Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

4. ELEKTRINE INSTALACIJE U NEKIM JAVNIM OBJEKTIMA

4.1 ELEKTRINE INSTALACIJE U OBJEKTIMA BOLNIKO KLINIKOG TIPA

4.1.1. Uvod
Objekti bolniko klinikog tipa, ili objekti za leenje ljudi, mogu se podeliti:
-

na objekte bez postelja, u kojima se vri dijagnosticiranje i ambulantno leenje,

ili objekte poliklinikog tipa;

na objekte sa posteljama svih specijalnosti, u kojima se pored dijagnostike vri i

bolniko leenje, ili bolnice opteg tipa, i

na objekte sa posteljama jedne specijalnosti, kao na primer urologija, ili bolnice

posebnog specijalistikog tipa.

U takvim objektima se, u tehnolokom procesu dijagnosticiranja i leenja, javljaju

razni prijemnici elektrine energije, opte i posebne namene, za koje je neophodno
obezbediti elektrine instalacije, kako one "jake", tako i one "slabe" struje.
Od prijemnika "jake" struje u takvim objektima se javljaju:
-

elektrini motori za naizmeninu struju koji se na elektrine instalacije

prikljuuju direktno;

elektrini motori za jednosmernu i naizmeninu struju koji se na elektrine

instalacije prikljuuju preko elektroenergetskih pretvaraa;

elektrini izvori toplote koji se na elektrinu instalaciju prikljuuju direktno, kao

to su elektrini bojleri i kade za hidroterapiju;

elektrini izvori toplote koji se na elektrinu instalaciju prikljuuju preko

elektroenergetskih pretvaraa, kao to su na primer ureaj za "dijatermiku"
terapiju;

elektrini izvori svetla za opte i reflektorsko osvetljenje; - elektrini izvori

(ultra) zvune i (lasersko) svetlosne energije, i

integralni medicinski ureaji, koji u sebi sadre vie prethodno navedenih

prijemnika, kao to su na primer zubarski ili rendgenski ureaji.

Meu ovim prijemnicima javljaju se oni koji u svom sastavu ve imaju neku
razvodnu instalaciju sa prekidakim i zatitnim komponentama i oni koji u svom sastavu
imaju samo deo za prikljuenje elektrinog provodnika za napajanje.

Specijalne elektrine instalacije

Svi ovi prijemnici javljaju se kao pojedinani, ili u sastavu nekih tehnolokih celina,
kao to su na primer: klima postrojenje, kuhinja, operacioni blok, itd.
Prijemnici elektrine energije koji se javljaju u ovakvim objektima, veinom su
malih snaga. Meutim, zbog njihovog velikog broja, ovakvi objekti ipak imaju znaajnu
instalisanu snagu. Ona se u objektima sa krevetima kree oko 8 kW po krevetu, a u
objektima bez kreveta, 120 W/m2.
U TABLICI 4.1-I izloena je raspodela ukupno instalisane snage po nameni, a u
TABLICI 4.1-II, dati su podaci o potrebnoj osvetljenosti u nekim delovima objekta.
Elektrine instalacije "slabe struje" zauzimaju u ovim objektima znaajno mesto. Neke od
njih nemaju posebnosti u odnosu na one u drugim objektima. Meutim, neke od njih su
specifine, i o njima e se govoriti u ovom odeljku. To su instalacije bolnike signalizacije i
bolnikog "paging" sistema, u sklopu telefonskih i interfonskih instalacija.
Tablica 4.1-I
Potroai
osvetljenje
klimatizacija
kuhinja
sterilizacija
perionica
vertikalni transport
elektromedinciski
ji

Rasporedi snage u %
25
15
10
10
5
15
20

Koeficijent
jednovremenosti
0,6
1,0
0,6
0,4
0,6
1,0
0,6

Tablica 4.1-II
Deo objekta

Osvetljenost [lx]

Hodnici

30-60

kupatila, garderobe

80-120

odeljenja

80-120

za itanje u odeljenjima

200

prostorije za preglede

500

operaciona sala

1000

operaciono polje

>10000

laboratorije, apoteke

500

administracija

250

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

4.1.2. Snabdevanje elektrinom energijom

Uobiajeni nain snabdevanja elektrinom energijom ovakvih objekata je iz javne
distributivne mree.
Obzirom na veliku instalisanu snagu, koja kod veih objekata moe dostii i
vrednost i nekoliko MW, ovi se objekti prikljuuju na mreu viih naponskih nivoa: 10 kV,
35 kV, pa i 110 kV.
Prilikom prikljuivanja mora se nastojati, zbog sigurnosti, da se obezbedi
"dvostrano" napajanje, to znai napajanje iz dve nezavisne TS koje predstavljaju izvore
napajanja nominalnog napona 10 kV, 35 kV, odnosno 110 kV.
Ovakav nain prikljuenja na mreu iziskuje potrebu razvodnih postrojenja u samom
objektu. Ponekad e se javiti ak i dva stepena transformacije. Prvi na napon od 10 kV i
drugi na napon od 0.4 kV. Ove transformacije e, iz razloga sigurnosti, imati 100 % -tne
rezerve.
Na slici 4.1.-1 je prikazana jednopolna elektrina ema razvoda, kakav se obino
koristi u takvim objektima.
Transformacija 10/0.4 kV moe biti koncentrisana na jednom mestu ili razmetena
po objektu u blizini mesta koncentracije instalisane snage, na primer kod klima postrojenja,
ili pak kod perionice. U takvom sluaju se koriste suvi transformatori, kako bi se izbegao
problem odvoda ulja.
Bez obzira na mere sigurnosti koje se sprovode kod prikljuenja takvih objekata na
elektrinu mreu, kao i one koje se sprovode u razvodu, u takvim objektima se uvek
predvia i rezervni izvor elektrine energije.
Za to se koriste dizel-elektrini agregati, snage koja iznosi oko 30 % od
jednovremeno maksimalne za taj objekat. Zbog toga se predvia iskljuenje nekih
prijemnika, da bi ostali samo oni bez kojih se ne moe odvijati minimum procesa leenja.
Tako se, na primer, iskljuuju: perionica, deo liftova, deo osvetljenja, deo klimatizacije, itd.

Specijalne elektrine instalacije

IZVOR A

IZVOR B

110(35) KV

100%
REZ
RI

G
3~
10 KV

100% REZ

RI

G
3~

100% REZ
0.4 KV

0.4 KV

RAZVODNI VODOVI

Slika 4.1-1 Jednopolna elektrina ema razvoda u jednom objektu bolniko klinikog tipa
Redukcija broja prijemnika pri prelasku na rezervni izvor se vri automatski. Da bi
se to efikasno sprovelo, jo se za vreme projektovanja i izvoenja takvi prijemnici vezuju na
posebna RM , ili njihove posebne delove, koji se tada iskljuuju.
Na slici 4.1.-2 pokazana su dva naina kako se to izvodi.

