Psihologija

1)Psiholoske discipline
Psihologija ima 2 faze razvoja: filozofska i naucna
Vilhelm Vunt-fizioloska psihologija, a od 1879 u Lajpcigu-naucna.
Gledista:Viljem Dzems(SAD): p. je nauka o svesnom mentalnom zivotu, o svesti
Sigmund Frojd:p. zivot je pod dejstvom nesvesnog
Dzon Votson: p. se bazira na ponasanju, biheviorizmu
kognitivisti (svest je u centru paznje), okretanje ponasanju i emotivnim, kognitivnim
i motivacionim pojavama
Definicije:
-nauka kojoj je objekt interesovanja ponasanje ljudi i zivotinja
-nauka o ponasanju i svesnim procesima
-nauka o aktivnostima individualnog, svesnog, subjektivnog, licnog obelezja
Discipline:
1) Teorijske: prosirivanje postojecih znanja
Opsta - psihologija opazanja, motivacije, ucenja, pamcenja, misljenja, licnosti
(osnovne psihicke f-je coveka)
Fizioloska - redukcionizam (ne priznaje neorganska objasnjenja)
Razvojna - razvoj u svim sferama od rodjenja do smrti
(decja, adolescentska, starenja)
Socijalna posredni i neposredni uzajamni efekti ponasanja pojedinaca i
grupe (kasno se razvila)
Kvantitativna merenje procesa i osobina, utvrdjivanje razlika (psihometrija)
2) Primenjene: resavaju konkretne probleme, ali i uticu na teorijske discipline
Pedagoska vaspitanje, obrazovanje, ucenje, motivacija, rad sa ucenicima
sa specijalnim potrebama
Industrijska selekcija, obuka, savetovanje, ergonomika, organizacija
Klinicka poremecena ponasanja, dijagnoze, terapije, prevencija
+Mentalna higijena (cuvanje mentalnog zdravlja)
+Forenzicka (u pravnom sistemu, ekspertize, procena
resocijalizacija zlocinaca)
Bihevioralna zdravlja, za prevenciju psihosomatskih oboljenja, traga za
uslovima nastanka istih
Sportska psiho-fizioloski uslovi za uspeh, mlada grana
Umetnosti mentalna priprema izvodjaca, trema, nastup, kreativnost

2) Metode u psihologiji
Metoda=nacin prikupljanja cinjenica
-podela po koriscenju eksperimentalnih ili posmatrackih postupaka
-procenjivanje kauzalnih faktora daje glavne, primarne tj osnovne uzroke neke pojave
(suvisno kod prirodnih nauka, ali potrebno u psihologiji)
Eksperimentalne metode-kontrolisu se uslovi (nezavisne varijable-npr buka) i mere
promene(zavisne varijable-npr umor),uzrok i posledica su
ovde pojmovi a ne cinjenice.
1)laboratorijski (problem je u svesnosti ispitanika)
2)terenski (zivotni uslovi,sakriti cinjenicu o vrsenju eksp. inace npr-primer
povecane umesto smanjene produktivnosti radnika pri pogorsanju uslovasvesni posmatranja)
+
3)prirodni (na licu mesta-npr katastrofe, ratovi, razdvojeni blizanci)
4)ex post facto (ne stvaraju se vec se ispituju vec postojece razlike-npr
pamcenje neuroticara i opsesivno-kompulzivne osobe)
Posmatranje-vid neeksperimentalnog istrazivanja
1)spoljasnje objekata i pojava, sprovodi se sa unapred odredjenim ciljem,
planski, nepristrasno(npr-u pasivnoj ulozi- muskarci u
zenskom drustvu pri prelazenju ulice
cesce gledaju okolo,ili u aktivnojkriminolog, moguca pristrasnost)
2)introspekcija unutrasnje opazanje, tesko proverljivo pa bihevioristi
odbacuju, posebno kod dece,ali korisno za anlizu snova,
toka misli
2 tipa: nestruktuirano (bez koriscenja tehnika za prikupljanje)
struktuirano (intervju=usmeni razgovor, upitnik=pismeni, skale procene)

3)Pluralizam teorijskih pozicija u psihologiji

Teorija=sistem uzajamno povezanih iskaza o odredjenoj vrsti pojava
=predvidjanje novih cinjenica
T.Kuhn=izraz nerazvijenosti i krize nauke koja tezi povezivanju i uredjenju znanja
danas-teorijska polimorfnost sprecava dogmatizam u nauci
2 pola-orijentacija po genetici-sredini tj Nativizam Empirizam
Ricard Koen =34 pokazatelja, 200 psihologa po polarnosti=>6 dimenzija:
Subjektivizam(svesno unutrasnje) Objektivizam(ucenje, opazivo ponasanje)
Holizam(celovitost,jedinstvenost jedinke) Elementarizam(osn.jedinice ponasanja)
Transpersonalno(spolj.determinisano) Personalno(jedinstvenost jedinke)
Kvantitativno(precizno merenje pojava) Kvalitativno(nemerljivo,nesvesno)
Dinamicko(razvijajuci procesi) Staticko(nerazvojni procesi)
Endogeno(unutrasnje, biolosko) Egzogeno(drustveni uticaji,ucenje,sredina)
+2 dimenzije viseg reda:
Sinteticko - Analiticko i Funkcionalno Strukturalno
+najopstija dimenzija:
Fluidno Restriktivno (slojevitost, medjusobna uslovljenost psih.pojava-rigorozno)
-ciklicnost najbolja, teorije su slike licnosti samih teoreticara
2

4)Strukturalizam i Funkcionalizam
-uticaj prirodnih nauka, fizike,hemije
Ticener (Vuntov djak)=>Strukturalizam=analiza strukture licne svesti, introspekcijom
osn. elementi: oseti, predstave, elementarna osecanja
Viljem Dzems=>Funkcionalizam=pitanje razvoja i delovanja svesti na sredinu, tok je najbitniji,
van introspekcije postoje tranzitivna stanja
-svest ima adaptivnu f-ju, kad urodjeni mehanizmi i navike
nisu dovoljni,ima biolosku svrhu (Cikago)
-opire se analitickom karakteru Strukturalizma
Prve dve skole koje ustupaju mesto gestalt psihologiji, biheviorizmu, psihoanalizihum i kogn

5)Gestalt psihologija
gestalt(nem.)=oblik,forma,konfiguracija=>celina je vise od sume svojih delova
-Maks Verthajmer(studija Fi-fenomena,2 vertik. linije pod uglom 30 sukcesivno kao pokret),
Kurt Kofka, Volfgang Keler-istrazivanja percepcije (nervno f-nisanje je ne fizicko)
-opazaj nije isto sto i oset, smisaona je celina(Vunt-ucenje o stvaralackoj sintezi)
-Protiv elementarizma su
-Erenfels- gestalt-kvalitet (ista melodija u C,B isti dozivljaj,kao i krug od tackica,zvezdica)
-Rudolf Arnhajm-najopstije nacelo iz kog se izvode svi ostali principi organizacije =>
pregnacija = uravnotezenost elemenata, harmonija strukture(um.dela)
-Edgar Rubin- sare i podloge(figura definisana, izlazi iz podloge,jaci utisak,kontura deo figure)
-Dvosmislene slike(pehar ili 2 profila, ali nekad su stvar i kulture-nebo i zvezde)
-procena estetske osetljivosti ucenika=>gestalt je individualan
-nativisticki pristup percepciji, gestalt je aistorican(ne uticu ranija iskustva-zabluda)
-4 osnovna principa organizacije dozivljaja:
Blizina: prostorna i vremenska, ali i akusticna
Slicnost:oblik,boja (glas u masi, muzicke deonice, slova)
Kontinuitet:preklapajuce slike i dalje kao celine u vecoj celini, neispresecane(kk)
Klozura(zatvorenost forme):u perceptivnom radu se slika zatvara pa deluje celo
-danas se podrucje siri van percepcije i na misljenje, pamcenje, itd

6)Americki Biheviorizam
Dzon Votson-klasicni biheviorizam-Psihologija kako je vidi biheviorista-bavi se periferijom
organizma, predmet izucavanja je ponasanje(prvo i zivotinja posle samo coveka), objektivnim
posmatranjem, tezi se predvidjanju, izazivanju i upravljanju ponasanja, introspekcija se ne
priznaje, svesni procesi nisu razlozi ponasanja.
- S-R analiza (stimulus,draz,E,dejstvo na cula,situacija,nagon - reakcija)
- Ponasanje se sastoji od elementarnih reakcija uocljivim eksperimentom i
spolj.posmatranjem, svodi se na sekreciju zlezda i pokrete muskulature(misljenje,govor-deca
govor svode na sapat pa necujan govor), stimulus je u osnovi reakcija, svest se ne moze
naucno istrazivati, ponasanje je odredjeno iskustvom i ucenjem koje jaca S-R veze
-sto se tice svesti-Metodoloski biheviorizam je ne negira, dok kod Radikalnog biheviorizma
vlada misljenje da na kontorlu ponasanja ne uticu mentalni procesi,samo spolj. i un. drazi
-Environmentalizam-spoljasnja sredina u potpunosti odredjuje ponasanje (bilo ko bi mogao biti
bilo sta kaze Votson)
od 1930-posle Votsona=> Neobiheviorizam-nema periferizma, prihvataju se i un.procesi
-S-O-R formula (O=procesi u organizmu koji posreduju,apstraktno je merljivo-npr-sati gladi)
Operacionalno definisanje=Carls Pers ideja, ime Bridzman (disanje,puls,znojenje u stresu)
-ostalo ostaje isto-nema introsp, ment.predstava, ucenje se naglasava, objektivnost,spolj.posm
3

7)Psihoanaliza
1895-Sigmund Frojd, Brojer Studije o histeriji(pre Lajbnic,Nice, Pjer Zane osnov u delu
Psihicki automatizam)
-Nesvesno:uticaj bioloskih nagona,formira simptome bolesnih, tema San-cuvar spavanja i
pokusaj ostvarenja zelje u drugacijoj formi: Kondenzacija(skracenje),Pomeranje,Simbolizacija
-2 modela psihickog aparata- Topoloski (Svesno i Nesvesno, nekad uz Predsvesno sa
energetskom preprekom-Cenzurom koja deluje kao potiskivac,inhibira u nesvesno, kreativne
dimenzije kao uzrocnik simbolizacije i prethonica je SuperEgu)
Tripartitni: 3 sistema licnosti- Id (ono), Ego (Ja), SuperEgo (nad-Ja)
ID=sledi princip zadovoljstva, rezervoar snage, prava psih stvarnost, subjektivni dozivljaj bez
uvazavanja objektivne stvarnosti, cilj je izbeci bol i pribaviti zadovoljstvo halucinatornom
realizacijom zelje, koristeci se primarnim procesom, posebno u snu.
EGO=sledi princip realnosti putem sekundarnog procesa, uci se odricanju, u dodiru je sa
objektivnom realnoscu, nudi izvesnost zadovoljenja zelje, misljenje je
realisticko:usmerenost, izbor, zakljucivanje. Nadzire saznajne f-je. Nesvesno u njemu su
mehanizmi odbrane kojima se brani od nestrpljivih zahteva Ida.
SUPEREGO=unutrasnji policajac, teznja ka idealnom, savrsenstvu, Ego-ideal, un.ocekivanja
pojedinca, nesvesna savest u direktnom kontaktu sa nesvesnim u Idu, brani mu
nedozvoljena ponasanja(osecaj krivice zbog zelja neprobijenih u svest)
Psihoza-Ego se ne prilagodjava zahtevima realnosti(halucinacije,iluzije)
Neuroza-Ego ne izlazi na kraj sa Idom(ocuvana veza sa realnoscu)
Psiho/Sociopatije-osoba ne prihvata moralne norme SuperEga kao sopstvene
=>Ego ima 3 pretnje-Id, realnost i SuperEgo
-po Frojdu-nagoni su urodjeni,motivacione sile:Eros(E libida-mogucnije pomeranje) i Tanatos
Ocena psihoanalize:
i prihvacena i odbacivana zbog: neefikasnosti u terapiji,ima boljih, nema sistematskog,
kontrolisanog istrazivanja, beleski, eksperimenatasve se moze objasniti (muskarci i zene s
vel.grudima-suprotan rezultat pa objasnjen reaktivnom formacijom;izlaganje subliminalnih
sadrzaja shizofrenima i depresivnima)
-Rejmond Katel: 7,8 komponenti u motivaciji: alfa,Q4~Idu,tenzijama, beta,faktorC~Egu,
faktorG~SuperEgu(potvrdio tezu da neuroticari imaju slab Ego-jake tenzije Ida i krivica)
-Ajzenk-crta neuroticizma, kontinuum=>nema ostrih razlika izmedju neuroticnih i normalnih
-komparativno-kulturoloska istrazivanja-visok stepen frustriranja u detinjstvu vodi anksioznosti
-kritikuje se pitanje prirode nesvesnog ,udela u zivotu, kao i to sto psihoanaliza uzima za
predmet ispitivanja bolesnu jedinku (psihologija bogalja)
pozitivne strane:
-uticajna, inspirisuca, pobudila interesovanje za psihologiju, uticala na metodoloski razvoj i
nastanak projektivnih testova(TAT, Rorsah), na psihologiju motivacije, analizu fantazije, neki
postulati su ostali opsteprihvaceni-mehanizmi odbrane.

8)Humanisticka psihologija
-Gordon Olport-savremene teorije sadrze ili Lokov list papira ili Lajbnic-Kantovu
samodeterminaciju i samopokrenutost organizma
-u biheviorizmu se prednost daje spoljasnjem, molekularnom, covekovo ponasanje je skup
reflexa i navika, slicnom sa zivotinjama a ne posebno(idiografsko coveku), vazno je iskustvo,
-ne razmatra se jedinstvenost, covek shvacen pasivno
-u psihoanalizi je covek produkt proslosti, ranih fiksacija
-naspram njih su lajbnicovske pretpostavke o svrhovitosti ljudskog delovanja, pojedinac nije
skup radnji(sl Aristotelovoj entelehiji), prihvacenije u Evropi.Osnovni motiv osobe je
odrzavanje, ostvarenje i bogacenje kapaciteta osobe.
-HP se javlja 1955. u SAD kao odgovor na lokovsku tradiciju-naziv dao Kantril, a dr. psiholozi
su Olport, Marfi, Keli, Maslov, Mej, Rodzers, a bliski stavovima su i Pijaze, Adlerova i From.
-4 nacela: ljudi su shvaceni po subjektivnim dozivljajima sopstvene individualnosti, imaju
slobodu izbora, stvaralastva i samoaktualizacije, psihologe u izboru istrazivackih problema treba
da vodi znacaj problema a ne dostupnost metoda, s ciljem da se razumeju a ne predvide i
kontrolisu ljudska ponasanja
-falilo sistematsko prikupljanje empirijskih podataka da se iskazi potvrde, pa bez veceg uticaja
9)Kognitivna psihologija=Teorija kognitivne obrade informacija
+vestacka inteligencija=kognitivna nauka
-dotadasnje teorije ne nude objasnjenje o tome KAKO misljenje f-nise
-model f-nisanja kompjutera,isticu se mentalni, unutrasnji procesi(svest=softver,mozak=hw)
-Ulrih Najser, Alen Njuel, Herbert Sajmon-okretanje analizi saznajnih procesa
-ponasanje nije samo ono spolja vidljivo vec i uverenja, intencije, mentalni dozivljaji
-predmet: paznja, pamcenje, percepcija, resavanje problema, apstraktno misljenje, govor,
zakljucivanje, organizacija znanja, formiranje pojmova
-INPUT-OUTPUT (umesto S-R)-analogije prirodne u naukama(Frojd-hidraulicni model)
-Karl Spenser Leshli (Votsonov djak)-proucavanje pojava neobjasnjivih S-R vezama,
neuroanatomska istrazivanja, mozak je aktivan i dinamican, veruje se u eksperiment(kao i kod
neobiheviorista), ali se prihvataju i neeksperimentalni podaci(posmatranjem, introspekcijom).
Uslovljavanje nije glavni oblik ucenja, podaci se ne uzimaju od zivotinja.
-Covek je sistem koji aktivno obradjuje informacije(svaki sadrzaj je informacija), koje se
kodiraju(transformisu) i sukcesivno rekodiraju(vise nacina pamcenja sahovske pozicije, ali
moguce gubljenje delova).
-Ljudski um je saznajni sistem, stalno aktivan (deprivacija od informacija ima i + i - posledice)
-Proces kognicije-urodjena sposobnost, kao i ucenje, ima subprocese, subsisteme-stupnjeve u
obradi informacija. On zahteva vreme (mentalna hronometrija-Donders-merenje vremena
reakcije, npr izlaganje slova=>prosto reakciono vreme i vreme izbora-pri vise signala i
odgovora=>procena vremena za obavljanje nekog mentalnog procesa)
-Noam Comski- generativna gramatika-dubinska struktura recenice se razmatra, od
kompleksnosti recenice i zadatka zavisice vreme transformacije (u neki drugi oblik, pasiv,
odricni oblik npr) a istrazivanja su pokazala da su transformacije konsekutivne,serijske
operacije (kumulativno vreme jednako zbiru pojedinacnih delova).
-Po modelu rasporeda subsistema :
Serijski model-lancana povezanost-izlaz jednog subsistema je ulaz u sledeci
Paralelni model-konekcionisticki-istovremena obrada
Hibridni model-S+P model
(ali kako se pamti neki dogadjaj?)
-trenutni protok informacija je kontrolisan nesvesno-subliminalna percepcija(i kod osoba sa
lezijama vizuelnog kortexa) i kad se nema svesni dozivljaj vizuelnog utiska(slicno sa
supresijom-dijeta).
-Dzon Serl-mentalni procesi su intencionalni i semantickog aspekta, nebitnog za kompjuter
5

