/ 05/4-02 .

771/1-III/1
20.05.2010.

221. 1. 16. 266. ,

- V
, 20.05.2010. ,

:

, ,
.
.

:
1
1
1

1
1

04/1-2 .6/1715
( )

22.05.2010.

( )
()

, 46. . 5. . 3. ( , .
131/06),

()
(, )

()
(, )

21.04.2009.
612/18/142-9

()
(, )

1.04.2010.

495/1-XI/5

1.

2.

3.

4.

20.05.2010.

:
1.
2. -
3. ,
.

ODELJENJU ZA PSIHOLOGIJU I
NASTAVNO NAUNOM VEU
FILOZOFSKOG FAKULTETA U BEOGRADU

Referat o doktorskoj disertaciji Mr Ljubice Baanac PSIHOSOCIJALNI I

SITUACIONI FAKTORI AGRESIVNOG I NASILNOG PONAANJA
TRENERA, SPORTISTA I RODITELJA SPORTISTA

Na Sednici Nastavno-naunog vea Filozofskog fakulteta u Beogradu, odranoj 01. aprila

2010. godine, izabrani smo u komisiju za ocenu i odbranu doktorske disertacije Mr Ljubice Baanac,
pod nazivom PSIHOSOCIJALNI I SITUACIONI FAKTORI AGRESIVNOG I NASILNOG
PONAANJA TRENERA, SPORTISTA I RODITELJA SPORTISTA.

Mr Ljubica Baanac je roena

1952. godine u Ruhotini, optina Bijeljina, Bosna i

Hercegovina, gde je zavrila osnovnu i srednju uiteljsku kolu. Diplomirala je 1976. godine na
Filizofskom fakultetu u Beogradu na grupi za kliniko-kolsku psihologiju, a za diplomksi rad
dobila je Oktobarsku nagradu grada Beograda. Magistrirala je 2001. godine sa temom
Karakteristike intelektualnih sposobnosti sportista sportskih igara.
Od 1977. je zaposlena u Jugoslovenskom zavodu za fiziku kulturu i medicinu sporta (sada
Republiki zavod za sport) na poslovima istraivako razvojnog karaktera u oblasti primene
drutvenih nauka u fizikoj kulturi i sportu, tj. na poslovima sportskog psihologa. Bavila se i bavi se
strunim (psiholoka dijagnostika, savetovanje, psiholoka priprema sportista i sportskih ekipa),
edukativnim (edukacija roditelja, trenera, sportista putem seminara i predavanja) i nauno
istraivakim radom. Objavila je preko 70 strunih i naunih radova iz oblasti psihologije sporta, dve
monografije, uestvovala na brojnim domaim i meunarodnim strunim i naunim skupovima i bila
predava na brojnim edukacijama sportskih trenera, roditelja i sportista (struni seminari pojedinih
sportskih saveza, realizacija nastavnih programa namenjenih trenerima za sticanje licenci, saradnik u
nastavi na Vioj koli za sportske trenere i Fakultetu sporta i fizikog vaspitanja, itd).

