UNIVERZITET U BEOGRADU

UMARSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

Osnove modelovanja rasta uma

MODEL VISINSKOG RASTA BUKVE NA PODRUJU

GJ RUDNIK 1

Mentor:
Branko Staji

Student:
Daliborka Doskovi
Beograd, 2016.

SADRAJ
1. Uvod
2. Problem istraivanja..... 2
3. Predmet istraivanja ........ 3
4. Cilj i zadatak rada .... 3
5. Metod rada ... 3
6. Rezultati istraivanja ........... 5
7. Zakljuna razmatranja ..... 7
8. Literatura ......8

1. UVOD
Poznavanje rasta stabala i sastojina je od znaaja sa privrednog i ekolokog aspekta kao
pokazatelja privredne i ekoloke proizvodnosti, produkcija biomase, oslobaanje kiseonika kao i
vezivanje CO2, ocenjuje se injenicom da sa poveanjem proizvodnosti biomase rastu i navedeni
efekti umskih ekosistema. Promene globalne klime utiu na produkciju, vitalnost

i stabilnost

ekosistema pa je stoga neophodno ova istraivanja sukcesivno vriti.

Modeli rasta slue za grafiko i numeriko karakterisanje dinamike rasta pojedinih vrsta drvea.
Njihovo definisanje, tj. traenje zakonitosti u porastu je jedan od osnovnih zadataka nauke o prirastu.
Budui da promene dimenzija stabala zavise pre svega od starosti, tako se i za modele rasta trae
funkcije koje mogu realno da prikau datu vezu.

2. PROBLEM ISTRAIVANJA
Savremeni metodi gazdovanja umama su zasnovani na modelima rasta dominantnih stabala i
podstiu izradu modela rasta najznaajnijih vrsta drvea na razliitim stanitima. Kod njih se strune
aktivnosti planiraju na osnovu dobijenih modela rasta i prirasta za odgovarajuu vrstu drvea i stanite
i modela optimalne izgraenosti sastojine (Vukovi M., Staji B., 2004).
Danas znamo da tokovi rasta u mnogome odstupaju od naih shvatanja i ranije napravljenih
modela,ali smo jo daleko od toga da se u potpunosti prilagodimo ovoj injenici. Transformacijom
postojeih modela rasta preko korektivnih faktora ili izradom novih tablica prirasta i prinosa na starim
principima ne mogu se postii zadovoljavajui rezultati. Budunost zato pripada modelima rasta koji
obezbeuju njihovu laku parametarizaciju i reparametarizaciju,modelima koji omoguuju ugraivanje
novih informacija o prirastu bez rekonstrukcije celog modela. Ovi modeli treba da omogue izradu
razliitih scenarija delovanja stimulativnih i ometajuih faktora po principu ako-tada: ako odreeni
uslovi rasta nastupe, tada se oekuje sledea dinamika rasta.
U umama bukve, zbog njihovog ekolokog i privrednog znaaja, kao i izuzetno heterogenog
stanja u pogledu staninih i sastojinskih karakteristika i specifinih uzgojnih potreba, informacije o
prirastu su od posebnog znaaja (Vukovi M., Staji B.,2004.).

