mute

UNIVERZITET U TRAVNIKU
FAKULTET ZA MENADMENT I POSLOVNU
EKONOMIJU U TRAVNIKU
ODSJEK/SMJER:DODIPLOMSKI STUDIJ

---PREDUZEE---seminarski rad-

Kandidat:

Mentor:

izmo Adem

doc.dr.Fuad Bajraktarevi

Broj indexa:

Travnik,Novembar 2011.godine

SADRAJ

1.UVOD

2.POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE

PREDUZEA

2.1 Pojmovno odreivanje preduzea

2.2 Razlozi postupanja preduzea

3.CILJEVI POSLOVANJA PREDUZEA

4.DIFERENCIRANJE PREDUZEA

4.1 Diferenciranje preduzea prema veliini

4.2 Mala preduzea

4.3 Srednja preduzea

4.4 Velika preduzea

10

4.5 Diferenciranje preduzea prema karakteristikama

transformacionog proces

11

4.6 Proizvodna preduzea

11

4.7 Trgovaka preduzea

12

4.8 Usluna preduzea

12

4.9 Diferenciranje preduzea prema pravnom obliku

13

4.10 Firma

16

ZAKLJUAK

17

POPIS EMA

18

PRILOZI

19

LITERATURA

20

1.UVOD
1

U temi PREDUZEE, navela sam sve karakteristike nekog

preduzea i dala jasno objanjenje. Koga smije osnovati, kakva mogu
biti preduzea i sl.
Objasnila sam pojmovno znaenje preduzea, od kada postoji
preduzee, koje dao jednu od najstarijih definicija preduzea itd. Navela
sam kakvo moe imati pojmovno znaenje i ukratko ih objasnila.
Takoer, u ovom radu se spominju i razlozi postoja preduzea, koje ima
nekoliko podjela. Upoznat u vas i sa ciljevima poslovanja preduzea,
tu je jo i diferenciranje preduzea, koja ima nekoliko podjela, a to su:
diferenciranje preduzea prema veliini, diferenciranje preduzea
prema karakteristikama transformacionalnog procesa, diferenciranje
preduzea prema pravnom obliku.

2. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE

PREDUZEA
2

2.1. POJMOVNO ODREIVANJE PREDUZEA

Preduzee predstavlja historijsku kategoriju vezanu za drutveni,

privredni i tehniko-tehnoloki razvoj. Ono postoji i dejstvuje kao
organizacioni oblik u kome se ispoljavaju, sueljavaju i integriu
raznovrsni interesi pojedinaca, grupa i ire zajednice. Shvatanje pojma
preduzea mijenjalo se kroz historiju i privredni razvoj drutva.
Jednu od najstarijih definicija preduzea dao je francuski autor Kursel
Senej (Courcelle Seneui) i objanjava je kao svaku ljudsku aktivnost
koja koristi razne sile da bi ostvarila odreene cilj. Ovdje se pojam
preduzea vezuje za ljudsku aktivnost i odrava mnotvo pojavnih
oblika privrednih i drugih aktivnosti koje su se pod nazivom preduzea
razvijale i gasile od druge polovine XVIII vijeka do danas.
Razvoj i usavravanje komponenata proizvodnje, tenike osnove i
podjele rada, kao i omasovljavanje proizvodnje dovode do promjena
kvalitativnih obiljeija preduzea. Tome doprinose utjecaj i ingerencije
drave putem ekonomske politike na ulogu i kocpenciju preduzea. Po
trinom konceptu svaki samostalni finansijski subjekt koji proizvodi
za trite robu ili usluge je preduzee. Ovakvo shvatanje prisutno je
bez obzira na heterogenost tehnolokih procesa koje savremeno
preduzee objedinjuje. U takvom preduzeu teite je na pravnom
statusu i vlasnitvu komponenata preduzea (imovinska autonomija) i
profitu koji ono treba da ostvari.
Ekonomski karakter preduzea proizilazi iz njegove materijalne osnove
koju ine kapital i rad, kao i ekonomskih zakonitosti i principa na
kojima se zasniva njihovo poslovanje i razvoj.
Preduzee je sloen ekonomski i organizacioni subjekt koji
podrazumjeva detaljnu podjelu rada, poslova i funkcija, a samim tim i
potrebu njihovog koordiniranja ka postavljanju ciljevima.
Savremene teorije preduzea posmatraju ga kao racionalni, ekonomski
sistem sa preduzetnikom i menaderom na elu, dok ga teorija o
organizaciji prevashodno definiu kao organizaciju s definisanim
meuljudskim odnosima. Savremeno preduzee predstavlja sloeni
sistem, koji podrazumjeva jedinstvo ekonomskih i socijalnih
3