Doktorska disertacija PSIHOSOCIJALNI I SITUACIONI FAKTORI AGRESIVNOG I

NASILNOG PONAANJA TRENERA, SPORTISTA I RODITELJA SPORTISTA ima 272 strane
(kucanih sa proredom 1). Sastoji se od 10 poglavlja: Uvod, Agrresivnost i nailje u sportu, Teorije
agresivnosti, Merenje agresivnosti u sportu, Faktori koji doprinose agresivnosti u sportu, Problem
istraivanja, Metod istraivanja, Rezultati i diskusija, Preporuke za redukovanje nasilja i Zakljuci.
Ovaj osnovni tekst ima 222 strane. Nakon toga sledi popis literature sa 183 bibliografske jedinice
koje predstavljaju veoma iscrpni, reprezentativni i relevantni spisak (najee novijih, ali i starijih
klasinih) radova koji pokrivaju ovu oblast. Potom slede prilozi koji ukljuuju ekstenzivne upinike
primenjene u istraivanju na uzorcima: mladih sportista, starijih sportista, trenera i roditelja sportista.
Za svaku grupu su pripremani i odabirani specifini upitnici. Rad sadri 12 slika (7 crtea i 5
grafikih prikaza), kao i 77 tabela (od toga 69 sloenih tabela sa rezultatima).
Nakon uvoda, u kome se ispitivani problem svrstava u adekvatan iri drutveni kontekst i
argumentovano ukazuje na njegovu drutvenu relevantnost, u narednom poglavlju problem se stavlja
u nauni kontekst kroz definisanje agresivnosti i nasilja, objanjavanje vrsta agresivnosti, kao i
znaajne diskusije o razgranienjima pojmova asertivnost, agresivnost i nasilje.
U sledeem poglavlju, mnogo veem po obimu (35 strana) kandidatkinja detaljno i analitiki
prikazuje razliite teorije agresivnosti, neprekidno vodei rauna da ih objasni i u sportskom
kontekstu. Ovo poglavlje ukljuuje objanjenja agresivnog ponaanja ljudi: biolokim teorijama
(teorijom kompozicije hromozoma, teorijom uloge razliitih neurolokih struktura i procesa, kao i
teorijom hormonalnih uticija), psihosocijalnim teorijama (instinktivnim, frustracionim i teorijama
socijalnog uenja), i sociolokim teorijama koje se uglavnom odnose na objanjenja agresivnosti
sportskih navijaa (teorija zaraze, teorija konvergencije, teorija pojave specifinih normi i teorija
dodatnih vrednosti). Mnoge od ovih teorija, iako iroko koriene u svetskoj literaturi, do sada nisu
bile poznate naoj strunoj javnosti, a posebno nisu bile koriene da bi se objasnila agresivnost u
sportskim interpersonalnim i intergrupnim kontekstima. Uvodei i njih otvara se pira eksplanatorna
baza za razumevanje i objanjavanje fenomena nasilja i agresivnosti u sportu.
etvrto poglavlje posveeno je merenju agresivnosti u sportu. Baanac upuuje na veliki broj
razliitih pristupa merenju agresivnosti, veliki broj mernih instrumenata nejednakih psihometrijskih
svojstava, kao i veliki broj instrumenata namenjenih da ispitaju razliite aspekte agresivnog i
nasilnog ponaanja. Kandidatkinja uporeuje prednosti i nedostatke i samih pristupa istraivanju:
posmatranja u prirodnim uslovima, laboratorijska ispitivanja, arhivska istraivanja, projektivne

tehnike, ali najvei prostor ipak daje razliitim tzv. objektivnim inventarima linosti. Jo jednu
vanu, a retko pominjanu grupu mernih instrumenata, onih koji mere ocenu opravdanosti agresivnih
postupaka, kandidatkinja takoe detaljno opisuje i analizira.
Peto poglavlje je posveeno diskusiji o faktorima koji doprinose agresivnosti u sportu.
Autorka ponovo prua iscrpnu listu faktora i svaki od njih detaljno obrazlae. Svako od ovih
poglavlja bi moglo da predstavlja jednu manju samostalnu monografsku studiju koja na osnovu
veoma iroke literature i autorkinog dugogodinjeg iskustva sveobuhvatno analizira po jedan
problem. U ovom poglavlju predstavljeni su uticaji fizikih faktora poput temperature, buke, blizine i
gustine publike, potom vremenski parametri, elementi strukture igre (npr. razlika u bodovima,
poloaj na tabeli, period u igri, domai teren ili gostovanje), a istaknuta je i uloga medija.U istom
poglavlju razmatraju se i faktori poput samog bavljenja sportom, zatim vrsta sporta i takmiarski
nivo; a diskutuju se i faktori vezani za seksualno uznemiravanje i neetiko ponaanje.
esto poglavlje jeste mesto prelaza na konkretno empirijsko istraivanje i u njemu je opisan
problem istraivanja, ciljevi i zadaci istraivanja i date osnovne hipoteze. Predmet istraivanja je
najire definisan kao utvrivanje psihosocijalnih faktora agresivnosti i nasilnog ponaanja trenera,
sportista i njihovih roditelja, kao i moguih mehanizama njihov emeuzavisnosti i sadejstva sa
situaciono specifinim varijablama koje odreuju osnovne karakteristike sportske i takmiarske
aktivnosti u koju su pomenuti akteri ukljueni.
Cilj istraivnja je bio da, pre svega, prui to potpuniji uvid u psiholoke, socijalne i
situacione antecedente agresivnog i nasilnog ponaanja trenera, sportista i njihovih roditelja, da
utvrdi mogue mehanizme njihovog uzajamnog delovanja, da ih objasni postojeim teorijama
agresivnosti ili eventualno postuliranjem nekog novog teorijskog modela.
Osnovna generalna hipoteza istraivanja postulira je da se agresivno i nasilno ponaanje
trenera, roditelja i sportista moe dovesti u vezu sa karakteristikama njihovog psiholokog i socioekonomskog statusa, kao i odreenim situacionim faktorima koji blie odreuju prirodu sporta i
takmiarskih situacija.
U sedmom poglavlju kandidatkinja je prikazala metodoloki pristuo istraivanju, uvodei
varijable, opisujui uzorak (odnosno tri uzorka: roditelja, trenera i sportista), zatim prikazujui
instrumente, nain obrade podataka i proceduru istraivanja. Studija je imala karakter
neeksperimentalnog eksplorativnog anketnog istraivanja na namernom uzorku do koga se dolo
kombinacijom tehnika prigodnog i kvotnog uzorkovanja. U istraivanju su se treneri i sportisti
posmatrali u dvostrukoj ulozi i kao akteri i kao rtve nasilnog ponaanja, dok su se psiho socijalne

