Patologija endokrinog sistema

titasta lezda

Hipotireoidizam
Stanje smanjene saturacije tkiva tireoidnim
hormonima
Endemski/sporadian
Nastaje zbog strukturnih ili funkcionalnih
poremeaja koji dovode do smanjenja ili
prestanka luenja hormona

Strukturne promene
Uroene anomalije titaste lezde tipa
agenezije i hipoplazije
Steene promene sa redukcijom parenhima ili
hirurka intervencija, destrukcija lezde
zraenjem itd.

Funkcionalni poremeaji
Blokiraju ili smanjuju funkciju tireocita
Supratireoidne lezije u hipotalamusu/hipofizi
Blokiraju TRH i TSH (tumori ovih lezda)

Tireoidne lezije: poremeaj sinteze hormona

dejstvom lekova, otrova ili autoimuna reakcija
sa blokadom receptora za TSH
Spoljanji faktori: nedostatak joda vodi/hrani,
konzumiranje strumogenih materija

Klinike manifestacije
hipotireoidizma su:

1. Kretenizam kod
dece
2. Miksedem kod
odraslih
Kongenitalni
hipotireoidizam

Miksedem

Hipertireoidizam i tireotoksikoza
Tireotoksikoza je poveanje metabolizma u
organizmu zbog prekomerne saturacije organa
tireoidnim hormonima
Ima dva oblika
1. Hipertireoza (poveana sinteza hormona kod
Grejvsove bolesti)
2. Obina tireotoksikoza (naglo oslobaanje ve
stovrenog deponovanog hormona u zapaljenjima)

Morbus Graves
Hiperfunkcija praena hipersekrecijom
tireoidnih hormona
Autoimuno oboljenje, ee kod ena
Antitela na TSH receptorestalno stimuliu
tireocite
Ispoljava se pojavom strume

Proptoza i retrakcija
kapaka

Strume titaste lezde

Struma je poveanje
Makroskopski oblici su:
1. Difuzna struma-pravilno uveanje cele , pravilno
uveani folikuli sa spljotenim tireoicitima, kolid
izbrazdan
2. Multinodozna struma-nodusi razliite veliine
3. Solitarni nodus-inkapsulirano polje strume
4. Solitarna cista-izraena dilatacija folikula iji se
lumeni spajaju

Tireoiditisi
Zapaljenja titaste lezde

Mogu biti:
Nespecifini bakterijski
Specifini (tuberkulozni)
Virusni (u sklopu viremije)
Autoimuni Hashimoto

Mogu dovesti
do fibroze
lezde

Nespecifini bakterijski
Specifini (tuberkulozni)
Virusni (u sklopu viremije)
Autoimuni Hashimoto (antitela na TSH
receptore tireocita)
Subakutni granulomatozni De Quervain
Nespecifini limfocitni

Hashimoto thyreoiditis

Tumori titaste lezde

Najei su epitelni tumori

Benigni i maligni
Dovode do uveanja
1-10 cm
Hladni nodusi jer ne vezuju radioaktivni jod
1% maligni
Maligni tumori nastaju od folikularnih i
parafolikularnih elija

Benigni epitelni tumori

Folikularni adenom
Nastaje od folikularnih elija, ima kapsulu
Graen od malih folikula sa malo koloida a oblau
ih pravilne kockaste elije

Oksifilni adenom
Nastaje od folikularnih elija
Graen od oksifilnih elija (izmenjene lako
nepravilne F jako eozinofilne citoplazme)
Ima kapsulu

Folikularni adenom

Maligni tumori

Epitelni-karcinomi
Neepitelni
Meoviti
Sekundarni

Karcinomi

1.Papilarni karcinom
2. Folikularni karcinom
3. Medularni karcinom
4. Anaplastini karcinom

Papilarni karcinom

Najei maligni tumor

Nastaje malignom alteracijom folikularnih elija
ei kod ena
Metastazira limfnim putem u limfne vorove
vrata

Histoloki papilarnost, svetla jedra, peana tela

Folikularni karcinom

Nastaje od folikularnih elija

Raslojava kapsulu
Napada krvne sudove
Graen od folikularnih struktura

Medularni karcinom
Nastaje od parafolikularnih elija
Sporadini 90% i familijarni oblik 10% (MEN
sindromi)

Histoloki: okrugle eozinofilne elije koje lue

kalcitonin; u tumoru moe biti i amiloida

Anaplastini karcinom

Nastaje od folikularnih elija

Brzo raste i metastazira
Komresivni sindrom na vratu
Smrtni ishod u roku od 6 meseci od
postavljanja dijagnoze (guenje, krvarenje)