komponenata organizacija. Dakle, preduzee predstavlja oblik

kolektivnog, zajednikog rada, ekonomski i organizacioni subjekt u
kome se ostvaruju funkcionisanje i reprodukovanje raznovrsnih
djelatnosti i procesa rada.
Preduzee obuhvata svaki ekonomski oblik organizovanja, bez obzira
na vrstu privredne djelatnosti, karakter vlasnitva, veliinu, pravni oblik
ili druga obiljeija.
Od brojnih definicija preduzee najadekvatnija bi bila Preduzee je
samostalna, ekonomska, tehnika, trino finansijska i drutvena
cjelina u privtnom i javnom vlasnitvu, koja proizvodi dobra i usluge za
potrebe trita, uz koritenje ljudskih i materijalnih resursa, snosei
pritom poslovni rizik, a u cilju maksimiziranja dobiti i drugih
ekonomskih i drutvenih ciljeva (prof. M. Markovi).
Preduzee je:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Samostalna,
Poslovna, tehnika i drutvena cjelina u,
Vlasnitvu odreenih subjekata,
Koja proizvodi dobra i usluge za potrebe trita,
Koristei se odgovarajuim resursima i snosei poslovni rizik,a
Radi ostvarivanja dobiti i drugih ekonomskih i drutvenih
ciljeva.
1. Kad je rije o samostalnosti predua, moe se govoriti o
ekonomskoj i pravnoj samostalnosti. Ekonomska samostalnost
preduzea se ogleda u slobodi prilikom izbora predmeta poslovanja,
potrebnih resursa i poslovnih partnera kao i samostalnosti prilikom
donoenja poslovnih odluka. Pravna samostalnost preduzea
podrazumjeva da je preduzee pravna osoba, te na toj osnovi stie
prava i obaveze, snosi odgovornost i pojavljuje se kao punopravan
subjekt u svim odnosima.
2-3. Preduzee,kao pokreta privredne aktivnosti, raspolae
odgovarajuim tehnikim potencijalom za svoju djelatnost. Kao
poslovna i drutvena cjelina ono je u vlasnitvu, bilo privatnom
(inokosnom, porodino, ortako, zdruno i korporativno), javnom
(dravno i drutveno) ili mjeovito (suvlasnitvo radnika nad
preduzeem radnici dolaze u posjed dionica preduzea).
4. Proizvodei dobra i usluge za potrebe trita svako se preduzee bavi
odreenom privrednom djelatnou, pa postoje kriteriji razvrstavanja
preduzea po sektorima, privrednim oblastima i granama.
5. Angairanjem, koritenjem i plaanjem odgovarajuih resursa,
preduzee izlae riziku kao opasnosti da pri tom pretrpi gubitak
uloenog kapitala.
4

6. Primarni ekonomski cilj preduzea je ostvarivanje dobiti, na to se

nadovezuje njegov sekundarni ekonomski cilj osiguranje kontinuiteta
i razvoja. Preduzee, kao nosilac poslovnih aktivnosti, ima i drutvene
ciljeve koji se ogledaju u sljedeem:
postizanju zadovoljstva zaposlenih (poboljanjem njihovog
materijalnog poloaja putem plaa i drutvenog poloaja
kroz suodluivanje), i
zadovoljstvu poslovnih partnera, kupaca, potroaa, graana,
drave i drutva.

2.2. RAZLOZI POSTOJANJA PREDUZEA

U svom lanku Porijeklo preduzea, Ronald Kouz postavio je pitanje

o razlozima nastajanja preduzea. U najkraem, Kouzov odgovor na
ovo pitanje je da preduzee postoji zato to su trokovi usmjeravanja
resursa preduzea nii od trokova koritenja trinog mehanizma. Iako
nii transakcioni trokovi vrlo ubjedljivo objanjavaju postojanje
preduzea, mogu se navesti i drugi argumenti u prilog postojanja
preduzea. Veoma vani razlozi postojanja preduzea mogu se nai u
odreenim prednostima zajednikog rada ljudi u preduzeu u odnosu na
rad pojedinaca. Najznaajnije prednosti zajednikog rada u preduzeu
su:

podjela rada i specijalizacije zaposlenih;

vee koritenje tehnike i thenologije;
lake upravljanje spoljnim okruenjem;
smanjenje transakcionih trokova i
vei podsticaji i bolja kontrola.

