25 UNIVERZALNIH ZAKONA

Univerzum je savreno ureen i usklaen sa prirodnim i kosmikim zakonima, i regulisan

mnogobrojnim vibracijama kako bi se ouvao savreni red. Ovi zakoni su zapravo zakoni
Univerzuma.
Univerzalni zakoni proizilaze od Stvoritelja i u sinergiji su sa celokupnim postojanjem.
Zakoni Univerzuma su veliki zakoni po kojima Univerzum funkcionise kao sturktura
celokupnog postojanja. Mi svi kao deo te celine ivimo u skladu sa Univerzalnim zakonima,
kojima kada ih razumemo i ispravno primenimo, menjamo na ivot. Po ovim zakonima, mi
sami kreiramo svoju stvarnost, privlaimo dogaaje i Ijude prema sebi. Kada ih shvatimo i
primenimo, moemo da preuzmemo odgovornost za sebe i damo naem ivotu novi zamah,
pravac i smisao. Kako bi ovo razumeli predstavljam 25 Univerzalnih zakona.
1. Zakon Ishodita
Celokupno postojanje je energija, koja se ispoljava u zavisnosti od svoje frekfencije.
Univerzum je prema tome ogromno informaciono energetsko polje, i sledei tu paradigmu
sa sigurnou se moe tvrditi da je Ishodite postojanja Inteligentna Svesnost, to je odlika
Boanskog. Zakon Ishodita potvruje da je Praizvor svega Beskrajna Boanska Svest, koja je
Apsolutna osnova bez Poetka i Kraja, uvek Ista, Neizreciva, Prvobitna i Sveprisutna.
2. Zakon Boanskog ostvarenja
Zakon Boanskog ostvarenja osnovni je zakon postojanja, na osnovu koga je zapoelo
Stvaranje. Stvaranje ili Kreacija predstavlja proces irenja Boanske Svesti, kroz
mnogobrojne oblike u cilju Boanskog ostvarenja. Boanska svest je stvorila Univerzum,
irei vlastitu energiju i njene produzetke u svim smerovima, stvarajui mnogobrojne oblike
postojanja do samosvesnih bia, obdarenih razliitim sposobnostima, u cilju potpunog
Boanskog ostvarenja. Zakon Boanskog ostvarenja ukazuje da sve to postoji i to je
stvoreno, stvoreno je u cilju ostvarenja i ispoljenja Boanske Svesti.
3. Zakon Jednote
Sve to postoji, svaki oblik postojanja, svako bie, dua ili objekat, dio je Univerzuma
stvorenog u procesu Boanskog ostvarenja. Svesnost da je Univerzum zapravo ogromno polje
energije proistekle iz Boanske svesti, ukazuje da nema sutinske razlike izmeu Tvorca i
Stvorenog, ukazuje da je sve Jedno. To je osnova Zakona Jednote, koji nas pribliava
Boanskoj svesti i ukazuje da moemo uvideti Boansku snagu u svemu i u nama samima.
Zakon Jednote je sutina postojanja i ukazuje da su Boanska Svest i Univerzum kao
Boansko ostvarenje Jedno.
4. Zakon Manifestacije
Sve to postoji zapoelo je sa milju i idejama koje su oblikovale procese stvaranja. Mo
manifestacije je vrlo mona sila, neophodna da se ispolje idejni obrasci Boanske Svesti.
Naime, irenjem Boanske Svesti, nastalo je duhovno polje, iz kog izrastaju razliiti oblici
postojanja. Zakon manifestacije pokazuje osnovni princip kreativne moi, princip misli i ideja
koje menjaju svet, te stvaraju nova iskustva kroz svoje ispoljavanje. Principi ovog zakona se
direktno mogu primeniti i na ovekov ivot, jer kad ovek neto vrsto eli i neemu predano
tei, na to stalno misli i ako je dovoljno uporan to i ostvari. Zakon Manifestacije vrlo je
moan zakon, putem kog se ispoljavaju idejni obrasci Boanske Svesti, kroz procese
stvaranja.
5. Zakon Harmonije
Zakon Harmonije je osnovni zakon Univerzuma, jer bez harmonije Univerzum ne bi ni
postojao. Harmonija proizilazi iz Boanske Svesti i nosilac je ravnotee suprotnosti koje su u
savrenom skladu, na emu poiva poredak postojanja. Zakon Harmonije zakonitost je
Univerzuma, koja sve dovodi u sklad i celo postojanje ini savrenim.

