UVOD

Pria zapoinje 1973. godine u Francuskoj, gde je novinar Claude

Rael Vorilhon osnovao religijski pokret (sektu) ija se verovanja baziraju na
ideji da je ljudski rod nastao genetskim inenjeringom - genetiari koji su
projekat sproveli bili su vanzemaljci, rasa koja nosi ime Elohim. Danas
ovaj pokret ima 55.000 sledbenika u 84 zemlje sveta, a 1997. godine tvorac
nove religije osnovao je i biotehnoloku kompaniju Clonaid, iji je cilj
kloniranje ljudskih bia. Firma je registrovana na Bahamima, a na elu
strunog tima je francuska biohemiarka Brigitte Boisselier, koja je
zapoela pripreme za kloniranje oveka. Posle javnog objavljivanja ciljeva
kompanije, vlada na Bahamima je odluila da uskrati gostoprimstvo
Raelijancima, tako da je kompanija premetena u SAD, u kojoj ne postoji
zakon koji bi ih spreio u njihovom naumu. Prvo kloniranje finansira
anonimni brani par iz SAD-a, koji je izgubio 10- mesenu erku i sauvao
delove tkiva, pa samim tim i genetski materijal koji moe da bude kloniran.
elei da dobiju "kopiju" svog deteta, oni su kompaniji uplatili 500.000
dolara. Javnost se uzburkala i zapoele su polemike - u SAD-u postoji
zakon koji spreava dravne ustanove da eksperimentiu sa kloniranjem, ali
ne postoji regulativa koja bi spreila privatne laboratorije i biotehnoloke
kompanije.
U prolee 2001. godine, Brigitte Boisselier se nala i pred
amerikim Kongresom, branei ideju kloniranja i pravo na nju. Dve nedelje
posle sasluanja, nju su posetili predstavnici Komisije za hranu i lekove
(The Food and Drug Administration), koji su joj objasnili da je ovaj organ
nadlean za pitanja kloniranja i slinih eksperimenata i naloio joj da
prestane sa radom. Brigitte Boisselier je izjavila da nee raditi nita
protivzakonito i da e, shodno tome, kompanija izmestiti svoje sedite u
neku drugu dravu, ne prekidajui rad na pripremama za kloniranje - po
njenom proraunu, prvo klonirano dete bie roeno u narednu godinu dana.
Sve izgleda vrlo jednostavno, ali je u praksi dosta komplikovanije, i
sa sobom nosi velike rizike. Pre nego to je ovca Doli bila uspeno
klonirana, bilo je 277 pokuaja. Pored problema prihvatanja embriona od
strane surogat-majke, kod kloniranog bia su mogue abnormalnosti, bre
starenje, pojava raznih bolesti, smanjeni imunitet. Ovakve pojave nisu u
dovoljnoj meri ispitane, ali su uoene - niko ne moe sa sigurnou da kae
kakve se genetske anomalije mogu pojaviti kod klona.

