Vestermanov Elektrotehnički Priručnik PDF

Brechmann, Dzieia, Hornemann, Hiibscher, Jagla.
Klaue
ELEKTROTEHNIKI
PRIRUNIK
v e s te rm a n
G. Brechmann, C. W. Dzieia, R. E. Hornemann,

H. H. Hubscher, L. D. Jagla, N. J. Klaue
Vestermanov
ELEKTROTEHNIKI
PRIRUNIK
Priredili:
Gordana Spai
Mirko Popovi
Julija Stevi
Vera Stojadinovi
G R A E V IN S K A K N J IG A
B E O G R A D
2 0 0 0.
Naslov originala
Elektrotechnik
Tabellen
Energieelektronik
Industrieelektronik
Gerhard Brechmann, Cremlingen
Werner Dzieia, Rodgau
Ernst Horhnemann, Heiden
Heinrich Hubscher, Luneburg
Dieter Jagla, Neuvvied
Jurgen Klaue, Roxheim
westermann
Izdanje:
G. BRECHMANN, W. DZIEIA, E. HORNEMANN,
H. H U BSCH ER , D. JAGLA, J. KLAUE
Vestermanov
ELEK TR O TEH N IK I PRIRUN IK
Redaktor i prevodilac:
GORDANA SPAI
Prevodioci:
MIRKO PO PO VI
JULIJA S T E V I
VER A STO JADIN O VI
Za G RAEVIN SKU KNJIGU:

Ljubinko Aneli - vd Direktor
Dubravka Jurela-Kovaevi - Odgovorni urednik
Priprema i tampa: IN T E R K L IM A - Vrnjaka Banja

ISBN 86-395-0371-1
Sadraj
1
Osnove
5
...
52
2 Sastavni delovi
53
...
80
Elektrine maine
81
...
118
Postrojenja
119 ...212
5 Energetska elektronika
213 ...234
6 Tehnika automatizacije
235 ...300
7
8
Materijali
301 ...330
Tehnika dokumentacija
331 ...369
Formule
370
...
385
Predgovor
Pred vama je prevod etvrtog izdanja Vestermanovog elektrotehnikog prirunika na srpski jezik. Oblast elektrotehnike je veoma obimna i zadire u gotovo sve grane tehnike. Od
strunjaka se danas sve vie trai multidisciplinarnost u reavanju svakodnevnih zadataka. Zato je odabrani tim strunjaka dugogodinjim radom na Priruniku izvrio izbor materije neophodne elektoenergetiarima koji u
njemu mogu nai podatke iz elektroenergetike ali i iz elektronike, telekomunikacija i informacione tehnike. Prirunik temeljno obrauje osnovne podatke iz oblasti matematike,
fizike, hemije i elektrotehnike. Takoe se mogu nai i podaci iz oblasti graevinarstva, mainstva, metalurgije, hemije i tehnologije. Energetskoj elektronici kao i tehnici automatizacije su posveena posebna poglavlja u kojima su obuhvaeni novi trendovi i dati primeri
programa upravljanja.
Vehka panja je u Priruniku posveena nainu izlaganja i preglednosti gradiva. Skladnim
korienjem tabela, dijagrama, formula i objanjenja uz pomo boja postignuto je naglaavanje vanijeg kao i dobra preglednost. Tako je Prirunik veoma koristan i na terenu gde
se moe kombinovati sa depnim raunarom.
Pozivanje na relevantne standarde, meunarodne (ISO i IEC), evropske (EN) i nacionalne
(DIN i JUS) daje Priruniku posebnu vrednost
jer se standardizovanim oznakama, formulama, emama, tabelama iji je nain prikazivanja isti u celom svetu, briu granice i barijere
meu strunjacima.
Simboli korieni u Priruniku su u skladu sa
meunarodnim odnosno jugoslovenskim standardima za slovne simbole u elektrotehnici
JUS IEC 27 - 1 , 2, 3, 4 ije se korienje zahteva u svim uputstvima za izradu tehnikih publikacija i izvetaja. Grafiki simboli upotrebljeni u Priruniku odgovaraju meunarodnim
standardima iz grupe IEC 617 odnosno jugoslovenskim iz glavne grupe JUS N. A3. U Priruniku se koristi terminologija koja je usklaena sa poslednjim izdanjem Meunarodnog
elektrotehnikog IEC renika iz 1992. godine
na bazi kojeg je 1997. izdat Meunarodni elektrotehniki IEC renik sa terminima na srpskom jeziku. Na taj nain Prirunik dobija sve
reference neophodne i nezamenljive publikacije za energetiare u brojnim oblastima njihovog delovanja i rada kao npr. u oblasti istraivanja, projektovanja, proizvodnje, izgradnje,
konstrukcije, odravanja, trgovine, profesure,
studija, ugovaranja, investiranja, upravljanja
elektroenergetskim sistemima, mreama, objektima, postrojenjima, ureajima, i slino.
Imajui u vidu znaaj i vrednost Prirunika,
svaki energetiar bi trebalo da poseduje svoj
primerak i koristi ga kao nezamenljiv alat u
svakodnevnom radu.
Izdava
1 Osnove
Naponski red elemenata
(standardni potencijali)................. 31
Zatitne mere protiv korozije.............31
Matematika
Opti matematiki znaci i pojmovi.......6
Znaci i pojmovi teorije skupova............ 7
Standardni skupovi brojeva..................7
Brojevi i sistemi brojeva........................ 8
Logaritmovanje......................................9
Grki alfabet............................................ 9
Logika algebra....................................10
Funkcije i teoreme............................... 11
Geometrija u ravni............................... 12
Geometrija u prostoru...........................13
Elektrotehnika
!
Fizika
Fizikeveliineijedinice..................... 14
Oznake ijedinice...................................15
Fizike konstante.................................17
Oznake u indeksima............................ 18
Masa i s ila .............................................19
Mehaniki rad, snaga i
obrtni moment.................................. 20
Stepen iskorienja.............................20
Mehanika energija.............................21
Trenje....................................................21
Poluge i koturae................................. 22
Pogoni.................................................. 23
Kretanje................................................24
Jednoliko kruno kretanje...................25
Gustina, specifina zapremina.......... 25
Sila potiska........................................... 25
Pritisak..................................................26
Toplota...................................................27
Hemija
Osnovi hemije......................................28
Razdvajanje supstanci elektrolizom
(galvanizacija)..................................30
Osnovne veliine i formule u

elektrotehnici....................................32
Standardni naponi............................... 33
Nazivne strujeuA ................................ 33
Naponi i struje, skraeno
prikazivanje...................................... 33
Elektrina otpornost............................ 34
Merenje elektrinih otpornosti........... 34
Standardni naponi............................... 35
Spojevi sa otpornicima........................36
Spojevi sa naponskim izvorima........37
Stepen toplotnog dejstva.................... 37
Elektrino polje, kondenzator............ 38
Magnetsko polje...................................39
Napon indukcije...................................41
Prelazne pojave kod kondenzatora
i kalema ........................................... 42
Naizmenini napon i
naizmenina struja...........................43
Strujni sistemi.......................................44
Prenos trofazne struje........................ 45
Sprega zvezda-trougao u
trofaznoj mrei................................. 46
Otpornost u kolu
naizmenine struje.............................. 47
Filtarski spojevi....................................49
Oscilatorna kola...................................50
Kompleksne veliine........................... 51
Priguenje, prenos i nivo.................... 52
Opti matematiki znaci i pojmovi

Znak
Primena
is o 31- 11; din 1302
Tumaenje
Programski znaci (nisu matematiki u uem smislu; znaenje tano orediti od sluaja do sluaja)
x *= y
x< y
x>y
* =y
<
>
x je priblino jednak y
x je malo u odnosu na y
xje veliko u odnosu na y
xje podudarno sa y
i tako dalje do, i tako dalje (neogranieno), taka, taka, taka
Opte matematike relacije i povezivanja

=
4=
<
<
>
>
+
x jednako y
x razliito od y
x manje od y
x manje ili jednako y, x najvie jednako y
x vee od y
x vee ili jednako y, x najmanje jednako y
x plus y, zbir x i y
x minus y, razlika x i y
x puta y, proizvod x i y
x kroz y, kolinik x i y
X= y
4- y
x< y
x< y
x> y
x> y
x+y
x y
x y ili xy
- ili x/y
y
n
S x.
f~ 9
f je proporcionalno sa g
ili
suma x / jednako 1 do n
Posebni znaci i povezivanja

71
e
v~
<r
11
xn
Vx
!/x
ix l
00
pi (3,1415926), exp (1)

e (2,7182281)
x na n, n-ti stepen od x
koren (kvadratni koren) iz x
n-ti koren iz x
moduo (apsolutna vrednost) od x
beskonano
Elementarna geometrija
II
t t
t i
<
<
d
A
st
g h
g 11 h
g 1 1h
gt i h
< (g, h)
< (g, h)
PQ
d (P, Q)
A (ABC)
M ^N
g i h su meusobno normalni
g je paralelno sa h
g i h su paralelni sa istim smislom
g \ hsu paralelni sa obrnutim smislom
(nije orijentisan) ugao izmeu g i h
orijentisan ugao iz g prema h (utvren smer brojanja)
du od P do 0
rastojanje (udaljenost) od P do Q
trougao ABC
M je podudarno sa N
Eksponencijalne funkcije i logaritmi

exp
In
log
ig
exp z ili ez
In x
xz
logy x
lg x
eksponencijalna funkcija od z ili e na z

prirodni logaritam od x (osnova e)
x na z
logaritam od x za osnovu y
logaritam od x (osnova 10)
Trigonometrijske funkcije i njihove inverzije

sin
cos
tan
cot
Arcsin
Arccos
Arctan
sin z
cos z
tan z
cot z
Arcsin x
Arccos x
Arctan x
sinus od z
kosinus od z
tangens od z
kotangens od z
arkus-sinus od x
arkus-kosinus od x
arkus-tangens od x
iso 31-11; d in
Znaci i pojm ovi teorije skupova

Primena
Izgovor (tumaenje)
X e M
X t.......Xn e A
x je element skupa M
x nije element skupa M
x ..... x su elementi skupa A
{I }
{ ......}
{ X I <p(x)}
{*1 ......*n }
skup (klasa) svih x sa (x)

skup s elementima x ..... x
c
cc
ACB
A CXB
A je podskup skupa B
A je pravi podskup skupa 8, A se potpuno sadri u B
n
u
AnB
A<j B
presek skupova A i 6
unija skupova A i B
A \B
A bez 8, A razlika od 8
Znak
e
x $ M
ili
prazan skup
{}
Standardni skupovi brojeva

Znak
IN ili
TL ili
Q ili
1R ili
Definicija
Izgovor
Skup prirodnih
brojeva
udvostrueno N
Skup celih brojeva
is o
udvostrueno Q
Skup realnih brojeva
udvostrueno R
1 2
0 \
-4
-3
-2
-1
-4
-3
-2 -1
\z
3 ^4
e
-3
-2 | - 1 VJ~0 \
Vektori
Komponente
vektora
W 2^2
ji
3 1
|4
udvostrueno C
Skup kompleksnih
brojeva
Grafiki prikaz
5473
udvostrueno Z
Skup racionalnih
brojeva
Nain pisanja
31-11; d in
Primeri
-4
C ili
5473
ISO 31-11; DIN 1303

B, >>> 3, b, >>
A , B ......a, b , ...
Mnoenje
skalarom
!
J A = Ax + Ay
- '
V
j A B =^
Sabiranje
vektora
\ A +8 =
!
1
1
K
1
----------------|
------------II
Intenzitet
vektora
\
Oduzimanje
vektora
A + (-8) = j
B rojevi i siste m i brojeva

Oecimalni sistem
Pretvaranje brojeva
Decimalni u binaran broj (Metoda ostatka)
Mesta signala 0, 1,2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Mogunost razlikovanja znaka po mestu: 10
Baza 10 (B = 10)
Simbol: Indeks 10 ili D (decimal)
1.
4.
2.
1.
2.
Mesto
3.
Vrednovanje 103 102 101 10 10'1 10'2
1000
1/100
1/10
100
Primer:
5 103 + 0 102 + 3 101 + 2 10 1
10- < 2
Primer: 13,3D
Celobrojni deo
1 3 :2 = 6 ostatak
6 : 2 = 3 ostatak
3 : 2 = 1 ostatak
1 :2 = 0 ostatak
1
0
1
1
1 0 "2
Binami brojni sistem

Mesta signala 0 i 1
Mogunost razlikovanja brojke po mestu: 2
Baza 2 (B = 2)
Simbol' Indeks 2 ili B (binarno)
1.
1.
2.
4
2.
Mesto
3.
Vrednovanje 23
2 '1 \ W
22
21
2
1
Primer:
1 23
0
0 23
0 2'
1-2
1/2
1/4
1 2-J
Heksadecimalni brojni sistem

Mesta signala: 0 ,1 ,2 ,3 ,4 ,5 ,6 ,7 ,8 ,9 ,A, B, C, D, E, F
Mogunost razlikovanja znaka po mestu: 16
Baza 16 (B = 16)
Simbol: Indeks 16 ili H (heksadecimal)
1.
4.
1.
2.
Mesto
3.
2.
Vrednovanje 23
2
2'1
2'2
22
21
Primer:
3 16j
1/2
1/4
16'
C 16- 5 16- - A 16-?
3
1 163
2
h
Uporeenje izmeu brojnih sistema

deciheksabinarni
binarni decimalni
malni decimalni
0
10000
16
0
0
17
1
1
1
10001
2
2
10010
18
10
11
3
3
10011
19
4
4
10100
20
100
21
101
5
5
10101
22
110
6
6
10110
7
7
10111
111
23
24
11000
1000
8
8
25
1001
9
9
11001
A
26
1010
10
11010
27
1011
11
B
11011
28
1100
12
11100
C
13
D
11101
29
1101
14
E
11110
30
1110
31
1111
F
11111
15
heksadecimalni
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
1A
1B
1C
1D
1E
1F
Graenje komplementa
dovravanje zadatog broja do
punog stepena baze
posmatranog brojnog sistema
Komplement (B-1): B-komplement 1
Primer:
Komplement B-1
Baza Broj Komplement B
deveti komplement
deseti komplement
3
4
B = 10
6
26
27
73
prvi komplement
drugi komplement
111
000
B=2
001
011
0,3o = 0,010011.,.B
13o = 1011B
13,30 = 1101,01001. ,.B
Decimalni u heksadecimalni broj (Metoda ostataka)

Primer: 5116,33D
5116: 16 = 319 ostatak C
3 1 9 :1 6 = 19 ostatak F
1 9 :1 6 =
1 ostatak 3
1 : 16 = 0 ostatak 1
0,33 16
0,28 16
0,48 16
0,68- 16
0,88 16
=
=
=
=
=
0,28 + 5 4
0,48 + 4
0,68 + 7
0 ,8 8 + A
0,08 + E
0,33o = 0,547AE...H
5116,33D = 13FCh
5116,33p = 13FC, 547AE...H
Heksadecimalni u decimalni broj

1. Izvoenje stepenovanja
Primer:
C0A,E h = 12 162 + 0 161 + 10 16 + 14 1 6 1
= 30072 + 0
+ 10
+ 0,875
= 3082,8750
2. Hornerova ema
Primer: 13FC,E8H
1 3 F C
161+3
= 19
16 1 9
+15
= 319
16-319
+12 = 5116
13FC h
0,E8
8
:16 = 0,5
(14 +0,5): 16 = 0,90625
=51160
0,E 8 h
= 0,90625
13FC,E8h = 5116,90625o
Binami u decimalni broj
1. Izvoenje stepenovanja
Primer:
1001.11 B= 1 2 3+ 0 2 2+ 0 2 1+ 1 2 + 1 2 '1+ 1 2 ' 2D
Komplement B:
101
Mesto iza zapete

2 = 0.6 + 0
,
2 = 0,2 + 1
2 = 0,4 + 0
2 = 0,8 + 0
2 = 0.6 + 1
' 2 = 0,2 + 1
0,3
0,6
0,2
0,4
0,8
0.6
010
= 8 +
= 9,75d
+ 0
2. Hornerova ema
1 1 0
1
21+1
= 3
23
+0
= 6
2 6
+1 = 13
1101B =1 3 d
+ 0,5 + 0,25d
Primer: 1101,0101
0,0101
1
(0 +0,5)
(1 + 0,25)
(0
+ 0,625)
0,0101b
1101,0101b = 13,31 25 d
2 = 0,5
2 = 0,25
2 = 0,625
2 = 0,3125
=0,3125 d
B roje vi i siste m i brojeva
Pretvaranje brojeva
Aritmetika binarnih brojeva
Heksadecimalni u prirodni broj
Primer:
Sabiranje
0 + 0 = 0
0 + 1 = 1
1 + 0 = 1
prenos
1 + 1 =10
Svaku brojku preko odgovarajueg prirodnog broja

sa etiri mesta otkucati:
Primer:
7
3
c_
V
/
I
0111
1100 0011
co
1100
0111
o
O
7C3 H =
Heksadecimalni u prirodni broj