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

(a)
G
3~

0.4 KV

(b)
G
3~

0.4 KV

Slika 4.1-2 Jednopolna elektrina ema dva uobiajena naina prikljuka prijemnika na
rezervni izvor elektrine energije: preko posebnih strujnih kola (a) i preko strujnih kola koja
se ne iskljuuju (b)
U sluaju naznaenom sa (a), sa dela glavne sabirnice, koja moe da se odvoji,
polaze razvodni vodovi do posebnih sabirnica u razvodnim mestima ili do sabirnica u
posebnim razvodnim mestima, na koje su prikljueni prijemnici koji su predvieni za

Specijalne elektrine instalacije

napajanje sa rezervnog izvora. U sluaju naznaenom sa (b), kod prelaska na rezervni izvor,
automatski se iskljuuju pojedini razvodni vodovi i strujna kola.
Pored rezervnog napajanja u ovakvim objektima se koristi i neprekidno napajanje.
Ono se koristi u onim funkcionalnim delovima gde je neophodan kontinuitet napajanja, kao
to su: koronarne jedinice, laboratorije, neke hirurke sale, raunarski sistemi za obradu
podataka itd.
Na slici 4.1.-3 su data dva mogua reenja.

10 (0.4) KV
(a)
M
3~

0.4 KV

U=0
(b)
G
3~

0.4 KV

Slika 4.1-3 Jednopolna elektrina ema dva naina izvoenja neprekidnog napajanja; (a)
kada se koristi motor sa unutranjim sagorevanjem, i (b) kada se koriste akumulatorske
baterije
Reenje prikazano pod (a) se praktino ostvaruje u kombinaciji sa rezervnim
izvorom, koji u takvim objektima inae uvek postoji, dok se reenje prikazano pod (b)
ostvaruje pomou akumulatorskih baterija.
Reenje (a) nema vremensko ogranienje korienja i obino se koristi kod veih
instalisanih snaga, dok reenje (b) ima vremensko ogranienje, koje zavisi od kapaciteta
baterije akumulatora.
Neprekidno napajanje pomou akumulatorskih baterija se obino predvia posebno
za pojedine funkcionalne delove u objektu, ili ak pojedine prijemnike. Koje e se reenje
prihvatiti, zavisi od projektantske procene.
Valja na ovom mestu napomenuti da neki objekti bolniko-klinikog tipa imaju i
sopstvenu elektranu, snage koja je dovoljna za snabdevanje itavog objekta. To su obino

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

velike bolnice izvan naseljenih mesta, gde je snabdevanje elektrinom energijom iz javne
mree nepouzdano.
4.1.3. Razvodne elektrine instalacije
U objektima ovakve namene razvod elektrine energije od transformatorske stanice
(TS) do razvodnih mesta (RM) vri se razvodnim vodovima u vidu inskog razvoda ili
kablovske veze. Ovi vodovi se polau kroz vertikalne "ahtove" i kanale ostavljene u duploj
tavanici hodnika, odnosno kroz prostore predviene za "tehniki razvod". Pored vertikalnih
"ahtova" nalaze se zasebne prostorije u kojima su smetena RM, ne samo za elektrine,
nego i za druge instalacije.
Funkcionalno, ovaj razvod moe da se izvodi na dva naina. Jedan je da se RM-a
spoje paralelno na jedan razvodni vod, kako je to na slici 4.1-4 (a) pokazano, a drugi je, da
se do RM-a poloe zasebni vodovi, kako je to na slici 4.1-4 (b) pokazano. Koji e se od ova
dva naina koristiti zavisie od graevinskog reenja objekta i projektantskog opredeljenja.
Kablovi, koji se polau kroz kanale, oslonjaju se na posebno izraene metalne
nosae, "kablovske regale", za koje se vezuju tako, da se obezbedi propisno rastojanje, kako
zbog hlaenja kablova, tako i zbog smanjenja magnetnih uticaja na kablove instalacija "slabe
struje".

0.4 KV (TS)
RM1
RM1

RM1

y
y
RM2

RM2

RM2

[INSKI RAZVOD

PE

(a)

(b)

Slika 4.1-4 Jednopolne eme nekoliko naina razvoda elektrine energije kroz objekat
Od ovih razvodnih mesta polau se vodovi do razvodnih mesta nieg hijerarhijskog
nivoa, ili za strujna kola. U prostorijama se ovi vodovi, ili strujna kola, vode kroz kanale
izraene u zidovima, ili podu. Koristi se i "parapetni razvod", koji se polae na zidove, ili

Specijalne elektrine instalacije

druge graevinske elemente. U sastavu "parapetnog razvoda" se nalaze i utikake kutije i

prekidaki elementi. Konstruktivno gledano to je sistem kanala izraen od metala, obloen
sa spoljne strane nekim dekorativnim slojem. On se proizvodi fabriki kao element za izradu
elektrinih instalacija. Jedno takvo reenje je prikazano na slici 4.1-5.

Slika 4.1-5 Izgled nekih elemenata za izradu parapetnog razvoda

Strujna kola se u ovim instalacijama izrauju tako da se, za struje vee od 16 A,
zavravaju vrstom prikljunicom, a za manje, utikakom kutijom.
Utikake kutije, koje se koriste u ovakvim objektima, razlikuju se po boji i obliku, jer
mogu pripadati strujnim kolima razliitih izvora napajanja i naina zatite od elektrinog
udara. Drugim reima, javljae se utikake kutije koje se napajaju elektrinom energijom iz
mree, one koje se napajaju iz rezervnog izvora i one koje su vezane na neprekidno
napajanje. Pored toga, javljae se i one koje se napajaju preko izolacionih transformatora, ili
transformatora za male napone.
Ako na prijemniku ne postoji prekida za njegovo stavljanje pod napon, onda se
koriste utikake kutije sa prekidaem. esto se u sklopu utikaa javlja i zatitna
komponenta, kao to su topljivi, ili automatski osigurai, ili zatitni prekidai diferencijalne
struje. Sve te mogunosti su grafiki prikazane na slici 4.1-6 .
Kada se strujno kolo zavrava vrstim prikljukom, mogu se javiti dve kombinacije.
Prva je, da se u sastavu prijemnika, odnosno njegovih internih razvodnih instalacija, nalaze
sve prekidake i zatitne komponente. Tada se prijemnik jednostavno prikljuuje. Druga je,
da se sve te komponente moraju ugraditi u neki razvodni ormari, ili tablu.