Podjela rada i specijalizacije zaposlenih Rad u kolektivu omoguava

podjelu rada izmeu vie lanova kolektiva i njihovu specijalizaciju za
pojedine segmente procesa rada. Zahvaljujui podjeli rada pojedinani
radnici se usredsreuju na ue dijelove procesa rada, to omoguava
razvoj njihovih radnih sposobnosti, a time i poveanje efikasnosti rada.
Npr. Ininjer u odjeljenju tehnike pripreme velikog preduzea
mainske industrije moe specijalizovati za pripremu pojedinih dijelova
tehnolokog procesa, dok ininjer u nekom malom preduzeu mainske
5

industrije istovremeno mora organizovati pripremu proizvodnje,

kontrolisati proizvodni proces i brinuti o odravanju sredstva za rad.
Vee koritenje tehnike i tehnologije Doprinosi poveanju obima
proizvodnje i proirenju asortimana proizvoda, ime dolaze do izraaja
efekti ekonomije odima i ekonomije irine. Npr.Toyota i Honda bili su
prvi proizvoai automobila koji su imali liniju za istovremenu
proizvodnju tri, umjesto jednog modela automobila. Takve proizvodne
linije ne samo da smanjuju trokove proizvodnje ve, istovremeno,
poveavaju fleksibilnost proizvodnje, omoguavajui preduzeima da
se lake prilagode promjenama tranje na tritu.
Upravljanjem spoljnim okruenjem Okruenje u kojem posljuje
preduzee izvor je neizvjesnosti i brojnih drugih utjecaja na preduzee.
Kao izvor resursa okruenje je previe vano za poslovanje privrednih
subjekata da oni ne bi nastojali da utiu na njega. Npr. Velike
kompanije, kao to su npr. IBM i General Motors imaju posebne
organizacione jedinice koje prate spoljno okruenje i koje razliitim
mjerama nastoje da preduprijede i neutraliu negativne utjecaje iz
okruenja, iskoriste povoljne okolnosti koje nastaju u okruenju, kao i
da utiu na formiranje blagonaklonog stava okruenja prema ovim
preduzeima.
Smanjenje transakcionih trokova Svaki proces proizvodnje
podrazumjeva povezivanje brojnih, po pravilu veoma specijalizovanih
faktora proizvodnje na nain koji e obezbijediti proizvodnju eljenih
proizvoda. Tokom saradnje na proizvodnji eljenih proizvoda, moraju
se rjeavati brojni problem, kao to su npr.ko e obavljati koje
aktivnosti i sa kim e u tom procesu saraivati kako bi se zadatak
obavio na najefikasniji nain, ko e i koliko biti plaen za usluge koje
prua u procesu proizvodnje, kako kontrolisati da li faktori proizvodnje
pruaju one usluge koje se od njih oekuju i sl.
Podsticanje kontrole Predizee kao organizovani oblik privrijeivanja
moe razliitim organizacionim i ekonomskim mjerama da utie da rad
zaposlenih u preduzeu bude efikasniji od samostalnog rada pojedinaca.
Organizovanjem individualnog i kolektivnog rada u preduzeu se
stvaraju i druge predpostavke za poveanje efikasnosti rada zaposlenih,
kao to su npr.usklaivanje individualnih znanja i sposobnosti sa
zahtjevima procesa rada na radnom mjestu, izbor adekvatnih metoda
rada, priprema radnog mjesta, integrisanje pojedinaca u radni kolektiv
preduzea, djelovanje zaposlenih u interesu preduzea, prihvatanje
autoriteta menadera od strane zaposlenih itd.

