulazu u kompleks termi.
Celokupna
ponuda
termi
nalazi se pod jednim krovom.
U hotelu su recepcija, restoran
sa ponudom izvrsnih slatkia,
hotelski restoran, ala carte
restoran, prostorije namenjene
seminarima, medicinski centar,
bazeni s termalnom vodom,
kompleks sauna Deela savn
i masani centar La Vita Spa &
Beauty.

Dvoje dece do 12 godina - BRESPLATNI SMETAJ (smetaj i

polupansion) u sobi zajedno sa dvoje odraslih osoba.
DEPANDANSA VILA
HIGIEA ****

polupansion (samoposluni vedski sto),

neogranien ulaz u bazene sa termalnom vodom,
poklon bon u vrednosti 5,00 za Centar masai i lepote La Vita Spa & Beauty,
poklon bon u vrednosti 5,00 za usluge Medicinskog centra,
deji animacijski klub,
bade mantil,
internet konekcije (Wi-Fi),
aerobik u vodi,
jutarnja gimnastika,
animacijski program,
parkirno mesto.

Depandansa
je
izgraena
1855. godine, u 2007. godini
obnovljen je prvi sprat po Feng
Shui principu (superior sobe).
Od hotela Vita udaljena je 50
metara.
U podrumskim prostorijama
vile nalazi se vinski podrum
sa
raznolikom
ponudom
slovenakih vina i domaih
specijaliteta.
Preporuujemo
poseban doivljaj Bahusove
veere.

REZERVACIJE I INFORMACIJE:

KonTiki Travel, t: 011 / 20-98-000, info@kontiki.rs, www.kontiki.rs

Svet na dlanu 11
Big Blue, t: 011 / 41-41-411, info@bigblue.rs,
jul 2016. www.bigblue.rs

NAJLEPE PLAE GRKIH OSTRVA

Tamo gde se vreme

Navagio
Bajkoviti Zakintos uukan u vodama Jonskog mora i - Na-

vagio. Nestvarna plaa ucrtana izmeu dve stene sa tepihom

istkanim od belih kamenia. Nedirnuta, autentina, jednako
lepa kao i onog dana kada su je, udrueni, more i priroda darovali oveku. Sve je na njoj samo - njeno. Priroda je sebi ovde
uzela za pravo da ne dopusti oveku da bilo ta na njoj ulepa.
ak ljudima ne doputa ni da sa nje uklone olupinu broda koji
se, kau, bavio vercom cigareta. I sunce ima limitirano vreme.
Plau obasjava samo do podneva. I jo neto je osobenost plae
Navagio. Jedini put do nje je - morem. Postoji, istina, i drugi
nain da joj se divite. Pogled sa stene, sa vidikovca je jednostavno reeno aroban.

Grka ostrva su letnji raj. Razloga

zato je to tako je bezbroj. Jedan je
zasigurno taj to su plae na grkim
ostrvima apsolutno posebne. Pred
vama je pria o onim najlepim

Zambika
Zambika je jo jedna plaa, ukras grkih ostrva. U svom
Kamari
Santorini, obljubljen morem Egeja i sa udesnim vulkanskim

udesnom miru, okruena stenama monog Rodosa, uz

kapljice kao kristal istog mora i sa peskom boje zlata, neodoljivo privlai one kojima uivanja nikad nije dosta. Malo morsko
boanstvo... Da li sluajno? Gore, na steni iznad same plae je
manastir Bogorodice od Zambike (Tsampike), po kome je uostalom i dobila ime.

stenama, sam po sebi je izazovan i atraktivan. Plaa Kamari, u

istoimenom naselju ovog nestvarnog ostrva, iz kategorije je
najureenijih ne samo u Grkoj. Uz obalu, u duini od skoro pet
kilometara, vie sivkasto nego plavo more iskrcalo je na obalu
milione sivkastih oblutaka od kamenia koji obasjani zracima
sunca nude apsolutno autentian doivljaj. Da bi uitak bio potpun, uz obalu su naikani brojni restorani i sve ono drugo to
je magnet za ljubitelje plivanja i sportova na vodi. Podatak da
je sa svim naseljima na Santoriniju povezana dobrim putevima,
kao i da ima veliki parking, ine je jednom od najpopularnijih
plaa na grkim ostrvima.

Porto
Katsiki
Velianstvena peana uvala okruena okomitim stenama

ostrva Lefkade razbakarenog u vodama Jonskog mora. Plaa

Porto Katsiki. Potpuno prirodna, neureena ljudskom rukom,
nepristupana za automobile. Udaljena je 35 kilometara od
grada Lefkasa. Od asfaltnog puta do njene lepote morate da
preete put na kojem je 150 stepenika. Vredi... Uostalom, Porto
Katsiki je nedavno proglaena drugom najlepom plaom
Grke. Odmah iza bajkovitog Mirtosa... I pogled sa vrha stena
kojim je okruena je velianstven i ba zbog toga je jedna od
najslikanijih plaa sveta.

12

Svet na dlanu

jul 2016.

pretvara u nezaborav
Mirtos
Ostrvo Kefalonija je najvee iz grupe koja geografski pripada

Jonskom arhipelagu. Ostrvo paradoksa, kako ga jo nazivaju ali

i ostrvo sa jednom od najlepih plaa ne samo Grke. ljunkoviti
Mirtos, izdvojen od gradskih i turistikih naselja, simbol je
ostrva. I avantura za one koji su namerni da uivaju u miru
fascinantne prirode kojom je okruena. Njenu bajkovitost, kao
prirodnu kulisu, ovekoveio je i reditelj Don Maden u filmu
Mandolina kapetana Korelija sa Nikolasom Kejdom i Penelopom Kruz u glavnim ulogama. Zna se pouzdano da su i oni
uivali a da li je Penelopa u slobodnim satima bila u toplesu, koji
je na ovoj plai dozvoljen, za sada je tajna.

Koukounaries
Nestvarni Koukounaries. Moda i najlepa plaa Mediterana.

U turistikim mapama i katalozima ubeleena je i kao zlatna

plaa. Kumove je inspirisao pesak, onaj najfiniji i sitni, boje
ljudima najdraeg plemenitog metala. I priroda je ba tu na
prelepom Skijatosu bila plemenita darujui zaleu ove udesne
plae, a samo dvadesetak metara od obale, gustu umu sa
stablima i mirisom bora. I prirodnu lagunu sa gotovo nestvarnim jezerima ispunjenim morskom vodom... Dva i po kilometra
morskog raja i neuporedivo vie razloga za uivanje koje se s
vremenom pretvara u nezaborav.

Elafonisi
Dolazak na Elafonisi, ostrvce nestvarene lepote na krajnjem

zapadu Krita, okrueno tiinom i ivopisnom obalom, nalik je

na iskorak u raj. Kao takvo nalo se i u programu EU za ouvanje
prirode. Istina je zapravo da bi bio veliki greh naruiti je ljudskom matom jer je priroda ovde u svom stvaralatvu bila
apsolutno nenadmana. Ostrvo kedrova i ljiljana, sa plaom
prekrivenom belim peanim dinama i tirkiznim morem koje u
peinama od crvenih stena naseljenim koralima izaziva uzdah
divljenja. ovek je ovde sve uinio uzbudljivijim. Restorani,
taverne, mini-barovi, rekviziti za sportove na vodi... Na plai
Elafonisi sve je kao na tacni. I more i sunce i sve ovozemaljske
lepote....

Sidari
U mnogo emu autentina plaa na grkom ostrvu Krfu,

udaljena 36 kilometara od glavnog ostrvskog grada. ini je

nekoliko uvala. U veini je pesak, tek u ponekoj sitan ljunak...
Jonsko more, toplo i isto. I plitko, pa je kao takvo idealno za
odmor porodica sa decom... Jednako je i romantino. Deo
ovog ukrasa prirode je i plaa romantinog imena - Kanal
ljubavi sa stenovitim skulpturama koje su udruenim snagama
ovekoveili more i kamenje.
jul 2016.

Svet na dlanu

13

SPORADI - SKRIVENI DRAGULJ MEDITERANA

Mistini zagrljaj mora

i sunanog neba
S

poradi su grupa ostrva, od kojih su stalno

nastanjeni samo Skijatos, Skopelos, Alonisos i Skiros. Ova etiri ostrva usidrena su
u plavetnilu mora istono od planine Pelion,
na grkom kopnu. Nalazi se u Sredozemlju, iznad
drugog po veliini grkog ostrva Evija.
Smeten izmeu Skijatosa i Alonisosa, Skopelos je skriveni dragulj u srcu Grke. Pravi je mali raj,
gde se zelena uma, plavetnilo kristalno istog
mora i sunana svetlost sa neba spajaju u venom
mistinom zagrljaju.
Tako zelen i spokojan postao je iroko poznat pre
nekoliko godina kada je na njemu sniman holivudski film Mamma Mia. Iako je dobio na popularnosti,
Skopelos je zadrao osveavajuu autentinost
i dalje nudei netaknuti ostrvski nain ivota,
ivopisnost sela, ukusnu hranu koja nije skupa i
lokalno vino u tradicionalnim grkim tavernama
i restoranima. Naravno, tu je i dobro organizovan
smetaj u hotelima, apartmanima i vilama. Gostima
su na raspolaganju nezaboravne etnje kroz zelene,
planinske prostore, ali i letnji trenuci za pamenje na
velikom broju plaa du cele obale ostrva. Peane ili
ljunkovite, ureene ili divlje, izdvojene ili nudistike
- na Skopelosu svako moe da pronae neto po
svom ukusu. Meu najpopularnije plae na Skope-

14

Svet na dlanu

jul 2016.

losu spadaju Stafilos, Hovolo Panormos i Elios.

Na vrhu brda nalazi se grad Skopelos, sa
mletakom tvravom Kastro i Glosa, dva glavna
mesta na ostrvu. Odlikuje ih prepoznatljiva, zanimljiva arhitektura, uz neverovatan pogled na Egejsko
more.
Po celom ostrvu nalaze se brojne crkve i manastiri, to turistiku ponudu obogauje i kulturnim
sadrajima. Svakako ih vredi posetiti u toku boravka,
poevi od onih u samom gradu kao i onih koje su
u okolini. Preko stotinu crkava nalazi se u Skopelosu, a oko tri stotine ih je na celom ostrvu, koje ima
priblino 5.000 stanovnika. Sotiras, Prodromos, Panagija Eliotisa ili Agia Varvara samo su neki od manastira koji ekaju da ih istraite.
Naroito impresivna je crkva Agios Ioannis Kastri,
koja se nalazi na 100 metara visokoj steni na severozapadu ostrva. Kao mesto snimanja scene venanja
u filmu Mamma Mia, postalo je referentna taka za
mnoge parove koji su poeleli da posete ostrvo i upravo tu organizuju svoje venanje.
Skopelos ima istoriju koja see vekovima unazad.
Legenda kae da je Stafilos, sin Dionisa i Arijadne, bio
prvi doseljenik na Skopelos. Stafilos se jo uvek smatra prvim kraljem u eri kritsko-minojskog prosperiteta. Dao je ostrvu ime Peparithos, to je drevni naziv

koji potie od imena Stafilosovog brata, Peparithosa.

Tokom vekova su Rimljani, Vizantijci, Mleani i Turci
takoe ovde ostavili svoje tragove.
Ostrvo nema aerodrom, te je najbri nain da se
avionom doe do susednog Skijatosa. Put trajektom sa aerodroma na Skijatos traje kratko. Skopelos
je vodenim putem povezan sa glavnom lukom u
Volosu, Agios Konstantinosu, kao i sa Kimi na Evii i
Tesalonikijem.
Odmori na Skopelosu mogu biti idealno kombinovani sa posetama oblinjim ostrvima Skijatos i
Alonisos, kao i sa posetom poluostrvu Pelion, koje je
blizu kopna.
Uz kupanje i oputanje na predivnim skrivenim
plaama ostrva, moete se oprobati u raznim morskim sportovima ili se pridruiti organizovanim
etnjama sa vodiem, iznajmiti bicikl za vonju po
planini ili roniti i jedriti oko oblinjih ostrva. Ako se
oseate spremnim za morska uzbuenja, tu je i prilika da doivite susret sa delfinima i dobijte Mediteranski peat kaluera u Nacionalnom marina parku
Alonisos.
Da biste bolje upoznali Skopelos, Sporade i druge
destinacije i atrakcije u Grkoj, najbolje je da posetite
slubeni web sajt Grke nacionalne turistike organizacije: www visitgreece.gr

jul 2016.