Binarni podeliti u etiri bloka
Svakom bloku pridodati heksadecimalni broj
Primer:
1110
0101
E
0101 1110B = 5E h
0,1
0,1
110,11
1011,01
1111,10
10010,00
1,0
Primer:
Oduzimanje
0 -0
= 0
pozajmlji10-1
= 1
vanje
1 - 0 = 1
1 - 1 = 0
0,1 - 0,1 = 0,0
Mnoenje
0
0
1
1
- 0
-1
- 0
-1
=
=
=
=
prenos
11000,11
1101,01
11110,00 pozajmlji-
1011,10 vanje
Primer:
0
0
0
1
1010 . 10 1,1
1010
I
+ 0000
+
1 0 1 0 *-1
+
1010- 1
110111,0
Rimski brojevi
XI
XX
XXX
XL
L
LX
LXX
LXXX
XC
I =
1
II =
2
III =
3
IV = 4
V = 5
VI = 6
VII =
7
VIII = 8
IX =
9
X = 10
=
=
=
=
=
=
=
11
20
30
40
50
60
70
80
90
100
cx
cc
ccc
= 110
= 200
= 300
= 400
CD
= 500
D
= 600
DC
DCC = 700
DCCC = 800
= 900
CM
= 1000
M
Primer:
Delenje
nije definisano
- 0
nije definisano
= 1
1010 : 11 = 11.01
-
11
100
11
10
11
100
11
10
L o g aritm o van je
Zakoni logaritama
Osnove logaritama
2
dualni logaritam
log2 b = Id b
e=
2,718 ...
prirodni logaritam
loge b = In b
log
10
dekadni logaritam
log10b = Ig b
log an = n log a
log (a - b) = log a + log b

= log a - log b
log \^bn = log b ^ =

ax = b =*
og-io 6 = x
Ig 6 =0,77815
c d
n n o ic
u.
iO i j
logc b
l09b = logt a
_ Igb
" Iga
In b
Ina
log b
logab = x
In b = x
In 6 = 1,79176
logaritmand b
prirodni logaritam
baza a = e, e = 2,718
logaritmand b
dekadni logaritam
baza a = 10
logaritam x
l . l j l l o
logaritam x
G rki alfabet
A
B
r
A
E
Z
H
0
a
p
Y
8
c
n
&
alfa
beta
gama
delta
epsilon
zeta
eta
teta
1
K
A
M
N
l
X
X
p
O
n
\
0
n
lota
kapa
lambda
mi
ni
ksi
omikron
P'
P
I
T
Y
<l>
X
'P
2
o
I
\)
<p
X
V
to
ro
sigma
tau
ipsilon
fi
hi
psi
omega
10
11
12
13
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301

ISO 31-0; DIN 1313
F izike veliin e i je d in ic e
Veliine
Objanjenje
Primeri
Skalari
Za jednoznano odreivanje potrebno je da se navedu

brojane vrednosti i
jedinice
masa, m
vreme, t
rad, W
Vektori
Za jednoznano odreivanje
potrebno je da se navede:
brojana vrednost
jedinica
smer u prostoru ili ravni
smer (smer okretanja)
sila F,
brzina v,
jaina
elektrinog
polja E,
poetna taka
ISO 31-0; DIN 1313
Nain pisanja
Veliina
l
l
Duina
Primer:
Brojna vrednost
{/}
3
Brojna
vrednost duine
Jednaina
[/]
m
Jednaina
duine
ISO31-0; DIN 1313
Fizike jednaine
Jednaine brojnih vrednosti
Jednaine jedinica
Jednaine veliina
npr. v = - ; m = 8 kg
npr. {v} = 3,6
npr. 1 m
= 100 cm
1h
= 3600 s
1 kWh = 3600 Ws
Jednaine veliina u obliku razlomaka
npr.
km/h
= 3,6
v u km/h
s u m
t u s
s/m
t! s
ISO 31-0; DIN 1301
Sl - osnovne jedinice 1)
Veliina
duina
masa
vreme
jaina elektrine struje
termodinamika temperatura
koliina supstance
svetlosna jaina
Znak
Naziv jedinice
Znak jedinice
l
m
t
1
T
n
h
metar
kilogram
sekunda
amper
kelvin
mol
kandela
m
kg
s
A
K
mol
cd
1) Systeme International d'Unites (Meunarodni sistem jedinica)

JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
Prefiksi i skraenice za decimale i umnoke jedinica

Faktor
cv1
O
10-21
10-18
10"15
10-12
10-9
10-6
Prefiks
Faktor
Skraenica
Jokto
Zepto
Ato
Femto
Piko
Nano
Mikro
10-3
10-2
1 0 '1
101
102
103
y
z
a
f
P
n
Prefiks
Mili
Centi
Deci
Deka
Hekto
Kilo
Skraenica
Faktor
Prefiks
m
c
d
da
h
k
106
109
1012
1 0 15
1018
1021
1024
Mega
Giga
Tera
Peta
Eksa
Zeta
Jota
Jedinicama slini nazivi i oznake
Skraenica
M
G
T
P
E
Z
Y
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
Veliine
Naziv jedinice
Znak jedinice
Primedba
Nivo i mera u tehnici

telekomunikacija i
akustici
neper
bel
decibel
Np
B
dB
1 Np = (20/ln 10) dB = 8,69 dB
Nivo jaine zvuka Ls
fon
fon
DIN 45 630 T 1
Glasnoa S
son
son
DIN 45 630 T 1
Broj binamih informacija,

koliina informacija
bit
bit
DIN 44 300
14
1 dB = (In 10/20) Np = 0.115 Np
O zn ake i je d in ic e
Oznaka
veliine
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
J U S IE C 27. 1; ie c 27-1, i a ; is o 31-1 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 13; DIN 1304
Znaenje
Oznaka
Sl - jedinice
Naziv jedinice, primedba
Duine i njihove potencije, ugao

x, y, z
Y
&, <p
karakteristine koordinate
ravanski ugao
ugao faznog pomaka
m
rad
Q, u
prostorni ugao
duina
irina
visina, dubina
debljina, debljina sloja
poluprenik, radijus
iskrivljenost
presek
duina putanje, duina krive
povrina, gornja povrina
popreni presek, povrina poprenog preseka
zapremina, volumen
sr
m
m
m
m
l
b
h
6, d
r
t
d, D
s
A, S
S, q
V
radijan, 1 rad =1 m/m

1 pun ugao
= 2 ji rad
gon: 1 gon
= (n/200) rad
stepen: 1
=(n/180rad)
minut: 1'
= (1/60)
sekunda:1
= (1/60)
steradijan, 1 sr= 1 m % i2
metar, 1 int. morska milja = 1852 m
m
m
m
m2
m2
m3
kvadratni metar, 1 a = 102 m2

1 ha = 104 m 2
kubni metar, 1 / (litar) = 1 dm3 = 1 L
sekunda, min, h (rad), d (dan)
Vreme i prostor
t
T
r, T
f, v
fo
OJ
n, f,
u, fi
a
X
V, U, W, c
c
a
9
vreme, vremenski razmak, trajanje

trajanje perioda
vremenska konstanta
frekvencija, frekvencija perioda
nazivna frekvencija, sopstvena
frekvencija u nepriguenom stanju
kruna frekvencija,
ugaona frekvencija
brzina obrtaja, frekvencija okreta
ugaona brzina
ugaono ubrzanje
talasna duina
brzina
brzina rasprostiranja talasa
ubrzanje
ubrzanje sile zemljine tee
S
S
Hz
Hz
Herz, 1 Hz = 1 s'1, f= MT
S-1
o) = 2nf
S-1
1 min'1 = (1/60)s'1
rad/s
rad/s2
m
m/s
m/s
m/s2
m/s2
1 km/h = 1/3,6 (m/s)
gn = 9,80665 m/s2
Mehanika
m
Q, (?m
J
F
Fq , G
G, f
M
P
L
P
O
c
E
P, f
W, A
E, W
fcp. Wp
fck, Wk
p
n
masa
gustina, masa svedena na zapreminu
moment inercije
sila
teina
gravitaciona konstanta
obrtni moment
koliina kretanja, impuls
moment koliine kretanja, moment impulsa
pritisak
normalno naprezanje
rastezanje, relativna promena duine
modul elastinosti
koeficijent trenja
rad
energija
potencijalna energija
kinetika energija
snaga
stepen iskorienja
kg .
kg/m3
kg m2
N
N
N m2/kg2
Nm
kg m/s
kg m2/s
Pa
N/m2
1
N/m2
1
J
J
J
J
W
1
kilogram, 1 i (tona) = 1 Mg
1 g/cm3 = 1 kg/dm3 = 1 Mg/m3
Njutn, 1 N = 1 kg m/s2 = 1 J/m
Paskal, 1 Pa = 1 N/m2, 1 bar = 105 Pa

e = A111
E = o/e
p = F r/F n, F r : sila trenja
Dul, 1 J = 1 N m = 1 W s
1 Wh = 3,6 kJ, eV (elektronvolt)
Vat, 1 W = 1 J/s
15
Oznake i jed in ice

Oznaka
veliine
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301

JUSIEC27-1; IEC27-1, 1A; IS0 31-1 2, 3,4, 5, 6, 7. 8, 9, 10, 12, 13; DIN 1304
Znaenje
Oznaka
Sl - jedinice
Naziv jedinice, primedba
Elektricitet i magnetizam
0
e
D
P
<P. <Pe
U
E
C
c
c0
e,
I
J
&
v, vm
H
<t>
B
L
P
/i o
Pr
Hi, M
Hm
/\
R
G
0
y, a, x
X
B
Z. IZI
v ,iy i
r
p , pp
O.Pq
s, Ps
<p
k
d
k
N
"
naelektrisanje, koliina elektriciteta

elementarno naelektrisanje
elektrini pomeraj; elektrina indukcija
elektrina polarizacija
elektrini potencijal
elektrini napon, razlika potencijala
vektor elektrinog polja
elektrini kapacitet
permitivnost (dielektrinost)
elektrina konstanta,
apsolutna permitivnost vakuuma
relativna permitivnost
(relativna dielektrinost)
jaina elektrine struje
gustina elektrine struje
struja kroz zatvorenu konturu
magnetski napon
vektor magnetskog polja
magnetski fluks
vektor magnetske indukcije
induktivnost, sopstvena induktivnost
permeabilnost
magnetska konstanta, apsolutna
permeabilnost vazduha
relativna permeabilnost
namagnetisanost
magnetska otpornost, reluktansa
magnetska provodnost, permeansa
elektrina otpornost, rezistansa
elektrina provodljivost, konduktansa
specifina otpornost, rezistivnost
specifina provodnost, konduktivnost
reaktansa
susceptansa
modul inpendanse
modul admitanse
talasna otpornost
energija, rad
aktivna snaga
reaktivna snaga
prividna snaga
fazna razlika
ugao gubitka (permitivnost, permeabilnost)
faktor snage
faktor gubitka
faktor distorzije, klir-faktor
broj navojaka
Kulon 1 C = 1 A s, 1 A h = 3,6 kC
C
C/m2
C/m2
V
Volt, 1 V = 1 J/C
V
V/m
F
F/m
F/m
1 V/mm = 1 kV/m
Farad, 1 F = 1 C/V, C = QIU
ranije: dielektrina konstanta
permitivnost vakuuma
ranije: dielektrini broj
A
A/m2
A
A
A/m
Wb
T
H
H/m
Amper
1 A/mm2=1 MA/m2, J = l/A
H/m
1
A/m
H -1
H
n
s
0 m
S/m
0
s
Q
s
Q
J
W
W
w
rad
rad
1
1
1
1
1 A/mm = 1 kA/m
Veber, 1 Wb = 1 V s
Tesla, 1 T = 1 Wb/m2, B =<t>/S
Henri, 1 H = 1 Wb/A
H = B /H
permabilnost vakuuma
1 A/mm = 1 kA/m, M = Bl/i0 - H
Om, 1 0 = 1 V/A
Simens, 1 S = 1 fl*\ G = 11R
1
cm = 10"8 m
1 n mm2/m = 106 f i m = 1 jif2m
Y = 1 /P
B = 1/X
Z: impedansa (kompleksna impedansa)
Y: admitansa (kompleksna admitansa)
energetika: var (Var), 1 var = 1 W

energetika: VA (Voltamper)
takoe ugao imedanse
A = P/S, elektrotehnika: A= cos <p
Duine i njihove potencije, ugao
zvuni pritisak
brzina zvuka
zvuna snaga
nivo zvunog pritiska
nivo jaine zvuka
glasnoa
A
H
aktivnost radioaktivne supstance

ekvivalentna doza
P
c. ca
P, Pa
Z-p. t-
i-N
16
Pa
m/s
W
Paskal
izraava se u dB
izraava se u fonima
izraava se u sonima
Bq
Sv
____________
Bekerel, 1 Bq = 1/s
Sivert, 1 S v= 1 J/kg
Oznake ije d in ic e
Oznaka
veliine
j u s ie c
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301

27-1; iec 27-1, 1A; IS0 31-1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10,12, 13; DIN 1304
Znaenje
Oznaka
Sl - jedinice
Naziv jedinice. primedba
Termodinamika i prenos toplote

T, 0
AT, At, AS
t, 3
a.
. Y
Q
<P. Q
^lh
G,h
Ah
/l
cr. h
k
a
C,h
c
Hc
Hu
temperatura, termodinanika temperatura

razlika temperature
celzijusova temperatura
koeficijent toplotnog rastezanja
koeficijent prostornog toplotnog
istezanja
toplota, termika energija
toplotna struja
toplotna otpornost
tplotna provodnost
specifina toplotna otpornost
toplotna provodnost
koeficijent prelaza toplote
koeficijent prolaza toplote
temperaturna provodnost
toplotni kapacitet
specifini toplotm kapacitet
specifina ogrevna mo
specifina grejna vrednost
K
K
C
K
K1
Kelvin
J
W.
KA/V
W/K
K m/W
W/(m K)
W/(mJ K)
W/(mJ K)
m2/s
J/K
J/(kg K)
J/kg
J/kg
UZUI
Stepen Celzijus, t = T - T0, T0 = 273,15 K
=
Gth = 1/^th
takoe: toplotni kapacitet sveden na masu

takoe: ogrevna mo svedena na masu
takoe grejna vrednost svedena na masu
Svetlost, elektromagnetsko zraenje

Q IV
K
<JK
Q
U
l
H
c0
*
f
n
D
P
a
energija zraenja, koliina zraenja

jaina svetlosti
svetlosni fluks
koliina svetlosti
svetlosna gustina
osvetljenost
svetlosna iskoristivost
svetlosna ekspozicija
brzina svetlosti u vakuumu
ugao zraenja
arina daljina
indeks loma
vrednost loma soiva
faktor emisije
faktor absorpcije
J
cd
Im
Im s
cd/m2
lx
lm/W
lx s
m/s
1
m
1
m'
1
1
Kandela
Lumen, 1 Im = 1 cd sr
1 Im h = 3600 Im s
Luks, 1 lx = 1 lm/m2 = 1 cd sr/m2
c0 = 2,99792485 108 m/s

n = c jc
Dioptrija, 1 dpt = 1 m'1, D = nlf
Fizike konstante
Konstanta
elektrina konstanta; apsolutna permitivnost vakuuma
magnetska konstanta; apsolutna permeabilnost
vakuuma
elementarno naelektrisanje
brzma svetlosti u vakuumu
masa mirovanja elektrona
masa mirovanja protona
masa mirovanja neutrona
Bolcmanova konstata
Plankova konstanta
gravitaciona konstanta
ubrzanje zemljine tee
apsolutna nula termodinamike temperature
Lomidov broj
Oznaka
Po
e
c
me
mp
/7?n
k
h
G, 1
9
T,
L
Brojna vrednost i jedinica