10)Pojam ucenja
-psihologija pokusava da objasni nastanak jednostavnih navika, slozenih motornih vestina,
usvajanje znanja, govora, uverenja, stavova, karaktera
-na osnovu ucenja neko stice (srazmerno) trajnu gotovost da se ponasa na odredjeni (nov) nacin
sto je posledica prethodnog dozivljavanja i aktivnosti a nije isto kao i promene ponasanja usled
bolesti, umora (kratkotrajne promene), ali ni kao promene usled uticaja naslednih faktora i
sazrevanja
Gotovost-rec kojom se istice da naucena znanja, vetsine i stavovi ne moraju da se iskazu u
vreme ucenja uvek
-procesima ucenja se na pocetku 20. veka bave Pavlov, Torndajkova, koje sledi Skinerova
koncepcija operantnog ucenja

11)Osnovne pojave u klasicnom uslovljavanju

-Ivan Petrovic Pavlov-po ideji Secenova-tretira psihicki akt kao trokomponentni proces:uz
culnu ekscitaciju ide centralna prerada pa misicna akcija(~reflexu), u okviru fiziologije vise
nervne delatnosti
-paradigmatski eksperiment klasicnog uslovljavanja-Ogled sa salivacijom:
hrana=bezuslovni stimulus-salivacija=bezuslovni reflex + svetlo=neutralna draz =>
reflex sta-je-to (orijentaciona reakcija,na svaku novu i nepoznatu draz, ne obavezno emotivno
neutralnu) => pokusaji =>uslovljavanje=>neutralni stimulus postaje uslovni stimulus=>
beuslovni reflex postaje uslovni reflex
-uslovljavanje ima adaptivnu vrednost, ali nekad i neadaptivnu (slucaj malog Alberta-poceo da
se plasi svega krznatog belog nakon izazvanog straha od pacova)
-pojava generalizacije(salivacija se javlja i na druge zvuke npr samo vise ili manje u zavisnosti
od intenziteta i stepena odstupanja od primarnog zvuka)
-semanticka generalizacija-prenos uslovne reakcije na drugu rec.Rec je signal signala. Prvi
signalni sistem je npr zvono kao signal za hranu, a drugi signalni sistem je rec zvono.
-refleks orijentacije-prva pojava stimulusa izaziva reakciju, a kasnije dolazi do Habituacije
(ali ne iscezava ako se trazi da se reaguje na draz-pritiskanje tastera na rec pas npr)
-max adaptacije se postize diferencijacijom-uskladjivanjem znacaja signala u bioloski vaznim
situacijama(zivotinja bi dozivela iscrpljenje da reaguje na sveki sum, dok nje nema npr zivotinja
reaguje i na samo uvodjenje u eksperimentalnu prostoriju)
-gasenje-izlaganjem samo uslovne drazi bez bezuslovnog stimulusa:moze biti akutno ili
hronicno (koncentrisano ili u roku od 24h(sporije gasenje) se daju pokusaji)
-spontano obnavljanje-iznenadno javljanje ugasene reakcije na uslovni stimulus

12)Oblici uslovljavanja
-prirodno( na prirodne signale BS:miris hrane, pogled), vestacko(arbitrarni stimulusi:zvono)
-u prirodi se cesce reaguje na kompleks stimulusa
-razlikuju se proste i slozene drazi(kompleksi, konfiguracije)
-po vrsti stimulusa:Eksteroceptivno(osn uloga u prilagodjavanju,5-20pokusaja US+BR=>UR),
Interoceptivno(direktna stimulacija un.organa-zeludac, pacijenti i skala za tecnost u besici,50150 pokusaja)
-po vremenskom odnosu: unapred(US,BS), istovremeno, odlozene reakcije(US >5s pre),
na trag (US prekida pre BS 1s-min), unazad(US posle BS), na vreme(samo BS, pa posle i bez
BS u tacnim intervalima)
-uslovljavanje viseg reda(slika kvadrata+hrana pa pre zvono=>i na zvono(II red) salivacija)
-U mozgu postoje stanja ekscitacije i inhibicije(vazno za shvatanje nesvesnog, tipove nervnog
sistema, patoloska stanja, uslove neuroticnog delovanja)

13)Klasicno uslovljavanje emocija

-nekad je dovoljno dati par kombinacija US i BS(pas i inekcija)
-slucaj malog Alberta-pacov,zvuk=>strah od svega belog i krznatog,general,fobija(Votson)
-slucaj malog hansa-nesreca sa konjem=>transfer od straha od oca,agresije(Frojd)
-u reklamama-prijatna scena pa proizvod-BS,US-uslovljavanje unazad(bolje unapred)
-empatija kao sredstvo uslovljavanja(elektrosokovi drugih pa zvono pred udar-strah;majka se
plasi buba=>prenos nemira na dete=>fobija kod deteta iako nije postojao strah)
-iracionalnost fobija-posledica uslovljavanja, ali ne sve, nekad nije bilo traume
-uslovljavaju s ei pozitivne emocije(reklame)

14)Postupci klasicnog uslovljavanja u terapiji mentalnih poremecaja

-50tih godina-Ajzenk-bihevioralna terapija(dobila na zamahu kritikom psihoterapeutske metode
i podatka da se 60% pacijenata spontano izleci)-modifikovanje ponasanja i emocija u skladu sa
teorijama ucenja, simptomi se tretiraju direktno bez ulazenja u uzroke, komponente se tretiraju
holisticki,imaju kontrolne grupe(one koji nisu na terapiji, ili su na nekoj drugoj terapiji) a
koriste se postupci:
Sistemske desenzibilizacije-slucaj malog Pitera-hranjen u prisustvo pacova(hranjenje je
antagonisticka reakcija)
U praksi cesta i duboka misicna relaksacija i razmisljanje o strahu.
Preplavljenje-ekstremno izlaganje strahu-stresno (vozenje kolima zene koja se toga plasi)
Averzivna terapija-kod alkoholizma, fetisizma, draz se uvodi uz nezeljeno ponasanje(pilule
za mucninu, ali efekat je do 5 godina)

16)Instrumentalno ucenje i zakon efekta

-reakcija(ponasanje) koje se uci je sredstvo za postizanje nekog cilja(ne kao kod klas uslovlj)
-pre 1940- ucenje putem pokusaja i pogresaka(Li Torndajk), operantno ucenje(Skiner)
-danas ucenje putem nagrade, kazne,ucenje bezanja, izbegavanja
-Torndajk-Darvinov uticaj u istrazivanjima, slicnost ljudi i zivotinja dovodila do neodmerenosti
zakljucaka=> Lojd-Morganov Kanon Stednje: cilj je izbeci antropomorfizam,jedna akcija se ne
moze tumaciti kao ishod nekih visih procesa ako se moze objasniti nizim po psiholoskoj
slozenosti. Takodje, Morgan je u analizi covekovog ponasanja pribegavao navikama a ne
inteligenciji, sto je uticalo na americke bihevioriste.
-odatle i Torndajkova teznja da jednostavne nacine resavanja problema kod zivotinja analizira
asocijacijom impulsa ka akciji i spoljasnje situacije.
-komparativno-psiholoska istrazivanja- prouciti mentalni zivot i poreklo specificnih ljudskih
moci (ranije je fokus bio na zivotinjskoj inteligenciji a ne gluposti), i predlaze koriscenje
eksperimentalne metode koristeci kaveze i lavirinte i macice,pse i pilice, povlacenje
omce,poluge ili papucica.Kreira se kriva ucenja smanjenjem potrebnog vremena za izvrsenje
neke akcije.
-termin konekcija oznacio je kao vezu culnih utisaka i impulsa ka akciji(=>konekcionizam)
-zakon efekta : odnosi se na pojacavanje i slabljenje S-R veza u zavisnosti od njihovih posledica
(pozitivne posledice ucvrscuju, negativne slabe veze)
-ucenje se odvija samo kad neko ponasanje ima dejstvo na okolinu zivotinje(prijatno dejstvoima ucenja, neugodan efekat-ponasanje slabi)
-ovome prigovara Dzon Votson jer se u pojmovima zadovoljstva i neugode zadrzava
subjektivisticki, naucno nepodesni pristup (ipak,Li ih je operacionalno definisao)
-1929-revizija=>krnji zakon efekta delovanje kazne i nagrade nisu simetricni dogadjaji, dok
nagrada jaca veze, kazna moze a ne mora da ih slabi (testovi sa pilicima, primeri ljudi)
-Z.efekta ima automatsko dejstvo, nesvestan je proces (macka,lizanje i vrata)
-sirenje efekta- pojava da nagrada utvrdjuje sve vremenski bliske veze izmedju sredinskih
drazi i reakcije organizma
7

17)Operantno ucenje: osnovni pojmovi

-biheviorista Berhus F. Skiner induktivna teorija-sakupljanje cinjenica, zavisnih i nezavisnih
varijabli, utvrdjivanje pravilnosti u odnosima,, operacionalno definisani novi, siri koncepti
-pojam operant : spontano ponasanje bez spoljasnjeg izazivaca, voljno ponasanje kontrolisano
svojim posledicama, nagradjivano ili kaznjavano, molekularno (pokret misica) ili molarno
(odlazak u pozoriste) [suprotstavljeno Votsonovom-nema reakcije bez stimulusa]
-u okviru je klasicnog instrumentalnog ucenja koje Skiner uvazava koje je pod
uticajem Torndajkovog Zakona efekta
-pojam respondent : refleks, emocionalne reakcije, zlezdane sekrecije, skrivenije reakcije, a ovo
ponasanje se modifikuje klasicnim uslovljavanjem
-osnovna razlika je sto je jedno voljno, drugo refleksno ponasanje
-prikupljaju se podaci o tempu i meri odgovaranja
-koristi se tzv Skinerova kutija (tipican eksperiment sa gladnim pacovom i polugom)
-slucajno emitovani operant se utvrdjuje potkrepljenjima i povecava se broj emitovanja i subjekt
je tada ucvrstio operant (NE stvorio naviku)
-pozitivno potkrepljenje nije isto sto i nagrada (dete koje place i majka koja ga grdi, za gladnoghrana, zednog-voda)
-kazna nije isto sto i negativno potkrepljenje-ukidanje neke neprijatne drazi ili okolnosti,
averzivnih okolnosti (majkin prekid nepaznje, prekid sokova zivotinjama, reakcije bezanja i
izbegavanja, kod neuroza-opsesivno pranje ruku-uklanja anksioznost),a kazna je averzivna draz,
daje se nakone nekog ponasanja s ciljem da dovede do supresije nekog ponasanja bilo
izlaganjem negativnoj drazi bilo uskracivanjem pozitivne (trenutni efekat, sirenje i na druga
ponasanja, vezivanje neg.emocija za osobu koja kaznjava, sama po sebi je agresivni akt)
-operantno kaznjavanje- neprijatna stimulacija odmah sledi nezeljeno ponasanje(stalan intenzitet
da ne dodje do navikavanja na kaznu) [kod klas.uslovlj-istovremeno s ponasanjem kaznjavanje]
-diferencijacija- razlikovanje drazi koja dovodi do potkerpljenja (zelena, ali ne i crvena lampica)
-diskriminativni stimulus je unutrasnja ili spoljasnja draz koja dovodi do potkrepljenja(zel.svet.)
-primarna potkrepljenja-nenaucena, zadovoljenje bioloske potrebe (hrana)
-sekundarna potkrepljenja-uslovna, uz asocijaciju sa primarnim produkuje novo ponasanje
(svetlo se veze za hranu, pacov ce i u mraku kad je u fazi gasenja da pritiska polugu a
eksperimentator pali tad svetlo iako se ne daje hrana)
-generalizacija stimulusa- golubica koja je nagrajivana kljucajuci u zeleni, pocinje da kljuca i
zuti taster
*
Pozitivno

Negativno

Potkrepljenje

Operant je pracen izlaganjem

prijatnih drazi/posledica

Kaznjavanje

Operant je pracen neprijatnim

drazima

Operant je povezan sa sprecavanjem

i otklanjanjem neprijatnih
drazi/posledica
Operant je pracen prestankom
prijatnih drazi

18)Primena principa operantnog ucenja

1) u bihevioralnoj terapiji : kao kazna ili kao sekundarno potkrepljenje (zetoni za npr hranu)
Premakov princip potkrepljenja davanje prilike za izvodjenje pozeljnije radnje(nema igrica
dok ne sredis sobu, u bolnicama, skolama). Smatra se doduse da i pozitivna atmosfera
doprinosi efektu.
2) programirana nastava : samopoducavanje (Skiner), kod zivotinja potkrepljenje odmah po
delu- princip oblikovanja=prvo se parcijalne akcije nagradjuju, zatim se objedinjuju, a
diferencijalnim potkrepljenjem se dalje vezba konkretno izvodjenje(jacina pritiska na polugu)
-linearna nastava : gradivo se uci deo po deo, pitanje po pitanje, po utvrdjenom redosledu,
direktno potkrepljenje, aktivno ucestvovanje ucenika, tempo individualan
- razgranata nastava : manji paragrafi, logicke jedinice, a testiranjem se odredjuje dalji rad
-u upotrebi i kod organizacije udzbenika, kod kompjutera
-osnovni postulat : najefikasnije je ucenje u velikom broju lakih malih koraka
-mane : gubi se iz vida opstost i nema prednost u odnosu na klasicnu nastavu
3)biofidbek bioloska povratna informacija : ucenje kontrole sopstvenih reakcija kojima
upravlja vegetativni nervni sistem(obavezno kontinuirano informisanje o toku stanja un.procesa)
-korisno kod lecenja anksioznosti, hipertenzije, migrena.

