Megatrend univerzitet

Poslovna Skola

SEMINARSKI RAD
Predmet:Poslovna Informatika
Tema: Sistem za podrsku odlucivanja

Predmetni profesor:

Studenti:

Ilija Cubrak br.indeksa

018/08/1500
Nemanja Danicic br.indeksa
010/08/1500

Prof.Dr Zoran Zivkovic

- U Cacku,maja 2009. Godine

UVOD

Podruje informacionih tehnologija postaje sve znaajnije za uspeno funkcionisanje preduzea.

Najvei deo aktivnosti upravljanja podrazumeva prikupljanje, obradu i prenos informacija. U
oblasti informacionih tehnologija nalaze se sledei elementi:
- informacioni hardver i softver
- primenjeni informacioni sistem
- veza sa fizikim procesima
- sistemi za podrku odluivanju
- informacioni sistem poslovanja
Ove tehnologije danas nude nove mogunosti kreativne obrade informacija koje su korisne za
menadersko odluivanje.Sve upravljake, menaderske funkcije (planiranje-organizovanjevoenje i kontrola) zasnivaju se na protoku informacija unutar i van organizacije. Samo na
osnovu tanih i pravovremenih informacija mogue je reagovanje na potencijalne probleme. Ako
menaderi ne poseduju najnovije informacije, njihov rad moda nee dati rezultate ali e puno
kotati.Informacioni sistemi omoguavaju menaderima kontrolu obavljanja posla. Informacioni
sistemi na svim nivoima pruaju informacije koje omoguavaju efikasnost operacija. MIS Management Information system - omoguava efikasnije planiranje, odluivanje i kontrolu.
Informacije za menadere predstavljaju vrednu stavku imovina, odnosno, imovinu kojom treba
paljivo upravljati i koju treba zatititi. Podatak su sirovi, neobraeni brojevi i injenice.
Obradom, organizovanjem i analizom podataka nastaju informacije.
Primljene informacije se ocenjuju na osnovu 4 faktora i to:
- Kvalitet informacija
- Pravovremenost informacija
- Koliina informacija
- Znaaj informacija za upravljanje.
to je informacija preciznija, to je njen kvalitet bolji, pa se i menaderi u procesu odluivanja
mogu osloniti na takvu informaciju. to je kvalitet informacija bolji, to je i njena cena vea. Da
bi kontrola bila efikasna, korektivne mere moraju biti preduzete na vreme. To znai da
informacije moraju da budu blagovremene da bi se odgovarajua akcija mogla pravovremeno
preduzeti. Odluke koje su precizne i pravoremene se uglavnom ne donose ako se ne poseduje
dovoljno informacija. A ako se dobije previe informacija moe se desiti da nastanu previdi i da
se neke vane informacije ne iskoriste. Takoe, informacije moraju biti odgovarajue za
menadera, odnosno njihovoj odgovornosti i zadatku.

SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU

(DECISION SUPPORT SYSTEMS DSS)
Smatra se a je konceptsistema za podrsku odlucivanju nastao kao rezultat teorijskih istrazivanja
organizacionog donosenja odluka tokom ranih 60tih godina I kao rezultat rada sa kompjuterskim
sistemima sredinom 60tih god.
Primena prvih sistema za podrsku opdlucivanju ogledala se u pronalazenju nacina da kompjuteri
iprimenjeni analiticki modeli pomognu menadzerima u donosenju kljucnih odluka.
Tokom vremena sistemi za podrsku odlucivanju su se pokazali kao nezamenjiv alat u procesima
donosenja odluka o problemima poslovnih sistema.
Evolucija korisnikovih potreba i sposobnosti SPO
Definicije sistema za podrsku odlucivanju:
Sistemi za podrsku odlucivanju su intraktivni racunarski sitemi za namerom da pomognu
menadzerima ili donosiocima odluka da identifikuju,strukturiraju,I/ili rese polustrukturirane I
nestrukturirane probleme I da naprave izbor medju alternativama(Danijel Power)
SPO su interaktivni,fleksibilni I adaptivni racunarski informacioni sistemi specijalno razvijeni
za podrsku u resavanju nestrukturiranih menadzment problema u cilju poboljsanja procesa
odlucavanja(Turban Aronson)
SPO su prosireni sistemi sposobni da podrze ad hoc analize podataka I modeliranje, okrenuti ka
planiranju buducnosti koriscenjem neregularnih vremenskih intervala.
Dakle sitemi za podrsku odlucivanju imaju zadatak da pruzaju pomoc pri donosenju odluka, ali
sa naglaskom na resavanju nestrukturiranih ili slabo stukturiranih problema. SPO pruzaju
pomoc pri donosenju odluka na svim nivoima odlucivanja,ali su od posebnog znacaja za vise
nivoe.Za razliku od upravljackih informacionih sitema, koji pretezno olaksavaju horizontalni
protok informacija,sistemi za podrsku odlucivanju podrzavaju vertikalne informacione tokove I
tako podpomazu integraciju informacija koje se koriste na razlicitim organizacionim I
upravljackim nivoima. Oni olaksavaju sintezu informacija iz pojedinih pod sitema za stratesko
odlucivanje I doprinose automatizaciji strateskog planiranja I predvidjanja.