8,854 10'12 As/Vm
1,257 10* Vs/Am
1,6021 10'19C
2,99792 108 m/s
9,109 10'31 kg
1,6725 1024 g
1,6748 10'24 g
1,381 10 23 J/K
6,626 10'34Js
6,673 10',4m3/(g s2)
9,80665 m/s2
-273,15C
6,023 1023 molekula/mol
17
O zn a k e u in d eks im a
j u s ie c
2 7 -1 ;
ie c
2 7 - 1 , 1A;
Oznaka
Znaenje
Primer
nula, vakuum, prazan hod

jedan, primar, ulaz, poetak
dva, sekundar, izlaz, krajnje stanje
spolja
apsolutni
<Pq.
1
2
a
abs
amp
an
as
A
dam
dyn
eff
el
en
E
f
fin
G
h
hyd
H
id
indu
k
kat
kin
lim
Lu
mag
max
mec
min
n
N
ob
or
P
par
ph
pot
pul
rel
R
s
ser
str
syn
t
th
tot
V
w
X
zul
5
o
18
amplituda
anodni
asinhrom
polazni, pribliavanje
slabljenje, priguenje
dinamiki
efektivna vrednost
elektrino
energetski
zemlja, zemni spoj
polje, pobuda
kraj, (fini)
generator, brzina
glavni
hidrauliki
histerezis
idealno
indukovan
kratak spoj
katodni
kinetiki
granina vrednost
vazduh
magnetski
maksimalno
mehaniki
minimalno
opti broj, standardno stanje
naznaeno
gornji, gore
poetak
aktivan (kod elektrine snage)
paralelno
faza
potencijal
impuls
reaktivno (kod elektrine snage)
relativno
trenje, omska otpornost
prividno (kod elektrine snage)
red, serija
stator
sinhrono
trenutna vrednost, vremenska
zavisnost
toplota, termiki
totalno
gubitak
aktivan
induktivna otpornost
dozvoljeno
vazduni prostor
difuzija, rasipanje
Uy
u 2.
da
Mabi
/âmp
U,n
n:
U
fdamPoyn
S:
Len
4
arin:
PG:
Ph
îd-
îndu/:
Ua(
^kiniîm6lu;
Wma9:
$naxmec#mm(On
Fn:
Uor:
Pv:
/^par
Cph
pot.
fpulpq.
Prei:
Fr.
Ps
^ser
dstr
^synp,
Rih
Mot:
Pv:
LU%
:
VZU|.
en:
is o
3 1 -1 ,2 ,3 ,4 ,5 ,6, 7 , 8 ,9 ,10 ,12 ,13 ;
d in
1304
nulti fazni ugao, n0: brzina obrtanja u praznom hodu

primarni napon, P,: ulazna snaga
sekundarni napon, P?: izlazna snaga
spoljni presek
apsolutna permeabilnost
permeabilnost - amplituda
anodni napon
asinhrona brzina
polazna struja
sopstvena frekvencija
dinamiki pntisak
efektivna vrednost gustine magnetskog fluksa
elektrini rad
gustina zraenja
struja uzemljenja
pobudna struja
krajnji otklon
snaga generatora
glavni magnetni fluks
hidrauliki pritisak
gubici zbog histerezisa
idealni vazduni prostor
indukovani napon
struja kratkog spoja
katodna struja
kinetika energija
granina temperatura
indukcija vazdunog zazora
magnetska energija
maksimalni otklon
mehanika energija
mimmalni otklon
kruna frekvencija n-tog harmonika
naznaena sila
izvor napona
aktivna snaga
paralelna otpornost: ant
fazna brzina
impulsna frekvencija
reaktivna snaga
relativna permeabilnost
sila trenja, UR: elektrini napon naomskom otporniku
prividna spaga
otporncst serijskog spoja
prenik statora
smhrom broj obrtaja
trenutna vrednost snage
toplotna otpornost
totalna permeabilnost
gubitak snage
aktivna komponenta naizmenine struje
reaktivna komponenta naizmeninog napona
dozvoljena brzina
indukcija vazdunog zazora
magnetski rasuti fluks
M asa i sila
DIN 1305
Masa, sila i teina

Masa
Sila
Teina
Oznaka veliine
Fq , G
Oznaka jedinice
kg
N (Njutn), 1 N = 1 kg m/s2
N, 1 N = 1 kg m/s2
Definicija
Fizika masa m je
svojstvo tela koje se
odlikuje u pruanju otpora
promeni stanja kretanja
(ili mirovanja) u kome se
telo nalazi kao i u
privlaenju drugih
tela (gravitacija).
Fizika sila F se moe opisati

kao proizvod mase m tela i
ubrzanja a, koje je ostvareno
delovanjem sile F:
Teina FG je proizvod
mase m tela i (zemljinog)
ubrzanja slobodnog
pada g:
F = m a
F6 = m g
Teina zavisi od mesta

na kome se telo nalazi
Masa nije zavisna od

mesta na kome se
telo nalazi
Primeri:
Mesto
Ekvator (Zemlja)
Pol (Zemlja)
mesec
Jupiter
Masa u kg
Ubrzanje slobodnog pada u m/s2
Teina u N
100
100
100
100
9,78
9,84
1,62
25,99
978
984
162
2599
Sastavljanje sila
Ugao izmeu sila
Pravac delovanja
a = 0
isti
Prikaz crteom
Rezultantna sila FR
F2
Fq = F, + fp
F:
a = 180
isti
F,
F* = F2 - F,
90
meusobno
normalni
a proizvoljno
proizvoljno
FR = i/ p , 2 + F?2
Fr =V'f ]2+ F22 -2 F: F? cos(180-a)
F,
:R
tan
F2 + r 1 cos a
Rastavljanje sila
F1x i F1y su komponente od F^
u zadatom koordinatnom sistemu
Rastavljanje
= = > ,
na komponente
F\ cos a
F1y = F\ sin a
19
20
Mehanika energija
Oznake veliina: E, W
Oznake jedlnica: Nm (Njutnmetar), Ws (Vatsekunda), J (Dul) 1 Nm = 1 W s = 1 J
Pretvaranje rada u energiju
Rad
Rad dizanja
Energija
Energija poloaja,
Rad napregnute opruge Energija napregnute
opruge, potencijalna
energija
Rad pri ubrzanju
Energija kretanja,
kinetika energija
W=E
Ep = m g s
cs -- _L__
C
p
C. = m /
tk
^
Odranje energije
Kad se vri pretvaranje energije
zbir je uvek konstantan
Ep + |< - konstanta
Primer Rad dizanja
Trenje
= V ' Fn
F
fr
V 777777777/ 7 7/7777777
, fn
Fr : Sila trenja
fi: Koeficijent trenja
Fn : Normalna sila
Sila trenja ne zavisi od veliine

dodim e povrine
Trenje mirovanja
Trenje klizanja
Trenje kotrljanja
Trenje mirovanja nastaje pre

nego to se telo kree.
Trenje klizanja nastaje kad tela

jedna po drugom klizaju.
Trenje kotrljanja nastaje kad se

telo kotrlja na drugom telu.
Primeri koeficijenata trenja

Materija
Klizni leaj
elik na eliku
elik na drvetu
Koni kai na eliku
Guma na asfaltu
Zid na betonu
Koeficijent trenja
mirovanja
0,1
0,3
0,5
0,6
0,8
1,0
Koeficijent trenja klizanja

suvo
_
0,2
0,3
0,3
0,7
0,8
vlano
0,03
0,04
0,05
0,3
Koeficijent trenja
kotrtjanja
0,001
0,02 .. 0,03
21
22
Pogoni
Opis
Objanjenje
Prikaz
d ^: Prenik
pogonskog toka
n , : Broj obrtaja
pogonskog toka
/ Prenosni odnos
Remenski pogon,
jednostruki prenos
n,
Remenski pogon,
dvostruki prenos
<*2 Prenik gornjeg

pogonskog toka
n2: Broj obrtaja
gornjeg toka
n2
n1
di
*ges: Ukupni
prenosni odnos
n i- n \
di
Formule
i = nn2
+
i= f
d1
di n\ = d2 n2
'ges = M ' *2
'9es _ n4
i h i2: Pojedinani
prenosni odnos
02 d4
'9 - 0, . 03
..
di
n i- n 2
di.
nu
z:
Zupasti pogon,
jednostruki prenos
d 1 03
1 02 04
broj zubaca
z , : broj zubaca
pogonskog
zupanika
n2
Zupasti pogon,
dvostruki prenos
n1
*1
n2
z2
z2: broj zubaca

gornjeg
zupanika
n\ Z\ = n2 z2
/ges Ukupni
prenosni odnos
'ges = 'i ' '2

'9es n4
.
*2 ^4
'nes_ Zl Z3
ni
Zi
nu
2U
,
n Z Z3
04 - n Z2 z4
n? = n }
Puni pogon
ni
'- s -
n, z, = n2 z2
Z1
23
24
J e d n o lik o kru n o kretan je

Iznos brzine se ne menja
Brzina v
T: vreme jednog obrtaja
'
-T
-V
2n put kod jednog obrtaja
Smer brzine se stalno menja.

Zbog toga nastaje centripetalno ubrzanje ar
Ono je stalno usmereno prema sreditu.
/A
s
B = 7
aq . Ugao u ugaonoj meri

ob: ugao u krunoj meri
Ugaona brzina <o
OG _ 360
<ZB
2tc
U vremenu T preen je pun ugao od 360 (2 tc)
u : ugaona brzina
u
2n
T
M = ?
> = 2n f
Put
Brzina
s
2 rt r
Vi
Ugaona brzina
2t r
T
1
n= r
v = d rr-n
tj d
/
/
T
u; =
1
cj = konst
2n
1_
T
o; =
2 7: n
n=
CcJ
V=
v = konst.
\s = v t
Snaga i obrtni momenat

opte: P =
cj
P u kW
M
p=
P = 2n n M
n M
nui
M u Nm
n u
1
min
G ustina, sp e c ifi n a za p re m in a
Gustina neke supstance je kolinik
mase m i zapremine V
jedinica:
cmJ
dm
masa
Sila potiska
Na svako telo potopljeno u tenost deluje
sila potiska koja je jednaka teini telom
istisnute tenosti.
P*: sila potiska
Cfi : gustina tenosti
VK: zapremina uronjenog tela
g: ubrzanje sile tee
Fc : teinatela
mpi. masa tenosti
Fa = mFi g
_ mF|
'~ ~ V k
fa = c?fi g vK
25
Pritisak
p. pritisak
r .
N
[P] = -mT
1 N
1 U
= 1 Pa (Paskal)
F: sila
m = n
= UT5 bar
A: povrina
[A] = m2
1 bar
5
= 1Cr
N
m
5-
P =
JUSA.A1.025; DIN 1314
Podaci o atmosferskom pritisku

pabs:
pamb:
apsolutni pritisak
(pritisak nasuprot pritisku u vakuumu)
Ap
Pabs, 1
Pabs. 2
Pe ~ Pabs ~ Pamb
apsolutni atmosferski pritisak
Ap, p, 2: razlika pritisaka diferencijalni pritisak

pe:
atmosferska razlika pritisaka, nadpritisak

(pozitivan ili negativan)
Preraunavanje starlh jedinica za pritisak

1 - ^ j - = 1 at = 98 066,5 Pa = 0,980 665 bar
cm
1 Torr = 1 ^ 1 = 133,322 Pa = 1,33322 mbar
760
1 atm = 101325 Pa = 1,01325 bar
1 mm Hg =
1m
133,322 Pa =
1,33322 mbar
WS = 9806,65 Pa = 98,0665 mbar
WS: vodeni stub; Hg: iva
Hidrostatiki pritisak
p: hidrostatiki pritisak
h: visina stuba tenosti
e : gustina tenosti
g: ubrzanje sile tee
A: povrina podloge
Fb: sila na podlogu
p = q g h
Fb = q g h A
Hidraulini ureajl
Ravnotea pritiska
Ostvaren rad
F\ S1 = F2 s2
t_ , h .
A\
A2
26
fL =
f2
a2
F\ _ S2
F2
s.
Toplota
Temperatura
najnia temperatura: 0 = -2 7 3 ,1 5C = OK
Kelvinova temperatura
Celsiusova temperatura
Farenhajtova temperatura
Znak jedinice
K (Kelvin)
t. &
C (stepen Celzijus)
t, d________________
F (stepen Farenhajt)
Jedinica
temperaturne razlike
1 K (Kelvin)
1 K (Kelvin)
Temperatura
Znak veliine
0 K = -2 7 3 C
273 K =
0C
373 K =
100C
Povezanost
dF = - flc + 32
<?c = ( fr -32) I
Merenje temperature
Teni termometar sa ivom

i punjen gasom
- 30C . . 750C
Teni termometar
sa alkoholom
-110C
Termika boja
. 50 C
150 C
220C . 2000C
Segerov unak
- 30C . . 280C
Teni termometar sa ivom
Metalni rastegljivi termometar
- 20 C .
500 C
Elektrini otporniki
termometar
-250C .
1000C
Boje temperature paljenja

Gasni termometar
. 600C
500 C . .3000C
-272C . 2800C
Toplotno istezanje
Zapreminsko istezanje
linearno istezanje
1,
1
U
lo
Al = lo a Afi
k = l0 + A/
k = l0 (1 + -Af
fcJ /0
Al
1
1h
irj- |-| Af*
M
' a
poetna zapremina
poetna duina
promena duine
krajnja duina
promena temperat.
kojeficijent duinskog istezanja
AV promena zapremine
krajnja zapremina
Afi promena temperature
Y kojeficijent zapreminskog istezanja
rv
AV = Vq y AO
v0 = V0 + AV
V0 = V0 (1 + y AO)
vai priblinost:
y 3a
Koliina toplote Q
Q=
mc Ad
Q: koliina toplote [Q] = J (Dul)

m: masa
A{>: promena temperature
c: specifini toplotni kapacitet
[c] =
Telu predata ili od ovog primljena

koliina toplote zavisna je od
proizvoda mase, specifinog
toplotnog kapaciteta i promene
temperature tela.
kJ
kg K
Meanje
predata koliina toplote = primljena koliina toplote
Qab
= Q auf
m I Ci (|?1 - d m) = m 2 C2
Vm =
- &2)
mi ci i?i + m2 C2 &2
mi ci + m^ C2
m 1 + m2
i?m: temperatura meanja
27
O sn o vi h em ije
Podela supstanci
Supstance
J
iste supstance
(gvode, kiseonik, sumporna kiselina

benzol, vazduh)
(gvode, kiseonik, benzol,

sumporna kiselina)
Meane supstance
(vazduh)
Hemijski elementi
Hemijske veze
(gvode, kiseonik)
(sumporna kiselina, benzol)
Metali
Nemetali
(gvode)
(kiseonik)
Neorganske veze
Organske veze
(sumporna kiselina)
(benzol)
Struktura atoma
Elektronska Ijuska atoma
Atomska jezgra
Protoni
Neutroni
Elektroni
Elektriki pozitivna estica.

Protoni odreuju svojstva
elemenata.
Broj protona = atomski broj =
= redni broj
Elektriki neutralne estice.

Broj neutrona moe biti razliit
za atomska jezgra
istog elementa (izotopi)
Elektriki negativne estice.

Kod neutralnog atoma broj
protona jednak je
broju elektrona.
Model atoma
Delovi atoma
Ime
Naelektrisanje e u As
Elektron
Neutron
Proton
Masa m u g
- 1,602 10'19
0
+ 1,602 10 19
9,1089
1,6748
1,6725
10'28
10'24
10'24
Elektroni
Oznaka
1s
2 ,6
2 s, 2 p
2, 6, 10
3 s, 3 p, 3 d
2. 6, 10, 14
4 s, 4 p, 4 d, 4 f
Ljuska
Ljuske /
putanje
elektrona
Atomsko
jezgro sa
protonima i
neutronima
Retativna atomska masa A

A_
masa neutralnog atoma

J
mase atoma ugljenika 12C
Relativna atomska masa iznosi 1,6605
r27 ,
10 kg
Hemijske veze
Oksidi
sastoje se od jednog elementa i kiseonika.

primeri: C 0 2, CaO, Al20 3 (ugljen dioksid, kalcijum oksid, aluminijum oksid)
Kiseline
daju pozitivno nabijene jone vodonika (protone)

primeri: H2S 0 4, HCL, H N 03 (sumporna kiselina, hlorovodonina kiselina (sona), azotna kiselina)
Baze
primaju pozitivno nabijene jone vodonika (protone)

primeri: NaOH, KOH, CA(OH)2 (natrijum hidroksid, kalijum hidroksid, kalcijum hidroksid)
Ce
vodeni rastvori baza, (natrijumova ce, kalijumova ce, kalcijum hidroksid)
Soli
sastoje se od pozitivnih jona metala (odnosno jona amonijaka) i negativnih

jona kiselinskog ostatka
primeri: CuS 0 4, NaCI, NaN 0 3 (bakami sulfat, natrijum hlorid, natrijum nitrat)
28
O sn o vi hem ije
Hemijske oznake i nain pisanja
OIN 32640
Jon hlora
Molekul hlora
bez navoenja spoljnjeg
jonskog naelektrisanja
sa navoenjem spoljanjeg
jonskog naelektrisanja
Primeri:
A=Z + N
(N: broj neutrona)
Cl2
2C F
12
Maseni broj A
6C
Broj protona Z
Ca
Molekul
vodonika
Molekul
natrijumhlorida
h2
NaCI
2 H*
(Na CI')
2+
T
jonsko
naelektrisanje
02
^ rj atoma
6*2Oksidaciona vrednost CIV (C r1)4; Na2 [S 04]