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

TN-S SISTEM
1, N

1, N

PE

PE

3, N
PE

3
MED. IT SISTEM
L1,L2

PE

L1,L2

3, N
PE

MED. MALI NAPON

L1,L2

PE

Slika 4.1-6 Jednopolne eme nekoliko naina formiranja strujnih kola, koja se zavravaju
utinicom

4.1.4. Mere zatite od elektrinog udara (zatita od "makro i mikro oka")

Nezavisno od vrste izvora iz koga se strujno kolo snabdeva elektrinom energijom,
ili naina prikljuka prijemnika na to kolo, u ovakvim objektima se preduzimaju posebne
mere zatite od elektrinog udara, jer je u njima ovek predmet tehnoloke obrade u pravom
smislu te rei.
Elektrini udar se moe javiti kao "makro ok", kada ovek doe u dodir sa
previsokim (direktnim ili indirektnim) naponom i kada struja protie kroz sve delove
njegovog tela, ili kao "mikro ok", kada struja, i ako male jaine, i u normalnim uslovima
rada, protie samo kroz srce. Taj sluaj se, na primer, moe javiti za vreme kateterizacije
srca. Struje, koje mogu da izazovu "mikro ok", su jaine nekoliko desetina mikroampera.

Specijalne elektrine instalacije

10

One se javljaju u normalnim uslovima rada, kao posledica zatvaranja strujnih kola preko
prirodnih

kapacitivnih

impedansi

prema

"izloenim

elektroprovodnim

delovima"

elektromedicinskih ureaja, kako je pokazano na slici 4.1-7 .

TN-S (SISTEM)

PE N S

Slika 4.1-7 Prikaz kateterizacije srca sa naznakom elektrinih kola kroz koja protiu struje
koje bi mogle biti uzrok "mikro oka"
Na slici je prikazan sluaj kateterizacije srca, pri kojoj se pored rendgenskog ureaja
za praenje procesa, koji ne dolazi u dodir sa telom pacijenta, koristi klasini ureaj za
praenje rada srca, koji se naziva EKG ureaj i ureaj sa sondom za obeleavanje i praenje
pritiska u srcu. EKG ureaj i ureaj sa sondom za obeleavanje i praenje pritiska u srcu
dolaze u dodir sa telom pacijenta. EKG ureaj se vezuje za ekstremitete, a sonda se uvlai
kroz krvni sud do srca.
Mikro ok je strujni udar kada struja male jaine protie direktno kroz srce i izaziva
njegovu fibrilaciju, pa moe da bude i uzrok smrti. Razliita su miljenja koja je kritina
jaina struje koja moe da izazove smrt. IEC propisi su definisali da je maksimalna jaina
trajne struje koja se javlja u normalnoj eksploataciji 10 A.

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

11

Sluaj proticanja struje kroz samo srce moe da nastupi kada se izmeu "izloenog
elektroprovodnog dela" nekog medicinskog ureaja, koji ulazi u krvni sud, na primer sonde
za vreme kateterizacije i "izloenog ili stranog elektroprovodnog dela", sa kojim pacijentovo
telo dolazi u dodir, javi potencijalna razlika. Spoj sa "izloenim ili stranim elektroprovodnim
delom" moe da nastane namerno ili sluajno; primera radi, namerni spoj sa jednom
elektroda EKG-a (izloeni elektroprovodni deo) ili sluajni spoj sa metalnim krevetom.
Poto je jaina takve struje ograniena IEC propisima na 10 A, potencijalna razlika
je ograniena na 10 mV, jer je prosena vrednost impedanse izmeu krvnog suda/srca i
spoljne povrine pacijentovog tela, oko 1000 .
IEC propisi preporuuju da svi elektromedicinski ureaji, sa kojima pacijent dolazi u
dodir, budu klase II ili III. U tretmanu srca nije mogue koristiti ureaje klase II jer se, iz
medicinsko tehnolokih razloga, pojedini delovi ne mogu dopunski elektriki izolovati kao,
na primer, metalna sonda za kateterizaciju. Zbog toga se za te namene koriste
elektromedicinski ureaji klase III, to znai ureaji za male medicinske napone. U sluaju
kateterizacije srca transformator (eventualno i ispravlja) se nalaze u okviru samog ureaja).
Potencijalna razlika izmeu "izloenih elektroprovodnog dela" (sonda u srcu) i
"izloenog" i "stranog" elektroprovodnog dela, sa kojim pacijent dolazi u dodir, moe da
nastupi kada doe do takvog kvara na elektromedicinskom ureaju, koji ne izaziva delovanje
zatite, ili bar ne u kraem vremenu. Osim toga, opasna vrednost struje kroz srce moe da se
pojavi kada se prekine zatitni provodnik ureaja sa sondom, zbog ega struje odvoda sa
elemenata unutar ureaja protiu kroz pacijentovo srce. Trea opasna situacija je pojava
potencijalne

razlike

usled

elektromagnetske

indukcije

pod

uticajem

stranih

elektromagnetskih polja. U daljem tekstu e se razmotriti prve dve opasne situacije, dok
reavanje tree potpada pod problem zatite od elektromagnetskih smetnji.
Pojava potencijalske razlike tokom kvara dueg trajanja:
Radi se o kvaru tipa spoja nultog provodnika sa kuitem ureaja, to nije klasian
kvar koji dovodi do reagovanja prekostrujne zatite.
Ako bi se ureaj sa sondom prikljuio na TN-S sistem, masa ureaja bi bila vezana
na zatitni vod, koji je na jednom mestu u objektu spojen sa nultim vodom i zemljom.
Ako bi kod takvih ureaja dolo do prekida nultog provodnika i do galvanskog
povezivanja jednog kraja primara transformatora sa masom, struja bi se zatvarala kroz
zatitni provodnik, uredaj bi i dalje radio, a zatita ne bi delovala. U takvom sluaju bi masa
tog ureaja, odnosno izloeni elektroprovodni deo (sonda u srca), bio na veem potencijalu u
odnosu na druge "izloene i strane elektroprovodne delove", za pad napona u zatitnom vodu

Specijalne elektrine instalacije

12

do sabirnice PE. Neka je zatitni vod izraen provodnikom preseka 2.5 mm2 od bakra, neka
je duina do sabirnice l = 5 m i neka je nazivna vrednost topljivog umetka u osigurau tog
strujnog

kola

In = 6 A.

