AVGUSI “crprripaRgarg GODINAUCOL NGI 4=9 DELODELO MESECNI CASOPIS ZA TRORIJU, KRITIKU 1 PORZIJU ‘Uredivatht odbor: Jovica Adin, Miroslav Egerlé, DrageS Kalajié, Milan Komnenié, ‘Mirko Miloradovié, Milosay Mirkovié, Muharem Pervié Odgovorni urednile ‘Muharem Pervié Sokretar Redakeije Marica Stevanovié ‘Tehnidkd urednile Stevan Vajkov SADRZAS DRAGOS KALAIIC: RZOTERITA I ISTORISKE AVANGARDE— ———— 4 BRANIMIR DONAT: EZOTERICKA CINOZA I KNJIZEVNOST TEHNICKE PAITTHCEACHIR nae 2 wniser. Kanva: Ronenizin 1 NADREALIZAM e MIRO GLAVURTIC: TAINA ISTORIA — Ps ANTURO SVARC! MARSEL DISAN — — = = 3 MLADEN SRDAN VOLAREVIC: 2A stave REcr— — — — — [=o i RICARD ELMAN: IDENTITE? JRTSA — — — — — ——— === i BOsKo RUDINCAMIN. SVETISLAY — — — ————7—>_ >>> ca Doeman LISANIN, © POVRATAU — — ——— —————=—_ = CRTEZI VLADIMIRA JOVANOVICA, Redakelja prima svakog dana (osim subote) od 12-14 Sacova, Torazije 31, mecanin ‘Telefon 333-309 Rukopiat se ne vraéaju Cena poledinog broja: za pravna lica 33 din, za pojedince 10 in. Godiinja pretplate: 2a pravna lea 330 din, 2a pojedince 100 din. ‘Telcuéi ragun 60801-601-17816 (za ,Delo"). Iedaje ,Nolit”, Beograd ‘Terazije 27, poltanski fah 369 Stampa: Grafiéko preduzete Slobodan Jovie™ — Beog tojana Protiéa 62 DELO =: Godina XN Bro} $e UZ OVAJ BROS Objavivk tematski broj Umetnost, alhemija (avgust-septembar 1974) posveéen iclaganju onthe perspektiva savremene istrazivatke misli koje su upuéene problemskom horizontu znaéenja alhemije kao jednog puta Ijudske realizacije, bili smo unekoliko iznenadeni uspehom tog nakeg skromnog napora, izrazenog i u veoma retito} Ginjenici da je isti broj, uw ciglo par dana, bio dosiovno razgrab- Vjen. Ova okolnost, kao’ i niz stalnih podstreke da éak prestam- pamo isti broj ili produtimo zacrtanu liniju problemskog horizonta, obavezali su nas na ovaj tematski broj, posveden misii koja istra~ Enje eksoterijske manifestacije ezoterijskih ideja w kulturi Ungred retono, puka je koencidencija, ali i veoma indizationa da je broju Umetnost, alhemija, v evropskoj kulturi neposredno usledio fenomen utestalosti i produbljivanja interesa za ezoterij- ske inspiracije moderne kulture, od Cuvene monografije Diganovog prijatelja Artura Svarea, posvetene ,detifraciji” Difanovog opusa w terminima alhemijske- simbologije, do proslogodisnjeg Venectjan- skog bijenala, u zmaku islodbe-teze ,Matina neienja”, na kojoj je niz istrazivaga, kroz dokumente ¢ teorijske tadove, izlotilo prisu- stvo alhemijskog ideala ,androgina” u mitologiji industrijske revo lucije, umetnosti istorijskih avangards, Kibernetici, nautnoj fanta- stiet # filmu. Ovaj tematski broj, dakle, pored veé ,,klasitnih” studija kao Ho je Genonova iz 1925. ili Karutova iz 1950, sadrii i aktuelne, kao i nd¥e doprinose jednoj posebnoj hermeneutskoj prespektivi, koja je upravo u povoju, w faci postavljanja prvih repera istrazivanja. To kazemo i zato da dismo Gitaccu sugerisali odredenu rezervu2 Delo prema ovde izlozenim rezultatima, potrebu koju Gemo sada iscrp- nije obrazlotiti Naime, imamo utisak da mnogi od istrazivata te nove herme- neutske perspektive svemno izoitravaju ili ekstremizuju jednu od osnovnih karakteristika savremene kriticke misli, karakteristiku teinje 2a identifikacijom istrazivatkog subjekta sa odredenom hipo- tezom ti pretpostavkom, Takva idetifikacija se urii ne zbog bezu- slovnog prihvatanja odredenog hipotetidkog glediita veé zbog zain- teresovanosti za inade nedostupne ili neslucene horizonte koje ono mote da pruzi. Dakle, tu se i interpretacija nekog fenomena ne vii sa_,klasiéne” distance ili razmede subjekta i objekta veé ,iznutra”, kako Bi se sagledeli aspelsti predmeta ispitivanja ili interpretiranja Koji izmiéu strozoj, osnovantjoj ili ,objektivnijoj” metodi, Drugim retima, tu istrativanje nije upuéeno polju nepobitnih istina, veé polju moguéth istina. Takav metod ima anclogiju u metodama sa- vremene futurologije ili takvozvanih ,futuribila”: odredena pretpo- stavka, situacija tli cinjenica uzima se privremeno ili uslovno, kao osnovna determinanta, te se potom prate linije konsekvenci koje ona implicira. Mislimo de pozitivny stranu takve metode treba vi- deti pre svega u njenoj neporecivoj vrlini obogaéivanja i znatojnog Sirenja misaonog univerzuma. Slabost iste metoda upravo je ona koju je Hegel pokufao da odbrani duhovitoséu odgovora na primed- bu jednog studenta da mnoge cinjenice stvarnosti istorije ne wlaze u Hegelov ,istem”, te ga zato pobijaju: ,Utoliko gore po stuar- nost”. U nagem slucaju, mislimo da bi na takve primedbe, neki od istrezivata zastupljenih uw ovom broju mogli odgovoriti sa: utoliio bolje po stvarnost. Takvo izoitravanje ili ekstremizovanje jedne karakteristike savremene kriti¢ke mist moze naci opravdanje i u cinjenici izve- ame lenjosti kulturne svesti, izazvane i aktuelnim fenomenom og- romnog pluralizma mislenja: da bi probila oklop te Lenjosti ili indiferentnosti, leritiéka misao, esto, skoro malvijavelistithi, i Strava teze do some granice moguéeg, te upravo ,sokantnoséu” iza- tiva painju koju inage ne bi izazvala, Uzgred refeno, mnoge od ovde prisutnih misli Kreéu se po samo} granici moguéeg i nemogu- éeg, a neke tu gronicu odluéno prelaze, kao da su pokrenute Zivot, nim iskustvom da Covek dobija uvek manje od onog sto trazi, te zato traze daleko vite nego ito zaista hoée, traze sve, i ostatak, kako bi dobile ,,samo” sve, koje, mozda, ne moze pretendovati na naiu saglasnost, cli mote pretendovati na nau sahvalnost jer nam i po cenu intelektualnog rizika prosiruju horizont saznanja. Uostelom, Uz ova) bro} 3 zar nas i sami nedrealisti nisu uéiti da horizont saznanja Gini i ne- moguée? Najzad, trebe podvuci éinjenieu da je u pitanju perspektiva istrozivanja u nasiajanju, éjt su rezultati jof uvek daleko od one potpunosti i dovoljnosti z0 kristalizovanje stava saglasnosti ili odbi- janja. Zaio mislimo da neGemo pogresiti ako sustinu ovog temat- skog broja definikemo u terminima jednog podstreka na razmislja- nje o mogucim ili nemogucim dimenzijama kulture. Potom, to razmisljanje i upocnavanje fenomena ezoterije i eksoterije moze se pokazati i veoma Korisnim u doglednoj budué- nosti jer Ge omoguéiti znalaéko suprostavljanje talasu ymiteneri zma” i .novog spiritualizma”, koji veé danas, pomagan i Siren od ve ne toliko okultnih pokretafe, hara kulturama mladih Zapada, i kao taka», kao navodne alternativa ,materijalizmu”, predstavlja ‘objektivnu opasnost, Zato mistimo da ée nai napor i na tom planu imati korisnte ulogu jer su osnovni sadrZaji tih ,,milenarazima” i sneo-spiritualicama”, u stuari, izopaéeni i vulgarizovani oblici sa- Griaja koje mozemo naéi u polju ezoterijskih 1 pseudo-ezoterijskihEZOTERWJA I ISTORIJSKE AVANGARDE, __ Sve_ubestalije i rasprostranjenije konstatacije ili ispovesti krize modeme umetnosti, formulisane i u dramatiénim terminima »smrti umetnosti” ili jednog ,,zogom umetnosti'! — potivaju na jedinstvenom opazanju nesposobnosti iste umetnosti da stvara nove” sadrzaje. Na prvi pogled, ta osnova apokaliptiéne kritike izgleda posve legitimna jer se celokupno aksioloSko polje moderne umetnosti moze svesti upravo na imperativ proizvodnje formalnih ili sadréajnih ,novina”. Primena aksiologije ,novog" na modern umetnost poslednjih decenija — umetnost koju je jo nedavno neko hhieo videti i vetnom, masuéi formulom ,besmrtnosti”, izrazenom u paradoksalnim terminima ,,tradicije novog" — nepobitno otkriva Gnjenicu da su tu osnovni sadréaji samo bledi odrazi ideja koje su nistorijske avangarde” izrazile prvih decenija veka, na nepreva- Zideno jasan i potpun, dakle zavrSen natin. Jasno je da moderna umetnost neée tako brzo umreti a prva i moida jedino relevantna posledica izlozene konsiataclje neoriginal- nosti moderne umetnosti danas sa stanovilta kritarijuma aksiologije novog” — bige upravo ukidanje istog kriterijuma ili aksiologije koja je potivala na zaludnoj i zabludnoj pretpostavei neminovnosti linearno-hronoloskog progresa umetnosti. Uz to, uovena dekadencija originalnosti_nije nova istorijska pojava: ona zapravo potvrduje pravilo o neminovnosti silazne parabole svakog umetniékog sistema, u kome su_prva ili rodonagelna dela uvek i najbolja, pa samim tim nedostizna. Te nizove parabola karakterise, takode degeneracija * Viet Eacopis Umetnost, br. 4548, Beograd 197, oa referatima X kon- sreca AIGA. u Vardati (18 soptembar’ 197); postin. ieaganle ler Res Hanis 1 Hodine, pod naslovom Zbogom wmemnost nels Piet Bs fins gj Misi, £0 Marea Mozenbera tnjoqore txe iotene w The Tradl originalnih znaienja, koja se prvo izobliguju, potom izopatuju i onaéno istezavaju 4 maglama zaborave. U Sirem horizontu ljud- skog osvedotavanja, u pitanju je fenomen tije je ime sekularizacija. I posto parabola moderne umetnosti pripada polju istorijskog pra: vila, da ne kaiemo nuénosti, onda je posve legitimno postaviti zadatak osvetljavanja originalnih znatenja, sadréanth u_delima nistorijskih avangardi” jer bi to osvetljenje moglo doprineti ispra- Yijanju parabole. No, manifestna matenja umetnosti_,jstorijskih avangardi” nisu izgubljena, ona gine upravo opita mesta opéte kul- ture modernog goveka. Ta konstatacija ofuvanosti znatenja 1 za- Eaja osnovnih formativaih i informativnih principa modeme umet- nosti upuéuje na sledete pitanje: kako je moguée da u jednoj isto} epohi, isti prineipi prvo plodotvorno deluju, a potom postaju ste- rilni?) Nemoguénost odgovora na ovo pitanje upucuje na drugu moguénest, moguénostpostojanja drugih, nepoznatih, skrivenih ili precutanih’ formativnih i informativnih ‘prinelpa koji su_zapravo {stinski inspiratori ili pokretaéi_,istorijskih avangardi”. Cilj naleg rada je upravo otkrivanje tih principa. ‘Ako pogledamo duz vremenske, odnosno istoriiske perspektive, suotiéemo so sa zidom vremena koji je moderna kritika postavila izmedu XX i XIX veka, razmatrajudl modernu umetnost kao isklju- &ivo ovovekovni fenomen, kao da je time Zelela konsakrirati volun- farizam ,istorijskih avangardi”, Koje su manifestovale tabula rasa kao svoje uporiste ili polazifte, prihvatajuci, poput dadaista, Dekar- tovo naéelo: ,.Netu ni da znam da su pre mene postojall Ijudi".* Jpak, uspevii se na taj 2d vremena, istinoljubivi pogled mora opa- Ziti Ga su se osnovne idefe ,istorijskih avangardi”, teorljski, ali i praktigno najavile i objavile, u sirokom rasponu, od protoromanti- zma do simbolizma, od jednog Slegela, koji je govorio da ynajveta Topota i najveti red potivaju u Haosu”, do Sirindberga, koji je pra~ ‘vio apstraktne slike, i u svom dnevniku sanjao 0” ,konkreinoj muzici", stvoreno} ,,nasumce izbufenom gramofonskom_ plogom”’. Uostalom, i sam Breton se odrekao tabula rosa, pitajuéi istomislje- nike u Drugom manifestu nadrealizma: ,ZaSto se, ako ne zbog ‘Uzaludnog razlikovanja, pretvarati da nismo éuli za Lotreamona”? Prodorniji pogled mora opaziti i dalje tragove tradicije ,,isto- nijskth avangardi’, koji ga vode epohi evropskog manirizma, u ¢ijim v0. se mogu prepoznati mnoge poipune anticipacije ili * Tristan Cara polinje evalu Not 0 crave) poesiji citatom Dekarta kao svojim metem; u Sic, Pariz, novembar 1918.6 Delo prototipi modernih, dadaistitkih i nadrealistiékih, kaligramskih ili vizuelno-poetskih, zatim konceptualnih tehnika, postupake i oblika.‘ Ali, ni tu pogled’ne mote stati jer ga maniristi upucuju jo§ dalje, kka ‘Aleksandriji, kao viikom sinkretiékom Evoru mreze ezoterijskih, doktrina, u kojima_su oni trafili inspiraciju, te osnovna duhovna i estetska uporista® Zato jedan od danas najboljih poznavalaca evropskog manirizma, Gustav Rene Hoke, zakljutuje: ,Dakle, Aleksandrija je u dvostrukom smisu mesto porekla kasnijih 'evrop~ skih manirizama, to jest prema maniristi¢xim, azijanskom’ stilu, kao i prema maniristitkim oblicima misljenja. Alhemija je postala ogledalo kulturnog sinkretizma Aleksandrije i njenog kosmopoliti- mma, njenog mesanja naroda, tipiénog i za danainje evropske metropole’ Mi ¢emo se sada zaustaviti na tim indikacijama ezoterijskih korena evropskih manirizama, premda moramo primetiti Gustava Reneu Hokeu da neopravdano okontava perspektivu pogleda u Aleksandriji jer bi protirenje iste perspektive suotilo daleko rele- vantnije istine, nego Sto su to Cinjenice Koje omoguéuju razmisijanie © istoriji evropske kulture u terminima skuéenog, samo estetskog dualizma ,Klasicizma”” 1 ,manirizma” i ,aticlama” { ,,azijanizma”. Iz prethodno izloZenog, éitaocu je jasno spoznajno_usmerenje naieg rada: ispitati osnovanost pretpostavice da suitinski i preéutani ili dosad ignoriseni formativni princip ,istorijskih avangardi” potiva ut sferi ezoterijskih, ili, bolje teti pseudo-ezoterijskih doktrina, jer do tavog zakljuéka doslo je nee ispitivanje fenomena. Posmatrani u odnosu sa ezoterijskim doktrinama, sadrzaji ,isto- rijskth avangardi” otkrivaju neshiGena i posve razlitita znatenja od onih Koja su bila ili jeu temelj moderne umetnosti. Iz iste per- spektive, veliki deo istorije moderne umetnosti ukazuju se kao neka Nile slutajno da su savremene atribute ,novo” 1 ,moderno” ves mani- sti upotrebjlavali, oznatavajuti svoja dela u terminima’ snovog stila” {m3 derne umetnosti". Za razmatranje tih anticipacija, kao putokaz moze posiuZiti elo Gustav Rene Hokea, Manierlsmus in der Literatur, Hamburg 1080, © Tako Piko dela Mirandola ispoveda: Od drevne teologije Hermesa ‘Trismegista, od kaldejskih, pitagorejskih maistéra { mratnih misterija Jevreia, ‘eznao sam mnoge do sad nepoznate sivari te i2veo nove sa mojim lautar ime”, Po Vil Erih Pokortu: Pansophie Stutgart 1935, No, ovu perspektiva treba razmatrati 1 u Sirem podrudju; tako Zan Paris opaia’da nas jal Jedno delo ne informise bolfe o ezoterijskim verovanjima XVI veka od Sekspiroven”: tu Shakespeare in Selbstbezevonissen und Bilddokumenter, Marburg 1958. * Gustav Rene Hoke: op. ett. \ Ezoterija | Istorijsce avangarde 1 igra ,pokvarenog telefona”, osnivajuci se na jednom povetnom | temeljaom nesporazumu, medijumski razvijajuéi i razradujuti, Bireti { prenoseti ideje, Gift je eksoteriiski, ali lazni smisao esteiski, @ istinski i skriveni, u stvari ezoterijeki i , spiritualistiahi”. ‘Drugim re8ima, u mnogim tokovima moderne umetnosti mogu se videti nesvesni prenosnici ezoterijskih sadriaja, te nas raspro- stranjenost tog fenomena prinudava da usredsredimo painju samo fna one aspekie ,,istorijskih avangardi” gde postoje precizne indi- Kacije u pogledi upuéenosti njihovih protagonista u ezoterijske doktrine 1 odgovarajuve organizacije. Istina, moze se postaviti pitanje opravdanosti davanja tezine biografskim podacima, na primer jednog Mondrijana ili Kandinskog, ta koje se zna da su pripadali teozofskim, odnosno antropozofskim organizacijama, te jednog Ciurlionisa, autora prve apstraktne slike fovog veka, za koga je poznato da je u masonskoj inicijaciji dospeo do najviseg, 33 stepena. Na takvo pitanje moramo odgovoriti jedno- stavnom Einjenicom da biti Glan neke ezoterijske ili pseudo-ezote- rijske organizacije nije isto Sto i biti Glan nekog sportskog ili noc- nog kluba; u pitanju je daleko vi8i stupanj pripadnosti od onog koji je se moze obiéno sresti u pripacnosti neko} ideolaskoj partiyt ili religiji, posto prvo moze biti i posiedica oportunosti, a drugs rodenja i mehanitkog nasleda veroispovesti roditelja. Dakle, onaj koji ulazi u obitno veoma zatvorene ezoterijske ili_ pseudo-ezote: ske organizacije mora u njima videti sunremni smisao svog Zivota, jer, po pravilu, sve takve organizacije pretenduju da poseduju Konaéne istine. Nema nikakve sumnje i pogleda inferiomoz polo- Yaja umetnosti_u_ hijerarhiji organizacije Koja poseduje konaéne istine: ona je sredstvo simboligne reprezentacije za internu, kazimo magijsku, inicijatsku ili evoketivnu upotrebu, a moze biti i sredstvo spoljnog, javnog ili okultnog delovanja, u skladu sa planovima iste organizacije? Tako tu sreéemo prvu posledicu nesporazuma: paradoks da su mnogi zahtevi za emancipacijom umetnosti od politithog i/ili ideoloskog uticaja, kao idealne reference imali upravo dela ,.isto- 7 Nejupetailiviji primer je slikarsivo Hijeronimus Bola, koje se obitno Posmatra Kao faniasti¢ni primer umetaitke sloboce u izrazavanju siobodnih, fantasti¢nih” viziia, u kojima mnogi savremeni umetnici ,nadrealisti¢ke” iit [fantastiine” orijeniacije vide paradigmationt uzor No, ™manje Je poznato ‘da je BoE bio posluini tan eokte ,Braca ‘slobodnog daha”, jedne hete= rodokse hritanske organizacije;’svaki detal} njegovih siika precizno odgo- ‘vara simbologii iste sekte.8 Delo rijekih avangardi”, koja, kao St éemo izlotiti, odaju bitne uticaje ezoterijskih doktrina ili ‘pseudo-ezoterijskih organizacija, __Dakle, mozemo zakljuéiti da pomenuti biografski podaci, kao i neposredne ispovesti, pruzaju prvi ali i osnovni putokaz jedne nove hermeneutike moderne umetnosti, te preispitivanja njenih sadréaja. Jasno je da taj putokaz sam po sebi nije dovoljan za za- Kiju8ivanje u terminima videnja sadrzaja ,istorijskih avangardi” kao posledica ezoterijskih ili pseudo-ezoterjskih uticaja. Da bi ispi- fivanje pretendovalo na takvo zakljutivanje, ono bi moralo izvrSiti Komparaciju ezoterijskog i umetni’kog polja manifestacije feno- mena veze, Sto je upravo i bio metod koji mena, wea, yji smo primenili u SPIRITUALIZAM ,APSTRAKTNE UMETNOSTI” Pre nego Sto pristupimo izlaganju fenomena, moramo otvoriti zagradu i odgovoriti na potetno pitanje, pitanje razloga dekadenclje ili stvaralatke nemoéi onih tendencija' moderne umeinosti koje su se neposredno inspirisele (ili inspiriSu) spoljnim, ekzoterijskim primerima ,,istorijskih avangardi”. Ako se prihvati zaleljuéale 0 spi- Titualistitkom ili precianije ezoterijskom (te i pseudo-ezoterijsikom) karaktera osnovnih agensa ,,istorijskih avangardi”, onda se izloieni regresivni proces moze savrieno lako objasniti kao posledica nes- tanka istog keraktera. Drugim regima, u pitanja je proces sekula- rizacije, te se razlika izmedu istorijskih avandardi” 1 niihovih naslednika move izraziti razlikom ,sakralne” i ,,laiéke” umetnosti. Pored ostalog, ovu usporedbu legitimige i sema istorija umet- nosti, u Kojoj je, za razliku od presedana savremene epohe, ylaitica” umetnost pre izuzetak nego pravilo, najéeSée izvan kruga bitnosti kkruga éiji centar Konvergencija ili poutavanja dine ,,sakraine”, meta fizitke ili spiritualne vertikale. U_principy, te vertikale obeeavaju daleko vrednija dela nego ona ito ih moze pruziti horizontala pukog nlaitkog” realizma ili ludizma, Vrednost prvih dela posvedogije se ‘veé na primeru vekovnog ili milenarnog trajanja njthovog znataja, za razliku od drugih dela koja najéesée ostaju zatocena u vremeri i prostoru sopstvenih istorijskih’ li individuelnih keontigencija. " Tstina, neko ée primetiti da savrement posmatrad, na primer u Madont 88 detetom Piero dela Franteska ne ,uziva” zbog njenog religioznog, ysakral= nog” vee bog ylaitkog", estetskog. sidrtaja. Noy tal estetski sadr2a) Je. pre ‘cizno postedica ‘prvog 1 slozena siruktura kompozicile. struktura nizova sera Ezotorija { istorfisiee avangarde 8 Zatim, dele-cvetovi ysakralnih”, metafiziékih ili spiritualnih tenzija, pri Komunikaciji prodiru do sustinskih, temeljaih dusevnih fli psihitkih sadréaja éoveke koji prevazilaze ogranigenja vremena i prostora, odolevajui silama prolaznosti, pripadajuci kategoriji relativnih konstanti sveta, Sto, takode, moze objasniti ,trajau” vred- nost prvih dela, po zakonu sli¢nosti ili korespodencija, jer ih »Prepo- znaje” upravo ono isto 3to je stvorilo ili ispunilo njihov oblik. Irlofeno osvetljava uzrok ,,nerazumevanja” ili nekomunikativ- nosti moderne apstraktne umetnosti, kao specifiénog obliksa milenar- nog simbolizkog ili trans-figuralnog izralavanja Coveka. Vezujuci, po inereiji ili atavistiéki, umetnost za sferu ,sakralnog”, savremeni pmeobaveiteni” tovek trazi u apstraktnim slikama simbole — saZi- Tanja kvalitativnih sadrZaja, koja se ne mogu ili ne smeju draktije izraziti. U stvari, tu se najéesée trazi vide od onog Sto realno posto}l. Ako i pretpostavimo da isti simboli apstralcine umetnosti sadrée sup- remne sadriaje, ostaje injenica njihove ne-komunikativnosti, usled nedostatka Jedinstvene osnove sporazumevanja, vidu referenei ili Kodeksa hermeneutike. Afirmiguéi ideal ,originalnosti” 1 ,.novine” kao vrednost imanentnu modernoj umetnosti, moderna keritika nije primetila da je vrlinom istog ideala sebi oduzela pravo ili moguénost fumatenja te umeinosti, jer je uvetanje stepena ,originalnosti? i ynovine”, obruto proporcionalno stepenu komunikativnosti: apso- Jutno ,originalni” sadr2aj je istovremeno i apsolutno nekorunika- tivan. TIstina, teza da apstrakina umetnost (operisuéi ,istim” ili auto nomnim likovnim sredstvima izraza, kao to su boje i oblici)? cilia samo na izazivanje odredenih ,senzacija” ima neporecivih osnova jer je poznato da odreene boje ili oblici vrée i odredene determina- Leentriénosti ,siaja” kao simbola principa t virtualnostt ,Reti" u ,Primordijel- hhom”, ne mole biti shvagena i2van Konteksta skolasti¢kin i ezoterijskin spe- Iulacija tog vromena. Zaurtaviti kontemplaciju slike na pulko) ,estetsko} sen- zacii” ili jestetskcom lita” ima precianu enalogija u diviienjul divijaks pred hekom spfavom moderne