karakteristike, stavovi, uvrenja i miljenja roditelja o sportu generalno i sportskoj aktivnosti njihove
dece dovodile u vezu sa karakteristikama njihovog samoprocenjenog i od drugih aktera (trenera i
sportista) opaenog podravajueg i/ili manje ili vie neprimerenog, nasilnog i zlostavljakog
ponaanja. Na taj nain se, korienjem tehnike kros ispitivanja ustanovljavao stepen svesti svih
aktera o sopstvenom nasilnom ponaanju, a validnost te samoprocene kasnije je procenjivan
poreenjem sa ocenom dobijenom od strane ostale dve grupe aktera.
Kandidatkinja je uvela veliku grupu od preko 50 nezavisnih varijabli meu koje spadaju
sociodemografske, situacione i psiholoke (crte linosti, stavovi, uverenja) varijable. Zavisne
varijable se tiu stepena i vrste nasilja i kandidatkinja ih deli na niz specifinih aspekata i indikatora,
u koje spadaju i: fiziko, emocionalno i seksualno nasilje odnosno zlostavljanje, potom
zanemarivanje i maltretiranje, prisiljavanje i nagovaranje na korienje nedozovoljenih psihoaktivnih
sredstava, neetiko ponaanje. U ovoj grupi varijabli su i agresivnost kao crta linosti, kao i tri
indeksa nesportskog ponaanja (za svaku grupu ispitanika je izraunavan poseban indeks).
Imajui u vidu prirodu ispitivanog problema ukupni uzorak se sastojao od 2795 ispitanika
paljivo podeljenih po nizu kategorija. Uzorak je inilo 1013 mlaih sportista (do 14 godina), 1155
starijih sportista, 350 trenera i 277 roditelja. Sportisti su dalje deljeni po polu i vrsti sporta
(kontaktni, nekontaktni, borilaki). Kandidatkinja detaljno opisuje i instrumente, od kojih su neki
poznati i ranije primenjivani (npr. testovi agresivnosti), a neki su konstruisani za ovo istraivanje, uz
dugotrajnu i paljivu pripremu koja je ukljuivala i fokus grupe.
Osmo poglavlje, u kome su prikazani i diskutovani rezultati obuhvata 90 strana. U njemu je
dato gotovo 70 veoma sloenih tabela od kojih su mnoge pojedinane tabele sinteza rezultata
nekoliko desetina statistikih analiza. Proverene su metrijske karakteristike korienih skala, pre
svega koeficijenti pouzdanosti, a utvrivana je i faktorska struktura. Nakon to je utvrena uestalost
razliitih oblika nasilja koje sportisti i treneri najee doivljavaju (treneri i sportisti u ulozi rtava
nasilja), kao i njihovo samoprocenjeno i od drugih ocenjeno ili vieno nesportsko, agresivno i
nasilno ponaanje, i nakon to su analizirana psihometrijska svojstva skala konstruisanih za njihovo
merenje, utvrivano je (kao glavni cilj istraivanja) koji psiholoki, socio-demografski i situacioni
faktori najvie utiu na sklonost sportista, trenera i roditelja sportista da se u sportskim kontekstima
prema ostalim uesnicima ponaaju neetiki, nesportski, agresivno i nasilno. Pored toga traen je
odgovor na pitanje da li ovi faktori deluju izolovano ili u sadejstvu i da li je njihov uticaj u
saglasnosti sa glavnim postavkama teorije socijalnog uenja.

Najei primenjivan statistiki postupak bio je multipla korelaciona analiza (enter i