Pad

napona

zatitnom

vodu

bi

bio

5
x 6 A = 0.214 V.
U =
56 2,5
Slian bi sluaj bio da ne doe do prekida nultog voda iz transformatora, nego samo
do oteenja izolacije i spoja ogoljenog provodnika nultog voda sa masom ureaja. Tada bi
dolo do razdeljivanja struje izmeu nultog i zatitnog provodnika i pojavio bi se pad
napona neto manji nego u sluaju prethodno opisanog kvara. Pad napona zavisi od odnosa
otpora kola nultog i zatitnog provodnika do take spajanja. Obzirom da se radi o priblino
istim presecima i duinama, ovaj pad napona bi bio oko dva puta manji nego u prethodnom
sluaju, odnosno on bi iznosio oko 0.107 V.
I u jednom i u drugom sluaju pad napona bi bio vei nego to je to dozvoljeno, iz
ega se moe izvesti zakljuak da kvar na nultom provodniku (njegov spoj sa kuitem)
predstavlja opasan kvar. Konani zakljuak je da TN S ne predstavlja odgovarajui sistem
zatite.
Ovakvi ureaji se moraju prikljuiti na medicinski IT sistem (P5 ili P6).
Ako bi se desio kvar kome je pri TN-S sistemu napajanja odgovarao napon 0.214 V,
ureaj bi prestao da radi (u zatitnom provodniku se praktino ne bi pojavila struja, niti
razlika napona.). Ako bi se desio kvar kome je pri TN-S sistemu napajanja odgovarao napon
0.107 V, ureaj bi nastavio da radi, pri emu se u zatitnom provodniku praktino ne bi
pojavila struja, niti razlika napona. Preciznije reeno, pad napona u zatitnom vodu ne bio
bio nula jer bi se javio pad napona koji stvara kapacitivna odvodna struja. Primera radi, neka
njena jaina bude ak 300 mA; pad napona za posmatrani sluaj bi iznosio 10.7 mV. Takvo
stanje bi trajalo kratko, jer bi rukovaoc ureaj koji ne radi odmah iskljuio; takoe, navedena
vrednost od 300 mA je mnogo manja od stvarne, obzirom da se radi o transformatoru manje
snage od svega nekoliko kVA.
Pojava struje kroz srce pri prekidu zatitnog provodnika ureaja sa sondom
Struje odvoda, koje se javljaju u takvim ureajima u normalnoj eksploataciji, a koje
su propisima ograniene na nekoliko desetina A, sprovode se do zatitne sabirnice PE,
posredstvom zatitnog provodnika, koji je vezan na "izloeni elektroprovodni deo" ureaja.
Pad napona u tom provodniku, koji stvara takva struja, je savim mali. Na primer, ako bi ta
struja bila jaine i 100 A, za napred posmatrani sluaj taj pad napona bi bio 7.13 V i on je

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

13

manji od dozvoljenog. Meutim, problem nastaje kada doe do prekida veze izmeu
"izloenog elektroprovodnog dela" ureaja i zatitne sabirnice, zbog kvara, ili nestrunog
rukovanja. Tada e se struja odvoda takvog ureaja provoditi preko pacijenta, odnosno kroz
njegovo srce, do odgovarajue sabirnice, PE, ili PA, ili do obe, zavisno od broja spojeva
pacijentovog tela sa "izloenim i stranim elektroprovodnim delovima", u njegovoj okolini.
Da bi se spreio takav sluaj, sa procesom kateterizacije mora da rukuje obueno lice, a pre
poetka rada sistem mora biti proveren.

Opta mera zatite od strujnog udara u objektima ove namene je "nulovanje".

Koristiti se petoprovodniki sistem, ili TN-S sistem, koji je mogu u ovakvim objektima, jer
oni po pravilu imaju svoju pogonsku TS.
Ako bi se kojim sluajem radilo o nekom manjem objektu, koji se prikljuuje na
distributivnu TS, ili na samu mreu, petoprovodniki sistem bi se formirao kod PM-a, ili
MRM-a. Ta taka se spoja sa zajednikim uzemljenjem.
Pored ove opte mere zatite od strujnog udara, u prostorijama gde se nad
pacijentima primenjuju razni dijagnostiki i terapeutski postupci uz pomo elektrine
opreme, sa kojom pacijent neposredno dolazi u dodir, moraju se koristiti i druge dopunske
mere zatite. To su :
-

primena medicinske elektrine opreme sa dopunskim elektrinim izolovanjem,

odnosno opreme "II klase" izolacije;

primena zatitnog prekidaa diferencijalne struje;

primena izolacionog transformatora odnosno galvanskog odvajanja;

primena medicinski malih napona 12 i 24 V za naizmeninu struju, odnosno 12, 24 i

48 V za jednosmernu struju, odnosno primena elektrine opreme "III klase "; i

primena dopunskog izjednaavanja potencijala.

Koja e od ovih mera biti primenjena zavisi od namene prostorije, odnosno od vrste

dijagnostikog ili terapeutskog postupka, koji se u toj prostorije primenjuje nad pacijentom.
Primenu ovih mera reguliu nacionalni propisi iz te oblasti (*****).
Mere zatite od strujnog udara su razvrstane u osam kategorija, obeleenih sa P0-P7,
a grafiki su objanjene na slici 4.1-8.
Mere zatite oznaene sa P0 primenjuju se u onim delovima objekta, odnosno u
onim prostorijama, gde nema posebnog tretmana nad pacijentima, kao to su: prostorije za

Specijalne elektrine instalacije

14

administraciju, ekaonice, perionica, itd. To je standardni petoprovodniki sistem zatite

nulovanjem, ili TN-S sistem, sa trajno dozvoljenim naponom dodira U < 50 V, za
naizmenini napon i uestanost 50 Hz.
Mera zatite oznaene sa P1, primenjuje se u delovima objekta, odnosno u
prostorijama gde se vri opti medicinski tretman pacijenata. To je dopunjena mera zatite
oznaene sa P0, koja se zove "medicinski sistem nulovanja". U njemu je trajno dozvoljen
napon dodira snien na vrednost od 25V za naizmenini napon uestanosti 50 HZ i 60 V za
jednosmerni. Pored snienja ovog napona uvedene su i neke dopunske mere:
-

za itav objekat mora postojati zajednika (glavna sabirnica) za izjednaavanje

potencijala svih "stranih elektroprovodnih delova" u objektu. Na ovu sabirnicu moraju
biti povezana sva uzemljenja u objektu, zatitne sabirnice u TS, ili mesto gde poinje
petoprovodniki sistem;

presek provodnika za povezivanje "stranih elektroprovodnih delova" na tu sabirnicu ne

sme biti manji od 6 mm2, niti vei od 25 mm2, za bakarne provodnike, a zavisi od
veliine preseka zatitnog PE provodnika u tim instalacijama;

"izloeni elektroprovodni delovi" u prostorijama za "medicinsku namenu" moraju biti

povezani

sa

odgovarajuom

zatitnom

sabirnicom,

izolovanim

elektrinim

provodnikom, preseka koji zavisi od preseka faznog provodnika i koji je obeleen uto
zelenom bojom;
-

jedna, ili vie soba sa takvom namenom, treba da imaju zasebnu zatitnu sabirnicu u
RM;

vrednost impedanse zatitnog voda, od zatitne sabirnice do zatitnog kontakta utinice,

ne sme biti vea od 0.2 , za strujna kola osigurana zatitnom komponentom ija je
nazivna vrednost jaine struje do 16 A, ili Z =

25V
, za strujna kola osigurana
6I

zatitnom komponentom ija je nazivna vrednost jaine preko 16 A.