ISTORIJSKI PODACI

Metoda kloniranja, transfera nukleusa u enukleisanu ovocitu, prvi

put je uspeno primenjena 1952. godine, kada su Bringgs i King uspeli da
kloniraju abu upotrebom embrionalnih blastomera kao donora nukleusa.
Kasnije je Gordon (1962) kloniranjem odraslog Xenopusa transferom
nukleusa dobijenog iz epitelne elije creva punoglavca, pokazao da i
diferentovane elije imaju potencijal za reprogramiranje. Prvi neuspeo
pokuaj kloniranja sisara izveo je Bromhall 1975. godine, transplantacijom
nukleusa u ovocitu zamorca, ali su mia uspeno klonirali Mc Grath i
Solter Solter, 1983, unoenjem pronukleusa jednog zigota u drugi
enukleisani zigot. Godine 1986, Willadsen i saradnici uspeli su da kloniraju
ivo jagnje upotrebom nukleusa blastomera dobijenih iz embrioana u
stadijumu 8-16 elija i enukleisane ovocite u metafazi II mejotike deobe.
Na slian nain dobijeni su govee 1987 (Robl i saradnici) i prase 1989.
godine (Prather i saradnici). Pokazano je da su ESC najbolji donori
nukleusa za klonoranje, tako da je upotrebom ovih elija klonirano tele
1994 (Sims i First), a potom i mi 1999. godine (Wakayama i saradnici).
Korienje kultivisanih elija kao donora nukleusa za kloniranje,
ukljuujui i kultivisane somatske elije, znaajno je unapredilo proceduru
NT. U julu 1995. godine, klonirana je iva ovca iz kultivisanih
embrionalnih elija slinih epitelnim elijama (Campbell i sar. 1996).
Konano, upotrebom kultivisanih adultnih somatskih elija kao donora
nukleusa, klonirana je legendama ovca Doli 1996. godine (Wilmut i sar.
1997). Nakon toga, postupkom reproduktivnog kloniranja, iz somatskih
elija do danas su dobijene mnoge vrste sisara.
Jedno
od
najvanijih pitanja za humanu medicinu jeste da li se kod ljudi putem NT
moe dobiti klonirana blastocista i linije ESC. Do danas nije dolo do
uspenog kloniranja blasatociste oveka putem NT niti dobijanja ES iz
klonirane blastociste. Meutim, dobijena je klonirana blastocista unoenjem
nukleusa elije oveka u enukleisanu ovocitu zamorca. Iz takve blastociste,
naalost, nije mogla da se dobije stabilna linija ESC, najverovatnije zbog
poremeaja u elijskoj respiraciji izazvanih fenomenom koji se via kod
hibridnih elija razliitih jedinki inkompatibilnou nukleus-mitohondrije.

Ostaje pitanje kako dobiti ovocite za humano kloniranje. Dokazi o

kloniranju primata su neoborivi, s obzirom nato daje izvedeno uspeno
kloniranje majmuna sa embrionalnom donorskom elijom.

EFIKASNOST KLONIRANJA I NAJEE

ANOMALIJE KOD KLONIRANIH
IVOTINJA

Reproduktivno kloniranje je nedovoljno efikasno jer

"pogrenoukljueni" elijski procesi dovode do gubitka veine embriona u
toku razvia. Da bi se podralo razvie embriona u toku reproduktivnog
kloniranja, potrebno je adekvatno aktiviranje gena neophodnih za rano
embrionalno razvie i istovremena supresija gena ija se transkripcija
normalno deava u izvornoj donorskoj eliji, a koji su povezani sa
diferencijacijom. Danas se smatra da je neadekvatno reprogramiranje (tj.
pogreno epigenetsko reprogramiranje) donorskog nukleusa osnovni
razlog za izostanak razvia veine klonova. Za razliku od reproduktivnog
kloniranja, kod terapijskog kloniranja ne postoje ovi problemi jer se vri
selekcionisanje odgovarajuih procesa s ciljem razvia fiunkcionalnih
elija.
Dananja saznanja o NT dozvoljavaju da se izvedu sledei zakljuci:
1. veina kloniranih jedinki umire u ranom gestacionom periodu;
2. javljaju se znaajne anomalije, bez obzira na vrstu primenjene
donorske elije;
3. efikasnost kloniranja zavisi od stadijuma diferentovanosti
donorske elije i
4. anomalije kod kloniranih ivotinja su u korelaciji sa aberantnom
genskom ekspresijom, koja je najverovatnije rezultat pogrenog
epigenetskog reprogramiranja genoma.
Uspeh u kloniranju veine ivotinja od adultnih donorskih elija izuzetno je
mali. U principu, 1-5% kloniranih blastocista potpuno se razvije u
ivoroenu kloniranu jedinku. Procenat je neto vei kod krava (do 10%).