STRUKTURA SISTEMA ZA PODRSKU ODLUCIVANJU

Osnovne komponente sistema su: baza modela,baza podataka,generator sistema za podrsku

odlucivanju I korisnik. Ova struktura opisuje sisteme za podrsku odlucivanju u onom obliku u
kome su egzistirali od ranih 70tih do 90tih godina proslog veka.
Medjutim,danas,sa sve kompleksnijim uslovima privredjivanja, kao I sa razvojem kompjuterske
tehnologije doslo je do odredjenog pomaka I u razvoju sistema za podrsku odlucivanju. Danasnji
sistemi za podrsku odlucivanju osavremenjeni su za niz karakteristika u odnosu na njihovu
predhodnu generaciju. Razlike je moguce uociti poredjenjem njihovih struktura.

Komponente dananjih SPO su:

Podsistem za upravljanje podacima

Podsistem za upravljanje modelima
Podsistem za upravljanje znanjima
Podsistem korisniki interface
Korisnik

Podsistem za upravljanje podacima se sastoji iz:

Baze podataka
Sistema za upravljanje podacima
Direktorijuma sa podacima
Upita

Baza podataka predstavlja kolekciju meusobno povezanih podataka organizovanih prema potrebama i
strukturi organizacije, koji mogu da se koriste od strane jednog ili vie korisnika, za jednu ili vie
aplikacija. Postoji nekoliko mogucih konfiguracija baze podataka. Vei SPO poseduju bazu podataka u
okviru Data Warehouse skladita podataka. Jedan SPO moze koristiti vise baza podataka u zavisnosti
od mesta skladistenja potrebnih informacija. Takodje razlikujemo podatke koji poticu iz spoljasnjih ili
unutrasnih izvora. Pod unutrasnjim izvorima smatraju se baze podataka unutar organizacije, dok podaci
iz spoljasnjih izvora mogu biti npr. Podaci iz industrijske grane, sa trzista ,drzavni propisi itd.

Veza izmedju spoljasnjih podataka i sitema za podrsku odlucivanju moze se ostvarivati preko
baze podataka SPO-a ili direktnim unosenjem podataka tokom aplikacije. Internet predstavlja
takodje izvor spoljasnjih nformacija.

Proces kreiranja baze podataka ili skladista podataka (DATA WAREHOUSE) preko spoljasnjih
izvora naziva se estrakcija. Pod ekstrakcijom podataka podrazumeva se unosenje
(inportovanje,sumarizacija,filtracija i kondenzacija podataka). Sistemi za upravljanje bazom
podataka (DATABASE MANAGEMENT SISTEM-DMS) omogucava nam upravljanje
procesom ekstrakcije podataka. Medjutim,pojedini istrazivaci iz oblasti SPO imaju razlicit
pristup u pogledu naziva ovog procesa. Becejski vujaklija preciznije definise i navodi da se u
ovom procesu podaci ne ekstahuju prosto,vec trpe formalne i sustinske promene presmestanja u
bazu podataka, tako da je za ovaj proces pogodnije koristiti termin preslikavanje.
Sistemi za upravljanje bazom podataka(DBMS) prvenstveno sluzi za kreiranje, pristupanje i
azuriranje baze podataka. Sistemi za upravljanje bazom podataka poseduje sposobnosti da
ektrahuje podatke, azurira zapise u bazi podataka, povezuje podatke iz razlicitih izvora, izdvaja
neophodne podatke za formiranje upita ili izvestaj, obezbedjuje sigurnost podataka, izvodi
kompleksne podatke manipulacije podataka za potrebe formiranja razlicitih upita, prati podatke
koji se koriste od strane SPO i upravlja podacima preko recnika podataka( Turban Aronson)
Recnik podataka predstavlja katalog sa svim podacima u bazi odataka. Glavni smisao postojanja
ove komponente je da odgovori na pitanja o dostupnosti odredjenom podatku, njegovom izvoru i
njegovom tacnom znacenju. Takodje, i ovoj komponenti moguce je dodavati, brisati ili azurirati
unose.
Podsistem za upravljanje modelima se sastoji iz:

Baze modela
Sistema za upravljanje bazom modela
Jezika za modeliranje
Direktorijuma modela
Komandnog procesora.

PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE ZNANJEM

Sistemi za podrsku odlucivanju koji poseduju podsistem za upravljanje znanjem nazivaju se inteligentni
sistemi za podrsku odlucivanju(intelligent decision support sistems-IDSS) sistemi zasnovani na
znanju(KNOWLEDGE-BASED DSS) ili jednostavno kombinacija SPO/ES. Glavna karakteristika koja
izdvaja ovaj podsistem od ostalih je postojanje baze znanja, sto omogucava pruzanje korisniku ekspertize
o postavljenom problemu. Baza znanja je predstavljala sinonim za ekspertne sisteme.
Medjutim,razvitkom sistema za podrsku odlucivanju pojavila se grupa tz. Naprednih sistema za podrsku
odlucivanju koji su objedinili pozitivne karakteristike postojecih informacionih sistema menadzmenta.

PODSISTEM KORISNICKI INTERFEJS

Podsistem koricniki interface se sastoji iz:

Sistema za upravljanje korisnikim interfaceom

Jedinice za prevoenje na prirodan jezik
Terminala
Printera, plotera i sl.

Podsistem-korisnicki interfejs pokriva sve aspekte komunikacije izmedj korisnika i sitema za

podrsku menadzmentu. Dakle ne odnosi se samo na hardver i softver vec na faktore koji se ticu
lakoce koriscenja sistema , pristupacnost sistema i faktore vezane za covek-masina
interakciju.Podsistem-korisnicki interfejs ima jako veliki znacaj kako za korisnike sistema tako i
za projektante informacionih sistema. Od kvaliteta korisnickog interfejsa zavisi mogucnost
upotrebe i prihvatljivost sitema od strane korisnika. Pojedini autori smatraju da je razvitak
hardverske tehnologije omogucio komforniji rad i uslovio pravu eksploziju u razvoju softverske
tehnologije, naocito na noviji verzijama windows platforme,a to je predstavljalo i otvaranje
novog prostora za napredne sisteme za podrsku odlucivanju.
Novi sistemi za podrsku odlucivanju poseduju takav korisnicki interfejs koji im omogucava:

prilagodjava korisniku razlicite dodatne/ulazne uredjaje

predstavlja podatke u razlicitim formatima
obezbedjuje interakciju sa bazom podataka i bazom modela
obezbedjuje kolor grafiku, trodimenzionalnu grafiku
kroz vise prozora dozvoljava da se vise funkcija izvrsava istovremeno
obezbedjuje ucenje kroz primere
obezbedjuje fleksibilnost i adaptivnost sistema menadzmentu

Navedene osobine u znatnoj meri su olaksale rad sa sistemom razlicitim korisnicima(

zaposlenima na svim hijerarhijskim nivoima u organizaciji) i sto je izmedju ostalog i doprinelo
sirokoj upotrebi sistema za podrsku odlucivanju.
KLASIFIKACIJA SISTEMA ZA PODRSKU ODLUCIVANJU
1. Power smatra da osnovnu podelu SPO treba izvriti prema nameni na:
o SPO namenjene preduzeima (Enterprise-wide SPO) koji su povezani sa velikim bazama
podataka i skladistima podataka i opsluzuju vise menadzera.
o SPO za rad jednog korisnika (Desk-top SPO) koji radi samostalno na jednom PC
kompjuteru.
2. Holsapple & Whinston smatraju da postoji est razliitih grupa SPO:

Tekst orjentisani SPO- Text-oriented SPO gde se informacije uglavnom javljaju u

tekstualnom obliku. Iz razloga postojanja velike kolicine informacija ova klasa SPO
poseduje snazan tekst procesor radi mogucnosti prezentovanja i obrade tekstualnih
informacija.Tekst orijentisani SPO najcesce podrzavaju rad preko interneta pa stoga
imaju implementirane tehnologije kao sto su hipertekst,inteligente agente i sl.
SPO orjentisani na baze podataka - Database-oriented SPO-predstavljaju grupu sistema
za podrsku odlucivanju gde baza podataka igra glavnu ulogu u strukturi sistema. Prve
generacije SPO orijentisanih na baze podataka koristile su relacionu konfiguraciju baza
podatka.
Spo orjentisani na tabelarni rad - Spreadsheet-oriented SPO gde se pomocu posebnog
jezika za modeliranje dozvoljava korisniku da kreira modele direktno u programima za
analizu. Poznai alati za razvoj SPO orijentisanih na tabelarni rad su Microsoftov Excel i
Lous 1-2-3
SPO orjentisani na resavanje - Solver-oriented SPO-gde postoje algoritam ili proceduda
napisani u obliku kompjuterskog programa za izvodjenje odredjenih izracunavanja za
resavanje odredjene vrste problema( npr. Procedura za izracunavanje optimelne
kolicine prizvoda)
SPO orjentisani na pravila - Rule-oriented SPO sto se primenjuje kod SPO koji imaju
bazu znanja. Putem definisanja niza pravila formira se baza znanja za resavanje
odredjene vrste problema.
Slozeni SPO - Compound SPO sto predstavlja grupu sistema za podrsku odlucivanju koji
su tzv. Hibridni sistemi jer se sastoje od kombinacije dva ili vise o 5 osnovnih, predhodno
iznetih struktura SPO.