civillzaclje, kao Sto je, na primes, avion, &iji meha- ‘Bizam, smisao { naatno-tehnicku osnovu ne razume. Tu potiva { osnovna slabost Svihsavremenih poleaiaja formulaciie ,estetskog uzitka” Kao neke poipunc ‘utonomne vrednceti. "I sam ideal ,{istog" lzraza, koji je terminologija moderne karitike,pri- ‘hvatiia | formulisals’ kzo tendenciju ,purizma”, odaje eroterijsko ili religiozne ore a Slo nile potrebno, pocrobgiie objansaratl jer Je, devoting upatt hha anata} ieoji ima tin ,protigenja" u svim tradiciiama. Da u korenu mo- deme umetnosti idee) ,prosisgenja” i spurizma” ne mote imati, niti ims ‘osnove, dovolino govori sama Gnjenica da i na formalnom plan. Heat ,€iste” umelnostt u slikarstvu podrazumeva oslobodenje od svih ostalsh10 Delo cije psihitkih stanja judi, Zakonitost tih determinacija su predmet milenarnih spoznajnih napora Soveka, i to upravo najéelée u okviru ezoterijskih ili metafiziékih disciplina ili doktrina. No, u svetlu os- novnih iskustava th determinacija trebalo bi da bude jasno da se njihova odredenost smanjuje uvecanjem broja razliéitih boja ili ob- lika na istom mestu vizuenlog dejstva, a opSta tendencija apstraiine umetnosti ila je upravo nasuprot ovom pravilu, dakle ka sve kon~ fuznijim, umesto sve odredenijim determinacijama, Sa druge strane, 1a ambijentima ezoterijskih ili metafizitkih pregnuGa, upotreba obo- jenth diskosa ili simbolignih i magijsko-evokativnih obtika ima funkeiju proste podloge, dakle stvaranja prvih uslova duhovnog itovanja”, au apstraktnoj umetnost, to sredstvo je postalo krajnji ilj, Takode, treba dodati da ezoterijski simboli imaju { vaspitnu funkelju, w smislu pozitivnog probrazaja posveéenog koji se preo- braZava ‘kroz napor pronicanja smisia ili znatenja simbola; takva funkelju mozemo sresti jedino u nekim apstraktnim delima ,,isto- rijskih avangardi”, upuéenih reprezentaciji spoznaje i objasnjenja biti sveta; Kasnije razvoj apstrakine umetnosti je bio upuéen upravo obrnutom cilju: umesto da objainjava, ona je trazila od drugih da kao neki medijumski zak bude objesnjena. U tom kontekstu parabole ili obrtanja prvobitnog smisla apstrakine umetnosti, pokuSaj Matjea da odnovi ist umetnost, inspirisan arapskim pismom ili epigrafskim ,arabeskama”, mogao Je wroditi plodom, da je shvaten realni smisao uzora. Na Zalost, w tim uzorima je traieno ono 3to ne postoji, osim u degenerativnim sludajevima: estetska, dekorativna, umesto spirituaina, metafiziéka funkeija. Sam Matje je pokazao visok stupanj nerazumevanja svo- 3ih uzora formuliguéi apsurdnu teoriju ,,prevashodnosti znaka nad imatenjem”. ‘Treba dodati da taj pogled ka supremnim uzorima islamske sapstrakcije” nije ni sluéajan, a ni neopravdan jer ima osnova u umetnosti, ay arhitekturi upravo suprotno, oslohadanie od umetnosti u ime Ideala ,Cistog” fixioloskog funkclonallems, koji jo usstalem veeme, disk bilan, Moderna kritika, u trafonju ,tradilje” ,Eiste” lepote geometrijskih ablika zaobilaaila je primer Liliputanacs, koji su, po Sfiftu, ne samo | Jela peipremall ¥ gcometrijskim oblicima vet su't Iepotti Zena iskazivali na ist nadin: testo se navod! Platonova ideja o lepoti geometriiskih oblilta, ali se ignorite exo. trijsko, sakralno” matenje Koje ta ideja implicira. ‘Uoetslom, i priznatl zateinik arhitekture Kock 1 sfera, Ledu, nedvormisleno je lzrazio yadkcalal” smisno svoje invencije: ,,Ja hoéu da ta yrednost uspostavi. novu religiu, (Po Hans Zedimaje: Die Revolution der modernen Kunst; Rowonlts Deutsche Enzyklopaedie). Ezoterija { istoriiske evangarde a rmalnih, ja, i islamske i tzomorfija ll analogija, izmedu evropske i ° aa ee Name, formalnn, mevdema apstraktna umetnost po- Yee iz ava osnovna’ izvora: redukeija prirode na_njene asoie sustinske strukture i idealno ispitivanje geometrijskih struktura fit oblika. Isto karakteriSe formalni plan islamske papstrakelje’, Hojo so propeznsja va stain elements: s jedne strane, Interprs, ea, listova i narotito stabljika; s druge : a cn a geometrije”.” Zato Bisr Fares zakljutuje: ,Grafigki reinik jurisa zo Sikljanje, nagona koji neprekidno, obnavijaju, ormamentalnt tar. 1 kada odbija suZanjsivo naredbi, to pismo, 0 Tee presedana, dodiruje savremenu apstrakinu umetnost kao akcio- na arabeska”.!* eee ‘Analogije se mogu opaziti i na planu desto izraiene ali nel- roriene ambiee moderne apstrakine meinen da bojame t ob Gime suger | muzike vrednost™, pa je u tom, pogiedt uputna ansivo Zaka Berka: Vi ulazite u . Vi Teselinta pred zidovima taleve 1 lee arabete, all te ee @inite jos nesto, Vi s salmodija koja etateusava, To jo Stoveemeno grafja | zruGnost,. iaavajul uzbudenje puno lepote i istine, tija vas vedrina, nadasve, upuéuj daljinama’.# te cr No, u istom sledu razmatranja treba ukazati ina veo Zajnu tinjenien ogromnin kvalitativnih razlika izmedy istamsie 1 moderne ,apstrakeije” jer te razlike odrazavaju upravo hijerarhijeki aspon izinedu ,eakralnog” i ,leiékog” prineipa stvaralastya: druk- Gije je nemoguée objasniti formalno savrienstvo yarabeski”, tim pre jer islamsiu metafizi¢ku misao odliuje izuzetna visina spin {ualne vertikale, Jedinstvena spekulativna siokenost i univerzalnoct; Naime, nerabestc” w dzamijama mini tliko plod tkenoklastinost ar anja figura vet su izraz, poziv i - Mate vs a ele a funkeiji mantra u sakralnom jeziku, funkelje ,arabeski” je da pu- Tle wares: Esth sur Ferprit de To décoretion tmique, Ksiro 182 # Bite Fare: op et a = ‘eversindung des Modernism, 1054, uspeino dokare neomovanoat analodia musiait | Liownin.vrednosty u'esteiskom mis Udeje o exvivalonlzms re * Zak Berk: A propos de Tart musulman; u Normes et v« tistam conterporain, Parte 18682 Delo tem vizuelno-zvuénog delovanja, kao ,transkripcije Sai earns Seriya tested penance iepomavanje svoje priadnost! Fosmitkom sitmusmusel, na uve identiteta objektivnog i ivnog pola istinske iale aud 1g rie 9g i subjektivnog pola istinske Prethodna digresija ima i funkeiju osvelljavanja doktrinarne slabostl (a testo 1 pukog praznoverja ili mistifikacija) onih ezote- rijskih ili pseudo-ezoterijskih sadréaja koji su inspirisali apstraktna dela _,istorijskih avangardi”, dela, negde na kvalitativnoj sredini iamedis islamsich primera i’ sopstvenih, kasnijih epigona. Za neuputenog fitaoca, razmatranje ,spiritualistithih” ili pseu- do-ezoterijskih sadr2aja dela jednog na ‘primer, Mondriana, mote izgledati apsurdno jer je u opitoj kulturi, asocijacija ,,geometrijskog”” ili_,metamatitkog” 1 ,iracionalnog” takode opste’mesto, Naime, posto Mondrianovim slikama izgleda najbolje pristaju atributi ,,geo- metrignosti" { ,matematitnosti”, to se one obléno svrstavaju u ka- tegoriju racionalnih proizvoda’ljudskog duka. Tu zabludu treba odmah ukloniti prostim ukazivanjem na éinjenicu da su geometrija i matematika prvobitno imale sakralni karalster, keo kod pitagore- jeca, te je tekay karakier satuvan i do danas, u mnogim ezoterijskim tradicijama, koje razlikuju kvalitativna od kvantitativnih znatenja brojeva, geometriju navodno sustinskih metafizi¢kih odnosa ili har- mone svemirs, od geomatrje relatimog { sprofanog” prosioa, »sakralni” karakter geometrije kao sredsva izraavanja plastiine’vizije metafizithih struktura svemire, Mondriana Je uveo, svojim prijateljstvom i delima, teozof i matematiéar Senmekers, kome Mondrian duguje ne samo svoje osnovne ideje, izlozene u teorijskim spisima, vec i sam naziv apstrakine umetnosti, kao ,.neo- plasticizma”, Sto je veé nepobitno utvrdeno kroz usporedbu Mon- Grianovih 1 Senmekersovin radova.® No, tu paradoksalnu spregu wp, Beno: WAT ou monde, Faris 1941; 0 Distionire der semble, w Vidett w Hans Le ©, Jte: De Sti, Kein (®t Mondrian, London 6h, Mondrian fe dug>f nepae audaray tess eje f Rintnomatove Nala su na njoga erste Dosen anuian stage UP sver Kednamrtove kadlga Jo bia odin of tig bre Sampenuh seh oja ou kre njege Dla Go kraj Hate, Vileenbak mah eee gee heretica Salomon Sipe, Koll odbija da’ evi seit komepmnaeeeiy ok Mondrinom, premda ie 1o ist aorta susrel Wo, antler anatase Mondrisnovens vot’ dadaje ds fe imap uvid'e per Boats Een este ila da su imala znavajan uticaj na Mondrianov intelektualni razvoj”. Po Ezaterija { istoriiske avangarde B tiviema i mistike, najbolje objainjava jedna antropozofska re- renca, zapravo osnovni Koncept antropozdfskog praznoverja, koji je njegov pokrotaé Rudolf Stajner definisao u terminima ,,pozitivne fistike”, Tazvijajuci tako teozofski ideal ,spiritualne nuke”, dalle {deal pomirenja ,spiritualizma i materijalizma”. Naime, teozofska ambicija je bila da religija postane nautna, a nauka religiozna, Sto Stajner sezima u definiciju antropozofije’ ko ,egzakine nauke patéulnog”. U tom svetlu, postaje Jasna i osnova Mondrianove ideje Jedne ,natéulne umetnosti", koju Senmekers savr¥eno ialaze: ,,Da~ ‘pas se imo prevoditi stvarnost u svoju imaginacl|u, | to u interpre~ Koje mogu biti kontrolisane razumom, kako bi kasnije njima mogli ovladati u obliku ,datih’ prirodnlh stvarnosti i pronik- uti u bit prirode putom plastignih vizija; mistitna intuicija, a po- Sebno pozitivna mistiéna intuiclja, ne zanima se ze pojednatnu &- Rjenicu, kao talva. Pozitivna mistiéna intuicija mora opisivati poje~ Ginaénu éinjenicu kao da je u pitanju neka ,iluzije’. Dostiéi istiny, dnati dovesti relativnost Gnjenica do apsolutnog, to jest razotkriti ‘apsolut u prirodnim Ginjenicama’. Dalje, Senmekers je izveo i konsekvence istih ideja na plany umetnosti:’ Da li je izraz pozitivnog misticizma tud umetnosti? Niposto: u umetnosti, on stvara ono Sto u najuzem smislu pojma ‘azivamo ,stilom’. Stil umetnosti znaéi: univerzalno nasuprot poje- Ginaénom, Posredstvom stila, umetnost se uklapa u opsti zivotni {ulturni ambijent... Ma koliko da priroda u svojim varijacijama iggleda izvanvremenska i hirovita, ona uvek i u osnovi deluje sa @pooluinom pravilnoiéu, to jest sa plastitnom pravilnostu”."” Za umetnilca, zakljuéak je otevidan: on je vrlinom plastignog karalttera izraza svog medijuma veoma pogodan istrazivac i otkrivaé te pla- “stitne pravilnosti” u prirodi, kao kvintesencije ili manifestacije su- ‘Albert van dea Brilu, na Mondriana je tzvriio veliki utleaj 1 teozot Sure, sa Golom Les Grands Initiés: u Frank Eldzer: Mondrian, London 1968. Po Martin Diemat (Art News, 195), ,Mondiarnova teovofija fe bila vige od personalne vere", No, uprios svih ovik indikaclja, dosad nije ubinjen orbilinijt pokufal Taumatranja Mondrainovog dela u sveilu. teocotsko-antropezofskih ideja, Sa ‘Gruge strane, neke od pomenulin indikacija nemaju relevantnost! za analizu ‘9snova Mondrianovog dela. ‘To je sluea} upravo sa Krisnamurtievim uticajem, Kail Je ebeirom no datum pojave Keitnamurtia u antropozafskom drustvu, morao bili yeoma kasanur periodu treée deconije veka, kada je Mondrianovo sikarsive bilo vee odavno iscrpno formulisano, w svim osnovnim aapektims. U Hans L. C. Jefe: op. ct. MY Hans 1. C. Safe: op. eit“ Delo Btine, pod uslovom da stvaranje osniva na inicijeciji, konkretno u »Dozitivni misticizam” teozofije ili antropozofije. Jasno je i da znataj navedenih ideja potiva iskljutivo u éinje- nici njihovog ogromnog uticaja na Mondriana; izvan tog konteksta, one su savrSeno beznatajne jer pripadaju sferi opstih mesta svake ole ambicioznije iracionalne ili metafizitke misli KOBNCIDENCISA SUPROTNOSTI: BELO-CRNO, ‘VERTIKALA-HORIZONTALA Ideja kvalitativnog znatenja brojeva koji sadrée suitinsku strukturu svemira inspiriSe i stvaralaStvo, kao i nade Kandinskog. On primeéuje da danas nedostaju moguénosti merenja”, i dodaje: wali, kad-tad, one ée biti otkrivene i nece ostati utopija; od tog tre- hutka, svaka kompozicija ée imati svoj numerigki izraz”}* Ova zudnja za ,,aumeritkim izrazom” umetnitkih ,kompozicija” ne moze biti shvaéena izvan upravo ezoterijskog Konteksta i znagaja koji u njemu imaju brojevi. Kao na pozitivnu referenca ili primer svog ideala, Kandinski upuéuje na samu osnovu masonske spekulacije, na hram Salomona:* ,,Jednostavniji odnosi su upotrebljeni, zajedno sa njihovim numeriékim izrazima, u arhitekturi, muzici, delimiéno iw poeziji, mozda vet milenijima, kao na primer u Salomonovom hramu, ali’ kompleksniji odnesi jo8 nisu nasi svoj numerigki Veoma je privlaéno radii sa prostim numeri¢kim odnosima i to taeno odgovara aktuelnim umetnitkim inklinacijama. Ali kada jed- nom taj stupanj bude prevaziden, isto Ge tako biti privlatna i Kom- pleksnost numeri’kih odnosa... Moderni éovek trai unutranji mir, je zagluien spolja, i veruje da ée naéi taj mir u unutrainjoj 4iSini; tako je, u nasem sluaju, rodena iskljutiva inklinacija prema horizontalnom-vertikalnom, Sledeta, logiéna posledica biée isklju- Giva inklinacija prema crno-belom,’ sto je slikarstvo veé niz puta ‘ Vasili Kandinski: Linen Punto Superficie, Milano 1968. ® Po Ser? Hitenu, 1 masonsko} simbologifi, Salomonov hram je ,simbo- Lima slikea Coveka 1 Sveta’ da bi se dosogla spoznaia nebeskog Hrama, treba 4ga ostvariti u oobi, te duhovno Hiveti njogovu rekenstrukelju 1 odbranu” (Les Froncs-Macons, Pariz 1900). Odatle i Gitava numeritko-geometrijsea spells ca masonske grove ima za referencu upravo numeritke { geometrijske vice ost Sslomonovog hrama, u cijem legendamom graditelji,, Hiram, maso- norija vid! | evoje logendarno poreklo. Ezoteriia i istoriiske avangarde 6 osetilo. Ali, veza vertikala-horizontala za belo-crno bite tek zadatak buduénosti, Potom ¢e sve biti potopljeno u unutrainju tiSinu, ..”* 'U navedenoj ideji Kandinskog, veé i sama Zinjeniea otiglednog povezivanja osnovnih pravaca ili boja za odredeno stanje Ijudskog Biéa jasno upuéuje da oznake ,,vertikala-horizontala”ii_,belo-erno’, ne treba Uitati u pukim terminima formalne ili estetske problema: tke, gde oni nifta ne zave. Uostalom, sa samo formalnog ili estet- skog stanovista, niita nije lakie do sivoriti delo relativne harmo- je vertikala-horizontala i belo-crnih bojenih vrednosti. Kako Kan- Ginski taj zadatak namenjuje buduénosti, to znati da ima u vidu upravo simboliéka znagenja termina, eiljajuéi na zadatak metafizigke realizaclje Coveka, ostvarenje totaliteta goveka i sveta, u terminima onog ,Primordijalnog Jedinstva” © kome govore sve htonske meta- fizigke ili ezoterijske doktrine. Naime, u tom kontekstu, na osnovu odgovarajuée simbologije, harmonija vertikale { horizontale znati jrenje uranskog i htonskog, muskog i Zenskog, aktivnog i pa- sivnog (itd) principa u oveku, a harmonija belog i ernog znati pomirenje istih antiteza, ali nadasve potetka i kraja,* koju prvi par ne sadrii; plod ovog poslednjeg pomirenja je besmrtnost jer je, po definiciji Aristotelovog lekara, Eovek smrtan ,zato Sto ne moze da podetak s krajem” # Legitimnost takve interpretacije simbola belo-crno Kandinskog, dakle na osnovu tradicionalne simbologije, potvrduje i sim Kandinski, s2 objainjenjima, pruzenim u delu Du uel dans Lari: ,Belo, koje se Gesto sinatra kao ne-boja... jeste bol sveta ili svih boja, jer su tu iStezla svoistva materijalne substancije. Na naiu duu, belo deluje kao apsolutna ti8ina; ta ti Sina nije smrt; ona vraéa ive moguénosti. To je jedno nista puno mladalatke racosti, ili, bolje rei, jedno niSta pre svih rodenja, pre svih potetaka. Dalle, belo, mozda, odrazava belinu i hladnoéu 'vre- mena glacijalnog doba... (Crno je) kao niSta bez moguénosti, kao nigta smrti posle smrti Sunca, kao vetna buduénost bez i samog iskustva buduGnosti...”* ® Vecillj Kandinakt: op. cit. ® Simbologiia belo-cmo je itraiena i u masonskom tessellated pavement, te u tom pogledu matenja, koje je ovde Televanino, upiculemo na fire razma'= Tanle iste smbologije Kod Rene Gerona: Le Blane’ le notr, tu :Btudes Tr Pariz, juni 1947; preitampane u Symboles fordamenteux de la Selence sacrée, Pariz 1902. Analogno, u alhemijskoj simbologiji, besmrinost je figurisana u obi: amije koje protdire kraj svog repa: ouroboros. * Vasilii Kandinski: Du spirituel dans Vert, Pariz 1954.6 Delo Mozemo zakljutiti da ,veza vertikala-horizontala za belo-crno”, kao ,zadatak buduénosti", kkao sklad i sinteza dva rezima antitezs, koji skupa obrazuju totalitet stvari 1 pojava senzibilnog i inteligi- bilnog sveta — simbolige ostvarenje mitskog _,Primordijalnog Je- dinstva", u znaku ,unutrasnje tiSine” pre svake ,,Reti” sivaranja, pre svakog ,Broja"” merenja jer, po Jambliku, Pitagora je govorio da se sve ureduje posle Broja”. ‘Veoma rasprostranjen htonski mit ,,Primordijalnog Jedinstva kao supemni idedl mnogih ezoterijskih’i metafizi¢kih_usmerenja htonskog porekla, izgleda da je prenet u teozofiju posredstvom ma- sonskog uticaja, jer Je osnivaé teozofije, baba Blavatski, bila i ma- son 33, stepena. U haotitnom cklektizmu krivotvorenih ili izopagenih sugestija i odraza sadrzaja niza tradicionalnih utenja koji ispunja- vaju tomove dela” babe Blavatski, pisanih u polusvesnom stanju, mit o ,Primordijainom Jedinstyu" je doblo ime Zivot Jedno”. Premda’su tu safuvani androgini atributi, kao i svojstva pomirenja suprotnosti, dodavanje drugih koneepta bitno je izmenilo tempo- ralnu situaciju ,,Zivota Jedno” u odnosu na situaciju_,,Primordi; nog Jedinstva”. 'Naime, u eklekticizmu teozofije, kao jednom obliku ‘one dogenerativne pojave kultura u dekadeneiji koju je Spengler Iu- cidno oznaéio u terminima ,,druge religioznosti”,* taj mit je iz pros losti ili ,,Primordijalnosti”” premeéten u daleku buduénost, prime- nom milenaristitiih { skoro hegelijanskih perspektiva istorijske evo- lucie. Tzopatujuéi smisao induisti®iog koncepta karma do suite suprotnosti, dakle kao neke kolektivne, opStecovetanske predestina- cije tom ,,progresu” ka ,,Zivotu Jedno”, po sili evolucionistitkog determinizma, teozofi su sivorili | hibrid neke vrste ,misti¢nog pro- gresizma”. Istina, po istom sujeverju, taj progres” kao ,Jivotu Jedno”, kao supremnom sianju pomirenja svih aniiteza, nije isto- vremen za sve, jer bi u protivnom izostao razlog privlaénosti t20- zofske sekte: Eovetanstvo evoluira kao duga povorka na tijem su Gelu ,,bogovi" i teozofi, potom slede ostali Ijudi, a na kraju se nalaze naa minora braéa”, Zivotinje. No, kad-iad, svi ée se nati sjedi- Ajeni u tom ,,Zivotu Jedno”, gde se ukidaju entiteze muikcog i Zen— 2 U svom Kapitalnom delu, Der Untergang des Abendlendes, Spencler dofinike ,drugu religioznost” kao pojavu Kojo} nedostaje oznovna sivaralaska naga evojetvena zaéecims cfvllizacije, koja ne prethodi voe usleduje elviliza Gilt te dodaje: yo. predvidem da eu ovom veku krititkeg 1 nautnos alekGendrinizma. ."jedan novi polet (druge religioznost) prevaziél negemonsit Yolja nauke”. Imajuel uvidu aktuein! fenomen ekspenzile sek pramoveris, mora ge primati da je bio u pravu. Ezotorija i istorijeke avangerde " skog, vertikalnog i horizontalnog, kruga i kvadrata, neba i zemlje, spiritvalizma i materijalizma U svetlu izlozene ideje, jasan je smisao 1 Mondrianovog ,pro- izma”, kao i sama osnova ideje moderne kritike 0 neminovnom evolucionizmu umetnosti, koju su inspirisali teorijski radovi holan- dskog teozofa-neoplastiéara”. U istom svetlu treba posmatrati i Mondrianove slike, koje jasno reprezentuju Zivot Jedno” nizom uukrStenih horizontala i vertikala. Naime, te horizontale i vertikale su bitni sadr2aj njegovih slika, a sami pravougaonici su puka posle- daca istih, Sto i sam Mondrian potvrduje u jednom pismu Van Dezburgu: ,:Ti pravougeonici su posledice Kontinuiranih Linija u pro- storu koje th odreduju; oni nastaju spontano, ukritanjem vertikalnth i horizontalnih lntja’ Uostalom, i bez tog svedotenja, bitnost simbolike yertikala-ho- rizontala u Mondrianovom delu dokazuje i samo formaina analiza prvog ciklusa njegovog ,neoplasticizma”, ciklusa ,Gat i okean”, Je ista simbolika nedvosmisleno iskazana nizom vertikalnih {horizontalnih linjja na fonu ,okeana”. Sa stanovista razmetranja teozofskog simbolizma u Mondrianovom delu, ciklus ,Gat i okean” je najrelevantniji jer tu narativna opsimost pruza i najpotpunije indikacije; no, taj ciklus i u estetskom razmatranju ima isti zna¢aj jer sadrii osnovne elemente koje Ge Mondrian kesnije varirati ill Tedukovati. Premda je naziv tog ciklusa upotrebljen wu ,,profano}” funkeiji, te izgleda kao stvoren sluéajnom asocijacijom, u'njemu reé ,,okean" Potpuno odgovara sustinskom znagenju stmbola, odnosno intenciji reprezentecije ,Zivota Jedno” Keo virtualne substancije-eseneije sveta, Posto smo vet videli da koncept ,Zvot Jedno” potite iz unt verzainog, htonskog koncepta ,,Primordijelnog Jedinstva”, jasna je asimilacija ,okeana” u ,,Zivot Jedno”, posto je u nizu tradicija, ,,Pri- mordijalno Jedinstvo” figurisano kao okean kosmogonijskog ranga. ‘Tako u upanigadskoj terminologiji, apas oznatava taj primordijalni y0kean”, ali i ,haos”, ,stvaranje” te ,irtvu, jor je tu proces kesmo- Kontjskog, demtijurskog ina stvaranja shvaen kao jedno Zrivovanje Superiornog entiteta. Taj mitski ili kosmogonijski olsean je i sino- nim ili simbol nirvdna | Tao, kao 1 oznaka botanskog totaliteta u sufitskoj ezoteriji, gde Thn MaSi8 govori o ,Okeanu bozanske Usam- Ijenosti”, Jasno je da eklekticizam teozofa nije imao teSko¢e da Preuzme taj simbol, premda je on tu projektovan u buduénost, kao Potencijalnost sveta, a Sto imia Korespondencija u evropskoj mistici,18 Delo naprimer kod Angelus Sileziusa, koji govori 0 ,nestvorenom okeanu Bokanstva jednog’.