Veze
Metalna veza
Jonska veza
Atomska veza
Svojstvo
privlaenje izmeu
(pozitivnih) atoma i
slobodnih elektrona.
privlaenje suprotno
naelektrisanih jona.
zajedniki
elektronski parovi.
Sastav
atomi i slobodni
elektroni obrazuju
metalni kristal.
joni metala i joni

nemetala obrazuju
jonski kristal.
atomi nemetala
obrazuju molekul.
Primeri
Na
NaCI
Cl2
Hemijske reakcije
Cink (Zn)
Reakcija
+ Sona kiselina (2HCI) -+ Cinkov hlorid (ZnC I) + Vodonik (H )
Zn
+2HCI
estice
atomi (joni u
metalnoj reetci)
molekuli
-+ Zn2* (Cl )2
joni u jonskoj
reetci
+ H2
molekuli
Veza
metalna veza
atomska veza
jonska veza
atomska veza
Nazivi neorganskih spojeva (primeri)

Element
Oznaka
Naziv soli
Formula soli
Fluor
Hlor
Brom
Jod
Kiseonik
Sumpor
Azot
Ugljenik
Florid
Hlorid
Bromid
Jodid
Oksid
Sulfid
Nitrid
Karbid
Kalcijum hlorid
Natrijum hlorid
Srebrni bromid
Natrijum jodid
Sumpor dioksid
Gvoe (II) sulfid
Natrijum nitrid
Kalcijum karbid
CaF2
NaCI
AgBr
NaJ
SO^
FeS
Na3N
CaC2
Jon kiselinskog ostatka
Kiseline
Naziv
Formula
Naziv
Oznaka
hlorovodonina kiselina (sona kiselina)

azotna kiselina
sumporna kiselina
ugljena kiselina
fosforna kiselina
HCI
HNO
H SO
h 'co '
h 'po
jon
jon
jon
jon
jon
ci-
hlorida
nitrata
sulfata
karbonata
fosfata
n o 3S0>
C 0 32PO>
Joni baznog ostatka
Baze
Naziv
Formula
Naziv
Oznaka
kalijum hidroksid
natrijum hidroksid
kalcijum hidroksid
KOH
NaOH
Ca(OH)2
jon hidroksida
jon hidroksida
jon hidroksida
OH
OH"
(OH-)2
29
Razdvajanje supstanci elektrolizom (galvanizacija)

Razdvajanje supstanci elektrolizom
Stepen korisnog dejstva

stepen korisnog dejstva katode
H
+
Kretanje
jona metala
Radni komad
Stepen korisnog dejstva veoma

zavisi od ureaja.
Gubici nastaju zbog:
propratnih reakcija (npr. izluivanje vodonika)
sastava tenosti
zagrevanja tenosti
m*: raspoloiva masa
Izraunavanje mase (Faradejev zakon)

m = c I t
m : masa
c: elektrohemijski ekvivalent
3,6 g
[c] = ,
1 ^ =
As Ah
As
Ah
1: jaina struje
t: vreme
Valencija
c 1 t
;
0
dm
Metal
<5.
II
<n
q:
II
eo
Debljina sloja s
m
Gustina struje J
I
J =
A: povrsina
A
A
s-
gustina
Gustina q
^Hr
cnr
Elektrohemijski ekvivalent
c u 9
CU A -h
Al
Pb
Cd
Cr
aluminijum
olovo
kadmijum
hrom
III
II
II
III
2,7
11,34
8,64
7,1
0,3356
3,8654
2,0969
0,6467
Cr
Fe
Au
Au
hrom
gvoe
zlato
zlato
VI
II
I
III
7,2
7,87
19,3
19,3
0,3233
1,0419
7,3490
2,4497
Co
Cu
Cu
Mg
kobalt
bakar
bakar
magnezijum
II
I
II
II
8,9
8,93
8,93
1,74
1,0994
2,3707
1,1854
0,4535
Mn
Ni
Pt
Se
mangan
nikl
platina
selen
II
II
IV
IV
7,43
8,9
21,4
4,8
1,0249
1,0954
1,8195
0,7365
Ag
Zn
Sn
Sn
srebro
cink
kalaj
kalaj
I
II
II
IV
10,5
7,13
7,29
7,29
4,0247
1,2197
2,2142
1,1071
Naponi rastvaranja nekih kiselina, baza i soli

1N rastvor
Napon u V
1N rastvor
Napon u V
HCI
h2 s o 4
hno3
NaOH
KOH
1,36
1.67
1,69
1,69
1.67
Ag N03
Cu S04
Ni S04
Cd S04
Zn S04
0,70
1,49
2,09
2,03
2,35
30
c-Jt
Naponski red elem enata (standardni potencijali)

Standardni potencijali (teoretske vrednosti)
Nastanak potencijala
-
u.
^ Metali
joni metala
(rastvor)
(metal 1jon
metala)
Kao referentna elektroda za podatke o naponu

(standardni potencijal) upotrebljava se]
vodonikova elektroda H/H+.
Standardni potencijali vanih metala
(vazduhom zasiena voda, pH 6; 25C)
Metal
Potencijal u V
zlato
srebro
novo srebro Ns 6218
srebrni lem 4500
bronza SnBzS
mesing SoMs 70
mesing Ms 63
bakar
nikl Ni 99,6
Cr - elik
Cr - Ni - elik (V2A)
+ 0,306
+ 0,194
aluminijum Al 99,5
cinkov lem L Sn 90
olovo Pb 99,9
mainsko gvoe GG -18
cink Zn 99,975
GD Zn Al 4
-0,169
-0,258
-0,283
+ 0,161
+ 0,156
+ 0,156
+ 0,153
+ 0,145
+ 0,140
Element
Reakcija na elektrodi
Potencijal u V
litijum
kalijum
kalcijum
natrijum
magnezijum
aluminijum
Li Li+ +e
K - K+ + e
Ca - Ca2+ + 2e
-3,02
-2,92
-2,89
Na - Na+ + e
Mg - Mg2+ + 2e
Al - Al3+ + 3 e
-2,84
-2,34
-1,67
Mn - Mn2+ + 2e
Zn - Zn2+ + 2e
Cr - Cr3+ + 3e
-1,05
-0,76
-0,71
S2' * S2 + 2e
Fe - Fe2+ + 2e
Cd - Cd2+ + 2e
-0,51
-0,44
-0,40
Co - Co2+ + 2e
Ni - Ni2+ + 2e
Sn - Sn2+ + 2e
-0,27
-0,25
-0,41
Pb - Pb2+ + 2e
Fe - Fe3+ + 3 e
l H 2 - H+ + e
-0,125
-0,036
0,000
Sn - Sn4+ + 4e
Cu - Cu2+ + 2e
Cu - Cu+ +e
+ 0,050
+ 0,345
+ 0,52
J2(vrst)+2e - 2J~
2 Hg Hg2+ + 2e
Ag - Ag+ + e
+ 0,536
+ 0,798
+ 0,80
Hg - Hg2+ + 2e
R - R 2+ + 2e
CI2(Gas) + 2 e - 2 C r
+ 0,80
+ 1,2
+ 1,358
Au - Au3+ + 3e
Au Au+ + e
F2(Gas) + 2e -*2F"
+ 1,42
+ 1,7
+ 2,85
mangan
cink
hrom
sumpor
gvoe
kadmijum
kobalt
nikl
kalaj
olovo
gvoe
vodonik
kalaj
bakar
bakar
jod
iva
srebro
iva
platina
hlor
zlato
zlato
fluor
+ 0,118
+ 0,007
-0,084
-0,389
-0,807
-0,853
DIN 50900
DIN 50902
Zatitne mere protiv korozije

Zatita izborom
prikladnih supstanci
Zatitne mere
na materijalima
fiziki
(adsorpcija
na povrinu)
galvansko
hromiranje
oblaganje
vetakom
supstancom
adsorpcija
koloida
hemijski
(hemijska
reakcija sa
povrinom
metala)
prevlaenje
plemenitim
metalom
Zatita elektrohemijskim
postupcima
potrona
anoda
anoda od
neplemenitog
metala
(Zn, Mg, Al)
strani
izvor
struje
uticajem
napona
objekt
postaje katoda
31
O s n o vn e v e li in e i fo rm u le u e lektro te h n ici
Veliina
Prikaz
Napon
1\
'
----------------------------
Veliine i
oznake veliina
Jedinice i
oznake jedinica
Napon U
Volt
V
Naelektrisanje
0
Kulon C
Ampersekunda
As
Rad
W
Vatsekunda
Ws, VAs
Formule
W
U= 0
Elektrini napon izmeu dve take elektrinog polja jednak je koliniku izvrenog rada pomeraja
i pokretanog naelektrisanja.
______
Jaina el. struje
/
Amper
A
Vreme
t
Sekunda
s
1As = 1C
Amper je jaina vremenski nepromenljive struje kroz dva ravna, paralelna i beskonano duga provodnika
u vakuumu, meusobno razmaknuta za 1m, izmeu kojih na svakom metru dvostrukog voda deluje sila
od 2 x 10'7 N.
Gustina
elektrine
struje
/ [
r ^ q
Gustina
elektrine
struje
Amper po
kvadratnom metru
A/m2
Povrina
preseka
Q
Kvadratni metar
m2
1 m2 = 104cm2
= 106mm2
Otpomost
R
Om
G
II
Jaina
elektrine
struje, napon,
otpornost i
provodnost
I/
t
71
1Q = 1 A
f f /
\u
Provodnost
G
f
0 mov zako n
Elektrini
rad
,s.
"
Elektrini
rad
W
Simens
S
/= G U
Vatsekunda
Ws, VAs
W = U I t
1 kWh =
3,6 106Ws
W= P t
1Nm=
1Ws = 1J
Elektrina
snaga
Elektrina
snaga
P
/,
/
T
Vat
W, VA
p = v
t
P= U I
P= I2 R
U
f
32
l
Standardni naponi
JUS N. A2. 001; IEC 38; HD 472 S1; DIN IEC 38
Naizmenini napon ispod 120 V

24
12
glavni
42
dopunski
60
36
15
110
48
100
Jednosmerni napon ispod 750 V

glavni
dopunski
2.4 3
4 4,5 5
24
12
7,5 9
15
96 110
48 60 72
36
40
30
80
220
125
440
600
250
Mree naizmenine struje izmedu 100 V i 1000 V (prelazni period do 2003.)

Jednofazna mrea
sa tri provodnika
Trofazne mree sa etiri ili tri provodnika

277 V/480 V
230 V/400 V )
1 000 V
400 V/690 V '1
120 V/240 V
1>Postojea 220 V / 380 V mrea (odn. 380 V / 660 V) mora da se promeni u 230 V / 400 V
(odn. 400 V / 690 V) mreu; Prelazni period treba da bude to krai, ne dui od 20 godina
1. Prelazno stanje 230 V / 400 V + 6%, - 10%
krajnje stanje
230 V / 400 V 10%
Mree jednosmerne struje za eleznicu
Jednofazne mree naizmenine struje za eleznicu
nazivm napon
(glavni)
nazivm napon
(glavni)
opseg
frekvencija u Hz
15 000
12 000 ... 17 250
1 6 2/3
25 000
19 000 ... 27 500
50 oder 60
opseg
750
500
900
1 500
1 000
1 800
3 000
2 000 ... 3 600
Mree naizmenine struje iznad 1 kV do 230 kV (nazivni napon

glavni u Nemakoj
ostale zemlje
10
6,6
11
3
3,3
15
20
22
35
45
33
66
110
132
69
115
138
150
220
230
Vrednosti date masno se preporuuju za javne distributivne mree

Mree naizmenine struje iznad 245 kV (najvii napon)
300
363
420
525
765
1 200
masno tampano se preporuuje
N azivn e struje u A
1
10
100
1 000
10 000
1,25
12,5
125
1 250
1.6
16
160
1 600
DIN 40003
2
20
200
2 000
2,5
25
250
2 500
3,15
31,5
315
3 150
4
40
400
4 000
5
50
500
5 000
6,3
63
630
6 300
8
80
800
8 000
Moe se ako treba umesto 1,6 A; 3,15 A; 6,3 A i 8 A takoe koristiti vrednost 1,5 A: 3 A, 6 A i 7,5 A
odnosno 10, 100 i 1000 puta navedena vrednost
N aponi i struje, s k ra e n o p rikazivan je

Grafiki
simbol
SkraNaziv
enica
DC
jednosmerni napon
jednosmerna struja
'N .
AC
naizmenini napon
naizmenina struja
^ 3
UC
jednosmerni i naizmenini
napon ili struja
EN 61293; IEC 1293; DIN EN 61293
Redosled podataka (podaci koji nisu

neophodni mogu se izostaviti):
- broj spoljanjih provodnika
- osnovni provodnik
- vrednosti napona i struje
- frekvencija (brojna vrednost i jedinica)
- napon ili struja (brojna vrednost i jedinica)
Primer:
1/N/PE ~ 230 V
1/N/PEAC 230 V
1>Daje se prednost spojevima

2>Daje se prednost ureajima i aparatima
3>Primenjuje se npr. kod obrade podataka i natpisa
33
Eiektrina otpornost
Opis
Predstavljanje
Veliine
i znaci
Otpornost
provodnika
Znaci jedinica
R: otpornost
duina
4 provodmka
q : popreni
presek
q : specifina
otpornost
Formule
Q m,
= ^ l1
Q
Q mm2
. Q mm2 _
1 jiQ m
/. x: specifina
provodnost
S S nv
m ' mm2
, S m _
0,
^2 0
toplota
a, p: koeficijent
temperature
x -q
MS
o i ~1
& < 200 C
\R : promena
otpornosti
r 20: otpornost
pri 20C
Otpornost i
temperatura
R=
\R =
R20 a \&
Rq= R20 + \R
K
K '1
R =
f?2o( f + <* ' A(?)
r, K '
\d : promena
temperature
R 0: otpornost
pri
zagrevanju
R&
& > 200C

RtI = fl20<1 +
a \ d + P \ d 2)
Merenje elektrinih otpornosti

Spoj sa
naponskom
grekom
(za velike
otpornosti)
U:
izmereni
napon
/:
izmerena
jaina struje
flidj: otpornost
ampermetra
Spoj sa
strujnom
grekom
(za male
otpornosti)
U:
/:
tfiiu il V
Mostni spoj
(Vitstonov
most)
Rj(U): otpornost
voltmetra
R1, R2 . R3, R4:

Ri
R2
34
izmereni
napon
izmerena
jaina struje
KDK i
*3
Ru
Otpornost
mernog mosta
R=
U - I Riill
/-
fli(U)
uravnoteen
most
R l^ R l
R2 R4
1= 0
S tan d ard n i nap oni

Predznaci i smerovi struje i napona
razliit referentni smer
isti referentni
smer
DIN 5489
smer u odnosu na proizvoaa
smer u odnosu na potroaa
fl
u0
u =
Uo + l - P
Uo
U = 1 R
U = - l R
u=
U o -IR
JL
A '
/=
-ln + G ' U
la -G U
Prvi Kirhofov zakon (zakon vorita)

Zbir svih struja u svakom voritu jednak je nuli.
Primer:
/,
I /
= 0
'5
/1
Ro
- h ~ h +
^4
^5
= 0
Drugi Kirhofov zakon (zakon petlje)

Zbir svih napona du jednog zatvorenog puta
(proizvoljno tzabranih smerova obilaenja)
jednak je nuli.
1U =0
Primer:
------ L
izabrani smer
^ ---------
\u
i
___ r
*3
~U-\ + / *R\ + 1
ln
Uy
fl,
X
03
~ U2 + ^ * ^3 = 0
Paralelna veza
Serijska veza
/
Up
\u 2
un
R2
2v
Rn
= 0
un
Q03
Un = U, + U2 + ... + Un
Svi otpornici su pod istim naponom U.
Q)
>U
L_
(/)
tf) o
o c
FV
o o
B o
O o.
o
c
"O
O
Kroz sve otpornike prolazi ista struja I.
Rg = R, + R2 + ... + Rn
/g = /1 + ^2 + +
_i_ = _i_
_L
/?g
R2
+ _L
Rn
Gg = G-i + G2 + ... + Gn
LL = T
= /?2 '
u = fh LL = T
U n = fln
U g ~ Rg
__R2.
I2
R\
h_ - fin
ln
Rf
h
/g
Bs
/? 1
35
Spojevi sa otpornicima
Optereeni delitelj napona
R2 ' Rl
R\ (R2 + R\_) + R2 ' Rt
1.0
Proirenje mernog opsega

Merenje napona
n:
faktor proirenja
mernog opsega
Rv: otpornost predotpornika
UM
R\: unutranja otpornost

R
f l v -- U - j UM
Um napon na memom instrumentu
pri potpunom otklonu
I: struja kroz merni instrument
flv = (n - 1)R,
Merenje struje
I
I M|
I p
n: faktor proirenja
memog opsega
Rp: otpomost paralelnog otpornika
R,: unutarnja otpornost
il
RP
U: napon na mernom instrumentu