PREDNOSTI I NEDOSTACI SISTEMA ZA PODRSKU ODLUCIVANJU

Prednosti upotrebe SPO u poslovnim preduzecima:

Postizanje veeg kvaliteta odluke

Poboljanje komunikacije
Smanjenje trokova
Poveana produktivnost
Uteta vremena
Poboljano zadovoljstvo potroaa i zaposlenih.

U korelaciji sa prednostima SPO su evidentni sledeci faktori:

stepen konkurentnosti
industrija
velicina kompanije
lako koriscenje SPO

Holsapple u Whinston izdvajaju sledece prednosti:

prednosti SPO zavise od prirode donosioca odluke i situacije po pitanju odluka

SPO povecava urodjene sposobnosti rukovodjenja donosioca odluka
SPO moze da resi probleme koji bi oduzeli puno vremena ili koje on ni ne bi ni pokusao da resava
SPO se priblizava se resavanju problema mnogo brze i pouzdanije od donosioca odluka
cak i kad SPO ne moze da resi problem, moze da stimulise donosioca odluka da dublje razmislja
o doticno prolemu
izgradnja SPOmoze ukazati na nove nacine razmisljanja u oblasti odlucivanja
SPO moze da obezbedi dokaze o opravdanosti stava donosiocaodluka
U cilju unapredjenja poduktivnosti SPO moze pruiti znacajne konkurentske prednosti

Ogranienja SPO:

Neke ljudima uroene vetine i talenti ne mogu biti ugraeni u dananje SPO
SPO je ogranien na znanje koje poseduje, odnosno ograniene su mu sposobnosti da stekne
nova znanja
SPO ogranien je vrstama obrade znanja koju njegov software moe da izvri
Mogunosti SPO su ograniene mogunostima kompjutera (hardware i OS) koji se koriste
Jezik kojim korisnici treba da saopte svoje zahteve ograniava broj korisnika na one koji
prihvataju ovakav nain izraavanja. Ncin prezentacije takodje ogranicava broj korisnika
SPO mogu biti napravljeni za prilino usku i specifinu oblast primene. Moguce je da se zahteva
vise SPO u resavanju razljicitih zadataka u toku rada. Tada se postavlja pitanje ko treba da
koordinira rad nekoliko SPO

PRINCIP RADA,OSOBINE RADA SPO I KARAKTERISTIKE IMPLEMENTACIJE

Berrett i Castore navode da pproces zapocinje sa korisnikovom dilemom.Korisnik potom
definise problem, u cemu mu SPO moze pruziti pomoc kroz snimanje,pracenje i prikupljanje
podataka iz spoljasnjih i unutrasnjih izvora podataka,na osnovu cega se stice uvid o nastanku i
karakteru problema.Po zavrsetku formulacije problema SPO vrsi obradu podataka koristeci se pri
tom bazom podataka i/ili bazom znanja. Po izvrsenoj obradi problema SPO nudi korisniku
raspolozivi niz alternativa.Sluzeci se pokazateljima o stepenu zadovoljenja postavljenog
problema svake alternative, korisnik vrsi izbor najpovoljnije.

Struktura SPO
Kroz mogucnost analize npr.sta ako,analizu senzitivnosti itd.,korisnik moze da ipita
posledicnost pojedinih alternativnih pravaca ili da ispita posledice koje mogu nastupiti priliko
promne uticajnih faktora (nekontrolisanih varijabli kao sto su npr. Ekonomski faktori,drustveni
faktori) na izabranu alernativu. Kao rezultat opisanog procesa sledi informacija za buducu
upotrebu tj.,odluka o pravcu akcije.
Konstruktori sistema za podrsku odlucvanju teze da sto vise prilagode rad korisnika u sistemu
,pa je iz tog razloga procena fleksibilnosti SPO od strane korisnika predmet mnogih istrazivanja.
Dennis Buede duzi niz godina prati razvoj sistema za podrsku odlucivanju. Od postojecih
sistema za podrsku odlucivanju on formira uporedne analize prateci pri tome aspekte:operacioni
sistem,osobine primene,performanse sistema i pogodnosti koje sistem pruza korisniku.
Podaci su dobijeni na osnovu anketiranja relevantnog uzorka korisnika sistema za podrsku
odlucivanju. U najnovijem sprovednom istrazivanju anketa se satojala iz 25 pitanja, a obuhvatala
je 32 sistema za podrsku odlucivanju. Kao rezultat istrazivanja Buede je konstatovao da je
primarni fokus proizvodjaca SPO na teznji da se poboljsaju analiticke sposobnosti SPO.Navodi
se sa su se korisnici izjasnili da su im osobine analize rezultata najkriticnije u dosadasnjim SPO u
podrsci definisanju problema kao i fazi kreiranja modela.Veoma vazan faktor za uspesan rad
sistema za podrsku odlucivanju je sto se istice u zapazanjima vecine autora,korektna
implementacija sistema. Od uspesnosti implementacije SPO-a zavisi njegova prihvatljivost od
strane korisnika kao i pravilna upotreba.