Meutim, uspeh u kloniranju je daleko vei (10^10%) ukoliko se kao donori

nukleusa upotrebe ESC, blastomere, ili zigot, to ukazuje da stepen
diferencijacije donorskih elija direktno utie na efikasnost reproduktivnog
kloniranja. Generalno, postoji ireverzni odnos izmeu zrelosti donorske
elije i preivljavanja klonirane jedinke. To je u saglasnosti sa miljenjem
da ESC, a slino njima i blastomere i zigot, zahtevaju manje
reprogramiranje genoma, jer su u njima ve aktivni geni esencijalni za rano
embrionalno razvie. Meutim, mievi klonirani od nukleusa ESC ili
blastomera takoe se raaju sa anomalijama, to znai da jedino normalno
oploenje omoguava nukleusu zigota usmerenje ka apsolutno normalnom
razviu.
Potrebno je istai da je izdvajanje embrionalnih stem elija iz klonirane
blastociste daleko efikasnije nego raanje jedinki pomou klonirane
blastociste u reproduktivnom kloniranju.
Veina kloniranih embriona umire veoma brzo nakon implantacije zbog
razvojnih anomalija u toku embrionalnog i fetusnog razvia. Oni koji
doive roenje, esto imaju anomalije, nezavisno od tipa donorske elije
upotrebljene u postupku kloniranja. Klonirana ivotinja na roenju najee
ima predugako telo i placentu (engl. the large offspring syndrome sindrom prekomeme duine), a osim toga est je respiratornii distres
sindrom, kao i anomalije bubrega, jetre, srca i mozga. Visoka stopa
mortaliteta rezultat je distocije (dystocia) - poveane duine tela, nezrelih
plua (respiratorni distres sindrom), opte slabosti, predispozicije ka
infekcijama i gubitka telesne teine. ak i one klonirane ivotinje koje
imaju relativno dug ivotni vek, kasnije u toku ivota dobijaju razliite
poremeaje, meu kojima su najei gojaznost, prerana smrt i pojava
tumora. Primeeno je da su neke od ovih fenotipskih karakteristika
specifine u odnosu na tip donorske elije, pa su klonirane ivotinje nastale
transferom nukleusa elija kumulusa ooforusa najee gojazne, dok one
koje nastaju transferom nukleusa Sertolijevih elija prerano umiru. Ipak,
odreeni broj kloniranih ivotinja je normalan u fiziolokom i
reproduktivnom smislu i daje zdravo potomstvo.
Visoka neefikasnost reproduktivnog kloniranja predstavlja veliku
ekonomsku barijeru za iru primenu tog kloniranja kod ivotinja, jer
zahteva veliki broj surogat enki kojima se vri embrio transfer.

Radi popravke efikasnosti reproduktivnog kloniranja, primenjuje se

metoda dvostepenog kloniranja, koja je naroito efikasna u reprogramiranju
B- i T- limfocita, elija koje se u principu teko reprogramiraju. Dvostepeno
reprogramiranje izvodi se tako to se nukleus somatske elije ubaci u
enukleisanu ovocitu, a zatim se embrion u uslovima in vitro razvija do
stadijuma blastociste, iz koje se izdvajaju ESC. Iz tih ESC sada se izoluju
nukleusi koji se ponovo koriste za NT na isti nain, kao u prvoj etapi.
Sekundama blastocista nastala na takav nain sada se implantira u uterus
radi reproduktivnog kloniranja. Takvim postupkom prua se mogunost za
potpunije reprogramiranje, s obzirom na to da somatski genetski materijal
dva puta prolazi kroz ciklus reprogramiranja.

PRVI KLONIRANI SISAR - OVCA DOLLY

Prvi sisar koji je kloniran je bila ovca Dolly, jo uvek iva i zdrava,
doneena na svet 1997. godine u kotskom Roslin institutu. Euforija oko
uspeha se stiala i tokom prole godine su poela da pristiu prva
upozorenja o moguoj nesasvrenosti klonova, odnosno genetskih
"greaka" koji oni mogu da imaju. U sluaju slavne ovce, primeeno je da
su strukture DNA odgovorne za deobu elija i procese starenja, neto krae
nego to je to uobiajeno za taj uzrast. Dolly ima tri godine, ali telomeri
(tako se pomenute strukture zovu) odgovaraju starosti od est godina.
Skraivanje telomera dovodi do postepenog prestanka deobe elija i
poetka njihovog odumiranja, odnosno do procesa starenja. Ovakva
saznanja bi mogla da znae da je ivotni vek klona krai od "originala", ali
i da je rizik oboljevanja od raka vei. Ipak, vrsti dokazi za ovakvu
hipotezu jo uvek ne postoje i odgovor e dati dalji tok ivota ovce Dolly.
Ovakvi nalazi su bili dovoljni da stiaju poetnu euforiju i pokazali su da
nauka jo uvek nema sigurne odgovore koji se tiu kloniranja, pa je i samim
tim prerano za ljudske klonove.