Svet na dlanu

15

KEFALONIJA - GRKO OSTRVO BLAGODETI

Doe, vidi i o
N

a Kefaloniju sam stigao, iskreno

govorei, sa skromnim oekivanjima.
Radio sam kao turistiki vodi na
nekoliko grkih ostrva pre toga.
Neka od njih su bila velika, sa prebogatim
istorijskim i kulturnim nasleem, tradicijom
masovnog turizma i svim blagodetima, ali
i manama koji idu uz njega. Ipak, bila mi je
potrebna promena, i pronaao sam je. Grdno
sam se prevario smatrajui da me vie nijedno ostrvo nee tako dirnuti ravno u duu. A
Kefalonija je takva, nenametljiva, neiskvarena, spremna da ugosti svakog ko joj iskrenog
srca dolazi u naruje i sve one edne pravog
odmora i istinskog uivanja.
Kefalonija je najvee ostrvo Jonskog
arhipelaga, esto po veliini u Grkoj, a
na etrnaestom mestu po povrini na
Mediteranu. Ipak, srazmerno veliini,
na ostrvu ivi mali broj stanovnika,
svega 40.000. Razlog je jednostavan, ali
tuan. U avgustu 1953. godine, Kefeloniju i susedna ostrva pogodio je snaan
zemljotres koji je ostrvljane naterao
u emigraciju. Pored stotina stradalih
i povreenih, brojne graevine, spomenici i hramovi, od kojih neki potiu
iz antikog perioda, zauvek su uniteni.
Meutim, istorija ovog ostrva ne
poinje u estoj deceniji prolog veka.
tavie, arheoloka nalazita na ostrvu

16

Svet na dlanu

jul 2016.

nas vraaju u mikensku eru i 1500. godinu

pre Hrista. O tome da se ovde tada ivelo
svedoe i eksponati u Arheolokom muzeju
glavnog grada Kefalonije - Argostoliju.
Spisak naroda, vladara, imperija i armija
koji su u odreenom istorijskom momentu iveli, osvajali i vladali Kefalonijom je
podugaak. Od Rimljana preko Vizantinaca,
Otomana, Mleana, Francuza i, naravno, Britanaca. Konano, 1864. godine, Kefalonija
postaje deo Grke. Burno je bilo i za vreme
Drugog svetskog rata jer je Kefalonija, oduvek, bila strateki vano ostrvo.
O tim danima govori i roman britanskog
noveliste Luisa de Bernieresa Mandolina

kapetana Korelija, koji je nekoliko godina

kasnije i ekranizovan. Tako su Penelopa Kruz
i Nikolas Kejd, kao glavni akteri holivudskog blokbastera, trasirali put slave Kefalonije
u svetskim okvirima, jer su za ovo ostrvo uli
i ostali holivudski glumci.
Nakon onog Velikog, usledio je i Graanski
rat a konano, 1949. godine ostrvom je zavladao mir. Pomenuti zemljotres etiri leta kasnije unitio je ono to nije stigao rat. Usledio
je mukotrpan put oporavka, a sedamdesetih
godina 20. veka, najzad, stie i turizam. Prvi
koji su otkrili divote ostrva i njegove neiscrpne potencijale za odmor, bili su Holanani
i Englezi, a za njima stiu i ostali.
Ono to ih ovamo privlai nisu samo ba-

Planina Enos (Aenos)

Najvia planina Jonskog arhipelaga sa vrhom od 1.628 metara, pretvorena u nacionalni park i mesto sa kojeg se prua velianstven pogled na obale Kefalonije, ali i susedna ostrva obavijena vrelom izmaglicom. Autohtona rasa divljih konja, njih tridesetak,
uvaeni su stanovnici istoimenog nacionalnog parka i najvea atrakcija. Za trenutak,
bez obzira koliko je tog dana toplo na plai, pomisliete da ste, recimo, na Tari, lepotici
sa naih prostora. ume borova i klisure, vazduh koji svojom sveinom obara sa nogu i
osveava one koji ga udiu.
Najbolje je krenuti rano ujutru trasom koja vodi od Argostolija ka luci Poros. Put
je uzbudljiv i krivudav, a ponekad ete se mimoilaziti sa stadima koza kojih ima
irom ostrva.

i opet - doe!
jkovito izvajane plae i uvale, niti ukusna
hrana i uz nju legendarno vino zanosnog
bukea. Nisu ni vrhovi planina odakle se sa
zanosom gleda ka Zakintosu, Lefkadi ili zauvek mistinoj Odisejevoj Itaki pa ni umovita
brda proarana vinogradima, vonjacima,
pelinjacima i seocima koja su zaustavljena u
sladunjavom dremeu. Obilje sunevog sjaja,
prirodni fenomeni i lepote, manastiri i uda
svetitelja u slavu Hrista sa jedne strane i ari
mondenskih letovalita sa druge, odgovorni
su za armom obavijenu linu kartu ostrva.
Ali ono to je tamo najdragocenije jesu ljudi,
sa velikim Lj.
Oprostie mi prijatelji i poznanici sa
Dodekaneza, Egeja i ostalih Jonskih ostrva,
ako kaem da su Kefalonci najljubazniji
domaini koje sam sreo putujui i radei
Mediteranom. I pored svih nedaa i neizvesnosti koje sa sobom nosi dunika kriza u
kojoj su se nali nai juni, po veri, tradiciji
i odnosima - roaci, osmeh je taj sa kojim
se susreete na svakom oku, u taverni, na
pijaci ili u luci, sa stepenita i lica staraca u
smiraj vrelog julskog dana.
I zaista, o Kefaloniji se moe nairoko i dugo
pisati i priati, stoga je u daljem tekstu deset
najlepih i najznaajnijih mesta koje bi trebalo da posetite dok ste na ovom ostrvu. Ako ne
stignete odjednom, jo bolje, imate razlog da
je posetite opet i opet...
Aleksandar MIKI

Argostoli
Simpatina prestonica ostrva, naroito predvee i, razume se, nou.
Krasi je luka u kojoj se bezbrino odmaraju luksuzne jahte pristiglih putnika. Sudei po zastavama koje se vijore sa njihovih jarbola, ima ih iz svih
krajeva sveta. Otmena ulica Litostrotu (Lithostrotou) dom je brojnih suvenirnica, butika, zlatara i kafia. Nekoliko lepih crkava, muzeja i dravnih
institucija su tu da upotpune atmosferu. Centralni trg, kvadratnog oblika i povrine od nekoliko hektara srce je grada u kome ivi oko 12.000
stanovnika. Girosdinice, taverne, poslastiarnice i picerije smetene su na
obodu trga i tu su da zadovolje svaije apetite.

jul 2016.

Svet na dlanu

17

Plaa
Petani

Asos (Assos)
arobno mestace uz istoimeno poluostrvo, desetak kilometara severnije od plae Mirtos. Odie jedinstvenim armom
i tako je ljupko ureeno da je nemogue da se u njega ne zaljubite kada ga prvi put ugledate. Naroito ako pod hladom
borova na peakoj stazi koja vodi do naputene tvrave,
sednete na klupu i pojedete sladoled ili popijete neko
osveavajue pie sa pogledom na plau i luku. Centralni trg
nosi ime glavnog grada Francuske, jer su upravo Francuzi pomogli stanovnicima posle zemljotresa da ga obnove. Postoji
urbani mit da je holivudski glumac Brus Vilis poeleo da ba
ovde kupi kuu ali mu je metanin nije prodao...

Sakrivena na severnom delu poluostrva

Paliki, verovatno je
i najlepa plaa na
ostrvu. Da, lepa ak i
od uvenog Mirtosa.
Udaljena je oko 15 km
od drugog po veliini
grada na ostrvu - Liksurija (Lixouri). iroka
par stotina metara,
zatvorena je stenama
sa tri strane i tirkiznim
morem sa etvrte. Dve
taverne, tu, lealjke
i pesak... Sve to je
potrebno za prave
sladokusce. Nemojte
je propustiti, nipoto.

Fiskardo
Osnovao ga je normanski gusar Roberto Giskardo i u njegovom prezimenu se krije dananje
ime mesta na samom severu ostrva. Mesto sa bogatom tradicijom, venecijanskim mekom, gotovo
netaknuto nakon toliko pominjanog razornog zemljotresa. Omiljeno je letovalite svetskog det-seta
koji svoje skupocene jahte usidruje u blizini obale.
Madona, Bil Gejts, Roman Abramovi i brojni drugi
svetski poznati umetnici ili samo bogatai, neki su
od gostiju koji uivaju u arobnim uvalama u blizini
mesta, kao i morskim specijalitetima koji se slue
u otmenim restoranima uz obalu. Najbolje je do
njega doploviti iz gradia Agia Jefimija (Agia Efimia)
turistikim brodovima. Plovei, imate priliku da se
male udaljenosti gledate na Itaku i setite se Homera
i Odiseja.

18

Svet na dlanu

jul 2016.

Plaa Mirtos (Myrtos)

Da li je dovoljno rei da je ova plaa ak 12 puta bila proglaavana
za najlepu plau Grke? Potrebno je da se domognete seoceta po
imenu Divarata i onda se strmim i uzanim putiem spustite do skoro
dva kilometra duge i par stotina metara iroke plae. Zaista, kada je
more za to raspoloeno, voda se presijava u spektru safirnih, tirkiznih
i modroplavih nijansi. Velika mana je da na plai nema restorana, taverni ni hlada. Ono to je ini tako posebnom jeste sam pogled na nju
sa magistrale i kao kre beli kameni obluci kojima je ispunjena.

Biz Smart paketi za mala i srednja preduzea

Opasno dobra
podrka uz opasno
dobar paket

Peina Melisani
(Melissani)

Svakodnevno se sa okolnih ostrva organizuju izleti ka Kefaloniji (i obrnuto), ovaj prirodni

fenomen je obavezan u svakom itinereru obilaska Kefalonije. Reklo bi se, makar turisti nita
drugo ne posetili, vredelo je putovati samo
zbog nje. Radi se o peini u blizini luke Sami
(Samy), ija se tavanica obruila u peinsko
jezero pre oko 500 godina i tako stvorila atrakciju nezamislive lepote. Ulaz u lokalitet se
naplauje 7 evra, a zauzvrat vas eka vonja
jezercetom, gde amdije preuzimaju ulogu
vodia i animatora. Spektakl za oi i duu.

Manastir Svetog Gerasima

(Agios Gerasimos)

Smeten u ljupkoj kotlini, okruen stoletnim empresima i okupan

vekovnom duhovnou, manastir Svetog Gerasima i njegove svete
moti bde nad ostrvom kao njegovi zatitnici. Podignut je u 16. veku
u kom je i iveo svetitelj, ali manastirska crkva ne potie iz tog perioda, sagraena je nakon zemljotresa. Na meti je brojnih hodoasnika
i turista koji ga opsedaju. Kao najvea relikvija uvaju se moti ovog
udotvorca u srebrom optoenom kivotu. Ono to verovatno nigde
drugde neete sresti jesu podzemne prostorije-peinice u samoj crkvi
(do kojih se stie merdevinama, pa puzei) u kojima je tihovao i molio
se Sveti Gerasim. Tu je i nova crkva, kolosalne veliine, briljantno freskopisana, te se i ona mora videti.

Da li vodite mali ili srednji biznis? Da li primeujete da su vam

potrebe sve vee, a ljudski resursi ogranieni? A da opet elite
da vam biznis kontinuirano raste? Da li ste "online"? Da li vam
je potrebna IT podrka?
Ukoliko ste odgovorili sa "da" na ova pitanja, to znai da je
pravo vreme da potraite pouzdan i efikasan tim, koji nudi
kvalitetna reenja i kontinuiranu IT podrku.
Brojni preduzetnici odabrali su upravo SBB Solutions tim. U
naoj kompaniji kreirali smo nove Biz Smart pakete za mala i
srednja preduzea, koji obezbeuju sve usluge na jednom mestu: superiorne internet brzine, povoljnu fiksnu telefoniju, pouzdan e-mail i web hosting, kao i naprednu tehniku podrku.
Struni tim SBB Solutions-a vam je na raspolaganju kako bi
odabrali paket servisa koji odgovaraju vaim potrebama. Biz
Smart paketi se razlikuju po brzini interneta, broju telefonskih
linija i besplatnih minuta ka fiksnim mreama ukljuenim u
paket. Posebnu pogodnost uz Biz Smart paket predstavlja besplatan co.rs domen, sa imenom firme i EUnet email hostingom
koji podrava i do 50 naloga za zaposlene, to omoguava prepoznatljivost u komunikaciji sa poslovnim partnerima.
Najbolji u familiji Biz Smart paketa su Biz Smart Pro paketi,
koji omoguavaju etiri puta bri internet od proseka i poseban napredni mreni ruter sa integrisanim Wi-Fi pristupom, koji
podeava i nadzire SBB tim za podrku. Pored toga u Biz Pro
paketima korisnici dobijaju besplatne minute koji mogu da se
iskoriste u okviru fiksnih i mobilnih mrea u Srbiji, besplatan .rs
domen i neogranien broj email naloga za zaposlene.
Pozovite SBB Solutions agenta na 19966 i on e u najkraem
roku doi do vas. Prepustite brigu o vaim komunikacionim servisima naim strunjacima, a vi se fokusirajte na va posao.

jul 2016.

Svet na dlanu

19

LETO U TURSKOJ - KEMER

emer je savreno mesto za odmor. Gotovo idealno. Brojni hoteli s vrhunskim

komforom i sadrajima, mogunost za
dobar oping uz duge etnje, izlazak u
neki od brojnih restorana ili provod u diskoteci i
klubovima, deli su fascinacije ovog tipino sredozemnog grada. Ciklonski naleti hedonizma
ogledaju se i u istini da je u Kemeru priobalje
nalik onom na Karibima, a da su kokteli kao u
Londonu. Ipak, atrakcija ovog turistikog centra okupanog sunevim zracima od jutra do
veeri jeste njegova prirodna lepota. Ili, tanije
tri lepote: more, plae i borova uma koje kao
celina nude odgovor ta je to to nekom podneblju daruje magiju.
20

Svet na dlanu

jul 2016.