* Ovu interpretaciju Mondrainovog ,,okeana”, potvrduje i nje- gov jajast oblik, sveden na dve dimenzije, jer je'u nizu pomenutih fradicija,okean” povezan sa_,jajem” kao simbolom _,Primordijal- nog Jedinstya”, Naime, ,,okean" i ,jaje” nisu dva razlitita veé dva komplementarna simbola ,,Primordijalnog Jedinstva’”: .Jaje” je ob- Hik, a ,okean” je sadréaj istog oblika. Zato se i u Mondrianovom ciklusu, ta dva simbola dopunjuju. Mondrianoy ,,okean” ispunjavaju nizovi vertikala i horizontala, oanatenih kratkim linijama, koje se testo ukritaju, obrazujuéi ni- zove krstova. Sve to jasno simbolise proces aktualizacije virtualnosti Zivota Jedno”, jer su tu, kao i u ostalim slikama Mondriana, krstovi Simbol pomirenja suprotnosti, primordijalnog totaliteta i jedinstva, bez dualizma, premda njihova grafitka realizacija sugeri’e proces pnastajanja” tog idealnog stanja sveta buduénosti. Naime, ,,nasta- janje” Mondrian sugeriSe istieanjem vertikelnog praves, te je u pismu van Dezburgu, iz 1915, pisao: ,Kao Sto vidite, u pitanja su kompozicije horizontalnih i vertikalnih linija, koje ée u apstrak!- nom smisiu morati dati utisak tetnje prema visinama, temje za uzdizanjem. To je koneopeija koja se neko vreme morala primenji- vati pri gradnji katedrala”. Dakle, za razliku od simbologije krsta u induistigkim doktrinama (iz kojih su teozofi uzimali najvie ma- terijala za svoja krivotvorenja), gde je teliste simbola u reprezen- taciji ideje centrignosti, inkarnirano} u figuri cakravartia, ,,onog, Koji pokreée tockove”, u nepomitnom centr pokreuti svet® — teozofska simbologija krsta potiva na teZistu pomirenja suprotnosti ravnoteze krajnosti 1 njthovog objedinjenja u znaku ,jednakovred~ nosti”. U tom svetlu, postaje potpuno jasan smisao i ,raynoteZe” 0 ojo} govori Mondrian: ,Ravnoteta u uspostavljanju’ jednakovred- nosti duha i prirode, individualnog i univerzalnog, Jenskog i mui- kog — to je opSte natelo neoplasticizma i ostvarljivo ne samo u plastignom izrazu, veé i u foveku i drustvu. U drustvu, jednako- vrednost onog Sto je u vezi sa duhom, move stvoriti dosad nevideni sklad, Tnteriorizacijom onog ito poznajemo keo materiju i onog to ® Po Dictionneire des symboles, Pariz 1969. % za Sire razmatranje ovog zmatenja simbola krsta videti kod Rene Ge~ ona: Le Summbolisme de la Croix, Pariz 1931; Le Roi du Monde, Pariz 1921. Bzoterija i istorijske avangerde 19 poznajemo kso duh — a to dvoje smo dosad prevife razlikovall — materija/duh postaje jedinstvo!”** U skladu sa teozofskom koncepeijom evolueije, ,ncoplastici- zam”, kao reprezentacija teozofskih napora, predinjaéi u tom prog- resu Sveta ka supremnom ,,jedinstvu”, ka ,Zivotu Jedno”. Legitim- nost te ambicije toveka da kroz umetnost, konkretno kroz ,neopla- sticizam” izrazi ili nagovesti konagno ishodiite ,progresa”, potiva na antropozofskoj ideji boZanske virtualnosti éoveka, dobivene po- sredstvom Hrista. Po Dudolfu Stajneru, Buda, Hermes Trismegist, Zaratustra ili Hristos nisu drugo do instrumenti evolucije éitavog Ijudskog roda, te je zasiugom upravo ovog poslednjeg, tovek postao yspiritualan”,’odnosno virtualno ,,boZanski”, sto takode legitimise Rjegovu ideju o ,,samo-inicijaciji”” Mondrian’ vidi u umetnosti sred- sstvo izvrSenje tog zadatka koji nalaze imperativ teozofskog ili antro- ozofskog ,,progresa”: ,,Verovatno je da ée to trajati vekovima pre ego Sto jedna harmonitna buduénost i prava lepota budu rodeni, ali kako lep zadatak ima umetnost da pripremi tu buduénost! Dakle, danas ne treba spavati ili se zaustavljati. Ako je neko umoran, za- meniéa ga drugi... kao Sto se to defava u Zivotu. Napredovati bez predaha, sa oima uprtim u jedan daleki cilj — to je nas zadatak” * Konkretno, progres o kome {ovore teczofi i antsopozofi ostvaruje se uskladivanjem i pomirenjem osnovnih antiteza, keo sto su duh i materija, te i Mondrian zato govori o ,,neoplasticizmn” kao 0 ,,po- mirenju dualizma duha i materije”, a $10 je samo jedan izraz drev- nih ezcetrijskih ideja 0 ,,koencidenciji stiprotnosti”, idealnom sta- nju sveta, smislu Apsoluta. Prodiranje ka tom Apsoluta, odnosno »Zivotu Jedno”, Mondrian raprezentuje ukrStanjem horizontala i Yertitcala ili krstovima, jer kao Sto ga je utio Senmejkers, ,krst je ik u Kome je ostvarena koncepcija o paru apsolutnih celina, kao pravougaona koncepeija apsolitinog”.** Jasno je da ée umetnost izgu- Diti svaki smisao u realizaciji ,,Zivota Jedno”, jer je samo sredstvo Taprezentacije procesa ili progresa ka tom supremnom jedinstvu. U tom pogiedu, Mondrian nije dopustao nedoumice: ,,Unietnost je samo jedan surogat, sve dok je lepota tivota nedovoljna. Nestace kkada Zivot bude posiao jedno”.* Pp Italoa Tomaziniu: Mondrien, Ljubljana 1974 & Do O. Morosinia: L’Astraitiomo ii Piet Mondrian, Venocta 1958. ® Ovde napoctutno” treba shvaiiti neu tradicionalnom, induiti8kem smistu simbologije krsta, vet u teozofskom smistu ,2ivoia Jeduo", dake ikao ‘omirenja suprotnost, a sto kao ideja jeste opste mest metatizidice'mistt hion- Skog orekla, "®'Po 6. Moreziniu: op. eit.20 Delo U svetlu izlotenih relacija,, postaje jasan i ezoterijski ill pseu- do-ezoterijski smisao_,apersonainosti”, karakteristigne 2a Mondria- nova dela, kzo i za takozvanu ,geometrijsku apstrakelju”, koja se razvila na njegovom primera. To odsusivo svakog traga ,,personal- nog”, koje Zine psihitke, intelektualne ili Zivotne posebnosti, odgo- vara na dva reZima imperativa; sa jedne strane, u pitanju je Stainero- va teorija ,odvojenosti misli od Zula”, kao uslova prodiranja u supe- riome sfere, a sa druge, u pitanju je upravo ideja ,,Zivota Jedno”, koja Iskljuguje mogu¢nost diferenciranosti unutar istog entiteta. U tom teozofsko-antropozofskom zemaljskom Raju buduénosti, koji je Mondrian ilustrovao svojim slikama kao ,nastajanje”, svaki éovek €e biti identiéan drugima, jer priznavanje ili poStovanje razlike, podrazumeva negaciju_,,Zivota Jedno”. Mondrian potpuno otvoreno govori o tom ,Raju”, videéi u njemu supremnu sreéu: ,Mozda ée i u dalekoj buduénosti, potpun Zivot biti nemogué usled zadstalosti masa. Ali, za evoluciju, to je nebitno — ona napreduje i mi samo treba da Je sledimo. A Covek? Nista u njemu neée biti Sto ne¢e biti deo svega, i kada bude izgubio taStinu svoje male i bedne individualnosti, biée sretan u Raju koji ée sam stvoriti”.* ‘Uzgred reveno, 0 toj ,,sreti”, mogli bi nesto reéi i stanovnici urbanih »maSina za stanovanje”, izgradenih po uzoru na geometrijsku ili ,neoplastiénu”” umetnost Mondriana i De Stijlo, ti_,sreénici” Mond- rianovog ili teozofsko-antropozofskog ,,Raja”, u kojima zaista nema igeg Sto nije ,deo svega” ili svih, te zato i prolaz nekog individualnog izmeta kroz Kanalizacione cevi maSine, tu posiaje kolektivni dogada). SOLVE-COAGULA DADAIZMA I NADREALIZMA Na prvi pogled, Binjenica alhemijskog karaktera osnovnih inspi- ractja ili agensa ,,jstorijskih avangardi”, kao to su pokreti dadaizma ili nadrealizma, mode izgledati kao arbitrarno prevodenje jednog do- mena u drugi, legitimisano pravom na ,umetnigice slobode", jer, koliko nam je poznato, ni jedan verodostojni alhemijski traktat ne sugerife moguénost eksoterijske primene doktrinarnih, ezoterijskih principa. No, skup istih principa je sinkretitkog karakiera, a sa dru- ge strane, iste principe sui prisvojile i mnoge ezoterijske organiza- cije diji ciljevi imaju i eksoterijski karakter, Sto objainjava &injenicu 5 Po 0. Moroziniu: op. cit. Buoterija { istovtshe avengarde a a analogife alhemijskim idejama nalazimo u Sirokom rasponu, od fozakrojeerake do masonske dokrtine. To kazemo da bi ukezali i na moguénost ekstra-umetnickog i neposrednog prenosa_,,alhemijskih principa u ,,istorijske avangarde”, sa ciljevima koji takode moida laze okvire pukog umetnitkog horizonta, Sto potvrduje i po- Yrian uvid u dadaizovanu ili nadrealizovanu irulturu savremencd, Zopada. Sa naieg stanovista, titav dadaisti8is opus Tristan Care se mode gvesti u osnovnu alhemijsku formulu solve et coagula, koju sretemo fu svim matajnijim ezoterijsko-cksoterijskim praveima delovanja, ‘ede podrazumeva dve faze procesa realizacije: rusenje-gradenje. PO Rene Genonu, ,smaira se da formula solve et coagule, na izvestan natin sadrZi svi tajnu (alhemijskog) ,Velikog Dele’, jer reprodukkaje univerzalne manifestacije, sa ‘dva obraute faze” Naime, u Ethemijsko} spekulaciji, faza solve odgovara rastvaranju proste ma- tetije do primordijalnog, haotitnog i neizdiferenciranog stanja me- teria prima, a faza coagula odgovara éinu.,koagulacije” i ,.pozitivne Kyallfikecije" materia prima u terminima simbolike ,elata” ili sbesmrtnosti”. U slutaju dadaistitkog dela ‘Tristan Cara, alhemijsko {solve” ima preciznu Korespondenciju u njegovim manifestima, a jeoagula” u njegovim ,afirmativnim” tekstovima o dadaistima, pri- fateljima i ,crnatkoj umeinosti". Moramo priznati da nam iggleda pesve neobjainjiva tinjeniea skoro potpunog ignorisanja tih razlika, Jer se 0 Cari govori iskljutivo kao o pokretaéu velikih. .negacija”. je izostalo i razumevanje alhemijskog znatenja’ njegovog ‘puss, Koje se moze spomnati samo kroz relaciju ,negatorskog” 1 tivnog” Care, kao dva komplementama aspelita jedinstvenog Aelovanja ‘Uzgred reteno, éudno je i da mnoge aluzije Care na ,tajni” ili skriveni” smisao dadaizma nisu izazvale odgovarajuéa painju. U jednom predavanju 0 dadaizmu, Cara eksplicitno izjavljuje: ,Ono interesuje dadaistu, to je njegov navin Zivota." Ali, tu dodirujemo jedan teren rezervisan za veliku tajnu’™ Premda tu ,,tajnu” nije Otero, on je ipak opisao najtire polje njene manifestacije, ukazavéi na & Rene Genon: La Grande Triade, Pariz 1947, % Ova ijava bi mogla | da savrieno Trra7i alhemijski cll, jer { kao ito dadaisto ne intoresuje umetnoet vee promena Zivola, tako | alhomistu no inte- Tesuje proizvedaja zlata, premda deluje u tom smislu na materiju, vee 6 je pozitival preobrata) svog Zivota. * Predavanje o Dodi Tristan Care je odrzano u Vajmaru i Jent, 23. | 25. Septembra 1822. Objavijeno u Mer, Hanover, sanuiar 1924.2 Delo ono Sto dadaizam nije, te na ono demu je dadaizam sliéan: ,Greiite ako verujete da je Dada jedna moderna skola ili reakeija protiv aki elnih Skola... Dada uopite nije moderna, veé je povratale jednoj religiji indiferentnosti, kvazi-budistiékog tipa’.*' Na istom mestu, Cara definige dadaizam kao ,provizornit religiju", nagovestavajudi moguénost njene pripadnosti polju sredstava realizactje viseg plana: »Verujem da je dada samo jedno drugorazredno boZanstvo, koje u vo} skromnosti, treba staviti pored drugih, u aktuelnom mehanizmu provizomnih religija”. Konaino, u jednom od manifesta, u Monifertu © slabo} Ljubavt 1 gorkoj Ljubavi, Cara se ,,otvara” 0 ,zatvaranju”: ada je) velika misterija; velika misterija je tajna, ali je par osoba maju. U svakom sluéaju, nikad necemo otkriti sta je dada. Da bi vas jo$ malo dezorijentisali, reci éu vam neSto ovako: dada je dikte- tura duha, dada je diktatura jezika, ili, dada je smrt duha, a sto se svida mnogim mojim prijateljima”. Jasniji se od svega toga ne mode biti, ali uprkos te jasnoée, \judi su postajali ono Sto je bio i deklarisani eilj dadaizma: ,nesvesni dacaisti”, ignoriSuéi skriveni formativni i informativni princip do- daizma, kao sredstva jedne para-alhemijske transformacije kulture i modernog Zoveka.. Pri analizi Carinih manifesta, odnosno ,negatorskog” aspekta dadaizma, padaju u ofi otigledne ‘analogije sa alhemijskom fazom solve. Fo alhernijsko} doktrini, ta faza je neophodni uslov druge, u maku coagula, te Zakarie u traktatu De la Philosophie Naturalie des Metaux, lapidarno sezima to onsovno pravilo alhemijsie operacije: Ako ne znai pravo raspadanje naSeg tela, nemoj potinjati da radi8, Jer, buduél da ti je to nepoznato, sve ostalo Ge biti uzaludno”. Raimond Ljulj u Cloviculae izrazava isti koncept kada uti da ,metali ne mogu biti izmenjeni, ako nisu svedeni na materia prima”. Alhemijski trak- tati pruzaju obilje sinonima operacije solve, od, smrti", ,,konverzije u konfuznu masu", preko ,diséenja”, ,truljenja", sve do. ,,nigrido”. Analogno, ideju o neophodnosti izazivanja katastrofe, ruenja ili ,tru- Venja", Kao preduslova ,obnove”, preuzima i masonski sinkretizam, kao posledaji istorijski izraz drevnih htonskih shvatanja zakona koji vladaju svetom ,Svete Materije”. Naime, u ritualu masonske inici jacije, na pitanje majstora: ,Sta znati ponovo grob Hirama?” — po- Svetenik odgovara: ,,Da materia prima ne moze da se reprodukuje, % Tristan Care: Kako som postao Yubck, simpatigen, fin: profitano u talent sPovolnky", 19. decembra’ 100. Objaljens'u Ve dew Lettre, Be Ezoterija { istorijske avangarde 2 i raspadanja, truljenja”; na pitanje: ,,Sta znati u lox veoma Ghecon?” — odgovara se: ,FHiram ili materia prima, koja posle tru- {jenja postaje izvor Zivota”** 5 : Tatu ideju Cara prevodi u savrieno izomorfan yliterami” recept: Wamite novine. Uzmite makaze. Izaberite u novinama Clanak du- fine koja je potrebna vaio} poeziji. Isecite élanak. Potom, isecite p ijivo svaksa ret koja &ini Slanake i stavite je u vretu, Tresite je pazljivo. Vadite vani isetak za isedkom, stavijajuti ih u poredak stvoren va- Aenjem. Prekopirajte to. paZljivo. Poezija Ge vam leiti"* No, ell} te ,operacije” nije u pukom stvaranju ,poezije”, veé u ysaznanju”: MUnisiavajte sve Sto je u vama, Samo ‘ako mozete shvatiti mnoge Stvari”.® To ,saznanje” je kao prodiranje u misteriju, u esenciju ili Substanciju, te je u nekim evropskim ezoterijskim ili magijskim ritua~ Tima, éin saznanja raprezentovan zabedanjem igle u hleb, keo simbol Mmale misterije”, a u Zemu je hriSéanski pogled video ,,satanski” éin, sled poznate asimilacije Hristovog tela za hleb, te je ista kritika Zaista | inspirisala uvodenje tog tituala u neo-satanske ,crkve”, kao Geo yanti-liturgije”. Elem, Care sasvim precizo izjevijuje da je qaada zarila iglu u topli hleb", hoteti reéi da je usla u ,malu m= Steriju”. Polto je eilj alhemijskog solve ili razaranje upravo suprotnost ‘svakom pokretu, dakle mir primordijalne materije, u svetlu tog stava, Bide jasnije i Carino iclaganje ,suitine” dadairma: Dada je nepo- kkretnost, suprotna strastima. Reéi Gete da je to paradoks, jer se Dada Manifestuje aktima nasilja, Da, taéno je da su akcije individua za- Ihvaéenih razaranjem priliéno nasilne, ali, kada se te reakeije budu fserpele, poniSiene jednim stalnim i progresivnim, satanskim, zbog ‘no Sto ostaje 1 Sto dominira jeste indiferentnost”. Nije tesko asimilirati tu ,indiferentnost”, koju Cara podvlaéi, u neizdiferenci- ranosti materia prima, Keo njen psihcloSki ili ijudski ekvivalent. (Ovu interpretaciju legitimisu i sva ostala mesta kod Care, gde se dadaizam definise upravo kao stedstvo realizacije onog sianje Pomirenja suprotnosti, koje po nizu htonskih doktrina karakterise ‘materia prima ili ,Primordijalno Jedinstvo". Po Cari, Dada vraéa umetnos! pote:noj jednostavnosti"; ona je ,taBica u kojoj se da i ne 1e ta Maconnerie oceulte e de Vinitiation hermetiaue, % Zan Maxi Ragon: Pariz 1636. 2 Tristan Cara: Manifest 0 slaboj tjubavi 1 gorkoj Yjubevi (WILD, oP. att, % Tristan Cara: Predavanje o Daéi, u op. cit. % Tristan Cara op. cit.™ Delo sreéu".“® Cara parafrazira i osnovni stav doktrine Hermesa Trisme- gista, legendarnog osnivaéa alhemije, kada kaie: ,,Visina peva ono Sto je regeno u dubini”,"" a sto treba shvatiti u terminima korespon- dencija mikrokosmosa i makrokosmosa, te afirmacije suoremne vred- nosti Materije, kao ,dubine”. Potom, potpuno u skladu_sa alhemijskom idejom da nakon nereda solva sledi red coaguic, Cara eksplicitno ukazuje na red kao krajnje ishodifte dadaistitkog’,ruSenja’’, a ito su dosadainji inter pretatori dadaizma, potpuno gubili iz vida videéi u dadaizmu samo inteneiju_,,rudenja’, dale solve. ,,Ono S10 je sasvim izvesno — kaze Tristan Cara — to Je da tabula rasa, od koje smo mi napravili in- formativni prineip nai akeija, nije imeo drugu vrednost do u funkeiji neceg drugog, koje je trebalo da usledi tabula rasa. Tai neophodni nered, implicirao je nostalgiju za iagubljenim redom ili anticipaciju novog reda buduénosti’.* Vee u Manifest Dada 1918, iaritito se kate da yposle masakra, ostaje nam neda jednog pro estenog Eovetanstva”. To je ,apsolutna Cistoca jednog kosmiékog i uredenog haosa, vetnog u drugom globulu bez trajanja, bez daha, bez svetlosti, bez Kontrole”, Zato su ,.prvi dadaisti protiv Dade”, ali upravo vrlinom prelaza u drugu fezu, coagula. Piguéi o Reverdiu, Cara bile odreduje koneept ,,kosmi¢kog”: Ono Sto nazivam Kos mitkim je esencijalni kvalitet umetniékog dela. Jer implicira red, neophodni uslov za Zivot bilo kog organizma... Red je raprezenta- cija Jedinstva, upravijenog univerzalnim mogima....”." U Noti o ernatko} umetnosti, Cara savréeno definiSe fazu coagula dadaizma po naéelu: ,Graditi po harmoniénim hijerarhijama’.“ Sam naslov teksta mole se Utati 1 kao ,mota 0 umetnosti nigrido”, jer tu Cara izlaze osnovnu ili op8tu ideju alhemista da iz nigrido vade ,svet- Jost”: ,Iz tame, uzimamo svetlost’. Intu ideju, Cara razvija u Noti o poeziji, gde kate da je ,tama produktivna ako je svetlost takvog bljeska i tistoée da oslepi ‘natog bliznjeg”.6 Takvu izjavu, neupuéenost ili intelektualna lenjost cita Tristan Cara: op. elt, 4 Tristan Cara: Nota 0 umemosti: H. Arp u Deda br. 2, Cirih, juli 1917 Tristan Cara: predgover za Dada Printers and Poets Robert Moder vela, Njujork 195i. "Tristan Cara: Pier Reverdi: Les ardoises du tolt, Les jockeys camo- Dads br, 43, Clrib, maj 1919, * Trisian Cara: Nota'o cmacko) umetrost. u Si, Pari, septembar— “Pristan Cara: Nota 0 poesiji, u Dade br. 4-5, Cir, maj 1918, Ezoterija i istoriske avangarde 28 u terminima dadaistidkog ,apsurda”, tim pre, jer je u modrenoj Jeulturi apsurd postao znak dobrog ukusa, Naime, na prvi pogled jleda Krajnje nemoguéa ideja da tema stvara svetlost. No, u kon fafsaa cootorjiih 1h metafzickn teva, takva lava Lada posve Konvencionalna, jer izraiava zapravo jedno opite mesto gnostidke misli koja je nasla svoju vizuelnu reprezentaclju u monstruoznim figurama gotskih katedrala ili gotskih kapitela. Smatralo se, u gno- ‘stidko} spekulaciji — kao Sto tome svedoti 1 Physiologus, éuveni gno- Siitki atlas imazinarnih, monstruoznih divotinja — da samo kroz Kontemplaciju Gudovignosti, misao moze biti dovoljno snaino pokre- uta da bi dosegla sferu sublimnosti, odnosno, da samo kroz kon- templaciju potpunog mraka, misao moze svojom Zudnjom za svei- JoSeu, doseéi onu apsolutau svetlost, ne-zemaljskog kearaktera, zapravo onu unutrasnju svetlost ,drugog” ali pravog ja. U tom Smislu, Carina ,tama je produlstivna” samo ako je u toj meri zgu- smuta da izazove apsolutno osvetljenje, ravno snazi oslepljenja, koje fovde ima talcode simboliéni smisao. Naime, u mnogim htonskim ‘Kultovima, inicijacija je bila povezivana sa simbolitnim slepilom, ‘inosno, sa sposobnoiéu da se vidi ,.nat-dulna” stvamost jer &ul: vide samo ,,iluzije”. Taj motiy ritualnog i inicljatskog slepil je bio predmet mnogih spekulacija i figurativnih raprezentac TManirizmu, gde je Kupidon bio prikazivan bez otiju, praznih, mrt- Vib, veristidhi prikazanih dupljis* ,Bliznji” 0 kome govori Cara je ‘ono Sto je kroz .prosvetljenje”, odnosno ,oslobodenje", napusteno, kao biv8e ja. Drugim retima, Cara govori kao da je napustio to ja, Tadlikujuéi dva rezima svetlosti: iluzornu i istinsku: ,U tami, svetlost blitnjeg je za nas mikroskopska i beskrajno zgusnuta igra elemenata senki u truljenju”. U alhemijsko} terminclogiji, ytru- Yenje senki", kao znak ,odbscivanja senki” simbolife proces’ pri- Plavanja supremnoj svetlosti, sveprisutne svetlosti, gde otude nema senki, kno Sto ih i logitki ne moze biti u samom Suncu, veé samo izvan. Zato se od aleksandrijske alhemije jednog Zosima, do islamske, ponavija jedinstveno upustvo: ,Jzbecite senku iz Bakra’*’ Jer su _,,Telo, Duh’ i Dua oslabljeni usled senke koja je na njih Palas : U Noti o crnatkoj umetnosti, Cara izoitrava konatni cilj conpuila faze dadaizma u terminima simbola piramide: ,Sa tisto- “ Za Sire rezmatranje fenomena, videt! u Kagar Vind: Pagan Mysteries ‘in the Renaissance, Oksford 1958. 7 Po Bertiotu: Le Chimie au moyen-Age, Parir 1893. Komario, po Julius vole: La Tradisione ermetica, Rim 1971% Delo om, mi smo prvo deformisali, potom razorili predemt; priblizili smo se povrlini, probili smo je... Nova umetnost je nadasve kon- centracija, ugac piramide ka onoj tatki na vrhu, koja je krst” ‘Taj ,,krst’, Ikao simbol centrinosti, ,nepomitnog pokretaéa” sveza, podviati simbol vrha piramide kao ,demijurske Reti, prve nevid- jive moéi... totalno savriene i plodne”# U istom’ tekstu, Cara Kaze da u Coveku vidi ,mesec, drveée, cro, metal, zvezde, ‘ribu”, da bi taj alhomijeki refnik nastavio u ‘stilu koji evocira stil himni alhemijskih traktata: ,,Neka kosmitki elementi teku simetriéni. Deformisati, kuvati. Ruka je snaina, Siroka.” Usta sadrZe snagu tame, nevidljivu substanciju, dobrotu, strah, mudrost, kresciju, vatra”t Tu usta evociraju dva rezima simbologije; u prvom, kao Grugo ime vagine, ona su simbol alhemijske Materije Majke Zemlje htonskih kcultova, te i svi izreéeni aiributi savrseno odgo- varaju simbolu: ,substancija” odgovara Materiji, poste Duhu odgo- vara__,esencija’’,” youbstancija” je ,nevidljiva” jer je wu dubini Majke Zemlje, koja je princip ,,kreacije”, izvor ,dobrote”” ali i pvatre”. Zato se u alhemijskoj terminologiji, faza ‘solve oznatava iterminom ,,povratak uterusu”, te po Paracelzusu, ,ko hoée da ude u Bokje carstvo, mora prvo sa svojim telom, u svoju majku da ude i tamo umre.’