IM: struja kroz merni instrument
n =
IM
U
*P
p=
/-/M
R\
o =
( n - 1)
Pretvaranje zvezda-trougao
pretvaranje
<
>
R \2 = R1' R* q + R\0 + R20

R30
R \2 + r 23 + R3\
R23 _
R3Q + fl20 + fl30

R10
__fl12 ' R23

r \2 + R23 + R3\
^31 =
^ 30 + f l 10 + ^30
r 20
^
__R23 ' R3\___

r \2 + R23 + R3\
1
'20
R30
36
2
,
11-------1
___ 1
/?12
_________ J------ 1__
.'
/?31
ft, + R 2
Spojevi sa naponskim izvorima

Naponski izvor sa unutranjom otpornou
1
U.
L - __________I
Uq : napon praznog hoda

Uki napon na prikljucima
AU: promena napona
R,: unutranja otpornost
RL otpornost optereenog otpornika
/ k: struja kratkog spoja
A/: promena struje
PL: izlazna snaga
P,: gubitak snage u izvoru napona
Uo = U, + Uki
U0 .
I = _____
R, + Rl '
, = Uo_
k
R,
AU
A/
R,~ r
UKi = U0 - / Ri
Prilagoavanje
Prilagoavanje struje, R l <R,
Prilagoavanje napona, RL>R ,
/ Uo_
fli
UK|
U0 - f lL
Prilagoavanje struje, RL= R
u0
2R,'
Uo
RL
1 - u
_ U0
Uki Uo
2
Uo2
PL 0
p,
'
4R;
= ôi
4Rl
Paralelna veza
Serijska veza
U0g = U01 + ... + U0n
/g =
R|g = R|1 + + R,n
= +
+ + /n
/1
fljg
R| 1
R\r
R\ n
*11
L
Kod razliitih napona praznog hoda izmeu
naponskih izvora javljaju se struje izjednaenja.
Stepen toplotnog dejstva

Wzu:
utroen elektrini rad
W2U = P t
[Wzu] = Ws
= w
= s
w
[P]
Wab, Q dobijena koliina toplote
A$ = d2 -
Atf:
c
promena temperature
specifini toplotni
kapacitet
r?th:
t:
m:
stepen toplotnog dejstva

vreme
masa (npr. vode)
4,19 k j
H2 kg K
wab = o
Q = m c &&
[0]
[m]
[c]
= J
= kg
J
kg
[Atf] = K
~ iv
rKzu
p
Ad c m
Tth t
= 1
37
Elektrino polje, kondenzator

Sila izmeu naelektrisanja (Kulonov zakon)
'/////////////
F: sila izmeu naelektrisanja

Qi, Q2: naelektrisanja
c: permitivnost
e0 ; elektrina konstanta
er: relativna permitivnost
l: udaljenost naelektrisanja
= 9 i _l5 |
4 nc r
e = e0 er
[erj = 1
e0 = 8 ,8 6 -
Vm
Jaina elektrinog polja

E:
F:
0:
U:
d:
d:
jaina elektrinog polja

sila na naelektrisanje u polju
naelektrisanje u polju
napon izmeu ploa
udaljenost ploa
*-5
1 C = 1 As
=
d
H - *m
Kondenzator i kapacitivnost
C: kapacitivnost kondezatora
Q: naelektrisanje kondenzatora
U: napon izmeu ploa
kondenzatora
e; permitivnost
e0 : elektrina konstanta
er : relativna permitivnost
A: povrina ploe
d: udaljenost ploa
W: energija napunjenog
kondenzatora
i=i - v
C=
1
= 1 F (Farad)
(Farad)
e A
d
e = e0 er
(cr) = 1
12 As_
e0= 8,86 10" 12f p Vm

C U'
[W] = VAs
W=
Paralelna veza kondenzatora
Qi T 0 2
(2g
Q, ... Qn: naelektrisanja pojedinanih kondenzatora

C, ... Cn: kapacitivnost pojedinanih kondenzatora
Qg: ukupno naelektrisanje
Cg: ukupna kapacitivnost
0=
c u
Qg = Ql + O2 + + Qn
Cg = C 1 + C 2 + ... + Cn
Serijska veza kondenzatora
î r
Qi T
r2-L
Qg __
02
Cn.
Qn'
38
Qg
Jt/n
Q, .. Qn: naelektrisanja pojedinanih kondenzatora

Ci ... C2: kapacitivnost pojedinanih kondenzatora
Qg: ukupno naelektrisanje
Cg: ukupna kapacitivnost
Ui ... U: pojedinani naponi
Ug: ukupni napon
Q = C U
Qg = Ql = Q2 =
= Qn
Ug = U, + U2 + . . . + U
-L = _L + J _ +
Cg
C,
C2
+ J_
Cn
Magnetsko polje
Vektor magnetskog polja
H: vektor magnetskog polja
/: jaina struje
N : broj navojaka
Zm: srednja duina linija polja
0: struja kroz zatvorenu konturu
8: vektor magnetske indukcije

0: magnetski fluks
A. povrina
LR
[H] = m
H 'T T
6 = 1 -N
[0] = A
[0]
- 5
= Vs
1 V s = 1 Wb (Veber)
[B]
= ^
1 | = 1 T (Tesla)
rrr
Veza izmeu vektora magnetskog polja i magnetske indukcije
Magnetno kolo sa vazdunim procepom

8 m: reluktansa
A:
magnetska provodnost
flmg: ukupna reluktansa
reluktansa gvoa
RmFe' reluktansa vazdunog
procepa
0 mL: reluktansa vazdunog
procepa
0g: ukupna zatvorena kontura
0Fe> /Fe veliine gvozdenog
jezgra
[Rml = Vs
1Vs
= IH (1/Henri)
Vs
A=
^mg ^mFe + ^mL

0g = Hfe lFe + HL l L
Hl , /L: veliine vazdunog procepa

Nosivost magneta
F: sila
8: vektor magnetske indukcije
A : povrina
magnetska konstanta
F =
B'
2/J0
Fo = 1,257 1 0 '6
Am
39
M agnetsko polje
Provodnik sa strujom u magnetskom polju
F sila na provodnik
/ jaina elektrine struje
/: duina provodmka u
magnetskom polju
z broj provodnika
F - B I l z
[F]= N
Kalem u magnetskom polju

Miobrtm momenat
M=
F a sin o
a duina kalema
a
fi-.
N broj namotaja
F 2 N B
Sila izmedu provodnika sa strujom

F:
/:
a:
I\,
sila izmeu provodnika

duina provodnika
rastojanje provodnika
h jaine elektrine struje
magnetska konstanta
F = Fo h h /
2n a
p0= 1 .2 5 7 - 1 (T6
Am
Induktivnost kalema
L induktivnost
N: broj namotaja
A povrina preseka kalema
fi0: magnetska konstanta
fi,: relativna permeabilnost
fi: permeabilnost
/m: srednja duina linija polja
W energija kalema
L =
n N2 A
[(-)= ~
A
1 = 1H ( Henri)
A
=A o'A r
(Ar) = 1
Serijska veza kalema
L\ ... Ln pojedinane induktivnosti

Lg :
ukupna induktivnost
Lg = L\ + ... + Ln
ges
Paralelna veza kalema

L\
Lg:
Z.1 i . . . L n
40
L pojedinane induktivnosti
ukupna induktivnost
^-n
N apon indukcije
Indukcija kretanja
Provodnik u magnetskom polju
U. napon indukcije
B vektor magnetske indukcije
i duina provodnika u
magnetskom polju
v: brzina provodnika
z. broj provodnika
U: napon indukcije
N: broj namotaja
A0: promena fluksa
At : promena vremena
U = B l v z
S
c.
A0
At
A0
U = -N
At
(predznak zavisi od
izabranog smera)
U= N
DIN 5489
Jednofazni transformatori, transformator za prilagoenje

Prenosni odnosi
U\
1
Z2
N,
Taka namotaja
u , : primarni napon
U2 sekundarni napon
f ,: jaina primarne struje
12: jaina sekundarne struje
N : : broj namotaja primara
N2 broj namotaja sekundara
Z\ impendansa primara
Z 2 impendansa sekundara
u: prenosni odnos
L:
ukupna sopstvena
induktivnost
11
pojedinana induktivnost
L \2:
meusobna induktivnost
dva kalema
U ^N .
U2 ' N2 '
N2
I\ s s n -2
I 2 N\
Zi
Z2
N\ 2
N2 I
L = L\ + L 2 - 2L\ 2
_____m n n ________ r v v v v
L\
L2
41
42
N a iz m e n i n i n a p o n i n a iz m e n i n a s tru ja
Sinusoidan naizmenini napon
U I
u, i:
u, i:
u, i:
f:
T:
(jj:
p:
n:
1 u
!
7t
T
2'7r
1
\
\
?%
/
trenutne vrednosti
max. vrednosti,
temene vrednosti
frekvencija
trajanje periode
kruna frekvencija
broj pari polova
broj obrtaja
u =
(j) =
f =
W =Hz
f =
T
Temene i efektivne vrednosti
u, i: maksimalne vrednosti,
temene vrednosti
U, 1. efektivne vrednosti
takoe: Uen i 7eff
uss, i s s : vrednost izmeu vrhova
~ V2
i
~ V2
u
uss = 2
*ss = 2 /
Sabiranje fazno pomerenih napona i struja

<P22,<p\2 ugao faznog
pomeraja
temene vrednosti
0\. G2pojedinanih napona
temena vrednost
&3:
ukupnog napona
W 3.
cos (180 - <p12)

u2 sin y 12
tan Pl3 Uy +
' COS(jD^2
Snage u kolu naizmenine struje
~ T
U
I
_ J
[S] = V A
II
S:
prividna snaga
P:
aktivna snaga
Q:
reaktivna snaga
cos <p,faktor snage
A
(aktivne)
co
S = V p 2 + Q2
P = U I COS <p
P
COS <P =
[P] = W
Q = U 1 sin <p
[Q] = var
sin <p: faktor reaktivne snage

Q
p
Pravougli signali
U1
u
1---------
Uav
B t, m
f,:
tp :
T:
f:
g:
L/av :
V:
trajanje impulsa
trajanje pauze
trajanje perioda
frekvencija
faktor reima
srednja vrednost
sadraj reima
T - U + fp
1
*i
g= -
l
v =g
uM ^ ~
43
S tru jn i sistem i
JUS N.A9.002; IEC 445; HD 241 52; DIN 40108
Oznake taaka i provodnika u sistemu
Strujni
sistem
Sistem
jednosmerne
struje
Deo
Sredinja
taka. srednji
Uzemljen
Referentna
provodnik,
zatitni
zemlja
zvezdite,
provodnik
neutralni
provodnik
Spoljanja taka
Spoljanji provodnik
Neutralni
provodnik,
PEN provodnik 3>
Polaritet
Mrea
m - fazni
sistem
Mrea
Trofazni
sistem
Mrea
pozitivni: L+
negativni: L-
prioritetno: L1, L2, L3 ... Lm

takoe dozvoljeno: 1,2,3...m1)2>
prioritetno: L1, L2, L3
PE
E
N
PEN
takoe dozvoljeno: 1,2,3 1>2>

takoe dozvoljeno: R, S, T 2>
Pogonski
ureaj
Opte: U,V, W 2>

'
Kad nije mogua zamena

Numerisanje ili redosled slova u smislu redosleda faza
Prema DIN 40 08 takoe i nulti provodnik
Primeri oznaka u formulama za napone

Vrsta napona
Naponi spoljanjeg provodnika
Napon izmeu spoljanjeg

provodnika i srednjeg provodnika
Strujni sistem
Oznake u formulama za napon
Sistem jednosmeme struje
U 1),
m - fazni sistem
U12, U23, U34
Trofazni sistem
U12, U23, U31
_ .
Trofazna
( generatori
J motorj
struja
^transformatori
Sistem jednosmerne struje
Ul+,
. . Umi
tAjv, Uvw,
U.
U l+ M ,
m - fazni sistem
Ul -
U,
Um -L
N, U2 N.
U3N,
UmN
sprega zvezda
Trofazni sistem
U lN , U2N. U 3 N
Naponi zvezdita
_ ,
Trofazna
( generatori
J Qtorj
s rU)a
[transformatori
Napon srednje take
Napon u zvezditu
m - fazni sistem
sprega zvezda
Ujn . Uvn. Uwn
U k ie
UslE
Trofazni sistem
Napon izmeu spoljanjeg

provodnika i uzemljenja
Ul
m - fazni sistem
U iE , U2E. U3E,
Trofazni sistem
U lE , U2E, U3E
11 U prikazima dodatno sa strelicom smera od + i prema
44
+ e.
U L -e
...
UmE
S tru jn i sistem i
JUS N.A9.002; IEC 445: HD 241 52; DIN 40108
Oznake taaka i provodnika u sistemu
Strujni
sistem
Deo
Sistem
jednosmerne
struje
Mrea
Sredinja
taka, srednji
Uzemljen
Referentna
provodnik,
zatitni
zvezdite,
zemlja
provodnik
neutralni
provodnik
Spoljanja taka
Spoljanji provodnik
Neutralni
provodnik,
PEN provodnik 3)
Polaritet
m - fazni
sistem
Mrea
Trofazni
sistem
Mrea
pozitivni: L+
negativni: L-
prioritetno: L1, L2, L3 ... Lm

takoe dozvoljeno: 1,2,3...m1>2>
E
prioritetno: L1, L2, L3
PE
PEN
takoe dozvoljeno: 1,2,3 1>2>

takoe dozvoljeno: R, S, T 2>
Pogonski
ureaj
Opte: U,V, W 2>
L! Kad nije mogua zamena

Numensanje ili redosled slova u smislu redosleda faza
31 Prema DIN 40108 lakoe i nulti provodnik
P ren o s tro fazn e stru je
JUS N.A9.002; IEC 445; HD 241 52; DIN 40108
Podela
Trofazni generator
sa jednosmemom
pobudom
Trofazni transformator
u A A - sprezi
2U
7\
\ \u m
1
uw
u,E
U,2
N
__ --------A
--
---' W 1V<
Uvw
/ ' T \ /wj
Fazni odnosi
Vektorski dijagram
Linijski dijagram
Naponi
Uun
_lU\'N
i y
Uwu=V3
L / un
Struje
/w u = V 3 -/u
iUwn
T
i
\90l 180 l27(T\ 360

l \ l / l\ l / l \ l / l \ l
45
S p re g a zvezd a - tro u g a o u tro fa zn o j m rei

Sprega zvezda sa simeterinim optereenjem
U$u
U:
hu
/:
S
P:
0:
cosip:
fazni napon
linijski napon
fazna struja
linijska struja
prividna snaga
aktivna snaga
reaktivna snaga
faktor snage
Us,r / 3
/ = /s tr
S = / 3 U I
[S ]= V A
S = tf P 1
+ Ql
P = /3 U Ic o S (p
[P ]= W
0 = -/3" U / sinô
[0] = var
Sprega trougao sa simetrinim optereenjem

Ustr fazni napon
U:
linijski napon
/ str: fazna struja
/:
linijska struja
S:
prividna snaga
P:
aktivna snaga
0:
reaktivna snaga
cosip: faktor snage
L1
U = Ust,
I = / 3 I$u
S = / 3 U I
[S] = VA
S = V P * + Oz
P = / 3 U / cos <p
[P] = W
0 = / 3 U / sin ip
[0] = var
Odnos izmeu sprege zvezda i sprege trougao kod jednakog linijskog napona
L1
L2
PY: aktivna snaga

u sprezi zvezda
P^: aktivna snaga
u sprezi trougao
L3
P *. 1
Pa
LL _ 1L _
PY
PA
Poremeeni trofazni spojevi

Sprega trougao
Sprega zvezda
Isp ad
jednog spoljanjeg dva spoljanja
provodnika ili
provodnika ili
dve faze
jedne faze
sa N
bez N
P = ^Por
sa N
jedne
faze
Ispad
jednog
spoljasdve faze
njeg provonika
jedne faze i jednog

spoljanjeg provodnika
bez N
P= 0
P- P
P~3
p _ ip
p _ lp
3 or
P=
3P
'o r
P: Snaga pri sluajnom poremeaju; Por:lzvorna (poetna) snaga
46
P P
'
6 ~or
47
Otpornost u kolu naizmenine struje

Jaina struje i napon
Spoj
" 0 Xc==
Snaga
Otpornost i
provodnost
/r
T T ~
y2 = g 2 +
ec2
r = /r + i
Jf
tan
(f =
sm
(p =
/r
; cos
/p
p=
/
_J
XL > X C
o
><
V
uL< uc
UL>UC
tan ^ = Xc' cos v = e

z
sin^ =
/'c
Oc
P
tanê = , cos<o =
sin ^) =
Qc
O l > Oc
UL
'l
U'
Uc
/
I - Ur
Ur
u*
U' = Ut - Uc
Uc jjl/L
LT = UC - U L
UR
u2 = uR2 + a2
tanv) =
sin'p =
z =e +x
,
X'
Ur
U'
Ur
cosip = -j
l
tan
X
R
sin^> = ; cos / l
0* = O c -
xc > x L
ip=
sin 9 ~ ~s ' cos ^ =

Oc > O
Q* = O l Q c
S' = Px + 0 '
I2 = / r2 + /'2
tan
sin
48
ip =
tan (p =
/r
; cos
/r
=
sin^p = ; COS^) =
sin (p
- cosV=
Filtarski spojevi
Nisko - propusni filtar
p_ _ nn r\___
u,
fri= =
il
r2=
u2
_f_
0.01
0.1
10
100
f9
49
50
Kompleksne veliine
Reatni brojevi
Imaginarni brojevi
Realni brojevi
Jedinica imaginarnog broja je V -1
npr celi racionalni brojevi (2, 3, 4, ...)
Ovaj izraz se oznaava sa j
razlomljeni racionalni brojevi (1/4; 1/3;...)

