3.

NEKONVENCIONALNE METODE OBRADE

Za obradu teko obradljivih materijala,uporedo sa klasinim metodama obrade(rezanjem i
plastinim deformisanjem) koriste se i nekonvencionalne metode obrade(ili specijalne metode)
tj.elekrofizike i elektrohemijske metode.Primena ovih metoda,posebno u kombinaciji sa
klasinim metodama,najefikasnija je u obradi materijala i delova koje je vrlo teko,ili nemogue
obraditi na klasinim,konvencionalnim obradnim sistemima.Naime,odreene legure sa vrlo
velikom tvrdoom i toplootporniu teko je obraditi klasinim metodama obrade pa su se
vremenom
usvojile
nove
metode
obrade
zasnovane
na
sasvim
novim
principima,nekonvencionalne metode.
Efekat skidanja materijala kod nekonvencionalnih metoda sa obratka se postie dovoenjem
elektrine ,ili mehanike,toplotne,svetlosne,i drugih vidova energije direktno u zonu obrade.Sve
ove metode se mogu podeliti prema vrsti energije koja se koristi u zoni obrade za skidanje
materijala sa obratka:
Mehanike metode obrade
-ultrazvuna metoda
-abrazivna metoda
Termoelektrine metode obrade
-elektroeroziona metoda
-laserska obrada
-obrada elektronskim i jonskim mlazom
-obrada plazmom
Elektrohemijske metode obrade
-Elektrohemijska obrada
Kombinovane metode obrade
-elektrohemijsko bruenje,honovanje i lepovanje
-elektrohemijsko-elektroeroziona metoda

3.1. Ultrazvuna metoda

Ultrazvune vibracije predstavljaju elastine talase koji se odreenom brzinom prostiru u bilo
kojoj sredini.Frekventna oblast elastinih vibracija je vrlo iroka,meutim ljudsko uho registruje
elastine vibracije u frekventnom opsegu 20Hz-20kHz.
Ultrzvuna metoda obrade se zasniva na udarnom dejstvu ela alata koji vibrira sa ultrazvunom
i abrazivnih zrnaca koji se nalaze u suspenziji(sl.3.1a).Metod obrade obuhvata dva osnovna
procesa:prvi,udarno dejstvo abrazivnih zrnaca na obradak i odvaljivanje delia materijala i
drugi,cirkulacija i obnavljanje abrazivne suspenzije,ime se odnose delii skinutog materijala i
dovodi sve abraziv.
Ultrazvuna obrada najefikasnije se primenjuje u tenoj sredini pa se zato i koristi suspenzija,kao
meavina abrazivnih zrnaca i tenosti.
ema instalacije za ultrazvunu obradu prikazana je na sl.3.1b.

Primena ove metode je u elektro i radioindustriji,optikoj industriji,mainogradnji...

Sl.3.1.ema ultrazvune obrade

3.2. Elektroeroziona metoda

Princip rada elektroerozione metode zasniva se na elektrinoj eroziji,tj.skidanju metalnih delova
materijala pri elektrinom pranjenju izmeu elektroda,tj.katode-alata i anodeobratka(sl.3.2a).Elektrode
se
nalaze
na
odreenom
razmaku
u
radnom
fluidu,dielektrikumu(tehnika voda,mineralno ulje i dr.).U toku elektrinog pranjenja varnica ili
elektrini luk izazivaju elektrinu eroziju na povrini obradka,gde se formira krater na anodiobratku zbog zagrevanja materijala do vrlo visoke temperature.
ema elektroerozione obrade data je na sl3.2b.

Sl.3.2.ema elektroerozione obrade

Elektroeroziona metoda se koristi u izradi delova od tekoobradljivih materijala,kovakih
kalupa,kalupa za livenje,profilisanih valjaka,ploa za prosecanje,velikih alata za presovanje...

3.3. Laserska obrada

Laserska metoda se zasniva na korienju visokokoncentrisane svetlosne energije u obliku
fotonskog snopa,koja u sudaru sa materijalom prouzrokuje njegovo lokalno topljenje i
isparavanje.Istovremeno sa materijalom koji isparava odnose se i delii vrstog materijala ,koji se
izvaljaju usled znatnih temperaturnih napona koji prelaze granicu jaine materijala.
Laseri se sa uspehom primenjuju u mikroobradi tvrdih materijala ,na primer dijamanata i dragog
kamenja,asovniarskoj i elektronskoj industriji.

3.4. Elektrohemijska obrada

Elektrohemijska obrada se zasniva na Faradejevom zakonu,prema kojem je koliina metala koji je
rastvoren pri elektrolizi proporcionalan jaini i vremenu proticanja struje izmeu dve elektrode
koje se nalaze u elektrolitu.Na sl.3.3 prikazana je ema elektrohemijske obrade i to
elektrohemijskog buenja.
Osnovni nedostatak elektrohemijske obrade predstavlja stvaranje anodnog filma na povrini
obratka,koji usporava skidanje materijala. Elektrohemijska obrada se primenjuje za izradu delova
reaktivnih motora u avioindustriji,raznih kalupa i turbinskih delova.

Sl.3.3.ema elektrohemijske obrade