6. Zakon Prirodnog reda

Priroda je uravnoteena, mirna i velianstvena celina, u celoj prirodi postoji spokojstvo koje
otkriva savrene zakonitosti. U prirodi ne postoje sluajnosti i sve je kako treba da bude, u
savrenom redu. Prirodni red oplemenjuje usporenu tvar, on je istako pauinu ivota, ija je
svaka niti u skladu sa celokupnom okolinom. Zakon Prirodnog reda uobliava zamrene sile
postojanja u jednu savrenu celinu, koja neguje ivot u svoj njegovoj raznolikosti.
7. Zakon Zajednitva
Kada se vie manifestacija (bia) sa slinom vibracijom okupi oko jednog cilja, tenje ili
sredita, nastaje zajednitvo i nastala zajednika energija se uveava za onoliko puta koliko
nastala grupa ima lanova. Ovu misterioznu pojavu vidimo u krdu ivotinja, jatima ptica i
riba, ali je i prisutna u ljudskom drutvu, to koriste razliite religije, ideologije i grupacije,
poput grupa za leenje i isceljenje, grupa koje meditiraju za mir u svetu itd. Putem zakona
zajednitva ostvaruju se veze izmeu bia slinih vibracionih kretnji. Zakon Zajednitva
nosilac je zajednike ili kolektivne svesti koja je posveena odreenom cilju ili ostvarenju.
8. Zakon Privlanosti
Slino privlai slino, osnovna je univerzalna zakonitost, na kojoj poiva cijelo postojanje.
Naime Univerzum kao jedno prostrano polje energija koje se neprestrano kreu, pokazuje da
sve to postoji odailje odreenu energiju i da se meusobno privlae samo istovjetne i sline
energije. U Univerzumu djeluju razliiti energetski obrasci, ali emo privui samo one
energije koje i sami zraimo, a to ovisi od naih elja, osjeaja i misli. Tako, ako se eli
privui mir i harmoninost u ivotu, prvo bi bilo dobro postati spokojna i harmonina osoba.
Prema tome Zakon privlanosti oblikuje postojanje svake svesti, kojoj je dato da se ispolji na
osnovu njenih tenji. Zakon Privlanosti najsnaniji je zakon Univerzuma koji oblikuje nae i
svako drugo postojanje na osnovu naih tenji, misli, elja i oseaja.
9. Zakon Otpora
Otpor nastaje, kada se neprihvatanje neega nastoji spreiti, pri emu se javlja odbrambeni
stav. Kada se naemo u situaciji u kojoj preovladava strah ili u kojoj se oseamo sputano i
uznemireno, javlja se potreba da se branimo. U takvom stanju ponemo rasipati nau energiju,
to zatvara nae energetsko polje i u potpunosti nas usmeri na otpor. Tako i naa svest postane
preokupirana otporom, pri emu ono emu se opiremo, jo vie privlaimo sebi. Poznavanje
ove zakonitosti nas ui da se oslobodimo straha, da prihvatimo svaku situaciju i tako
odustanemo od branilakog stava, ime nam se otvara put da preokrenemo situaciju u nau
korist. Na nama lei ta odgovornost da promenimo perspektivu situacije i da je protumaimo
kao novu priliku da nauimo neto novo. Zakon Otpora ispoljava se kada se jedan oblik
postojanja opire drugom, pri emu dolazi do njihovog sve jaeg privlaenja.
10. Zakon Odbijanja
Odbijanje predstavlja neprihvatanje i odbacivanje odreenih vrednosti. Kao takvo odbijanje
predstavlja suprotnost ili nalije sile privlanosti. Sva delovanja koja imaju tendenciju
odbijanja, zapravo sve vie privlae ono to odbija, pri emu samo odbijanje postaje jae. Ovo
pokazuje da je reakcija odbijanja, produkt sumnje u odreene vrednosti i osobine. Zakon
Odbijanja, suprotnost je zakona privlaenja, koja se ispoljava kada sumnja prevlada predanost
odreenom cilju ili ostvarenju.
11. Zakon Privlane snage
Privlana snaga je sila to pokree Univerzum, to je mo data svim oblicima postojanja, kako
bi se ostvarili. Zapravo Univerzum je unutar nas, mi smo sainjeni od iste tvari i uz pomo
nas, Univerzum upoznaje sebe. Snaga privlanosti daje neogranienu mo da svako postojanje
privue silu kojom e ostvariti svoju ulogu. Privlana snaga je snaga koja pokree ostvarenje.
Zakon Privlane snage usmerava svaki segment postojanja da privue sile koje e oblikovati
proces njegovog ostvarenja.
12. Zakon Beskrajne Ljubavi