DA LI E, POSLE OVCE, KRAVE, SVINJE I

MIA, NAUNICI POETI I SA
KLONIRANJEM LJUDI?
Kada je re o trenutnom nivou znanja i tehnologije, ne postoje
nikakve prepreke: proces je sasvim mogu. Iz jajne elije je potrebno
odstraniti jedro i zameniti ga genetskim materijalom ljudskog bia koje se
klonira. Posle ovakvog zahvata, na jajnu eliju se deluje elektricitetom,
koji, na vetaki nain, inicira proces deobe. Poto je i to obavljeno, elija
se implantira u matericu surogat-majke. Kloniranje ljudi do danas nije
ostvareno. Ono podrazumeva humanu aseksualnu reprodukciju, ostvarenu
unoenjem (transferom, transplatacijom) nukleusa iz humanih somtaskih
elija u oploenu ili neoploenu ovocitu iji je nukleusni materijal
odstranjen, u cilju stvaranja ivog organizma koji je, izuzev
mitohondrijalne DNK, genetski identian donoru nukleusa. Aseksualna
reprodukcija oznaava reprodukciju koja ne zapoinje spajanjem enskih i
mukih gameta. Termin somatska elija odnosi se na diploidnu eliju sa
kompletnim setom hromozoma, koja je dobijena iz organizma oveka u ma
kom periodu ivota.
Protivnici klon-tehnologije smatraju da nauka nema jo uvek
sigurne odgovore i da je to dovoljan razlog za zakonsku zabranu primene
na ljudskim biima, ali je malo zemalja koje su to i zvanino uradile. to se
tie SAD, postoji zakon koji spreava ulaganja i uestvovanja dravnih
institucija i fondova u ovoj oblasti, ali ne zabranjuje rad privatnim
laboratorijama i biotehnolokim kompanijama, sektoru koji je itekako
razvijen i moan. Samo su Japan i jo par evropskih drava u potpunosti
zabranile takve eksperimente, a u Velikoj Britaniji se tokom druge polovine
2000. godine vodila snana polemika o tome da li treba dozvoliti kloniranje
Ijudskih embriona u terapeutske svrhe. Nekoliko vrhunskih britanskih
genetiara je zapretilo da e napustiti zemlju i nastaviti rad u SAD, ako im
se ne dozvoli dalji rad u ovoj oblasti u kojoj su ve postigli znaajne
uspehe. I u decembru mesecu, verovatno zahvaljujui i ovakvoj "uceni",
britanski je parlament dao "zeleno svetlo" kloniranju.
S jedne strane je protivljenje kloniranju zbog moguih komplikacija i
genetskih greaka kod klonova. Nita manje esto se spominju i etiki
razlozi i strahovanja od uplitanja u prirodne procese i ravnoteu. Ali s druge