3.CILJEVI POSLOVANJA PREDUZEA

Definisanje ciljeva preduzea mora da uzme u obzir sve aspekte

njegove strukture, veliine, internih i eksternih meuodnosa koji
odreuju njegovo ukupno ponaanje i poziciju na tritu i u procesu
drutvene reprodukcije. Ciljevi preduzea proizilaze iz njegovih
funkcija u privredi, sloenosti i unutranje strukture. Ukupnost ciljeva
preduzea treba da odrazi interese potroaa, drave, vlasnika
preduzea, menadera i zaposlenih. Ciljevi preduzea ine skup
raznovrsnih ekonomskih i neekonomskih ciljeva. Oni mogu da budu
meusobno kompatibilni, ali i konfliktni, homogeni i heterogeni.
Interesi makroekonomskog sistema (drave), potroaa i drugih
ekonomskih preduzea, manifestuju se kroz kontinuitet proizvodnje
roba i pruanju usluga preduzea i izmirenje obaveza prema dravi. U
ovu skalu makroekonomskih zahtjeva spadaju i zaposlenost, stabilnost
cijena, efikasnost i rast preduzea.
Vlasniki interesi se izraavaju kroz zahtjeve za ouvanjem i uveanjem
uloenog kapitala, putem ostvarivanja profita ili dobiti u datim
uslovima. Ostvarivanje dobiti je strateki cilj svakog preduzea i
preduzetnitva. Interesi vlasnika (dioniara), se izraavaju i kroz zahtjev
za dividendom i stalnim poveanjem vrijednosti preduzea. Poveanjem
efikasnoti ostvaruje se i razvoj preduzea, kao jedan od njegovih
dominantnih ciljeva.
Interesi menadera (nevlasnika), vezani su za njihov status, zarade i
privilegije koje ostvaruju u datom preduzeu. Njihov primarni interes je
profit preduzea. Poto menaderi definiu strateko i operativne ciljene
preduzea, to su i njihovi interesi ugraeni u te ciljeve.
Zaposleni u preduzeu su zainteresovani za visinu zarade i sigurnost
zaposlenja. Dodatna motivacija zaposlenih za veim radnim
angaovanjem su i odgovarajui uslovi rada i sredstava rada (oprema).
Ovi interesi moraju biti ugraeni u sistem ciljeva preduzea, jer su
direktno vezani za efikasnost i efektivnost rada grupa i pojedinaca.

4.DIFERENCIRANJE PREDUZEA

Brojna preduzea koja posluju u savremenoj privredi mogu se

diferencirati prema razliitim kriterijima. Osnovno diferenciranje
preduzea predstavlja grupisanje prema veliini, karakteristikama
transformacionog procesa i prema pravnom obliku, ali se preduzea
mogu diferencirati i prema drugim kriterijima.

4.1. Diferenciranje preduzea prema veliini

Znaaj odrednica ekonomije svakog preduzea je i njegova veliina. U
ekonomici i praksi preduzea koriste se razliiti kriterijumi i metode za
rangiranje preduzea. Rangiranje preduzea po veliini je znaajno sa
stanovnitva ekonomskih mjera drave u voenju selektivne ekonomske
politike i kontrole, kao i mjera podsticaja razliitih vrsta djelatnosti i
poslova u okviru preduzea. Kao kriterijum veliine preduzea obino
se uzimaju: broj zaposljenih, vrijednost uloenog kapitala, obim
proizvodnje i prodaje i sl. Postoje tri vrste preduzea, a to su:
MALA PREDUZEA
SREDNJA PREDUZEA
VELIKA PREDUZEA

4.2. MALA PREDUZEA

8

Ova preduzea imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali
broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor
koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i obavljaju i poslove za koje
nisu zainteresovani, ili koji nisu rentabilni za vea preduzea. Mala
preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji istovremeno
vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se
odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzea.
Malo preduzee karakterie relativno nizak stepen specijalizacije
poslova, upravljakih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzea su,
po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti. Broj
zaposlenih u molom preduzeu varira od jedne oblasti do druge,npr.u
svijetu se smatra malim preduzeima ono koje zapoljava do 200
radnika u industriji, dok je npr.u trgovini njegova veliina izraena
godinjim prometom. Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje
u oblasti maloprodaje, veleprodaje i u sektoru usluga. U oblasti
proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim
preduzeima u oblastima proizvodnje koje zahtjevaju brza
prilagoavanja ili su sezonskog karaktera (npr.modna odjea i obua i
sl.).