Beskrajna ljubav je stvarna mo i istinska vrednost Univerzuma. Re je o snanoj kreativnoj

energiji koja se Univerzumom iri nesputano i duboko osea u svemu. Kada se misli na
beskrajnu ljubav ne misli se na emocionalno poimanje ljubavi, ve na oseanje ljubavi prema
celokupnom postojanju. Lino oseanje ljubavi, usklauje nas sa beskrajnom ljubavi
Univerzuma koja je neiscrpna i sa kojom nema toga to se ne moe postii. Beskrajna ljubav
znai apsolutno prihvatanje Univerzuma onakvim kakav on i jeste, bez osuda, oekivanja i
pokuaja da ga se promeni. Kada se odlui doivljavati, opaati i promovisati ljubav, poinju
se privlaiti sve blagodeti beskrajne ljubavi kao odsutnost straha, mrnje i oslobaanje punog
ivotnog potencijala. Zakon Beskrajne ljubavi otkriva ljubav, kao vibraciju beskonane istine,
koja se slobodno iri Univerzumom, otkriva najsnaniju kreativnu silu koja pokree
Univerzum.
13. Zakon Istine
Istina je nepostojanje sumnje i savreno poznavanje svake pojave kakva ona jeste po sutini.
Savrena istina je deo nas samih, istina je u nama, istina je oko nas i u svemu prisutna. Istina
je neodvojivi deo naeg bia, deo je prirodnog oseaja nae svesti za pravilnim razumevanjem
zbilje i temelja postojanosti. Istina zapravo predstavlja spoznaju situacije koja potpuno
odgovara stvarnosti.
Zakon Istine neodvojiva je zakonitost nae svesti, na kojoj poiva tenja za potpunim
poznavanjem temelja postojanosti i razumevanjem svake pojavnosti.
14. Zakon Sudbine
Sudbina je sila koja odreuje kljune momente ivota svakog oveka, odnosno svakog
svesnog bia. Ishod tih momenata odreuju naa dela i postupci, misli, motivi, oseaji i elje,
koje kreiraju stvarni tok naeg ivota. Sudbina je uslovljena i naom Karmom, koju kreiraju
naa dela iz predhodnih ivota. U svakom ivotnom iskustvu ima vanu ulogu i Karma, jer
pomou nje mi suodluujemo o onom ta moramo nauiti u svakom ivotnom iskustvu, kako
bi duu oslobodili nesvrsishodnih namera, tenji i vezanosti. Sudbina po svojoj sutini
predstavlja skup ivotnih okolnosti i reakcija na njih, koje ovise od naeg ivotnog delovanja.
Zakon Sudbine je sila koja odrava potrebni red kojem je podvrgnuto svako bie i odreuje
kljune take ivota svakog bia, uslovljena njegovim ivotnim delovanjem.
15. Zakon Slobodne volje
Slobodna volja je najvanija zakonitost svesti u kreaciji. Slobodna volja je zapravo alat
ostvarenja due i njene sudbine, i predstavlja sposobnost izbora stvaranja novih iskustava,
pogleda i stvaranja misli duha, koje pokreu Univerzum. Svaki ovek ima slobodnu volju i
mo da odredi svoje ponaanje, misli i delovanje. Zakon Slobodne Volje ishodite je delujue
snage ostvarenja due i oblikovanja pravca njene sudbine.
16. Zakon Napredovanja Due
Svaka dua dobila je cilj svog postojanja, odnosno zadatak da raste, da se razvija i izgrauje
kroz razliita ivotna iskustva. Svaka svesna dua je odgovorna za svoj ivot i sama je izvor
svojih iskustava. Dua koja je svesna svog duha, sebe doivljava kao uenika ivota i svoje
delovanje usmerava u ostvarenje svoje ivotne misije. Ostvarenje ivotne misije oslobaa
kreativnu energiju, koja stvara obrasce ponaanja, putem kojih se razvija i napreduje svaka
due. Zakon Napredovanja due, daje svakoj dui mo da spozna i ostvari cilj svog postojanja.
17. Zakon Stvaralake vetine
Stvaralaka vetina proizilazi iz misli i namere, koja garantuje uspeh mudrim pristupom da
stvorimo, ono emu teimo. Snaga stvaralake vetine ovisi od nae sposobnosti da
privuemo kreativne energije, koje su uvek dostupne u Univerzumu. Stvaralaka vetina je
vetina koju svi moemo stei, ona poinje sa svakom naom misli i ovisi od naeg fokusa na
njih. Svaki ovek je obavijen misaonom atmosferom, koja proizilazi iz tenji i elja, kojima je
posveena. Posveenost je osnova, koja ideju pretvara u stvarnost. Zakon Stvaralake vetine
proizilazi iz naih misli i ideja, koje postaju mogunost koje tee ostvarenju.