19)Rezimi potkrepljenja
-istrazivacke tehnike za ispitivanje uticaja rasporedjenih potkrepljenja na ponasanje
-u prirodnim uslovima je ono povremeno, parcijalno, neravnomerno
-zajednicko-potkrepljenje zavisi od pojave odgovora (operanta)
-kontinuirano potkrepljenje = ako je svaki operant potkrepljen
-nekontinuirano potkrepljenje = drugi uslovi-vremenski interval (intervalni rezimi), broj
odgovora (racio rezimi), istog trajanja izmejdu operanata(fiksni) ili varirajuceg (varijabilni)
=>FR, FI, VR, VI veca otpornost ka gasenju
FR = racio moze biti veci od 1000, brzina izvodjenja je veca zarad veceg br potkrepljenja, visok
tempo reagovanja, a posle potkrepljenja sledi manja pauza(radnik u fabrici)
VR = potkrepljenje nekad posle 30,40,60 izvrsenog operanta, pa je postojano visok tempo
reagovanja(kockar,ali psi-anal. teorije kazu namerno kaznjavanje zbog incestuoznih zelja)
FI = potkrepljenje zavisi od jednog operanta i vremena od prethodnog potkrepljenja (uoceno da
zivotinja 2/3 vremena ceka a onda ubrzano emituje operant) (plata ali diskutabilno)
VI = vrednost rezima je prosecno vreme izmedju potkrepljenja koje varira od jednog do drugog,
tempo izvodjenja je stabilan (plac bebe u krevetu)
-korisni su u farmaciji za utvrdjivanje delotvornosti leka (lek za anksioznost je bio depresant)

20)Ocena Skinerovog shvatanja

-ljudsko ponasanje nije repetitivno kao kod zivotinja
-govor ne podleze analizi Skinerovim pojmovima, S-R vezi, potpuno nove recenice nastaju
(Noam Comski)
-po Skineru jedini odgovoran za op.ucenje je vremenski dodir-vreme izmedju ponasanja i
potkrepljenja kojeg ako nema-dolazi do gasenja, a odlozena potkrepljenja manje uticu na
ponasanje od neposrednih (pusaci)
-eksperiment naucene bespomocnosti (sokovi na zivotinjama, depresija kod ljudi)
-nekad potkrepljenje inace prijatne aktivnosti moze dovesti do gubitka interesovanja
-op.ucenjem ne nastaje novo ponasanje (Bandura-ucenje po modelu)
-Hol i Lindzi-hvalili kao uticajnu teoriju, ali ipak nije
-Skiner je umesto obuhvatnog teorijskog sistema razvio program utvrdjivanja empirijskih
zakonitosti ponasanja uz f-nalnu analizu;sve zavisi od spolj.faktora i
centr.nerv.sistema;pojedinac-objekt manipulacije,gubi odgovornost, a time i strah (po Fromu to
je razlog prihvacenosti teorije).U 20.v. povratak instinktivizmu zbog razocaranja u ljudsku
prirodu koja je ocito nepromenljiva.
9

21)Ucenje ugledanjem na uzor-po modelu

-Albert Bandura-uticaj unutrasnjeg i spoljasnjeg(uverenja,ponasanja-sredina)
-covek nije bespomocan pred sredinom ali ni neograniceno slobodan, uticaj je uzajaman
-Skineru i bihevioristima zamera sto zakljucivanja vrse na izolovanom pojedincu koji uci a
ucenje se vrsi u drustvu punom uzora za posmatranje i imitiranje uz varijacije kao posledicu
slozenih kognitivnih procesa i generalizacije (deca u vrticu 3 prikaza nasilja-dozvoljeno-agres.)
-generalizovana imitacija : slicna identifikaciji, imitira se neko ponasanje i obuhvate i druga
ponasanja (identifikacija-nesvesna, usvajanje stavova i vrednosti,motiva,ukusa,dug je proces,
vezano za poznatu licnost-a imitacija je i svesna i nesvesna,kopiranje je, i to odmah po
posmatranju uzora, poznatog ili nepoznatog; u skoli cesto)
-ucenje nije jednako delatnosti : pojedinac uci svasta ali od okolnosti i potrebe zavisi da li ce se
to manifestovati(kod Skinera su potkrepljenja vezana za delatnost, ispoljavanje naucenog,ne uc)
-za delatnost a ne smao ucenje bitan je:razvojni nivo onoga koji uci, samo prisustvo uzora nije
uslov za ucenje, bitan je i ugled, kompetentnost uzora i razvojni nivo onoga koji uci,
nagradjivanost ponasanja uzora (f-nalna vrednost ponasanja), ciljevi samog pojedinca i okoline
nad njim, precizniji cilj daje jacu motivaciju, uverenje u sopstvene vrednosti (ucenje u grupama)

22)Ucenje uvidjanjem
Kod zivotinja
-Volfgang Keler-gestaltista-sumnja u adekvatnost Torndajkovih testova(kao da zivotinja nabasa
na resenje slucajno).Nema prirodnih uslova (macka se ne provlaci kroz pukotine prirodno) i
komponente resenja su skrivene. On postavlja kao problem delatnosti u dometu repertoara
ponasanja zivotinje(simpanza Sultan, 2 stapa i banana, spojiti stapove, lose/teske/glupe greske,
dobre pogreske, teznja ka cilju najkracim putem, napetost u zavisnosti od jacine zelje(jaca zeljateze resavanje),upadljivosti cilja, aktivnosti ka cilju, napetost se smanjuje reorganizacijom kao
uvidjanjem, zavisno i od pokretljivosti i razvojnog stupnja zivotinje i udaljenosti od cilja, dolazi
se do utvrdjenog resenja, nemoguce ako resenje zahteva da se cilj prvo odgurne, ali znanje
neprimenjivo kad je banana obesena i visi-fiksrianost na staro resenje drugog slicnog problema).
Problem je sto nema kontrole prethodnog iskustva zivotinje(mozda je rezultat ishod i transfera).

Kod ljudi
-Maks Verthajmer-i percepcijom se bavio. resenja nisu produkt nasumicnih pokusaja ili proslih
iskustava vec suprotno.Mehanicko pamcenje cinjenica u skoli kao ometajuci faktor. Principi
produktivnog misljenja slicni percepciji-grupisanje i reorganizacija u zavisnosti od nacina
formulacije problema,tezi se stabilnosti koju mozemo shvatiti kao teznju ka pregnantnom
gestaltu (sabrati br 1-10, matem Gaus reorganiz br->1+10=11, 2+9=11 i tako 5 puta =55)
-Dunker-stvaralacko resavanje problema je dinamican proces koji obuhvata prelazenje iz jedne
perceptivne organizacije u drugu: 3 nivoa : opsti okvir problema(podaci), funkcionalna
resenja(sta do resenja) i specificno resenje(konkretizacija).Istice tdje vaznost uvidjanja-ono je
postupno i stupnjevito. Specifican dozivljaj-iznenadan,intenzivan- ahadozivljaj, iluminacija.
Zajednicki problem je ostvarivanje ravnoteze otvorenosti ka novim resenjima i vec naucenog.
-semanticka fiksacija (monah i put do planine i nazad 24 h-jedna ista tacka i gore i dole)
-preterana motivisanost moze biti kontraproduktivna(anksioznost, napetost)
-razumeti problem, dati mu vremena, zapisati misli, naci slicna resenja iz proslosti, praviti
analogije, umereno se uneti, gledati iz vise uglova, izbegavati fiksacije

23)Resavanje problema uvidjanjem i skolska nastava-Dzerom Bruner

-ucenje putem samostalnog otkrica se potencira(geografija, pojam recenice) ali uz ravnotezu sa
smisaonim receptivnim ucenjem(otkrivanjem sadrzaja uceniku koji je kognitivno aktivan, nije
sto i mehanicko zapamcivanje)
-isticanje organizacije znanja koje se predaje(blisko gestaltizmu-vise cinjenica u organizovanu
celinu),nacin ispitivanja,u obzir i nivo intel.razvoja; motivacija djaka, takmicarski duh
10

24)Transfer ucenja
-svako ucenje je pod uticajem prethodnog ucenja i taj uticaj je transfer
-trojaki efekti: pozitivan transfer (prethodno nauceno olaksava ucenje novog),
negativan(otezava), ili neutralan (ne utice)
-istrazivanja u 2 faze : vezbanje jedne aktivnosti(zadatka), pa druge i to u kontrolnoj i
eksperimentalnoj grupi (A i B zadaci-brzina i lakoca ucenja B odredjuje efekat) ali to sve
pokazuje ima li transfera ali ne i kako do njega dolazi
-prva istrazivanja vezana za skolsko ucenje:Teorija formalne discipline (vezbanje u jednoj
specificnoj oblasti utice na opsti razvoj sposobnosti i umeca i u drugim oblastima, npr
matematika za zakljucivanje i latinski za opstu moc pamcenja).Ljudski um je mesavina
mentalnih moci(zaklj,pamc) koje se kao i misici vezbaju.
-Torndajkova istrazivanja nisu ovo potvrdila empirijski-pozitivnog transfera ima ako su obe
gradje slicne i ima sl.stimulusa-Teorija identicnih elemenata(ne obuhvata slozenije psih.f-je)
-danas : istrazuju se uslovi za primenu ranije naucenog u novim situacijama-transfer je bolji ako
je znanje zasnovano na uopstenijim znanjima-Dz.Bruner, ali zavisi i od inteligencije coveka i
motivisanosti, kao i vezivanja znanja za udaljenije ciljeve(ne samo za polaganje ispita)

25) Senzorno, Kratkorocno pamcenje i Radna memorija

-Herman Ebinghaus (Nemacka)-verbalni besmisleni materijali;
-Vilijem Dzems-primarna i sekundarna(trajna) memorija(k.r i d.r.)
Senzorno pamcenje
-Sperling-slova=>kratko potpuno pamcenje o vizuelnim drazima=ikonicka memorija=1s
-procedura nekompletnog izvestavanja-samo 1 nasumican red slova po izlaganju
-iz ikonicke u k.r.mem. slova prelaze 1 slovo za 10 milisekundi
-Kratkorocna memorija=neposredna, primarna-obim=5-9 podataka (oko 7), a brzina gubljenja
je oko 15s ali mozda postoji dejstvo interferencije, ometajucih faktora (eksperimenti : po 3
slova-trigram 2s pa 3cifren broj i od njega brojanje unazad do 32s=>brzo zaboravljanje)
vreme pretrazivanja je oko 38 milisekundi (niz od 6 brojeva par s i pitanje da li neki broj jeste ili
nije bio u nizu-razl. kulture, normalni i poremeceni, brojevi, slova, slike)
-kodiranje-one informacije verbalne prirode u akusticku formu(eksp sa slovima), sem kod
neverbalnih materijala(poljubac, miris)
-znacenje ima ulogu(zbunjivanje vece pri izlaganju reci iste kategorije,a poboljsanje izlaganjem
reci neke druge kategorije)
-RAM-k.m. je radni prostor za resavanje problema uz elemente problema i neophodne
informacije iz d.r. memorije, ali ne kod razumevanja prostih recenica, uglavnom kod aritmetike
(pacijenti sa povredama-1 rec sa liste nepovezanih reci,ali ponove prostu recenicu),ali jeste
potrebno za razumevanje slozenijih recenica, konverzaciju, citanje teksta, ucenje novih reci, (po
ucenju nereci kod dece 4-5god se moze prognozirati obim recnika kasnije-u Engleskoj istraz.)

26)Razlozi za razlikovanje kratkorocnog i dugorocnog pamcenja

1)neurofizioloski: kod lezije hipokampusa pacijenti se sete proslosti, pamte serije brojeva,
telefone, ali nista novo-ni osobe, ni dogadjajeostecenje je samog prelaza informacija iz
kratkorocne u dugorocnu memoriju)
2)postupak slobodne reprodukcije: izlozena lista slova-prva se upamte(ponavljanje-u d.r.m.) i
zadnja(jos u k.r.m.). Informacije se interpolacijom sa drugim informacijama, pa ce tada i reci
zadnje s liste biti jednako lose reprodukovane kao iz sredine.
3)podaci o greskama: u zadacima neposrednog pamcenja u reprodukciji nepovezanih
suglasnika-brkanje po akustickoj slicnosti (k-g, b-p, m-n)=>k.r.m. se oslanja na akusticko
kodiranje informacija a d.r.m. je vezana za semantiku (znacenje), mada je i na nivou k.r.m.
moguce semanticko kodiranje informacija.
11

27)Vrste dugorocnog pamcenja

-sve sto se posle max 1 minuta moze reprodukovati-preslo je u d.r.m.
-Talving : Epizodicki (zadrzavanje uspomena) i Semanticko (organizovano znanje,gl.grad npr)
-Kolins-Kvilojanov model(pravi za kompjuterski program koji bi razumeo recenice)-cvorovi->
kanarinac-ptica-zivotinja (dalji cvorovi vise vremena). Svaki pojam ima atribute(pre kanarinac
je zut nego K ima kozu).Problem- pre Medved je zivotinja nego M je sisar-uloga ranijeg
iskustva, navika; ili Lasta je ptica pre nego Kokoska je ptica a isti broj cvorova.
-komplexnija mreza semanticke memorije
-Sheme - Bartlet : mentalne reprezentacije koje omogucavaju ekonomicnost pamcenja i
opazanja, umesto detalja pamte se samo bitna svojstva zbivanja-konzervativnost pamcenja
(pamtimo ono sto vec znamo), ali neka nova znanja se bolje pamte
-Deklarativno pamcenje : epizodicka i semanticka memorija-cinjenice, pojmovi,uverenja
-Proceduralno pamcenje : ovladavanje visoko automatizovanim vestinama bez svesnog napora
u fazama:prva sa ucescem deklarativnog pamcenja u kognitivnoj fazi pamcenja-cinjenice (npr
koji udarci u tenisu postoje), zatim acosijativna- izvodjenje motornih obrazaca (kako se udara,
ispravljaju se greske), autonomnost obrasca-nesvesno izvodjenje, vestina viseg reda.
-za prelazak u dugorocnu memoriju vaznu ulogu igraju: ponavljanje, razradjeno ponavljanje
(dovodjenje nove informacije u vezu sa starom), dubina obrade informacija (eksperiment sa 3
grupe: veliko slovo, gde ima rime, uklapanje reci u recenicu-3 grupa najdublju analizu recenice i
stoga najbolje pamcenje), ulaganje napora, subjektivno organizovanje informacija, preucavanje,
preslisavanje

28)Testovi pamcenja
-u laboratorijskim uslovima se merenje retencije (pamcenja) meri na 3 nacina: trazi se
reprodukcija, prepoznavanje ili usteda kod ponovnog ucenja
1)Reprodukcija: doslovna, slobodna(prisecanje bez obzira na raspored), kod kasnijih
reprodukcija je uocena pojava reminiscencije tj prisecanja, cak nekad bolje no odmah po
ucenju, a njenoj pojavi doprinosi: uzrast (cesca kod mladjih osoba), obim(veci o-veca r), vreme
ucenja(vise koncentrisana-veca r), stepen naucenosti(kod delimicno naucenog), zanimljivost
sadrzaja (zanimljivije-veca r)
2)Rekognicija-prepoznavanje: postupak je za procenu kolicine upamcenog, manje tesko od
reprodukcije-daje se nov materijal sa elemntima starog i treba naci poznato a mera upamcenog
je broj prepoznatih elemenata. Testovi prepoznavanja nisu osetljivi na efekat konteksta za
razliku od reprodukcije na koju uticu i raspolozenje, fizioloska stanja Upamceno je u vezi i sa
slicnoscu okolnosti u kojoj se uci i reprodukuje(ronioci, pijane zene).
3)Metod Ustede: manje vremena treba za usvajanje cak i zaboravljenog, ali jednom vec
naucenog sadrzaja-dakle ljudi zapravo i ne zaboravljaju.
(eksperimenti elektrostimulacije mozga pri neurohirurskim zahvatima-Penfild, hipnoza-ostaje
pitanje da li je zaista rec o secanjima stvarnim ili izmisljenim)

12

29)Mentalne Predstave
-Dzon Lok-vid psihickih slika koje proisticu iz unutrasnjeg napora i orijentacije i koje se
odigravaju i bez prisustva spoljasnjih drazi
-Naknadne(perseverativne) slike oseta i po prestanku svetla, tona on se vidi, cujecak
ogluveli ili solepeli mogu da ih prizovu u svest
-mentalne predstave nisu iste realnom opazaju-kod nekih ljudi su uvek sive, rasprsuju se, dok
realan opazaj postaje sve precizniji i bolji, uocavaju se detalji, a takodje ne zahtevaju
orijentaciju cula za razliku od opazaja (sem uzgredno kocenje pogleda, pomeranje kapaka)
-Fehner(slika predmeta ali ubrzo cista misao o predmetu),Golton(dorucak i sutradan opis)istrazivanja-razliciti tipovi ljudi (vizuelni, auditivni-Dikens npr, motorni-kinestetske
slike,osecaji u udovima, olfaktorni, najcesci-mesoviti tip) po uspesnosti vezanoj za vizuelne,
slusne, motorne
-neki pojedinci upravljaju svojim predstavama (izvrnuta tasta)-vazno za atletske aktivnosti
-Ejdetske slike : zive predstave-kad subjekt do detalja moze da ispituje sliku iako nije pred njim
i to do 2-3minuta kasnije, nekad obnovljiva i sutradan(Viljem Blejk-tako slikao, slucaj dirigenta
koji je stisavao deonicu duvaca dok nisu prestali da sviraju-tad je bilo dovoljno tiho)
-Perkijeva-odnos opazaja i mentalne predstave-eksperimenti sa platnom i blagim projekcijama
predmeta, koje su subjekti videli i po prestanku projekcija
-u stanju pospanosti dobijaju ziv, halucinatorni karakter

30)Poremecaji pamcenja
-svakodnevno zaboravljanje
-amnezije-psihogene(od trauma)- uocljivija retrogradnost od anterogradnosti(nema secanja od
pre nesrece cesce no nemogucnost ucenja novog), osobe
mogu nauciti nove vestine(citanje u ogledalu)-procedur.pamc.
k.r.m. netaknuta
-organske(od starosti, povrede, alkohola)-kod retrogradne org.amn. se zaboravljeno
polako vraca, sem do pred traumu(min,h,g)
-konfabulacije-rupe u pamcenju s epune izmisljenim sadrzajem(kod organskih i mozdanih
oboljenja pracenih intelektualnim propadanjem).Nije kao pseudologija kod koje
osoba samo privremeno veruje u izmisljeni sadrzaj(ovde stvarno veruje)
-dj vu-kod umora i stresa, postoji svest da nesto nismo mogli doziveti ranije ali neka okolnost
budi asocijacije, mozda je vezano za trenutne poremecaje funkcionalnog stanja neurona
u mozdanoj kori ili hipokampusu (koji prevodi informacije iz k.r.m. u d.r.m)
-kriptomnezija- iskrivljena secanja-osoba dozivljava nesto kao svoje iako je pre negde vec to
cula (nesvesno plagijatorstvo)