Posetiti i doiveti Kemer znai okrenuti novu

stranicu u arolikom albumu razliitosti prostora. Posebnost kolorita ogleda se, utisak je,
najvie u boji mora. Toliko da u ovoj zemlji, u
nomenklaturi kolora, postoji i termin tursko
plavetnilo, to je zapravo prvo asocijacija a zatim i ime za nestvarnu boju vode u ovom delu
Sredozemlja.
Deo Kemera je i velianstveni Taurus, planinski masiv ije postojanje je kroz vreme isklesalo
i posebnu crtu u karakteru ljudi oslonjenih na
njegove vrhove ili padine. U vekovnom suprotstavljanju oveka udima gorostasnog
masiva nastalo je i ime Kemer. U turskom jeziku
ova re znai zid a nekada davno, ba iznad

dananjeg Kemera, ljudi su morali da sazidaju

monu branu od kamena, snaniju od prirodnih nepredvidivosti, kako bi zaustavili i preusmerili podmukle bujice planinskih voda. Danas je ovek divljinu ove planine upotrebio u
druge, daleko praktinije svrhe s predznakom
turistike atrakcije.
U parku prirode, nedaleko od Kemera,
poetna je stanica iare ije mone i
zadivljujue lepe gondole znatieljnike i avanturiste za samo deset minuta penju do vrha
Tahtali na nadmorskoj visini od 2.365 metara.
Ova uzbudljiva vonja, nalik na superluksuznu
perverziju, na kraju daruje susret s vidikovcem sa kojeg jezdi pogled na Antalijsku regiju,

Hotel za vas
Amare Dole Vita

prekrasne ume borova, strme litice... I dok pijete turski aj na nebu pod oblacima, zadivljeni
onim to vidite, prihvatate, gotovo bez zadrke
i ono to ljudi na vidikovcu Tahtalija priaju. A
to je da je avo lino izabrao njihovu terasu kad
je eleo da promovie najvee lepote ovog dela
sveta.
U zavisnosti od vremenskih uslova, pogled
see sve do Kipra. Meutim, kad vrh Tahtali
okuju oblaci, oseaj je sasvim drugaiji. S
oblacima pod nogama i pogledom na okolne
snene vrhove, imate oseaj da ste zaista na
krovu sveta.
Deo fascinacije Kemera i njegovog okruenja
je i Likijsko kraljevstvo, postojbina ponosnog

naroda koji je verovao da oveka posle smrti

ne treba ukopavati u zemlju ve da mu se mora
omoguiti da bude to blie nebu. Danas su
vidljiv dokaz ovog verovanja grobnice u Miri,
u stenama, nalik na hramove s krovom na dve
vode. Ovo je i rodni kraj Svetog Nikole. U Miri je
na glavnom trgu i crkva koju su metani podigli
nad sarkofagom ovog svetog oveka... Taka
na biografiju fascinantnog okruenja Kemera
stavlja se posetom ostrvu Kekovi i poluostrvu
Simeni. Legenda kazuje da su esti zemljotresi
u drugom i treem veku uinili da ova mesta
potonu vie od dva metra u more i zato danas
ovu oblast mnogi nazivaju i turskom Atlantidom...

Nita manje atraktivna pria nije

ni ona o ultra all inclusive ponudi
hotela AMARE DOLE VITA, udaljenog
75 kilometara od aerodroma u Antaliji, odnosno 20 kilometara od
Kemera. I ovaj hotel, na povrini od
163.000 kvadratnih metara s vlastitom
peanom i ljunkovitom plaom, nudi
mogunost privatnog transfera od
aerodroma ali i jednu malu turistiku
atrakciju: vonju iarom do Tahtali
vrha (2.365 m/nv) planine Taurus sa
ijeg se vidikovca prua fascinantan
pogled na Antalijsku regiju i mnogo
dalje... U glavnoj zgradi hotela su 273
standardne sobe plus pet dvosobnih
femili soba, zatim sedam dvosobnih
deluks apartmana i jedan trosobni
deluks apartman... Rizort ima 382
standardne kao i etiri sobe za osobe
s posebnim potrebama, odnosno dva
dvosobna apartmana. U okviru hotela
su i tri dvospratne, odnosno pet jednospratnih vila sa posebnim bazenima...
Uz glavni restoran, gostima je na raspolaganju i 10 a la cart restorana, 14
barova, pet spoljanjih i dva pokrivena
bazena, etiri vodena tobogana...
Maxx Royal Kemer Risort je mala
bajka u kojoj se svaki gost osea i doslovno kraljevski. Naglaena ljubaznost
i gostoprimstvo ine doivljaj u ovom
hotelu upeatljivijim uz sva druga
zadovoljstva koja su pred gostom kao
na dlanu. Sve sobe su klimatizovane
i sa hidromasanom kadom, usluga
je all inclusive, plaa privatna... Od
fascinantne marine u Kemeru udaljen
je 2,2 kilometra i samo 6,7 kilometra od
antikog grada Fazelisa, koji svakako
treba doiveti...

jul 2016.

Svet na dlanu

21

MAGIJA PODNO VEZUVA

Vidi Napulj i
sve to ponovi

22

Svet na dlanu

jul 2016.

apulj sam video i doiveo tek nedavno.

Trebalo je, moda, mnogo ranije. Bilo
bi dobro, bar za mene koji oboavam
fudbal, da se to dogodilo u godinama
kada je dres Napolitanaca nosio legendarni Dijego Maradona. S njim je Napoli, to valjda ceo
svet zna, osvojio jedine dve titule u istoriji kluba.
Plus, Kup UEFA. Grad je tada prokljuao, moda
i Vezuv, ali to niko nije video iz prostog razloga
to je u tim godinama, dakle od 1984. pa sve
do 1991, fudbalska lopta i magija koju je njom
darivao El Pibe za svakog Napolitanca bila neto
vie od ivota. Znam da sam proitao, da li kada
se sve nabrojano dogaalo ili moda neto kasnije, i ovo o tom debeljukastom Argentincu koji
je sasvim namerno zaludeo svet pretvarajui guranje lopte u aroliju koja je sve opijala. Upravo
zbog toga, tada je u Napulju Maradona bio sin
svake majke, brat svake sestre, ljubavnik svakog
fudbalskog zaluenika, a takvi su u Napulju bili
svi odreda.
Napoli je bio klub naroda, a narod se identifikovao s Dijegom. Siromanima je i malo puno.
Zato je Dijego bio njihov oslobodilac vie nego
Garibaldi sto pedeset sezona ranije. Titula je bila
neto nalik na slobodu od muke i bede, slobodu
od grozomornih, prljavih ulica koje su dotad
znale samo za emer, jad i sastavljanje kraja s krajem na sve mogue i nemogue naine.
Da su Napolitanci u mnogo emu pa i poimanju ivota, a fudbal je ivot, razliiti od ostatka
Italije pa i ire, bilo je jasno onog trenutka kada je
no posle osvajanja (Skudeta) prve titule prvaka
Italije na lokalnom groblju Pooreale osvanuo
grafit upuen onima koji nisu vie bili meu
ivima: Nemate pojma ta ste propustili.
Ova crnohumorna pria je na neki nain
i slika, odnosno crta karaktera naroda koji
se u ovom gradu vekovima unazad naseljavao bukvalno sa svih strana sveta. Osnovan je

U okolini Napulja ima i neto to mati svakog

bia daruje neku dimenziju posebnog
raspoloenja. Re je o ostrvu Kapri poznatom
po arobnim plaama i prelepom pejzau, s
bezbroj parkova i vila koje su gradili uglavnom
veoma bogati Italijani, ali i svetski det-set
izmeu VII i VI veka pre n. e. Istorija belei i podatak da su ga u izvornom obliku osmislili Grci
i da su mu dali ime Neo Polis. Zbog poloaja,
kroz vreme, bio je meta mnogih osvajaa. Danas
je prepun spomenika koji su neka vrsta peata
onih koji su iveli i njemu. Mnogi su i ostali, pa
je savremeni Napulj konglomerat razliitosti
karaktera ali i uzbudljive posebnosti. Turistima je
zarad svoje iskrenosti mio, ne zaobilaze ga. Dolaze i kopnom i morem. U luci, povelikoj i s pogledom na otvoreno more, usidren je svakog dana
bar jedan moni kruzer sa tri, etiri ili pet hiljada
turista. Svi oni su edni lepote ovog napolitanskog megapolisa s uzavrelom atmosferom kakva
je i lava Vezuva, jo uvek ivog vulkana, bez kojeg
bilo koja razglednica Napulja ne bi bila potpuna.
A koliko je ta lava udesno opasna saznaete
ukoliko deo dragocenog vremena, jer u Napulju
je svaki minut beskrajno vredan, potroite na posetu gradu koji je upravo lava okamenila za sva
vremena. Pompeju zato ne zaobilazite, pogotovo to izlet do ovog grada nije ni skup a ni tako
dalek...
U okolini Napulja ima i neto to mati
svakog bia daruje neku dimenziju posebnog
raspoloenja. Re je o ostrvu Kapri poznatom po
arobnim plaama i prelepom pejzau, s bezbroj
parkova i vila koje su gradili uglavnom veoma

bogati Italijani, ali i svetski det-set. I sve to na

pragu siromanog Napulja u kojem je jo 1830.
izmiljena pica kao jelo za siromane. A da je njihova trpeza, misli se na siromahe, slaa od svake
druge dokaz je i ovo jelo koje je danas izraslo
u planetarni specijalitet na mnogim mestima
dostupan samo onima iji dep nije prazan.
Da biste upoznali Napulj na pravi nain, moda
shvatili zato je jue ili danas takav kakav jeste,
ne bi bilo loe zaviriti i u njegovu prolost koja
nema mitski karakter ve je satkana od vekovnih
niti s objanjenjem kako opstati u paklu ivota i
siromatva. Kad postanete svesni gde se Napulj
nalazi, bie vam jasno i zato je to grad prepun
zamkova. Navodno najlepi je, bar tako kau,
Kastel Nuovo. Proetao sam ispod njegovih
zidina pa ako je lepota u tome to potie iz XIII
veka onda je uistinu najlepi Zastao sam i pred
zgradom poznatom kao Teatro San Karlo. Malo
due jer je re o operi, osnovanoj jo 1737, to
znai da je najstarija u Evropi. Ne zna se ko od
svetskih veliina nije pevao na njenoj sceni, to
Napolitance, priznaju, ini ponosnim. Turistiki
vodii nee propustiti priliku i da vas odvedu
do Trga naroda (Piazza del Plebisctio). Tu negde
blizu, zapamtio sam, nalazi se i Kraljevska palata,
nekadanja rezidencija burbonskog kralja.
Napulj je i grad crkava. Poboni su, mole se

jul 2016.

Svet na dlanu

23

Bogu, ali To je mnogo manje bitno od lepote

katedrale Duomo, koja je danas sedite napuljske
arhiepiskopije. Karavaovu sliku Sedam dela
milosti, uistinu remek-delo njegove umetnosti,
moete da vidite ukoliko se odluite da doivite
lepotu crkve Pio Monte della Misericordia.
Napulj je grad kontrasta. Vie prljav nego ist,
ali ta nenaminkanost ini i aroliju ove velike
varoi koja se izdie u brdo tik iznad mora. Ova
pria o pobonosti Napolitanaca u sudaru je sa
delima onih koji veruju u Boga. Zapovest ne
kradi je u Napulju kao lekcija preskoena pa zato
vodite rauna da, etujui gradom, ne ostanete
bez tane okaene o rame ili moda foto-aparata, linih dokumenta i novca. U ovom gradu je
sasvim normalno da neko projuri na legendarnoj vespi pored vas i Da ovih i ovakvih kraa
nema, Napulj bi imao sliku manje iz bogatstva
svog folklora Napulj i mafija su takoe folklorna celina. U ovom gradu, nenametljivo i nevidljivo vlast je u rukama mafijake organizacije
pod imenom Kamora. Oni s motora, ali i mnogi
drugi, uglavnom rade za njih. ta se moe, takav
je ivot na jugu Italije.
Uprkos svemu, Napulj je na neki svoj nain bezbedan za turiste. I u njemu, osim one sitne krae,
na koju vas upozore kad stignete, nita drugo
runo ne moe da vam se dogodi. Pogotovo ukoliko radoznalou ne naruavate pravila ivota
ovog lukog megapolisa. Najbolje je da stignete
kao deo turistike grupe, bar dok ne savladate
neke lekcije o ivotu u ovom gradu. Ali bez obzira
da li ste stigli prvi put ili ko zna koji, eka vas isto
upozorenje. U Napulju, naime, postoji i izreka
koja kae: Kad odlui da pree ulicu, prekrsti
se prethodno dva puta. A ukoliko namerava da
vozi ulicama ovog grada, uradi to tri puta. U
tom haosu od saobraaja, a svi se trude da uti-

24

Svet na dlanu

jul 2016.

sak bude to vei, svi sve potuju i niko nikog

ne potuje pa se onda pitate kako je mogue da
ovde na svakom koraku nije bar jedan sudar Ali
i to je sekvenca iz filma o lepoti i armu u svemu
haotinog Napulja sa predivnom trgovakom
ulicom Via Toledo, u kojoj mete prave jednako
turisti koliko i stanovnici ovog grada. Oni koji,
ini se, ritualno stiu u strogi centar na kafu ili sladoled, u etnju s kunim ljubimcima uz
glasne razgovore s
poznanicima o svakodnevici koja ne
bi bila moda takva
kakva jeste da ih ne

krasi i ona simpatina junjaka nezainteresovanost za sve pa i posao. U poprenim uliicama,

koje uglavnom idu uzbrdo, uz obilje cvea deo
kolorita je i ve koji se sui na trikovima iznad
glava prolaznika, ba kao to su to i stolii sa dve,
tri ili etiri stolice ispred nekog lokalnog kafia za
kojim sede komije ili neki 15-godinji Karlo kao u
naoj prii. On svakih pet minuta s tacnom u ruci,
a trkom, odlazi uz osmeh
do susedstva da odnese
narueni, ne telefonom
ve glasnim dovikivanjem, espreso
U Napulju je i muzika,
ba kao i sve drugo,
posebna. Ne samo u
onoj kui na ijoj sceni
su pevali Marija Kalas
i Pavaroti, ve i u svakom kutku napolitanske prestonice ije papagajske boje fasada
bude oko jo s puine mora. Kad sluate ono to
je njihovo, ba njihovu muziku, imate utisak da
je taj napolitanski jezik izmiljen s namerom da
pesme koje se pevaju budu tunije i od samog
ivota koji se na isti nain, utisak je, dogaa vekovima unazad. Video je to i na svoj nain doiveo
ak i slavni Gete. Video i ostao bez daha. Njegovo
raspoloenje svelo se na utisak s reenicom: Vidi
Napulj i umri. Vredi i umreti u ovom gradu, pa i
za njega umreti, ali je nekako lepe sve parafrazirati iz puno razloga i zakljuiti: Vidi Napulj i uini
to ponovo, uvek kad moe. Ima u tom gradu
neto to nigde na drugom mestu ne postoji. I
bez obzira koliko je na prvi pogled sve nehajno u
svakoj pori, zapravo je sve uzbuujue i posebno.
Zoran eerov