GRUPNI SISTEMI ZA PODRSKU ODLUCIVANJU (GSPO)

GSPO je interaktvivni, raunarski sistem koji pomae nizu donosioca odluka u reavanju
nestruktuiranih problema, koji rade zajedno kao grupa.Meu komponente GSPO ( DeSanctis i
Gallupe)ubrajamo: hardware, sofrtware, korisnike i procedure. Svaki lan grupe preko svog
kompjutera ima pristup glavnom procesoru preko mree (najee LAN, u novije vreme
Interneta).Software ine baza podataka, baza modela, program za upravljanje sistemom i
fleksibilan korisniki interface.U okviru procedura GSPO obezbedjuje se nesmetano odvijanje
operacija i regulisanja rada. U radu GSPO neophodno je definisati koordinatora grupe koji ce
sprovoditi koordinaciju u radu. Na slici 4.18 data je struktura grupnog sistema za podrsku
odlucivanju gde grupa donosioca odluka radi zajedno na istom problemu pristupajuci preko
personalnog kompjutera u tzv. Sobu odlucivanja( softverski deo programa koji omogucuje da se
na istom mestu susrecu ucesnici). Svi clanovi grupe osim pristupa GSPO imaju pristup istoj bazi
podataka i bazi modela.

Najvanije karakteristike GSPO:

Posebno projektivani IS, a ne kombinacija postojeih komponenata

Projektovani sa ciljem da podre grupu donosioca odluka u njihovom radu
Odlikuju se lakoom i jednostavnou upotrebe,prilagodjavajuci korisnika razlicitim nivoima
znanja skladusa izracunavanjima i podrazavanjem pocesa odlucivanja
Mogu biti projektovani za jedan tip problema ili razliite organizacione nivoe na kojima grupe
obavljaju svoje radne zadatke
Ohrabruju generisanje ideja, reavanje konfliktnih stavova ili slobodu izraavanja
Sadre ugraene mehanizme koji onemoguavaju razvoj negativnih grupnih ponaanja

Pogodnosti koje prua upotreba GSPO:

Smanjenje trokova do ak 90%

Dostizanje konkurentskih prednosti
Podsticanje inovativnih aktivnosti
Smanjenje duine trajanja procesa odluivanja
Poboljanje komunikacije
Dobra koordiniranost rada lanova grupe
Brz povraaj investicija itd.

Primenom GSPO pokazalo se da su rezultati najbolji kod aplikacije GSPO u okviru strateskog
planiranja,izrade portfolio analize ili kod promene menadzment planova.

EKSPERTNI SISTEMI -ES

Pojavom ES znatno je olaksan rad na onim mestima odlucivanja gde se donose veoma slozene ili
veoma znacajne odluke,tj., svuda gde se ne sme dozvoliti donosenje pogresne odluke iz razloga
nemogucnosti saniranja posledica. Upravo na taj nacin moze se obajsniti eksplozivan razvoj i
siroka primena ES. ES deluju poput tima eksperata iz odredjene oblasti sa tom razlikom sto
trajno cuvaju podatke uz svakodnevno prosirivanje svoje baze znanja.
ES je racunarski program koji deluje kao ljudski ekspert u dobro definisanom specificnom
zadatku,na bazi znanja Liebowitz Jay
Pod ES se podrazumeva uspostavljanje unutar raunara dela vetine nekog eksperta koja se
bazira na znanju i u takvom je obliku da sistem moe da ponudi inteligentan savet ili da
preduzme inteligentnu odluku o funkciji koja je u postupku. Poeljna dopunska karakteristika,
koju mnogi smatraju osnovnom, je sposobnost sistema da na zahtev verifikuje svoju liniju
rezonovanja, tako da direktno obavetava korisnika koji postavlja pitanje. Nain ostvarivanja je
programiranje na bazi pravila.( Milacic)