stepwise), koja omoguava identifikovanje varijabli koje u sistemu velikog broja prediktora vie i
znaajnije utiu (u njihovom zajednikom delovanju) na zavisnu varijablu. Sve analize su obavljene
za sve relevantne poduzorke.
Dobijeni rezultati su potvrdili da je agresivno i nasilno ponaanje svojstveno svim uesnicima
u sportu. Preko 35% mladih i 39.7% starijih sportista izvetava da je bar jednom bilo rtva nekog
vida nasilja. Meu brojnim faktorima ija je povezanost sa agresivnim i naslinim ponaanjem
sportista potvrena, najsnaniji uticaj ima ponaanje njihovih roditelja i trenera, njihovi stavovi,
vrednosti, uverenja i direktna podsticanja sportista na nesportska i agresivna ponaanja. Agresivno i
nasilno ponaanje trenera determinisano je njihovom visokom dispozicionom agresivnou, niskim
samopotovanjem, negativnim pristupom treniranju, prirodom sporta u kome rade, sopstvenim
sportskim iskustvima, nivoom obrazovanja i i trenerskog zvanja. Agresivno ponaanje roditelja
izmeu ostalog odreuje agresivnost kao crta linosti, nisko samopotovanje, sumnja u etinost i
struna i pedagoka znanja trenera, sklonost emocionalnom reagovanju na greke i neuspehe detata i
visoka materijalistika orijentacija.
Pokazalo se da se ova agresivnost ne moe u potpunosti objasniti niti instinktivnim
(psihoanalitikim i etolokim), niti klasinom teorijom frustracije i katarze, ve se najbolje moe
razumeti i objasniti postavkama teorije socijalnog uenja. Istraivanje je pokazalo da razlike u
stepenu agresivnosti nastaju pod uticajem psiholokih, socijalnih i situacionih faktora koji u procesu
generalne socijalizacije, a naroito specifine socijalizacije kroz sport, ne deluju izolovano, ve u
meusobnoj interakciji i sadejstvu, kreirajui vei ili manji agresivni potencijal kod pojedinaca koji
e, u zavisnosti od pogodnosti odreene sportske situacije, podstai irok repertoar njihovih
agresivnih odgovora.
Rezultati ovog istraivanja, stavljeni u kontekst osnovnih naela teorije socijalnog uenja, i
srodnih teorisjkih pristupa objanjenju agresivnosti u sportu (Berkowitzeva reformulisana teorija
frustracije, Homansova teorija socijalne razmene, Bredemeiernina teorija moralnog rezonovanja i
Kerrova teorija preokreta), omoguavaju da se mehanizam nastanka i ispoljavanja agresivnost i
nasilja u sportu, potpunije razume i objasni. Pokazano je da su agresivnost i nasilje u sportu
ponaanja koja se ue i stiu pod uticajem i uz sadejstvo odreenih psiholokih, socijalnih i
situacionih inilaca, a ispoljavaju kada za to postoje sredinske i socijalne pogodnosti. Razumevajui
genezu neke pojave, poveava se ansa da se na nju deluje, i ako je negativna da se sa njom uspenije
izborimo. Rezultati ovog istraivanja i Bandurin koncept o agresivnosti kao ponaanju nauenom

putem direktnog potkrepljenja i/ili opservacionog uenja, pruaju osnovu i za kreiranje efikasnog
programa borbe protiv agresije i nasilja u sportu.
Polazei od drutvene relevantnosti problema nasilja u sportu i elje da ukae na potrebu
obuhvatne drutvene akcije u smeru redukovanja tog problema, u kraem, devetom poglavlju,
Baanac taksativno navodi 12 korisnih i primenljivih preporuka za smanjenje nasilja u sportu. ak i
ovo, neveliko poglavlje (neto vie od tri strane) moe da bude vana osnova za donoenje vanih
pravilnika poput etikih kodeksa, standarda i strategija za rad u ovoj oblasti.
Konano, u desetom poglavlju, kandidatkinja jo jednom iznosi osnovne zakljuke iz
rezultata dobijenih istraivanjem.
Komisija smatra da je rad Mr. Ljubice Baanac PSIHOSOCIJALNI I SITUACIONI
FAKTORI AGRESIVNOG I NASILNOG PONAANJA TRENERA, SPORTISTA I RODITELJA
SPORTISTA ozbiljan i zreo, nauni doprinos psihologiji sporta, sa jasnim mogunostima konkretne
primene rezultata u buduim istraivanjima, kao i u praktinom domenu. Kroz ovo istraivanje,
jedinstveno i u svetskim okvirima, ispitani su pojedinani uticaji i meudejstvo niza psihosocijalnih i
situacionih faktora koji mogu dovesti i dovode do razliitih oblika nasilja na sportskim borilitima,
ali i izvan njih. Pokazana je i veza sa postojeim teorijskim modelima, od kojih se, kao
najplodonosnija za eksplikaciju rezultata pokazala teorija socijalnog uenja.
Zbog svih pozitivnih kvaliteta, komisija daje pozitivno miljenje o doktorskoj disertaciji Mr.
Ljubice Baanac, i predlae da se ona usmeno brani.

U Beogradu, 13. 04. 2010.

________________________________
Doc. dr Neboja Petrovi, mentor

________________________________
Prof. dr Dragan Popadi

________________________________
Prof. dr Duanka Lazarevi

________________________________

Doc. dr Milanko abarkapa