4.3.SREDNJA PREDUZEA

Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih.

Prednosti srednjih preduzea u odnosu na velika su u veoj
fleksibilnosti i reagibilnosti na trine i tehnoloke promjene. Ovo je
naroito izraeno u granama u kojima je brzina i sposobnost
prilagoavanja bitan uslov efikasnosti poslovanja. Srednja preduzea
karakterie relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost
radnog i tehnolokog procesa, a to dovodi do poveanja ukupne
efikasnosti preduzea. Ovu vrstu preduzea karakteriu niski fiksni
trokovi, imaju veu mo prilagoavanja-adaptibilnosti potrebama
trita i drugih spoljnih faktora. Organizacija rada u ovim preduzeima
se razvija na bazi naunih principa. Sve neophodne funkcije se
razvijene u skladu sa potrebama obavljanja djelatnosti i reprodukcije
9

ovih vrsta preduzea. Srednja preduzea su obino preovlaujua u

strukturi privrede jedne srenje ekonomski razvijene drave.

4.4.VELIKA PREDUZEA

Velika preduzea raspolau velikim kapitalom, pokrivaju velika trita i

imaju veliki broj zaposlenih. Veliina preduzea omoguuje mu
utjecajna rezultat poslovanja i to je jedno od osnovnih obiljeija velikog
preduzea. Veliina preduzea uslovljava i ekonomiju obima. Obim i
obuhvat poslova je veliki, a proizvodnja ili promet imaju masovni
karakter. Stalno usavravanje i inoviranje tehnika i metoda upravljanja i
kontrole u velikim preduzeima utie na poveanje njihove efikasnosti.
Ova preduzea, po pravilu, u mogunosti da raspolau najmodernijom
opremom i da prednjae u inovacijama. Veliko preduzee ima uticaj na
trite, to je pokazatelj njegove trine moi. Pravilo je da veliko
preduzee, zahvaljujui prednostima ekonomije obima i efektima
trine moi, obezbjeuju i vei profit. Zahvaljujui svojoj finansijskoj
moi, velika preduzea ulau i znaajna sredstva u naunoistraivake i
razvojne projekte. Klalitet rada i motivacija u velikim preduzeima
mogu rasti, ali i opadati.

10

4.5.DIFERENCIRANJE PREDUZEA PREMA KARAKTERISTIKAMA

TRANSFORMACIONOG PROCESA

Pored opih uslova i klasifikaciju preduzea odreenih zakonskom

regulativom, preduzea se mogu klasifikovati i prema ulozi i
funkcijama u procesu reprodukcije. Jedna od poznatih i prihvaenih
podjela preduzea je:
PROIZVODNA PREDUZEA
TRGOVAKA PREDUZEA
USLUNA PREDUZEA

4.6.PROIZVODNA PREDUZEA

Proizvodna preduzea se organizuju prema tehnolokim funkcijama u

tehnoloki zaokruenom radnom procesu. Teite rada ovih preduzea
su proizvodne aktivnosti i djelatnosti. U razliitim fazama rada ovih
preduzea, kao to su npr.pripremna ili zavrna faza tehnolokog
procesa, obavljaju se i odreene trgovake, odnosno prometne
aktivnosti: nabavka sirovine, repromaterijala, prodaja gotovih proizvoda
i sl. Odnos izmeu pojedinih vrsta poslova u ovim preduzeima zavisi
od tehnolokih specifinosti preduzea, trita i njegovog djelovanja na
konkretne proizvode, stepena razvijenosti tehnike podjele rada,
konkurencije i sl.

4.7.TRGOVAKA PREDUZEA
11

Organizovaje i proces rada u ovim preduzeima uslovljeni su veliinom

i karakterom trita, djelovanjem konkurencije, strukturom stanovnita i
potroaa, raspoloivom radnom snagom i sl. Ova preduzea imaju
zadatak da obezbjede realizovanje funkcije robnog prometa u
reprodukciji i zadovoljenje potreba potroaa, odnosno stanovnitva za
odreenim robama i proizvodima. Zbog izraenih trinih
karakteristika, ova preduzea imaju razvijene marketing aktivnosti,
metode i tehnike propagande i promocije proizvoda. Trini uslovi
mogu stvarati i monopolske situacije kada jedno ili manji broj
preduzea dominiraju ponudom i tranjom odreenih proizvoda i
diktiraju uslove, cijene i druge parametre poslovanja. U okviru ovih
preduzea se odvijaju i finansijski poslovi, kao i poslovi novanog
prometa.