Jesen u Italiji
Jesen je daleko, ali je pravi trenutak
da ponete da tedite i da za sve pare
sebi priutite nekoliko boanstvenih
dana u neodoljivoj Italiji. Postoje, bar u
ponudi KonTikija, tri naina kako sebi
tu elju i da ispunite. Prvi je varijanta
koja podrazumeva vonju autobusom
od Beograda do Napulja i iz Napulja
povratak avionom (polazak 29.09; 7
dana/6 noenja; cena - 249 evra), zatim
u drugoj opciji je i odlazak i povratak
avionom (05.10. - 09.10; cena - od 399
evra, a u onoj treoj prii je let avionom
do Napulja i povratak autobusom
do prestonice Srbije (09.10; 7 dana/6
noenja; cena - 249 evra).
I sad sledi ono to je skoro neverovatno. Cena ovog putovanja, u prvoj
i treoj varijanti je neverovatnih 249
evra, dok je verzija avion-avion neto
skuplja - 399 evra.
U emu je zapravo arolija ovog putovanja i da li je uistinu mogue za tako
malo dana tako dobro upoznati Italiju,
njene lepote i vrednosti, razliitosti i
gotovo apsurdne kontraste, uzburkanu
istoriju i arenoliku svakodnevicu I da
li su Lido di Jesolo, Venecija, Montekatini, Sijena, Ferara, San iminjano,
Firenca, Rim i Napulj, udesna Toskana
i uzavreli jug u kojem emocije bujaju
jednako kao i lava iz Vezuva, ikone
zemlje koju godinje poseti nekoliko
miliona turista iz celog sveta? Odgovor
je, naravno, potvrdan uz konstataciju
da sve pobrojano nije cela Italija, ali je
mogue da jeste njen najatraktivniji
deo. Zato, poimo zajedno u avanturu
koja se ne zaboravlja.

jul 2016.

Svet na dlanu

25

ONO TO MODA NISTE ZNALI O MADRIDU

Najstariji restoran na
svetu je u Ulici noeva

zak sunca sa ovog mesta jedan od najlepih na

svetu, pa ne propustite da to proverite.

retpostavljam da svi poznajete najvee

turistike znamenitosti Madrida. Ovoga
puta vodim vas na mesta koja se ne pojavljuju na razglednicama i otkrivam neke
manje poznate detalje o panskoj prestonici.

4. Madrid je imao ak pet kraljevskih kapija na

samom ulazu u grad. Danas je ostalo etiri, a
najvea i najznaajnija je Kapija za Alkalu (Puerta
de Alcal) iz 1776. podignuta ispred ulaza u park

1. Kroz Madrid protie reka Mansanares (El Ro

Manzanares), tanije kroz jugoistoni deo grada
pored stadiona Visente Kalderon. Madriani
je ba ne uvaavaju, jer se na nekim mestima
centru Madrida da u njoj nisu prostitutke skoro
24 asa dnevno svakog dana u nedelji. Moda
ni to ne bi bilo toliko udno da se ba u njoj ne
nalazi i stanica policije. Ulica je poznata i po najboljim salonima za tetoviranje u paniji, erotik
opovima, a poslednjih godina i po zalagaonicama zlata ispred kojih promoteri besomuno
pojavljaju Compro oro! (Kupujem zlato!) pa ih
prolaznici zaobilaze u irokom luku.
jedva moe nazvati potokom. To, meutim, nije
spreilo gradske vlasti da naprave veliki kej sa
parkovima i stazama za dogiranje koji je s vremenom postao i turistika atrakcija - Madrid Rio.
2. Ulica Montera (Calle de la Montera) bila bi jo
jedna od mnogobrojnih slinih ulica u samom
26

Svet na dlanu

jul 2016.

3. Ko bi rekao da se u Madridu nalazi jedan

egipatski hram? Templo de Debod nai ete u
Zapadnom parku (Parque del Oeste) u blizini
Trga panije. Grad ga je dobio na poklon od
egipatskih vlasti 1968. zbog pomoi u izgradnji
asuanske brane. I danas je, naravno, ovaj hram
najstarija graevina u Madridu. Kau da je zala-

Retiro, na putu za rodno mesto Migela de Servantesa, Alkalu de Enares (Alcal de Henares). Ovo je
prva kapija izgraena u Evropi nakon pada Rimskog carstva, i to pre Trijumfalne kapije u Parizu i
Brandenburke u Berlinu.
5. ueka (Chueca), jedan od centralnih madridskih kvartova postao je stecite LGBT populacije,
a Madrid je domain jedne od najveih gej para-

11. I Nikola Tesla naao je svoje mesto u Madridu,

i to na grafitu u naselju Puente de Valjekas (Puente de Vallecas).

Jesen u Madridu
Ljubiteljima lepih putovanja KonTiki
u novembru daruje i posetu Madridu.
Re je o direktnom arter letu do prestonice panije s polaskom 9. novembra.
Smetaj je u hotelima sa tri i etiri
zvezdice, lociranim u centru ili
neposrednoj blizini centra Madrida na
bazi noenja sa dorukom.
Petodnevni aranman s etiri
noenja koncipiran je tako da oni koji
ele da vide neto vie imaju i priliku
da odu na jednodnevni izlet do Toleda
i poludnevni do Segovije. Preporuka
je da se obavezno ode na fakultativni
izlet s obilaskom muzeja Prado pod
ijim krovom su remek-dela El Greka,
Velaskeza, Goje
Cena aranmana je ve od 479 evra.

dela panske knjievnosti. Kada ih ugledate

znaete da ste u Kvartu knjievnih dela (Barrio de
las Letras), koji je dobio naziv po velikom broju
zgrada u kojima su boravili ili iveli panski pisci,
ukljuujui i zgradu gde je tampan Servantesov
Don Kihot. Znalci e prepoznati da je na ovoj
fotografiji prva reenica tog remek-dela.

12. I Madrid ima kule bliznakinje! To su dve

zgrade nakrivljene pod uglom od 15 stepeni koje
ine Kapiju za Evropu (Puerta de Europa) i nalaze
se na severu grada, u blizini Trga Kastilje (Plaza
de Castilla).
13. Krajem oktobra ili poetkom novembra
centralnim ulicama Madrida, od parka Kasa de
Kampo (Casa de Campo) kroz Ulicu Alkala do ko-

9. Obratite panju na ploe sa nazivima madridskih ulica! Svaka od njih, naroito u kvartu koji
zovu Madrid austrijskih kraljeva (Madrid de los
Austrias) ima ilustraciju. Neki do tih naziva su:
Ulica pletilja (Calle de las hileras), Ulica boje
ride Las Ventas proeta stado ovaca i koza. To je
deo duge tradicije preseljavanja stada jo od XV
veka koju Madriani ele da zadre i na asfaltu
usred jeseni. Ukoliko se ba u ovo vreme zadesite
u Madridu, na peakom prelazu ete ekati da
umesto automobila prou ovce.

da na svetu! Svake godine prvog vikenda u julu

ceo grad se pretvori u karneval koji okupi vie od
milion ljudi, a koncerti i nastupi di dejeva organizuju se na vie lokacija u gradu.
6. U Madridu je najstariji restoran na svetu. Na
istoj je adresi jo od 1725. - Ulica noeva (Calle de
los Cuchilleros) ispod Trga Major. Od dana kada

14. Ako elite da upoznate pansku verziju ene

sa bradom i da se uverite da Konita Vurst nije to-

ljubavi (Calle de amor de dios), Ulica vezilja (Calle

de bordadores), Ulica zdravlja (Calle de la salud),
Ulica pripovedaa (Calle de los relatores) U
kvartu Lavapjes (Lavapis) naziv istoimene centralne ulice u bukvalnom prevodu znai Ulica
perinoi ili Ulica gde se peru noge! Za svaki od
ovih naziva vezuje se neka lokalna legenda ili
graevina koja vie ne postoji.
je otvoren radi u kontinuitetu, zbog ega je uao
u Ginisovu knjigu rekorda.
7. Madriane zovu maori (gatos). Ne, ovaj nadimak nije nastao zbog njihove visine, ve potie
od legende iz XI veka i vremena konkiste. Tada
je jedan momak u toku odbrane Madrida od
Mavara uspeo da se uspenje na visoke odbrambene zidove. Kada su ga izveli pred kralja Alfonsa
VI i pitali za ime, rekao je da ga zovu maor.
Sledeeg dana se ponovo popeo na mavarske
zidove ostavivi konopac za panske vojnike.
Tom prilikom je osvojen grad i ostao je nadimak
njegovih stanovnika.
8. Dok etate ulicom Uertas (Huertas) na
plonicima moete da itate citate iz najveih

10. Sigurno niste znali da se u El Retiru, najveem

madridskom parku, nalazi Spomenik palom
anelu. Ali to nije jedini spomenik ove vrste.
Drugi se nalazi u Turinu. Meutim, ovaj madridski
jedinstven je po tome to se nalazi na tano 666
metara nadmorske visine.

liko originalna, idite u muzej El Prado. Doekae

vas ena sa bradom, slika Hosea de Ribere, jednog od najveih panskih baroknih slikara.
15. Madrid ima dve Beogradske ulice! Jedna se
nalazi u prigradskom naselju Las Rosas (Las Rozas) u blizini nekoliko ulica evropskih gradova.
Druga Beogradska je takoe daleko od centra
grada, u naselju Mehorada del Kampo (Mejorada
del Campo).
Jelena Baevi, autorka bloga
Snovi u koferima
jul 2016.

Svet na dlanu

27

GRAEVINE KOJIMA SE DIVI SVET - SAGRADA FAMILIJA

Remek-delo
intelekta i mate
Sagrada Familija
ima ukupno 18 kula.
Dvanaest od njih
simbolizuje dvanaest
apostola, a etiri etiri jevanelja.
Najvii toranj je
napravljen za Hrista
i najnii za Devicu
Mariju

28

Svet na dlanu

jul 2016.

jul 2016.

Svet na dlanu

29

radovi su slini ljudima. Na prvom sastanku se tek donekle razotkrivaju i

upoznaju. Ponekad se seate hrane,
njihovih zelenih i plavih scenografija
ili njihove arhitekture a nekad, ak i njihove istorije. U svakom sledeem susretu, to poznanstvo se
produbljuje.
Barselona, prestonica Katalonije, uva etiri uspomene na mnoge divne ukuse modernog grada
koji ima teinu vekova. Takoe, daruje i uspomene
ispunjene sunanjem na obali Sredozemnog
mora.
Uprkos brojnim atrakcijama, ak i ako se na grad
gleda na gore navedeni nain, najvidljivija karakteristika je svakako Gaudijev ogromni potpis. Nije
previe rei da je Barselonu zaista stvorio Gaudijev intelekt, arhitektonsko delo i mata. Sve to je
nadmailo njegov put, ali i nadivelo njegovo vreme.
Kasa Batljo, Kasa Mila i Park Guelj samo su neke
od najpoznatijih atrakcija. Mada, naravno, Gaudijeva kruna je La Sagrada Familija, crkva koja se i
danas gradi. Uprkos svemu, za mnoge je to delikatno remek-delo koje ponosno stoji u centru
grada kao kip. Istina, nedovreno ak i dugo nakon
kustosove smrti.
Roen 1852. kao sin kovaa, Antoni Gaudi jedan
je od najpoznatijih ljudi u svetu. Preuzeo je proces
izgradnje La Sagrada Familija bazilike nakon to je
prvi put poeo da radi na njoj 1882. Skoro 40 godina radio je na tom projektu, tanije do smrti 1926.
Kao poboni katolik, Gaudi je konano prestao da
radi na drugim projektima 1908. kako bi se posvetio iskljuivo radu na bazilici. On je ak preselio
svoju kuu i radionicu u unutranjost crkve i poeo
da ivi tamo. Mnoga su pitanja postavljali Gaudiju
tokom tih 40 godina, a jedino to je ikada odgovorio bilo je: Mom klijentu se ne uri.
Nekoliko je glavnih razloga zato je nedovrena
izgradnja Sagrade. Neki od njih su spaljivanje
Gaudijevih beleki tokom perioda od 1936/39. za
vreme trajanja Graanskog rata u paniji, zatim
Gaudijeve komplikovane arhitektonske metode,
kao i tekoe u prilagoavanju njegovih crtea
modernoj tehnologiji. Sledei problem je bio finansiranje izgradnje koje je dolazilo uglavnom iz
javnih donacija poto vie nisu mogli da se koriste

30

Svet na dlanu

jul 2016.

i crkveni i dravni fondovi.