.. ceo svet treba da ude u majku ida umre”s? Drugi rezim simbologije ,usta” je komplementaran prvom; w nizu ezoterijskin doktrina, usta” si _simbol mesta ili taéke ‘preseka superiomog i inferiomog sveta. Usia su vrata raja, kao i pakla, ‘te su po Jungu vezana za ideju ,vatre”, jer su ,ro8” i ,,vatra” dva oblika manifestacije energije mana. Otuda i Carina ,usta” takode »sadrie vatru”, a na drugom mestu, on 6e krupnim slovima ispisati: }MISAO SE PRAVI U USTIMA?.* U istom sledu razmatranja, treba reéi i to, da su usta” esto simbol ,,Primordijalnog Jedinstva”, jer vizuelna izomorfija yjaja”, za koje smo veé videli da simboli’e isti entitet. Pored ,usta” i jaja", ideju_,Primordijalnog Jedinstva" simbolise i ,sfera", za koju Cara Kade da je savrSeni primer saviadljivog beskraja”.# Treba dodati da je u alhemfjskoj terminologiji, ,zlato” atribut tog 2 Hermes Trismesist, fragment 28, po verzi}i Festuilera, Pariz, 1964. Oval igraz asocire test alhemijsht izaz da se evo .Veliko Delo” stvara samo, rakama’ ‘Tristan Cara: Nota 0 ernatkoj umetnost, op. cit. ® Po Jullus Bvela: op. oi, Tristan Cara: Manifest 0 slabo} Ljubavt + gorko} Yubset, op. ct. % Tristan Cara: Nota 0 ernccko} poezitt, Sic, Pariz, novembar 1918, Ezoterija | istoriiske evangarde a jaja”, kao opSti znak ,.Primordijalnog Jedinsiva”. 1 upravo o tom ee eae ‘govori Cara u tekstu 0 Reverdiovem Le Voleur de Talon: ,Epizode su brifljivo zaodenute u_nepoznatu substanciju. {| protivnom, sukob elemenata bi bio suvige brutalan. Ali, u alat- nom jaju gori teZak Zivot”. Drugim retima, Cara hote da kate, Kako Je alhemijski smisao dadaistitkog dela skriven, jer bi otleriée bilo ,brutalno”, u smislu sudara ezoterijske 1 eksoterljske sfere Janja, ali da ne treba misliti kako je zbog toga ezoterijski Givot lak jer je poiteden upliva spoljnih uticaja; u alhemijskom ata- nord, u ,zlainom jaju” zaista ,gori tezak Zivot”. U svetlu ezoterijskog matenja ,,supremne tatke", 0 Kojoj Ge govoriti i Breton," postaje jasan i ",pozitivni” program Carinog Gedaizma: ,,Fiksirati tatu u ‘kojo} sw’snage koncentrisane, iz koje {avire formulisani smisao, nevidljivo zrefenje substaneije, pricodne relacije ali skrivene i istinske, éedno, bez objainjenja’. ‘Obilje clemenata Materije, koje sreSemo u drugom, ,,afirma- ftivnom” delu Carinog dadaisti¢kog opusa, evocira upravo znataj Koji Materija ima u svim ezoterijskim, te poscbno alhemijskim inama htonskog porekla, jer je po Eliadu, alhemija rodena fa flu prvib, misterijsich i ritualnih iskustava’ Materije, ade je Zovek ,otkrivao moé menjanja modusa bia Substancije”.® U sus- j alliemijska doktrina smatra da je proces transformacije Mate- tije u Zlato, tokom kruinog procesa reintegracije ,.Prvobitnom Jedinstyu” — neminovan, ali on Zeli da taj proces vebtatki ubrza, kako bi ,,zlatno stanje” doziveo za zivota Otuda alhemljska ope- Tacija oponasa, ali u skraéenom obliku, vremensici saZe!om, osno- vne Prirode. Otuda alhemijsii traktati stalno_ponavljaju sti savet: da treba slediti, oponaiati Prirodu. Zato i Cara govori © ,razumevanju, prilagodenom materiji koja se preobrazava"®* T kada pie: ,projektuj svoju viefju raja u pakao, i obrnuto; nema deg svetog (jer) sve je bozanska esencija’™ — teSko je poverovati Tau takvu misao nije sugerisala Guvena alhemijska Tabula ema- ragdina:"... Uspni se od Zemlje prema Nebesima. I spusti se po- Fulan care: Pier Reverb ior ot i a * Sarmatranje eroteriskog sratenja supremne tate" w tem nologli Btetons, ‘ide! koe Migel Karude: amare Breton et les données fonda- ‘Meniales du rurréaiame, Pact 1980. " Tristan Cara: Note o crnatkoj poeziii, op cit. “Mirta Eliade: Foryerons et Alchimistes, Pariz 1956. ® Tristan Cara: cit. sw Tristan Cara: Rr Hulsenbek: Pritres fantastiques, u Deda, br. 3, Cit aj 19182 Delo novo na Zemlju, i ujedini u scbi snage rajskih i paklenih stvari. ‘Tako Ge dobiti slavni sjaj svog univerauma, 1 sva tama Ce se oko tebe rasuti”. Zadnji stav Care je posve logitan, jer tamo gde je sve ,bozansko", otito nista ne mote biti ,sveto”, Jer Je sveto samo ysurogat” il odraz ,bozansicog”, dakle izvan eminentne sfere ,,bo- Zanske esencije”. U alhemijskoj simbologiji, figura obrnutog drveta oznatava uspeh prve faze, solve; alhemisia je dosao do Korena sveta, te pose- Seno stablo odgovara tinu coegula, odnosno pozitivnoj kvalifilaciji materia prima u terminima alata. Odjek tog drevnog htonskog sim= bola, nalazimo i u Bhagaved Gita, gde pise: ,Govore 0 veinom svetom drvetu, kao onom (érvetu), koje ima grane dole a korenje gore... i onaj ko ga (tako) poznaje, taj poznaje Vede”. U Carinoj Yeraiji, isto glast: ,.spod kore oborenih stabla, trazim portret budu- Gh stvari, snage, { mozde, u kanalima, Zivot veé natiée tamu gvo- da i uglja”.* Konaéno, svaki bi alhemista potpisao sledeéu morfologiju Pri- rode, koju Cara opisuje povodom Hans Arpa: ,Svaka stvar ui prirodi sadrii skrivenu jasnoéu svoje orgenizacije, isikanc od veza koje su ujedinjuju kao porodice Iunarnih svetlosti; centar jednog tovka koji bi se okretao do beskraja, sfera vezuje njenu slobodu, njenu konaé- nu egzistenciju, apsolutnu, za bezbrojne, Konstruktivne zakone”.! Za razmatranje alhemijske inspiraclje dadaizma, zmatajno je i Carino razlaganje imena ,Maldoror”, koje se moze titati i kao yzlo uiasa", ali i kao ,zlatha bolest”,’ odnosno ,zlatna groznica’. Udvajanje reti ,zlato” u ,Maldoror”, ukazuje na jedno supremno, alhemijsko a ne obitno zlato, te Cara ka%e: ,Zlo alata lata, zlato Je slomilo smrt” Ako podsetimo da realizaciia alhemijskog zlata ‘znadi realizaciju besmrtnosti, biée i potpuno jasan smisco izraza da je zlato ,.slomilo smrt”, ‘Treba ukazati i na magijsko poreklo dedaistitkih poczija, styorenih besmislenim redanjem reti ili stvaranjem potouno novih, nefuvenih rei. Veé 1115 godine pre nove ere, egipstski sveitenici su do8ii do zakljutka da se boZanstve moze dozvati samo izgovars- njem besmislenih, neguventh revi, jer ,nadljudsko” ne moze biti dozvano Ijudskim jezikom. U drugom smislu, te besmislene poezije su bile i imitacije mantra, dakle u evokativno-magijskoj funkeiji, ‘Tristan Cara: Note 0 poeziji, op. cit. © Tristan Cara: Nota o umetnosti: H. Arp, op. eit. Tristan Cara: Wate 0 grofu Lotreamonts, ili urlik, w Littérature, Parle, mart 1922. Ezotortia { istoriske avangarde 2 ‘9 Semu sam Tristan Cara pruia nedvosmisleno svedoéanstvo: ,,Po- Jazilo se od pretpostavke da su se reti mogle ogoliti njihovog nepo- 1g matenja, da bi se omoguéilo da deluju, u poeziji, iskljuzivo uw funkelji evokativnih moti, po magijsklm principima, isto tako feiko shvatljivim, kao Sto i tetko iskazljivim. Analogije tog postupka sa onim superpozicije slika 1 sa ulogom Kou imaju reti u ne-uslov~ Yjenom miiljenju, za nas su bile evidentne, premda to nikad nismo jasno formulisali: Gadila nam se i sama ideja da prutamo objainje- inja, jer je Dada bila spiritualna diktatura"™ ‘Na kraju ovog dela izlaganja, moramo primetiti kako je veoma fudno da dosad nije primeéena duboko konzervativna, nostalgiina osnova dadaizma, { to ne toliko u smislu izlozenih ezoterijskih inspi~ yacije, veé upravo u smishi pukog i svimadostupnog, estetskog Tazmatranja. | u tom pogledu, Cara je bio veoma jasan: na planu tumetnosti, delovanje faze solve se odnosilo samo na svet koji je tusledio petnaestom veku; trebalo je ponovo graditi katedrale: ,.Mi hoéemo da nastavimo tradieiju crnaéke umetnosti, egipatske, vizan- tijske, gotske i da u nama unistimo atavitki senzibilitet, k sleden od odvratne epohe, koja je usledila petnaestom veku Raditi, svi zajedno, anonimno, na veliko} Katedrali Zivota, koju pripremamo; nivelisati ljudske instinkte, koji 6e, ako se stavi suvise ‘Yeliki akcenat_na personalnost, poprimiti babilonske proprocije zla Seinizma’.s5 U tom ideslu ,anonimnosti” i ,nivelacije instinkta” fe ,depersonalnosti" nije teSko prepoznati one iste ideje koje je ispo- vedao teozofizam Mondriana i veoma je udno da se niko od isto- ritera moderne umetnosti nije zatudio pred Cinjenicom da su dva, posve antitetigka pokreta kao Sto su dadaizam i ,neoplasti- lzam” De Stijla, odrZavali veoma tvrste veve i saradnju, Ta veza je, u syetlu izlozenog, posve razumljiva: destruktivni dadaizam — Konstruktivni De Stijl: solve-coagule. Uzgred reveno, i tu fascinaciju Care katedralama, treba po- ‘smatratl ne u hriSéanskom, vet u ezoterijskom kontekstu, Jer { danas ‘traju polemike revandikacija, od masona, koji podetak svoje mo- deme istorije vezuju za katedrale 1 korporacije ,,slobodnlh zidara”, do divulgatora alhemijske doktrine, poput Fullkanelia, koji u kete- prepoznaju. spomenik alhemijske simbologije.** Carina vVizija_,velike katedrale Zivota”, koju treba svi zajedno i ,,anonimno” ‘“ Tristan Cara: predgovor 2a Dada Painters and Poets, op. cit. Pier Reverdi, itd. op. cit. “ Fulkaneli: Le mustére des cathédrales, Pariz 1964.» Delo da pripremaju i stvaraju, inspirisala je i dadaistu Svitersa ,,izu- mioca tehnike Kola#a”, u okviru ,,istorijskih avangardi” koji je, po retima Verner Hafimana, ,hteo da sagradi jednu katedralu ‘sa stvarima i za stvari (u sivari, od dubreta; prim. D. K), provevsi Bitay Zivot u tom radu’? U_stilu ljupke tupavosti, svojstvene kategoriji ,,kunstistori- Gara”, Verner Haftman nam ispoveda svoje odusevijenje tom kate- Gralom od dubreta: ,Zaista je magitno da jedan tovek, opsednut Sarobnoséu stvari (pet je u pitanju eufemizam, jer su te ,stvari” — dubre; prim. D. K) u jednoj vrsti nesvesne religioznosti hoe da to evocira i prikaie kroz arhitektonsko delo” No, da bi se shvatilo o kekvoj ,katedrali” je ret, nije potrebno 486i dalje od upravo istog Haftmanovog teksta: ,Unutrainjost (kate- Grale) je toliko puna otpadaka da nije ostalo mesta za Ijude”. Da bi se shvatila ,magignost” tog dela, dovoljno je osvmuti se oko sebe i videti svet koji je najavila ta dadaisticka ,katedrala”: svet pre- pun dubrista, sav smrvijen procesima razaranja, procesima solve, svet u kome zaista ,nije ostalo mesta za Ijude”. Sto se tide ,ano- nimnosti” i, nivelisanja ljudskih instinkta”, to vise nije ideal veé Ginjenica, okrutna, planctarna Uinjenica fenomena koji je neko taéno definisao kao ,epohu masa” ili ,usamljene gomile”. Kao sto je lucidno primetio Hans Zedlmaje, ,savrSenu nadrealistigku arhi- tekturu je stvorio totalni rat: zar ima nadrealnijih slika od slika razorenih gradova?”.® I kao po neko planu savrene montaze Kontrapunkta, dok su bombe po Evropi ostvarivale nadrealistitie vizije, Breton je po livadama Moksika skupljao eveée i leptire. ‘Ukazivanje na ezoterijsko-alhemijsku inspiraciju nadrealizma mote zatuditi neupucene, jer su poznali Bretonovi napori u smislu verivanja nadrealizma za marksizam. U pogled ezoterijsko-alhe- mijske suStine nadrealizma, sam Breton je medutim pruzio veoma jasne i nedvosmislene dokaze; u Drugom manifest nadreatizma on ‘eksplicitno oznatava cilj nadreelizma u terminima ostyarenja alhe- mijskog ,,Primordijalnog Androgina”, u kome se pomiruju suprot- nosti (muSko-Zensko): ,U stvari, ovde, kao i na drugom mestu, u pitanju je neophodnost. rekonstrukeije Primordijalnog Androgina, (© kome govore sve (sic!) tradicije, neophodnost njegove inkarnacije kroz nas, kao neSto supremno pozeljno i opipljivo” : Verner Hattman: Meterel im 20, Jahrhundert, Minhen 1954, Hans Zedimsjr: op. eit. © andre Breton: u Les Manifestes du Surréalisme, Pariz 1969. Exoterija i istorijske avangande a Ako se ima u vidu poreklo ideje ,,Primordijalnog Androgina” kao jecnog pokulaja asimilacije patrijarhalne kulture osvajata, od strane htonske i matrijarhaine kulture starosedelaca Mediterana pod vidom pomirenja, dije je tedite ofigledno na Zenskom principy, onda je jasna i Bretonova pohvala ,zeni”, neposredno povezana za androgini ideal: ,,Zena je ta kojoj pripada slava, bilo da je ona Sofija fon Kun, Diotima, Ketjen fon Hellnron, Aurelia, Mina de Vangel, ,crna’ ili bela’ Venera, ili Eva iz Pastirove kolibe .... U nad- realizmu, Zena je voljena i siavijena Keo veliko obe¢anje, ono koje ostaje i nakon odrianja obeéanja”. Taj ideal androginosti delili su i ostali Hanovi Bretonove ‘grupe sa takvom vehementnoséu da je to kod ,profanih” i neupu- €enih izazivalo podozrenja u smislu Komoscksuainog smisla nadrea- izma, te je jedan Pol Klodel izjavio: ,,Za mene, nadrealizam ima jedan jedini smisao: pederski'’. Takve nesporazume mogle su, pored ‘ostalog, izazvati 1 veoma brutalne transpozicije ideala androginosti od jednog Krevela ili jednog Desnosa. Prvi isti ideal transponuje U idealni maskenbal: ,,Muskarel? Zene? To se vi8e ne zna!”;”° drugt od kreveta pravi oltar realizacije endrogina, gde se ,,dva muskarca bez predaha bore, naizmeniéno se podajuti jedan drugom’ Daleko Su otmenije Eliarove transpozicije: ,U bolu, u radosti, bili smo Jecno. Ista boja, isti miris, isti ukus, ista strast, isti odmor, ista TavnoteZa. Grito’ sam te, griila si me, grlio sam se, grlila si se, ne ‘znajuti ko smo”; ili: ,,Mnogo sam oplakivao; Ijustura je praza, jet nismo mogli da budemo drugo do dvoje”."® Na drugoj strani, u dadaizmu, ideal ,Primordijalnog Andro- gina” je bio ezemplificiran DiSanovim docrtavanjem brkova Mona Lizi, te u pogledu potpuno alhemtijsko-ezoterijskog znagenja njego- % Rene Krevel: Mon corps et moi, Pariz 1925, % Rober Desnos: Lo liberté ou "amour, Pariz, 1962. Uzgred reteno, Ksavl- Jer Gotje poavorno razmatra veru nadrealtzma i seksa, zaKljucujuci da Je ‘finitet nadrealista prema pederastiji nepobitan (J Surréclisme et serualié Pariz 1971). Ipak, moramo upeznati éitaoea da ov studiju rasmatra sa odre- onom dozom reserve, jer je pozasta foministitha pristramost njenog autora, W priligno} meri iskrivila perspektiva, dovodet! do diskutabilnih zakijutaka, % Pol Eliar: Ombres u Une lecon de moral, Pariz 1953. 3 Pol, Bliar: De Vhorizon dun homme a Uhorizon de tous, u Poemes politiques, Pariz. 1948. U pesmi Liemoureuse (a Capttale de la douler, 2900, Ellar jasno sugeriSe ideju da je Ifubliena Zena upravo sam subiekt Liu- Davi, odnosac da je subjekt Wubavi jednak objektu Yubavi: Ona ima oblik ‘mojth uly, ona ima boju mojih eBiju, ona sew moju senku stapa””Delo vog celokupnog opusa upucujemo na izvanredno temeljnu studiju njegovog prijatelja Arturo Svarea. No, ukazavsi na ,,Primordijalnog Androgina” kao supremni , takes, da narodna-eziaka Uskrs fo aj odnos simbollama praznika sa uskrsnuéem.“ Delo Futanat el-Mekkiyah (Otkrovenje Moke) Mohidin ibn Arabia, s dru- ‘ge; dakle dela koja prethode Danteovo} poemi za oko osamdeset go- dina, te zakljutuje da su samo te analogije brojnije od svih koje su Komentatori uoéili izmedu Danteovog dela i literatura svih ostalih zemalja."® Evo primera: ,U muslimanskoj legendi, vuk i lav prepre- éuju put hodotasniku, kao Sto pred panterom, lavom | vukom, ustupa i Dante. Nebo Danteu Salje Virgilija, a Mohamedu Gavrila; tokom putovanja obojica zadovoljavaju radoznalost hodotasnike. U obe le- fende, Pakao je najavijen istim macima: besna buka, huk vatre. . ‘Arhitektura Danteovog Pakla je odlivena po uzoru na arhitekturu muslimanskog Pakla: obe su gigantski levak, obrazovan od serije spratova, stupnjeva ili kruznih stepentka koji se postupno spuStaju do dna zemlje; svaki od njih sadrai po jednu kategoriju greinika, Bije se krivice i kazne uvetavaju sa sve nizim { nizim krugom, Svalsi sprat je podeljen na razne druge, namenjene raznim kategorijama gresnika; konaéno, oba Pakla se nalaze ispog grada Jerusalima. .. Na izlazu iz Pakla, da bi se protistio i tako mogeo uzdiéi Raju, Dante se podvrgava trostrukom prodistenju. Isto trostruko prodiséenje Zisti Gude iu muslimanskoj legendi: pre ulaska u Nebo, one su potopljene 1 vode tri reke koje napajaju Avramov vrt... U obe legende, arhi- tekture nebeskih sfera kroz koje se vr8i uspon identi¢na je: u z- visnosti od zasluga, due blazenih su postavijene u devet nebesa, te se na kraju, sve one ujedinjuju u Nebeskom ili poslednjoj sferi. . Kao sto se Beatrite povlati pred svetim Bemardom, koji vodi Dantea u poslednjoj etapi, tako i Gavrilo napusta Mohameda pred ‘tronom Alaha, gde Ge ga privuci jedna blistava girlanda.... I finalna apotesza oba uspona je ista: oba putnia, uzdignuta do bozje pri- sutnosti, opisuju nam Boga kao izvor blestave svetlosti, okruZenog Sa devet koncentriénin krugova, stvorenih zbijenima redovima bez- brojnih andeoskih duhova Koji zraée svetlost; jedan od redova naj- bith izvora je red Kerubina; svaki krug okruzuje nevosredno in- feriorni Krug, i svih devet se beskonaéno okreéu oko bozanskog entra... Pakleni spratovi, astronomska nebesa, krugovi mistitne tute, andeoski horovi koji okruzuju izvor bozanske svetlosti, tri Kruga Koja simbolizuju trojstvo, uzeti su, od reti do ret, od Mo- hidin ibn Arabia"? Miguel Asin Palasios: La Escatologia musulmana en la Divina Co- media. Madsid 1919, — Cf. Blole: Lee Sources orientales de la Divine Co- ‘medie, Pariz 1901. ie Ar Keabaton: La Divine Comédte et TYslam, w Revue de VHistoire det Religions, 1920; ovaj Glanak sadrii rezime Asin Palasiosoveg rade. Ls Danieov ezoterlzam “ :: Takve koencidencije, do izuzetno preci# TMH slutsjne i'm imame'manoge redloge de sobaee oe oe Bake 4aisia inspiriseo spisima Mohidina; ali, kako th je upoznao? Smatra da je moguéi posrednik bio Bruneio Latini, keji je boravio u Spa- mijij ali ta hipoteza nam ne izgleda zadovoliavajuta. Mohidin je r Spaniji, umro je u Damasku; s druge aa ‘weenie su bili rasut po colom islamakom eee ji i Egiptu; konatno, malo je verovatno da je n Be ai ee tres Sterns eal, stvari, Mohidin je bio neSto veoma razlitit lo Bee ir eh efor ‘erovaino ne poznaje, jeste da je u islamskom ezoterizmu, Mohidin ibn Arabi, nazvan Esh-Sheith el-akbar, ito se reéi: najveéi duhovni Waite, Usitelj por excellance, da je njegova doKtring sustinskt Bisto . i ee _annogi seal inicijatorski redovi islama, medu najvidi i najzatvoreniji, neposredno potitu = SR a ea oa ae hhidina, takve organizacije bile u vezi sa viteskim Redovima 1, po fama, tako se i moze objasniti konstatovani prenos; da je bio druk ik je Dante upoznao Mohidina ,,profanim" putevima, zaSto ga ‘he bl imenovao, ka0 Sio je imenovao eksoterijske filozofe islama, Avicenu i Averoa?*! S druge strane, priznaju se islamski uticaji na Poreitlo rozakrojcerstva, na to aludiraju navedena putovanja Kri- ijana Rozenkrojea po Istoku; ali, kao Sto smo vet reklf, realno po- rozekrojeerstva poéiva precizno u viteskim Redovima, te su a U srednjem veku, formirali istinske intelektualne veze Istoka Moderni zapadni Kritiéari, koji ,noéno ” fode _kritigari, koji ,noéno putovanje” Mohameda fa jodnon manje-vibe poetskors legendor, pretendult de te la nije posebno islamska i arabska, veé da vodi poreklo iz Js Pabto se prife o slignom putovanju nalazi u maxdestitko} miisk Arda Vira] Nameh.® Neki misle da treba iG jo8 daljo, do » ie se u bramanstva i budizmu stete mnostvo simbolitkin fealisitin stupneva egristencje pod eblikom jednog skups hi- Jerarhijski organizovanog Neba i Podzemlja; a neki ak smatraju da ~* inyerno, rv, 143-144 = Dy i a a hiudes aur Histoire religieuse de VIslam, u Reoue de Ut-6 Delo je Dante mogao pretrpeti neposredno indijski_utieaj® Za one koji lu svemu tome vide samo ,literaturu”, taj nagin razmatranja stvari je razumljiv, premda je priligno tesko, i sa istorijske tatke gledista, prihvatiti ideju da je Dante mogao poznati nesto od Indije bez arap- skog posrednistva. Ali za nas, te slignosti ne pokazuju drugo do jedinstvo doktrina sadréanih u svim tradicijama; nema niteg izne- adujuéeg u tome da svuda nalazimo izraze iste istine, ali, upravo da se ne bismo iznenadili, treba na prvom mestu znati da su u pitanju isting, a ne manje-viSe arbitrarne maStarije. Tamo gde nostoje samo opite slignosti, nema mesta zakljudivanju u terminima neposredaih veza; to zakljutivanje nije opravdano, asim u slutajevima gde su iste ideje izrazene u istom obliku, a to je upravo sluéaj Mohidina i Dantea. Izvesno je da je ono Sto nalazimo kod Dantea U savrseno} saglasnosti sa induistitkim teorijama i kosmitkim svetovima ili cik- lusima, ali to, ipak, nije odeveno u prave induistiéke oblike; te sag- Iasnost nuéno postoji u svim onim keji imaju svest o istim istinama, bez obzira na nagin realizacije saznanja. U pogledu simbolizma brojeva u Danteovom delu, na8li smo veoma interesantne indikacije u radu profesora Rodolfo Beninia, premda on ipa nije izveo sve zakljutke koje one izgleda implicira- ju. Istina, taj rad je istrativanje originalnog plana Inferna, predu- Zeto sa_namerama pre literarnog karakiera; ali Konstata~ cije Kojima vodi to istrativanje imaju, u stvari, daleko veti znagaj Po Beniniu, za Dantea postoje iri para’ brojeva simbolitke vrednosti par ercellance: 3 i 9, 7 1 22, 518 i 666. Kad su u pitanju prva dva broja, nema nikakvih teSkoCa: svi znaju da je opsta podela poeme tripartitna i veé smo objasnili duboke razloge: sa druge stra- ne, veé smo podsetili da je broj 9 Beatritin broj, keo Sto se vidi u Vita Nuova. Taj broj 9 je neposredno povezan sa prethodnim jer je ® Andelo de Gubernatis: Dente e 1indls, u Glorncte della Socteta asiatien Hallena, tom Ill, 1889, str. 319; Le type tudien de Lucifer chez Dante, u Actes du X° és des Orientalistes. U danku koji smo citirall, Kabaton ukazaje da je ,Ozinam veé nazro dvostruki, islamski 1 Indijsl utica} Koji Je Dante pretrpeo” (Essai sur le philotophie de Dante, sts. 108 {'sledeés}; ali, moramo reéi da nam delo Ozanama, uprkes reputeciji koji utiva, fagleda imzeino povrino. ‘u Per lo restitusione della Cantien dellInferno alla sua forma pri- rmittva, u Nouvo Patio, septembar—novernbar 1921, str. 506-522, Danteov ezotertzam a njegov kvadrat, te se moze nazvati trostrukim trojstvom; to je broj andeoskih hijerarhija, dakle broj Nebesa, kao i paklenih krugova jer postoji izvesni odnos obrnute simetrije izmedu Nebesa i Pod: zemlja. U pogledu broja 7, koji nalazimo posebno u podelama Cisti- Ista, sve tradicije se slazu da ga smatraju isto tako svetim brojem, te ne smatramo korisnim nabrojati sve njegove primene; samo éemo podsetiti, kao na jednu od glavnih, na razmatranje sedam planeta kkao osnova mnoitva analognih korespondeneija. Broj 7 je veran za 22 zbog odnosa prema 22, Koji je priblizan izraz odnosa obima prema pretniku, tako da skup ova dva broja reprezontuju krug, Koji je savriena figura za Dantea, kao 1 2a Pitagorejce (te i sve podela sva- kkog od tri sveta, imaju kruini oblik); takode, 22 objedinjuje simbole Ava od ,elementranih pokreta” aristotelovske fizike: lokalni pokret, predstavijen brojem 2, i pokrret alteractje, predstavijen brojem 20, kao Sto to Dante objaSnjava u Convito.