strane je i mnogo pristalica kloniranja ljudi koji ukazuju na injenicu da je

vetaka oplodnja bila tabu-tema, a da je danas potpuno uobiajen proces.
Oni koji su "za" govore, pre svega, o parovima koji ne mogu da imaju decu,
ali bi kloniranjem dobili mogunost da dobiju potomka koji je genetski
povezan sa jednim od roditelja. Naime, proces kloniranja podrazumeva
"ienje" jajne elije od DNA, odnosno vaenje jezgra, tako da ona gubi
svoja genetska svojstva i postaje samo "rezervoar" za smetanje genetskog
materijala jednog od roditelja. Na ovaj nain nastaje embrion koji nosi
genetska svojstva samo jednog Ijudskog bia, za razliku od procesa
prirodne reprodukcije gde embrion nastaje kao kombinacija svojstava oba
roditelja. Za kloniranje su zainteresovani i roditelji koji su dete izgubili, a
eleli bi da ga "oive", a podjednako je bizarna i injenica da
homoseksualni parovi u procesu kloniranja vide svoju ansu za dobijanje
potomstva koje genetski povezano sa jednim od "roditelja".
Habermas karakterie kloniranje kao svojevrstan savremeni oblik
robovlasnitva. On smatra da se kloniranjem naruava prirodan proces
nastanka nove osobe, kojim se garantuje sluajnost nastanka genetskog
koda nove osobe, ali i jedinstvenost osobina i sklonosti te osobe. Sloboda
klona se ograniava budui da iza tih osobina i sklonosti koju klon
poseduje stoji namera neke druge osobe. Habermas, povezujui problem
odgovornosti sa problemom kloniranja, kae da : Klon nalikuje robu
utoliko to deo odgovornosti, koju bi inae morao sam da nosi, sada moe
da prebaci na drugu osobu." To kakav klon jeste nije vie proizvod
sluajnih okolnosti, ve proizvod svesnog delanja neke druge osobe. Sa
druge strane i sama osoba koja se klonira ujedno ograniava i svoju
slobodu, jer princip slobode moe funkcionisati samo ukoliko je ona
garantovana svima, odnosno ukoliko je ona optevaei princip.
Jo jedna teza koju Habermas iznosi, mada je pozamljuje od Ditera
Cimera, jeste teza o jednom biologijskom protiv kloniranja. Sama priroda
je garant genetske jedinstvenosti, koja nastaje usled sluajno rasporeenih
kombinacija roditeljskih gena, a Cimer kae: Ako bi poelo kloniranje
ljudi, onda bismo se ogreili o principe kojima treba da zahvalimo za
svoje postojanje. Stoga to ne smemo da dozvolimo, u tom smislu da smo
mi kao vrsta nastali zahvaljujui konstantnom menjanju genetskog
materijala. No, i sam Habermas ostaje svestan injenice da kloniranje nije
proces koji je prirodi nepoznat, te on ipak naginje ka tezi da je etika najbolji
pristup za razreenje problema kloniranja, jer sve dok je ono posledica
ljudskog delanja, ostaje i u okvirima ovekove odgovornosti, a samim tim i
etike.

Osnovna Habermasova teza ne smatra da se problem nalazi u injenici da

klon i klonirani entitet poseduju identian genetski materijal, jer bi se u tom
sluaju i jednojajani blizanci smatrali etikim problemom. Savremena
genetika tvrdi da ovek poseduje negde oko 30000 gena, meutim geni nisu
stabilne jedinice, i menjajui svoje osobine oni umnoavaju svoje uloge, te
se moe govoriti o broju od 250 000 razliitih belan na vie od 4 000 000
osobina. Kada ovakvu nepredvidivost Ijudskog genoma uporedimo sa
problemom kloniranja, postaje nam jasno da se o klonu kao identinom
matinoj jedinki teko moe govoriti, a u tom smislu ni jednojaani
blizanci nisu ak ni genetski identine osobe, jer nuno dolazi do pogreki
prilikom kopiranja DNK materijala tokom razvoja svake jedinke. No, ono
to jeste problem je princip na osnovu kojeg se eli osoba sa odreenim
genetskim materijalom. Prilikom prirodnog seksualnog razmnoavanja mi
nismo upoznati sa genetskim kodom druge osobe, te je genetska ifra
potomka ipak nastala sluajnom kombinacijom oba genetska koda roditelja.
Kod jed delanja, mi smo osloboeni odgovornosti zbog nastanka dva
entiteta sa istim genetskim kodom, jer nismo svesno doveli do nastanka dva
genetski identina entiteta No, kod svesnog stvaranja nove osobe, sa
identinim genetskim materijalom, naa odgovornost se podie na jedan
vii nivo. Mi vie nismo odgovorni samo za nastanak nove osobe, ve smo
direktno odgovorni za sve osobine koje e ona imati. U tom smislu mi smo
vlasnici te nove osobe, a vlasnici smo, jer smo klonu svesno (i namerno)
uskratili osnovno pravo koje je garantovano svakom drugom oveku,
nastalom seksualnom reprodukcijom, a koje se sastoji iz jedinstvenosti i
neponovljivosti genetskog koda. Jo jedno pitanje ostaje otvoreno, budui
da je kloniranje proces, ili oblik ljudskog delanja, koji je do sada bio
nepozant ljudskom rodu, a to pitanje tie se nekakve potencijalne tete koja
bi mogla biti naneta klonu. Odnosno, mi ipak ne moemo naslutiti da li e
klon sam sebe doivljavati kao manje vrednog, budui da je nastao kao
posledica neije namere da postane ba takav kakav jeste. U filozofskim
raspravama esto se kloniranje opravdava injenicom da je svaki ivot,
kakav god on bio, bolji od nedostatka ivota, i da sa druge strane klon ne
moe zameriti svom ,,kreatoru to je stvoren takvim kakav jeste, jer klon
svoje postojanje duguje" onom entitetu iji je duplikat.