Iracionalni brojevi
npr.
71= 3.14159..., e = 2.71828...
1/2=1.414.... 1 /3 = 1 ,7 3 ...
Primeri:
j 3 = V -1 3: j2 = -1
j 3 = - V ^T ; j4 = 1
Kompleksni brojevi
Veza realnog i imaginarnog broj, npr.
Grafiki prikaz u
Gausovoj raspodeli
Algebarski oblik:
imaginama
+J4- osa
+|3
+j2
4 +|3
-Jl
-j2
z = a + jb :
z=4 +j 3
Trigonometrijski oblik:
z = r (cos tp + j sin cp): z = 5 (0.8 + j 0,6)
Eksponencijalni oblik:
z = r e ^:
z = 5 e |36 9
r= "v a 2 + b2
tan q>=
Formula za izraunavanje:
a
b = r sin <p
a = r cos (p
+J1-
-4 - 3 - 2 - 1
z = 4 + j 3
12 3 4
realna
osa
-j3
Kompleksna impendansa, provodnost, fazna razlika (z. y. <p)
Z = j X L = j coL
Z= R ej
/ = G ei
Z = fl
Y= G
<p= 0C
Z = coL
~ iz
- =
Y = jSc = jcuC;
y ' ~wL
T
/ = (oC
1p = -9 0 c
C)2 + 1 1
(SwC)2
(R (0C)2 + 1
tan ip =
Z=Z
1
(oCR
e-i
1
J
R
T (\ftj/.
V' =
S - 1
c-j/. : / = 1 ( )
D J1 +
__________
R{(oL)2
fl2
ojL
f l2 + (ftj/.)2 + 1 fl2 + (ftj/.)2
tan (p = -^7(oL
Y= Y e if
Z=
1 + (flftjC)2
f l2 cuC
- I 1 + (flftjC)2
tan <p = cu C fl
/ = / ei
51
P rig u en je, p ren o s i nivo

Faktori priguenja i prenosa
Spoj
priguenje
ili
pojaanje
\Uu
U2
Izlaz
Ulaz
Faktor priguenja D
Faktor prenosa. faktor pojaanja T
Faktor priguenja
struje
Faktor prenosa
struje
Faktor priguenja
napona
Faktor prenosa
napona
Faktor priguenja
snage
Faktor prenosa
snage
Mera priguenja a
Mera prenosa
mera pojaanja
Mera priguenja snage
Mera prenosa snage
,
Pl o
ap = lg
B
P2
P1 dB
ap = 10 lg
- a p = 10 I g l 1 dB
7i =
h
U2
Tu =
U,
Td =
P2
P,
Mere priguenja i prenosa

Spoj
(pojedinam lan)
priguenje
ili
pojaanje
\U:-_
J'U2
*2
/?1
Izlaz
Ulaz
B: Bel
dB Decibel
Mera priguenja napona
- a u = 20 I g ^ dB
U1
au = 20 Ig ^ dB , = fl2
U2
Mera priguenja struje
a, = 20 Ig
dB
Mera prenosa napona

fl, = f l 2
Mera prenosa struje

-a, = 2 0 - I g ^ dB
h
fl, = fl2
fl, = fl2
Mera ukupnog priguenja odnosno mera ukupnog prenosa
Prenosni lanac
ages = a1 + a2 + .. an (Psziti na predznak)
Odnos izmeu faktora priguenja i mera priguenja

Mera priguenja u dB
Faktor priguenja snage
Faktor priguenja napona
a
Up
Du
o
1
1
1
1,26
1,12
3
2
1,41
6
4
2
10
10
3,16
_______
20
100
10
30
1000
31,6
Apsolutni nivo Lab$

=
I
up
G
L_
c z
Pi
1
Uo
Nivo 0 dB je kod snage

P0 = 1 mW ili napona
U0 = 775 mV
( / = 1.29 mA)
P0: referentna snaga
U0: referentni napon
f-Pabs
= 10 Ig dBm
Po
i-uabs = 20 lg
U0
dBu
f lL = 600 Q
Relativni nivo Lrei

Bilo koja referentna vrednost:
npr. antenska tehnika sa f l L 75Q; U0 =
U0 =
P0 =
P0 =
52
1 pV
1v
1W
10~15 W
(dBPV)
(dBV)
(dBW)
(dBf)
LUrei = 20 lg - f - dB^tV
1^V
40
10000
100
2 Sastavni delovi
Klase primene i podaci o pouzdanosti sastavnih delova u telekomunikacijama i elektronici............ 54
Sastav, svojstva i primena linearnih
slojnih otpornika................................55
Oznaavanje otpornika i
kondenzatora....................................56
Potenciometar...................................... 57
Oznaavanje otpornika i
kondenzatora....................................58
Temperaturno i naponski zavisni
otpornici............................................. 59
Naznaene vrednosti i
oznaavanje kondenzatora.............60
Oznaavanje prikljuaka
kondenzatora do 1000 V ................. 61
Podruje primene i karakteristini
podaci o kondenzatorima................... 62
Karakteristine veliine i osobine
MP kondenzatora do 100 V .............63
polarizovanih aluminijskih
elektrolitikih i kondenzatora.......... 63
Kondenzatori za pogon
fluorescentnih sija lica ......................64
Kondenzatori za motore......................64
Oznaavanje poluprovodnika............ 65
Oblici kuita poluprovodnikih
sastavnih delova...............................65
Diode......................................................66
Trigerdiode, UJT, P U T ........................ 67
Tiristori, trijaci........................................68
Bipolarni tranzistori..............................69
Tranzistori sa efektom polja (F E T ).... 70
Tranzistori snage sa efektom polja.... 71
Osnovni tranzistorski spojevi..............72
Optoelektronski sastavni delovi......... 74
Transformatorza prilagoenje
saferitnimjezgrom........................... 77
Sastavni delovi zavisni od
magnetskog polja.............................78
Operacioni pojaava......................... 79
Spojevi sa operacionim
pojaavaima....................................80
53
Klase primene i podaci o pouzdanosti sastavnih delova u

telekomunikacijama i elektronici
Primer:
Klimatsko podruje:
E /
T / W
Mehanika primena:
posebno optereenje
(pojedinani propis)
pritisak vazduha
mehaniko optereenje
donja granina temperatura

gornja granina temperatura
naprezanje usled vlage ----Pouzdanost:
koeficijent ispada -------------trajanje optereenja
------Donja granina temp.
1. slovni
znak
$min
c
Gornja granina temp.

2. slovni
znak
400
350
300
bez
naprezanja
Naprezanje usled vlage

Najvee vrednosti relativne
vlage u vazduhu
^max
C
3. slovni
30
znak godinji
prosek1' dana u
godini
A
ostali
dani2)
250
-6 5
200
-5 5
180
-4 0
170
-2 5
155
< 9 5%
100%
100%
-1 0
140
125
S 90 %
100%
95%
+5
110
S 80 %
100%
90%
*)
100
< 7 5%
95%
90
85
80
S 75%
95%
75
65 %
85%
75%
70
< 5 0%
75%
65%
65
60
*) vidi pojedinane
standarde
proizvoaa
55
50
40
*)
< 100%
60
dana u
godini
Primedbe
trajna
vlaga
bez naprezanja
85%
roenje
retko
i lako
roenje 3)
85%
bez
roenja
< 50 %
vidi pojedinani standard
') Razdeljeno preko godine

2) Unutar odravanja godinjeg proseka
3) Npr. moe nastupiti kod kratkotrajnog otvaranja
aparata instaliranih napolju
Koeficijent ispada
4. slovni
znak
koeficijent ispada sastavnog dela

u 109 sati rada
4. slovni
znak
koeficijent ispada sastavnog dela

u 109 sati rada
D
E
F
G
H
J
K
L
M
N
0,1
0,3
1
3
10
30
100
300
1000
3000
P
O
R
S
T
U
V
W
z
10000
30000
100000
300000
1000000
3 000000
10000000
30000000
vidi pojedinani propis
54
Klase primene i podaci o pouzdanosti sastavnih delova u

telekomunikacijama i elektronici
Pritisak vazduha
Trajanje optereenja
5. slovni
znak
Trajanje optereenja u satima
300000
100000
30000
10000
3 000
1000
300
Granine vrednosti mehanikog optereenja

Oscilatorno
optereenje
6. slovni
znak
frekvencija
Hz
10 Hz do
Udarno
optereenje
7. slovni
znak
donja granica
pritiska
u mbar do
840
1 000
700
2 200
600
3 500
530
4 300
300
8500
85
16000
odgovara pogonskoj
visini u m iznad
normalne nule (NN)
44
20000
20
26000
Posebno optereenje
ubrzanje
m/s2
ubrzanje
m /s2
vreme
ms
8. slovni
znak
Primeri
2000
500
1000
2000
200
1000
2000
100
500
11
500
100
300
18
55
50
300
18
sua, morski vazduh, industrijski vazduh,

isparavanje izolacione materije
u zatvorenim prostorijama
55
50
150
11
praina, peana oluja
150
11
55
20
prskanje vode, kia, sneg,

zaleivanje, svestrano prskanje,
mlaz vode, voda pod pritiskom
Z
plesan, insekti
sunevo zraenje, ostalo zraenje
Sastav, svojstva i primena

linearnih slojnih otpornika
Ugljenik, C
Metal, Cr/Ni
Plemeniti metal, Au/Pt
Proizvodni postupak
Termiko raspadanje
ugljovodonika
Naparivanje u
visokom vakuumu
Redukcija soli
plemenitih metala
prenjem
specifina otpornost
3000
100 10~6 Q cm
=40
debljina sloja
10. .3 0 00 0 1 0 '9 m
10...100- 10'9
1 0 .1 0 0 0 10'9 I
1 0 '6 fi cm
1 0 '6 Q cm
povrinska otpornost
1...5000 Q
20 . .1000 Q
0,5. .100 Q
temperatumi koeficijent
(-2 0 0 ...-8 0 0 ) 1 0 '6 - ^
100
(+ 2 5 0 ... + 3 5 0 M 0 '6 -
maksimalna temp. sloja
125C
175 C
155C
promena nakon 104 sati

skladitenja, odnosno pri
optereenju na 125C u %
- 0 ,5 ... + 1,5
-0.6... + 1
-0 ,5
strujni um
mali
vrlo mali
vrlo mali
nelinearnost
mala
vrlo mala
vrlo mala
primena
tehnika posredovanja,
tehnika podataka,
tehnika daljinskog
upravljanja, elektronika
za ekstremna klimatska
i elektrina optereenja
kompenzacija u
tranzistorskim
spojevima,
visokooptereeni
otpornici sa sigurnosnim
delovanjem kod PTT
10 - 6
55
Oznaavanje otpornika i kondenzatora

Oznaavanje otpornika bojama
Kiju za boje
Primer 27 k fi %
Vrednost
otpornosti u Q
Prvi prsten 1
Boja
Brojka
(prva cifra)
Ijubiasta___
(druga cifra)
narandasta
(multiplikator)
srebrna
zlatna
crna
smea
crvena
narandasta
uta
zelena
plava
Ijubiasta
siva
zlatna _____
(doputena tolerancija)
Pnmer 24,9 kQ %
Prvi prsten
>rsten j
crvena3
(prva cifra)
uta
___
(druga cifra)
bela
____
(trea cifra)
bela
bez boje
Doputeno
relativno
odstupanje
Faktor vrednosti
otpornosti
0
1
2
3
4
5
10~2
10"'
10
101
102
103
10
105
6
7
8
9
106
107
108
109
Temperatumi
koeficijent
(10-e/K)
10 %
5%
-
1%
2%
0.5 %
0,25 %
0,1 %
20 %
250
100
50
+ 15
25
20
10
5
1
-
Oznaavanje vrednosti slovima
EN 60062
(multiplikator)
smea ____
(doputena tolerancija)
Prefiks
p
n
Temperatumi koeficijent: - esti i svetlije obojen,

eventualno prekinut
- linija spojnica
Niz nazivnih vrednosti sa
dozvoljenim odstupanjem do 5%
(JUS N. N0. 011; IEC 63: DIN IEC 63)

E 3 (>20 % E 6 ( 20 %) E 12 ( 1 0 % ) E 24 ( 5 %)
1.0
1.0
1,0
1.0
1,2
1.1
1.2
1.3
1.5
1.5
1.5
1.6
1.8
2.2
2,2
3,3
4 7
C.5
2.2
2,2
2.4
2.7
2.7
3.9
3.0
3.3
3.6
3.9
4.7
4.3
4.7
6.8
5.6
6,8
6,2
6.8
8.2
7,5
8.2
9.1
56
3p3 = 3.3 pF
m33= 330 pF
33m = 33000 pF
R33 = 0,33 f)
3R3 = 3.3 SZ
33K
= 33 kfi
330K
= 330 kf)
M33= 0,33 MO
3M3 = 3.3 MO
C.25
2,0
5.6
Primeri
Simetrino odstupanje u %
dozvoljeno odstupanje
slovna oznaka
B
0,1
1
2
3.3
10'12
10 -9
10-6
10 -3
10
Kilo
103
Mega 106
Giga 109
Tera 1012
Oznaavanje dozvoljenog
odstupanja slovima
1.8
5.1
4.7
M
m
R, F
K
M
G
T
Filter
Pico
Nano
Mikro
Mili
10
20
30
Nesimetrino odstupanje u %
30
10
+ 50
10
+ 50 ... -2 0
+ 80 ... - 2 0
Simetrino odstupanje u apsolutnim
vrednostima (kapacitivnost ispod 10 pF)
_____ ____________
_______ 0 ,2 5 ___________
0 ,5
CE CC 41000; DIN 45922
P o te n c io m e ta r
Oznaavanje 1pojmovi
Oznaka prikljuaka:
a: krajnji prikljuak koji je elektrino najblie kliznom
kontaktu ako se osovina okrene do graninika u
smeru kazaljke na satu.
b: prikljuak kliznog kontakta
c: granini prikljuak
opseg podeavanja
\
stvarni elektrini
stepen podeavanja
\ 7/ II liltt vv /
V /h M 'v V '
)V a b c ^
Oznake po izboru
1,2, 3 ili uto, crveno, zeleno
"granim k*
Uobiajeni oblici krivih

- linearni oblik
- logaritamski oblik
- opadajui logaritamski oblik
Elektriki neosetljivo podruje podeavanja

Prioritetne dimenzije osovina i prikljuaka
B
Povrina za privrivanje
1,5 max
2.94
1
11
12
13
2
3
4
41
5
51
0.7
0,8
11
2.1
80
1.0
Dim. F
Dim. H
t 0.5
Dim. L
5
6
8
12
M7 x 0,75
M7 x 0,75
M10 x 0,75
M15 x 1.00
1.0
1,2
1.3
1.7
1.8
2.2
2.8 . 3.2
DIN 41450 T.1
Oblik krivulje
linearan (lin)
Primer
linearan sa jednim izvodom
krive 7
linearan sa dva izvoda
linearan sa tri izvoda
uzlazni eksponencijalni (+ e)
silazni eksponencijalni (- e)
naglaeno uzlazni eksponencijalni (+ log)
naglaeno uzlazni eksponencijlni sa
jednim izvodom
naglaeno silazni eksponencijalni (- log)
naglaeno silazni eksponencijalni sa
jednim izvodom
6
61
7
S-krivulja
S-krivulja sa jednim izvodom
rastua krivulja sa dve linearne
deonice voda
padajua krivulja sa dve linearne

deonice voda
rastua krivulja sa dve deonice voda i
sa jednim izvodom
91
Dim E
0.5
0.7 .
0.9.
1.9
3.00
3.925
4.00
5.925
6.00
9,91 ... 10.00
Broj
63
1.0
o
o *"-i
50
1.0
32
1 0.5
Dimenzije B
in
ir>
C\J+
22
t 0.5
20
0.5
16
t 0.5
12.5
0.5
DimenzijeA
10
0.5
Prstenasti
prikljuak
92
rastua krivulja sa dve deonice voda i

sa dva izvoda
93
rastua krivulja sa tri deonice voda i

sa dva izvoda
ukupna vrednost otpornosti

(< 2 ) najnia vrednost podesive
otpornosti pri a
(< 2 ) najmanja vrednost podesive
otpornosti pri c
f*r delimina otpornost pri d>T