* Za ovaj poslednji bro}, to su Beninieve interpretacije; premda priznajemo da su one cavrione ispravne, tpak moramo re¢i da nam taj broj ne izgleda tako funda~ mentalan, kako to on misli, ida nam on izgleda nadasve derivatom drugog broja, koji isti autor eitira uzgred, premda on ima, u stvari najveéi znaéaj: to je broj 11, &iji je samo umnoienik broj 22. Na tome treba malo insistirati, rokli bismo, prvenstveno 2bog toga Sto nas je taj propust utoliko vise izenadio kod Beninia, jer se Sitay njegov rad osniva na sledeéem opaéanju: u Infernu, vei deo potpunih scena ili epizoda, po Kojima su podeljena razna pe- vanja, sadrie taéno jedanaest ili dvadeset i dve strofe (poneka samo eset); takode, postoji izvesni bro} preludija { finala sa sedam strofa; a ako te proporeije nisu uvek odréane netaknute, to je zato ito je originalnt plan Inferna bio kasnije izmenjen. U takvim uslovima, zaito broj 11 ne bi bio vazan za razmatranje kao i broj 22? Te dva broja su povezana i u dimenzijama krajnjih ,.jama” éiji su obimi 11 4 22 milje; ali 22 nije jedini umnozenik broja 11 koji deluje u poemi. Postoji i broj 33, broj pevanja po kojima se deli svaki od ri dela; samo Inferno ima 34, ali je prvo pevanje prevashodno jedan ‘opSti uvod koji Kompletira broj 100 skupa dela. S druge strane, kada se zna Sta je 2a Dantea bio ritam, moze se shvatiti da nije sluéajno Sto je on izabrao stih od jedanaest silaba, to se isto moze reti za strofu od tri stiha koja nas podseéa na trojstvo; svaka strofa ima 33 % Treéi clementami pokret”, pokret rasta, raprezentovan je brojem 1000; zbir ti ‘simbolitka broja Je '1022, Koji, pe retima Dantea, ,mudracl Egipia” smatraju brojem trajaih evezda,8 Delo silabe, kao Sto i kompleksi od 11 i 22 strofe, o demu je bilo reti, sadr~ 2e 33, odnosno 65 stihova; razni umnozenici broja 11 koje ovde na-~ Jazimo imsju posebnu simbolitku vrednost. Dakle, nije dovoljno ograni€iti se, kao Sto to Eini Benini, na uvodenje brojeva 10 i 11 iz~ medu 7 i 22 da bi se formirao ,,jedan tetrakord, koji ima daleky slitnost sa grékim tetrakordom”,"i éije objainjenje izgleda prilitno: eudno. U stvari, broj 11 reprezentuje maéajan deo simbolizma iz vesnih inieijatskih organizacija; u pogledu njegovih umnozenika, podsetiGemo samo na sledeée: 22 je broj slova jevrejskog alfabeta i za se Kakav on znataj ima u Kebali; 39 je broj godina zemaljkog Zivota Hrista, koji se ponovo sreée u simboligkom dobu_masonskog Rudinog Krsta i koji je, takode, broj stupnjeva skotske Masonerije; u arapskom, 66 je totalna numeriéka vrednost Alahovog imena, a 99 Je broj osnovnih bozanskih atributa po islamskoj tradiciji; bez sumnje, mogle bi se nabrojati i mnoge druge reference. Izvan razli- Gitih matenja koja moze sadréati broj 11 { njegovi umnozenicl, Dante ga upotrebljava kao pravi ,,znak raspoznavanje” u najuzem smistu tog izraza; i, po nama, upravo u tome podiva precizni tazlog izmene koju je Inferno morao pretresti posle prve redakcije, Medu motivima Koji su mogli navesti na takvu izmenu Benini razmatra izvesne promene hronoloskog i arhitektonskog plana dela, koji su bez sumnje moguéi, ali nama ne izgledaju évrsto dokazani; on na- vodi i ,.nove éinjenice, o kojima je poeta hteo da vodi raéuna u siste- ‘mu prorovanstva”, i nama izgleda da se upravo tu on priblizava istini, narodito kada dodaje: ,,Na primer, smrt pape Klementa V, 1314, kada je Inferno u svojoj prvo} redakci}i trebalo da bude zavr- sen’. Zaista, pravi razlog, po nama, zavisi od dogadaja koji su se desili izmedu 1300. i 1314. godine, Sto Ge reéi: unistenje Templarskog Reda | razlitite posledice;* s druge strane, Dante nije mogao izbeti ada ne ukaée na te dogadaje, te kada Ugo Kapeto prorokuje zlozine 7 Interesantno je razmotriti niz sledeéih datuma: 1907. godine, Filip Lepi, u dogevoru a papom iclementom V, hapsl Vellkog Majstora 1 najugled nije Slanove Tamplarskog Roda (ematra ee: njih sodamdesct dvoje, Bo jo, fakode, simbolitkt bro}); 1908. godine, Henrih ed Luksemburga je lzabran 2a Imperatore: 1312. godine, Templarse! Red Je tvaniéno ukinu; 3338; godine, Imperator Henrih VIT umire misteriomo, bez sumnje olrovan; 1814. gocine petinje mugenje ‘Tomplara i proces koji je trajao sedam godina; iste godine, fumiru kralj Filip Lepi i pape Klement V. Danteoy ezoterizam CI Filipa Lepog, 1 nakon sto je govorio 0 uvredi koju je ovaj naneo pHristu u njegovom namesniku”, nastavija u sledetim terminima2* Veggio il nuove Pilato si crudele, Che cio nol sazia, ma, senza decreto Porta nel Tempio le cupide vele. I, 8to jo vile iznenaduje, sledeéa strofa® sadrzi, u pravim terminima Nekam Adonai iz Kadosh Templari: O Signor mio, quando sard io lieto A veder la vendetta, che, nascosta, Fa dolce Vira tua nel tuo segreto? To su upravo te nove Einjenice” 0 kojima je Dante morao voditi rafuna, i to zbog’ motiva razliitih od onih na koje se misli kada se ne poznaje priroda organizacija Kojima je pripadao, Te or- ganizacije, koje su poticale iz Templarskog Reda i koje su morale okupiti deo njegovog nasleda, bile su prinudene da se jo8 brizijivije skriju nego pre, narodito posle smrti njihovog spoljnog vode Henriha VIT od Luksemburga, Gije Je sediste, po anticipacifi, Beatrite poka- zala Danteu na najvigem Nebus* Gd tada je bilo’ oporiuno skriti wenak prepoznavanja” o kome smo govorili: podele poeme, gde se Purgatorio, XX, 01-03. Po Dantou, Fllipa Lepog polrefu tvrdiéluk 1 pohlepa; modda postoji daleko uba veza nego sto se pretpostavila lzmedu ove dve Cinjenice za koje se ckrivijuje ta) Kral): unistenje ‘Templarskog Reda i izmena monete. (Za podrobnije razmatranje Genonove Koncepeile monete, videti u Rene Genon: Le Regne de le quontité et les signes des Temps, Editions Gallimard, ‘Pariz 1045; prim. prov). Purgetorio, XX, 94-06. ® U Jevrejskom, ‘te reti mate: ,Osveta, © Gospodel”. Adonai treba Drevesti doslovno sa mo} Gospode”, upravo tako Je preveden i Danteovom '® Paradiso, XXX, 124—148. To jo period u kome ee govori o ymana- stiru belih Stola”. U pitanja sa organizacije koje su za locinka imale ret Alri (drug! prin prev), 2 Sto Aru (Dante herdtique, revolutionnaire et Socialiste, str. 221) ovako’interpretira: Arrigo Lucemburghese, Teutonico, Ro mano Imperatore: mislimo da je re8 Teutoniea netatna i da je treba zameniti Sa Templare. Istina, mora da je pestoj2o naki odnos izmedu ‘Templarskog Reda { Toutonskih Vitezsva; nije bez razloga ito av oba reda stvorena skoro simul- temo: prvi 1118, a drugi 1128, Aru pretpotsavija da ret Altrl moze biti interpretirana na isti natin i u Jednom periedu Dantea (Inferno, IX, 9), da se | ret Tal (ta}. prim. prev), kojui nalazimo u istom delu (VII, 136 1 IX. 8, moze Prevesti sa ‘Teutonteo Arrigo Lucemburghese50 Delo broj 11 itsiceo jasnije, morale su biti ne ukinute, ali manje vid- jive, na nagin da mogu biti pronadene samo od strane onih koji su znali njihov razlog postojanja i znagenje; i ako se ima u vidu da je proilo Sest vekova pre nego sto je njihovo postojanje javno opazeno, treba priznati da su Danteove predostroznosti bile dobro pripremijene { efikasne.* S druge strane, promene koje je vréio na prvom delu svoje poeme Dante je iskoristio da bi uveo nove refereneije ka drugim simboliékim brojevima; i evo Sta kaze Benini: ,.Dante je tada za- mislio da reguliSe intervale izmedu prorofanstva i drugih vainih perioda poeme, na takav natin, da ovi poslednji reciprotno odgo- varaju, nakon brojeva odredenih stihova, a koji su naravno izab- rani medu simboliékim brojevima. Sve u svemu, jedan sistem kon- sonanti i ritmi8kia perioda bio je zamenjen drugim, ali daleko slo- Zenijim 1 tajnijim, Kao Sto dolikuje jeziku otkrovenja Kojim govore oni Sto vide buduénost. Evo kako se pojavljuju Guveni brojevi 515 4,668, kojih je puna trilogija: 606 stihova odvajaju prorotanstvo Ciaka ed Virgilijevog, 515 stihova odvaja proroganstvo Farinata od Giakovog; 666 stihova razdvaja prorotanstvo Bruneto Latinia od Farinatievog, te 515 stihova odvaja prorotanstve Nikolo-a IIT od meser Brunetovog". Brojevi 515 i 698, koji se tako pravilno sme- njuju, u Danteovom simbolizmu se suprostavijaju jedan drugom: zna se da je broj 666 u Apokalipsi ,,broj zveri” i da je on urodio bezbrojne, esto fantastiéne raéune, da bi se otkrilo ime Antihrista, &iji je on numeriéka vrednost, ,,jer je taj broj, broj éoveka”* za- tim, u prorotanstvu Beairiée, broj 515 je eksplicitno najavijen kao broj sa znagenjem krajnje suprotnim od prethodnog: Un cinque- cento diece e cinque, messo di Dio...” Misiilo se da je 519 isto 8t0 i misteriozni Veltro, neprijatelj vutice, koja je tako identifikovana sa apokalipti¢nom zveri;** takode, pretpostavijalo se da su oba sim- bola oznaavala Henriha od Luksemburga."* Mi ovde nemamo na- ® Broj 11 je dio sa¢uvan u ritual 33 stepena Skotske Masonerije, gde Je upravo povesan 7a datum ukinuéa Templarskog Reda izratunat po’ ma- aonakoj, a ne protano} er ® Apokaiépss, XIIL, 18. & Purgatorio, XXXUT, (8-44, % Inferno, 1, 100—111. — Zna se da Je vutica prvoblino bila simbol Rima, ali Je u imperijalno} eri zamenjena orlom. E. D, Perodi: Poesia ¢ Storia nella Divina Commedia. zy Danteov ezoterizam 3 a diskutujemo znatenje Velira* ali ne verujemo da u tome treba videti aluziju na neku odredenu lignost; po nama, u pitanju je samo jedan od aspekata Danteove generalne koncepeije Impe- pie? Zepazivii da se broj 515 u latinskoj transkripeiji pise DXV, Benini interpretira ta slova kao iniciale koji oznatavaju Dantea kao Fristovog Veltra: Dante, Veltro di Cristo; ali ta interpretacija je fauzetno nategnuta, a zatim, niSta ne potkrepljuje pretpostavku da je se Dante Zeleo identifikovati u tom ,,Bokjem poslanileu”. U stvari, @pvoljno je izmeniti redosled numeritkih slova da bi se dobio DUX, dakle termin Dux, koji se razume bez objainjenja;® dodaéemo bir brojeva 515 opet daje bro} 11:" taj Dux moze biti, ako se zel ii Henrih od Luksemburga, ali, u istom smisiu, to moze biti svaki drugi voda koga su iste organizacije mogle izabrati za realizaciju ‘svojih ciljeva u socijalnom poretku, Sto éak i Skotska Masonerija ‘omnafava u teriminima ,dominiona Svete Imperije”.? M Veliro jc pas levrijer 1 Aru sugerife mogutnost neke viste igre reli izmedu reti cane (pas, prim. prev.) 1 titule Khan, koju su Tatari davali ‘Syojim vodama: tako 1 ime kao to Je Can Grande dela Scala, ime Dantzovor moze imati dvostruko znatenje. Ova asocijacija nije nemoguéa jer Seperate evnes sinbations ‘cnoranoe ‘Tsetse not; dolatene * jericima, Koren ‘ean ili kan znate yenagu’, @ Sto ae poverufe 4% Iai sistem ideio. Imperator, kako ga Koncipira Dante, mote se uporediti sa inauistic- kim Chakravert i univerzainim monarhom, a je suftnska funkells u Ga- Vanja mira, sarvabhaumika, sto Ce reti: Bireéi se po celoj zemlji; mogu se, fakodo, utvrditi veze izmedu te teorije Imperije 1 teorije Kalifsta ked Mo- S cruge strane, mole se opazit! da Je ta) Dur ekvivalent tatarskog ® Isto tako, slova DIL, prva slova irraza Diligite justian..., koja su najavijena odvojeno (Paradiso, XVII, 78), vrede 58i, bro} formiran od jeva 515, stavijenih u drugi poredak, koji se opet svodi na bro} 11. * Tavesni supremal saveti Skotske Masonerije, posebno u Belgiji, ipak ‘su eliminisalt iz njfiovih ustava 1 rituala izraz ,Sveta Imperlja", svuda gde ‘Se on nalazio; tu opazamo pokazatel} posebnog herazumevanja elementarn ama, {to pokaruje do Kojeg su stupnia degeneracije colli, 1 u nai stupnjevima, iavesni ogranel savremene Masonerije. Rene GENONEZOTERICKA CINOZA I KNJIZEVNOST TEHNICKE ANTICIPACIJE, Sto sve predstavija ezoterigku tradiciju? da li je, mozda, ona zadana arhetipskim sustavom ljudskog misijenja” Ne odreduje li je slijed nekog Zivljenog sna ili sanjanog Zivota? Pitanja su protur- jeana, teSka, zbunjuju, ali ne nestaju s obzora Ijudskog misljenja. Iskusiva koja se prenose s naraStaja na naraStaj, zajednika zebnja pred ponorom neke univerzalne praznine, zadana ponavljanja Zivot- nih ciklusa, strah pred smréu — sve su to komponente koje uvje- tuju nadin’ nageg odredenja naspram svijeta, sve to ukljutuje u judsku sliku svijeta neke uvijek identiéne pojedinosti. Pitanje smrti, smisla Zivota, osjecaj prolaznosti pojedinca, nesrazmjer izmedu moguénosti Ijudskog uma i ljudskog tijela more Govjetan- stvo jo8 od doba peCinskog mraka i Uvijek su odredivala Covjekov ‘odnos prema nesvijesnom, Rijeéju, Iudska rijeé jedina je mogla ispuniti tu praznina izmedu nade i ofajanja. Nelazila se ona u rukama éarobnjaka, sve- Genika, pjesnika ili dréavnilea, sluSala se ona u bilo kakvoj prigodi: { onda’ Kada bi iskazivala bijes ili izricala pomazanje, prokletstvo ili oproitaj, ona je uvijek bila oblik emanacije tovjekove nade, oblik njegove nezajailjive volje za moti, njegova demijuriica opsesija da sve pretvori W nilta i mista da preobrazi u sve. Magija i poezija, relorika i eksiaza nalaze se neprestance na rubu moguéeg, njihova slutnja zbilje dosezsla je s onu stranu ovozemaljskog Tealiteta, uvi- jek je pruzala pjesnitku oéevidnost koja te#i uspostaviti ravnotezu jamedu' tajne duse stvari i pojava, izmedu okrutnosti i milosrda Tako zabavijena tajnim i posveéenim, ezoterike nas prati na svakom koraku povijesti nate vrste. Ezoterigke doktrine se mije- njaju, jedna smjenjuje drugu, ali uza sve to ezoterika kao konstanta Ezoteritka cinoza i knjitevnost tehnitke anticipacije 83 prihvaéanja i objainjivanja svijeta ostaje nedeljivi dio govjekove Svijesti 0 postojenju nefeg otajnog, namijenjenog iskljutivo spo- Be senct rselh, ccabrendh, ahr kof tajun: megs ahvolll i Koji tajno uéenje mogu drugima prenositi. Ezoterika je rijeé grékog podrijetla i glagol etisothéo znagi ulaziti. Kamo ulaziti? U prostor posveéene tajne! Ulazi se u neito, prolazi se kroz vrata koja dijele nutarnje od vanjskog, vid- Vivo od nevidljiveg, dostupno od nedostupnog. Rijeé Je 0 vjerovanju © postojanju lica 1 naligja, 0 dva svijeta u Kojima je istodobno golovo nemoguée prebavit, U svim ezoterigkim ugenjima u toj nutrini, s onu stranu isku- stvenog nalazi se skrivana tajna, nedokudivi smisac, posveteni razlog. Ulazak u nutarnji prostor, boravak pored svetog ognja tajne dozvoljen je samo odabranima i predodredenima, Zvot mogu shva- titi samo oni koji ne strahuju od smrti, oni koji se ne boje tame jer vrhunaravnu svjetlost Ge ugledati jedino oni koji su prozreli ajernji mrak. Razlitit od profanog boravka u vanjskom svijet optereéenog duéostima, taj boravak u nutrini koji odabranom ‘omoguéuje biti sucionikom tajne oduvijek je priviatio Ijude, on je Bio svojevrsna kompenzacija one racionalnosti koja je smisao svi- Jeta dozivijavala kao totaliter uma. Da je ezoterika stara koliko i Ijudski rod govore razliGita Svedotanstva, onz je bila nazoéna u svakoj od poznatih nam civi- Tizacija, ona je ugradena u temelje kulturne podloge svake zajed- nice u njoj su inkarnirani mitovi, snovi i tajne, u njo} prepoznajemo Kozmoloilcu sliku epohe, psihoanalitiéku Zudnju za duhovnom obno- ‘vom, teznju da se Covjek ogrije na zatudnoj toplini magijske basne Koja nas s mnogo ekspresivnosti uvjerava da posveéeni trajanje mogu postiti samo neprestanim duhovnim obnavljanjem. Koliko god povijest znanstvenog misljenja osporavala smisao ezoteritkin uvjeravanja i vjerovanja, koliko god tijekom povijesti ezoterigki kultovi morali odustajati pred dokazima znanosti, na Selu Covjetanstva joS uvijek blistaju dvije, tri kapi diste i svete Tose ito su se zadrzale tamo jo$ od vremena dok smo se kupali u &udesno ijekovito) kupki sinkretistitkog miljenja. Buduéi da iz iskustva znamo da poezija vrlo Sesto naslucuje ‘ono Sto Ge znanost tek pokuSati dokazati, kao i to da pjesniitvo Suva jo dugo vremena ono sto je ta znanost osporila, posve je na- Yavno da danas ezoteriku ne treba traZiti samo u hramovime poje- Ginth vjerskih sekti {li tajnih drustava, ne treba uvijek Ceprkati PO nerazumljivim spisima njihovih sljedbenika ili u faseinantaim4 Delo orakulima vidovnjaka ili Sarlatana, nego je upravo valja traziti u onim prostorima do kojih je logitke misljenje doprio, ali &iji je pro- stor otajnosti ipak na stanovit natin ostao neoskvrnut, Ponovimo staru istinu da svijet prelogigkog mi8ljenja nije bio svijet ligen logike, kauzalnosti i uvjerljivin motivacija — i u njemu je viadala koheretnost misli koje teze obujmiti protege njegova biéa i egzi- stencije, taj svijet mozda Zvi pod nasiljem slikovitosti konkretnog misljenja, ali u njemu je sve podredeno snaZnim emocijama i jednoj neumitnoj Zelji da se dosegne neki izgubljeni ili neshvaéeni totalitet. ‘Treba li uopée posiije nebrajanja ovih zaéojki wopée jo8 i uupozoravati_na stanovitu slitnost izmedu ezoteriékog i pjesnitkog miiljenja. Ulazenje u prostor tajni, potreba da se odsutno uéini prisutnim, izgubljeno nadenim, oslanjanje na rijeé i pokret koji na svojim plecima nose cijeli teret rituala koji vidljivim Zeli dota- rati nevidljivo, nazoénim odsutno, Sutnjom govor ili profanim sveto — eto nekih zgoljnih veza koje su jo8 uvijek dovoljno indikativne da im valja posvetiti paznju. Podemo li na kratku Setnju kroz povijest kultura i civilazacija ovog naSeg mediteranskog podrudja i samo se letimice osvmemo da ispitamo u kojoj je mjeri umjetnitko stvaranje bilo povezano s ezoteriékim nauéavanjima svoje ili, pak, neke druge, prethodne epohe, splet referencija koji nam se, otktiva vise je nego bujan. Mnoga od propileja Ijudskog duha — radilo li se 0 pjesmama, dra- mama ili romanima ispunjuje ozradje ezoteriskog misljenje. Mnoga od najvetih umjetnina ne samo da iskazuju vjetitu covjekovu zeb- ju nego se neposredno cslanjaju na sustay simbola, motiva i ritu- ala poteklih iz nekog tajnog nauéavanja. Malo je koja iSéczla civilazacija ostavila iza sebe toliko dokeza ‘© svom postojanju i moti, malo Koja se toliko opirala Smrti kao Sto to bijaSe drevni Egipat. Svjedoci su nijemi, ali istodobno i vrlo rjeBiti jer umjetnost i obrt govore jezikom duha i ruku kroz mile- nije dovoljno rjetito i sto Sta bi nam i bez pomoti Knjige mrtvih bilo jasno. Iako osnovne mitske prige u sebi sadrZe mnogo nejasnih pojedinosti i veza, one, ipak, neprestance upozoravaju na snaznu eroterijsku tradiciju koja se objainjavala samo posvecenima. Kov- %eg s tajnom bio je dostupan svatijem oly, ali njegova nutrina otvarala se samo oku malog broja izrabranih. Drevni Bgipat imao je svoje misterije, one su tvorile kodeks drustvenog ponasenja, pa se tako ezoterika oitovala na svakom Koraku javnog Zivota. ‘Misterije su se zbivale u hramovima, ali utjecaj Zivota u hramovima prelazio je medu uskih vrata koja vanjski svejet dijele od nutar- zoteridika cinoza { kniiZevnost tehnitke anticipactie 58 njeg i tako je zratio cjelokupnim javnim zivotom. Obnova u duhu Bijaée u svezi obnovom Zivota prirode. Prita o Izidi i Ozirisu, koje bi bez pomoéi Plutarhovin zapisa jedva bila shvatljiva, prozimala je kroz svalu poru ne samo duhovni nego i javni Zivot. Taj ideal ‘dbnove w duhu, sredisnji je problem egipatskih i svih bucutih e70- terija. Ostvarivao se kroz svetu igru, a posredstvom Grka, Rimljana, Zidova, te nekih manje povijesnih naroda nastavio je Zivjeti. Ref- eksi tih nautevanja, vet smo kazali, prepoznatijivi su u brojnim umjetniékim djelima’ ondainjih i kasnijih razdoblja. ‘Tako, primje- ice, da je kult Ozirisa, i ezoterike oko njega kristalizirane, zivio iu drugim sredinama,’i to poslije mnogih stoljeéa potvrduju Metamorjoze rimskog pisca Apuleja. Preobrazba, rekil bismo dana- Enjim jezikom, playboya Lueija u magarca ima 'u sebi parodistitke Komponente, poezija