Mera zatite oznaene sa P2 je dopunjena mera zatite oznaene sa P1. Ona se
sastoji u uvoenju sabirnice za izjednaavanje potencijala "stranih elektroprovodnih delova"
u svakoj prostoriji, koja se po IEC propisima oznaava oznakom PA. Ova sabirnica treba da
se postavi u blizini zatitne, sa kojom treba da se spoji bakarnim provodnikom, preseka
jednakog ili veeg od 16 mm2 , a u zavisnosti od preseka zatitnog provodnika.
Poto osnovna mera zatite, oznaena sa P1, predvia razdvajanje zatitnih sabirnica
po prostorijama, ili grupi prostorija, to isto vai i za sabirnicu za izjednaavanje potencijala.

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

15

Vrednost impedanse elektroprovodne veze izmeu sabirnice za izjednaavabnje

potencijala i "stranih elektroprvodnih delova", koja se mora izvesti izolovanim elektrinim
provodnikom preseka ne manjim od 4 mm2 za bakar, ne sme biti vea od 0.1 .
Prostorije u kojima se koriste mere zatite oznaene sa P1 i P2 nazivaju se jo i
"prostorije za medicinsku namenu".
Mera zatite oznaena sa P3 se koristi u "prostorijama za medicinsku namenu", gde
su predmet tretmana srce i krvni sudovi. Ona slui za zatitu od "mikro oka". Ona je
dopunjena mera zatite oznaene sa P2. Dopuna je u sledeem.
Polazei od ograniene vrednosti jaine struje koja sme trajno da protie kroz srce, a
koja iznosi 10 A, i prosene vrednosti impedanse oveijeg tela, koja iznosi 1000 ,
najvea potencijalna razlika izmeu delova oveijeg tela pri takvom tretmanu sme da iznosi
najvie 10 mV. To znai, da je 10 mV granina vrednost razlike potencijala izmeu bilo
kojih elektroprovodnih delova u prostoriji, pri normalnim uslovima rada.
Ovo ogranienje se obezbeuje: poveanjem preseka zatitnog provodnika izmeu
tih elektroprovodnih delova i odgovarajuih sabirnica, ili razmetanjem tih delova po
prostoru, da ih pacijent ne moe istovremeno dodirnuti, ili elektrinim izolovanjem "stranih
elektroprovodnih delova" u prostoriji, od onih izvan nje od potencijala zemlje, odnosno
nulte take transformatora("izolovani prostor").
Mera zatite, oznaena sa P4 je dopunjena mera P2. Za svaku sobu, ili grupu soba,
postavlja se zatitni prekida diferencijalne struje, za struju greke od 30 mA, za prekidae
jaine struje do 63 A, i 300 mA za one vee. Ovom merom se ne moraju obuhvatiti i strujna
kola prijemnika koji ne uestvuju u medicinskom tretmanu, a ne smeju ona kod kojih se
primenjuje IT sistem zatite.
Mere zatite, oznaene sa P5 i P6 su "medicinski IT sistemi". Oni se koriste, na
primer, u operacionim salama i slinim prostorijama. Izmeu sebe se razlikuju u sledeem.
Mera zatite, oznaena sa P5, predvia da se jedan posebno konstruisan izolacioni
transformator, ija veliina sekundarnog napona nije ograniena, koristi za jednu, ili grupu
prostorija; mera zatite, oznaena sa P6, predvia da se takav transformator, ija je veliina
sekundarnog napona ograniena na 250 V, bez obzira na faznost, koristi samo za jedan
prijemnik.
U oba sluaja, provodnici koji ine sekundarna kola ovih transformatora, moraju biti
odvojeni od provodnika drugih strujnih kola, kod kojih takva mera nije primenjena. Pored

Specijalne elektrine instalacije

16

toga, u svakom polu se mora nalaziti zatitna komponenta od prekomerne struje, a itav
sistem se mora kontrolisati pomou kontrolnika izolacije, ija se neispravnost signalizira
zvuno, ili svetlosno.
Mera zatite, oznaena sa P7, zahteva primenu medicinskih bezbednih malih
napona, vrednosti za naizmeninu struju 25V, a za jednosmernu 60V. Stepen elektrine
izolovanosti takvih izvora mora odgovarati stepenu izolovanosti transformatora koji se
koriste u sistemu zatite P5 i P6.
Elektrini provodnici u sekundarnom kolu, sistema P5, P6 i P7, moraju biti odvojeni
od provodnika drugih strujnih kola i sa njima se ne smeju povezivati. "Izloeni elektro
provodni delovi" prijemnika koji su prikljueni na kola u sistemu P7 ne treba da se povezuju
sa zatitnim provodnikom. Zbog toga utikake kutije predviene za takve prijemnike nemaju
kontakt za zatitni vod i moraju na nekakav nain biti oznaene, oblikom, ili bojom.
Za ovih osam mera zatite data je i grafika interpretacija na slici 4.1-8, u vidu
jednopolnih elektrinih ema.

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

17

RM

TN-S

0.2
Ud < 25V,
50Hz

Ud < 50V,
50Hz

gromobran

gas, klima

R,S,T
N
PE

L1L2L3

PR

za svaku
sobu ili
grupu
vodovod,
soba
kanalizacija,
N
PE1

R,S,T
N
PE

PE2

P1

P0

glavna {ina za EC
izjedna~avanje
potencijala

P2
P3

PE

PE
Cu

PE2
PA2
0.2
0.1

PE1
PA1
za svaku
sobu ili
grupu soba

16mm2

PE i
PA i

0.2

PE

<10 mV

strani el.
izlo`eni el.
prov. delovi
prov. delovi
u sobi
u sobi

u
normalnom
pogonu

i<10 A
1000

P4
primenjuje
se sa P1 ili
P2
Ig<300 mA, In<63A

R,S,T
N
PE

P5

R,S,T
N
PE
MED. IT
SISTEM

Ig<300 mA, In>63A

svaka soba
RM ili grupa
soba

kontrola
izolacije u L1 L2

L1
L2
P6
R,S,T
N
PE

MED. IT
SISTEM

P7
R,S,T
N
PE

U'

U''