Gaudi je koristio neogotski stil u svom radu
dodajui mu svoja zapaanja iz prirode. Govorio
je da e arhitekte u budunosti graditi imitirajui
prirodu, jer je to najracionalnija, najdugotrajnija
i najekonominija od svih metoda. Kada bude
zavrena, Sagrada Familija e postati najvia crkva
na svetu, a prie o eksterijeru i gravurama e pokazati da je Gaudi bio arhitektonski genije.
Crkva se sastoji od tri velike fasade. Istona
simbolizuje roenje Hrista, zapadna prikazuje
stradanje, a juna pokazuje slavu i raj. Sve tri
fasade imaju tri ulaza koji simbolizuju veru, nadu i
milosre. Svaka fasada poseduje etiri zvonika koji
prikazuju dvanaest apostola. Gaudi je bio u stanju
da zavri samo fasadu na istonoj strani, koja simbolizuje roenje i raanje Isusa Hrista. Fasada je
ukraena slikama i scenama iz prirode zbog Gaudijevog naturalnog stila. Zapadna fasada stradanja
mnogo je skromnija u odnosu na istonu fasadu
roenja Hristovog a ona treba i da predstavlja
bol Isusa Hrista tokom njegovog raspea. Juna
fasada predstavlja Slavu i Raj i odlikuje je moderan
aspekt jer simbolizuje put ka Bogu.

Sagrada Familija ima ukupno 18 kula. Dvanaest od njih simbolizuje dvanaest apostola, a etiri
- etiri jevanelja. Najvii toranj je napravljen za
Hrista i najnii za Devicu Mariju. Visina Hristovog
tornja je 170 metara. Najvie brdo na podruju
Barselone je Monuik, koje je visoko 172 metra.
Gaudi je ostavio najviu taku svog stvaranja na
170 metara, jer je verovao da ne bi trebalo da
premai visinu koju je stvorio Bog.
Unutranjost bazilike ne razlikuje se mnogo od
drugih. Sa kapacitetom da primi vie od 10.000
ljudi, bazilika je ukraena svojevrsnim Gaudijevim komentarima prirode. Kolone unutar crkve
su dizajnirane tako da izgledaju kao tri stabla i
grane. Oni daju oseaj da posetilac stoji u sredini
gotske ume. Svod bazilike je kao zvezdana no sa
listiima koji su napravljeni u kamenu po ugledu
na stabla platana koji rastu u gradu. Stepenice kula
podseaju na pua.
Rauna se da Sagrada Familija ima oko 3,2
miliona posetilaca godinje. Oekivani datum
zavretka bazilike je 2026, vek posle Gaudijeve
smrti. Na savet za vas bi bio da je posetite pre tog
datuma, ako do sada niste.

jul 2016.

Svet na dlanu

31

IZDVOJENO IZ PONUDE

Sve lepote putovanja

INTRIGANTNI BANGKOK I KO SAMUI

AROLIJA AUSTRALIJE I NOVOG ZELANDA

Bangkok je zapravo
internacionalno ime
prestonice i najveeg
grada Tajlanda. Ono
originalno, zarad ega
su ovom u mnogo
emu intrigantnom
gradu otvorene ak i
stranice Ginisove knjige
rekorda, glasi: Krun Thep
Mahanakhon Amon
Rattanakosian Mahinthara Ayuthaya Mahadilok Phop Noppharat
Ratehathani Burirom
Undumratchaniwet Mahasathan Amon Piman
Awatan Sathit Sakkathattiya Witsanukam Prasit. Osim doivljaja prestonice
Tajlanda na ovom predivnom putovanju eka vas i odmor na jednom od
najatraktivnijih ostrva sveta. Nije tajna da je Ko Samui najpopularnija ostrvska destinacija u Tajlandskom zalivu, najvee ostrvo u arhipelagu i tree
po veliini ostrvo u zemlji, udaljeno 80 kilometara od obale. Ko Samui nudi
ogroman izbor plaa i aktivnosti koje je nemogue istraiti tokom jedne
posete. Plaa aveng je najdua i najpopularnija na ostrvu ali je i najkomercializovanija. Na ostrvu postoji i nekoliko manjih plaa koje su idealne za
oputanje. Najromatinija je Bo Put
Polazak je 4. septembra. Jedanaest dana sa devet noenja u hotelima
s etiri zvezdice. Cena aranmana je 1.290 evra.

Ovo su putovanja
na koja se ne ide ba
svaki dan. A bilo bi
lepo jer su avantura
i doivljaj. Australija
nam je daleka, Novi
Zeland jo dalje.
Sad je prilika da
se upozna i ovaj
deo sveta, njegova
svakodnevnica ali i
lepota. I to na jedan
neobian nain a u
drutvu KonTikijevih
vrhunskih vodia
spremnih da vam
u svakom trenutku
plasiraju priu s million i jednom zanimljivou.
Sve unapred prepriavati znailo bi otkriti neke tajne to bi, bez
dileme, umanjilo dra ovog putovanja. Zato je dovoljno rei - doiveete
lepotu u mnogo emu posebnog Melburna, spoznati svakodnevicu
grada Hobarta na Tasmaniji, uivati etajui ulicama Sidneja, ostati bez
daha pred lepotom Novog Zelanda
Izazov u trajanju od 24 dana s 21 noenjem. Dugo putovanje avionom do tamo nekog kontinenta, uivanje na brodu s milion sadaja...
Polazak je 5. novembra a cena ovog putovanja, na koje se uglavnom ide
jednom u ivotu je - 4.890 evra.

Sve lepote Tajlanda

Krstarenje iz snova

RI LANKA S ODMOROM NA INDIJSKOM OKEANU LETO U INDONEZIJI

Svetkovina u ast Budinog zuba

ri Lanka je izazov uvek i u svakom

trenutku a jedan
od dogaaja koji
Vas eka na ovom
putu je i neto to
se dogaa samo
jednom godinje.
Deo je tradicije
ove zanimljive i
apsolutno atraktivne zemlje. Re je
o prazniku, drevnoj
sveanosti, koji se
zove Perahera. Slavi
se svake godinu u julu ili avgustu, a datum se odreuje prema lunarnom
kalendaru. Viednevna svetkovina se odrava u ast iznoenja Budinog
zuba, najsvetije od svih relikvija ri Lanke. Uz zvuke tradicionalnih bubnjeva, uz ples ritualno ukraenih igraa, gutaa vatre, akrobata i drugih
uesnika koji nose baklje, povorka od stotinu i vie raskono ukraenih
slonova prolazi ulicama Kendija, a najlepe i najgizdavije okieni slon na
leima nosi zlatni kovei sa Budinim zubom, za koji budisti veruju da
ima mo da prizove kiu. A tu je i legenda
Pridruite nam se. Ovo predivno putovanje s odmorom na Indijskom
okeanu, traje 10 dana. Polazak je 11. avgusta a smetaj je obezbeen u
hotelima s etiri zvezdice. Cena - 1.590 evra.
32

Svet na dlanu

jul 2016.

Bezbroj izazova na jednom poutovanju

Bali nije jedno

od onih letovalita
koje su progutali
bezlini hoteli
nanizani du obale,
briui pred sobom
tragove lokalnog
autentinog ivota.
A u balineanskoj
svakodnevici
susreete sa sa
nizom arenih
tradicionalnih kostima, nasmejanim
i drueljubivim
stanovnitvom, neverovatnim brojem hramova i skulptura bogova na
raskrsnicama, sa umama u kojima e vam majmuni ukrasti naoare,
a onda ih menjati za voe, plaama, visoravnima, termalnim izvorima,
talasima, kristalno istom vodom, ukusnom hranom i umetnou, po
kojoj je ovo ostrvo moda i najpoznatije.
Hotel PATRA JASA BALI RESORT& VILLAS (Tuban, Kuta), u kojem su
smeteni putnici KonTikija, okruen je tropskom batom. Nalazi se na
junoj obali ostrva, poznatoj po nezaboravnim zalascima sunca a 15
minuta vonje od prestonice Balija - Denpasara.
Dvanaestodnevni program sa devet noenja nudi i niz drugih zanimljivosti. Polazak je 15. avgusta a cena aranmana 1.290 evra.

Rajska ostrva u Indijskom okeanu

Kompanija Turkish Airlines, koja je petu
godinu zaredom nagraena kao najbolja
avio-kompanija u Evropi, najavila je za oktobar otvaranje nove linije Sejeli. Turkish
Airlines inae leti u vie zemalja i na vie
meunarodnih destinacija nego bilo koja
druga svetska avio-kompanija. Njegova bogata mrea trenutno se sastoji od 290 destinacija u 116 zemalja sveta.
Prvi let do Sejela zakazan je za 31. oktobar
a putnicima iz Srbije dostupna je veza iz Beograda tri puta nedeljno.

Otvaranjem Sejela kao nove destinacije,

Turkish Airlines dodaje jos jednu popularnu
destinaciju za odmor u Indijskom okeanu u
svoju mreu letova. Prole godine avio-kompanija je otvorila i liniju Istanbul-Mauricijus.
To znai da turisti iz Srbije koji razmiljaju o
odmoru na nekoj od egzotinih destinacija u
Indijskom okeanu mogu sa Turkish Airlinesom leteti do tri rajske destinacije: Maldiva,
Sejela i Mauricijusa.
Sa dva leta dnevno na relaciji Beograd Istanbul, putnici iz Srbije mogu svaki dan leteti

za Maldive sa kratkim vremenom presedanja,

dok je veza za Sejele i Mauricijus dostupna
tri puta nedeljno.
Tokom leta putnici mogu uivati u vrhunskom sistemu zabave koji izmeu ostalog
nudi mnotvo muzike i filmova, kao i u ukusnim obrocima spremljenim od najkvalitetnijih sastojaka, za koje je Turkish Airlines
nagraivan iz godine u godinu. Dodatno,
putnici mogu izabrati neki od posebnih obroka: vegetarijanski, za dijabetiare, voni,
bez laktoze i sl.
jul 2016.

Svet na dlanu

33

ZGODE I NEZGODE SA SNIMANJA TV SERIJALA SVET NA DLANU

Guteri ljudoderi
i gospoda pingvini
Volim ivotinje, prirodu... Kad se to zna, onda
je sasvim razumljivo to smo odluili da jednu
emisiju TV serijala Svet na dlanu posvetimo
gorilama. I to onim planinskim s adresom u
Nacionalnom parku Bvindi u Ugandi

34

Svet na dlanu

jul 2016.

z dnevnika snimanja gospoe Marije

kiljaice Mii, scenariste kultnog TV serijala
Svet na dlanu, koji godinama oduevljava
milione gledalaca u potrazi za novim i apsolutno autentinim detaljima, samo za Vas,
izdvojili smo nekoliko zanimljivih detalja sa
zgodama i nezgodama koje su pratile ekipu u
ijem sastavu su jo narator Slobodan Mii i
snimatelj, odnosno reiser Ratko Kui.

Komodo ne jede pasoe

Komodo je guter. Ali i ime ostrva u
Indoneanskom arhipelagu na kojem ivi ovo
udo prirode. udo, pre svega zato jer oni najkrupniji primerci ove zatiene ivotinjske vrste
dostiu duinu i do tri metra. Njihovo oruje je
snaan rep kojim s lakoom onesposobljavaju
neprijatelja. Ali i eljust. Od 26 enzima, koliko
sadri njihova pljuvaka, jedan je smrtonosan.
Najbolji nain da se sauvate sigurne i bolne
smrti jeste da se posle ujeda odsee onaj deo

tela koji je bio u dodiru s ovom ivotinjom nalik na krokodila...

Naravno da je ova pria, ali i niz drugih,
bila sasvim dovoljna da ivot gutera komodo u njegovom autentinom okruenju
ovekoveimo u naem TV serijalu Svet na dlanu. Do ostrva Komodo putovali smo brodiem
puna etiri sata. Uz nas je bio i vrhunski biolog, strunjak s milion i jednom priom iz
ivota ovog reptila. Naravno, ansa da se no
provede na ostrvu nije postojala. Na ostrvu
Komodo u Nacionalnom parku ive iskljuivo
renderi sa svojim porodicama. Trebalo je,
dakle, da jutro doekamo spavajui obueni
u jednoj nekomfornoj brodskoj kabini... Na
vodi se uz to potrudio da nam san ne bude
ba miran... Izmeu ostalog, iz njegove prie
prepune strave i uasa, saznali smo da se
guteru ne treba pribliavati bez obzira na
njegovu tromost, zatim da komodo ne napada
ukoliko ga neko ne izazove, ali i da tada ne napada ukoliko je sit... Onda je usledilo ono od

ega smo se sledeli bez obzira to smo zbog

vruine u tom trenutku bili neuporedivo blii
mogunosti da doivimo toplotni udar. Na
biolog nam je, kao dodatak, servirao i to da se
i pored svih upozorenja dogaalo da lokalni
reneri umesto tela nekog turiste pronau
samo njegov paso ili naoare za sunce... Posle
svega trebalo je zaspati. Umor je uinio svoje,
tiina takoe i ba kad smo utonuli u carstvo
snova mojim telom proetala je neka ogromna
buba. Naravno da sam skoila i glasno vrisnula... Buba se izgubila, dobri Ratko Kui me
je ubedio da sam sve sanjala i onda kada sam
ponovo utonula u san zauo se i Ratkov krik...
Ponovo smo poskakali, a Ratko nam je bunovan i preplaen ispriao da se i u njegov krevet
uunjala neka povelika buba....
Jutro je bilo boanstveno. Ugledali smo na
obali i predivnu plau i jo puno toga lepog
to se nikako nije uklapalo u priu da na tom
ostrvu ive tako opasne ivotinje. Imali smo i
mali problem zbog nae kamere. Ratko je tada

Gleer Perito Moreno,

Patagonija

jul 2016.