<Pa nestvarni elektrini nain podeavanja pri a
Vc- nestvarni elektrini nain podeavanja pri c

&E elektrini nain podeavanja
<7^: ukupni mehaniki nain podeavanja
delimini nain podeavanja >T=0,5rf>N
57
Oznaavanje otpornika i kondenzatora

Termistor
NTC-otpornik (negativni
temperaturni koeficijent)
Termistor IEC 738-1; DIN 44080

PTC-otpomik (pozitivni
temperatumi koeficijent)
Varistor
VDR-otpornik (otpornik zavisan
od napona)
cz_
Termistori (NTC) su temperaturno-zavisni poluprovodnici kod kojih
vrednosti otpornosti opadaju sa
porastom temperature (Materijal:
polikristalana keramika od
meanih oksida)
Termistori (PTC) su temperaturno-zavisni otpornici kod kojih

vrednost otpornosti pri porastu
temperature naglo poraste, im
se odreena temperatura
prekorai (Materijal:
feroelektrina keramika
npr. T i0 3)
Varistori su otpornici kod kojih

vrednosti otpornosti opadaju
sa porastom napona
(Materijal:
silicijum karbid, < 5,
cinkov oksid, < 30)
najnia mogua vrednost

otpornosti pri pogonskom
naponu
/
106
1^
105
1
104
1
1
103
1
_
_
1__
102
/
!
10'
10 .najv ea dozvolj. vr ed lOStN
jedn osmer. radnoc na pona
10'1
______i__ i i i____ i__
10'2
20
30
50
80100 150 U
varistor od cinkovog oksida
Temperaturni koeficijent a r
-6-100
ffR = ^
. . %
lR] = ^ m = K
Vrednost B
e=
h t2
T 2 -h
K: elementarna konstanta u A,
zavisna od geometrije
a : eksponent nelinearnosti
Primeri:
ffmin = 50 Q
Karakteristine vrednosti
(pnmeri)
^Rmin = 20 C
e b = 100 q
b = 60 C
R_
R0 >
R2
(?p= 110C
R 1 : Vrednost otpornosti u Q kod T,

u K (Kelvin)
R2 Vrednost otpornosti u Q kod T2
u K (Kelvin)
B: Vrednost B je mera za
temperatumu zavisnost
termistora u K (Kelvin),
konstanta materijala.
58
Rmin'- Najmanja vrednost otpomosti

Rp: Vrednost otpornosti pri najveem dozvoljenom naponu
or : Temperaturni koeficijent
P' Naponska zavisnost
(vrednost otpornosti
termistora (PTC) je
naponski zavisna)
Vmax
OR
50
kQ
30 V
20 %/K
a > 30 kod ZnO (varistor od
cinkovog oksida)
Radna temperatura:
-4 0 C .. +85 C
Radni napon: 14 ... 1500 V
Vreme odziva: < 50 ns
Udarna struja: do 4000 A
Trajna opteretivost: 0,8 W
Temperaturno i naponski zavisni otpornici
CE CC 41000; DIN 45922

Varistori (naponski zavisni
otpornik)
Termistor (PTC-otpornik)
Termistor (NTC otpornik)

Termistor (NTC) ploastog oblika
bez omotaa,
metalizirane eone strane
I-
kruni oblik
0
OblikA
1,t*max
c
E
0
m
_3Amax
bez omotaa,
radijalne prikljune ice
Oblik B
Ostale mere
kao i oblik A
Pogonski
uslovi
Klimatska klasa
primene
FKF HKF HHH
donja
granina
temperatura -55C -25C -25C
sa plastinim omotaem
00,5
sa plastinim omotaem
4,5max
gornja
granina
temperatura 125C 125C 155C
_ 5max _
Naznaena vrednost otpornosti

Rn pri 25 C (R25)
polazna temperatura: 10 f i do 100 kO
00,5
Doputeno odstupanje od naznaPolazna temperatura:

ene otpornosti 10%; 20%,
-30 C ... +180 C
Opteretivost Pmax pri 25 C: 0,6 W Krajnja temperatura: +40C ... +220 C
Primena
Regulator nivoa tenosti
Stabilizacija
radne take
Zatita poluprovodnikih
sklopova od prenapona
L
un
:--- =
<HU
4
Merenje temperatura
H i1
Regulacija temperature
za grejanje
Stabilizacija napona
L1
/
Usporenje
privlacenja
Usporenje
otputanja
Apsorpcija energije komutacije
1
G
59
N a zn aen e vre d n o s ti i o zn a a v a n je k o n d en zato ra

Naznaene vrednosti: E-niz
Naznaeni jednosmerni naponi u V za kondenzatore do 1000 V
Vrednosti
niza R5
Papirni
kondenz.
MP
kondenz.
Plastini
folijski
kondenz.
Kondenz
s liskunom
Keramiki
kondenz.
TantalAluminijski
elektrolitiki elektrolitiki
kondenz.
kondenz.
6, 3
6,3
10
10
10
16
16
25
25
25
40
40
40
63
63
63
63
63
100
100
100
100
100
160
160
160
160
250
250
250
250
400
400
400
400
630
630
630
630
1000
1000
1000
1000
100
160
250
25C
250
630
1000
100C
1000
Dozvoljeno odstupanje vrednosti kapacitivnosti od naznaene kapacitivnosti u %

%
Slovo
od 10 pF
od 10 pF
0,1
0,1
0,3
0,5
0,5
0.5
1
5
10
0,3
1
2
2,5
2 .5
10
10
= 10
10
10
10
20
20
= 20
20
20
20
+ 2 0 .. .- 0
+ 2 0 ...- 0
+ 30. ..-1 0
+ 30.. -10
+ 3 0 ...-2 0
+ 30
.-2 0
+ 5 0 ...- 0
+ 50
- 0
+ 50 . .-10
+ 50
-10 + 50 . .-1 0
j + 50... -20 + 50
-20 + 50... -20
+ 50 ..-2 0
+ 8 0 ...- 0
+ 80 ...-2 0
+ 100 ..-1 0
+ 100...-20
20
+ 8 0 ...- 0
+ 80 ..-2 0
+100
.-1 0
+100... -20 + 100
-20
metalizirane - J
obloge
(ako je obloga
od metalne folije:
nema oznake)
60
1o
Primer:
1*
Skraeno oznaavanje plastinih folijskih kondenzatora
1 vrsta dielektrika
Slovna oznaka
C
p
s
T
U
Vrsta dielektrika
polikarbonat
polipropilen
polistirol
politereftalat
celulozni acetat
kondenzatora do 1000 V
Vrsta kondenzatora
Oblik izrade, kuite, prikljuci
Oznaavanje
Papirni kondenzatori,
kondenzatori od
metaliziranog papira i
kondenzatori sa
folijom od plastike
kuite:
spoljna obloga: crta (po obodu);

kondenzator od plastike:
obojeni prstenovi za oznaavanje
nazivnog napona
u obliku cilindra
ili kvadra
prikljuci: aksijalne ine ili
lemne zastavice
_____
u obliku cilindra
ili kvadra
prikljuci: jednostrane ine ili
lemne zastavice
spoljna obloga: crta (po obodu)
kuite:
spoljna obloga:
kuite:
u obliku cilindra
ili kvadra
0 ... 20 N
kuite ili
poklopac
Kondenzatori
sa liskunom
Postoje svi oblici izvedbe
spoljna obloga
Keramiki
kondenzatori
Cevasti kondenzatori, ploasti

kondenzatori s aksijalnim
ili radijalnim prikljucima
unutranja obloga je obeleena

obojenim znakom
(temperaturni koeficijent).
tip 1A: bela taka na
spoljnoj oblozi
Aluminijski
elektrolitiki
kondenzatori
Kuite:
u obliku cilindra ili

kvadra s jednostranim
prikljucima
plus pol:
Kuite:
cilindrino s aksijalnim
prikljucima
plus pol: +
minus pol: crta na obodu
Tantalni elektrolitiki
kondenzatori
Razliiti oblici izvedbe i razliiti

prikljuci (vijani prikljuak,
lemne zastavice itd.)
minus pol: plus pol: +, broj za raspoznavanje ili

crvena boja
Omot od plastine materije s jednostranim ianim prikljucima (kapljasti oblik)
plus pol:
Kuite:

kvadra s natpisom i
aksijalnim prikljucima
plus pol: plus

minus pol: crta na obodu
Kuite:

kvadra s jednostranim
prikljucima
plus pol: plus ili posebnim

oblikovanjem kuita
(zubac za orijentaciju)
Oznaavanje
plastinih
kondenzatora
Oznaavanje
Boja
prstena
jednosmerna
struja
plus, dua prikljuna

ica
Nepolarizovani
kondenzator
Polarizovani
kondenzator
poetak faze i
kraj faze
A-B, C-D ...
+ i - odnosno
A-B, C-D ...
Vrsta struje
Nazivni
napon
| ^
plava
25 V
kraj zvezde
A, B, C ...
A, B, C ...
uta
63 V
srednja taka
MP
MP
U-V
jednofazna struja
crvena
160 V
250 V
dvofazna
struja
1
linijska
,
fazna
U, XY, V
zelena
Ijubiasta
400 V
trofazna
linijska
U, V, W
crna
630 V
struja
fazna
U-X, V-Y, W-Z
zvezdite odnosno
neutralna taka
Mp
smea
1000 V
U-X, V-Y
61
P o d r u je p r im e n e i k a r a k t e r is t i n i p o d a c i o k o n d e n z a t o r im a ( p r e g le d )
Vrsta
kondenzatora
Temperaturno
podruje u C
Faktor gubitka
tg S u 103
Prioritetna primena
50 Hz: 2 ... 2,7
Visokonaponski kondenzator za filtriranje, udarni i

potporni kondenzatori; mogunost za 50 Hz do 10 kHz.
Papirni kondenzatori
Papirni
kondenzator
-55 ... +125
Kondenzatori od metaliziranog papira za jednosm erni napon

MP
-55 ... +85
50 Hz: 7 ... 8
1 kHz: 12
Telekomunikacije, spreni kondenzatori i kondezatori za

filtriranje; visoki napon; udarni i potporni kondenzatori.
Za jednosmerni napon, ali i za reducirani

naizmenini napon; minijaturna tehnika; visoke
temperature; filtriranje; sprezanje; stepeni otklona
televizora; posebno kondenzator sa malim
gubicima; mnogi konstrukcioni oblici (isto u
slojnoj izvedbi u rasteru).
Metalizirani plastini kondenzatori

MKU
-55 ... +70/+85
1 kHz: 12 ... 15
MKT
-55/-40 ... +100
1 kHz: 5 ... 7
MKC
-55/-40 ...
+85/+100
1 kHz: 1 ... 3
MKP
-40 ... +85
1 kHz: 0,25
Kondenzatori sa malim gubicim a

KS
-55/-10 ... +70
1 kHz: 0,4 ... 1
MKS
-55 ... +70
1 kHz: 0.5 ... 1
KP
-55Z-25 ... +85
1 kHz: 0,3 ... 1
Kondenzatori
sa liskunom
-40 ... +80
1 MHz:
S 0,2 (<1 nF)
MKV
-55 ... +85
1 kHz: ca. 1
Stak eni
kondenzator
-55 ... +125
1 MHz: 0,5
Kondenzatori u oscilatomim kolima za

odreivanje frekvencije;
filtari; sprezanje; minijaturna tehnika;
Visoka temperatura (kondenzatori sa
liskunom i stakleni kondenzatori);
Kondenzator za blokiranje;
kondenzatori za merenje;
Staklo: vrio visoke stalnosti i otpornosti na zraenja
Keramiki kondenzatori
NDK
kondenzator
(cr = 13 ... 470)
-55/-25 ...
+85/+125
1 MHz: 0,4 ... 1
U frekvencijski stabilizovanim kolima za temperaturnu kompenzaciju; kondenzatori za filtre i visoko

naponski; impulsni kondenzatori; takoe kao ip
HDK kondenzator ( r =
700..50000)
-55/+10 ...
+70/+125
1 kHz: 10 ... 20
Sprezanje, filtriranje, visoko naponski i

impulsni kondenzator, takoe kao ip
-55/-25 ...
+70/+125
50 Hz: 80 ... 300

(za 1000 /;F)
-55 ...
+85 (+125)
120 Hz:
<4 0 ... 350
Kondenzator za sprezanje, filtriranje, blok

kondenzator, motorni kondenzator,
kondenzator energije
Telekomunikacije; merna i regulaciona tehnika;
ip - kondenzatori za hibridne spojeve;
filtriranje i sprezanje
E lektrolitiki kondenzatori
Aluminijski
elektrolitiki
kondenzator
Tantalski
elektrolitiki
kondenzator
62
______________

MP kondenzatora do 100 V
FPC
GPC
HSF
donja
-55 C
-+10 C
-25 "C
gornja
+85 C
+85 C
+70 C
Dozvoljeno
naprezanje
usled vlage
najvea vrednost
godinja srednja
vrednost
roenje
100%
100%
95%
> 80 %
> 80 %
S75 %
da
da
Tolerancije
Cn < 1 uF
Klase primene
Granina
temperatura
Cn
10%
|iF
priblina vrednost: 3 %
izmeu 0 i 60 C
Cn' podruje
tg <5 max
pri 20 C
1=
ne
20 %
pri isporuci
za C < 0,1 pF
pri 20 C)
posle petogodinjeg skladitenja
>32. . .64 pF
7 10-3
8 10-3
8 10-3
14 10-3
25 10-3
12 10'3
17 10-3
Dobrota
izolacije (R| C
> 10. . 32 pF
7
posle petogodinjeg skladitenja
6 10 3
7 10~3
9 10'3
12 10'3
17 10-3
20 10-3
00
pri isporuci
(Riza <0,1pF
pri 20 C)
> 4 ..10 MF
6 10-3
7 10-3
8 10-3
10 10"3
14 103
17 10 3
Otpornost
izolacije
4 pF
C \J
Hz
Hz
Hz
Hz
Hz
Hz
00
50
100
300
1 000
4 000
10 000
35 10-3
10 000 M fi
8 000 MJ
6 000 M1
1 000 S
800 s
600 s

aluminijskih elektrolitikih kondenzatora
Tip
Simboli, oznaavanje
Kondenzator sa poveanim zahtevima u pogledu pogonske pouzdanosti i elektrinih vrednosti
Kondenzatori za filtriranje i sprezanje, kondenzatori za odvoenje
niskofrekvencijskih i visokofrekvencijskih struja
Kondenzatori za esto punjenje i pranjenje, povieni zahtev za
vremensku toleranciju kapacitivnosti
Kondenzatori za obine zahteve u pogledu pogonske
pouzdanosti i elektrikih vrednosti
Kondenzatori koji odgovaraju tipu IA
Kondenzatori koji odgovaraju tipu IB, sa manjim zahtevima
ll B
Tip
II A
Klase primene
HSF
Nazivni napon
Un u V DC
15
Vrni napon
Us u V DC
18
tan 8max
pri 20 C
UnU V
70
15
HSF
35
70
100
40
GSF
80
18
40
80
385
115 ; 275
do
p re k o
0.30
100
HSF
HUF
10
63
115
GPF
250
100
50 Hz 0.15...0,05 ( 1 mF)
16
25
160
250
HPF
35
350
50
450
100V 1,15UN.
100V: 1.1 UN
0.10 (S 1 mF)
50 Hz >1 mF; gornje vrednosti se poveavaju za 0,01 za svaki 1 mF
Pogonska
Kb >
preostala
struja
35
HUF
0,005
MA
0,01
pF V
5Â
MA
pF V
0.02
5 mA
100
MA
UF V
3 nA
35
100
1>Pogonska preostala struja /* = Kb Un Cn + Iq u A pri 20 C (pribline vrednosti) ako su Un u V i Cn u pF
63
K o n d en za to ri za pog on flu o re s c e n tn ih sijalica

Paralelna kompenzacija: 220 V; 50 Hz; do 1,5 kvar
B papirni kondenzator, okrugli
C metalno-papirni kondenzator, okrugli
'HU
rn
Polje za
opisivanje
OI
/ 1: 102 mm ... 210 mm
Ozupani toak estostrana

matica
Kondenzatori
ne moraju
odgovarati
slikovnim
prikazima
d \ : 30 ... 50 mm
d2- M 8- ili M 12-navoj
8 mm
10 ili
20'
Mere u mm
prvenstveno 10 mm
Nazivne kapacitivnosti u uF, 10%