Anaplastine elije

Paratireoidna lezda

Hiperparatireoidizam
Promene u organizmu usled poveane sekrecije
parathormona
1. Primarni-zbog poremeaja u PT . Sa
hipersekrecijom hormona (adenom,hiperplazija,
karcinom)
2. Sekundarni- kompenzatorna hiperfunkcija PT
zbog hipokalcemije
3. Tercijarni zbog dugotrajnog 2 nastaje adenom
PT
4. Ektopini-maligni tu van PT lue parathormon

Sistemski efekti
hiperparatireoidizma
Kalcijum se mobilie iz kotanog sistema i
poveava mu se koncentracija u serumu
Osteomalacija koja vodi u osteoporozu
Taloenje kalcijuma u bubrezima, pluima,
elucu, krvnim sudovima
Na gingivama epulis

Pankreas

Diabetes mellitus
DM je hronini poremeaj metabolizma
ugljenih hidrata, masti i proteina zbog
nepotpunog ili defektnog izluivanja ugljenih
hidrata i hiperglikemije
Primarni i sekundarni DM

Primarni DM
Nastaje usled promena u Langerhansovim ostrvcima
pankreasa
Tip I i Tip II
Tip I je juvenilni tip i nastaje zbog apsolutnog
nedostatka insulina kod dece i pre puberteta; ovo je
autoimuna bolest, insulin-zavisna
Tip II je adultni tip, nastaje posle 30. godine ivota
zbog rezistencije na insulin u tkivima i defekta u
luenju insulina

Sekundarni DM
Nastaje usled gubitka tkiva endokrinog
pankreasa kod:
Hirurke resekcije
Upotrebe lekova (kortikosteroidi)
Hemohromatoze
Hroninog pankreatitisa

Morfoloke promene u DM

1. Oteenja krvnih sudova svih kalibara

2. Dijabetina nefropatija
3. Dijabetina retinopatija
4. Dijabetina neuropatija

Tumori endokrinog pankreasa

Retki
Hormonski aktivni ili afunkcionalni
Nastaju od elija Langerhansovih ostrvaca
1. Insulinom (od B elija)
2. Glukagonom (od A elija)
3. Gastrinom (od G elija)

MEN sindromi
Nastaju usled hiperplazije ili neoplazije u bar 2
endokrine lezde
Nasleuju se a.d.
Svi tumori su hormonski aktivni

Nadbubrena lezda

Hipokorticizam
Smanjena funkcija N
1. Primarna zbog destrukcije obe NADDISONOVA bolest (autoimuna zapaljenja,
TBC...)
2. sekundarna zbog smanjene sekrecije ACTH
usled hipotalamo-hipofiznog poremeaja

Hiperkorticizam
Nastaje usled hiperplazije/tumora u N
1. Kuingov sindrom (glukokortikoidi)
2. Konov sindrom (mineralokortikoidi)
3. Adrenogenitalni sindrom (androgeni
hormoni)

Adrenogenitalni sindrom kod

enskog pola

Tumori nadbubrene lezde

Primarni i sekundarni

Primarni
tumori kore
Primarni
tumori medule

Epitelni: adenom, adenokarcinom

Mezenhimalni: hemangiom, lipom,
angiosarkom...
Hematopoezni: limfomi

Neuroendokrini: feohromocitom (be i ma)

Neuralni: vanom,ganglioneurom,
neuroblastom
Maligni melanom

Dojka

Mastitis
Zapaljenje dojke
Mastitis acuta/chronica
Akutni : bakterijska infekcija tokom dojenja sa
gnojnim zapaljenjem
Hronini: nastaju useld infekcije ili hemijske
iritacije

Fibrocistina promena dojke

Promena oblika, veliine i strukture dojke
usled produene hormonske (estrogene)
stimulacije
60-90% ena
20-40 godina
Ciste, fibroza, hiperplazije

Tumori dojke
1. Epitelni
A. Benigni : Adenom i papilom

B. Maligni
Neinazivni: maligne elije ne probijaju bazalnu
membranu
Intraduktalni karcinom i lobularni karcinom in situ

Invazivni
Duktalni invazivni karcinom, mucinozni karcinom, medularni
karcinom, lobularni invazivni karcinom

Pedetova bolest dojke: duktalni Ca koji se iri na

povrinu dojke i infiltrie areolu

Tumori dojke
Meoviti vezivno-tkivni i epitelni tumori
Fibroadenom

Mlae ene
Jasno ogranien
Umnoavanje veziva i duktusa
Ne alterie maligno

Filodni tumor
Starije ene, brzo raste, egzulcerie
Maligno alterie stroma tumora
Metastazira hematogeno

Fibroadenom

Filodni tumor