10

 ES su programski sistemi koji sadrze ljudsko znanje i koriste ga u resavanju problema iz

oblasti vestacke inteligencije. ES koriste mehanizam koji omoguucava lako programiranje
problema, kao npr. Simuliranje ljudskog znanja,za koje je smatrano da ga nije moguce
implementirati. Upravo u lakoci simulacije ljudskog znanja treba traziti odgovor uspeha
ES.(Stoiljkovic, Milosavljevic)
ES je modeliranje ,unutar racunara,ekspertskog znanja,tako da rezultujuci sistem moze
ponuditi inteligentan savet ili doneti inteligentne odluke(Goodwin i Wright)
Izraz ES se danas upotrebljava sa vise razlicitih znacenja,a potice od cinjenice da su takvi
sistema i nastali tako sto su od poznatih eksperata u nekoj oblasti intervijuisanjem i drugim
postupcima dozvana i zahvatana a potom organizovana njihova znanja( Ristic)
ES su specijalizovani automati sa obradom znanja za interaktivno i koopertivno resavanje
problema koji se mogu formalizovati na nivou prirodnih ,jezika sa mogucnostima obuhvata i
prezentacije znanja u formi algoritamskih problema,s jedne strane, i nealgoritamskih cinjenica i
pravila ,kao i logickog zakljucivanja po utvrdjenoj strategiji,sa druge strane(Roth)
ISTORIJA RAZVOJA ES
Prvi poeci razvoja sistema zasnovanih na znanju se javljaju polovinom 60. godina. Kako razvoj
ES zavisi od razvoja IT, odnosno od performansi kompjutera, tek tokom 80. godina ES
doivljavaju ekspanziju na komercijalnom tritu
Prema stanju iz 1988. ES su se tada primenjivali u oko 150 oblasti, a samo etiri godine kasnije
u SAD je bilo korieno najmanje 3000 ES, od ega je nekoliko stotina bilo razvijeno (nisu
koriene koljke) i testirano na svom polju primene.U Japanu 400razvijenih ES pri cemu je oko
190 implementiralo ES u svoj rad. U Francuskoj takodje preko 400.
U daljem razvoju ES prognozira se razvoj povezivanja ES sa DSS, multimedijom, neuronskim
mreama itd.Ocekuju se poboljsani interfejs i to uz pomoc tehnologija kao sto su hipermedija i
virtualna realnost tj. Da ce se tako postici bolji nacin za automatsku akviziciju znanja.
PODELE ES

Postoje dve grupe ES (Stoiljkovic):

1. ES koji analiziraju neki problem
2. ES koji vre sintezu u procesu reavanja problema

Prema vrsti informacija koju ES pruaju:

1. Samostalni samostalno izvode proces donoenja odluke i planiranja buduih pravaca
akcije, a korisnika izvetavaju o primenjenim postupcima i razlozima za usvajanje
odreene procedure.

11

2. Konsultantski pruaju razne konsultanste usluge: pomau korisnicima na nain na koji

bi i ivi ekspert pruio svoje miljenje. Ova grupa sistema koncipirana je tako da se
njima koriste eksperti kojima su potrebna dodatna misljenja za resavanje kompleksnih
problema(stvara se atmosfera poput formiranja tima eksperata.
3. Savetniki mogu ih koristiti i eksperti, ali i ostali korisnici kojima je potreban savet u
odgovarajuim situacijama
4. Sistemi za ispitivanje ta bi bilo ako omoguavaju razmatranje odreenih situacija u
kojima je potrebno predvideti efekte primene alternativnih akcija. Moze se uspostaviti
analogija ove grupe ES sa simulacionim modelima ali razvijenim do ekspertnog nivoa.

Prema Turban & Aronson:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Knowledge-based ES (zasnovani na znanju)

ES zasnovani na pravilima
Frame-based ES (zasnovani na okvirima)
Hybrid ES
Ready-made, Off-the-shelf Systems (spremni za rad)
Model-based ES (zasnovani na modelima)
Real-time ES (rade u realnom vremenu)

Goodwin & Wright:

1. ES koji se javljaju kod komplikovanih istraivakih projekata ili potencijalno
nereivih problema, gde je potrebno razviti novi nain prezentovanja ili izlaganja
znanja
2. ES koje su izgradili konsultanti putem korienja specijalno razvijenih koljki
(shells) ES shells sadre sve komponente kao i posebno razvijeni ES, s tom
razlikom to im je baza znanja prazna, otuda i naziv prazni ili okvirni ES;
korisnik koljke ES sam popunjava bazu znanja, unosei u nju pravila koja se
odnose na probleme koje je potrebno da njegov ES reava.Skoljke ES su
jednostavne za programiranje ,fokusirane su na probleme u kojimanije prisutna
neizvesnost.Kod koriscenja skoljki ES ekspertsko rasudjivanje predstavlja se u
obliku dva odlucivanja sto se ubraja u oloncavanje unapred. U svetu poznate
skoljke: XiPlus, EXSYS Professional, kod nas BEST Blackboard-based Expert
System Toolkit.