4.8.USLUNA PREDUZEA

Ova preduzea se formiraju i funkcioniu u tzv.tercijalnom sektoru

sektoru usluga. U razvijenim trinim privredama ovaj sektor postaje
dominantan po obimu djelatnosti i zaposlenosti. On obuhvata irok
spektar uslunih preduzea raznih djelatnosti: osiguranja, banakarstva,
zanatstva, ugostiteljstva, intelektualnih usluga i sl. Karakteristika ove
vrste preduzea je fleksibilnost i specijalizacija za odreene poslove.
Usluna preduzea po pravilu su mala preduzea, sa malim brojem
zaposlenih. Ona takoer spadaju meu najbrojniju vrstu preduzea u
trinoj privredi. Najee se organizuju kao ortaka i komanditna
drutva ili drutva sa ogranienom odgovornou. Prisutna su i
jednopersonalna usluna preduzea.

4.9.DIFERENCIRANJE PREDUZEA PREMA PRAVNOM OBLIKU

12

Preduzee se postavlja kao pravno lice koje obavlja privrednu djelatnost

radi sticanja dobiti. U sutini normativnog regulisanja preduzea
ugraen je ekonomski motiv njegovog postojanja sticanje dobiti.
Zakon o preduzeima definie oblike preduzea, shodno praksi
azvijenih trinih zemalja i to kao privredno drutvo i javno preduzee.
Zakonska regulativa postavlja sva preduzea u jednak poloaj na tritu,
kao i u pogledu prava, obaveza i odgovornosti. Preduzea se mogu
povezivati putem kapitala ili ugovora izmeu pravnih i fizikih lica.
Dijelovi preduzea nemaju svojstvo pravnog lica. Oni mogu imati
odreena prava u odnosima na drugim privrednim subjektima, kao i
poseban obraun rezultata poslovanja. Preduzee stie svojstvo pravnog
lica upisom u sudski registar. Praksa brojnih zemalja ustrojila je brojne
institucionalne oblike i forme preduzea:
1.
2.
3.
4.
5.

Inokosno preduzee preduzetnik;

Drutva lica;
Drutva kapitala;
Zadruge;
Dijelovi inostranih drutava (preduzea).

Ova podjela oznaava grupisanje preduzea po specifinim

karakteristikama njihovog profita i sadrine. Ona se razlikuju prema
nainu osnivanja, veliini i probavljanju kapitala, stepenu rizika i
ulozima osnovaa, odgovornosti prema obavezama u poslovnom
okruenju, nainu upravljanja, svojinskim karakteristikama, raspodjeli
dobiti i gubitaka i dr.
Sve zemlje Evropske Unije poznaju etiri oblika trgovakih drutava i
to dva drutva lica: javno trgovako drutvo (drutvo sa neogranienom
solidarnom odgovornou) i komanditno drutvo i dva drutva kapitala:
dioniko drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou. Neke zemlje
kao Francuska, Njemaka, Italija, vicerska imaju komanditno drutvo
na dionice, a Engleska npr.ima komapije sa odgovornou ogranienom
garancijama i kompanije saneogranienom odgovornou. U zemljama
EU ozakonjena je praksa da jedno pravno i fiziko lice moe da bude
osniva drutva kapitala, odnosno dionikog drutva i drutva sa
ogranienom odgovornou u obliku tzv.jednolanog drutva.
Preduzea koja obavljaju djelatnost od opeg interesa uglavnom su u
statusu trgovakih drutava, a manje javnog preduzea, ali imaju
poseban reim obavljanja djelatnosti i posebne upravljake ingerencije
drave ili lokalne samouprave. Aktuelna zakonska regulativa u BiH
Zakonima o preduzeima uvodi i razrauje sljedee oblike preduzea:
13

Privredna drutva;
Javno preduzee.

Nacrt novog zakona o privrednim drutvima oblike preudzea posmatra

kao privredna drutva. Kao oblike tih privrednih drutava ovaj zakon
navodi:

Drutvo s neogranienom odgovornou ortako drutvo;

Komanditno drutvo;
Drutvo sa ogranienom odgovorou;
Dioniko akcionarsko drutvo.