31)Razvoj pamcenja
-ranije se mislilo da bebe ne poseduju sposobnost pamcenja, danas se zna da i bebe vec od par
dana pokazuju znake operantnog ucenja(okretanje glave), sa 3 meseca i tokom 8 dana pamte
nauceni pokret, a oko 7-8 godine se usvaja sposobnost strategije pamcenja-metamemorija
(npr grupisanje slova aeiouklmn prilikom pamcenja). Sposobnost prepoznavanja oblika kod
dece do par meseci se koristi za prognozu inteligencije sa 7 godina.Ovim promenama u nacinu
pamcenja neki objasnjavaju infantilnu amneziju,a drugi je tumace promenama u razvoju
hipokampusa(deca nemaju organizovano pamcenje). Istice se znacaj kulturnih uticaja(2 africka
plemena-razlicito pamcenje price, pojedinosti i struktura-veza s bozanstvima-izolovane ili
integrisane strukture)
-prenatalno pamcenje(glas majke, preferiranje zenskih glasova, otkucaje srca, osetljivost na
odredjenu poznatu pricu)
13

32)Faktori zaboravljanja
-Ebinghusova krivulja-promenljiv tok, brz, pa sve sporiji, besmisleno se rbze zaboravlja
1)Neupotreba-spontano, sadrzaji se tope ali to mozda vazi za k.r.m.
2)Gestalt faktori-kvalitativne promene od ucenja do interpretacije u pravcu stvaranja dobrog
gestalta (zaboravlja se neregularno), Secanje je vezano za neki dogadjaj koji ostavi trag
(izbegava se izraz engram jer oznacava neku konkretnu lokaciju u mozgu); nepotpuni sklopovi
teze zatvaranju(princip klozure), tragovi se struktuiraju u slicne grupe, one se mogu menjati pod
uticajem nekog novog iskustva pa se zapamceno modifikuje
-Vulf-oblici, pa trazena reprodukcija nakon 30s, 24h i 1 nedelje=>3 vrste promena: poravnanje,
izostravanje, normalizovanje~slikama u umetnosti-odnos klasicizma i ekspresionizmasmanjenje i povecanje napetosti i svodjenje na poznat predmet, tako da se ne zaboravlja zapravo
vec se trag konsoliduje ka boljem gestaltu
-Efekat fon Rostof-izolacije-element koji se izdvaja bice bolje upamcen (perceptivna
diferencijacija u gestaltizmu)
-Bartlet; Olport i Postman : izucavali pamcenje prica i glasine =>skracivanje price, veca
koherentnost, dodavanje detalja, konvencionalizacija po sistemu i kulturi, po emocijama i
stanovistima samog subjekta (prica o ratu i 2 mladica).Promene u pamcenju se tumace kao
teznje pregnantnosti i pamcenje je pokusaj rekonstrukcije dozivljenog sadrzaja. Kod glasina se
ubacuju sopstvena tumacenja i zakljucci.
3)Represija i emocionalni faktori- cesto kod histerija, klinicki dokazano.
-Frojd tvrdi da postoji i kod normalnih ljudi-neprijatne uspomene se zaboravljaju ili im se
vrednost umanjuje(npr ocena porodjajnih bolova porodilje odmah po rodjenju ili mesecima
kasnije). Iznenadjujuce-reprodukcija je bolja kasnije no odmah po neprijatnom dogadjaju, pa se
ovaj stav cesto odbacuje.
-Efekat Cajgarnikove-bolje se pamti nedovrseno-zadatak npr ali smao kad osoba smatra da
neresenost nije posledica njene nesposobnosti, u suprotnom dolazi do mehanizma potiskivanja i
zaboravljanja(kod zrtava nasilja=>nepouzdanost svedocenja)
4)Interferencija - uzajamno ometanje 2 sadrzaja : retroaktivna ( novo na staro ) ili
proaktivna ( staro na novo ). Ometajuci faktor je i slicnost gradiva, razmak izmedju
ucenja(manji razmak veca interferencija), stepen naucenosti, razumevanja, smislenost sadrzaja
-njome se nekad objasnjava infantilna amnezija + odsustvom moci verbalizacije (ali covek od
15 godina se ne seca infantilnog perioda, ali covek od 30 se seca adolescencije svoje pre 15g)
5)Trenutna nepristupacnost-fale znaci za reprodukciju, kodirani kod i sadrzaj
-Talving : eksperimenti sa davanjem naziva grupama reci i pomaganju secanju=>ima razlike
izmadju pristupacnosti i raspolozivosti
-mirisi, ukusi bude uspomene
6)Konsolidacija traga- prekid kons.traga u nervnom tkivu je uzrok sto povredjeni ne mogu da se
sete trenutaka pred nesrecu i do 4 nedelje pre(istrazivanja vadjenjem hipokampusa majmunima)
-kofein, nikotin, amfetamin-poboljsavaju i ubrzavaju pamcenje i konsolidaciju traga

14

33)Bineov doprinos mentalnom testiranju

-Inteligencija= ono sto mere testovi inteligencije
=sposobnost uvidjanja odnosa izmedju stvari i pojava
=sposobnost ucenja i koriscenja znanja(psih. def.), adaptacije(bioloske definicije)
-Metakognicija=razumevanje i nadzor sopstvenog misljenja
-na pojave testiranja uticale: socijalne darvinisticke teorije, pozna faza industrijske revolucije, I
svetski rat, rast populacije, demokratizacija skolstva
-prvi testovi na fizioloskoj osnovi-cula, misicna snaga,koordinacija-Golton, zatim Ebinghausovi
testovi zamora pri ucenju kod dece zavrsavanjem tekstova po kontekstu
-Testiranja poceo MekKin Katel, pa Golton i zatim Ebinghaus
-1905 sa lekarom Simonom, Alfred Bine 1905 1.individualni test za razdvajanje normalne od
retardirane dece kroz niz zadataka po rastucoj tezini tipicnih za dete odredjenog uzrasta i taj test
+ 2 kasnija ce biti osnova za dalje testove.
-pravi Sinteticku teoriju f-nisanja uma po kojoj je inteligencija jedinstvena sposobnost i pored
mnostva moci koje obuhvata(npr razumevanje-datog, invencija-novog, direkcija-ka resenju,
cenzura-provera misljenja kroz kritiku, prethodila metakogniciji)
-hteo je da razlikuje misljenje odraslih i dece
-verovao u jednu meru i pored razlicitosti zadataka u samoj skali za procenu
-mentalni uzrast je kvantitativni pokazatelj intelektualne razvijenosti=zbir mentalnih meseci,
svaki zadatak nosi ih odredjeni broj
-posle Binea-Stern konstruise IQ=mentalni uzrast:kalendarski uzrast x 100
-raste broj testova, javljaju se i za grupno ispitivanje, za starije
-pomogao je i razvoj faktorske analize

34)Spirmanova teorija sposobnosti

-1904-2 faktora: opsti g i specificni s
-g je zajednicka svim zadacima a s samo u nekim (koliko zadataka toliko s, a uvek 1 g)
-slaze se sa Bineovom teorijom o jednoj objedinjujucoj intelektualnoj sposobnosti
-s moze biti razvijena i bez g (idiot savant koji neverovatno brzo racuna, pamti) ili bas
nerazvijena kod ljudi sa visokim g (muzicki talenat npr)
-20 tih godina dopusta postojanje vise grupnih faktora (sposobnosti): numericki, verbalni,
spacijalni, pa i socijalno-psiholoski: za razumevanje stanja drugih (socijalna inteligencija), pa
konacno i postojanje vise g faktora
-razvijen g => brzo izvodnjenje relacija i efikasnost u njihovom koriscenju
-2 principa postupanja u ljudskom misljenju:
1)princip izvodjenja odnosa: covek otkriva odnose medju vise ideja u svojo svesti
2)princip izvodjenja korelata: 1 ideja i 1 odnos su u svesti pa se u misljenju trazi drugi korelat
(pravnik:klijent=lekar:? ; deca bi rekla po asocijativnoj bliskosti medic. sestra, a ne pacijent)

15

35) Terstonova teorija

-najpre poricao postojanje g-faktora, ali mnogi faktori su korelirani pa dopusta posle opstu s.
-svojim faktorsko-analitickim pristupom je inteligenciju shvatio kao mentalnu organizaciju od
skupa nezavisnih grupnih faktora-7 primarija
-pojedinac je opisan preko profila mentalnih sposobnosti (korelacija mnogih faktora), ali su
grupni faktori bitniji
-predvideo je proliferaciju broja posebnih faktora (Gilfordov model je imao cak 150)
1) verbalna sposobnost-recnik, razumevanje reci, verb.analogije, razumevanje procitanog
2) verbalna fluentnost-brzina proizvodjenja reci, recitost, anagrami (ne zavisi od 1)
3) numericka sposobnost-brzo izvodjenje aritmetickih operacija
4) spacijalna sposobnost-predstavljanje rotiranih prostornih odnosa i objekata
5) sposobnost asocijativnog pamcenja-brojeva, slova, reci, mehanicko pamcenje(20parova 2cbr)
6) perceptivna brzina-identifikacija znakova i objekata (brzo i tacno )
7) induktivno zakljucivanje-nalazenje pravila, principa (8-11-14-?-20)
-kod dece se prvo jave 3 primarije:verbalna, perceptivna i spacijalna brzina,a onda ostale
-fluentnost reci najkasnije se javlja

36)Hijerarhijske teorije inteligencije-britanska skola

-Bert, Vernon daju teoriju u kojoj postoji opsti faktor, siri i uzi grupni faktori(objedinjuju
Spirmanove s faktore)
-Vernonov model strukture sposobnosti-4 faktora: 1 opsti, 2 grupna (verbalno-edukativni i
spacijalno-mehanicki) i uzi faktori [siri grupni faktori se diferenciraju na uze]
-Bert-uloga opsteg faktora slabi vremenom(uzrastom),prenosi se na grupne faktore ali se ne gasi
-teorija nudi pomirenje Spirmana i Terstona ali prednost data Spirmanu
-opsti faktor se uzima kao predikator uspeha
-Dzon Kerol : hijerarhijski model inteligencije oslonjen na 460 istrazivanja sa 130000 ljudi i
istaknuta 3 nivoa:
1)vise uzih sposobnosti(spelovanje npr)
2)fluidna inteligencija, kristalizovani proces ucenja i pamcenja, viz,aud percepcija,ideje
3)opsta inteligencija (sl g-faktoru) jedinstvena
=>

37)Teorija fluidne i kristalizovane inteligencije

-Rejmond Katel:
1)Kristalizovana : sirina znanja, prefinjenost, inteligencija kroz iskustvo, pristup intelektualnim
vrednostima sopstvene kulture
2)Fluidna : vrsta misljenja s naglaskom na zakljucivanju-indukcija(sl Terstonu), opste
zakljucivanje (br kocaka u kompleksnom skupu), formalno zakljucivanje (silogizam p->q->r),
figuralno zakljucivanje (matrice),
-obe inteligencije se razvijaju pod uticajem genetskih faktora i iskustva , ali se kristalizovana
razvija pod uticajem skolskog ucenja, siri se iskustvom, vezbom a fluidna se razvija slucajno i
individualno, oko 20te je vrhunac=>gubitak neurona, vidljiva je i u kutlurno nepristrasnim
testovima, ali danas se to ne misli
-obe resavaju zivotne probleme i nezavisne su, a od znacaja je i kulturni kontekst

16

37)Alternative faktorsko-analitickom pristupu

-nema jedinstvene slike inteligencije, tumacenja su podlozna subjektivizmu
1)Kognitivna teorija obrade informacija-opisivanje koraka pri resavanju zadataka uz
diferencijaciju po slozenosti procesa koji se istrazuje a razlike u inteligenciji su vezane za brzinu
i efikasnost izvodjenja tih koraka. Ovde se inteligencija procenjuje na bazi procesa niskog
kognitivnog nivoa-ne slozenih sudjenja, shvatanja itd, vise u vezi sa fluidnom inteligencijom.
2)Strenbergov komponentni model-pitanje je koji procesi ucestvuju kompleksnim zadacima,
kolika je njihova brzina i tacnost(isti primer advokat:klijent). Komponente mentalnih procesa se
ukljucuju na jedan organizovan nacin-5 kategorija komponenti:
*metakomponente : visi procesi planiranja i odlucivanja
*izvrsne : resenja, izvrsenja po metakomponentama
*vezane za ucenje novih informacija
*pamcenja ranije naucenih informacija
*transferne : prenos upamcenog iz 1 problemske situacije u drugu
-inteligentni ljudi vise vremena trose na globalno planiranje-strategiju no lokalno
3)Gardner-Multiple inteligencija-resavanje problema ili stvaranje sadrzaja cenjenih u drustvu
-druge teorije su horizontalne(mentalne sposobnosti deluju po 1 opstem principu), ova je
vertikalna koncepcija, um je organizovan po sadrzajnim oblastima=>
-teza o 7 nezavisnih inteligencija(neko moze brzo/sporo, stereotipno ili ne da uci u jednoj bez
uticaja na drugu intel.)
-Okviri uma-faktorsko-analiticki pristup i analiza klinickih slucajeva,obdarenih/retardiranih:
# lingvisticka(citanje, pisanje, govorenje, razumevanje)
# spacijalna
# muzicka
# logicko-matematicka(numericko racunanje, resavanje zagonetaka i naucno misljenje)
# telesno-kinesteticka(igra,gluma,sport, hirurgija...)
# interpersonalna(razumevanje drugih)
# intrapersonalna(samo-razumevanje)

39)Osobine testova inteligencije

-standardizovani, bez nedoumica u zadacima, sa uputstvima za zadavanje testova, imaju norme i
podatke o valjanosti testa koje se stalno proveravaju (Flinov efekat-izmedju generacija dolazi do
povecanja od 15 jedinica u prosecnom koef.intel, posebno kod fluidne inteligencije)
1)Norme=skorovi dobijeni na velikom broju subjekata koji su kao uzorak uzeti
(ne porede se Holandjani sa normama uzorka dobijenim od Kineza)
-testovne norme se daju u vidu percentila (rezultat:100) i standardnih skorova (udaljenost
pojedinacnog skora od aritmeticke sredine u jedinicama standardne devijacije po formuli
z=(X-M)/SD, X=skor, M=artim.sredina uzorka, SD=standardna devijacija za standard. uzorak)
-On se prevede na skalu devijacionog kolicnika inteligencije koji je zamenio Sternov IQ :
DIQ=100+15xz (z=standardni skor ispitanika)
2)Validnost testa-da meri ono sto treba da meri. Meri se koeficijent korelacije izmedju 2 testa,
testa i spoljasnjeg neceg (npr sa skolskim uspehom je oko 0.5)
3)Konzistentnost-doslednost testa samom sebi-3 elementa: pouzdanost (u svakom trenutku i
vremenu da bude isti skor ispitanika), homogenost (merenje iste pojave sem kod testova sirih
crta licnosti), prenosivost (ista pojava kod grupa razlicite starosti, pola, kulture)
17

40)Najpoznatiji testovi inteligencije

1)Bine-Simonove skale : 7 kategorija zadataka : vizuelno-motorni(precrtavanje figura),
numericki(matematicki zadaci), socijalnog snalazenja(razumevanje drustvenih pravila),
pamcenje(brojeva, recenica), pojmovno shvatanje(slicnosti izmedju stvari),
rasudjivanje(apsurdnosti nekih verbalnih iskaza), jezicki zadaci(definicije reci)
-koriste se verbalni iskazi, objekti, slike
-zahteva se verbalizacija, crtanje, racunanje
2)Vekslerovi testovi : za adolescente, za odrasle, skolske, predskolske dece
-dok Bineovi testovi daju 1, vekslerovi daju 3 skora:
~za verbalnu inteligenciju ~za neverbalnu(manipulativnu) inteligenciju i ~totalni skor
-6 verbalnih i 5 neverbalnih subtestova:
Verbalni subtestovi:
Neverbalni subtestovi:
Informacije
Dopunjavanje slika
Recnik
Strip
Slicnost
Kosove kocke
Aritmetika
Sastavljanje figura
Razumevanje
Sifra
Ponavljanje serije brojeva
+ Matrice, Traganje za simbolima (dodati kasnije)
-skorovi se prave za verbalno razumevanje, radnu memoriju, perceptivnu organizaciju, brzinu
obrade informacija
-grupni testovi za veliki broj ispitanika (3000000ljudi u SAD u I sv ratu, kvalitat. anal. slaba)
-zanemarena je mogucnost analize i uocavanja kreativnih odgovora ispitanika