TERAPEUTSKO KLONIRANJE

Pored kloniranja ljudi, otru polemiku izaziva jo jedan oblik

"kopiranja":terapeutsko kloniranje. Pod ovim pojmom se podrazumeva
kloniranje Ijudskih embriona, ije se elije upotrebljavaju u terapeutske
svrhe. Naunici koji se bave ovakvim istraivanjima istiu izuzetnu
vrednost ovakve vrste kloniranja u borbi protiv mnogih bolesti. Naime,
embrionske elije predstavljaju osnovu iz koje "rastu" sva tkiva u naem
organizmu, njih oko 130.
Iz neizdiferenciranih elija Ijudskog zametka nastaju sve specifine elije:
od krvnih, do elija koje ine tkivo srca, bubrega ili mozga. Istraivanja su
pokazala da se ovakve elije mogu uzgajati i usmeravati u odreenom
pravcu, u svrhe dobijanja specifinih tkiva. Tako dobijene elije bi mogle
da slue kao zamena oteenim tkivima i uspenom leenju mnogih bolesti.
Kod kloniranja u terapeutske svrhe kljuni pojam predstavljaju
matine elije. One su zapravo jo-ne-specijalizovane elije. Svaki embrion
je u svojim prvim fazama jo uvek samo skup nespecijalizovanih elija,
koje tek nakon izvesnog broja deljenja poinju da uspostavljaju pojedinane
funkcije. U ovom procesu veliku ulogu ima RNK, koja je zaduena za
sintezu proteina u eliji, i upravo je ona faktor koji e odrediti specifinu
ulogu elije u organizmu. Naunici u matinim elijama vide mogunost za
leenje izvesnih bolesti. Naime, ove jo nediferencirane elije mogu postati
bilo koja elija organizma, svakako uz pomo savremene tehnologije, koja
naunicima omoguava da, utiui na sintezu proteina, odnosno
manipulacijom RNK, odrede funkciju elije. Na ovaj nain mogue je
uzgajati ak i razliita tkiva, pa ak i itave organe. Razliitom
manipulacijom DNK materijala ivotinja i njihovim kombinovanjem sa
oveijim genetskim materijalom, u telima ivotinja mogue je uzgajati
razliite organe, koji bi se naknadno mogli transplantovati u ljudski
organizam.
Kako se dobijaju embrionske elije? Jedan od naina je njihovo izdvajanje
posle abortusa, a zatim i uzgajanje u posebnim uslovima kako bi se dobila
"kolonija" koja moe da se dalje diferencira. Ipak, ovakav nain ne prua
dovoljno "grae" - naunici predlau kloniranje embriona, kao efikasan
nain za obnavljanje "zaliha". Upravo se oko ovog pitanja i "lome koplja":

da li terapeutska korist ini ovakav proces moralnim i opravdanim?