18. Zakon Izobilja

Planeta Zemlja nam je dala dovoljno, kako bi svoj boravak na njoj uinili rajem i to je ono to
smo stekli sa roenjem. ivimo u svetu izobilja, ono pulsira kroz na duh i samo eka da ga
kreativne sile nae svesti otkriju i istkaju, kako bi se ostvarilo. I tada e izobilje Boanskih
blagoslova tei prema svakom biu, prema svakom srcu i svakoj dui. Zaista ivimo u svetu
izobilja i arenolikog bogatstva i nemojmo ga smatrati manjkavim i nedostatnim. Zakon
Izobilja je najslobodnija univerzalna zakonitost koju privlai stvaralaki duh koji e istkati
razliita izobilja, kojima sam tei.
19. Zakon Klatna
Klatna su samostalni energetsko informacioni sistemi, koji vibriraju na energetskom,
mentalnom i emocionalnom nivou, pri emu formiraju razliite modele stvarnosti. Svaka
misao koja ima tendenciju irenja je klatno. Zakon klatna je osnova na kojoj poivaju
drutvene vrednosti, drutvene grupe i ideologije, koje odravaju misli poklonika i
privrenika. Prema tome svako klatno fiksira misli i emocije poklonika, za svoj opstanak
crpei njegovu energiju. I u poznavanju ovog zakona lei klju slobode izbora. Zakon Klatna
je zakonitost koja osigurava svakoj misli sa tendencijom irenja, da opstane i da se dalje
razvija.
20. Zakon Svesnog odvajanja
Svako svesno bie obdareno je moi sa kojom moe izabrati stanje vlastitog duha tj. odabrati
ono to ga ini srenim i zadovoljnim. Svesnim odvajanjem moemo uvideti stvarno stanje i
uoiti sve ono to nas ini zadovoljnim i nezadovoljnim. Ono to nas ini zadovoljnim otvara
nas prema pozitivnim vibracijama i energijama. Ono to nas ini nezadovoljnim, u nama
izaziva otpor i blokira nae energije, dri nas u gru. Meutim ukoliko primenimo zakonitost
svesnog odvajanja, postiemo mudrost da prihvatimo nepromenjive situacije kakvim jesu i
prestanemo im se opirati. Jednostavno upuuje nas da promenimo ono to moemo, bez
gubitka mentalne i fizike energije, ime nas ini slobodnim.
Zakon Svesnog odvajanja omoguava naoj svesti da napravi izbor izmeu vrednosti koje je
nadahnjuju i koje je sputavaju.
21. Zakon Ispravnog delovanja
Ispravno delovanje obuhvata sve one postupke i delovanja bez posledica, to podrazumeva
ispravan stav, da ono to ini drugom, zapravo ini sebi. To je vrlina ivljenja sa kojom
svoje delovanje vrimo, ne nanosei tetu ni sebi, ni drugome. Ispravno delovanje je svako
delovanje, koje umiruje na um i ispunjava nae bie, uvodei ga u stanje blaenstva i oseaj