42)Sposobnosti ucenja stranog jezika

-nekom lako, neki se muce, stvar talenta ali i upornosti
-zavisi od: induktivne sposobnosti, mehanickog pamcenja, gramaticke senzitivnosti, sposobnosti
pamcenja glasova i nakon interferentnog odlaganja, uzrasta (najbolje u adolescenciji, brzina),
od kognitivnog stila (uobicajenog nacina opazanja, organizacije i reprodukcije znanja sa
nekoliko dimenzija-uglavnom dihotomija)
-Herman Vitkin-izdvojiti komponente iz 1 perceptivnog oblika, osobe analitickog uma bolje
uce, ali i bolje su u socijalnim interakcijama(test sa skrivenim figurama)
-razlikuje osobezavisne od polja-socijalno pasivne, nediferenciranog
opazanja sveta(obicno prezasticene u detinjstvu)
nezavisne od polja-uspesnije, brane se izolacijom, intelektualizacijom

18

43)Intelektualna zaostalost i obdarenost

-prvi testovi doneli su i klasifikacije
-Veksler: <70=retardiranost, 70-79=granicna, 80-89=niski prosek, 90-109=prosek,
110-119=visoki prosek, 120-129=izuzetna, >130=vrlo visoka inteligencija
Intelektualna retardiranost
-zaustavljeni ili nepotpuni razvoj intelekta uocljiv kroz teskoce u ucenju, adaptaciji, od
najranijeg uzrasta.O retardaciji se ne govori ako je rec o povredi.
-fizicki izazvana(porodjaj, problemi s tiroidnom zlezdom, Daun)
pseudozaostalost(uslovi zivota, emocionalni poremecaji)
-terminologija: blaga, umerena i teska subnormalnost(ne debili, moroni zbog pejorativnosti)
-kod lake ret: uocava se odsustvo interesovanja za okolinu, koriscenja apstraknih pojmova,
problemi u govoru, sa misicima, a ocuvan je emotivni zivot, nauceno se koristi ali
neadekvatno=>spec.skole
-kod teske: nesposobnost za samostalan zivot (na nivou <3godine, a ostali nivoi 307 i 8-12g)
Intelektualna obdarenost
-preko 130, 2-4% populacije, bolja adaptiranost ali i preosetljivost na spoljasnja drazenja,
nezadovoljstvo (utice porodica, emocije, motivacija)
-optimalno je od 125-155
-klasicni testovi inteligencije ne predvidjaju pojavu genija, IQ to ne garantuje, vec se vezuju
za testove licnosti i motivacije
-Tereza Amebajl-faktori kreativnosti-osoba uziva vise u samom stvaralackom procesu
=> saveti za vaspitanje: deca da budu to sto jesu, isticati pozitivno kod njih, nuditi im izbore i
naci im interesovanja, uzore, bez stereotipnosti, podrzavati ih

44)nasledje i sredina kao faktori intelektualnog statusa

-postoji veza izmedju soc-ekon statusa i uspeha na testovima(samouverenost visih slojeva,
podsticajnija sredina u njima ili intelektualne razlike medju slojevima,neprilagodjenost testova)
-4 grupe studija: o uticaju nasledja tj sredine:
1)blizanci-i razdvojeni-monozigotni su slicniji nego dizigotni
2)oscilacije u koeficijentu inteligencije-i do 10 jedinica, a svaki 6ti test i do >50!
3)razlike u ranom iskustvu-deca iz sirotista-ranije usvojena=>veci rast IQa-nije genetika
4)programi za razvoj IQ dece socijalno depriviranih sredina-slab efekat-uticaj genetike
-kod nas-Kvascev-vezbe za IQ(rast i do 6 jedinica)
-Vernon-60% razlika je zbog genetike a vecina se slaze da nasledje odredjuje gornju granicu IQ
-Blum-3 momenta kod dece: verbalni razvoj, potkrepljenje za uspeh u verbalnom razvoju i
ohrabrivanje deteta na aktivnost i ucenje novog=>veci razvoj potencijala

45)Inteligencija i starenje
-laicko shvatanje da je intelektualno propadanje nuzno starenjem nije tacno
-ima konstatacija doduse o slabljenju f-ja
-2 tipa studija:
1)Studije poprecnog preseka: poredjenje osoba razlicitog uzrasta ali su te osobe imale razlicite
mogucnosti za obrazovanje, razlicita iskustva, pa razlike u IQ nisu nuzno do starenja
2)Longitudalne studije: periodicno se mere promene kod istih subjekata=>verbalne, spacijalne,
numericke i dr sposobnosti su netaknute do 80 godine,ostalo je pod uticajem zdravlja, soc-ek
statusa i drugo. Pre propadaju fluidne nego kristalizovane sposobnosti, uvezbavano se ocuva a
neuvezbavano slabi
-pojam mudrosti : dubokog uvida u zivotne situacije, savetovanja, ali i realna svest o
mogucnosti da se pomogne, lukavost, pronicljivost

19

46)Podela emocija i emocionalni razvoj

emovere (lat.) = pokrenuti, uzbuditi
-emocija je unutrasnje, subjektivno stanje pracno odgovarajucim fizioloskim promenama,
mislima i ekspresijom u licu i telu(razlikuju se strah,zalosti glad,zedj)
-3 vrste emotivnih pojava: afektivni ton(osecanje prijatnosti/neprijatnosti)[afekat=intenzivna,
burna emotivna reakcija uz delimicnu/potpunu
dezorganizaciju ponasanja]
raspolozenje(daju ton necijem psih.zivotu na duze) [melanh,sangv]
sentiment(trajnije dispozicije kod kojih se vise raznih emocija i
akcionih tendencija vezuje za neku situaciju, osobu, ideju)
[nacionalni, Ja-sentiment]
1)tradicionalna klasifikacija je na prijatnost-neprijatnost kao elementarna osecanja a
suprotstavljen je Vunt: 3 osnovne dimenzije elementarnih osecanja: prijatnost-neprijatnost,
razdrazenje-smirenje, napetost-olaksanje(svako osecanje se da opisati preko ovih dimenzija kao
mesto na zemlji koordinatama)
-Ticener-ove dimenzije nisu nezavisne niti svodljive na utiske culne prirode
2)Ekman-sa sardnicima navodi 6 osnovnih primarnih, univerzalnih emocija(za sve kulture):
radost, odvratnost, iznenadjenje, tuga, ljutnja, strah
Emocionalni razvoj:
-i novorodjence ima emocije ali nediferencirane i ne brojne(odvratnost, prijatnost,
uznemirenost, iznenadjenje)
1-2 godine ljubav, stid, ponos
3-4 godine krivica, kajanje
5-6 godine zavist, poniznost, dr socijalne emocije (kao kod odraslih)
adolescencija pun opseg emocija, vezanost za formalni nivo (filozofski, idealisticni aspekt)
-bioloska zavisnost razvoja ali i uslovi odrastanja (teske posledice zlostavljanja npr)

47)Teorije emocija
1) Dzems-Langeova : Dzems-emocije su vezane za fizioloske promene u organizmu; Langetelesne promene=>emocije su manifestacija jednog toka culnih utisaka iz misica, utrobe u svesti
-zamerano sto su cesto emocije brze dozivljene od telesnih promena, zivotinje imaju emocije i
bez fizickih promena, vestacki izazvane promene u organizmu ne dovode do emocija
2) Stenli Sahterova dvofaktorska dzu-boks teorija : osnov kognitivnoj teoriji-fizioloske
promene prethode dozivljaju emocije ali tek kad se protumace dodje do dozivljaja kvaliteta
emocije (novcic, izbor pesme, muzika)
kognitivna-osoba traga za objasnjenjem fizioloske reakcije i uzrokom u emociji, uticaj okoline
se oseca, dopuna za sindrom naucene bespomocnosti [adrenalin ubrizgan i osobe s ljudima razl
raspolozenja-tako budu raspolozeni, lek izazove mucninu a to vezemo s ljubavnim jadom]
3)Zajens : kognicije i emocije su nezavisni sistemi, emotivni procesi prethode kognitivnima
[svidi nam se neko i pre no znamo zasto, strah ne zavisi uvek od realne situacije, od kognitivne
analize situacije, dok anskioznost zavisi od negativnih razmisljanja]

20

48)Temperament
-karakteristicna emotivna priroda neke osobe(osetljivost na em.podsticaje, snaga i brzina reakc.)
-zavisi od naslednih i konstitucionalnih faktora, menja se ucenjem i iskustvom
-Hiporkat: kolerik(zuta zuc), sangvinik(krv), melanholik(crna zuc), flegmatik(sluz,flegma)
-Ajzenk- crte ekstraverzije i introverzije i neuroticizma daju 4 tipa licnosti:
emocionalno nestabilan ekstrovert~koleriku, emocionalno stabilan ekstrovert~sangviniku,
emocionalno nestabilan introvert~melanholiku, emocionalno stabilan introvesrt~flegmatiku
-Krecmer-Sheldon-konstitucionalna psihologija-biohemijski cinioci-veza gradje i psihickih
osobina (piknici skloniji bipolaru, astenicki tipovi sizofrenijiprevideo godine starosti)
-Sheldon-3 somatotipa, za svaki od 1-7 bodova=>prosek je 4-4-4
endomorfni(puniji, piknicki, slabe kosti i misici, veci trbuh)
ektomorfni(mrsavi, astenicki, duge kosti)
mezomorfni(atletski, krupne kosti i misici)
+ginandromorfija=slicnost muskarca sa zenskom gradjom
+displasticnost=razliciti delovi tela imaju razlicite tipove odlika
-Sheldon razlikuje i do 70 somatotipova svodljivih na 3 tipa licnosti po temperamentu:
viscerotonican(pozitivan, gurman, konformista)~endomorfnom tipu gradje
somatonican(avanturista, bucan, samopotvrdjivanje)~mezomorfnom tipu gradje
cerebrotonican(uzdrzan, napet, otudjenost)~ektomorfnom tipu gradje
(nije bilo visokog stepena korelacije gradje i tipova iako ocekivano, nije objasnjena veza gradje
i temperamenta sem biohemijskim i hormonalnim faktorima, a ostaje i to da deca neznije gradje
drugacije se gaje od cvrsce dece-sport, ucenje, fizicki sukobirana determinisanost)

49)Raspolozenja i proces pamcenja

-prethodno ucenje odredjuje formu mreza (pojam slican sentimentu) ideja, dozivljaja, motiva,
uspomenaona je bazirana na asocijativnim vezama stvorenim tim ucenjem. Elementi mreze
su lancano povezani (u dobrom raspolozenju naviru dobre uspomene)
-posebno vezano za situacije sukoba sa bliskim osobama
-istrazivanje- 2 liste reci-> 2 raspolozenja-reci ucene u dobrom raspolozneju bolje se
reprodukuju u dobrom raspolozenju=>i dozivljaj uspomena zavisi od raspolozenja
-2 teze=> dogadjaji u 1 raspolozenju se lako reprodukuju kad je osoba opet tako raspolozena
=> hipoteza konguentnosti-trenutno raspolozenje dovodi do secanja saglasnih sa njim
50)Stres -napregnutost, napor, pritisak; svaki zahtev za novim prilagodjavanjem izazvan
nekim poremecajem organske ili psihicke ravnoteze
-izazivac= stresor, stresogena situacija (fizicka ili psihicka) [razliciti stresori-razl reakcije]
-3 faze: uzbuna organizma, opiranje, uspostavljanje ravnoteze akcijom (ali duze izlaganje
dovodi do sloma organizma i iscrpljenosti)
-psihoimunologija-izucava efekte psihe na imunitet
Stresogene situacije
1)Frustracije : stanja sprecenosti u ostvarivanju nekog cilja (zbog licnog nedostatka ili sredine)
Konflikti : suprotstavljeni ciljevi -> dvostruko privlacenje, odbijanje i privlacenje i odbijanje
2)Poremecaj cirkadijalnih ritmova-(oko, dnevni)-bioritam, 24h dana ima fluktuacije u
organizmu a ceste promene dovode do stresa(nesanica, premor, u varenju),vrednosti najnize
ujutru, najvise popodne,postoje spontane fluktuacije-metabolizma, t`C, broja udisaja
3)Zivotni dogadjaji : kad je visoka koncentracija stresnih dogadjaja tokom 1 godine-osoba je u
zivotnoj krizi. Uvazava se i kumulativna vrednost sitnijih stresova.
-izlaganje stresu povecava otpornost, ali ako postoji period oporavka
-osobe koje nisu dozivljavale stres teze se snalaze, budu nerealne i nespremne na teske zivotne
situacije
top5: Srbija: smrt deteta,supruznika,clana porodice,licna teska bolest, prevremeni porodjaj
SAD: smrt supruznika,razvod,razdvajanje porodice,zatvor, smrt bliskog clana porodice
21

51)Pojam i vrste motiva

-kad nema spoljasnjih faktora koji uticu na ponasanje, vec unutrasnji cinioci podsticu na
ponasanje rec je postojanju motiva
-mnostvo potencijalnih motiva kad se dozive pokrecu na kretanje ka nekom cilju
-nekad ih osoba nije svesna-nesvesna motivacija
-pojava spajanja motiva-npr potreba za hranom se spoji sa potrebom za ljubavlju ili druzenjem,
ili cak sa anksioznoscu [gojazna osoba-glad u noci od samoce] ili seksualni motiv
Vrste motiva
1)organski : primarni, urodjeni, bazirani na telesnim potrebama kao stanjima manjka/viska
necega [zedj, glad, vrucina]
homeostaza-automatizam orgaznimickih aktivnosti koje vode ka uspostavljanju
ravnoteze u organizmu pokretanjem mehanizma homeostaze.
-Ravnoteza se u organizmu stalno rusi i uspostavlja-motivacioni ciklus.
-istrazivanja hipotalamusa, specificna glad/zedj=mudrost organizma
-poremecaji vezni za psihu-anoreksija, bulimija
-seksualni motiv je bioloski-efekat bipedije->jacaju vizuelne drazi, slabe mirisne;
uticaj kognitivnih, emotivnih, iskustvenih faktora; i kod dece se uocava
-nehomeostatski motivi su slozeniji, nema osecaja napetosti aktiviranjem potrebe, a zadovoljenje
ne donosi smanjenje tenzije vec je od cinjenice da se stimulacija povecala
2)psiholoski : #licni-odnose se na razvoj i zastitu sopstvenog bica [radoznalost, postignuce]
#socijalni-kad pojedinac ima kontakt s drugim ljudima [afilijativni,afektivno vez.]
(neki su urodjeni a ne nauceni-npr drustvenost-nehomeostatski motiv)

52)Potreba za spavanjem
-1929-elektroencefalograf-za merenje mozdanih talasa
-1950-elektrookulograf-uoceni pokreti ociju i ispod zatvorenih kapaka-REM faza sna
-4 stupnja ne-REM faza + REM=sekvence stupnjeva po 4-6 puta u toku noci (razlike u disanju,
srcanom ritmu, dubini sna)
-EEG meri u opustenom budnom stanju alfatalase niske voltaze i visoke frekvencije,
uspavljivanjem postaju sve sporiji a san sve dublji, posle 4tog stupnja se vracamo u faze lakseg
sna i sve to traje oko 90 min pa sledi REM faza (aktivnog ili paradoksalnog spavanja), sa
povisenjem pritiskam, rapid eye movement (nije u vezi sa sadrzajem snova), nepravilno disanje,
mozak aktivan, misici ne(zato se somnabulizam ne javlja u REM fazi nikad)
-prva epizoda REM sna traje 10minuta, ostale oko 1h (snevanje)
-zasto spavamo?-retikularni aktivirajuci sistem u subkortikalnom delu ispod talamusa ima centre
koji kontrolisu budjenje i spavanje, sadrze serotonin (neurotransmiter) bitan u bihemiji spavanja
[primer DJ-a koji nije 200h spavao]
-moze i sa 4.5h sna da se f-nise
Poremecaji spavanja:
narkolepsija (neodoljiva potreba za kratkim spavanjem u toku dana uz gubitak misicnog tonusa)
insomnija (nesanica)
apneja (prekid disanja u snu)
nocni panicni napad (pavor nocturnus u 4toj fazi sna, naglo budjenje u panici, ujutru se ne seca)
kosmari (obicno u REM fazi, zivo secanje na san)

22

53)Motiv postignuca
-teznja ka uspehu, cesta je tema diskusija
-MekKleland i Atkinson
-TAT-test tematske apercepcije-prikazuju se slike(npr decak koji sedi za stolom sa otvorenim
knjigama) i situacije a subjekti daju kreativne odgovore, sklapaju pricu
-procene i kroz upitnike [zivot u kome se nista ne radi-prijatan ili ne]
-procenjuju se i vece drustvene zajednice, nacije(literatura za decu je od znacaja)
-problemi osoba sa jakim motivom: cirevi, hipertenzija
-ne klone se rizika, ali biraju ciljeve, uglavnom srednje tezine
-zelja za uspehom, strah od neuspeha(biranje lakih ciljeva, odustajanje od ciljeva ili
necekivano-brianje previsokih ciljeva zarad racionalizacije potencijalnog neuspeha), ali i
strah od uspeha (zapravo strah od odrastanja i preuzimanja odgovornosti)
-kognitivni elementi ovog motiva-svest o kompetentnosti i sposobnosti, subjektivni dozivljaj
tezine zadatka, vrednost cilja i ocekivani uspeh