OBLICI PREDUZEA

JAVNO PREDUZEE
PRIVREDNO PREDUZEE

DRUTVO LICA

DRUTVO KAPITALA

AKCIONARSKO DRUTVO
ORTAKO DRUTVO

D.O.O
KOMANDITNO DRUTVO

Slika 1. Oblici preduzea prema Zakonu o preduzeima

Zakon o privrednim drutvima predvia da domae ili strano privredno

drutvo moe osnovati jedan ili vie ogranaka. Ogranak je mjesto
obavljanja poslova privrednog drutva i nema svojstvo pravnog lica, ali
se upisuje u registar. Ogranak je poslovna jedinica preduzea sa bitnim
ekonomskim i poslovnim funkcijama.

Osnivai preduzea mogu biti fizika i pravna lica. Upisom u registar

sud prava i obaveza osnivaa prenose se na preduzee.
14

Fizika lica mogu osnovati:

Ortako drutvo;
Komanditno drutvo;
Dioniko drutvo;
Drutvo sa ogranienom odgovornou.

Pravna lica mogu biti osnivai:

Dionikog drutva;
Drutva sa ogranienom odgovornou;
Komanditnog drutva (u svojstvu komanditora).

Drava osniva javna preduzea u oblastima od znaaja za

funkcionisanje nacionalne privrede u cjelini.
Prilikom osnivanja preduzea donosi se osnivaki akt preduzea. Lica
koja osnivaju privredna drutva i druge oblike preduzea su osnivai.
Svi osnivai su duni da potpiu osnivaki akt, a njihovi potpisi se
sudski ovjeravaju.
Osnivaki akt preduzea moe biti u obliku:

Ugovora o osiguranju;
Odluke o osnivanju prduzea (ako je donosi pojedinac);
Odluke dravnog organa (za javna preduzea i institucije).

Osnivaki akt obavezno sadri:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Firmu i sjedite preduzea,

Podatke o osnivaima,
Djelatnost preduzea,
Osnivaki ulog svakog osnivaa,
Prava, obaveze o odgovornost osnivaa,
Nain utvrivanja i raspodjele dobiti i gubitka,
Zastupanje preduzea,
Zatitu ivotne sredine.

Preduzee se osniva na neodreeno vrijeme, ako osnivakim aktom nije

odreen rok na koji se ono osniva. Preduzee je duno da posluje u
skladu sa zakonom, dobrim poslovnim obiajima i principima
poslovnog morala. Kontrolu zakonitosti poslovanja vre nadzorni
odbor, revizori i nadleni dravni organi.
Preduzee moe promjeniti svoju djelatnost na nain predvien
njegovim osnivakim aktom, ukoliko za to ispuni uslove. Ono moze da
zakljuuje ugovore samo u okviru djelatnosti upisanih u registar.
15

4.10.FIRMA

Firma ili poslovno ime je naziv pod kojim preduzee posluje. Firma se
sastoji iz obaveznog i fakultativnog dijela. Obavezni dio ukazuje na
vrstu preduzea, tj.da li se radi o inokosnoj radnji, ortakluku,
komanditnom drutvu, dionikom drutvu i slinom preduzeu i
najee, ako se radi o drutvu, kakva je odgovornost njegovih lanova.
Fakultativni dio moe ukazivati na vrstu djelatnosti, sadravati ime
jednog ili vie lica ili neki naziv, grafike ili stilizacione oznake.
Preduzee moe imati skraenu oznaku firme. Pod istom firmom ne
mogu biti upisani dva ili vie preduzea. Preduzee moe pred sudom
traiti zatitu registrovane firme od drugog preduzea, koje je kasnije
registrovanopod istim nazivom. Firma se moe prenositi na drugo
preduzee samo zajedno sa preduzeem koje pod tom firmom posluje.
Odluka o promjeni firme donosi se na nain koji ureuje osnivaki akt
preduzea. Preduzee ima i matini broj kojim se vodi kod nadlenog
organa za statistiku i poreskih organa. Sjedite preduzea je mjesto u
kome preduzee obavlja djelatnost.
Preduzee zastupadirektor ili lice odreeno osnivakim dokumentom
preduzea. Ovlatenja zastupnika preduzea, kao i ogranienja tih
ovlatenja upisuje se u sudski registar. Zastupnik je duan da se
pridrava ovlatenja odreenih statutom preduzea. Direktror
preduzea, uz saglasnost organa upravljanja moe davati prokuru
odnosno odreena prava zastupanja drugom licu. Prokura sadri
ovlatenja za zakljuivanje ugovora i vrenje pravnih poslova i radnji u
vezi sa djelatnou preduzea. Ona ne moe imati ovlatenja za
otuenje imovine preduzea. Prokura moe biti pojedinana ili
kolektivna, i ne moe se prenositi na trea lica. Prokura se moe
opozvati u svaka doba.
Imovina preduzea ine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim
stvarima, novana sredstva i hartije od vrijednosti. Imovinu ine i druga
imovinska prava (legati, nasljedstva, i sl.). Preduzee odgovaa za svoje
obaveze cjelokupnom svojom imovinom. Preduzetnik takoe odgovara
cjelokupnom imovinom za svoje obaveze. Osnivai, lanovi i dioniari,
srazmjerno svom ulogu u imovini preduzea, stuu udio u preduzeu,
odnosno i druga upravljaka prava u okviru preduzea.
16