i ironija zdrudile su se protiv kulta, jer u to je vrijeme dekadentni Rim veé bio spreman za intelektualistitko Poigravanje svetim, profaniranje je imalo metaforitko znaéenje sakralizacije prethodnih razdoblja. Medutim, posljednje poglavije Zlatnog magarca pokazuje da se pisac u jednom trenutku pobojao svoje slobode i tada u ime pokajanja iskazao svoju odanost tajnama pulls Ocirisa tt je pak prethodna poglavljs s odrefenom namjerom neutralizirao kako bi apoteoza uéenja tajnih manosti i Sdanost mistitno-magijskim temama preuzetim iz neponjatnog Misira trijumfirala kao izraz protivijenja jednoj zbilji koja je odu- stala od bilo kakve metafizitke tradicije. © Dok spomenuta Knjiga mrtvih nije nastala kao refleks neke ‘vet vani oblikovane i kodificirane ezoterije, u njoj naime, ezote- Ti8ko misljenje podinje bivati dijelom jedne kultne i okultne tra- dicije koja ne govori o tajnim znanjima nego je tajna spornaje Sama po sebi, Metamorfoze ili Zlatni_magarae Kio knjiZevno djelo par exellence govore o Ijudskom druStvu svog vremena i o vjero- ‘Vanjima tog drastva, ali io potrebi da se postojeca realnost trans- cendira. Romanopisac motivira obraéenje Lucija posto se oslobodio ‘obligja i vraéanje w Hudski lik iskazivanjem odanosti ‘svojim izbaviteljima te postaje odani Stovaoe kulta Izide 1 Ozirisa, Medutim, umjesto ranjje jasne prige 0 dogodovitinama Lucija u Kojima je pokazao svoje romaneskno umijeée, Apulej_odjednom Potinje koristiti ezoteritan jezik sokte, govor kulta: ,Mozda 608 ‘sada, radomali Uitaote, u Zelji da saznas, zapitatl: Sta se tada govo- Tilo, Sta radilo?” — Rekao bih ti kad bih smeo i ti bi o tome sama Kad bi se smelo Cuti. Ali i u8i { jezik pretrpeli bi istu kaznu: jezik thog suvitne brbljivosti, a uli zbog nedozvoljene radomalosti. T zato6 Delo te necu muditi s dugom neizvestnoséu, posto si, mozda, obuzet po- boinom Zeljom. Slusaj, dakle, i veruj u istinu, Priblizih se granict izmedu Zivota i smrti; predoh prag Prozerpinin i, poito sam pre- a0 kroz sve elemente, ponovo se vratih: video sam Sunce kako duboko u noéi sija u punoj svetlosti, priseo sam bogovima donjeg i bogovima gorjeg sveta, video sam ih lice u liee 1 molio im se izbliza. »Bto ti moje pride, i nju, mada si je éuo, treba da ne znas. Ja éu'se ograditi da otkrijem samo ono Sto je bez greha dozvoljeno da znaju i neposveteni”. U drugom saéuvanom Apulejevom spisu zanom pod nazivem Apologija brani se od optuzbi da se bavi farobnjaitvom, Gnima, bajanjem, magijom uopte, odbacije potvore da se bavi volSebnim rabotama, coprnjastvom, zmijorepstvom pisac Ziatnog magarea odbacuje sve te optuzbe, ali posljednje poglavije romana, neki podaci iz njegova Zivotopisa, zatim i neice druge indi- cije upozoravaju da bijase blizak ezoteridkim nautavanjima svog vremena. Sutnja pisea i Sutnja mistika nisu jednakovaljane. Sutnja prvih je glasnija, ali sustav misljenja im je dosta blizak. Primigemo se zoni gdje 2apotinje zaborav jezika i otkrivamo jednu koncepeijt pjesnitkog jezika kao mistitkog orakula, sto Ge reti prorotanstva. Od pjeva mitskog pjevata Orieja, preko zavjestanja prorotista Delfu, eleuzinskih misterija pa sve do Nietzsceova spisa Radanje tragedije iz duha glazbe ili logistitkog ezoterizma filozofije jednog Ludwiga Witigensteina problem rjetite Sutnje ne silazi 5 reperto- ara pjesnika i mislioca koji uvijek polaze od uvjerenja da se muk u_uSima posvecenih { izabranih pretvara u najdivniju glazbu otaj- nih slutnji U tom neSem mediteranskom Kotlu ezoteritka je misao Klju- Sala, ona je uvijek upozoravala na postojanje druge strane, dokazi- vala je utemeljenost svake pojedine mitske priée, ona je syoje raz~ loge erpila iz mitova, snova i misterija, ona se snalazila u mraku labirinta duha, izmisijala je odabrane, odabrani su izmisljali nju. Spiritualnost ce morala na neki natin otjelotvarati, stari keul- tovi spajalisu se s novim. Afrika, Evropa i Azija stapaju se u ezoterici, vjeéni plamen gori od novog ulja. Uz Tzidu i Ozirisa, zatim pokra) eleuzinskih misterija, mit © Orfeju, odnos pitagorejaca prema tim kroz povijest steenim iskustvima, nautavanja Anaksi- mandra, Heraklita, Parmenida, Empedokla, Anaksagore samo oS snainjje potvrduju tu skrivenu tradieiju koja izbija na povréinu udramskim djelima Eshila i Euriptda, a prozimaju pjesnistvo jed~ E Bzoteridka cinoza { knjiZevnost tchnithe anticipacije 8 nog Pindara, U tom nizu kao da smo zaboravili kult Dioniza, valja upozoriti na njegovo iransko porijetlo — eto jo8 jednog dokaza da se Tadi o jednoj konstanti shvaéanja svijeta. Put Vodi k Zidovstvu. Njihove svete knjige otkrivaju nove stra- nice ezoteriéiih utenja. Pojam mistiékog shvaéanja svijeta postaje sve aktualniji. Sveti Toma Akvinski dao je jednu od mogucih defi- nicija: cognito Dei experimentalis, spoznaja boga iskustvom, a Bozju nazocnost valja sam iskusati, do tog stanja milosti valja se sam vinuti Ova tradicija nazoina je iu Bibliji: u Psalmima (XXXI, 9) nailazimo na slitne izrijeke: ,.Kusajte i vidite kako je dobar Jahve.” To iskustvo he postize se netijim posrednistvom, pojedinac mote dose¢i Boga samo u sebi i preko sebe. Ovo temeljno iskustvo svake proile, sadainje i buduée ezoterike poznaio je pod imenom ‘unio mystica u njemu se ukida dvojstvo izmedu spoznatog i skri- ryenog Boga, a uptavo Zidovska Kabala posebno je zaokupljena rje- Senjem tog problema. Prouéavajuéi predaje, a Kabala, zapravo, i mati predaja, za posveéene ovo nautavanje koje se pojavilo u XIII stoljecu medu Zidovima u Spanjolskoj i Francuskoj ulazi uskoro u tradiciju ezoteritkog misljenja. Mistitki zanos, radnje koje uzdiiu vjernika do zanosne ekstaze, razne tehnike i okultni postupei, vjero- vanje u magijski sustav brojeva (deset brojeva i dvadeset i dva slova Zidovskog aifabeta), a kao posljedica tog vjerovanja i pretpostavks da se s tim brojevima i slovima u magitkim kombinacijama mote Adjelovati na prirodne i drustvene sile jedno je od ishodista. Ono Sto ‘mote bog uz pomoé magijskih formula moze i pojedinac ako je Posveéen u tajne znanosti. Ako je Adam, prvi Zovjek, bio saginjen od gline i volje da éovjek bude, nije li uz pomot ezoteritkog natina misljenja bilo moguée saviniti neko umjetno biée, éovjeleu nalik. Tdeja o Golemu koja je posiala priviatna legenda praskog Geta samo je biblijska priéa o prvom fovjeku reducirana na okultna iskustva Zidovske ezoterike. Moida bi valjalo spomenuti da ezoterika ne prestaje s Kaba- Jom. Novi duhovni pokreti, nova utenja potaknuta istim metatizit- ‘Kim dilemama i nekim, Zovjeku urodenim voluntarizmom da svijet mijenja, daju svoje priloge ovo} drevnoj tradiciji. Katari, njihov ‘dualizam, Bogumili, patereni takoder imaju svoje tajne knjige i njih mori Zelja da dosegnu gnozu. PjesniStvo trubadura jedan je od ref- tog utenja. Nejasnost zamrSerih pjesniékih oblika, desta sim- bolika, kult Majke Bozje i prekrasne dame, kao i neke druge tinje- nice kazuju da je veza izmedu vjerovanja i umjetnitkog stvaranja bila neobiéno snadna i protima se s misti¢ko ezoteritkim nauéava-cy Dele njima Templara, Nekoliko stoljeéa Kasnije, unutar masonskih nau- tavanja valja prepoznati nese odjeke ezoteriéke tradicije, a jedna igra koja je u Evropu doila posredstvom Cigana pokazuje Sirinu i agresivnost ezoteritkog miSljenja. Rijeé je 0 tarotu, igri karata. Njen refleks nalazimo i u Pustoj zemlji T. S. Bliota. Ezoteritka gnoza traje i denas. Covjek pronalazi nove oblike posredovania izmedu jalove praktiénosti 1 plodne metafizitnosti nase plovidbe kroz galaksije ove planetarne ere. Covjekova nada nalazi se uvijek ispred njega, nisu li nase eshatoloske 1 teleoloske teznje determinirane s potencijalnim shizofrenim naSinom misljenja ili raz~ loge valja tragiti u nekim mitskim datostima naseg pereipiranja svi- jeta u sebi i oko sebe. Uvjereni da se umom slusimo na najbolji mo- guéi nagin, svjesni éinjenice da nasa civilizecija kruzi putanjama sveopéeg Kauzaliteta kroz objainjene ili objainjive galaksije ove nage planetame ere moglo bi se pomisliti da je ezoteriéna gnoza skinuta s dnevnog reda ljudskog misljenja. Medutim, ona traje i dalje, premda se na obzorju duha sve éeS¢e ukazuju prizori iz svjetle buduénosti, kako bi to kazali nepopravijivi eshatolozi i inte- njeri dua, ipak svud oko nas nalazi se zubata tama, mrak { praznina koju jo ni umom nismo uspjeli proniknuti. Kao iu minulim mile nijima i danas, Sto izgleda neobjasnjivo, ljudska miszo kada dode do praga svojih moguénosti i dalje odustaje od racionalnosti, ali ne i od misljenja, no to misijenje je uvijek u simbiozi s tradicljom ezo- terike, I onda keda se blistavi spekulativni dubovi upletu u tu igra prognoziranja buduénosti svijeta 1 naSe vrste radi se 0 nastavku jedne tradicije za koju se vjeruje da je prekinuta i da je izgubila tojania. ‘misag Pimjonto gdje se ta gnoza nastavija ne malar so vibe u du- bini hramova, spoznaju vise ne Cuvaju svetenici i hramovnici. Pros- tor ezoterike planctarne ere nalazi se na marginama moderne zna- nosti. Futurologija i fantastika vrlo esto je uzimaju pod svoje okrilje. Hibrid futurologije i fantastike je knjizevnost nauéne anti- cipacije. Njezino podrudje proteze se od uglednih kongresa znanstve- nika pa do opskurnih romana u nastaveima. Bilo kako bilo ona je Postal dio opsesiie naSeg dob, projekelja judskog uma allt taraz njegove opéinjenosti nepoznatim. i ; eerehnika postaje jedina metoda, jedina vrijednost jest napre- dak, egzaktnost prognoze jedino opravdanje mi8ijenja. Unutar ovih koordinata nauéna fantastika postaje mitska transpozicija, njezin sete! = Ezoterika cinoza { knfizevnost tehnitke anticipactie 50 utopijski karakter slabi, a svi dokazi nalaze se u rukama pseudo- ‘manstvenih spekulacija. ‘Tradicionalna ezoterika je tezila da posvesenog uvede u nutri- nu tajne, Akeija se svodila na stu misao, misao koja je sazrijevala misleti sebe samu. Ezoterika planetarne ere vodi nas iavan posto- Jeteg. Kljuéevi tajne svijeta i postojanja nalaze se u svemiru. Rje- Senje zagonetke nase proSlosti 1 buduénosti moze se na¢i samo negdje na rubu neke galaksije. Ishodiste se takvog uvjerenja nalazi u baco- novskoj vjeri da se sustavnim istrazivanjem prirode mogu rijediti sve zagonetke ovog tajanstvenog svijeta. Slijedeta stepenica bila je metodologija Koju nam je otkrio darvinizam. Njegov utjecaj nije vidljiv samo u onoj knjizevnosti nauéne fantastike Sto je nastajala krajem proslog i potetikom ovog stoljeta, njezina je nazoénost vid- iva gotovo na svakoj stranici velike veéine SF knjiZevnosti koja se Javija kao dnevna produkeija, a podrugje zbivanja je kao po pra- vilu smjeSteno u zavodljiva prostranstva svemira, Oslonac te knji- Jevnosti nalazi se u znanostl, u oGaravajueim paradoksima moderne matematike i fizike, u neistrazenim tajnama biologije, u ideji da svemir neprestano nastaje, Medutim, jedna od neoprostivih iluzija SF knjigevnosti temelji se na njezinoj opsjenarskoj uvjerenosti da Je vrijedno baviti se iskljutivo problemima koji se mogu i moraju Hjebiti. Ali postavija se pitanje da li je muka dovjekova trajanja rjeSiva. Tehnokrat Asimov odlutno odbacuje moguénost da se SF KnjiZevnost mora i smije baviti vjeénim istinama. Promjena i na- predak to su njezine teme, tvrdi ova) autor i svoju tvrdnju pokusava dokazati cjelokupnim svojim knjizevaim djclom. ‘Tehnika je postala gnoza tehnolo’ke ere tajna se nalazi ézvan nas. Odiseja & svemiru 2001 Engleza Arthura Clarka u filmskoj obradi Stanleya Kubricka prije je smi8ijena nego sofisticirana vizija Zovjekove buduénosti, ali kako onaj monolit tumaéiti drugazije nego kao dio jednog ezoteritkog rituala koji je sada projiciran izvan nas, ali w istoj funkeiji kao #to su ga imali ranije spominjani ritueli ezoteritke tradicije mediteranskog bazena. Kada se pokusamo prebseiti na podruéje poezije, onda smo na prvi pogled skloni povjerovatl da je tradicija postivana i da se ‘orfitko zavje8tanje i dalje prenosi kroz stoljeéa i epohe. Od Pindaro- vih Oda pa do Soneia Orfeju Reinera Marie Rilkea izgleda da jedna tradieija mimo tee i da se tradicionalna ezoterika neprestance ob- navlja. Medutim, koliko smo puta bili spremni ista¢i konkretnu i virualnu poeziju kao jedino autentiéno pjesnitvo kozmitke ere, koliko smo puta bili spremnf u njemu vidjeti samo igru i kombina~0 Delo foriien liSenu metafiziékih skrupula? Pri tome kao da smo zabora~ vijali na jedan tijek ezoteritke tradicije koja teée od pitagorejace, dotige Kabalu i zavrSava u znakovnoj poeziji koja u sebi krije, otito, ezoteritku vjeru planetarne ere u skrivene tajne koje se mogu iska~ zati samo makevnim konstelacijama ili formulama. Kao to smo veé spomenuli jednu od tajnih ambieija kabalista — ielju da se saéini umjetno biée Golem i moderna ezoterika nije odustala od te vjekovne éeznje da Eovjek postane apsolutni demi- jurg i bofji supamik Tdeja robota — eovjeka stroja ne datira od dana kada mu je Karel Capes pronagao ime s kojim je upisan w genealogiju umjetnih biéa. Tradieija umjetnog éovjeka duga je kao SF KnjiZevnost iako se isprva javljala kao ideja mutanta ili androi- da, Umjesto ploda jedne unuternje koncentracije, umjesto usredoto- Senosti na unutarnju viziju, na telurgijske i magijske operacije ideja umjetnog ovjeka povezuje se uz novu kozmogoniju planetarne ere. Covjek ne moze ispuniti one zadatke ito ih pred njega postavljaju uvjeti svemirskih putovanja, otkrivanja novih kozmickih prostran- stava i novih zbilja, on svoje povjerenje daje umjeinim biéima, ali ideja koja ih je zamislile slabija je od njihove volje da viadaju svo- jim inventorima. Be NDromt Kongresi SF pisaca, Klubovt njthovih obezavalaca, iziave u Kojima govore da su proreci novih era, ezoteritki jezik jedne retoriéke pseudoznanosti, a iznad svega toga potreba da se Ijudski problemi ovog trenutka projeciraju u neko drugo vrijeme i da se tamo ili razrijese sli pak pretvore u nezaustavijive kataklizme w ko- jima propadaju cijeli planeti i sunéani sustavi, kazuje da se ne radi iskljuéivo 0 literarnom promicanju novih znanstventh ideja. Opisujuéi jednu nestvarnu, odnosno imagiranu zbilju Gjoj se virtualnosti poku’ava pribliziti uz pomoé znanstvenih ili jo8 prije, pseudcznanstvenih basmi SF knjizevnost sadr2i u sebi ferment uto- pijske svijesti i u krajnjoj konzekvenci njezine su ambicije ideolotke naravi, Priroda i Povijest podredeni su Tehnici, Rad, Ijubav, borba, igra, komunikacija izmedu Ijudi podredeni su. jednoj ideji, misao svijeta vise ne moze egzistirati u svijetu, ona je supstituirana u formule namijenjene pripadnicima sekte i njezinim vthovnim sve- éenicima — ugenjacima i tehniéarima. Sredi8te drevnog hrama pret- voreno je u laboratorij u koje} se pripremaju recepti 2a mitologiju kozmitkog doba, Medutim, ukoliko se pokuSa raslojiti sloj znanosti i tehnike t velilom broju ‘tih ,,svetih knjiga” buduénosti od retorke i ezoterizma otkriva se jedna neobiéna ali velo poutna istina da je Eroteridics cinoza i kajlZevnost tehnithe anticipacije a sloj metafizike i teologije bez boga neusporedivo znatajnifi, pro- ‘yjerljiviji. Idoli opet iznenaduju, oni se Paanuhe uw pemeeatiaeet- nom trenutku, njihov zov sada odjekuje kroz kozmitka prostranstva u ime jedne apstraktne misli koja misli Kozmos, ali taj ckumenizam Je sterilan jer je ukinut Covjek. Poslije smrii Boga koju je proro- Kovao Nietzsche ostvaruje se proroanstve Arthura Rimbauda koji Je pjevao: Jer Covjek je svrsio". Taj kraj izgleda da postaje ezo- feriéki oblik novog posiojanja s kojim se nadahnjuje spekulativen duh SF knjidevnosti koja tvrdi da ima hrabrosti stati sugelice kata strofalnim perspektivama buduénosti koja vige ne zna ni za Natura, a za Historiju. Ali ta misao nije planetarna u smislu planetarne misli jednog Koste Axelosa jer nije globalna nego i dalje ostaje par- ijalna jer je ula u enklavu Tehnike i tako je ostala negdje lzmedu Poitsisa i praxisa buduél je izgubila logos, a pri tome vjeruje da se izgubljeno moze nadoknaditi éudom, izjnenadenjem, pa kako Yudsku sudbinu ne moze ispuniti udskim smislom on je udaljuje od ovjeka i multiplicira u prostoru i vremenu imaginacije, Umjesto Zivoine prakse pruéa mu ezoteriéni ritual, umjesto nade projeleiju buduénosti, — ukratio pokuSava osmisliti’demonologiju Stroja, Ta} glas Sibile je zavodljiv kao nekoé u Delfima, ne objainjava ali ka~ Zujuti upozorava prividnom plodnoiéu svog pjesniékos misljenja kkoje bi Zeljelo uspostaviti jedan novi logos kojim bi obuhvatilo i ono Sto se nalazi jo’ izvan jerika. Glas Sibile pretvara se u syemirski Bho, oieg knjizevnost SF ponajée8¢e transkribira u nemusti pater noster Sve to kazuje da taj ezotericki teret proslosti .vamo na- tovariti na’ plota buduénosti koja to nije pen eeEZOTERIZAM I NADREALIZAM. ealizam se pojavijuje, pre svega, kao Gisti pokret po- une; bio Je 1 ostao avangaréa modemog’ duha. U_ tom smisluy nifta’ mu nije odvratnije od vezivanja za neku tradieiju. On je profet izvanredno jakim antireligioznim duhom i pridruzuje se Mar- ksovom ateistitkom materijelizmu. To pridruzivanje bilo je samo privremeno, ali ono izrazava bitnu i stalnu teinju ka odbacivanju Svih formi spiritualizma, i samu nadrealistitku mitologiju, podre- duje materijalisti¢ko} kriticl. On se, dakle, postavlja kao susta sup- roinost svakoj tradiciji, pogotovu evakoj religioznoj tradiciji. Tzostaviti ovaj onsovni vid nadrealizma znatilo bi unakaziti ga. Medutim, bilo bi jof opasnije precutati uticaj koji je ezoteri- zam imao na Bretonova misao. Prelistavajuéi samo Bretonove knjige, tovek je prosto izne- naden éestim ponavijanjima najéuvenijih imena alhemije i herme- Hizma, Kojih su prepune te stranice: Hermes, Kabala, smatrana su ispitivanjem viseg reda koje bolno razdire vekove”, Flamel, Abra- ham Jevrejin, Kornelije Agripa, Paracelzus, Ramon’ Ljulj, Doakino de Fiore, Elifas Levi, pored Sada i Lotreamona, polubogova nad- realizma (Slikarstoo, str. 157). Ta Sinjenica, sama za sebe, dovoljno je zmaéajna, ali nije reé samo o tome da se pri ispitivanju izvora nadrealizma otkriju tragovi ezoterizma radi neke zaludne erudicije. Reé je o neéem mnogo znatajnijem. Sto vise i ozbiljnije proniéemo uu nadreolizam, uogavamo da je hermetizam njegov ugaoni kamen nadaknjuje njegove osnovne koncepeije. eee anaes je sumnje da ve ezoterizam { materijalizam wu najve- 0) meri suprosiavljaju jedan drugom. Neupuéeni bi kazali da su ‘oni necpojivi kao voda i vatra; nije bilo nikakve smetnje da oni postanu istovremeno dva pola Bretonove misli Put kojim se on ‘Ezoterizam { nadrealizam a kreée od jednog do drugog mote se diniti kapricicznim, poremeso- nim, moze izgledati da Eudno tumara, ali to je osnovna dijalekti¢ka velba nadrealizma, Moglo bi se Sak ‘kazati da je najbolja potvrda ‘ovoga, odredivanje jednog pokufaja da se progresivno odvija sin- teza najsuprotnijih perspektiva. U toj se napetosti sastoji osobenost i snaga nadrealizma, VRHOVNA TACKA Znatenje vrhovne tatke jeste kamen temeljac nadrealistitke Kosmologije, ono je Zivo ognjiéte realnog i nadrealnog, a potite iz _ ezoterizma. Sim Breton to jasno potvrduje: Ona nije samo jedan pogled, nasleden od olultista, ona zreti tako duboku teinju da Ge se, verovatno, smatrati da je nad- Tealizam upravo po njoj i stvorio svoju suitinu” (Situacije, str. 26). _ Drugi Manifest, koji je velika filosofska povelja nadrealizma, Podinje ovim, uistinu trijumfalnim redovima: __»Sve navodi na pomisao da postoji odredena tatka duha u ojo} Zivot i smrt, realno 1 imaginamo, proslost i buducnost, saop- Stivo i nesaopitivo, prestaju da so uofavaju kao suprotnosti. Uza- Iugno bi bilo u nadrealistitkom delovanju traziti drugi pokretaé osim nade u odredivanje te tatke” (Manifesti, str. 92). Ideja o jednom takvom prevazilazenju svih protivretnosti ima u sebi negeg hegelovskog. Ali ideja o vrhovnoj tatki ne postoji kod Hegela, ona ima drugo poreklo. S druge strane, nije samo 0 filo- _ Sofiji red: u toj vrhovnoj tacki ne bismo smeli sagledavati samo jedan "Prost teorijski pogled u kome bi suprotnosti bile pomirljive, ved Jednu realnu tazku, nadrealnu i centralnu, koja postoji isiovremeno 1 u subjektivnoj realnosti svesti i u spoljnjem svemiru. Jednom Febju, ona je Zivo ognjiste sveukupnosti sveta. U njoj vige nije ‘moguéno uotavati razne oblike biéA kao sustinsii razlitite realnosti Ona nije teorijska taka veé nadljudsko polje koje ne¢e ostati zauvek nepristupaéno Covekovim trazenjima. Termin, tatka, uostalom, tatan Je samo u odnosu na poglede Kofi postoje u obignom Zivotu. Sa dna, odozdo, tamo gde je posmatraé ‘vezan, taj prostor suverenog posredniSiva suprothosti tako jf Mdaljen da’ne izgleda vedi od tatke. Ona je, tako, poput avezde aja je i sama jedna tatka u beskraju iznad zemlje, ali koja je tpak Svet neoporedivo prostraniji od ove planete.