Zagovornici kloniranja embriona su naunici koji su ve doli do odreenih
rezultata u ovoj oblasti; s druge strane, postoje veliki otpori u javnosti, a
naroito meu pripadnicima religioznih zajednica, koji smatraju ovakva
istraivanja nemoralnim.
Dravna politika u ovoj oblasti je jo uvek nejasna: malo je zemalja koje
imaju posebne zakone, i gde su parlamenti formirali jasan stav u odnosu na
terapeutsko kloniranje. Japan je jedna od retkih drava gde vlasti u
potpunosti podravaju ovakve eksperimente. U SAD-u i Velikoj Britaniji,
dvema vodeim silama na podruju genetike, jo uvek traju polemike o
tome da li i na koji nain treba dozvoliti kloniranje embriona. U Velikoj
Britaniji je dugo trajala polemika "za ili protiv". Mnogi analitiari politikih
zbivanja na Ostrvu su ak tvrdili da e pitanje terapeutskog kloniranja biti
jedan od teih ispita za Blerovu vladu, a od odluke e direktno zavisiti da li
e ta garnitura politiara uspeti da opstane na vrhu. Vlada je "prelomila" i
odluila da podri kloniranje embriona, ali uz jaka ogranienja i kontrolu.
Ovakvu odluku su podrala oba doma britanskog parlamenta, pri emu je,
ipak, znaajan broj politiara bio protiv ili ostao uzdran.
Ako se neposredno nakon kloniranja klon uzgaja u odreenim
laboratrorijskim uslovima nekoliko dana, on e se razviti u rani embrion
koji se moe upotrebiti u dve svrhe: 1. za reproduktivno kloniranje i 2. za
terapijsko kloniranje (slike pogledati na zadnjoj strani).
Iako je britanski parlament podrao terapeutsko kloniranje u januaru
2001. godine, smatrajui da e ovakva istraivanja doneti mnogo dobrobiti i
pomoi u leenju tekih bolesti, vlada je upozorena da mora strogo da
kontrolie itav proces kako se kloniranje embriona ne bi pretvorilo u
kloniranje ljudi ili zloupotrebilo na bilo koji nain. Poslanici su ponovo
podsetili na Alder Hey skandal, koji predstavlja opomenu i svedoi o tome
da naunici mogu da postave svoja istraivanja ispred morala i arogantno
kre sva pisana i nepisana pravila.

PRAVNI ASPEKTI KLONIRANJA

Nekoliko godina nakon to je pod vostvom Dejmsa Votsona
otpoela izrada mape humanog genoma (Human Genom Project), osnovano
je jedno posebno telo koje se bavilo etikim, pravnim i drutvenim

10

implikacijama koje se tiu humanog genestkog koda i manipulacije istim.