ZAKLJUAK

Zakljuak teme PREDUZEE, bilo bi da je preduzee institucija,

kojom rukovodi pravna ili fizika osoba. Preduzee moe da osnuje
svaka osoba koja nije pravno kanjavana. Preduzee se nastalo u XVIII
vijeku i traje sve do danas. Ona je samostalna, poslovna, tehnika i
drutvena cjelina u vlanitvu odreenih subjekata, koja proizivodi
dobra i usluge za potrebe trita, koristei se odgovarajuim resursima i
snosei poslovni rizik, a radi ostvarivanja dobiti i drugih ekonomskih i
drutvenih ciljeva. Razlog zato postoji preduzee rekao je Ronald
Kouz, i rekao je da postoji zato to su trokovi usmjeravanja resursa
preduzea nii od trokova koritenja trinog mehanizma. Ciljevi
postojanja preduzea ini skup ekonomskih i neekonomskih ciljeva.
Diferenciranje preduzea prema veliini su: mala preduzea, srednja
preduzea i velika preduzea. Diferenciranje preduzea prema
karakteristikama transformacionog procesa su: proizvodna preduzea,
trgovaka preduzea i usluna preduzea. Imamo jo diferenciranje
prema pravnom obliku. Firma je naziv preduzea pod kojim ona
posluje.

17

POPIS EMA

OBLICI PREDUZEA

JAVNO PREDUZEE
PRIVREDNO PREDUZEE

DRUTVO LICA

DRUTVO KAPITALA

AKCIONARSKO DRUTVO
ORTAKO DRUTVO

D.O.O
KOMANDITNO DRUTVO

Slika 1. Oblici preduzea prema Zakonu o preduzeima

18

PRILOZI

M. Markovi, Poslovanje preduzea i preduzetnitva, Univerzitetska

knjiga, Mostar, 2003., str.25
B. Paunovi, Ekonomika preduzea preduzee, okruenja i
ulaganja, Ekonomski fakultet, CDI, Beograd, 2009., str.34
Coase, R. The Nature of the Firm, Economica, New Series, Vol, IV,
str. 386 405. Pretampano u: Stigler, G., Boulding, K. (red.)
American Economic Association readings in. Prie Theory, Homewood,
III, Richard D. Lewin, 1953, str. 331 351. Detaljnije od djelu R.
Kouza v.: Pelevi, B. (red.) Ekonomisti nobelovci 1990 2003.
Centar za izdavaku djelatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu,
Beograd, 2004, str. 41 50.
Shafto, T., old, J. The organization and its Eviromment, Volume I,
Pitman Business Education, 1979., str. 82.
B. Paunovi, Ekonomika preduzea preduzetnitva, okruenja i
ulaganja, Ekonomski fakulte, CID, Beograd, 2009, str. 30.

19

LITERATURA

Ekonomika preduzea, prof.dr. Adil Trgo,Mostar 2010.

http://www.scribd.com/doc/52928146/5/Osnovne-karakteristikepreduze%C4%87a

20