“ Delo S druge strane, ako bismo hteli oznatiti ova vrhovau tatku kao nesto So prevazilaai sve ostale taéke, ne bi trebalo shvatiti da im se ona suprostavija, tako da bi joj ostale tatke bile podredene, veé da ih ona ukljuéuje u sebe u svom dijalektitkom totalitetu. On: nije negacija onoga odozdo uime onoga odozgo, kao idealizam, nil je negacija onoga odozgo uime onoga odozdo, kao materijalizam, ona je negacija njihove egzistencijalne razdvojenosti potvrda njihovog luzajamnog pozitiviteta i posednik njihovog totaliteta. Tz istog razloga, nadrealno ne predstavija jedno transvedental- no nebo, smeiteno iznad zemaljske realnosti, poput dva Hitava sveta, zatvorena i odvojena, kao Sto su Nebo i Pakao u Danteovim vizijama. On neprotiy, sadrii u sebi svu zemaljsku realnost, ali osvetljenu tit- ravim zracima neke fantasti¢ne svetlosti. Nadrealno se ne mesa $ irealnim, ono je Ziva sinteza realnog i irealnog, neposrednog i vir- tuelnog, banalnog i fantastignog. Cak i u_vreme kada je marksizam najviSe opsedao Bretona, nije iéezla ideja 0 jednom, posredstvem nadrealizma efektionom pomirenju suprotnih realnosti. Tako je Breton joS 1992. godine u Spojenim sudovima pisac: |.Ne bih Zeleo da on (nadrealizam) ostane samo na tome da prib- lai dva veoma udaljena sveta, svet budnog i sveta sna, realnosti spoljne i unutrainje, razuma i ludila, tisine, spoznaje 1 Hubavi, 2i- Vota za Hivot i Revolucije” (str. 101). U ovom tekstu primeéujemo trenutni nestanak simbola vrhov- ne tatke, znak jednog ozbiljnog ranjavanja nadrealistitke kosmo- logije, spremne da se utopi u materijalizam. Interesantno je da ovo novo nabrajanje ne spominje antinomije proslosti { buduénosti, Zivota i smrt, Postaviti taj problem znaéilo bi, u, stvari, veé kompromi tovati materijalistiéke principe. Naprotiv, nadrealistiéko promete}- sivo tpi istinski capitis deminutio: on razmatra samo neku vrstu promene u unutrainjosti Ijudske sudbine, on vise nema Zelju da Tazori njegove prave osnove. (Iste stavove nalazimo wu Politiékoj situaeiji, izdatoj 1935. godine, str. 63). ‘Ali Bretonova misao ée pobednitki nadviadati tu Krizu samo- kxitike; dve godine kasnije, u Neograniéenim dometima nadrealizma (N.R.F, 1. februar 1937), on ponovo pise: {Samo obreéanjem ‘automatizmu u svim njegovim oblicima, i nigemu vie, mi se smemo nadati da mozemo reSiti, van ekonomskos plane, sv¢ antinomije koje, poito prethode formi drustvonog ra7- vitka’u kome fivimo, mnogo rizikuju da nestanu zajedno s njim. Buoterizam 4 nadrealizam 6 Te antinomije zahtevaju da se njima bavimo, da th uzdizemo, jer se one okrutno dofivljavaju, kao ida same nametu neko ropsive, ali dublje, odredenije od vremenskog ropstva, i da ta patnja, koja vike nije kao druge, ovde ne sme naidi na rezigniranog toveka. To ‘su antinomije budnosti i sna, stvarnosti i sna, razuma i ludila, objektivnog i subjektivaog, opa%anja i izlaganja, proSlosti i budué— nostl, kolektivnog ose¢anja Hubavi, pa Sak Zivota i smrti”. ‘Ovi redovi sasvim odredeno oznatavaju polotaj nadreelizma Prema marksizmu, oni ga uopste ne poritu veé ga ukljuéuju u jednu sintezu; ovoga puta, neodredeni karakter metafiztkih telnji nadrea liza ponovo je nedvosmisleno potvrden. Isto je toliko jasan i ovaj komentar iz Crnog humora: »Celokupni Nigeov postupak tezi da ojaéa wnad-ja’ uveéava- njem i protirivanjem ja (pesimizam predstavljen’ kao izvor dobre volje; smrt kao oblik slobode, seksualna ljubav kao ostvarenje ideala Jecinstva suprotmoetisnesajet da bi se ponovo postajalo). Te je 0 se vral koju je on pripisad imenu Bobjem” (ct 97). ginny a Razume se da Breton, pifuti ovako o Niteu, nije mistio da bi eee ees drei seb manje maéajan cil. Niegoy stav omnat: idskeu lo apsolutne suv 4 a v jospe do aps Suverenosti nad kos- Ne treba se, dakle, Cuditi kada Breton, objavijujuéi Situaciju | Radrealizma, 1945. godine, ponovo potvrduje, odlutnije no ikad, istim retima Drugog manifesta svoje insistiranje na postojanj ‘howne tatke ina volji nadtealizma da u tom preveu povede Sores fanstvo. Ta osnovna ideja nadrealizma proizilazi iz hermetitke tradi- _ cije. Nju pronalazimo u Kabali, gde u Zohar ima najveée znakenje. UW ovoj metatizici, ona je potetna tatka sivaranja tatka delovanja Kojo} je Bog stvorio svet i u kojoj je sve sadrZana ab ovo. Ona je, "na nelsi natin, prestolje Stvaracca. To je Bog u delovanju na spoljno, edna tradielja nas udi da je Sveti, neka je blagosloven, stva- G1 svet upisao u nerazumljivi svet slova koja predstavijaju " tajnu vere; on je upisao slova Jod, He, Vav, He, koja objedinjuju Bye svetove, i gornje i donje. Jod predstavlja centralnu tatku, uzroe- Nika svih stoari, koja zauvek ostaje nepoznata; ona je vrhovna tajna Beskrajnoga. Iz te tajansivene tatke izlazi Jedna tanka nit svetlosti, _ Koja prima treptaje od Onoga Koji ne treperi, iz tajanstvene take, 1 odbija svetlost od Onoga koji ne Siri nikekvu svetlost, od tajan- Stvene tatke. Treptaji kojima je izlozena tanka nit svetlosti phew66 Delo raju oko nje svetlosne talase, a svetlost izazivana tim talasima pred- stavija ,Caroliju nad Carolijama” to jest, tanka nit svetlosti je ar tojanstvene taéke, dok svetlost talasa predstavija ¢ar tanke niti svetlosti... Zato tanka nit rada jedan svetlosni svet, izazvan tala- sima, a taj svet obasjava sve otsale svetove” (Zohar, 11, 126 b; pre- vod Paulya, t. IV. str. 5). U belesci prevodilac dodaje sledeée tumatenje: Centralna { tajanstvena tatka je Keter; tanka, nit svetlosti koja iz nje izlazi je Hohma. Keter je mozak svih stvaralackih ema- nacija 4 Kruna sefiroiskog drveta koje je, u nekom smislu genealoiko drvo stvaralatkih manifestacija u svetu, prema Kabali”, Zna se da je doktrina Sefirota od ogromnog znataja za kaba- liste; ona je kigma njthove koncepcije sveta. Znakenje vrhovne tatke pojavijuje se na vide mesta u Zohara, narodito u ovom odlomku Koji tumadi Sia je sxce sveta, kvintesen- ciju realnog, iz koje zraée sve ostale sfere realnosti, Podev od tajanstvene vrhovne tatke pa do poslednjeg stepena kkreacije, sve sluzi kao odeéa jednoj vrhunskoj stvari i tako dalj ‘Vrhovna taéka Siri ogromnu svetlost takve fino¢e da ova prodire svuda. Tako se oko te tatke stvara jedna palata koja joj sluti kao cdeéa. Svetlost vrhoune tatke je neshvatljivo fina, svetlost palate, Koja joj je podredena, takode stvara jedan tamni krug oko nje. Ali, svetlost prve palaie, iako podredena svetlosti, yrhovne tatke, i ‘sama Je ogromne svetlosti, pa tako oko nje stvara drugu palaty, koja jo} sluZi kao odeéa, u neku ruku, i tako redom: tako, potey od Vthovne tatke, sve lestvice kreacije samo su ljuske jedne dru- gima...” (Zohar, 1, 20 a, t. I; str. 121). ‘Treba napomenuti da ovde nisu uzete u obzir Zestoke kritike na reéun Paulyjevog prevoda. Mi sada ne nastojimo da napravimo {storijski pregled onoga Sto su, u stvari, bile kabalistitke koncepcije srednjega veka, veé samo ukazujemo na uticaje koje su izazvale, do danas. Isto matenje vrhovne tatke pronalazimo w stediitu ezote: ske geometrije Déona Dija, engleskog kabaliste. Dzon Di govori 0 njo} pod imenom hiferglifue monade i pie: »Zahvalujuéi uprave ‘smazi taéke i monade, stvari su podele da bitiu, u potetku” (Fiijero- glifna monada”, str. 23). Grijo de Zivri primeéuje u svom tumazenju da ta taka ima znagenje slova Jod, u Kabali, Koji je ,simbol stva~ soieee eictititn se ais ReOterioam L Pacbealieamas tes oT ralatkog i Falusnog”. Tema, koju, kaze, lazimo kod jed Gragg kabalists, Kunrata j Paracelzusa, a ee inovato je da je i kod kardinala de Kuze prisutna sligna Kosmologija, i ona zasnovana na Kkoncepeiji tatke kao. integralnog Styaraoca kosmosa Koja sve obuhvata u svajoj sili, ili Zak svome lclovanju, jednom tetkom vikeg reda, nadsvetskom. __,, wNedeljivest tatke, piSe on, samo je slika nedeljivosti same jedinice. .. Nedeljivost tatke obubvata ave druge nedeljivosti jer u Bima ne pronalazimo nifta drugo do rezyod punktualne nede!jvost volumenu sam jest slika nje same” (aig dl 10 je tatke, to jest slika nje i Kako ta8ka nema volumena, fak ni pridodata samoj sebi, matilo bi dodavati jedno niSta drugom irons te farted mnofivo tataka, od kojih nam se éini da se sastoji svemir, samo iluzija koja postoji zato Sto smo mi u njega uronjeni, ali, gledan ‘odozgo, Gitav gvet se svodi samo na jednu tatku, koja je istovre- ‘eno potelae 1 univerzalnost Kosmosa, »Nije deljiva ni sferiina okruglina sveta, jer se nalazi u jednoj atid “koje se niti mote deliti niti umnozavati.- Spoljna ljuske Zemlje ne sastoji se od tataka veé je ta spoljaina strana okruglina fan oven eves) on be partes Sev, Sapa ee Peas =a nevidljiv, poput nedeljive tat rhovna taka’ nije irealna, ona, naprotiv, sadréi totali Fealnog, io je shvatanje ne samo kardibala de Kuen vee { Kahale i nadrealizma. Tatno je da, gledano iz unutrainje sfere kosmosa, ona izgleda neuhvatljiva i savrseno nestvarna, jer je Gove bukvalno seis os talasima mnogostrukih privida i svladan protivretnoséu ja. _ -__ Moglo bi se reéi da je ona contralna, ukoliko je ognjiste real- Rosti, ali ona nije prosta sredisna geometrijska 2 oe pi ion comet lala eens ubvatljiva iz unutranjosti kosmosa. Ona bi to mogla biti samo nome Zovel koji bi se nafao na dodimoj tatki univerzalne sfere fspeljnjeg niStavila, jer ta potetna tatka mogla bi se doseti samo ada bi se mogao dohvatiti i svet, koji je upravo kao ta tatka. Pa ipak, nju_ nije moguée svesti na tatku koja se nalazi u sre- itu vromena (ike takvo maéenje mote imati smisla) i koja bi, na fal natin, omatavala jedan srediini trenutak, jer, jedan takav tre- ao pasivno raéunsko odredivanje, ne bi u sebi imao, ni jedno ©pravdanje svoje prednosti, prema ostalim trenucima u vremenu;cy Delo ona ne bi, na taj naéin, imala u sebi ni trunke suplementarne real- ostl. Kao Sto obuhvata sve prostore, vrhovna taéka obuhvata i va vremena. Ona, dakle, nije uhvatljiva, povev od jednog trenutia U yremenu, jer ubvatiti je, znagilo bi nadvladati antinomije sada- Enjosti, proslosti, buduénosti i veenosti. Kao Sto je ona nad-tatke koja obuhvata sve prostore, ona je i nad-trenutak Koji obuhvata sva vremena. Ona bi bila dostupna samo nekom Goveku iz reda bogova, Eija bi svest obuhvatala tota- litet prostora i vremena. ‘Direktni uticaj Kabale pronalazimo u ovoj beljedei Ori#ea, po- vodom alhemifarskih svadbi Kristijana Rozenkrojea nCentar kruga je tacka savriene ravnotese u kejoj on (bog) Zivi u' sili. On se ukazao Sest puta, u jednakim razmacima, iz centra kkruga ka kruznici i to su bili Sest dana Stvaranja. Videti da je Delo savréeno, on se povukao u sama sebe, i sedmoga dana, dana potinka, Stvaralatka sila vratila se u sredifte kruga, na kojem se ispoljilo njegovo delovanje” (str. 64). Ovo znatenje vrhovne tatke je, uostalom, u sredistu svih okul- tistidkih doktrina. To je ono na Sta ukazuje Rene Genon tokom prougavanja simbolizma krsta u ezoterizmu: Centar krsta je, dakle, tacka u kojoj se pomiruju i rastvaraju ‘sve suprotnosti: u to} se taéki ostvaruje sinteza svih razlititih izraza, Koji su, u stvari, reziléiti samo sa stanovista spoljainjeg i delimiénog shvatanja spoznaje, Ta centralna taka odgovara onome So musli- manski ezoterizam oznavava ,,bo#jim stajalistem” koje ,objedinjuje Suprotnosti i antinomije”; to je ono Sto tradiejja Dalekog istoka zove ,nepromenjivom sredinom”, koja je mesto savriene ravnoteze, predstavijene kao centar ,kosmitkog totka”, koji je u isto vreme i Yaéka u kojoj se direktno odrazava ,delovanje neba”. Taj centar upravija sve svojim ,nedelatnim delovanjem”, koje, iako se ne ispo- eva ili, bolje reti, jer se ne ispoljava, predstavlja, u stvari punoéu delovanja, jer su iz Prineipa proizifla sva pojedinaéna delovanja. ..” (Simbolizam krsta, str. 66). ‘Genon vrlo fatno primetuje da je tu taéku nemoguée negde smestiti jer je ona apsolutno nezavisna od prostora, koji je samo proizved njene ekspanzije” (id., str. 72), Sto podseéa na antinomije Koje smo spominjali povodom kerdinala de Kuzea. Ysto mnagenje uogavamo i u Bardskim trijadama. One pomi- ruju, u stvari, jednu odredenu taéku slobode” u ,,kojoj se ostva- Tuje ravnoteZa svih suprotmosti”” (Anri Marten: Keltske arheolosie ‘studije, str, 290, — cltat iz teksta objavljenog prvi put 1794. godine). t ' Exoterizam j nadrealizam, ° Konaéno, i kod Elifasa Levija pronalazimo ista shvatanj Ts Ze 7 at ici ” atten 's jednoj prometejskoj reéenici, koja nagoveStava onu nVelike Delo, to je pobeda centralne tatic i lens sacle asca, ist) pts heey kretanjem radanja i smrti... Ljudi koji su ospeli do te centralne tatke istinski st pesvedenici, oni su tauma- 2 ay i razuma. To su gospodari svih bogatstava sveta i sve- Beatate ed eaters ici i prsieli knefeva neba, a priroda im je folate meni eae ce zakon koji upravija pri- lo da je otigledno da je ideja o vrhovnoj tatki Gioteritkog | religioznog porekia. Kako se, ipak, moglo ‘geaitt jo, pedneslionn doSao u iskuienje da je i sam preuzme? Zbog pe ee meee, AN, ako se tako mote kazati. kartov svet da se on potpuno sam stvorio i da pecan teem svela samo na pocetni impuls, tako da je s malim haere pm moguée potpuno apstrahovati taj bo%anski podstrek i atvoriil svet u mjega samog. Tu se bog ofima vernika tek nazire yee transcedentan u syom delovanju. Ovo smatraju tataim Sak i hermetisti koji dopustaju bozansku imaneneiju jer ako bi cli barijeru boZanske transcedentnosti, oni bi jo} pripisali ono znatenje ezolerizma u kojem bog ostaje i dalie skriven, premda iz Bogs loga i na drugi natin. Moguée je da fak i jedan ateista ered concepciju vrhovne tatke i da je prihvati, odbacujuéi jedino ivenu bozansku prisutnost u zadnjem planu, Drugatije reéeno, za pice je botansko samo jedna apstrakcija koja predstavija glavne Snage Zivota, rasute po titavom svemiru, ali koncentrisane, na neki hatin, u tu tatku koja joj je ZarlSte, Tako bi vrhovna tatka pred- ey aaa eral paid realno mesto razreenja svih anti- se ol nie cee oe aj juju sve botanske energije, koje Jedna ovakva zamisao nije specifiino idealisti - re ee ert Ta jednom od komponenti realnosti, U tom smislu, nadrealizam tezi a izyrii sintezu materijalizma i izvesnih formi panteizma i idcaliz~ ma, Jedino je tvrdenje 0 primarnosti materije bilo Suprotno znaéenju_ Ssamog nadrealizma; to je, uostalom, bio samo privremeni period u Yreme najjateg uticaja marksizma na nadrealizam. Ova doktrina 0 vrhovnoj tatki i tenja da se osvoji, dine nad- sasvim osobitim medu ateisti¢kim filosofijama jer ga one0 Delo potpuno suprotstavijaju_nihilizmu. One uspostavijaju, takode, sui- Hinsku razliku izmedu njegove kosmologije i nigeizma koji je cildi- Gen i foveka veéno zarobljava u muke Kosmiékog toéka. PONOVNO OSVAJANJE IZGUBLIENIH OCT Nadrelizam nije pasivas filisofija, on je metafizitko puto- vanje. Vrhovna tatka ne predstavija za njega mrtvu zvezdu za koju bi bilo dovoljno da joj se odredi polozaj, ona je zemlja éuda koju treba osvojiti ili, taénije, ponovo osvojiti. To je Zelja koju izrazava drugi stav Drugog manifesta: »Podsetimo se da ideja nadrealizma teti jednostavno ponov~ nom potpunom osvajanju nafih psihigkih moéi, vrtoglavim silaskom u same sebe, sistematskim obasjavanjem skrivenih mesta i progre- sivnim zamrativenjem drugih mesta, neprekidnom Setnjom po ‘zabranjenoj zoni koja ne sme prestati sve dok Goveku ne pode za Tukom da rezlikuje Zivotinju od kamena ili plamena” (Manifesti, str. 111). ‘Ovo znatenje 0 ponovnom osvajanju, specifiéno je hermetigko. Ono suprotstavija nacrealizam svim prometeizmima koji polaze od darvinovske Koncepcije i koji evoluciju sveta i Eovetanstva pred- Stavijaju jednim progresivnim usponom, potev od najnize tatke: fd bezivoinog do Zivotinje, od Zivotinje do Soveka ,primitivea”, od ‘primitivea” do civilizovanog toveka. Ono zacrtava jednu sasvim ‘Grugu kriva, polezeéi od verovanja u jedan izgubljeni raj u kojem Je tovek Ziveo kao u nekoj vrsti wonderlanda, u savrsenoj harmo- niji s prirodnim silama i boZanskim energijama. Covek je tada bio dalleko blize vrhovnoj tavki no Sto je to danas, uprkos éudesnom {storijsiom progresu, Koji je ostvario. Sve je bilo moguée i sve dozvoljeno, ili barem skoro sve. Uostalom, to tajanstveno skoro sve Je i dovelo do propasti, to jest do pada iz kojega je proizigla bedna Zovekova sudbina na zemlji, SuStinska uloga religije i hermetizma je da ispravi posledice tog pada i da ponovo uvede Goveka u jedan Konatni wonderland. Posebni zadatak koji hermetizam sebi odre- duje jeste da omoguéi izvesnim posveéenicima da anticipiraju cas tog ponovnog osvajanja izgubljenth moti, ‘Ovaj kratki nacrt vali uopiteno za judeo-hriséanske i musli- manske hermetizme; iste koncepelje susreéemo u svim primitivnim Fi PY) etn drt a |mitologijama, pa i u Kini i Indiji, Bitno j it mitologijama, i iT je, dakle, uotiti ponovno Javijanje te ldeje o osvajanju izgubljenih modi u sti ih perspective, uprkes dials korekcliamae ia ‘se Breton, ve na prvim stranicama Nafte, pita kako ‘odgovoriti na pitanje ,Ko cam ja?”, on veruje da na Bitkte ae ‘Noriti porivajuél se Jedino na pojam fantoma, i u tome ne treba Videti samo uitcaj eruih romana se sablastima”Kroe njih, it nfihow 1 posredsivom — rekao bih cak medij = ” iets ne aaa ijumitetom — reé ,,ukleto’ ___ »Nareduje mi da za Zivota igram ulogu fantoma; on odigledn cilja da bi trebalo da nem ih bio ond eat eee Prestanem biti, da bih bio ono ito zapravo ‘Tako je 2a njega matenje koje ima utvara, fantom, yao dovr- ena alike ednog mutenje koje moze trejati vetito” (38). i! 5 Proganja oseéanje noke cikligne nesreée, 1 prema tome neizietive, po Yudsku sudbinu. »Mozda je moj Zivot, dodaje on, samo slika te vrste i mozda sam ja osuden da se ponovo vratam na isti put, verujuéi da istra~ Zajern, da pokuiavam spoznati ono Sto bi trebalo da dobro prepo~ Zuaigm, da nautim jelan maleni deo onoga sto sam zaboravio! ‘Ateizam ga tera, naprotiv, da odba sone ait a i jedan deo implikacija | To videnje sebe samoga izgleda mi samo utolik Rte cone plan, dovreni like moje misli koji nema nikakvog razloga a se uklapa u vreme, ako u to isto vreme implicira ideju jodno nopopravijive greiice, ispastanja ili pada, je odsustvo “moraine Paes Prema om. miljoniu, ne podietenikakvo} diakust” ";,.... Ova Bretonova miszo je duboka, premda ovaj zakljuéak 0 ate- iagleda neprihvatijiv. Ona pokazuje kako nadreallzam Livan, religiome dogme, tezi da otkrije u dnu Ijudskog biéa jedno _fajanstveno podrutje pomoéu kojega saobraéa sa vrhovnom iagkom, “Re raztesujuci kontinuitet, Prepreka koja nas od nje odvaja nije toliko izvan nas kol’ko u nama samima: ona se sastoji u onom ‘Henom alenstvenom pragi Rol razdvaja nate wobiéajeno je od eg je, u kome se posebno potpuno ulla w kote Je Tucihost is. sto 1 ies rmicleye 8 ee tl a ‘ekstaze i obasjanja tako snain - | ealiste jer fagleda da seta fubuiorna nada mote stearis rane,a Delo njem Zoveka u nevremenito, To je Prustov ili Nigeov trenutak u kome Cove veruje da moze prevazi¢i u sebi antinomije vremena. Da li on to zaista mode? U suitini, izgleda da je to samo nemoéni pokuSaj koji Gini da se naslutuje akt izlaska van vremenitih veza, ali koji ne prelazi prag subjektivnog jer je i on, takode, slab kao Tuka senke i nesposoban da uhvati objektivny realnost. Vidimo, dakle, kako nadrealizam ponove dovodi u pitanje i ona naizgled najodredenija znatenja kao Sto je znagenje same tove- Kove prirode. Arno Dandije kaze povodom Prusta da je moderni éovek otkrio u Dekartovom ja mislim” jednu provaliju heterogeno- sti, alii u sluéaja nadrealizma, kao ,uostalom’ iu sluaju Prusta, nije ret samo o otkrivanju jedne orgomne psiholoske slozenosti veé © dovodenju u sumnju i samog smisla psihologije. U okrilju ljud- skog duha, otkrivena je ogromna pukotina izmedu njegove vise ili manje sreéne prilagodenosti zemaljskim nuinostima i njegovog ponornog Zivota. Ljudski duh, tako priguien svojim telom u dru- Stvu i prirodi, veé je samim svojim prisustvem svedok { otkinuti eo nadrealnog. Ovo ne vati samo za neka izuzetna stanja, U svakom trenutku, ako Sovek zna da posmatra, da otvara o&, on mole othriti da je uronjen, veé ovde dole, u neku vrstu onostranosti. Upravo na to upucuje i Breton govoreti povodom fantoma: Pomiljam da je ono Sto smatram objektivnim manifestaci- jima Tog postojanja, manifestacijama vise ili manje neusiljenim, Samo ono Sto se u granicama ovog Zivota zhiva u jednom delovanju @ije mi je istinsko polje potpuno nepoznato” (str. 7). ‘Ljudski duh nije Gorsokak, deo koji jednostavno pripada telu i Koji je zatogen u mozgu; on je ogromni ponor dija se tatka spa- janja s materijalnim Zivotom samo nalaci u mozgu, i koji odatle gradi u svim pravcima da bi povezao coveka sa svim pa i najtajan- stvenijim predelima, vidljiveg i nevidljivog svemira, U njemu, u tom bezdanu, nalazi se put ka pobedi nad nadljudskim svetovima. Postoji u toveku, skriven u najvetim dubinama, jedan tajen- stveni predeo koji prevazilazi }judsiu subinu i koji saobraéa s vrho- ynom tatkom. U njemu se mote iskovati Arhimedova poluga, ko- jom se moje diéi teret sveta i u Goveku obnoviti prave snage slobode. ‘To je ono podrudje koje Breton spominje u drugom odlomku Drugog menifesta, gde smo videli kako poziva na ,wvrtoglavi silazak u sebe same”, ,na neprekidnu Setnju po zabranjenoj oblasti”. Ezoterizam {_nagrealizam n Kraj izgleda osobito zagoneian, jer on pi’e da delovanje nad- realizma.,nema nikakve Sanse da se okonéa sve dok govek ne dode do toga da moze razlikovati Zivotinju od plamena ili kamena”. ... Ova nas pretpostavka, medutim, ne sme zbuniti, premda se %ini da se ona podudara idejom o ,,2amrativanju” mesia, koja sada nisu skrivena. Breton, nema za cilj jednu neorgansku’ konfuziju svesti, slignu_onoj infansa nesposobnog da razlikuje. tri carstva. ‘To zamrativanje je