PR1

PR2

MED. IT
SISTEM

U'' 250V
kontrola
izolacije
L1
L2

U'' 250V ~

60V=

nije
dozvoljeno
kori{}enje
PE

Slika 4.1-8 Grafiki prikaz mera zatite od strujnog udara, oznaenih sa PO - P7

Specijalne elektrine instalacije

18

U TABLICI 4.1-III dat je prikaz preporuka i obaveza za primenu ovih mera zatite,
po prostorijama u jednom objektu za ovakvu namenu.
Tablica 4.1-III
NAMENA
PROSTORIJE
1. za masau
2.predoperativno pranje
3.opte bolnike prostor.
4. poroaj
5. EKG, EEG, EMG
6. endoskopija
7. ispitivanja
8. laboratorije
9. operat. sterilizacija
10. uroloke interv.
11. radioloka dijagn.
12. hidroterapija
13. fizikalna terapija
14. anestezija
15. operaciona sala
16. operativna priprema
17. sala za gips
18. postoper. oporavak
19.operac. sala bez pac.
20. kateterizacija src.
21. intenzivna nega
22. intenzivno ispit.
23. monitorizacija
24. angiografska isp
25. hemodijaliza

ZATITNE MERE OD:

NESTANKA P
MIKRO I MAKRO OKA
NAPONA Ex EMs
P0/P1 P2 P3 P4 P5 P6 P7 RN BN1 BN2 A
I
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M
M

0
x
0
x
x
x
0
x
0
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x

x
x
x
x
x
x
0
0
0
0

x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x1
x1
x1
x1
x1
x1
x1
x1
x1
x1
x1
x1

0
0
0
0

0
0
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x

0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0

x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x

0
0
0
0

x
x
x
x
x
x
x
x
0
x
0

x
x
x
x
x
x
x
x
0
x
0

Objanjenja: M-obavezna mera, x-preporuena mera, x1-kao x samo za posebnu

opremu, 0-dodatna mera

0
x
x
x
x
x

0
x
x
0
x
x
x
x
0
x
0

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

19

Obzirom na obezbeenje zatite od strujnog udara, elektromedicinski ureaji se dele

u tri kategorije, kako bi se usaglasili sa napred opisanim merama zatite.
U drugu (II) kategoriju svrstavaju se oni prijemnici kod kojih je mera zatite od
strujnog udara sprovedena dodatnim elektrinim izolovanjem, na koje se zbog toga ne
primenjuje nikakva druga mera, sem ukoliko to proizvoa izriito zahteva.
U treu (III) kategoriju svrstavaju se oni ureaji iji je radni napon neki od
medicinskih bezbednih malih napona. Takvi ureaji u svom sastavu ne smeju imati strujna
kola druge vrednosti napona.
Obzirom na ovakvu podelu elektromedicinskih ureaja, valja na ovom mestu
napomenuti, da se samo ureaji II i III kategorije smeju koristiti za neposredan dodir sa
telom pacijenta. Ako su to ureaji koji se koriste za neki tretman na srcu i krvnim sudovima,
oni moraju imati zatitu protiv "mikro oka".
4.1.5 Mere zatite od elektromagnetskih smetnji
U prostorijama gde se primenjuje neki dijagnostiki, ili terapeutski postupak, gde se
vre i neka elektrina merenja neelektrinih veliina, kao to je, na primer, praenje rada
srca

pomou

ECG

ureaja,

moe

doi

do

poremeaja

pod

uticajem

stranih

elektromagnetskih polja. Ovakva polja oko sebe stvaraju neke elektrine komponente i neki
prijemnici. Oni se ak i ne moraju nalaziti u prostorijama gde se ta merenja vre.
Te komponente i prijemnici su:
-

elektrini transformatori, motori i prigunice, ukljuujui ak i one male u

upaljaima fluoroscentnih izvora svetla, i

elektrini provodnici, kroz koje protiu struje veih jaina, posebno oni koji
svojom konstrukcijom nemaju reenu magnetsku simetriju, kao to su jednoilni
kablovi, ili "inski razvod ".

Jaina elektromagnetskog polja, koje se stvara oko ovih izvora, opada sa

rastojanjem, pa se zbog toga i jedna od mera zatite zasniva na odravanju nekih minimalnih
rastojanja od takvih izvora. Ona su data u TABLICI 4.1-IV.

Specijalne elektrine instalacije

20
Tablica 4.1-IV

NAZIV IZVORA

MIN. RASTOJANJE

ZRAENJA

(m)

upravljaki ureaji

0,75

svetlosni izvori
transformatori,

6,00

motori, prigunice
elektrini provodnici
(10-70) mm2
2

3,00

(95-185) mm

6,00

> 185 mm2

9,00

Od tetnih uticaja takvih elektromagnetskih polja, zatita se moe vriti i na drugi

nain, na primer primenom "elektromagnetskih titova" ili "elektromagnetskih ekrana", koji
obezbeuju zatitne efekte Faradejevog kaveza. Ti se efekti mogu obezbediti oblaganjem
ovakvim titovima samog izvora zraenja, ili mernog ureaja. Tako, na primer, elektrini
provodnici koji bi mogli biti izvor zraenja, mogu se poloiti u metalne cevi, ili se mogu
koristiti oni sa metalnim omotaem. U oba sluaja tako stvoren ekran se mora spojiti sa PA
inom. Isto tako se i provodnici samih mernih pretvaraa mogu ekranizovati. To se postie
postavljanjem metalnog savitljivog opleta oko njih. Takvi provodnici se nazivaju i
"irmovani provodnici". Taj oplet-ekran se na oba kraja mora spojiti na "izloene
elektroprovodne delove" mernog ureaja.
Zatita postavljanjem "elektromagnetskog tita" se moe izvesti tako to se itava
prostorija, u kojoj nema takvih izvora, obuhvati jednom elektro provodnom mreom, sa
okcima ne veim od 100 x 100 mm. Ona se postavlja u konstruktivne delove zidova, poda i
tavanice. Ova mrea u elektro provodnom pogledu mora biti homogena, to se obezbeuje
zavarivanjem spojeva. Prenik provodnika za izradu ove mree ne sme biti manja od
0.8 mm. Ta mrea se mora spojiti na vie mesta sa inom za izjednaavanje potencijala,
odnosno inom PA .
Ako se naspram prozora i vrata ne nalaze izvori ovakvih polja, oni ne moraju biti
obuhvaeni ovakvim titom.
Dozvoljena vrednost magnetne indukcije u takvim rastojanjima je (2-4) 10-7 T.