vieg smisla, inei ga srenim, spokojnim i duhovno ispunjenim. Na suptilnijem nivou,
ispravno delovanje poveava pozitivnu energiju i vibracije, koje nas ine zadovoljnim i
oplemenjuju nau okolinu. Zakon Ispravnog delovanja daje nam mo, da vlastito delovanje
vrimo tako da ne nanosimo tetu sebi i svojoj okolini.
22. Zakon Mudrosti
Mudrost ukljuuje shvatanje istine i dobro prosuivanje u primeni te istine, ona predstavlja
postojanje iste svesti proistekle iz razliitih ivotnih iskustava. Ona predstavlja sklad misli i
delovanja, zasnovan na dobrom znanju i ispravnom delovanju. Mudrost pretvara spoznaju
onoga to je dobro, u dobro delo. Moe se kazati da je mudrost snaga pronicanja u najdublja
znaenja postojanja i ivota uope. Zakon Mudrosti je zakon razvoja iste svesti, na osnovu
iskustava, primene steenih znanja i njihovog razumevanja.
23. Zakon Milosra
Milostivost ili milosre podrzaumeva predanost injenju dobrog, irenju ljubavi i dubokom
oseanju due da pomoi drugom, znai pomoi sebi. Ako dajemo ljubav i milost drugima,
isto dobijamo i zauzvrat. Milosre je beskrajna ljubav na delu. Ono se moe definisati kao
postojanje svesti o tome da je sve Jedno i da injenje dobroinstva, znai menjanje sveta.

Zakon Milosra daje snagu svim svesnim biima da ine dobro, inei ga istodobno za sebe,
za druge i za ceo svet.
24. Zakon Zahvalnosti
Zahvalnost jeste znak potovanja prema onome to imamo, to nas ispunjava i donosi sreu.
Zahvalnost je stav srca, prema vrednostima koje imamo u ivotu i na kojima trebamo biti
zahvalni. Zahvalnost je vrlina samosvesne due, koja zna da je sve to ima i poseduje u
ivotu, dar Univerzuma naoj dui u procesu njenog ostvarenja. Bez zahvalnosti, energija koju
odailjemo, nosi poruku da nemamo dovoljno, a takav stav i ini da nemamo dovoljno.
Zakon Zahvalnosti ui nas da potujemo sve to imamo i posedujemo u ivotu kao dar, dat
naoj dui radi njenog ivotnog ostvarenja.
25. Zakon Prosvetljenja
Prosvetljenje jest postizanje iskustva istog, nepomuenog i potpunog blaenstva. To je stanje
spokoja, potpune duhovne slobode i nevezanosti. A u stanju duhovne slobode dolazi do
osloboenja od ulne stvarnosti i ostvaruju se veze sa Boanskim Izvorom. Ove veze nas
oslobaaju destruktivnih misaonih i emotivnih sila, vraaju nas u nae prirodno stanje
samozadovoljne svesti na putu ostvarenja. Zakon Prosvetljenja je sila data svakoj dui, da
postigne duhovnu slobodu i stanje istog duhovnog mira.