54)Agresija
-svako ponasanje sa ciljem da se povredi neko ili nesto
-jos od mezolita i paleolita
-u jasnom obliku ili kao takmicarski duh, kompetitivnost, verbalni napadi, zajedljivost
O poreklu:
1)Instinktivisticka shvatanja: urodjene psihofizicke dispozicije, po Frojdu su izraz Tanatosa, po
hidraulickom modelu-stalno se akumulira u organizmu i ako se jedan ventil zatvori naci ce drugi
nacin da se ispolji
-Konrad Lorenc(etolog)-kod zivotinja postoje urodjene inhibicije prema sopstvenoj vrsti sto je
adaptivne f-je, ali kod coveka je orudje za napad manje razvijeno pa i manja inhibicija
2)Poreklo u frustraciji- sprecenost ostvarenja nekog cilja dovodi do napada na uzrocnika, cak i
sebe ili druge socijalne grupe ili rezignacija, ocajanje mogu biti reakcije. Agresija nije
neizbezna, moze se spreciti, dolazi spolja a ne iznutra, ali ipak trajna frustracija moze dovesti do
stvaranja napetosti koja se akumulira (deca s roditeljima npr, kod osecaja nepravde)
-iza svakog agresivnog akta stoji frustracija ali nije svaka frustracija uzrocnik agresije
3)Nauceno socijalno ponasanje-Albert Bandura opservaciono(po uzoru) ili nagradjivanjem
agresivnih postupaka(i kao samopotkrepljenje), utice i kulturna sredina
-stetno je i inhibirati agresiju
-TipA-lako se uzbudjuje, u zurbi, ise poslova odjednom, potiskuje ljutnju, brz govor,
gestikulacija, psovke, u trci je s vremenom (hipertenzija, koronarne bolesti)
-TipB-slican radni elan i ambicioznost, ali sve je opustenije
->agresija ima biolosku, urodjenu osnovu ali od nacina ispoljavanja i inhibiranja zavisi kako se
oblikuju nasa iskustva, trenutno okolnosti, pa i dispozicije nase licnosti,
4)U ucionici-direktna, indirektna(izolovanje nekog npr), nastavnika nad ucenicima, obrnuto,
seksualno, vandalizamindividualan tretman pojedinaca je uspesna mera
-agresija izmedju 2 ucenika najcesce iz slicnih okruzenja, porodica i jedan moze biti agresivan
zbog tih problema a drugi osecati krivicu pa kao da postoji neki pakt izmedju zrtve i agresora
-uticaj masmedija, pa i roditelja

55)Afilijativni motiv
-druzenja, udruzivanja, uz koje se zadovoljava i potreba za socijalnim prestizom,
vlascu,ekonomski motivi
-kod anksioznih je izuzetno jak, patoloski biti sa osobama u slicnoj situaciji [eksperiment sa
studentkinjama i primanjem shokova-2 grupe-vreme sa onima koje tdje ucestvuju]
-Shahter-prvorodjeni i jedinci pokazuju vecu podloznost ansioznosti (uticaj razvojnih cinilaca)

23

56)Funkcionalna autonomija motiva

-Olport teorija licnosti, distanciranje od biheviorizma i psihoanalize; odnosi se na svaki
steceni sistem motivacije gde obuhvacene tenzije nisu iste vrste kao prethodne tenzije iz kojih se
steceni sistem razvio, tj svaki steceni sistem ponasanja moze postati samom sebi cilj iako
prvobitno pokrenut nekim drugim razlozima i time je autonomno od tih razloga
-motivi zdravog coveka su uvek savremeni, imaju sopstvenu dinamiku
[moreplovac, tvrdica, majstor koji voli dobro da obavi posao]
-kritike da je teorija opisna a ne eksplanatorna, i Olport kaze da ce istrazivanja na polju
neurofiziologije pomoci objasnjenja

57)Hijerarhija motiva
-Abraham Maslov- redosled javljanja i zadovoljenja motiva ima svoj redosled i poredak
-motivi nisu izolovani(glad se ne oseca samo u stomaku vec u celom telu)
-potrebe su urodjene i uredjene
1)Fizioloske-za samoodrzanje (vodom,hranom)
2)Za sigurnoscu i bezbednoscu(posebno izrazeno kod dece, preterana permisivnost uskracuje)
3)Za pripadanjem i ljubavlju(usamljenost teska, 2 vrste ljubavi-zbog svog nedostatka=uzimanje
i zbog druge osobe=uzajamnost)
4)Za samopostovanjem(samouvazavanje i od strane drugih, u mladosti jako, slabi kasnije)
5)Za samoaktualizacijom(ostvarenjem sopstvenih potencijala)
-sekundarni motivi su kad je osoba odbacena i pod nasiljem-agresija i destruktivnost
-hijerarhija nije bas fixna, nekad i ostvarena potreba za samoaktualizacijom ne dovodi do
samoaktualizovane licnosti(sem kod 1% ljudi)-mozda zbog straha od uspeha i aspiracija
(strah od rizika, napustanja uporista, sumnje u svoje potencijale, socijalna ogranicenja)
-dodatno razlikovanje na:
Osnovne potrebe:hijerarhijski uredjene-glad, zedj, neznost, sigurnost, samopostovanje
Metapotrebe:nisu hijerarhijski uredjene-za dobrotom, lepotom, pravdom, vezane za ciljeve
samoaktualizacije i rast licnosti, a njihovo nezadovoljenje moze dovesti do metapatologije
-Svojstva samoaktualizovane licnosti: orijentisane na stvarnost, prihvataju sebe i druge i svet
onakvim kakav jeste, spontane, fokusirane na problem, imaju potrebu za izdvojenoscu,
samostalne i nezavisne, originalnog prosudjivanja, vrhunskih dozivljaja, demokraticnosti,
kreativnosti, humora, identifikacije sa covecanstvom, nekonformisti, bliskih veza sa par ljudi

24

59)Frojdova teorija psihoseksualnog razvoja

-Dete je otac coveku, razvoj od 0-5 godine je vezan za erogene zone po periodima a u slucaju
fiksacije dolazi do regradiranja na prethodni period (vojni model marsirajuceg puka i uporista)
1)Oralni period-usta su izvor psihoseksualnog zadovoljstva, sisanje je jedan vid pozude
a)oralno-eroticna faza=pre zuba, vezano za gutanje, taktilne osete
b)oralno-sadisticka faza=od izrastanja zuba, grizenje, fantazije kanibalizma
-preterano zadovoljstvo ili odbijanje od grudi u oralno-eroticnoj fazi i frustracija dovodi do
oralno-pasivne licnosti:pozitivne, optimisticne ili cinicne i svadljive
-uzivanje u sisanju se sublimira u zedj za znanjem
2)Analni period-od 18. meseca, anus je glavna erogena zona i zadovoljstvo praznjenjem creva
-prvi susret sa spolja nametnutim pravilima-odlaganje nuzde
-fiksacija=> urednost, pedantnost, stedljivost, skrtost, prkos, tvrdoglavost, ili cak dejstvom
reaktivne formacije skroz suprotna manifestacija, a sublimacijom-vajanje, slikanje
-dete koje je hvaljeno i podrzavano u ovom epriodu bice samouvereno i stvaralacki nastrojeno
3)Falusni period-od 3-5. godine-primarni genitalni stupanj-javlja se infantilna masturbacija,
fantazije o autoeroticnoj aktivnosti, priprema za pojavu Edipovog kompleksa(libidno se pomera
na drugu osobu)
-od razresenja kompleksa zavisice stav prema autoritetima i osobama suprotnog pola
-investira se u roditelja suprotnog pola a neprijateljstvo prema onom istog pola
-decak=Edipov kompleks-strah od kastracije=>sukob sa ocem, potiskivanje zudnje za
majkom=>identifikacija sa agresorom tj ocem (razvija se SuperEgo, unutrasnje zabrane kao
prve klice savesti), a erotska ljubav prema majci prelazi u neznu
-devojcica=Elektra kompleks-osecaju se kao kastrirani muskarci i krive za to majku, menja se
primarni objekt ljubavi-majka za oca, nema dakle straha od kastracije, a s majkom se
identifikuje iz straha da nece biti voljena(zato meksa savest devojcica?)
-fiksacija-kastrirajuce zene(da budu superiornije od muskaraca) i donzuani muskarci (drski,
oholi, stalno dokazuju muskost), a sublimacija-hirurzi npr
-nerazresenje kompleksa dovodi do neuroticnosti, impotencije, frigidnosti, homoseks.
4)Period Latencije-od 6-12. godine-Energija se usmerava na neseksualne aktivnosti(ucenje),
Id, Ego i SuperEgo su u balansu, ne javlja se nova erogena zona
-fiksacija-izbegavanje seksualnih odnosa ili odnosi uz distancu ili agresiju
5)Genitalni period-od puberteta
-Id zahteva ozivljavanje Edipovog kompleksa=>ambivalentna osecanja prema roditeljima
(zavisnost-nezavisnost, poslusnost-jogunastost, ljubav-mrznja)
-osecajne potrebe se zadovoljavaju u grupi vrsnjaka, promenama, avanturizmu a ova regresija je
zapravo neophodna za postizanje nezavisnosti od roditelja, infantilne sexualne tendencije
prelaze u potragu za partnerom i uzajamnim zadovoljenjem
-ovaj tip je uspesan produkt svih ranijih faza

25

60)Mehanizmi odbrane
-njima Ego cuva integritet licnosti pod pritiskom Ida ciji zahtevi mogu biti u suprotnosti sa
socijalnom sredinom ili drugim aspektima licnosti (sve se desava van svesti)
-oni ciste svest od afekata zelja neuskladjenih sa (Super)Egom=>pojava supstitutivnih
zadovoljstava (simbolickih zadovoljenja zelje) i kod zdravih ljudi, svako preferira neki m.o.
-uredjeni su po hijerarhiji (od kompleksnih ka primitivnim):
racionalizacija-represija-pomeranje-izolacija-reaktivna formacija-projekcija-poricanje
1)Poricanje-denegacija: potpuno brisanje stvarnosti-bolesti, tudje smrti (slabi razvojem Ega)
2)Projekcija-sopstveno se pripisuje drugima (stvar senzibiliteta za tudje nesvesno nekad)
3)Reaktivna formacija-nadkompenzacija: mehanizam zamene ponasanja sasvim suprotnim
4)Izolacija- impuls prodje u svest ali bez pratecih emocija (ambivalentnost prema nekom, deca)
5)Pomeranje-stavovi prema necemu se usmere na prihvatljive supstituite(autoritarne licnosti)
6)Represija-potiskivanje: osnovni m.o,potisnuto je bez veze sa svescu,trosi se puno E,Ego drzi
ravnotezu, stav da je odgovorna za infantilnu amneziju(zbog Edipovog
kompl),potisnuto se psihoanalizom dovodi u svest,a E se oslobadja.
Automatska je i nevoljna.
Supresija-voljna inhibicija nekog sadrzaja.
7)Racionalizacija-dovodi do laznih uverenja o stvarnim razlozima svog ponasanja i to zarad
ocuvanja samopostovanja (neuspeh, ponovni pusaci)
+
8)Sublimacija-pomeranje E sa aktivnosti i objekata primarnog znacaja na drustveno visoko
vrednovane. Deseksualizovana je. Deagresivizirana. Oslobadjanje je aktivnosti od nagonskih
pritisaka(kad oni nisu potisnuti)-prljanje u detinjstvu=>slikanje, valjanje, egzibicionizam
-veza je visih kulturnih delatnosti i nizih delova tela
-danas neminovna savremenom coveku

26

61)Eriksonova teorija razvojnih perioda

-8 psihosocijalnih stupnjeva sa odredjenom krizom (krinein(grc.)-razlikovati, odlucivati)
-dok je po Frojdu Ego nesamostalan, potcinjen Idu, SuperEgu i realnosti, cak da se diferencira iz
Ida, ne razvija on, samo libido pa Ego nema svoju snagu, ni poreklo,ni autonomnost, javljaju se
Ego-psihologije: kao ova, po kojoj Ego nalazi stvaralacka resenja, ima aktivnu f-ju, elastican je i
otporan, gospodar a ne sluga
-ranije se isticala vaznost detinjstva samo(Kvintilijan, Votson), danas se smatra da se covek
citav zivot menja=>obuhvatanje i kasnijih perioda zivota u teorijama=>
1)Bazicno poverenje spram Nepoverenja-do 1.godine-bitan je odnos majke(topla, hladna)
2)Autonomija-Stid i izdvojenost-1-3god-dete kontrolise sfinkter, oseca se sposobno,tezi
istrazivanju sveta, a ako je sputavano=>nepoverenje, nesigurnost u sebe, oklevanje, sumnje u
sopstvenu kompetentnost,kasnije i opsesivno-kompulzivni poremecaj,paranoja
3)Inicijativa-Krivica-3-6god-dete trazi svoj polni identitet, bori se za paznju suprotnog
pola(Edipov kompleks), a ako roditelji kaznjavaju povremena neprijateljstva sledi osecaj krivice
i pasivnost, impotencija, frigidnost kasnije
-doba igre-dete kroz fantazije shvata sta znaci biti slican odraslima
-vazna je imaginativna igra=> preuzimanje inicijativa
(od kompleksnih ka primitivnim)
4)Istrajnost-Osecaj inferiornosti-7-12god-faza latencije, sticanje vestina za zivot, razvoj
marljivosti, skolovanje, uticaj sporta, ljubimaca, nastavnika, vrsnjaka; uposliti decju spremnost
za ucenje i ponuditi aktivnosti
5)Identitet-Konfuzija identiteta-12-18god-fizioloske, hormonalne promene, neravnoteza pri
prelazu iz detinjstva, promene raspolozenja, kriju se nezrela osecanja, zbrka
identiteta,nepredvidivost ponasanja, nekad i regresija na detinjastost, opasnost od izgradnje
negativnog identiteta.
6)Intimnost-Odvojenost-rane 20te godine-stremi se ka pravljenju dubljih veza i prijateljstava,
uzajamnosti. Spremnost na empatiju, prosocijalna osecanja ili s druge strane izolacija
7)Stvaranje-Stagnacija-kasne 20te-60tih-kretanje ka zajednistvu, stvaranje potomstva, ideja ili
stagniranje. Javlja se i potreba za prenosom znanja-daje osecaj vaznosti.
8)Integritet-Ocaj-od 60tih- osecaj celosti, mudrosti, prihvatanje i suocavanje sa smrcu ili
osecaj besmisla, suicidnost pri svodjenju balansa
-Erikson nije predvideo postojanje kulturnih varijacija, a i redosled je diskutabilan, kao i br faza

27

62)Osnovne pretpostavke Pijazeove teorije

-zenevska skola, razvojni strukturalizam
-sakupljao podatke o pogresnim odgovorima dece na testovima, o decjem misljenju (klinicka
metoda)
-bavi se strukturama-organizovanim sistemima formalno opisivim koji leze u osnovi
intelektualnog, adaptivnog ponasanja koga osoba ne mora biti svesna
-deca poseduju strukturu serijacije-organizovani sistem znanja i ubedjenja koji se mogu logicki
formalizovati, tranzitivnost(a>b,b>c=>a>c), asimetricne i povezane relacije[3 stapica]
-pristup zadatku pokazuje opsti princip ustrojstva misli a ne mentalnu strukturu koja je
neopaziva i hipoteticki je konstrukt, a osoba ne mora imati svesno znanje o strukturi
-intelektualni razvoj~podizanju zgrade-nizi nivoi donose stabilnost visih nivoa
4 faze: senzomotorna, preoperaciona, konkretnih operacija i formalnih operacija
-svaki period je kvalitativno razlicit, redosled faza je nepromenljiv, ponasanja su povezana, stara
i nova znanja, saznajne strukture se hijerarhijski vezuju
-razvoj je poput spirale koja se siri a vreme prelazenja sa nivoa na nivo je individualan
-f-je inteligencije na svakom nivou: asimilacija(osmisljavanje),akomodacija(menjanje sredstava
za saznavanje sveta), adaptacija(ravnoteza prva dva)
-samo saznavanje je subjektom pokrenuta transformacija-interaktivni odnos subjekta koji
saznaje i objekta saznavanja