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

21

4.1.6. Mere zatite od eksplozije i poara

U nekim delovima ovakvih objekata moraju se primenjivati mera zatite od eksplozije, jer se
u nekim procesima leenja mogu javiti eksplozivne smee. One nastaju meanjem para
sredstava za dezinfekciju i ienje koe sa vazduhom, kiseonikom ili oksidom azota, koji se
upotrebljava u anesteziji. U propisima je tano definisano koja su to sredstva.
Prostorije, u kojima se mogu javiti eksplozivne smee su, na primer: operaciona sala
i prostorija za operativnu pripremu. U njima se u skladu sa propisima mora primenjivati
medicinska oprema posebne konstrukcije, koja se oznaava sa AP-G i AP-M. Pored toga, u
takvim prostorijama se mora postaviti zatita od statikog elektriciteta, koji moe da bude
uzrok eksplozije.
Pored mera zatite, koja se ogleda u korienju posebne vrste ureaja i zatite od
statikog elektriciteta, koristi se i mera intezivnog provetravanja, bez recirkulacije, ime se
sniava zona opasnosti. Inae u ovim prostorima su definisane dve zone opasnosti, zona G i
zona M.
Zona G obuhvata neposrednu okolinu sistema za transport tehnikih gasova do
rastojanja od 5 cm, ukljuujui i sam sistem, polazei od pretpostavke da sistem zbog loeg
zaptivanja moe da isputa gasove.
Zona M obuhvata iru okolinu zone G i ona se prostire na prostor od 5 do 25 cm. U
obe zone opasnost postoji samo dok traje tehnoloki proces, na primer operacija.
Na slici 4.1-9 je kao primer data skica jedne operacione sale, sa naznakom zona
opasnosti od eksplozije.

22

Specijalne elektrine instalacije

Slika 4.1-9 Skica operacione sale, sa naznakom zona opasnosti od eksplozije, gde su: (1)
ulaz vazduha, (2) izlaz vazduha, (3) operacioni sto i (4) ureaj za anesteziju
U objektima ovakvog tipa primenjuju se i mere zatite od poara. Meutim, posebne
mere se moraju primenjivati u prostorima gde se javljaju sistemi za transport tehnikih
gasova, o kojima je ve bilo rei kod mera zatite od eksplozija. Te mere su sledee:
-

izlaz tehnikih gasova mora biti najmanje 20 cm iznad, ili iza, elektrinih komponenti i
elektromedicinskih ureaja, koji u normalnom radu i u sluaju kvara stvaraju varnicu, i

kod paralelnog voenja cevi sa tehnikim gasovima i elektrinih provodnika, ovi

moraju imati pojaanu elektrinu izolaciju, ukoliko je snaga kratkog spoja na tim
mestima vea od 10 VA. Pored toga, izmeu cevi i provodnika mora biti najmanje
rastojanje od 10 cm, a prostor gde oba sistema prolaze, mora biti dobro provetravan.
Ukoliko sve to nije mogue, ova dva sistema se moraju prostorno razdvojiti.

4.1.7. Instalacije telefona, interfona i bolnikog "paging" sistema

Objekti ovakvog tipa snabdeveni su automatskim telefonskim centralama opte
namene, kao i svaki drugi objekat. Pored ove uvodi se i odreen broj direktnih prikljuaka
na gradsku mreu. Iskustveni podaci pokazuju da se u objektima ovakvog tipa javlja broj

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

23

lokalnih prikljuaka, jednak broju leaja, a da je broj gradskih prikljuaka jednak 10 % od

broja ovih lokalnih prikljuaka.
Obzirom da objekti ovakvog tipa uglavnom imaju svoj sistem neprekidnog
napajanja, jedan od njegovih korisnika je i telefonska centrala, tako da se neprekidno
napajanje mora nalaziti i u njenom sastavu.
U objektima ovakvog tipa uvek postoji i interfonski komunikacioni sistem. On se
uglavnom koristi za lokalne komunikacije, zbog ega se lokalni telefonski prikljuci
preteno koriste za eksterne. Automatska telefonska centrala u ovakvim objektima ima i
neke posebnosti, kao to su: prioritetni, grupni i naknadni poziv, sluba odsutnog uesnika,
ogranienje izlaza u meugradski saobraaj, itd.
U okviru takve centrale se predvia i odreen broj TELEX i TELEFAX prikljuaka.
Ve je napred spomenuto da se u ovakvim objektima uvek javlja i interfonski
komunikacioni sistem. On radi u standardnoj DUPLEX vezi, to znai, da omoguava
istovremeni govor i sluanje izmeu dva broja. I kod njega se javljaju neke osobenosti, kao i
u telefonskom sistemu. To su: prioritetni i grupni poziv, ekanje zauzetog broja, daljinski
diktat, itd.
U veini savremenih objekata ovakvog tipa u sastavu telefonskog, ili interfonskog
sistema, javlja se bolniki "paging" sistem, koji ima dejstvo samo u okviru tog objekta. On je
namenjen da se vanim osobama za tehnologiju rada bolnice, moe dostaviti poruka i onda,
kada se ne nalazi pored svog telefonskog, ili interfonskog broja. Takvih sistema ima
razliitih. Najjednostavniji je sistem gde se na "pageru", koji nosi ta osoba, javi samo
pozivni signal i osoba se tada javlja na odreeni telefonski, ili interfonski broj, na kome mu
se saoptava poruka. U sloenijem sistemu poruka se ispisuje na displeju.
Kada osoba koja poseduje "pager" napusti objekt, "pager" se odlae u specijalan
regal na izlazu. Tu mu se interni hemijski izvor elektrine energije puni, a pri pozivu daje
signal zauzea, to pokazuje da traena osoba vie nije u objektu. Ovakav sistem se moe
proiriti i izvan objekta, tako da vana osoba moe biti pozvana i kada se nalazi u okviru
teritorije nekog grada.

Specijalne elektrine instalacije

24

DIPOL ANTENA NA
KROVU LIFT KU]ICE

15m

PREDAJNIK 5W
POTKROVLJE

TI 44 2x2x0.6mm

KOAKS. KABL
220V, 50Hz

INTERFONSKA CENTRALA

OBJEKTA

TI 44 2x0.6mm

TI 44 25x2x0.6mm

JEDINICA ZA PRILAGO\. NA
INTERFONSKU CENTRALU
PROSTORIJA INTERF. CENTRALE
( 15 VEZA )
TI 44 15x2x0.6mm

220V, 50Hz

KODER
PROSTORIJA INTERF. CENTRALE

TI 44 20x2x0.6mm
( 20 VEZA )

JEDINICA ZA PRILAGO\. NA
TELEF. CENTRALU
TI 44 2x2x0.6mm

PROSTORIJA TEL. CENTRALE

TI 44 25x2x0.6mm

REGAL ZA ODLAGANJE
PRIJEMNIKA

TELEFONSKA CENTRALA
TI 44 2x2x0.6mm

Slika 4.1-10 Blok ema jednog "paginig" sistema u sastavu telefonskih i interfonskih
instalacija
Na slici 4.1-10 je prikazana elektrina blok ema organizacije "paging" sistema, kao
sastavnog dela jedne telefonske i interfonske instalacije, u takvom objektu.
Ovaj sistem se sastoji od jedne emisione radio stanice, male emisione snage i zbog
toga ogranienog dometa, jednog "interfejsa" (kodera), preko koga je povezana na
telefonsku i interfonsku instalaciju. Kada se pozvani broj preko telefona, ili interfona, ne
javlja, kod najjednostavnijih sistema "interfejs" kodira samo pozvani broj, a kod savrenijih i
usmenu poruku, koja se preko emisione radio stanice prenose do "pagera", kome odgovara
pozivni broj. Po prijemu pozivnog signala, osoba koja poseduje "pager", preuzima poruku
direktno sa njega, kod savrenijih sistema, ili se javlja na odreeni broj interfona, ili
telefona, kod jednostavnijih.