Svet na dlanu

35

koristio onu veliku, naravno profesionalnu, a

kako je snimanje u komercijalne svrhe strogo
zabranjeno, podosta vremena potroili smo
na ubeivanje s renderima uz objanjenje da
to nije nikakva profesionalna sprava ve (pra)
stari model video-kamere... Uspeli smo, ba
kao i to da snimimo komodo gutere... One
strane ivotinje koje ne jedu pasoe.

Diploma iz (pra)ume
Volim ivotinje, prirodu... Kad se to zna, onda
je sasvim razumljivo to smo odluili da jednu
emisiju TV serijala Svet na dlanu posvetimo
gorilama. I to onim planinskim s adresom u
Nacionalnom parku Bvindi u Ugandi. Park se
zapravo nalazi na tromei tri afrike drave:
Ugande, Ruande i Konga. Bogu iza nogu, u
udesnoj i teko prohodnoj praumi.
Nestrpljivo smo ekali jutro i sat polaska
grupe u kojoj je, osim nas, bila i nekolicina
stranaca... Predvodili su nas renderi iz Nacionalnog parka. Ispred njih bili su ljudi
zadueni da maetama kre put. Znali smo i
to da ove gorile, predvoene silver bekom
(ogroman mujak sa srebrnom dlakom na
leima) nemaju stalnu nastambu, da su neka
vrsta nomada s navikom da se gotovo svakodnevno sele s jednog mesta na drugo...
Strpljivo smo osvajali dunglu u nadi da
neemo dugo lutati. Naili smo vrlo brzo na
jednu gorilu koja je, sedei na visokoj grani,
potpuno nezainteresovano posmatrala ono
to se oko nje dogaa. Neto kasnije, posle
sat i po peaanja, konano smo ugledali
grupu gorila, zapravo ba ono to smo traili.
Ratko je odmah ukljuio kameru kako bismo
snimili veliku porodicu na okupu: mla-

dunce sa majkama, ponosnog silver beka

kao glavu porodice, ostale majmune... Rekli
su nam da im ne prilazimo blizu. Ipak, nismo
odoleli. Pribliili smo im se skoro nadohvat
ruke, beleei kamerom svaki detalj njihovog
impresivnog ivota... Nisu se uplaili nae
blizine, ni kamere. Izgledalo je, zapravo, da
nas i ne primeuju. Udubljeni u svoje misli,
maksimalno su ignorisali sve to se dogaa
oko njih, uz poruku koja bi mogla da glasi:
Snimite to zbog ega ste doli i nestanite iz
naih ivota.
Sreni to je poduhvat uspeo, vratili smo se
u na kamp. I, dobili diplome kao dokaz da
smo bili u (pra)umi u kojoj ive planinske gorile. Ponosne i srene.
Uskrnje ostrvo, ile

Motkom na kamermana
Tad Mahal je svetsko udo i bez dileme
jedna od najlepih graevina sveta. Zato,
suvino je objanjavati. Zbog svega toga smo
boravak u Indiji i iskoristili da odemo do Agre,
grada udaljenog 200 kilometara juno od Nju
Delhija. I da gledaocima Sveta na dlanu darujemo i ovu priu s autentinim televizijskim
zapisom.
Tad Mahal je i tog dana izgledao impresivno i nekako nestvarno. Ipak, svu njegovu lepotu putnici namernici i brojni turisti spoznaju
tek kad prou kapiju. A iza kapije na snazi su
brojna pravila koja jednostavno morate da
potujete. Izmeu ostalog, osim uz dozvolu
na koju se dugo eka i koja se mnogo plaa,
nemogue je snimiti bilo ta. Pogotovo u komercijalne svrhe. I pored svega, na snimatelj
Ratko Kui, nije odoleo iskuenju. Naravno,
nije ostao neprimeen. Strogi uvari nisu imali
razumevanje za njegovu kameru i njeno zujanje. Opominjali su ga, u poetku ljubazno a
onda... Usledila je scena kojoj smo se svi smejali. Naime, jedan od uvara, iznerviran, uzeo
je neku motku i pojurio za Ratkom. Ovaj je
beao, ali kameru nije iskljuivao. Nije dobio
batine, ali je zato dragocene snimke kasnije iskoristio u montai i - napravio jo jednu dobru
emisiju.

Lutke za
novogodinju lomau
Ekvador je drava na severozapadu junoa
merikog kontinenta. I zemlja kroz koju prolazi
imaginarna linija ekvatora. Uz ovo i bezbroj
drugih lepota, izuzetno je atraktivna za brojne
turiste iz celog sveta. Ekvadoru pripada i predivni arhipelag Galapagos, s ostrvima koja kao
da su deo neke druge planete.
36

Svet na dlanu

jul 2016.

U dravi Ekvador i njegovim gradovima mnogo je toga

upeatljivog. Skoro sva vea naselja, sa zdanjima na kojima je
vidljiv rukopis panske kolonijale arhitekture, pod zatitom su Uneska. Ono to smo upamtili krstarei ovom lepom dravom jeste i
jedan obiaj sa izuzetno dugom tradicijom.
Naa ekipa boravila je u ovoj junoamerikoj zemlji uoi
boinih i novogodinjih praznika. I za samu Novu godinu. Bili
smo zbunjeni to su se doslovno na svakom koraku prodavale
lutke u prirodnoj veliini sa, objasnili su nam, omraenim
likovima. Uglavnom politiara. Kako lokalnih, tako i stranih...
Sve te lutke su u novogodinjoj noi, tano u pono, spaljivane
na velikim lomaama na centralnim gradskim trgovima. Rekli
su nam da je ovaj ritualni in zapravo spaljivanje svega to je
bilo loe.
Ono to je u celoj prii, osim simbolike, bilo vie nego impresivno jeste uzbuenje svih koji su u tom ini uestvovali. Ljudi su
s jednim izrazom lica prilazili lomai, da bi posle bacanja lutke u
vatru liili na nekog ko se i zaista oslobodio neke strane muke ili
spasio velikog zla... Neverovatno.

RUMENKO SMOOTHIE
VONO UIVANJE!
Kada poelite da uivate u savrenom ukusu voa onda birajte
Rumenko Smoothie.
Smrznuti voni desert nene strukture sa jagodom i bananom
nam dolazi iz Frikoma i predstavlja potpunu inovaciju na tritu.
Rumenko Smoothie sa 60 % voa, bez vetakih boja i sa samo 78
kcal je savreni izgovor da napravite predah i ugodite svojim ulima.
Prepustite se savrenom vonom uivanju uz novi Rumenko
Smoothie.

ekajui kitove
Poluostrvo Valdes pripada Argentini, odnosno Patagoniji, koja
je u svim priama pria za sebe. Pomenuto poluostrvo je istinsko
bogatstvo morskog sveta. Na njemu je i ogromna kolonija pingvina, predivnih ivotinja koje vas svojim izgledom kupuju na prvi
pogled. Druili smo se sa njima u njihovom prirodnom okruenju
i sve to, naravno, slikali. Bilo ih je na stotine. Izlazili su iz svojih
rupa (ive u zemlji) kao po komandi gegajuu se u onim svojim
predivnim smokinzima, verovatno ekajui trenutak da utre u
kadar... Jedan slatki pingvini me je ak kljucnuo, otpozadi, za cipelu. Bezazleni su, ne mogu da vas povrede. Bezopasni su i krajnje
simpatini....
Ipak, najuzbudljiviji dogaaj imali smo u avanturi zvanoj odlazak na kitove. U ove vode, koje su tople tano u odreeno
vreme, od juna do oktobra pristiu kitovi iz mnogih mora na
mreenje. Ima ih raznih, od krvolonih do onih najpitomijih...
Ali zbog mikro klime, teko je bilo ta planirati. Zbog jakih vetrova veliko je pitanje i da li se moe isploviti u planirano vreme.
Mi smo i pored silnih neprijatnosti koje nam je zadavao hladan
vetar strpljivo ekali. Oko 15 sati reeno nam je da od naeg
poduhvata izgleda nee biti nita. A onda, petnaestak minuta
kasnije, stiglo je obavetenje da se vetar smiruje i da moemo
na na brodi. I isplovili smo u vode sa milion i jednim kitom.
Bio je to fantastian prizor. Igrali su se, iskakali iz vode, nestajali u njenoj dubini... U onoj ljuturici od broda, na uzburkanom
moru prepunom kitova - bio je to fantastian doivljaj koji die
adrenalin do nebesa....

Deparenje sa zadrkom
Marake je carski grad, fascinantne arhitekture i jedinstvene lepote. Uz sve ime ste okrueni, uz utisak da ste na nekim mestima
toak istorije zavrteli unazad, tu su i uzbuenja koja vas prate prilikom obilaska velikog suka u kojem se dogaa mnogo toga vie
i od samog ivota. Brojne prodavnice, ajdinice, nestvarna vreva,
artisti i ljudi koji muzikom podiu zmije otrovnice sa dna korpi,
prodaja sokova iz ibrika, raznorazne predstave, monolozi koje
uvek neko slua i jo mnogo, mnogo toga... Kretali smo se s dozom
primetnog uzbuenje kroz tu vrevu, snimili bezbroj detalja i...
Tek u montai primetili smo oveka koji je u toj vrevi pokuao da
odepari Mika (Slobodan Mii). Nije uspeo.
Zabeleio Zoran eerov
jul 2016.

Svet na dlanu

37

Samo u Gigatronu, veliki izbor klima ureaja

Leto nam se polako, ali sigurno blii.
Imajui to u vidu, Gigatron je pripremio bogatu ponudu klima ureaja, meu kojima
svaki kupac moe pronai ureaj koji odgovara njegovom budetu, uz mogunost
plaanja na 24 rate bez kamate.
Prilikom kupovine klima ureaja u Gigatron radnjama kupci dobijaju vauer koji
im omoguava ugradnju klima ureaja po
specijalnim cenama. Ako kupovinu klime
i cenu ugradnje plaate odloeno putem
ekova graana na 24 rate bez kamate ili
Raiffeisen Bank kreditom, ugradnja se moe

platiti na rate i to ve od 355 rsd meseno.

Pored toga, Gigatron nudi redovne
popuste na ceo proizvodni asortiman, koji
obuhvata proizvode raunarske tehnike,
bele tehnike i malih kunih aparata najveih
svetskih i domaih proizvoaa. Sve to je
potrebno jeste da pratite dnevne i vikend
akcije, i nabavite super proizvode po super
cenama.
Prilikom svake kupovine u Gigatron prodavnicama i na sajtu, kupci stiu bodove koji
e im biti upisani na Ba Tvoju Gigatron Karticu i koje mogu iskoristiti prilikom sledee

ili neke druge kupovine. Sve to je potrebno

je da kupac bude registrovan korisnik na Gigatron sajtu i bodovi e biti vidljivi na njegovom profilu i Ba Tvojoj Gigatron Kartici nakon petnaest dana od dana kupovine.
Maksimalni popust koji moe biti ostvaren korienjem bodova je 50 odsto od ukupne vrednosti kupovine. Bodovi mogu biti
iskorieni u svakom trenutku.
Za vie informacija o ponudama i popustima posetite www.gigatron.rs ili pozovite call
centar na 0800 30 40 50 ili ukoliko zovete sa
mobilne mree 066 6 67 67 67.

CRTICE IZ IRANA

Kir Veliki i Povelja

o ljudskim
pravima

40

Svet na dlanu

jul 2016.