12

PREDSTAVLJANJE ZNANJA I MEHANIZMI ZAKLJUCIVANJA

Nakon komplikovanogprocesa prenosenja znanja eksperata na papir i logickog puta
poveziavnja pojedinih cinjenica postavlja se pitanje kako to znanja uobliciti u formu koja ce biti
funkcionalna za rad ES. Jedan od nacina za prevazilazenja ovog problema moguc je koriscenjem
produkcionih pravila. Npr: IF prevozno sredstvo ima dva tocka THEN prevozno sredstvo mije
automobil ili u formalnom obliku: IF(stanje u bazi znanja) THEN (akcija za ponovno
pretrazivanje baze znanja).Produkciona pravila mogu imati vise stanja i vise akcija. Npr .
produkciona pravila mogu od korisnika zahtevati akciju u smislu da korisnik odgovori na
dodatna pitanja sistema radi ponovnog pretrazivanja baze znanja. ES moze imati vise stotina
produkcionih pravila,sto usloznjava proces projektovanja logickog povezivanja ovih pravila u
bazi znanja.
Kontrolna struktura odredjuje koje ce pravilo biti sledece upotrebljeno. Kontrolna struktura
cesto poziva masinu za zakljucivanje. Na bazi informacija koje dobije od korisnika(na pitanja
koje je postavio ES) masina za zakljucivanje vrsi selekciju i testiranje pojedinih pravila i u
bazi znanja trazi odgovarajuci savet ili odluku.To se obicno postize pomocu olancavanja
unapred,sto zanaci da se sledi put od poznattih cinjenica do krajnjeg zakljucka.
Olancavanje unazad ukljucuje biranje hipotetickih zakljucaka i testiranje da se uporedi da li ce
se potrebno pravilo u skladu sa zakljuckom ispostaviti kao tacno. U ovom slucaju pravila
izlozena od strane eksperata cesto u sebi sadrze odredjen stepen neizvesnosti. Npr: IF kola koja
nece da upale THEN razlog moze biti nedostatak goriva ili moze biti...
Vecina eksperata tolerise neizvesnost koja ukljucuje neku vrstu verovatnoce kao sto je merenje
vrednosti ili vaganje protivurecnih cinjenica. Moguca su dva nacina organizovanja ovih sistema i
to pomocu mreze pravila ili pomocu stabla odluke,gde se kod stabla odluke polazi od jednog
pravilapa se putem grananja dolazi do krajnjeg zakljucka.
Postoje i drugi nacini predstavljanja znanja a to su: semanticke mreze,trojke ojekat-atributvrednost i predikatska logika.
Semanticke mreze formiraju cvorovi koji su medjusobno povezani na odredjeni nacin. Pomocu
semanticnih mreza mogu se lako predstaviti kompleksni hijerarhijski modeli a jedna od vaznijih
karateristika jeste da poseduju svojstvo nasledjivanja.Dakle svojstva se pamte tokom logickog
puta sve do krajnjeg zakljucka. Predsavljanje znanja pomocu trojki atribut-vrednost-objekat
predstavlja posebnu vrsti senantickih mreza. Za razliku od semantickih mreza gde cvorovi mogu
biti objekat ili atribut ili vrednost,kod trojki AVO veza izmedju objekta i atributa je tipa ima,a
izmedju atributa i vrednosti je (Ristic).
Predstavljanjem znanja pomocu predikatske logike moguce je izraziti i najkompikovanije
izraze.Predikatska logika prvog reda pogodna je da se jednostavno prevede znanje se prirodnog
jezika na jezik koji je razumljiv kompjuteru.Predstavljanje znanja pomocu predikatske logike
zahteva simbolicko iskazivanje problema,medjutim ovaj nacin predstavljanja znanja jos uvek
nije u siroj upotrebi.

13

UVODJENJE ES U RAD
Uvodjenje ES u rad predstavlja poslednju fazu u procesu razvoja ES,a ova faza podrazumeva
testiranje i implementaciju ES.Tokom testiranja ES ispituje se i proverava logicko
zakljucivanje,proveravaju rezultati testiranja,otklanjaju uocene nepravilnosti,a zatim se vrsi
ponovno testiranje sve dok se ne postigne zadovoljavajuci kvalitet rada ES.U okviru
implementacije es ukljucuju se svi faktori bitni za radno okruzenje pocev od uskladjivanja
hardverskih zahteva ES za njegovo optimalno funkcionisanje pa sve do obuke kadrova za rad
ES,pri cemu se ne misli samo na koriscenje ES vec i na njegovo odrzavanje u smislu stalnog
azuriranja baze znanja.