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

25

Kada je "paging" sistem proiren i na oblast grada, onda se mora koristiti gradska
telefonska linija i gradski telefonski broj dotine osobe. U takvom sistemu postoji emisiona
radio stanica vee snage i dometa, koja pokriva gradsko podruje.
4.1.8 Elektrine instalacije za radio i televiziju
U ovakvim objektima se javljaju neke posebnosti u instalacijama za ovu namenu.
Naime, postoje mogunosti prenosa tri nezavisna televizijska programa.
Jedan je osnovni javni, drugi je interni, namenjen daljinskom praenju nekih
dogaaja, na primer u nekoj operacionoj sali, a trei je poseban, gde su kamere ugraene u
neki medicinski ureaj, na primer u rendgenski ureaj, ili mikroskop
Da bi ovi TV sistemi mogli funkcionisati, u takvim objektima se mora organizovati i
TV studio, iz koga se upravlja distribucijom programa.
4.1.9. Elektrine instalacije bolnike signalizacije
Ovakva signalizacija je namenjena pre svih pacijentima, da iz bolesnike sobe, kupatila i
drugih prostorija, gde on moe da boravi, pozove medicinsko osoblje koje treba da mu ukae
nekakvu pomo. To je pre svih deurna medicinska sestra, koja se nalazi u svojoj sobi, ili
nekoj drugoj prostoriji, vezanoj za tehnoloki proces leenja u takvom objektu.
U savremenim objektima ovakvog tipa, pozivi pacijenata se sabiraju na jednom
mestu, To je glavni dispeerski centar, gde se nalazi deurna medicinska sestra za itav
objekat. Po primljenom pozivu, ona obavi razgovor sa pacijentom, ustanovi razlog poziva i
donosi odluku: kada i koga treba poslati kod pacijenta. Ako je to medicinska sestra
odeljenja, to je najei sluaj, onda njoj upuuje usmeni nalog da ode kod pacijenta koji je
uputio poziv. Taj nalog se upuuje preko prostorije u kojoj se sestra trenutno nalazi, o emu
u centru postoji evidencija. Naime, sestra je duna, na nain koji e se kasnije opisati, da u
toku svog kretanja uvek ostavlja informaciju gde se nalazi. Ona to ini aktiviranjem jednog
posebnog "tastera", u sastavu ovog sitema, koji se nalazi u svim prostorijama odeljenja.
Funkcionalni delovi takvih instalacija su sledei: u svakoj prostoriji u kojoj se
pacijent moe nai, na nekom pogodnom mestu, na primer pored kreveta u sobi sa
krevetima, ili na zidu u toaletu ugraen je jedan "taster". Pritiskom na njega, formira se
pozivni signal. U njegovom sastavu se nalazi jedna signalna svetiljka crvene boje, koja
palei se daje potvrdu da je takav signal formiran. U hodniku iznad ulaznih vrata prostorije
gde se nalaze takvi pozivni "tasteri", ugraena je dvodelna uto-crvena signalna svetiljka,
koja paljenjem crvenog dela, pokazuje iz koje je prostorije poziv poslat.

Specijalne elektrine instalacije

26

U svim prostorijama u kojima se moe nai medicinska sestra, ugraen je kod vrata
drugi slian "taster", sa namenom da pomou njega sestra potvrdi svoje prisustvo u njoj.
Tada se pali uti deo svetiljke. Kada ue u prostoriju iz koje je upuen poziv, ona aktivira taj
"taster", a kada izae ona ga poniti. Ako ona uputi "urgentan" poziv, ili iz drugih razloga
ona ponovo pritisne pozivni "taster" pacijenta, formira se "urgentan" poziv. Tada se javlja
treptui signal na crvenoj svetiljci "tastera" i ispred vrata. Takav poziv moe da uputi samo
sestra.
U svim prostorijama u kojima postoji "taster" potvrde pristutnosti, iznad ulaznih
vrata, ili na nekom drugom pogodnom mestu, ugraena je i mikrofonsko zvunika
kombinacija, u duplex vezi, iji mikrofon moe da prihvati i govor sa daljine. Preko ove
kombinacije se obavlja razgovor izmeu pacijenta, ili medicinske sestre u sobi i
dispeerskog centra.
U dispeerskom centru se nalazi jedan komandno signalni pult, preko koga se prate
pozivi i vri signalna, ili govorna korespodencija. Na njemu se nalazi i grafiki prikaz
rasporeda prostorija u objektu.
U savremenim objektima ovaj pult je zamenjen raunarskim sistemom, kod koga na
monitorima postoji grafika pretstava rasporeda svih prostorija i signalizacija, a ranije
koriene "tastere" na pultu zamenila je tastatura raunara.
Da bi se izbegla obimna oienja koja bi se morala izvesti pri povezivanju velikog
broja prostorija sa dispeerskim centrom, danas se to reava digitalizovanim signalima, koji
se prenose paralelnim povezivanjem prostorija na zajedniki magistralni vod ("bus line").
Zbog toga svaka soba mora imati svoju teleinformacionu periferiju sa adresom, preko koje
se soba ukljuuje u takav sistem.
Preko ovakvog sistema se formira i govorni komunikacioni sistem.
Na slici 4.1-11 je prikazan deo takvog sistema koji se odnosi na jedno odeljenje.
Tasteri i signalne svetiljke su sa teleinformacionom periferijom povezani signalnim
vodovima, na primer kablovima TI 44 n x 0,8 mm. Magistralni vod obino obezbeuje
isporuilac sistema i njegova struktura je prilagoena koncepciji koju je usvojio
.

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima

27

Slika 4.1-11 Blok ema organizacije bolnike signalizacije bez govorne duplex veze; (1)
telekomunikaciona periferija, (2) magistrala, (3) nadzorni pult (4) prikljunica na
magistralu, (5) konzola iznad kreveta, (6) pritisni pozivni taster, (7) potezni pozivni taster,
(8) jednodelna signalna svetiljka, (9) viedelna signalna svetiljka, (10) pritisni taster potvrde
prisutnosti
Na slici 4.1-12 je prikazana blok ema reenja integralnog komunikaciono
informacionog sistema u jednoj savremenoj bolnici.

28

Specijalne elektrine instalacije

Slika
4.1-12 Blok ema komunikaciono informacionog sistema u jednoj savremenoj bolnici