Kir Veliki je vladao

od 557. do 529.
godine pre n. e.
Stvorio je prvu
najveu imperiju
antikog sveta

nezanimljivom, ravnom i pustom predelu doline Morghab u blizini iraza uzdie se jednostavna stepenasta graevina bez vidljivo naglaene lepote. Da nam antiki anali ne svedoe,
nikada ne bismo pretpostavili da je to grobno mesto jednog, kako kau istoriari, od 100
najznaajnijih linosti istorije oveanstva.
Kir Veliki je vladao od 557. do 529. godine pre n. e. Stvorio je prvu najveu imperiju antikog sveta.
U njegovom carstvu na tri kontinenta ivelo je 25 raznih naroda u autonomnim dravama sa vazalnim
vladarima. Napravio je svoj prestoni grad u Pasargadeu i odabrao da tu i poiva. Njegovi naslednici su
nastavili osvajanja i na vrhuncu moi uli su duboko u Srednju Aziju, osvojili dobar deo Egipta, a na
zapad su doprli gotovo do praga dananje Srbije.
Premestili su ceremonijalnu prestonicu zemlje u Persepolis, koji je na vrhuncu moi
opisivan kao grad iz snova. A onda je 330. godine pre n. e. nastupila nona mora u vidu
vojske Aleksandra Velikog, koja je maem pokorila Persijance, opljakala i ponizila ih
spalivi Persepolis. Ali mladi, ambiciozni Aleksandar je poeleo da ode do groba Kira
Velikog i pokloni se senima rodonaelnika nekada svemone ahemenidske dinastije.
eleo je da vidi mauzolej nadaleko slavljene linosti antikog sveta, oveka koga su
Persijanci nazivali ocem, Grci vrednim vladarom i zakonodavcem a Jevreji Boijim
pomazanikom.
Kada je sklopio oi, Kir Veliki je sahranjen u jednostavnoj mermernoj grobnici. Na
platformi duine 12 metara izdie se est stepenastih nivoa na koje je postavljena kamena struktura visine koja podsea na kuu. Kir je bio smeten u kovegu koji je stajao
na zlatnom postolju. Okolo su se nalazile zlatne ritualne posude i neke dragocenosti.
Poslednje svedoanstvo o Kirovom mauzoleju ostavio je general Aristobulus, koga
je Aleksandar Makedonski poslao u izvidnicu pre no to i sam doe do Pasargadea.
Dok je Aleksandar stigao, vojnici su ve opljakali blago i izbacili mumificirano telo
velikog vladara. Aleksandar je naredio da
se smanji teta, te da se postave
replike obrednih predmeta. Zapovedio je i da se kazne krivci, no
od toga ne bi nita i grobnica je
ostala prazna. Aristobulus se kasnije posvetio pisanju hronika Aleksandrovih osvajanja, pa je po seanju naveo zapis koji je video u
Iran u oktobru
unutranjosti grobnice:
Ja sam Kir koji je osnovao carstvo Persijanaca.
KonTiki organizuje i putovanje po IraNe zavidi mi stoga to ovo malo zemlje pokriva
nu, zemlji koja snagom magije privlai
moje telo.
turiste iz celog sveta. S razlogom,
jer neobinosti i karakter ove zemlje
Od palate u Pasargadeu danas se vide simbolini
naprosto proiruju vidike i donose istinostaci koji nestrunom oku malo govore. Ipak, u
sko bogatstvo kroz nova saznanja.
okviru kompleksa sauvan je jedan intrigantan
Tura po Iranu
reljef oko koga se lome koplja arheologa i istoriara.
Polazak 15. oktobra 2016. avionom,
Veina smatra da je re o ceremonijalnom portretu
10
dana sa devet noenja. Obilazak
Kira Velikog prikazanog u formi nalik meavini predTeherana, Isfahana, iraza... Susret sa
stave arhanela i vladara sa krunom koja donekle
magijom Persepolisa, s boravkom u
podsea na Horusovu (egipatsko boanstvo).
kolevci jedne od najveih civilizacija
Kir Veliki je 29. oktobra 539. godine pre n. e. u tek
sveta.
osvojenom Vavilonu samog sebe krunisao i tom priCena aranamana: 1.490 evra
likom odrao govor svojim vazalnim kraljevima. Danas se 29. oktobar obeleava kao Dan ljudskih prava.
Nekim udom, 1879. godine je ispod ruevina
hrama boga Marduka u staroj Ninivi, a dananjem Iraku, pronaen cilindar sa 40 redova zapisa na
klinastom pismu. Sada se nalazi u Britanskom muzeju, dok je kopija od 1971. godine izloena u zgradi
Ujedinjenih nacija u Njujorku. To je prva pisana povelja ljudskih prava nae civilizacije.
...Sada kada sam uz Boiju pomo (Kir je ispovedao Zaratustrino uenje, te se obraa Ahurimazdi) stavio krunu kraljevstva Persije, Vavilona i naroda sa sve etiri strane, objavljujem da u potovati
tradicije, obiaje i religije naroda svoje imperije i da nikada neu dopustiti da moji guverneri i podreeni
na njih gledaju s visoka ili da ih vreaju... Dok sam iv zabranjujem neplaeni, prinudni rad. Danas objavljujem da je svako slobodan da bira veru... Zabranjujem ropstvo i moji guverneri i podreeni su duni
da spree prodaju mukaraca i ena kao robova u svim domenima kojim vladaju. Ovaj obiaj bi trebalo
iskoreniti irom sveta. Preklinjem Boga da mi pomogne u ispunjavanju svojih obaveza prema narodima
Persije, Vavilona i ostalih na sve etiri strane.
Po osvajanju Vavilona naredio je da se 50.000 Jevreja oslobodi ropstva, pomogao da se vrate u postojbinu i izdao edikt o velikodunoj pomoi za ponovnu izgradnju jerusalimskog hrama. O njegovim delima u Starom zavetu govore proroci Ezra, Isaija i Danijel.
jul 2016.

Svet na dlanu

41

SEJELI - ARHIPELAG SA VIE OD 100 OSTRVA

Od baze pirata do
S

ejeli su arhipelag od 115 ostrva u Indijskom okeanu blizu obala Afrike, 1.000 kilometara istono od Madagaskara i 1.500
kilometara od istonoafrike obale. Sva
ova ostrva pripadaju ostrvskoj Republici Sejeli,
koja je nezavisna od 1975. godine. Glavno ostrvo
je Mahe, na kome je i glavni grad Viktorija (25.000
stanovnika).
Meutim, potrebno je dobro zagledati kartu i ispod samog ekvatora pronai siuni Sejelski arhipelag sa imenima koja odiu egzotikom, tirkizom,
palmama i solju: Mahe, Pralen, La Dig, Siluet, Fregat, Denis, Berd i jo stotinak mrvica razbacanih
po zapadnom Indijskom okeanu. Atol Aldabra
- istonjaka mistika u imenu arapskog porekla.
Oko pedeset hiljada dinovskih kornjaa, vie
nego na Galapagosu, ivi na ovim krenjakom
prstenu koji krije posebnu floru i faunu.
Ipak, Sejeli su pre svega poznati po elitnom
turizmu, privatnim kuama i ostrvima na kojima
se odmaraju najvee sportske i muzike zvezde.
Na Denisu, privatnom ostrvu plejboj zeica zapravo se stvara sapunska industrija seksa i glamura zvana Plejboj. Ovde postoji i hotel za visoki,
ekskluzivni turizam gde svetske lepotice nalaze
nove sponzore a oni po povratku u svoja milijarderska carstva pokazuju trofeje: dvonone ili u vidu
sabljarki, ajkula ili lampuga svejedno je, glavno je
da su ribe.
Na povrini od 455 kvadratnih kilometara, koliko zauzimaju Sejeli, ivi neto manje od 100.000

42

Svet na dlanu

jul 2016.

stanovnika. Najbrojniji su kreoli - meavina

azijskih, evropskih i afrikih doseljenika. Njih
je skoro 90 odsto, dok su belci engleskog i francuskog porekla, odnosno Kinezi i Indusi, ostatak
stanovnitva u zemlji koja ima tri zvanina jezika:
sejelski, engleski i francuski.
Klima na Sejelima je tokom cele godine tropska sa temperaturama izmeu 30 i 35 stepeni Celzijusa, uz mogue krae tropske pljuskove. Malo su
daleko, devet sati leta od Evrope, ali vredi prei i
taj put Prvi koji su posetili Sejele zapravo su bili
arapski trgovci, ali su zapis o ostrvima ostavili Portugalci 1505. Pirati su koristili ova ostrva kao bazu,
sve dok ih Francuzi nisu okupirali 1756. i nazvali
ih po francuskom ministru privrede an-Moro de
Seelu. Ostrva su prela pod britansku vlast 1814.
godine, a od 1976. godine su nezavisna.
Turizam je glavni izvor prihoda za stanovnike
Sejela i u poslednje vreme ovde se otvaraju ofor

raja za turiste
kompanije i banke gde se prebacuje ogroman
novac iz raznih transakcija, pa postaju poznati po
tome kao nekada Kajmanska ili Devianska ostrva.
Dakle, kada se ne bave turizmom i bankarskim
transakcijama, stanovnici Sejela izvoze cimet,
vanilu, kopru (tvrdi beli deo kokosa) i ribu.
Sejelska ostrva su najstarija okeanska ostrva na
svetu. Od ukupno 115 ostrva samo su 33 naseljena. Stotine plaa koje se proteu ostrvima Mahe,
Praslin i La Dig ubrajaju se u najlepe na svetu.
Najvee ostrvo je Mahe, koje ima vie od 75 plaa
od kojih se ne zna koja je lepa.
Najpoznatija plaa Sejelskih ostrva je Sanset
bi, koja se nalazi na ostrvu Mahe, a u njenoj
blizini je i istoimeni hotel. Velika plaa na ostrvu Praslin omiljena je kod ljubitelja vodenih
sportova. Plaa Sever je na ostrvu La Dig i prua
mogunost za uivanje u potpunom miru i tiini.
Ostrvo ptica dom je miliona ptica, a jedino je
prirodno stanite esmeraldi, najveih kornjaa

na svetu. Ostrvo Praslin, koje je oko

sat vremena udaljeno od Mahe, nudi
mogunost da vidite palme koko de
mer, koje jedino rastu na tom mestu i
ive vie od 200 godina.
Pored prelepih plaa i spektakularnih zalazaka sunca, ronjenje
je veliki adut Sejela. Pravo je
uivanje nai se u bogatstvu nestvarnog podvodnog sveta, riba i
korala koji se jedino na ovom mestu mogu videti. Veina turistikih
brodia ima providno stakleno dno,
kroz koje moete da vidite kornjae, to
biste teko videli prilikom ronjenja.
Legendarni Vale de Mai je mesto na
Sejelima koje je pod zatitom Uneska.
Toliko je zadivljujue da se nekada zaista verovalo da je to originalni rajski vrt. U
privlanoj lepoti njegovih uma nalazi se vie
od 6.000 stabljika koko de mera i est endemskih vrsta palmi. Ovo je i poslednje prebivalite
ugroene crne papige.
I jo jedna zanimljivost zasluuje panju. Jedno od prirodnih bogatstava ovog arhipelaga,
pored kornjaa, svakako je i koko de mer koji
je karakteristian po tome to njegov plod ima
oblik dva spojena kokosa. Ovaj kokos moe se
nai samo na Sejelima i zbog toga je dospeo
na zvanian sejelski peat, kojim e vam carinik
overiti paso prilikom ulaska u zemlju.

jul 2016.

Svet na dlanu

43

UPOZNAJTE AROLIJU NEMAKOG VERINA

Grad sedam
jezera i
velianstvene
umetnosti

verin, grad sa neto manje od 100.000

stanovnika najmanji je pokrajinski
glavni grad u Nemakoj. Smeten je u
prelepom, ivopisnom okruenju, na
jezerima usred gradskog podruja, u kojima
se ogledaju oblaci severnog neba, kao i simbol
grada - verinski zamak. Prikladni pridevi su:
vetropirast, jednostavan, svetao i prijateljski kao i sam grad.
Iako jo iz 965. godine postoje nacrti za
utvrenje na sredini jezera, za koje istoriari
pretpostavljaju da se nalazi u dananjem
verinu, tek 1160. godine usledilo je stvar44

Svet na dlanu

jul 2016.

no osnivanje grada i ponovna izgradnja

utvrenja, koje je danas u svetu poznato kao
verinski zamak. Ve nekoliko godina kasnije
utemeljena je prva katedrala, jedini srednjovekovni spomenik arhitekture u verinu koji
je nadiveo vekove, iako mu se oblik menjao. Izuzev tornja, prva katedrala je zbog
nedostatka prostora morala da bude sruena.
Ni crkva biskupije, sagraena u stilu romanike i osvetana 1248. godine, vie nije odgovarala potrebama: grof Hajnrih od verina je
sa krstakog pohoda doneo, kako se verovalo,
kap Hristove krvi, relikviju Svete krvi. Za nju

je bilo potrebno nai odgovarajue mesto za

uvanje, tanije ono koje bi odolelo masama
hodoasnika. Tako je ve oko 1270. godine
nastala nova katedrala, koja e kasnije postati
jedna od najznaajnijih hodoasnikih crkava
na severoistoku Nemakog carstva.
Grad sedam jezera, Firenca severa, katedralni,
prestoni grad: verin danas nosi mnoga imena.
I svako od njih mu pristaje, jer se grad predstavlja kao uspela meavina prirode i arhitekture,
veih i manjih umetnikih formi i obeleja duge
istorije. Ko god proeta kaldrmom glavnog trga
i zavue se u uliice starog grada, u central-

nom delu grada elftatu, uivae u pogledu

na najvei, jedinstveni, istorijski graevinski
kompleks, prei pogledom u udu preko zamka
zadivljujue lepote i brzo primetiti: u verinu
ima mnogo toga da se vidi i doivi.
Simbol grada je zamak, koji se nalazi na bajkovitom mestu - na ostrvu izmeu verinskog
jezera i jezera Burgze. U okruenju zamka se
nalaze, pre svega, dvorski vrt, Dravni muzej,
slavoluk pobede, Stara palata, kraljevska
konjuarnica i klasicistika Dravna kancelarija. Ljubitelje kulture grad e oarati
najrazliitijim izvedbama u Meklenburkom

dravnom pozoritu, koje ima brojne pozornice, izmeu ostalih i koncertni foaje, E-Werk,
pozorinu krmu werk 3 i, pored toga, lutkarsko pozorite. Vrhunac kulturnih deavanja
i u meuvremenu meunarodno priznat
Festival operske umetnosti bez sumnje su
velianstvene Dvorske sveane igre. Postavke
Puinijevih ili Verdijevih opera pred bajkovitim kulisama dvorskog vrta ili u unutranjem
dvoritu zamka, svake godine u verin privlae
na desetine hiljada gostiju.
Dostojni glavnog grada su i Dravni muzeji
verina. U galeriji Stari i novi majstori nalaze

se zbirke flamanskih i holandskih slikara od

16. do 18. veka, a osim toga, mogu se razgledati i dela konceptualne umetnosti Marsela
Diana.
Takoe, pohvale zasluuje i kalendar
manifestacija: u verinu se odrava Festival
Meklenburg-Zapadna Pomeranija, u maju je
filmski festival i parada Bele flote, u junu i julu
grnarska pijaca, trka oko pet jezera, Christopher Street Day i Festival zmajeva i brodova,
zatim Festival Starog grada i Festival vina i
verinski knjievni dani. Kalendar priredbi se
okonava Meklenburkim boinim vaarom.
jul 2016.