samo jedna metodoloska nuznost. Ona proizilazi iz, onog tiranskog | zakona konpezacije, usled kojih naa svest ne mote napredovati na ogromnom podruiju koje je ona sposobna da istraiuje, ukoliko ne napusti, bar u.vreme tog putovanja, mesta u Kojima obitno obitava. Ona nikada neée otiéi daleko ako se ne od- Jugi da za duze vreme napusti svoje rodno mesto. Lako se uotava ‘suprotno jer duhovno oko vidi i neSto veoma daleko od nas, ali isto 10 vatt 1 za telesno oko: naée telo ne obitava dotle dokle Ijudske o&i vide; ono ne moie istovremeno zauzimati dva mesta, niti daleko lutati ako ga svake veteri dovodimo pod isti krov. Isto to vazi i za Yjudski dub. ‘Trebalo bi se uzdiéi iznad takozvanih normalnih i ,,pozitivnih” saznanja. One nas zarobljavaju, pa kako onda mozemo ofekivati da budemo oslobodeni, sve dok estajemo u njihovim bedemima’ ‘Ako ponekad imamo utisak da izmigemo toj uslovijenosti duha, ‘onda je to istinito samo utoliko ukoliko se priblizavamo vrhovno} tatki, ali ne uranjanjem u irealno veé otkrivanjem jedne dublje erspektive kosmicke i Ijudske realnosti. Ovaj tekst pokazuje kako Gitav jedan deo nadrealistitkog detovania a viden spalis, isgleda negatieno i haottno, a ko} Zapravo krije jedan pozitivni smisao, mnogo znatajniji od njegove Spoljne uloge, Bojkotovaniem svih uobitajenih znacenja, razivanyem Jednog nezamislivog sveta koji se nigde ne moze, smestiti, nadre- ‘alizam spaljuje svoje brodove i sebe prisiljava da sve vise uranja u krilo oluje, iza koje se nada da ge doseti zabranjene predele. Zamratenje je privremena faza na putu ka ponovnom osvajanju naih psihitkih moti. Breton se u svojim delima Sesto vraéa na ideju da je pobeda ‘ile ponovno pobedivanje, a spoznaja vise ponovno saznanje. Ona igra veoma vainu ulogu u njegovoj Koncepeiji Ijubavi, Tako on tvrdi vyoljenoj Zenl: yVideGi te prvi put, prepoznah te bez oklevanj str. 35). * (Arkana,4 Delo ‘Takvo tvrdenje je bez ikekvog smisla u matorijalistidkoj filo- sofiji; ono pretpostavija zadnji plan misli, manje ii vise sligan pla- tonskoj doktrini preegzstencije dua i metafisiéke reminiscencije. Isto tako, Breton tvrdi da istinska ljubav ,,vrata svemu izgub- Ijene boje iz vremena starih sunca” (Ljubav, str. 12). Lako je odrediti rajeve na koje Breton cilja, ako se prisetimo koliko je ari za njega imalo detinjstvo i Zivot primitivaca. Ipak, to bi bilo nedovoljno odredeno. Ko bi, dakle, mogao tyrditi da se stanja detinjstva i primitivnog Zivota priblizavaju suitinski vrhovnoj tatki ili wonderlandu i da oni prevazilaze stanje sustinske alijenacie u kome se ovek nalazi, prema svome istinskom ja i istinskom 2- votu koji se ne mogu smestiti nigde do u tu vrhovnu tatku. Zar 4 primitive nemaju svoja ropstva i zar euforije najsreénije dece, nji- hov wonderland, nisu nemoéni za iskupljenje? Kod njih samo pro- nalazimo tragove prvobitnog stanja. Vostalom, Breton to i priznaje, u drugom odlomku, gde govorl kako je razdvajanje subjektivnog od objektivnog proiziilo iz jed- nog potetnog raskida, u stvari, prelstorijsxog: Uo8avanje i predstavijanje... treba shvatitii posljedicama razdvajanja jednog jedinstvenog t pruobitnog svojstva, tija ejdetska slika obaveitava i Giji trag pronalizmo kod primtivea i deteta” (Tatka, str. 250). ‘Ali, on odmah zatim dodaje: »Svi oni koji nastoje objasniti istinsku ljudsku sudbinu, vise ili manje konfuzo ele da ponovo otkriju to stanje milosti”. On se vreéa istim mislima, u kratkom izvestaju, piSugi Situa- ciju nadreatizma, za vreme rata. Za nadrealizam Ge biti dobro — i u tome ¢e biti sva njegova slava— sve So vodi prevazilazenju suprotnosti koje su pogreino shvaéene kao nepromostive, koje su nesteéno produbljene kroz ve- kove i koje su istinske alhemitarske talionice patnje: suprotnost izmedu ludila i toboznjeg ,,razuma” koji odbija da bude deo iracio- nalnog, suprotnost izmedu’ sna i ,,delovanja” koje veruje da moze uuniStiti puste snove, suprotnost izmedu mentalnog predstavijanja i fizidke percepeije, 2 obe su proizvodi razdvajanja jedne iste spo- sobnosti, iskonske sposobnosti ije tragove tuvaju deca i primitive’, + koja baca prokletstvo nepremostive prepreke izmedu unutrainjeg i spoljainjeg sveta, i za Coveka bi bio spas da je ponovo pronade” (sir. 27). Tstovetnost oba tekste, pisana u razmeku od skoro deset go- dina, zadivljujuéa je. Ona pokazuje postojanast Bretonovih osnov- Bzoterizam i nadrealizam 19 nih teza, Medutim, Sak i stanja ekstaze i obasjanja, do kojih pone- Kad dospeva pesnik, samo su nasluéivanje oslobodenja, a ne samo to oslobodenje. Ona su Sulna slika wonderlanda, neka’ vrsta @ulne anticipacije, ali to jo3 uvek nije sami wonderland. One donose samo neku prednost detetu i primitiveu u okrilju jedne vise svesti. Say mataj ovih oblika egzestencije sastoji se u tome sto @uvaju tragove iskonske i buduée slave ovekove, ali samo tragove. Danainji tivot j je raj_veé, naprotiv, ima karakteristiéni izgled rusevine: mi fivimo u rusevinama raja. U njime, uostalom, ponovo pronalazimo nadu u povratak vrhovnoj tatki. Ako smo oduvek zarobljeni u granice degenerisanog vremena i prostora, onda nije jesno odakle crpimo snagu da ih prevazidemo i dospemo do nad-svetske tacke i trenutka. A ako smo, naprotiv, nekada tamo bili, na izvesni nagin, pa iako smo pali, mo#da éemo " uspeti da ispravimo posiedice te katastrofe i da se ponovo povra- fimo nekadainjem stanju. I to, zauvek, jer Gemo tada nadviadati vyrtoglavieu i iskupenje pada. Ako je postojao pad, postojao je ne- Keda i jedan wonderland i prelazak iz superironih vremena i mesta “wona inferiorna, Ostalo je samo da se izokrene smer sudbine. Breton, doduse, odbacuje ideju pada, u uvodnom razmisljanju “ut Nadi, Medutim, on stalno dodiruje obale tog mita, éitavim tokom svojih misli, T zaiste, od onog Sasa kada Sovek spozna da je njegova zemaljska sudbina bedna 1 odredi sebi ,ponovno osvajanje” jednog fvota gudoss, otigedno jo da se na potetku istorije morala nalaziti Kosmitka Katastrofa, nazvana ,,pacom”, U stvari, moida bi bilo nije kazati da Breton na neki naéin priznaje taj primordijalni pad, ali se Zestoko suprotstavlja ideji po Kojoj bi taj pad mogao biti d neke Sovekove grefe. On bi pre bio tinjenica neke Zovekove mo¢i pred slepim neprijateljstvom fatuma. A nedrealizam bi bio ‘potpuno i ponovno oZivijavanje volje za pobedom nad Migel KARUZTAJNA ISTORIA vvoD Proljeée 1976, godine. Tekst koji pitem mogao bih nazvati Exoterija zlatnog teleta; ili, pak: Tehnokratija izmedu Boga i Satane. Sve to zyuti bombastiéno, ali profetologija iza tih kobnih simptoma kkraja svijeta naslucuje jeku bombi, NiSia nije toliko bombasti¢no koliko ta wlama tutnjava bombi, koju kao da su éuli proreci svih vremena i vidjeli plamsanje vatrenog potopa. Upravo u tom erve- nom plamsaju posljednjeg pozara, kojemu se pridrufuje i nad- naravna vatra, nalazi se smisao crvenog dijela spekira u simbolici inieijatitke ezoterije, Plavo se odnosi na vodu, jedan elemenat, ali ina prvu poplavu. Izmedu vode i vatre, izmedu dva potopa proteze se ezoterija tajnih druStava, Proljeée je, jedno od onih koja uznemiravaju, Poneked je tmur- no i hladno, kao u_poznu jesen, Cvetaju morbidne slutnje. U La Saletti, prije sto i vile godina, ukazala se Marija i saopéila Melaniji Calvat neke uslove dolaska Antikrista: ,,lemijenit ée se godiinje dobi; zemlja Ge davati samo rdave plodove...” Profetologija govori o Antikristu, o lainim prorocima, o ynovom Evandelju”, 0 simptomi- ma kraja svijeta. Da bismo govorili o Levijatanu, koji je davo i driava kobno zastranjena u eketremni etatizam (,Driava je puka transmisija iz- medu finansija i industrije”, Bernanos); da bismo govorili o Molohu kapitala io ezoteriji dolara i alatnog teleta nuzno éemo morati pribjeéi jeziku i pojmovima prorotke literature jer bi, u protivnom, osiromasili tumagenje simbola i ezoterije. Treba opisati i sukob dvije crkve, na povijesnom i doktrinarnom planu, maker u kratkim ertama. I taj sukob nastojat Gemo objasniti simbolims, __Tajna storia n Evo nekih datosti, karakteristiénih za ovo doba, iz tijeg ugla osmatramo sjenku Antikrista: Dvije stotine godina je ameritke ne~ _ gavisnosti; boje i simboll ameritke zastave postali ‘su otrcani ele- ® ti dizajna i ,fabridki mak” ameritke robe i ameriékog natina ——-Zivota; drava je funkelja bussiness, Kojima manipuliraja magi i ‘magnati multinacionala, Primjer Nixona, poslijo primjera Kenne- dyja, dokazuje da su emericki predsjednici ograniteni U djelovanju; osjela se prisustvo ,nevidljive ruke”, koju je toliko spominjao wmladi i lijepi La Fayette” u svojim Memoarima, Pa, ipak, Nixon, en na svoju viastitu sjenku, putuje u Kinu, na poziv Mao Ce Tunga. Kissinger oblijece svijetom nastojeéi da povete, u jedno tivo, 1B ,jedan mozaik”, sliku ,novog poretka”, kao novi Meterlinek, koji adi za firmu Rockfeller i'C.FR., all ostaje euforija i slavije, 0 okrug- om jubileju dvjesia godina nezavisnovti vee i zbog toga ito nas upravo ijeli samo 24 godine od konea drugog kricanskog milenijuma, pa se Kkssingerovski goblen, obnoé, raspade, a ona ynevidljiva lafayettsla | ruka” ga, iznova, zapotinje, u dnevaim 1 svakodnevnim akeijama, ‘yko vezilja ona stara, dan Ho plete noé opera’. Kao da smo Szmedu na | jave, na planu fantasti¢nog realizma'. I slika svijeta novog Kkissingerovskog poretka raspada se kao slike sinethistitkog sna koje "Se nz povjesno} javi raspadaju. = Skandali oko ,sluéaja Lockheed” potresaju establichemente Amerike i Evrope. Prine Benard nizozemski je najveti korupelona veg proljeta (milion dolara mita). Holandski se prijesto, Ijulja; Cudesno tkanje se cijepa sve do ,bilderbergerskin” vrhova. U Ame- ici, jedan pomahnitali senator uavileuje, povodom glasanja za rezo- " Itelhi 0 cionizmu kao rasizmu, da se ,rarak spustio na svijet"! Na- favno, to je metafora, Prorotanstva, medutim, govore 0 konkretnom Imraku. Ezoterije govore 0 ,.cmom suncu", pjesnici, 0 .ponoénom Suncu"; brojni vizionari vijeli su: crno sunce, tri dana mrakca. isu se 1 izdaju studije o Antikristu, © ,Kkraju vremena”, ___ Apokalipsi; prorotke vizije koje dolaze iz dvije rkve, suprotne pro- encije: nastoji se do u detalje naslutiti i opisati Armagedon; pokusava se sakxupiti i srediti u logignu i Koherentu cjelinu cjelo- ypno proroéko nasliede, ali se, najéesée, pravi neéuvena ,smjesa” fd profetologije piramida, E. Caysija, J. Dixon, Nostredamisse, sve~ ‘Maalahija, do La Salette, Fatime, Garabandala, Beauringe, Lour- Baysidea, Turzovke, Seredne, San Damiana i Palmar de Troye. _Smjesa”, melange je novo duhovno stanje, novi princip; svojevrsian Plod duhownog i povjemnog suloba dvie crve, na Mstorljkom plan hha ravni Ijudsce duie, ,,SmjeSa”, melange,’ upuéuje na apokalip- S® Delo tigko vrijeme mlakosti", kada judi nisu ni Zarki, ni bladni »Smjeia” je osobito stanje u alkemigarskom kotlu u Kome se prip- Tema ,,Veliko djelo” rockfellerovskog ,.novog poretka”. Upravo sam u Delw, u nizu dlanaka pod naslovom Magija ekstrema, nastoja0 da u Konkretno} povjesno},situaciji utyrdim po- stojanje i djelovanje tog naéela; prineip ,,magije ekstrema” funkcio- niso je U naizmjenitnim fazama polarizacija, i fazama spajanja suprotnosti (coincidentia oppositorum) i ves, s obzirom na te faze, pojavljivali su se novi sukobi, konfrontaclje, novi oblici osporavanja i, potom, nove ,,smjeée”. Uz rasne sukobe (erno-bijelo), osobito na ameriékom tlu, javila se, u jesu ,seksualne revolucije”, i osobita crno-bijela” formula seksualnih susreta, ernog i bijelog partnera, Sto je osobito izrazeno u reichianskim komunama i pornografiji, dok ‘su programeri govorili o sivoj rasi buduénosti. Na tom istom amerié- Komtlu deSavali su se i ovakvi fenomeni: bogati waltstreetski sloj je ispovijedao ljevigarske ideje, a radnistvo, osobito sindikat dokera i gradevinara, desne ideje; to je bio novi emeriéki paradoks, progra- miran za jubile} ameritke nezavisnosti. Patty Herst, Kojo} se danas sudi, postala je svojevreni izraz te magije ekstrema i posvuda je svijetom presao njen reklamni fotos, s masinkom u Tuci, pred poste- rom simbionisti¢ke armije, &iji je simbol sedmoglavi piton, predstav- ljen kao, gnusni apokalipti¢ki ideogram. Svijetom je, takode, proslo, u dubu herstovske reklamokratije, Pattyno svjedotanstvo o rodite- Ijima_,,kao fa8isti¢kim svinjama”. Time je Patty Herst utestvovala uu velikoj pobuni djece protiv roditelja, predvidenoj jo u evandeos- kim vremenima. Upravo se u pobuni mladosti, w’propovijedanju pizlaska djece iz roditeljskog gota”, tchnokratiji, puerolcratiji (s kone- “logorima za starije od 30 godina), vide svi kobni izrazi VELIKE REVOLUCIE, koja osporava Skole, autoritete, hijerarhije, obitelj, cerkve i konstituisane ideologtje, vojsku i draavu, zakone i posljedaja uutoista atomiziranog krStanskog organa. Ovog proljeéa feminiskinje su zaposjele erkve sirom Ttalije; pridruzili su im se i homoseksualcl, a Roger Peyrefitte se proglasio’ ypapom pedera” i, preko pornograi- skog magazina Lui, pise poslanicu Papi jer se usudio objavitt krs¢an- skom svijetu (koji je sveden na ,malo stado”) da jo8 vate krSéanska pravila o moralt i seksualnosti, Pederi, travestiti i olo buti medu Berninijeve kolanade i emituje pallene invektive. Pier Paolo Pazzo- lini, Koji je Korumpirgo sirotinjsku djecu Rima, naden je iskasapljen nna jednom dubriitu i sada trune, a Omellia Rippi intervjuie za italljanski magazin, po Koloseumu, mlade homoseksualce od osam- naest godina, ,htoje je Pazzolini udio da budu ponosni Sto su homo- ‘Taina Istoriia » seksualei”. Jednoga od njih je otac, karabinjer, odveo psihijatru, ali ovaj je kazao da djetak treba da ,,ispolji svoje potisnute nagone”! Karabinjer je bio nemoéan pred oficijelnim psihijatrijom i ,,duhom yremena”; izvikao se na psihijatra i otjerao djete. Pred njim je lezala Italija kao ogavna ledina na dubristu vremena, Psihijatrija je stav- jena u sluzbu sinarhistiékih programa i cijepanja krS¢anske moral- Rosti i otvorila je vrata seksa prema ,permissiv society”. Jedan Psihijatar je savjetovao najyeto} kurvi Svijeta”, Ksavieri Holander, da realizira svoje pervertirane snove, ,,1 kojoj je bludila s njemaékom, dogom” (iz inetrviewa kojeg je dala g Badenjaku). Freud je 20 godina bio Glan B'nai B'ritha. Hal Lindsey, koji je, u The Late Great Planet Eerth, sakupio prorotanstva o apokaliptitkih vremena i uporedio ih 8 danasnjim zbivanjima, smatra Freuda ,gestom bombom? koja je raznijela nafu sliku svijeta, i u svom djelu Satan opisuje ,,Freudove plodove”. Usred ovih sukoba otkrivamo i druge posljedice magije ekstre- ma: ,smjeSu”, artificijelno 1 spontano jedinstvo suprotnosti, dijabo- Wide dialektiku raspada jednog organona i stvaranja drugog. Patty Herst se prikljutila armffi, oruZanoj pobuni, zasnovano} na ide}i ,sim- bioze”. Stari Zele da lige na mlade, Sto dobro zapaéa E. Morin, u svojoj studiji Duh vremenc, kao Sto je dobro uotio da je svojevrsni simbol duha vremena: naga Zena ¢ piftoljem, koja se danas pojavljuje u bez- broj verzija na naslovnim stranama’dzinovskog biznisa sa Sundom, Kao i u filmovima, koji oivljavaju jedan erotski falizam i paganstci i homoseksualn! nacizam, (Kavana, Viscontl, Pazzolini). Novi deli- anti i erotski fafizam javija se kao pandan reichianskoj seksualnoj revoluciji, realizirajuéi sado-mazohisti¢ku smjeSu. Groteskna starost koja Zeli da lidi na mladost i muSkarci koji se hirurikim zahvatima i hormonalnim i parafinskim injekcijama pretvaraju u Zene, najgnu- sniji su prizori te dijaboligke smjeSe, tog sveopteg body arta”, te invertirane, paklene, teinje za androginim biéem i vjetitom mlados¢u. Na socioloSkom plants mozemo beskrajno istrazivati tudoviine i gro- teskne primjere jedine invertirane alkemitarske ezoterije. To nam, medutim, nije cilj. Tumati ezoterije otkrivaju na povjesnor , Na_,tevalorizaciju svi vriiednosti’, koju su naslutili svi senzibilni medijumi, kao Nietzsche. Nanomenimo i to da je tokom zime, u Svedskoj, inanguriran , Svedski projekat”; ,dva miliona slubenika i radnika u Svedskoj je diskuti- alo, kroz sindikate, o trecem ekonomskom putu, koji vodi sredinom izmedu kapitalizma i komunizma, Keynesa i Marxa” (Buropeo);#0 Delo u proljeée se glas o otkri¢u ekonomista Rudolfa Meidnera, Gunnara Fonda i Anne Hedborg prodirio svijetom kao nova iluminaeija soci- jaldemokratske utopi; i - Proroci danainjik dana govore o velikoj duhovnoj borbi, pri- sustvu Antikrista u Rinu, i strasnim kataklizmama Kazne i katarze. § jedne strane je krSéanska tradicija, a s druge ezoterija tajnih dru- Stva, Proroéanstva su dvojaka: nasuprot pravnim karizmaticima, na- laze se le¥ni proroci, ali ih je teSko razdvojiti i identificirati, pa se dolazi do tragi-komiénih zabuna, kao kad su ,,pentakostalee”, na Du- hove proile godine, uveli u erkvu svetog Petra da padaju u svoje 2a- nose, za koje tradicionalisti tvrde da su znaci davolskog posjednuca, a katolitki progresisti, na clu s kerdinalom Suenensom i R. Lauren- tinom, u njima vide istinske i vjerodostojne dokaze djelovanja Duha Svetoga na danainju mladez. Ipak bi, , East velikog ameriékog jubi- leja”, trebalo napomenuti da je ovaj pseudokerizmaticki produkt zapravo derivat amerigkog sekiastva i duhovnog rastrojetva, a kada je u pitanju katolitki, vaninstitucionalni pentakostelizam, onda je on provenijencije Univerziteta Notre Dame, South Bend, Indiana, gdje je ¢sobito bilo ustedsredeno masonsko djelovanje na stvaranje ovih tudovisnih hibrida, ali se, kao svaka ameritka roba, profirila svijetom, ur orkestrirani publicitet monopoliziranog visokog tiska. I upravo je mak duhovnog rastrojstva Zapada, ta nesposobnost da se pentako- stalizam autoritativno odredi bilo Kao satanska pojava bilo kao izliv Duha Svetoga. SINAREWA Sinarhija se ukazuje kao tudoviste iz Loch Nessa; govori se da je nastala u imaginaciji pisca koji o njoj piSu, da je mit i legenda, koja ¢e, kao rozenkrojcerska Fuma fraternitatis, tek steci meso pov- jesnog otjelovijenja, ako se veé nije inkamirala. I upravo je znak povjesne neizvjesnosti i ,fantastignog realizma” danzinje historije to ts sao Sinarhiji raprovlg pit pois, a ona pitom osiale tka ii se nastoji proglasiti legendomn. Pens Gaim dijelom Sivarhija zatire u okultizam, opskurna dela idokirine martiniste, teozofa, Saint-Yvesa d’Alveydre, Pabrea Ol vote {Stanislas de Gunite, drugim dijelom u tehnokratae strak- i ameritkog establishementa, w politiku i dru- Hivene hijerarije, rustove 1 moltinacionale. © oulisskom kara ‘teru Sinarhije osobito piSe Pierre Virion, u djelima Myterium iniqui- Tajna Istoriia ar tatis (Otajstvo zla), Uskoro sujetska vlade, Zevjera, Novi poredck i Emmanuel Barbier, Masonska infiltractja u Crkvi; s teozotskog stanoviita, Jacques Weiss, objavljuje, 1955. godine, djelo Sinahrija. Geotrroy ‘de Chornay, objavijuje dokumentirano ‘djelo, Sinarhi; a pod istim naslovom i Jean Saunier, u Grassetovo} ediciji Ietorija misterioznih liénosti i tajuth drugtava, O drugom, politi¢kom i tehno- kkratskom aspektu Sinarhije piu Henri Coston (Financijeri koji uprav- Yaju svijetom, 1955; Tehnokrati + sinarhija, 1962), Louis-Marie Ferbaer (Tehnokrati i slobode), R. Guillien (Trustovi protiv domovine), Jean Meynaud (Tehnokratija, mit ili realnost), Jacques Billy (Teh: nokrati i vlast), Henri Azeau (Sinorhija i vlast). ,,Bozanstvena Si- nathija” izbija iz djela heretitkog opata Roce; iz biografija o Rene Guenonu (P. Chacornac), Stanislasa de Guaite (O. Wirt), Fabre Oli veta (L, Cellier), Pierra Lavala (A. Mallet), Alexisa Catrela (R. Seu- pault) i Marcela Deata (C. Varennes); iz studija o III republici (J. Chastanet), o Vichyju (¥. Bouthillier, ili R. Arona) o masoneriji ili nacizmu (W. Gerson). E. Beau de Lomenic pise posebdno poglavlje © Sinarhiji, u Easopisu Crapouillot (Br. 20), posveéeno tajnim dru: Stvima. U Tajnim drustvima, Rene Alleaua, Sinarhija je ,primjer tehnokraiskog tajnog drustva”. Tragovi se uklanjaju; istraga se dovodi u zabludu, Jedni Si. narhiju smatraju paramasonskim druSivom ili ,najtajanstventjom od masonskih loza”, drugi u njoj otkrivaju prste jezuita i klerikalnu zayjeru (ean Cotereau, Klerikuina urota, jezuitl, sinarhtja); desni- Bari je smatraju Ijeviéarskom i obrnuto, Sinarhija se ukazuje kao wsmjesa”, kao spiralni rog izobilja u kome se — konaéno — stite Sveopita planetarna duhovnost, kontraverzne ideologije i trajno po- mirujusuprotnosti neba i zemlje, vode i vatre, koje su do jucer ustosile poput elementarnih nepogoda. Sinarhija se ukazuje kao Supermarket spiritualnosti, kao buvlja pijaca rashodovanih, i istro- Senih politigkih, ekonomskih i religijskih sistema, kao dubriite ute- nja i doktrina, kao polikonfesionalno groblje mrivog i amortizira nog” pluralizma, i kao sablast i emanacija tog isiog groblja, kao ektoplazma spiritistidkih seansi, koja se dimi i materijelizira iznad zelenih stolova waltstreetskih magnata i bilderbergerskih skupova od New Yorka do Upsale, kao fantom Koji se beskrajno priziva u tavnoj i anksiomoj atmosferi novih hramova, kao Golem Koji vee hoda. Historiografija ne Zeli da raspravija 0 fantomima 1 sinarhiju roglaiava ,monstramom Loch Nessa”, mada se inose dokumenti 9 njenom postojanju kao fotografiji tragova snje%nog Covjeka na pa dinama Himalaja. Smatraju je produktom mitomanije, ali bi ona