63)Senzomotorni i preoperativni period

Senzomotorni:
-0-2 godine, motorna i perceptivna aktivnost(hvatanje, vucenje), ogranicene refleksne radnje
-motorno prepoznavanje(prst nije = cucla), relfeks generalizovan (sve ce da sisa-sisanjem se i
spoznaju svojstva spoljasnjeg sveta)
-sa 5,5 meseci dete postaje sposobno da uhvati objekat ali nema supstancijalnosti(postojanosti)
objekta ili osoba (postoji samo ono culima dozivljeno)- tek izmedju 4-8 meseca, a potpuno-2god
-period radikalnog saznajnog egocentrizma, ne emotivnog tipa(ono sto s ene vidi-ne postoji)
-od 8.meseca-pravi akti inteligencije, cilj pre akcije (kocka na podu, na stolu ali ne kocka kao
pojam, percepcija je iscepkana)
Preoperativni:
-do 7.godine, period kvalitativno nove inteligencije, razvoj predstava i misli, semioticke i
simbolicke f-je (misli i o onome sto nije tu)
-odlozena imitacija(napada besa npr), simbolicka igra (kocka kao auto, stap kao konj),
govor(grejator umesto radijator-po onome sto zna), realizam reci(rec vatra je vruca jer oznacava
vrucu vatru-kod mladje dece)
-zakljucivanje je najpre transduktivno (iz 1 atributa-pas i ovca su isto jer imaju 4 noge), a zatim
se o nezivim stvarima zakljucuje kao o zivim(animizam-mesec i sunce se krecu-znaci zivi su)
-Saznajna egocentricnost-svet gledjau iz jedne-svoje tacke gledista(moja sestra ali ne moze ja
sam njen brat), dete ne shvata da drugi ne vide stvari kao on, ograniceno je shvatanje klasa
odnosa i ne shvata se inkluzija klasa(vise crvenih perli od zutih,a zutih ima vise nego perli)
-pojam funkcije-njime se ovladava (kanap na koturu se pomera-ista je duzina kanapa)
-nema identiteta kvanteta ili konzervacije
-ima identiteta kvaliteta(-to je isto)

28

64)Period konkretnih operacija

-dete od 7. godina misli konkretno, na logicki koherentan nacin i bez prisustva nekog objekta
-mentalna reverzibilnost-dete obuhvata 2 stanja simultano sto se najjasnije manifestuje u
primeru konzervacije kvaliteta (glinena loptica-ista kolicina i kad se napravi loptica od nje)
-obrazlozenja: prosta reverzibilnost (-iz uze u siru casu i nazad),
reverzibilnost pomocu kompenzacije(-voda viseg nivoa ALI casa je uza)
identicnost(-to je ista voda)
-redosled konzervacija: Supstance(kolicine), Tezine, Zapremine (u starosti se gube obrnuto)
-deca mogu da primete kvalitete- tanja,duza dok u preop periodu su mogla samo tanko,
dugacko
-ostvaruju se inkluzija klasa i serijacija

65)Period formalnih operacija

-teza uocljivost razlika od predhodnih perioda
-od 11-14,15 godine-stabilizacija
-bave se i mogucim, potencijalnim a ne samo realnim
-hipoteticko-deduktivni nacin isljenja
-sukcesivno misljenje-ispitivanje, gradjenje, opovrgavanje, potvrda, hipoteza
-izoluju se varijable u problemu, o iskazima se misli nevezano za sadrzaj
-menja se odnos stvarnog i moguceg, idealizam koji upucuje na apstraktno, kriza identiteta kod
adolescenata, jos egocentrizam postoji i apsolutizovanje licnog stanovista(bunt, netolerancija),
imaginarna publika (utisak da je u centru paznje, da ga svi promeravaju), licni mit (verovanje u
jedinstvenost sebe, nista mu se lose ne moze desiti)
-Dejvid Elkajnd-imaginarna publika i licni mit slabe stabilizacijom formalnih operacija
-imaginarna publika-cesca je kod zenskih osoba(socijalni faktori)
-Pijaze-faza formalnih operacija nije nuzna i zavisi od kulturno-obrazovnih uslova za razvoj

66)Ocena Pijazeove teorije intelektualnog razvoja

-deca ne pokazuju konzistentnost za svrstavanje u periode
-nove sposobnosti se javljaju u vezi sa poznatim(ljudi pre objekata)
-dete nije toliko egocentricno (objekat, pa iza zaklona, skloni se objekat, dete zacudjeno; test sa
lutkama policajaca i kriminalaca-staviti se u perspektivu policajca-mogu)
i kulturno-istorijska razvojna teorija Lava Vigotskog
-Bruner-nepotrebna je pretpostavka o periodima, logicko misljenje se razvija u zavisnosti od
jezika, vezbanja u simbolickom sistemu ubrzava kognitivni razvoj (to pijaze nije voleoubrzavanje ucenja)
-Gardner-razumevanje razvoja umetnickog ukusa i kompetencije (2-7 godina-price, dramski
prikazi, programska muzika su razumljivi deci; 7-9 godina-potreba za realnim prikazima;
9-13g-estetska osetljivost i predvidjanje toka radnje; 13-20g-kriza, nekriticki relativizam)
-ali Pijaze:aktivno ucenje znaci otkriti, razumeti nesto tj ponovo otkriti gradivo
-ipak-Pijazeova teorija je jedna od najuticajnijih, podstakla je mnoga istrazivanja

29

67)Teorija Lava Vigotskog

-socijalni konstruktivizam
-socijalni kontekst ucestvuje u razvoju psihe (nije isto s decom u vrticima i onoj u drugim
uslovima)
-inteligencija se zacinje u drustvenim odnosima a ne u umu deteta
-kao Vunt, razlikuje nize(prirodne) i vise mentalne f-je (elementarno pamcenje, paznja i
misljenje, logicko pamcenje, elementarni elementi)
-opsti zakon nastanka visih mentalnih f-ja->svaka f-ja se javlja 2 puta, na dva plana-socijalnom i
inter-individualnom, a tek kasnije na unutrasnjem-psihickom planu; prvo izmedju osoba kao
sredstvo interakcije pa internalizacijom postaje intrapsihicka kategorija
-dete govorom saopstava svoje ciljeve(gde mi je ova bojica), a svest o prisustvu drugih podstice
govornu aktivnost, a Pijazeov egocentricni govor je ustvari prelaz ka unutrasnjem
govoru(kada dete prica kao monolog) koji razvija proces misljenja
-zona narednog razvoja intrapsihicko pociva na interpersonalnom, to je razlika izmedju
odredjenog ostvarenog i potencijalnog razvojnog nivoa, vazno za predvidjanje razvoja
pojedinca, nastava treba da ide malo ispred ostvarenog nivoa, sledi osecaj efikasnosti kod
ucenika i unutrasnja motivacija
-zastupnik kooperativnog ucenja-bolje ucenje djaka viseg i nizeg stupnja je u heterogenim
grupama, pojedinac je deo grupe(kod Pijazea je usamljeno posmatran pojedinac)
-Gordon Olport-covek citavog zivota pokusava d aizmiri plemensko u sebi (kao lik u ogledalu)
i ono licno (plamen individualnosti).
-uloge drugih osoba, kulture, sopstvene aktivnosti u razvoju- osnovni problemi psiholoske
teorije

68)Pijazeova teorija moralnog misljenja

-Moralno sudjenje kod dece, moralnost i formiranje savesti
-osnovni aspekti moralnosti vezani su za sposobnost da se razumeju i usvoje razliciti sistemi i
pravila (poprecni presek, transferzalne studije)
-on analizira igru klikerima i odnos dece prema pravilima-prihvatanje, svest o njima
4 stupnja : bez pravila, uvazavanje zbog imitacije starije dece(3-5godina), stupanj pocetne
saradnje-prate se pravila i tezi se pobedi; pravila do detalja(11g)
-u svesti o pravilima 3 stupnja postoje:
1)nema svesti da pravila obavezuju pa kao po pravilima se igra
2)pravila su sveta i nepromenljiva, doneta od strane autoriteta
3)pravila se usvajaju uz saglasnost ucesnika i uz saglasnost se mogu i menjati
-2 stava:heteronomna moralnost- od tudje volje i zakona data, od autoriteta(do 10 godine)
autonomna moralnost-iz sopstvene volje, pravila se postuju zbog njihove vrednosti
-u totalitarnim rezimima vlada heteronomna moralnost
Odlike heteronomnog stava: pravila se postuju zbog moci autoriteta i straha od kazne, pravda je
imanentna, vrsi je sama priroda, pravedna je kazna ispastanja, moralna ispravnost je drzati se
slepo pravila bez preispitivanja istih; nema razlike izmedju moralnih pravila i konvencija,
odgovornost je bazirana po objektivnim posledicama(gore je 5 soljica slucajno nego 1
namerno), deljena je i kolektivna, nelicna, svi prisutni su odgovorni, bez uzimanja u obzir
intencionalnosti (lav veci od kuce je veca laz od - 5 u skoli), moralni sudovi podlezu izmeni
zbog uzora
-autonomnost oko 10te godine, dobro se veze za pravednost, gleda se i namera, misli s ei
pomoci zrtvi a ne samo o kazni
-heteronomni stav-uzrokovan je neravnopravnoscu roditelja i deteta i saznajnom
egocentricnoscu deteta
-autonomni stav-logicka posledica detetovog ucesca u jednakim odnosima
-vrsnjaci i interakcija su presudni za razvoj dece
30

69)Kolbergova teorija
-Lorens Kolberg-nije kao Pijaze ispitivao pojedinca iz jedne, vec iz vise kultura i iste subjekte
na raznim nivoima [longitudalni metod(uzduznog preseka)-1 subjekt, razni uzrasti,kulture]
-3 nivoa moralnog rasudjivanja sa po 2 pod-stadijuma:
1)predkonvencionalni nivo : preoperacioni nivo intelektualnog razvoja, pravila i ocekivanja su
van same osobe, po spoljasnjem kriterijumu
orijentacija prema kazni (1.stadijum)
usluga-za-uslugu misao o potrebama nekog drugog (2.stadijum), instrumentalnorelativisticki stadijum (muz sme da ukrade lek za zenu ali ne za prijatelja i da plati posle)
2)konvencionalni nivo-period konkretnih operacija- Ja=ocekivanja i pravila drugih,
ispunjavati obaveze i odgovornost
orijentacija dobre osobe-ispravno ponasanje je ono iz koje sledi dobro drugima, uzima se u
obzir misljenje manje grupe ljudi
orijentacija prema redu i zakonu-okretanje sirim socijalnim grupama=>ukrasti je uvek lose
3)postkonvencionalni nivo-formalne operacije, Ja se diferencira od pravila i ocekivanja
drugih i vrednost se odredjuje po licno izabranim nacelima, socijalne konvencije su arbitrarne
orijentacija na drustveni ugovor i individualna prava-svest da su pravila cesto relativna,
mogu se menjati, ali su konvencije i stoga ih treba postovati (da li dozvoliti apotekaru da ne da
formulu leka?)
univerzalna eticka nacela-uvazavaju se apstraktni i univerzalni principi moralnosti, prednost
data najopstijim, a ovaj nivo malo ljudi dosegne (prednost spasavanju zivota)

70)Kritika saznajno-razvojnog shvatanja moralnosti

-ne govore nista o tome kako se rasudjivanje prevodi u ponasanje
-Milgram-eksperimenti poslusnosti (sa citanjem zadataka i rastucim elektrosokovima na svaki
sledeci pogresan odgovor-65% subjekata islo je do kraja u davanju sokova-do potencijalno
smrtonosnih cak iako su culi krike u susednoj prostoriji)
Poslusnost - spremnost na postupanje po nalogu drugog, socio-psiholoska, dobrovoljna i
nenametnuta pojava
-Frojd-poslusnost je izraz infantilne zavisnosti sledbenika od vodje
-From-neoanaliticko tumacenje-moderno drustvo vrsi pritisak na pojedinca, tera ga u bekstvo
u totalitarnu poslusnost (time nema neizvesnosti niti nesigurnosti zbog slobode i odgovornosti
licnog odlucivanja)
-uoceno je da poznanstvo sa zrtvom smanjuje poslusnost, na nju utice i stav grupe, a u slucaju
neuskladjenosti 2 autoriteta dolazi do odbijanja poslusnosti(2 roditelja)
-stepen poslusnosti zavisi i od okolnosti i od nivoa moralne razvijenosti
-ne daju ni objasnjenje za regresije u moralnom sudu i ponasanju(vracanje na nize stupnjeve)
-diskriminisuce su prema zenama (zene poseduju Etiku brige i odgovornosti a muskarci Etiku
pravde, ali u oba slucaja je druga osoba cilj za sebe)
-Pijaze to nije ustanovio ali postoji i kod dece na preoperacionom nivou razlikovanje
konvencija i moralnih zahteva(kradja, sebicluk, laz su losi; ali jedenje prstima, obraanje sa Ti
nisu...)
-Sheler i Mekdugal-empatija-osnov pozitivnih socijalnih odnosa
-Hofman-empatija ima i kognitivnu i motivacionu komponentu koja dovodi do altruizma, stvara
se u porodici, ukazivanjem roditelja detetu na posledice njegovog delovanja po druge
-vaznost porodicnog vaspitanja se svakako istice

31

71)Vaspitni stilovi i moralni razvoj

-40tih godina-anarhija u vaspitanju, deal postaje nemesanje u detetov razvoj i pasivnost roditelja
-globalna permisivnost-potekla delom iz sumnjicavosti klasicne psihoanalize u akcije
psihoterapeuta koji je pasivan, ne kritikuje pacijenta-sto je u terapiji pozeljno ali ne u vaspitanju
(lose ponasanje deteta se ovde shvata kao izraz njegove neshvacenosti i frustracija)
-to je pad SuperEga(samosavladjivanja) a uspon Ida(samougadjanja) u drustvu
-u permisivnom vaspitanju naprotiv jaca veza SuperEga sa Tanatosom i on se pstavlja sadisticki
prema Egu i zato takve osobe imaju oscilacije u samopostovanju i dr teskoce
-deca tu permisivnost cak zapravo osete kao odsustvo ljubavi i to ne umanje strah kod njih
-autoritarni(slab razvoj dece, ocekuje se bezuslovna poslusnost i ceste su kazne)
-permisivni(tdje slabiji razvoj dece, nema pravila, kazne, zahteva od dece..)
-autoritativni(roditelj nekad i odbija zahteve deteta ali daju licni primer, razloge i kazne ali i
nagrade objasnjavaju, pokazuju stvarno interesovanje za dete, imaju realisticna ocekivanja)

72)Rane faze jezickog razvoja, socijalno lisavanje i razvoj govora

-prve reci se javljaju izmedju 8-15 meseca, obicno sa b,p,d,m i di pred gledaj npr i
mnostvo slicnih nekonvencionalnih reci se koristi
-deca pokazuju osetljivost na ljudski glas, vokalnu muziku, pojava sinhronizacije na govor u
sredini, cak i snimljen (uocljivo u motornim aktivnostima)
-i 3 dana staro dete razlikuje glas svoje majke, a od 1. meseca p i b=> razvoj govora se
oslanja na urodjene mehanizme akusticke osetljivosti
-od 6.nedelje-gukanje, oko 6.meseca-slogovi konsonant+vokal(ma-ma-ma, ba-ba-ba...)
-zatim dete redja sekvence sa intonacijom slicnom govoru u recenici (vokalizacija je urodjena i
pokrenuta sazrevanjem-i kod gluve dece krene u istom periodu)
-kod normalne dece se vokalizacija potkrepljuje govorom, odrzava paznjom sredine
-dete najpre savlada opste vestine artikulacije (po Vigotskom-preinteligentni period)
-recnik se prvo sastoji od imenica i reci za akciju (mama, gleda) do 18meseca , a kod odraslih
imenice cine 1/3 recnika, a broj glagola raste do kraja 2.godine, a onda prilozi, pridevi, zamen...
-Holofraze-uz gestikulaciju i intonaciju-reci koje imaju znacenje citavog iskaza (Tata moze da
znaci tata je otisao,tata vidi...)
-Spor rast povecanja recnika do 2 godine, onda ubrzanje
-telegrafski govor-oko 18.meseca-nema predloga, zamenica-recenice od 2 reci (Mama mleko)
-oko 4-5 godine deca usvajaju recenicne strukture
-ogroman je uticaj sredine, razvoj govora je i u vezi sa emocionalnim razvojem
-razlikuju se aktivni, pasivni i aktivni pisani recnik