Teme kojima se ELSI program bavio tiu se humanog genoma i identiteta,
humane genetike i pretpostavljanja budunosti, humane genetike i
otkrivanja prolosti, manipulacija humanim genomom, vlasnitva i kontrole
humanog genoma i genetike informacije, i problema odnosa genoma, due
i sudbine. ELSI programom, i nakon kloniranja ovce Doli, poelo se
otvarati pitanje i o kloniranju ljudi, jer je i samo kloniranje duboko
povezano sa pitanjem humanog genoma, pre svega pitanjem identiteta.
Godine 1997. UNESCO je doneo Univerzalnu deklaraciju o
humanom genomu i ljudskim pravima, u kojem se navodi da koji navodi da
postupci koji su u suprotnosti sa ljudskim dostojanstvom, kao to je
reproduktivno kloniranje ljudskih bia, nisu doputeni. U sledeoj deceniji i
Savet Evrope nastavio je da donosi Preporuke o genetskim manipulacijama,
zatiti podataka, a kljunim dokumentom se smatra Konvencija o ljudskim
pravima i biomedicini, ETS No. 164. Do 2005 ovu Konvenciju potpisale su
33 zemlje, meu kojima nisu bile Austrija, Belgija, Irska, Malta, Nemaka i
Velika Britanija. Sama Konvencija je kritikovana, a uz Dodatni Protokol iz
1998. godine (ETS No.168) o zabrani ljudskog kloniranja i Protokol iz 2002
o transplantaciji organa i tkiva ljudskog porekla (ETS No. 186), 2005.
godine u Strasburu je donesen Dodatni protokol o biomedicinskim
istraivanjima (ETS No. 195). Budui da konsenzus nije postignut, drave
su pojedinano donosile odluke o dozvoljavanju kloniranja. Zanimljivo je
da drave razliito gledaju na reproduktivno i terapijsko kloniranje.
Kloniranje u reproduktivne svrhe je gotovo u svim dravama zabranjeno,
dok je terapijsko u nekim dozvoljeno. SAD je 2001. godine zabranio svaku
vrstu kloniranja, dok evropske zemlje Britanija, Irska i Holandija
dozvoljavaju istraivanje na matinim elijama, kao i Juna Koreja, Kina i
Singapur. ak i u Nemakoj u kojoj je zabranjeno korienje matinih
elija, naunici uspevaju da iskoriste propuste u legislativi, te uvoze matine
elije, i sprovode istraivanja. Bilo je pokuaja uvoenja privremenog
moratorijuma na sve oblike humanog kloniranja, dok se ne postigne
nekakav konani konsenzus.
Godine 2005. Generalna Skuptina UN-a donela je Deklaraciju Ujedinjenih
Nacija o kloniranju ljudi, koja nije donela nikakav konkretan zakljuak o
pitanju kloniranja, budui da konsenzus meu zemljama nije postignut.
Ipak, Deklaraciju su podrale 84 zemlje. Kolizija koja postoji izmeu
evropskih zemalja, preporuka Saveta Evrope, odluka koje donosi Skuptina
UN-a, dovela je do toga da naunici iz onih zemalja u kojima je kloniranje

11

zabranjeno, prosto odlaze u druge zemlje u kojima je rad na matinim

elijama dozvoljen.
U naoj zemlji kloniranje u reproduktivne svrhe je zabranjeno Kodeksom
Profesionalne Etike Lekarske Komore Srbije, lanom br.37 koji kae:
Stvaranje genski identinih lica suprotno je etici i potovanju ljudskog
dostojanstva. Zabranjeni su eksperimenti usmereni na stvaranje istovetnog
ljudskog bia, odnosno sa istim genetskim sistemom koji ima i drugo
ljudsko bie ivo ili umrlo lan 26. kae: Deontoloki nije dozvoljeno
vetako odravanje embriona ili fetusa u ivotu sa namerom da se obavi
istraivanje ili uzimanje tkiva u zdravstvene svrhe/.../Upotreba ili
oduzimanje tkiva iz embriona ili fetusa dozvoljeno je samo u terapeutske,
dijagnostike ili nauno-istraivake svrhe pod posebnim uslovima.
Sud o posledicama kloniranja nije lako doneti. Sama materija problema
umnoava se zbog razliitih nivoa na kojima se kloniranje kao proces
odvija. Sa druge strane kloniranje implicira i niz drugih problema koji se ne
tiu samog procesa kloniranja. Ono kao takvo, samo po sebi nije postupak
koji se moe vrednosno okarakterisati, no primena moe dovesti do
nepremostivih problema. Moralno suditi o kloniranju je zaista sizifovski
posao, jer sa jedne strane potencijalni benefiti kloniranja jesu nemerljivi, ali
i negativne posledice se mogu u nedogled nabrajati. No, kako nai meru u
svemu tome, i osigurati te pozitivne uinke, a negativne svesti na minimum,
ostaje zadatak, koji se uz sve tekoe, ipak moe reiti. U svakom sluaju
treba se setiti oca bioetike, V.R.Potera, koji, u svojoj knjizi Most ka
budunosti, iznosi jedan vrlo vaan stav da znanje samo po sebi nije
opasno, no njegova (zlo)upotreba esto jeste.

12

13

LI T E R AT U R A

Embriologija oveka Ivan R.Nikoli

Internet izvor: Sonja Antoni Zrenjanin i razni sajtovi

14