HIBRIDNI SISTEMI -HS

HS nastaju integracijom dva ili vie kompjuterskih IS. Razvijeno je vie klasa HS, a meu
osnovne spadaju:

Integracija SPO i ES
Integracija ES i Neuronskih mrea
Aspekti globalne integracije vie IS.

Oblici integracije dva ili vie IS meusobno se razlikuju po arhitekturnim reenjima spajanja
sistema.
Integracija ES i SPO se moe izvesti na dva osnovna naina:
1. ES integrisan kao SPO komponenta (ES kao komponenta uz bazu podataka u SPO; kao
komponenta uz bazu modela u njeno upravljanje u SPO; sa namenom da poboljsa karakteristike
korisnickog interfejsa; za pomoc u izgradnji SPO; kao komponenta koja pruza konsultativne
usluge)
2. ES kao posebna komponenta SPO (ulaz u ES je izlaz u SPO i ulaz u SPO je izlaz iz ES)
Povratni rad-izlaz iz es predstavlja ulaz u SPO,a potom izlaz iz SPO se vraca kao ulaz u ES (SPO se koristi
izlaz iz ES za analizu,a dobijeni rezultat analize se vraca u ES kako bi se koriscenjem baze znanja izdvojilo
konacno resenje).

Varijante HS prema Stoiljkovicu i Milosavljevicu :

o

Kompletno preklopljen sistem ima dualnu prirodu, tj. zasnovan je i na znanju i na

neuronskoj mrei. Pomou ureaja za konverziju sistem moe da se prikae ili kao ES ili
kao neuronska mrea, u zavisnosti od elje korisnika
Parcijalno preklopljen sistem poseduje karakteristike i ES i neuronske mree, ali ova
dva sistema u ovom sluaju komuniciraju preko kompjuterske memorije ili neke
spoljanje baze podataka

14

Paralelni ES i neuronska mrea rade zajedno, paralelno, i ne dele svoje unutranje

promenljiva niti strukturu podataka, a komuniciraju preko ulaznih i izlaznih ureaja i
datoteka
Sekvencijalni izlaz iz jednog od komponentnih sistema ulaz u drugi

ZAKLJUAK

Sistemi za podrku upravljanju i odluivanju odnosno MIS stavlja menadmentu na raspolaganje

precizne i pravovremene informacije kojima se proces donoenja odluka unapreuje i
omoguava efikasno planiranje i kontrola. Organizacije su uvek imale neku vrstu sistema
poslovnih informacija. Ipak, tek sa pojavom kompjutera pomou kojih je velike koliine
podataka bilo mogue obraditi i uvati, MIS je postao formalni proces.
Razliite informacije su potrebne za razliite nivoe upravljanja i za razliite nivoe odgovornosti.
Tako da:
- Operativna kontrola zahteva detaljne i precizne informacije
- Srednji nivo upravljanja treba informacije o tekuim i buduim rezultatima tima a za
- Najvii nivo upravljanja potrebne su informacije za strateko planiranje i kontrolu informacija.
Glavni rukovodilac informacija - Chief information officer - CIO predstavlja ljudsku vezu"
izmeu top menadmenta i informacionog sistema. On je osoba koja se bavi planiranjem i
razvojem kreativnih i inovativnih naina kako bi se zadovoljile sve vee potrebe menadera za
informacijama.
Otpor protiv novog MISa ili otpor promenama zavisi od 5 glavnih faktora:

Da li MIS menja postojee granice izmeu odeljenja?

Da li MIS menja neformalni sistem komunikacija?
Da li MIS utie/menja specifine individualne karakteristike?
Da li organizaciona kultura podrava MIS?
Da li su radnici ukljueni u promene?

Problem uvoenja MIS-a je problem upravljanja. Organizaciona struktura, komunikacija,

motivacija, organizaciona kultura i grupno odluivanje su ukljueni uproces promene MIS-a.

15

LITERATURA:

ELEKTRONSKO POSLOVANJE, Stanki, R., Krsmanovi, B., Fakultet spoljne trgovine, Bijeljina, 2007.
INFORMATION TECHNOLOGY FOR MANAGEMENT, Transforming Organizations in the Digital Economy, 5th edition,
Turban,E. Leidner, D. McLean,E. Wetherbe,J. John Wiley & Sons, Ing. 2006.
PRINCIPLES OF INFORMATION SYSTEMS, Stair,M.R., Reznolds,W.G., sixth ed. Thomson, Course Technology, 2003.
INFORMATION TECHNOLOGY FOR MANAGEMENT, 3rd edition, Turban,E., McLean,E. Wetherbe,J. John Wiley &
Sons, Inc.2002, Zavod za udbenike i nastavna sredstva , 2003. Beograd

16