73)Pasivni recnik
-fond reci koje osoba razume bez obzira da li ih upotrebljava
-odrastanjem raste razlika u odnosu na aktivni recnik
Vera Lukic-istrazivanja sa decom od 8-15 godina:
1)3-5000 reci godisnje se usvaja (1ros=5-6000, 2ros=8000, 8ros=32.000 reci)
2)tempo je veci kod mladje dece (posebno u 3ros)
3)skolovanje, znanje u skoli doprinosi rastu
4)postoje velike individualne razlike
5)deca iz gradske sredine imaju bogatiji recnik (uticaj sredine, utisci, podstrek...)
6)pasivni recnik je veci od aktivnog i za nekoliko 10.000 reci

32

74)Pisani recnik
-Vera Lukic-od 2-8ros se koriste sve tekuce i razlicite reci (procenjuju se pismeni zadaci) i
tekuce reci se uvecacaju 4 puta, a proporcija razlicitih reci raste pa opada pa opet blago raste
-Ian Furlan-2ros=recenice od oko 6,35reci ; 5ros=+3reci ; 8ros=oko 13 reci u recenici
-devojcice su naprednije (duzi sastavi sa vise reci),decaci pisu duze recenice od devojcica, ali
smatra se da su devojcice poslusnije(slusaju savet nastavnika : pisi kratko i jasno)
-pisani govor je simbolizacija drugog reda, zahteva apstrakciju, nema zvuka, nema sagovornika,
ima cilj, drzi se u svesti, a deca imaju problema sa metakognicijom

75)Teorije govornog razvoja

-da vaze isti procesi kao i kod drugih ucenja, bioloska determinisanost...
-Skiner-operantno ucenje-odrasli uticu selektivnim potkrepljenjem govora, ali se time ne
objasnjava kreativnost u govoru (dete pravi samostalne konstrukcije) a ni pojavu generalizacije
gramatickih pravila i lingvisticke greske (to nije moglo cuti u sredini)
-Nativisticke teorije-Noam Comski-covek ima urodjeni mehanizam za sticanje govora,
nezavisan od ostalog ucenja (Pijaze tvrdi da svakoj promeni u jezickom razvoju prethodi
promena u ntelektualnom razvoju, posebno usvajanjem supstancijalnosti objekta u
senzomotornom periodu-kako drugacije moze dete da shvati reci nema ili otisao)
-Meknil-pojam o recenici je urodjen pocetna hipoteza je da je recenica=1rec, zatim holofraza
pa koriscenje 2 reci za recenicu=jezicke univerzalije (vaze u svim jezicima)
-kod gluve dece je urodjena jezicka sposobnost primenjiva na gestovni jezik
-govor ne olaksava misljenje sve do perioda formalnih operacija
-odrasli u govoru s decom menjaju svoj govor(deminutivi,intonacija,jednostavnost,ponavljanje)
i vrse prosirivanje decjeg(mama cipele=>mama uzima cipele)-povremeno je to dobro, ali
najbolje je semanticko objasnjenje recenice (bata smeje=>bata je srecan)
-promena govora sa decom je dobra iz emotivnih razloga-produbljuje vezu s detetom ali i
socijalnih razloga-dete se uci kako da komentarise druge iskaze, kad da odgovara...
Teorije o sadejstvu nativizma i empirizma (deca gluvonemih roditelja sporije razvijaju govor)
-simbolicka komunikacija sa zivotinjama protiv teze o kritickom usvajanju govora

76)Teza o kriticnom periodu za usvajanje govora

-Erik Leneberg-ono sto je jednom propusteno se ne moze nadoknaditi, ucenje moguce do
puberteta jer tada dolazi do jasne laterizacije mozga (iako su funkcionalno obe iste ali leva
strana je za govor i tu se fiksira ta specijlizacija)
-povrede leve strane mozga zaista dovode do afazije u 70% slucajeva a kod dece do 9 godina i
kod povrede desne strane mozga, kod dece 2-4 godine kod povredanleve hemsfere, desna
preuzme specijalizaciju za govor
-do puberteta se lakse uci strani jezik-posle tesko, posebno kod izgovora(usvaja se teza)
-deca ogluvela pre progovaranja imaju iste probleme kao deca od rodjenja gluva
Primedbe:
-nepouzdanost podataka, postoji cerebralna specijalizacija ali i pre pojave govora, po rodjenju,
dokazani slucajevi da se maternji govor moze usvojiti i posle puberteta (grubo zapostavljena i
izolovana deca uspela da usvoje nekakav, istina ne savrsen govor)
77)Zivotinje i simbolicka komunikacija-od 60tih pocinju sistematska istrazivanja i
obuka simpanzi>Gardnerovi i simpanza Vashu-ucenje gestovnog govora vrseno => 34 znaka za
22 meseca, uocava se sposobnost za recenice, sa 5 godina=1600 znakova i sposobnost za
pravljenje sopstvenih konstrukcija (prljavi majmun, vodena ptica=labud), a takodje i prenosenje
komunikacije - ucila je mladunce znacima > pokrenuta mnoga istrazivanja, raznim simbolickim
jezicima,majmuni su sposobni cak da razumeju konstrukcije koje nisu pre culi, pa i da uce na
osnovu ukazivanja na simbole reci, ali razlika govora coveka i zivotinja je realna i kvalitativna,
ljudi su programirani za sticanje govora, dok zivotinje mogu da usvoje tek neke karakteristike
ljudskog govora
33

78)Lingvisticki determinizam
-kako jezik utice na nain na koji pojedinac pa i narodi shvataju i pojme svet
-Fon Humbolt- struktura jezika drustva utice na shvatanje sveta
-E.Sapir-realni svet je implicitno izgradjen na jezickim navikama odredjene kulture(Vorf tdje)
-Bazil Bernstajn-uticaj klasne pripadnosti, razlikuje javni govor (kratak, jednostavan, pun
licnog, licnih zamenica, nedovrsen, sa stalnim trazenjem solidarnosti, s malim brojem veza,
priloga, prideva, kategoricki iskazi, tradicionalne izreke, iskazi izvuceni iz konteksta, gestikul...)
i formalni govor (slozeniji, fleksibilnijih iskaza, duzih recenica, vise priloga, prideva...)
-kritikovan za uproscavanje, govor cesto zavisi i od okolnosti, ali realne posledice postoje u
obrazovanju-u skoli se koristi formalan govor pa deca visih slojeva lakse prate nastavu, i samo
razvijaju vestine, dok deca nizih slojeva moraju da se adaptiraju i teze prate nastavu...
Sapir-Vorfova teza:
-navaho-jezik-daje glagole uz oblik objekta, pa se kod dece brze razvije razlikovanje objekata,
ali kod bele dece postoji vise nelingvistickih uticaja (igracke npr)
-navaho dete ce izdvojiti po obliku pojmove (plavi konopac i zuti konopac), a belo dete ce
spojiti po boji (plavi konopac i plavi stap)
-danas se tezi slabom determinizmu (jezik olaksava tj otezava posebne forme percepcije i
misljenja o svetu)

79)Afazije
-poremecaji u govoru, posledica povrede mozga
-dr.Broka-povreda levog Brokinog frontalnog reznja =>ekspresivna afazija-otezano
izrazavanje, artikulacija uz desnu hemiparezu cesto
-Vernike 1874-povreda levog temporalnog reznja=>receptivna afazija-osoba moze da cita i
govori ali ne razume reci, usmeni govor drugog, i cesto se javlja parafazija-zamena jedne reci
drugom zvucno slicnom, zargon afazija-govor do nerazumljivosti izmenjen parafazijama
-Vernike-Gesvindova teorija 1979-Brokina zona frontalnog reznja odredjuje sekvence misicnih
akcija neophodnih za govor, a odatle idu impulsi u motornu zonu korteksa, a Vernikova zona
sadrzi centre auditivnih kodova i znacenja reci
-kod pisanog teksta se pokrece angularni girus u vizuelno-senzornoj zoni, a kod povreda =>
ometanje u citanju, ali osoba razume svoj i tudji govor
-ustanovljeno je da delovi mozga kontrolisu i proizvodnju i razumevanje govora

34

80)Anksiozni poremecaji
-prve klasifikacije mentalnih poremecaja-Emil Krepelin 1913, dana SAD=DSM, GB=ICD-10
-anksiozni poremecaji nastaju pri nastojanju suocavanju sa nekim drugim simptomom
1)fobije-5-10% ljudi pati od njih, jednostavne(od objekata, situacija...), socijalne(od govora,
obroka sa drugima...) i agorafobije(strah od otvorenog prostora, bili zrtve napada panike,
pokazivale jak separacioni strah, nekad osnov u proslosti, tesko se lece)
zoo, astra(od grmljavine), akro(visine), klaustro, nikto(mraka), skolska(cesca kod devojcica)
2)opsesivno-kompulzivni iracionalnost van kontrole osobe-opsesije a postupcikompulzije(neprijatne su za razliku od seksualne, kockarske...) tj rituali koje osoba svesna
iracionalnosti mora da izvrsi u ponavljanjima da ne podlegne impulsu, zasniva se na m.o.
izolaciji, uoceno da oboleli imaju visok nivo serotonina i noradrenalina
3)panicni napadi-tahikardija, znojenje, strah od gubitka kontrole, vertigo, drhtanje,
dispnea(manjak daha), slabost...mogu ga izazvati kofein, CO2+O2, holecistokinin...za smirenjedisanje u kesu. Uocena je razlika u snabdevenosti hemisfera mozga krvlju.
4)generalizovana(neuroticna) anksioznost-nesposobnost koncentracije, odlucivanja, poremecaji
spavanja,preterana aktivnost vegetativnog nervnog sistema,ubrzan puls,znojenje,napetost misica
5)posttraumatski stres-strah koji se oseca i dugo nakon traume, ometa u svakodnevnom
funkcionisanju, a 1 od uzroka je pad nivoa kortizona u vreme stresa, genetski faktori, zivot...
(zrtve rata, nasilja...) Manifestuje se kao ponovno prozivljavanje situacije u snu, osecaj krivice

81)Somatoformni i disocijativni poremecaji

Somatoformni poremecaji
-javljaju se neki fizicki simptomi bez organske podloge, spontano nastaju i nestaju (anestezija,
gluvoca, slepilo, afonija, paraliza, mutizamlazna trudnoca, glavobolje, napadi kaslja...)
Disocijativni poremecaji
-histericni neurotski poremecaji, dominiraju psiholoski simptomi-promena identiteta, svesti,
motorike...npr visetruka(mutipl) licnost [nije isto sto i sizofrena jer ovde postoje 2 koherentne,
razlicite, integrisane individue, a u sizofreniji je rascep misli i osecanja i osobe i realnog sveta]
-oboleli su obicno zrtve fizickog ili seksualnog nasilja u detinjstvu(jos nejasno kako, reakcije
izbegavanja, represije...)
# somnabulizam, isihogene amnezije, isihogene fuge(bekstva-kad osoba zaboravi na neko
vreme svoj identitet i postane druga osoba), depersonalizacija(gubi se osecaj egzistiranja)

82)Psihosomatski poremecaji
-postoji veza izmedju bolesti i zivotnog stila, licnoscu...
-to su cir zeluca, astma, hipertenzija...
Teorija specificnih dejstava-zasto bas to?-uticu crte licnosti, emocije(hipertenzija-od
potiskivanja agresivnih stanja)
Teorija nespecificnih dejstava-sta daje predispozicije za te bolesti, koja psiholoska stanja?stres, zivotne okolnosti npr veza limbickog sistema i korteksa kad je losa=>aleksitimija(osoba
ne moze da opise svoja emotivna stanja recima)

35

83)Afektivni poremecaji
-poremecaji raspolozenja uglavnom, ali ne blage fluktuacije, vec ometajuce
-bipolarni poremecaj-smenjivanje perioda ekstremne veselosti i depresije, pravi se razlika
izmedju hipomanije (relativna veselost) i hipermanije (ekstremna veselost)
-unipolarni poremecaj-relativno trajna depresija
-distimija-umerena depresija neurotskog tipa
-depresija-uocena cak i kod dece, 2 puta cesca kod zena, 15% depresivnih pokusa samoubistvo,
muskarci uspesniji, cesce kod razvedenih, udovaca, ljudi preko 50 godina
-simptomi suicidnih tendencija:price o smrti,deljenje licnih stvari,neurednost,fiz.tegobe
-sezonski afektivni poremecaji-u odredjenom godisnjem dobu(varira apetit, umor, pospanost),
uoceno lecenje fluorescentnim svetlom, noradrenalin, serotonin i vestacki se izazivaju (gluma
ponasanja)

84)Poremecaji licnosti
-kada su crte licnosti odgovorne za njenu neprilagodjenost, ima ih preko 10
-narcisticka (sopstveni znacaj, tarzi divljenje, tezi uspehu...)
-granicna (npr Merlin Monro, ne podnosi samocu, impulsivna, cudljiva, promenljivog odnosa
prema ljudima u okolini-vole pa ih mrze, potrebno bar 5 simptoma za dijagnozu)
-paranoidna (sumnjicavost, preterana osetljivost, deluju sebicno, jak osecaj sopstvene vrednosti,
uvek krive druge, klone se drustva...)
-shizoidna (povucena, mastar, emotivno hladna, samci...)
-sociopatske/antisocijalne licnosti- trajni poremecaj-(frustrirane, impulsivne, bez osecanja
krivice, ostvarivanja dubljih veza...)
-kod mladih se govori o poremecaju ponasanja (vandalizam...)

85)Shizofreni poremecaji
shizo=cepanje, fren=dusa
-poremecaj u dozivljaju sopstvene licnosti : depersonalizacija, osecaj delovanja nekakvog
spoljnog pokretaca, osecaj da mu se citaju misli koje su inace konfuzne i neprecizne, a govor je
nelogican i pun neologizama, promenjen je dozivljaj realnosti-derealizacija, zatim sledi
povlacenje u sebe-autizam, nekad i halucinacije(slusne, vidne, mirisne, cenesteticke-vezane za
sopstvenu telesnost...), paradoksalne, rigidne emocije i odsutnost istih, cak i poremecaj
motorike, puno grimasa...
-3 kategorije: hebefrona (poremecaj emocija i misljenja)
katatona (poremecaj motorike)
paranoidna (ideja o sopstvenom proganjanju i velicini)
+nekad i prosta (slabost volje)
-vise se obraca paznja na simptomatologijepozitivna simptomatologija-ono sto se javlja samo kod sizofrenih (deluzije, halucinacije,
poremecaji misljenja, bizarnost...), dobro se leci psihoticima
negativna simptomatologija- ispadi u normalnom funkcionisanju-losija prognoza izlecenja
(teskoce paznje, emocionalna hladnoca, zbrkan i nejasan govor...)
Uzrocnici:
-na pojavu bolesti utice i genetika, oba roditelja=>40% sanse, 1 roditelj=> 10%
-uvazen stav bio da genetika utice sa 80% a sredina sa 20%
-hipoteza dvostruke veze-majka kaze jedno a radi drugo=>sizofrenost(danas se ne misli tako)
-virusna infekcija fetusa
-drustvene okolnosti-rat, politicka nestabilnost u zemlji
-biohemijski uzrocnici-visak dopamina
-uoceno da oboleli imaju frontalni i temporalni rezanj manji nego kod normalnih osoba
36

86)Mentalno zdravlje nastavnika

-autoritarni (kaznjava, gusi inicijativu, djaci nepoverljivi, negativni jedni prema drugima)
-demokratski (pospesuje diskusije, kreativnost, argumentuje svoje ocene...)
-ravnodusni (pasivan, u ucionici anarhija, losa radna atmosfera...)
-svaki 5 ima problem, stres na poslu izazivac, u kuci, materijalni status, uslovi rada, rad sa
emotivno poremecenom decom
-postaje ili agresivan ili se povlaci
-vazno je da sagleda svoje mogucnosti, podrzava se strucno usavrsavanje, dobra klima u
ucionici vazna

87)Terapija mentalnih poremecaja

-vise vrsti:
psihoterapija-analiza misli, osecanja ->dinamske(dubinske) terapije=psihoanalisticka,
humanistika terapija-Rodzersova, Gestalt Perlsa... i u bihevioralnoj-klasicne, novije,
Elisova racionalno-emotivna terapija dijalogom
medicinska- neurohirurski zahvati, farmakoloska terapija, elektro-konvulzivni sokovi (pre lek)
socijalni tretman- promena sredine, smestanje u instituciju, bolnicu (duze, krace, dnevno...)
-postoji remisija-30-40% (npr kod neuroticara)
-6 meseci terapije=>70% pacijenata pokazuje poboljsanje
-Ajzank-kritikovao psihoanalizu-2/3 pacijenata se spontano izlece, ali je precenio uticaj remisije
-farmakologija je korisna kod depresija i shizofrenija, uz neki vid psihoterapije
-spominje se i placebo efekat (posebno kod anksioznih i blazih neuroza)- kritika je da pacijen
tretira svoj problem biohemijski umesto psiholoski
-najbolji je sinergetski pristup, nasi lekari su eklekticari (kombinuju vise terapija)

37