3. PREDMET ISTRAIVANJE
Predmet istraivanja predstavlja model visinskog rasta bukve (Fagus moesiaca) sa podruja GJ
Rudnik 1. Geoloku podlogu ove gazdinske jedinice ine magmatske stene kroz koje su se probile
mlae trahitne formacije, a najveim delom, ove formacije su prekrivene sedimentnim stenama.
Na rudniku su karakteristike reljefa, geoloka podloga i vegetacija uslovile nastanak evoluciono
nedovoljno razvijenih zemljita - skeletnih, smeih.To su plitka do srednje duboka zemljita,
propustljiva za vodu, sa slabo kiselom do neutralnom reakcijom, srednje humusna, ija proizvodna
vrednost nije velika.
Bukva (Fagus Moesiaca) pripada familiji Fagaceae, rod Fagus. Prirodno stanite mu je Evropa,
Azija i Severna Amerika. Zapreminsko uee anatomskih elemenata grae drveta bukve razliiito je i
zavisi, kako od spoljanjih, tako i od unutranjih faktora. U proseku, za niskoplaninski,
srednjeplaninski i visokoplaninski tip bukve, prema istraivanju SV. Nikolova i dr. (1967), iznosi:
traheje 32,62 %, drvni parenhim 22,61 % i drvena vlakna 44,85 %. Traheje su difuzno rasporeene u
prstenu prirasta, krunog su ili eliptinog poprenog preseka, tangencijalnih dimenzija 12 do 120
mikrona. Mehaniki elementi ine osnovnu masu bukovog drveta i imaju duinu 1,41 mm, debljinu
zidova oko 0,005 i prenik oko 0,016 mm.(Stojanovi et al.,2005).

4. CILJ I ZADATAK RADA

Cilj istraivanja bio je dolazak do saznanja o visinskom modelu rasta bukve na podruju GJRudnik
1.
Zadatak rada se odnosio na:
Analiziranje visinskog rast stabala bukve
Modelovanje visinskog rasta i prirasta bukve

5. METOD RADA
Do eljenog modela rasta doli smo analizom stabala bukve sa podruja GJRudnik 1.
Analizirana su dva stabla na koje je primenjena sekciona metoda (Slika 1) za dobijanje ulaznih
podataka.
Slika 1. ematski prikaz sekcione metode
3

Izvor:http://

www.sumf
ak.unizg.hr
/download.
aspx?

file=/Upload/sec_001/ins_002/Ure%C4%91ivanje+%C5%A1uma+posebne+namjene/A_VJ1_USPN.pdf .

Uzimaju se koturovi sa visina od 0,3 m pa na svakih 1m (Slika 2). Na koturovima smo prvo prebrojili
godove na etiri unakrsna pravca, pomou poziciometrasa mikroskopom LEICA MS5. Ukoliko godovi
nisu bili dovoljno uoljivi, koturove smo zasecali skalpelom da bi pravilno presekli sprovodne snopie
i omoguili lake brojanje prstenova prirasta.
Slika 2. Postupak sekcionisanja stabla i izrada koturova

Izvor:http://www.sumfak.unizg.hr/download.aspx?file=/Upload/sec_001/ins_002/Ure%C4%91ivanje+

%C5%A1uma+posebne+namjene/A_VJ1_USPN.pdf .
Kada se dobiju ulazni podatci (Tabela br.1 i Tabela br.2), pristupa se statistikoj obradi podataka. Za statistiku
obradu korien je program MS Excel i softverski paket STATISTIKA.

Tabela br.1.Visine na kojoj su odseeni koturovi i broj godina na tim visinama za stablo 1
Starost

11 13 16 18 21 23 25 30 33

Visine 0.3 1.3 2.3 3.3 4.3 5.3 6.3 7.3 8.3 9.3
Izvor: original

36

38

41

42

45

51

56

70

72

80

10.3 11.3 12.3 13.3 14.3 15.3 16.3 17.3 18.3 19.3 20.8

Tabela br.2.Visine na kojoj su odseeni koturovi i broj godina na tim visinama za stablo 2
Starost 3 10 12 15 19 22 24 26 29 30 34 38 40 44 49 52 55
Visine

67

59

70

0.3 1.3 2.3 3.3 4.3 5.3 6.3 7.3 8.3 9.3 10.3 11.3 12.3 13.3 14.3 15.3 16.3 17.3 20.1

Izvor: original

6. REZULTATI ISTRAIVANJA
Na osnovu izmerenih starosti, prirasta i visina sa kojih su uzeti koturovi, u softverskom paketu
STATISTIKA odredili smo parametre za model visinskog rasta po formuli epmen-Riardsa, za dva
stabla bukve sa podruja Rudnika.
S obzirom da je opti oblik regresionog modela epmen-riardsa:
Yr a 1 e b X

Dobijena regresija modela visinskog rasta sa izraunatim parametrima, za bukvu sa Rudnika je:
Grafikon br. 1. Krive rasta dva stabla bukve

Izvror: Original

Grafikon br.2. Izravnata kriva rasta za stablo 1.