Svet na dlanu

45

PORTO DRUGI NAJVEI GRAD PORTUGALIJE

Tajna crvenog
krunog stepenita
P
orto, drugi najvei grad Portugalije, grad je mostova, vina i bogatog kulturnog
naslea. Smeten na obalama reke Douro (Zlatna reka), predstavlja znamenitost za sebe. Njegovo kulturno bogatstvo je jedinstveno i raznovrsno. Staro
jezgro grada nalazi se pod zatitom Uneska.
U ovom gradu sauvan je veliki broj istorijskih zdanja, kafea i restorana. Turistiki
popularna kafeterija Majestic od davnina je mesto okupljanja knjievnika i intelektualne elite grada, ali i pravi primer art nuvo stila. Lepo ureen enterijer kojim
dominiraju sklupture, dela poznatih slikara, ali i velika ogledala na kojima se vide
tragovi nekadanjih vremena, zaslueno ovoj kafeteriji daje reputaciju jedne od est
najlepih na svetu.
Kao kraljica Trga slobode, jednog od centralnih trgova grada u koji se uliva najpoznatija avenija Avenida dos Aliados, smetena je Gradska kua. Okruuje je veliki broj prelepih zgrada u kojima su danas smetene portugalske banke. Na ovom
trgu se osea ivi ritam grada. Ukoliko biste eleli da se podsetite istorije Portugalije,
nije neophodno da krenete sa prelistavanjem knjiga. Samo krenite dalje i put e vas
voditi do izuzetne eleznike stanice Sao Bento, gde je sa 20.000 plavo-belih ploica
(azuleosa) predstavljena istorija ove zemlje smetene na Iberijskom poluostrvu.
I to je doivljaj za sebe. Putovanje kroz vreme koje e vas podsetiti na nekadanje
osvajae i vladare.
U samom srcu grada, na kosini brda, smetena je prelepa barokna crkva Clerigos. Izgraena je u 18. veku i na nju se naslanja istoimeni toranj. Nedaleko od tornja
Clerigos, simbola Porta vidljivog iz gotovo svih delova grada, smetena je knjiara
Lello, jedna od najpoznatijih knjiara na svetu. Izgraena je u neogotikom stilu i
predstavljala je inspiraciju knjievnici Rouling prilikom pisanja knjige o Hariju Poteru.
Ove godine proslavila je 100-godinjicu postojanja.
Najlepi deo enterijera ini crveno kruno stepenite, ali i vitrai zbog kojih ete

46

Svet na dlanu

jul 2016.

Turistiki
popularna
kafeterija
Majestic
od davnina
je mesto
okupljanja
knjievnika
i intelektualne elite
grada

pomisliti da ste i sami glavni junaci nekog romana ili bajke. Penjui se maginim
stepenicama, stiete do viih spratova gde je smetena kafeterija. Tu moete uivati
u pogledu na rafove na kojima se nalazi veliki broj naslova napisan na engleskom i
portugalskom jeziku.
U ovom delu grada nalaze se brojni barovi i restorani poznati po ukusnim portugalskim specijalitetima, ali znani i kao mesta gde se mogu naruiti dobri tapasi (iako
je tapas karakteristian za paniju).
Sigurni smo da e na vas poseban utisak ostaviti deo grada koji izlazi na reku
Douro. Naziva se Ribeira. To je srce i dua Porta i pria za sebe. Najromantiniji je deo
ovog grada, satkan od velikog broja krivudavih srednjovekovnih uliica ukraenih
prelepim palatama, crkvama i koloritnim kuama. Ono to je zanimljivo jeste da gotovo sve vode do uvenog istorijskog trga Praca da Ribeira. Na trgu se moe uivati u
nekom od kafea, barova i restorana. Na svakom koraku osea se miris bakalara i vina.
A na reci Douro nalazi se veliki broj prepoznatljivih brodia - rabela.To je portugalski brodi koji je predstavljao veoma vano prevozno sredstvo sve do sredine 20.
veka. Danas su turistika atrakcija naroito tokom juna kada se odrava nadaleko
poznata regata. Re je o jednoj od najpoznatijih i najposeenijih manifestacija u
Portu tokom letnjih meseci.
Most Luis I povezuje Ribeiru sa gradiem Vila Nova de Gaja. U njemu su smeteni
poznati vinski podrumi koji se nalaze u rukama Engleza jo od 18. veka. U vinarijama
moete degustirati slatko vino Porto, njihov zatitni znak.
Do ovog gradia stie se teleferikom (iarom) ili peice. Ukoliko krenete teleferikom, uivaete u prelepom pogledu na reku Douro i njene mostove.
Krstarenje rekom rezerviite za veernje sate jer je pogled sa vode uvek drugaiji
i apsolutno poseban. To e svakako biti i jedan od razloga zbog kojih e vam ovaj
grad ostati u dui.
jul 2016.

Svet na dlanu

47

^itajte na odmoru
DESET DANA U ISLAMSKOJ DRAVI Jirgen Todenhefer

Putovanje u srce terora: prvi detaljan izvetaj!

Zahvaljujui intervjuima koje je autor vodio, dobijamo krajnje autentian uvid u neshvatljivo brutalan nain razmiljanja boraca
Islamske drave
Vaan istorijski dokument. Opisuje brutalnost Islamske drave, a pritom ne zaboravlja ni nepravde i aroganciju Zapada
Todenhefer neprestano obilazi ratna poprita na Bliskom istoku, pre svega Avganistan, Irak, Siriju i Palestinu. Na osnovu tih putovanja nastali su njegovi bestseleri.
Islamska drava (ISIS ili ISIL) je kalifat koji kontrolie veliku teritoriju Sirije i Iraka, na kojoj ivi 10 miliona ljudi. Kao svoj najvei
prioritet ISIS postavlja rat sa nemuslimanskim dravama, a u njihovoj interpretaciji Kurana pie da sve religije koje se slau sa
demokratijom moraju da umru.

KARAVAN UDESA Uro Petrovi

Novi roman Uroa Petrovia fantastini roman za tinejdere ali i za odrasle.
Knjige Uroa Petrovia se nalaze meu najitanijim naslovima srpske knjievnosti za decu u ovom veku a objavljene su do sada i u Italiji,
Maarskoj, Grkoj, Makedoniji i ekoj.
Roman Aven i jazopas u Zemlji Vauka, prvi je pravi roman epske fantastike na srpskom jeziku.
Po romanu Peti leptir snimljen je prvi 3D igrani lm u istoriji srpske kinematograje.
Roman se bavi ovekovim mestom u svetu prirode i uticajem koji on na prirodu vri njegovi junaci moraju da obezbede opstanak
koristei zaostale tekovine civilizacije, a sloboda njihovog kretanja dobija fantastinu dimenziju Karavan udesa ne kree se samo po
jednom svetu, ve i izmeu paralelnih svetova.

KAZNA ZA GREH 3 MOLITVA ZA OPROTAJ Jelena Bai Alimpi

Ljubavni roman Molitva za oprotaj je poslednji deo trilogije Kazna za greh. Uzbudljiva saga o sudbini dve porodice s poetka 20.
veka. Pria o zabranjenoj ljubavi.
Jelena Bai Alimpi je autorka bestselera. Njeni romani su prodati u neverovatnim tiraima.
Ringipil je preveden na makedonski i turski jezik, nagraen Zlatnim Hit liberom. Objavljen i u luksuznom izdanju, u prestinoj ediciji
Dragulji Lagune, kao jedan od najprodavanijih i najitanijih romana u istoriji izdavake kue Laguna. Pismo gospoe Vilme i Poslednje prolee u Parizu takoe su bestseleri, prevedeni su na makedonski i nagraeni Zlatnim Hit liberom 2012. i 2014.
itaoci njenih prethodnih romana. Trilogija se ne razlikuje stilski niti jeziki od prethodnih romana, s tim to je vie panje posvetila
karakterizaciji likova i divno prenela duh tog vremena.

PLODOVI NA VETRU Trejsi evalije

Novi roman bestseler autorke Trejsi evalije, pria o porodici koja se doselila u movare Ohaja u 19. veku. Kako bes i razoaranje
eskaliraju u problematinom braku, pria se premeta iz movare i prati najmlaeg sina Roberta koji odlazi u Kaliforniju u vreme
Zlatne groznice.
Autorka bestselera Devojka sa bisernom minuom.
Zadivljujue je da nas Trejsi evalije u svakom svom romanu upoznaje sa nekom linou ili mestom o kojima se tako malo zna.
Bilo da je to Meri Aning koja otkriva fosile na obali Engleske u 19. veku (Izuzetna stvorenja), ili Grit koja je postala Vermerov model
(Devojka sa bisernom minuom), autorka s lakoom uvlai itaoce u vreme i mesto o kojima govori.
Roman Plodovi na vetru je surov ali i nean i edukativan.

ETNJA ZA PAMENJE Nikolas Sparks

Ljubavna pria milenijuma, verovatno najromantiniji Sparksov roman dosad. Kako autor kae: Najpre ete se smekati, potom ete plakati ne
recite da vas nisam upozorio. Nikolas Sparks, autor najprodavanijih knjiga na listi Njujork tajmsa, postao je istaknuti ameriki hroniar ljudskog srca,
ije su nadaleko prepoznatljive ljubavne prie. Snimljen je lm i po ovoj knjizi. Izaao je 2002. godine. Ljubitelji Sparksovih romana, klasinih ljubavnih
pria, i lmova snimljenih po njima. Dirljivo istrauje nevinost prve ljubavi dotai e srce svakog itaoca. Sedamnaestogodinji Landon Karter je
unuk novopeenog bogataa koji je novac stekao na tuoj muci i nevolji. U jednom malom junjakom gradu o tome se ne govori, jer Landonov
otac je kongresmen a ko zna kome mogu zatrebati njegove usluge? Veleasni Salivan, meutim, pod svojim svetenikim platom, ve godinama kroz propovedi grmi protiv porodice Karter. Stoga je prirodno da Landonu nita nije slae do da provocira svetenika, a tu je i svetenikova
ki utljiva i milosrdna devojka u ovetalom smeem demperu koja stalno nosi Bibliju sa sobom i kojoj je tako lako narugati se! I to su zabave u
malom junjakom gradu
48

Svet na dlanu

jul 2016.

AUTOR:
MILENKO
MIJATOVI

ELISE

POTVRDA O
POZAJMLJE- BAROMETAR
PLANINA
NOJ STVARI
BEZ IVE NA KOSMETU
(LAT.)

DONJI DEO
SAONICA

DRVNA
INDUSTRIJA
(SKR.)
BILO
KAKAV

NEUTRON
FUDBALSKI
KLUB
IZ AKA

LAKRDIJA
(ITAL.)

SPROVOENJE U DELO

FRANCUSKI
SLIKAR, PJEROGIST

HELSINKI

RUDARSKI
KOMBINEZON,
OVERAL
POSTELJINE
ISPUNJENE
PERJEM

PERSIJSKI
VLADAR
(486465)-

BIVI ITALIJANSKI
FUDBALER,
FABRICIO

PRAINA

AKCIONARSKO DRUTVO (SKR.)

PRENOITE ZA
PUTNIKE I
KARAVANE
(TUR.)

NEMARAN
OVEK

PISAC
LJUBAVNE
POEZIJE
IME SKIJAICE HES

GRAD SA
SLIKE GORE
MLADUNAD SRNE

LEVSTIKOV
LITERARNI
JUNAK,
MARTIN
MREE
ZA LOV
SARDELA

KUNI
BROJ (SKR.)
STARO
RENO
KORITO

NAINI
PONAANJA
OSTRVO U
JADRANU

IME
GLUMICE
RAS

GREKA,
OMAKA
NOVI
VOJNIK

AMERIKI
BOKSER,
HASIM

SEOSKA
PODRUJA
LUKA
U GRKOJ
JAVNA PRODAJA (TUR.)
IZMEU,
MEU (FR.)

60. DEO
MINUTA (MN.)
IME
GLUMICE
ANDERSON
NEMAKI
PISAC

ONA KOJA
GATA
SLOENI
SUGLASNIK
(GRAM.)
NARODNE
SVEANOSTI
FRANCUSKI
DNEVNI LIST

MODEL
UREAJA

OBIM

NAJVII
DEO PARIZA

ONI (SKR.)
SASTOJAK
NEKIH BOJA

DUGOREPI
PAPAGAJ
GRAD SA
SLIKE DOLE

KNJIEVNE
NOVINE (SKR.)

ONAJ
KOJI ITA

ELEKTRONSKA INDUSTRIJA (SKR.)

POJAVA NA
NEBU (MN.)

LAUFER
AAK
KOMPOZITOR
ALEKSANDAR
RADULOVI
ITELJ AZIJE, AZIJAC

OEV BRAT,
STRIC
RIZMA

RUKSAK

NAROD NA
KAVKAZU

POSUDA
ZA SO

kopenhagen

AROLIJA

SO
SIRETNE
KISELINE

FRANCUSKO
ENSKO IME

REENJE: PRAKSA, RENOAR, OVEROL, PERINE, EROTIK, KRPAN, HELSINKI, SARDELARE, DI, N, EVA, MANIRI, KB, RAHMAN, KIKS, O, KN, ARARA, ATARI, SEKUNDE, IKANAT, LONI, GATARICA, TIP, KARNEVAL, L, O, EI, FUTA, IA, MONMARTR, RANAC,
ABHAZI, SLANIK, MAGIJA, ACETAT, NINETA

jul 2016.

Svet na dlanu

49