Grafikon br.3. Izravnata kriva rasta za stablo 2.

Izvor:
original
1 Izvor:
e 0,032237 x

hr 26,8563 1 her 23,8277

0 , 02985 x 2 ,12846

original

Na
osnovu
prethodnih grafikona
vidi se da su oba stabla
bukve rasla u priblino
istim uslovima stanita.
Do 35.godine stabla su
rasla
istim
intenzitetom, a nakon
toga
stablo
2
nadmasuje
prirast
stabla 1, pa u 70.godini
stablo 2 postie dimenzije koje stablo 1 ostvaruje tek u 80.godini.
Grafikon br.4. Tekui i proseni prirast stabla 1 i 2

2 ,13185

Izvor:
original

Iz
grafikona
br.4.
mozemo
zakljuiti
da je tekui
visinski
prirast
stabla
1
kulminirao
u 24. god.,
dok
proseni
prirast
kulminira u 42. god. Slino je i kod stabla 2, gde tekui visinski prirast kulminira u 26.god, dok
proseni kulminira u 46.god.
7. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Na osnovu merenih podataka i primenom regresija dobijeni su podaci neophodni za izradu grafuka sa krivama
visinskog rasta i prirasta. Na osnovu dobijenih regresija odreene su kulminacije tekueg visinskog prirasta za dva
stabla bukve sa podruja GJRudnik 1 na datom stanitu:
Tabela br. 3. Kulminacija tekueg i prosenog visinskog prirasta
Izvor: Original

Na osnovu rezultata istraivanja i njihove analize mogu se izvesti i sledei zakljuci:

Da je tekui visinski prirast stabla 1 kulminirao u 24. god., dok proseni prirast kulminira u 42.
god. Slino je i kod stabla 2, gde tekui visinski prirast kulminira u 26.god, dok proseni
kulminira u 46.god.
Da su stabla rasla u priblino istim uslovima stanita.
Pretpostavlja se da stabla pripadaju trecem bonitetnom razredu, sto se moe i proveriti ukrtanjem
visinske krive sa bonitetnim snopom.
Poznavajui ovaj model rasta mogue je u budunosti posluiti se njime kao referencom pri
analizi karakteristika prirasta na bliskim objektima, kako bi se procesi devitalizacije (smanjene
proizvodne sposobnosti) mogli uoiti i predvideti na vreme. Pogreno je ekati da se pojave okularno
vidljivi simptomi devitalizacije na stablima jer je propadanje tada ve poelo, pa je i mogumost
smanjenja teta umanjena.

8. LITERATURA
1. Stamenkovi V., Vukovi M. (1988): Prirast i proizvodnost stabala i umskih sastojina. umarski Fakultet,
Univerziteta u Beogradu.
2. Vukovi M., Staji B. (2004): Zadaci i znaaj istraivanja rasta i proizvodnosti uma za ekologiju i umarstvo.
Glasnik umarskog fakulteta, Univerziteta u Banjoj Luci, broj 1, str. 15-35.
3. '' 1''
4. Stojanovi Lj., Isajev V., Karadzi D., Baji V., oki B., Krsti M., Medarevi M., Rankovi N., Cvjetianin R.
(2005): Monografija Bukva u Srbiji, umarski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
5. http://www.sumfak.unizg.hr/download.aspx?file=/Upload/sec_001/ins_002/Ure%C4%91ivanje+
%C5%A1uma+posebne+namjene/A_VJ1_USPN.pdf