2
2.5
3,5
4,5
12
10
13,5
16
18
20
25
Serijska kompenzacija: 420 V; 50 Hz; do 1 kvar

Oblik izvedbe X
Naznaeni
kapacitet
u pF
4 %
Polje za opisivanje
(zeleni natpis)
Ozupani toak
J8,2 po DIN 6797
estostrana
matica BM8
Nazivni
napon
VAC
/
max.
max.
3,6
130
4,4
40
420
160
5,7
Mere u mm
K o n d en za to ri za m o to re
Nazivni naizmenini naponi u V
Pogonski
kondenzator
125
Kondenzator
za pokretanje
220
160
240
260
240
210
280
320
280
320
330
360
400
360
400
450
480
560
0,8
0,9
Naznaena kapacitivnost u pF
Pogonski
kondenzator
0,2
0,25
0,3
1,8
2,5
3,5
16
18
20
25
30
35
16
20
25
160
200
250
1,2
1,4
1.6
10
12
14
10
100
0,1
0,5
0,6
4,5
40
45
50
60
70
80
90
30
40
50
60
80
320
400
500
0,4
100
Kondenzator
za pokretanje
64
Oznaavanje p o lu p ro vo d n ika (prema pro Elektron"1)

70
Primer:
T_
osnovni materijal
glavna funkcija
2. slovna
oznaka
1 slovna Osnovni materijal

oznaka
germanijum
silicijum
npr. galijum-arsenid
(energetski nivo >
1,3 eV)
npr. indijum-antimomd
(energetski razmak
0,6 eV)
fotopoluprovodniki i
halgeneratorski
osnovni materijal
C
D
R
A
B
C
D
E
F
G
H
K(M )
L
Registarski broj (2 ili 3 cifre)

Uputstvo za komercijalnu upotrebu
2. slovna
oznaka
Znaenje
dioda opte
kapacitivna dioda
NF-tranzistor
NF-tranzistor snage
tunelska dioda
VF-tranzistor
npr. oscilatorska dioda
Halova sonda polja
Halov generator
VF-tranzistor snage
N
P
Znaenje
svetlosni vezni element
npr. fotodioda.
fotoelement
npr. svetlea dioda
tiristor
komutacioni tranzistor
npr upravljivi ispravlja
sklopni tranzistor
snage
multiplikatorska dioda
dioda snage
Zenerova dioda
Q
R
T
U
X
Y
Z
Kao tree slovo primenjuje se X, V ili Z kod komercijalnih sastavnih delova
O blici kuita p o lu p ro v o d n i k ih s as ta vn ih d elo va

Stakleno kuite DO-7
najmanji lemni
razmak ' 3
30 t
3max
6* -1 5
Stakleno kuite DO-35
Katoda
,3
-
Katoda
~r
K
J 2.6moii
2S.I
= o =
V32
25.;
Metalno kuite DO-13
1 1 0
V93,
Plastino kuite TO-92
Metalno kuite TO-72
T
I q.5-i 5>2J
12.7mm
* ;
5
o-j
JJj 'S'
Gehausc
npr. silicijumski VF-tranzistor

BTF 66
Plastino kuite T0-220

sa metalnom prirubnicom
Metalno kuite TO-3
13
<*>
x4
E
L2.5;-oi
npr. jednoslojni (Unijunction)

tranzistor 2N 4870
t r-^ -r-?
Metalno kuite TO-39

6 6mas
12.7min
9,;mo
__
O
q
npr. Zenerova dioda 1,3 W

BZD 10 C 9 V 1
S.2nqs
O|
CD
rr, wJL u
npr. silicijumska univerzalna

dioda BAY 61
5I
90
13.5ma .
"85ma
r "*
;o
npr. germanijumska univerzalna

dioda A A 118
(prema j e d e c )
B C l
npr. silicijumski NPN tranzistor
BC 140
Metalno kuite DO-5
(sa M6)
15.3 nos
)mo* *Sfnox
l
oj>
2.;
r~ rn
najveca mera
I s,
ii- f
ap
c'2
kolektor spojen
sa montanom prirubnicom
npr silicijumski NPN Darlingtonski
tranzistor BD 649
npr. MOS-tranzistor snage

BUZ 321
1) Prema JEDEC-u za diode 1N .... a za tranzistore 2N
npr. brza ispravljaka dioda

BYW 92
sa etvorocifrenim registarskim brojem
65
D iode
Simboli spoja Karakteristine krive
Karakteristine vrednosti
Primena
Dioda
Germanijumske diode
u T0 = 200 mV .. 400 mV
Crm < 100V
< 150 mA
h
< 300 nA
/r
Germanijumske diode:
- univerzalna dioda u VF
podruju uslovljeno
malom kapacitivnou
zapornog sloja
- sklopna dioda
- uparena kao par faznog
diskriminatora u otklonskom
delu televizora
^th JU < 400

W
= -55 C . .. +75 C
UF
Karakteristika voenja I F = f(UF)

pri du = 25 C odnosno 100 C
Zenerova
dioda
Silicijumske diode
UT0 = 0,6V ... 0,8 V
URM = 3 0 V ... 3,5 kV
= 150mA ... 750A
h
= 0,5 jiA . 50 mA
/r
= -4 0 C . .. +150C
0u
Silicijumske diode
- ispravljake diode do
najveih snaga
- diodna sklopka, npr. zatita
od pogrenog polariteta
- granina dioda
za male napone
Stabilizacijski efekt kod

rada u inverznom smeru
UL = 1 ,8 V .. 200V
Pto.S 50 W
du S 150C
Pri Uz 5,1 V negativni,
a pri Uz 2 5,1 V pozitivni
temperaturni koeficijent
- stabilizacija, odnosno,
ograniavanje
jednosmernih napona
- inverzno-serijski spoj
Zenerove i normalne diode
prema referentnim diodama
sa posebno malom
temperaturnom zavisnou
- TAZ diode (Transient
Absorption Zener) za zatitu od velikih prenapona
Vreme sklapanja< 1 ns
UT0 < 300 mV
Urm < 70 V
- ekstremno brze diodne

sklopke u VF i mikrotalasnoj tehnici f>15 GHz
- integrisani sklopovi
digitalne tehnike
- ispravlja u prekidnom
nainu rada (SMPS)
Stabilizacijske karakteristike
h = Wz)
otkijeva
dioda
(simbol
spoja nije
standardizovan)
UF
/r
< 80 A
< 200 nA
ou
= -6 5 C .. +125C
Karakteristika voenja
h = f (UF)
Diodna kapacitivnost CD
opada sa porastom
inverznog napona
CD 60 pF
URM= 30 V
I F = 100mA
Diodasa
promenjivom kapacitivnou
- kapacitivnosti oscilatornog
kola u VF tehnici
- prilagodivi sklopovi
- spreni elementi u
filtarima sa podesivom
irinom pojasa
t?u = -55C ... +125C

UR
Karakteristika kapacitivnosti
CD = f ( U r )
Uro : napon praga, UF: napon voenja, URM: maksimalni zaporni napon, Uz: Zenerov napon,
l F: struja voenja, / R: zaporna struja, 0U: temperatura okoline,
RthJU: termika otpornost izmeu zapornog sloja i okoline
66
T rig e r diode, UJT, PU T

Karkteristina kriva
Simboli spoja
Tiristorska dioda
(etvoroslojna dioda)
If '
Svojstva
Primena, karakt. vred.
posle prekoraenja
napona preklapanja
okidanje struja
paljenja u tirostorskim
sklopovima, element
vremenskih sklopova;
U (B0) u propusnom
UF
~3
Ih
1f
'
>
UF
smeru ponaa se
kao ispravljaka
dioda (naponski
zavisna sklopka).
^(B0)
ponaa se kao
antiparalelno
spojene etvoroslojne diode
u t
|<
neprekinut prelaz u
U
l
probojno podruje.
okidanje struje
paljenja za trijake;
Visoki propusni
napon.
napon preklapanja
oko 35 V;
propusna struja
jako zavisna od
duine impulsa;
|<|
maksimalni gubitak
snage oko 300 mW
sa porastom napona L/EB1 preokree se inverzna struja;
pri preokrenutom
naponu U postaje
spoj emiter-B1
provodan
Jednoslojni tranzistor
UJT, (isto i dioda
sa dve baze)
U B2B1
sastav kao anodnoupravljani tiristor;

spajanjem sa R2 i R\
dobija se delovanje
podesivog
( I p , I v ) UJT.
Anoda, glavni prikljuci

Baza
Emiter
G, G a, G k: Upravljaki prikljuak (gejt) kojim se
upravlja preko anode ili katode
K:
Katoda
Struja voenja, struja vrata (gejt)
I f' I gInverzna struja pri otvorenoj anodi (PUT)
^GAO' I E0:
odnosno otvorenom emiteru (UJT)
B. B,. B2:
E:
naponi preklapanja
do 10 V;
propusna struja oko

200 mA
Dvosmerna dioda,
dijak (Diac: diode
alternating current)
A, A,, A2.
okidanje struje
paljenja za trijake;
struja dranja
ispod 5 mA;
A,
1f max 30 A
Struja dranja
15. .4 5 mA
Dvosmerna
tirostorska dioda
(petoslojna dioda)
A,
napon preklapanja
od 20 ... 200 V
upravljanje trijaka
i tiristora,
RC-generatori.
naponi: max 30 V
struje: max 50 mA
upravljanje trijaka i
tiristora,
RC-generatori.
naponi: 40 V.
struje: 150 mA
/ H:
Struja dranja, najmanja struja I F

pri kojoj tiristor jo provodi
7P, / v:
Struja u taeki maksimuma
odnosno u taeki minimuma
U(Q0):
Napon preklapanja
U{Boto- Nuiti napon preklapanja (nulti napon
preklapanja pri otvorenom gejtu)
UF:
Napon voenja
Up, Uv: Napon maksimuma odnosnominimuma
P,o,
Maksimalni gubitak snage
67
T iris to ri, trija c i

Simboli spoja
IEC 148; HD 245. 2 S1; DIN 41785-3

Osobine
Karakteristina kriva
P-gejt tiristor
UFm
/f.
i\T
'ot
Tiristorska trioda
- upravljanje sa
katodne strane
- navoenje u
inverznom smeru
/F
Primena, karakt. vred.

I pretvara sve do
najveih snaga
od 100 V ... 4000 V;
struje zavisne od
izrade, do max 1000 A
kod vodom hlaenih
plastinih tiristora.
U gk
/h
N-gejt tiristor
rr
UF
U(qo)o
/f .
Tiristorska trioda
- upravljanje sa
anodne strane
- navoenje u
inverznom smeru
podruje malih snaga

pri spajanju sa
deliteljem napona kao
i PUT (vidi str. 67)
G t/G
/ / ga
Inverzno provodni
tiristor
Uf
j~rn
Uf
r i
/g |
Karakteristika u
propusnom smeru
kao kod P-gejt
tiristora, inverzna
karakteristika kao
kod diode.
Invertor sa
komponentom
reaktivnog optereenja
(dioda za povratno
napajanje je
nepotrebna).
napon < 2500 V.
struja < 1000 A.
Tiristorska trioda
- upravljanje sa
katodne strane
- prekidanje / F sa
negativnom
strujom gejta / G
oper sve do podruja

srednjih snaga;
napon < 1200 V.
struja < 400 A.
Upravljanje
- sa anodne strane i
katodne strane
- navoenje u
inverznom smeru
Univerzalni zadaci
ukljuenja/iskljuenja
u podruju male snage.
karakteristika poput
antiparalelno
spojenih tiristora
paljenje pozitivnom
ili negativnom
strujom gejta
nezavisno od
polariteta anode.
Upravljanje otsecanjem
faze, elektronski relej
i kontaktor u podruju
male i srednje snage;
naponi do 1200 V,
struje do oko 300 A.
u,(BO)O
G
Ug
Iskljuni tiristor
(GTO, gate-turn-off)
Uyt
h
A--------- ^ _ K
.U
Uf
u,(B0)0
/ g! j g J ^ g
Ug
Tiristorska tetroda
Uf
JJJ
h
7C
Uf
U,(BO)O
Dvosmerni tiristor
trijak (triac: triode
alternating current)
h
U(BQ)Q
h
/g I
68
ZUJ
UF
h ]
U( BO)Q
B ip o la rn i tra n z is to ri
NPN tranzistor
=
Ie
Uca
+ /b
Ic
UcE = Uce + UBE
CD
~U qe
Ib
p0 = Uce Ic + L/bE / b
U be
Po. ~ t>CE
/c
Oznaavanje tranzistorskih preostalih struja i inverznih napona

3 Slova
indeksa
Znaenje
Neimenovana elektroda je otvorena, npr. Uc e o
Izmeu drugoimenovane i neimenovane elektrode je otpornik, npr I Cer
Izmeu drugoimenovane i neimenovane elektrode je kratak spoj, npr. / CES
Izmeu drugoimenovane i neimenovane elektrode je inverzni napon, npr. / CEV
Prim er tranzistorskih osobina: silicijumski - NPN - epitaksijalni - planami - NF - tranzistor BC 140

Posebna obeleja:
- gubitak snage 3.7 W
- komplementaran sa BC 160
- kuite TO 39, kolektor vezan sa kuitem
-te in a max 1,5 g
Toplotne otpornosti
thjA max 200
w
oc K
35
W
Statistike karakteristike (famb =
Ices
= 10 ... 100nA pri UCe =
1/iBriCEO = 80V pri /c = 100pA
//(BriEBO S 7 V pri /E = 100 jtA
UBE
= 1,2V pri UCe = 1 V i
Dinamike karakteristike (famb =
fj
= 50 MHz
CCbo 25 pF
C ebo = 80 pF
f lt h jc
Apsolutne granine vrednosti:

= 80V
- 40 V
U Ce s
U Ce o
U ebo =
/c
Ib
Ptot
Ptot
7V
=
1A
= 100mA
= 650mW pri famb< 4 5 C
=
3.7 W pri UCE S 7 V i tcase S 45C
= 175C
max.
25 C)
60V
Ic = 1A
25 C)
/c mA
7TT
/smA
500
r
L
' kmA
;rrA
<*00
300
--1
>
2r
|A
rt j
200
100
/
/
/r
1m A
A
L
/ B -O .Sm A
/ i- * 2 SC
0
snage u zavisnosti od
temperature okoline
Izlazna karakteristika
Ic = f ( UCe ) za / b
kao parametar
I
X
Uct
V
Napon zasienja
UcEsat = f ( /c ) pri 6 = 10
i famb = 25 C
mA
B jednosmerno pojaanje, Ptol: ukupni gubitak snage, 0^: temperatura zapornog sloja. famb: temperatura
okoline f r : tranzitna frekvencija, RthJA, Pthjc: toplotna otpornost izmeu nepropusnog sloja i okoline (kuita).
69
Tranzistori sa efektom polja (FET)

FET (unipolarni tranzistori)
radnom strujom I 0 upravlja elektrostatiko polje izmeu gejta (G) i izvora (S)
istiu se po tome to se upravljaju praktino bez potronje snage i
imaju bitno veu ulaznu otpornost od bipolarnih tranzistora
Primena malog signala MOS-FET2*

Visokonaponska sklopka sa galvan. odvajanjem
Visokovoltni invertor
Ui = +5 V ukljuuje V,.
Negativni prednapon na
gejtu V2 prekida V2 i V3
(/B = 01). L/2= 0 V
Pri U, < +1,5 V
prekida se
Od U! < -1,0 V postaje
V2 provodan i
ukljuuje V3
U2 ~ 200 V
Umetanjem MOS-FET
sa bilo kojim
naponom praga,
ometa strujni izvor
za vreme komutacije
500 V
Kombinacija MOS-FET
sa optokaplerom
rastavlja upravljako
u2 i strujno kolo
optereenja galvanski
Visoki komutacioni
naponi npr. BSS 135
sa L/d s > 600 V kod
I VI
malog kuita (TO 92) i
/omax = 70 mA
Pri Ucs < -3 V prekida V,
Preko /, * 80 mA postaje
fototranzistor provodan
i Ucs * 0 V. V,
V2
se ukljuuje.
R l = 50 n
Elektronski delitelj napona
Konstantan izvor napona

Odreivanje izlaznog
napona preko V2.
U2 = Uz + Ucs
Konstantan izvor
napona daje toliko
struje koliko je
optereenju potrebno.
Ur.
/n '
*1
Umetanjem izvora
napona za
CMOS konstante
Pri Ub < Uz nastaje

deliteljski spoj gde
U2 zavisi od Ub i Io
Pri Ub > Uzbie
ogranien U2 na
Uz a struja na
U8
/D ~ Rl
Uz
2 l V2
i
l
JffL
Umetanje omskog
delitelja napona da bi
se izbegla velika struja
R, = 1 M fi
<1
1,Metal-oksidni poluprovodnik (Metal-Oxid-Semiconductor)

2* MOS-FET - pojaani spojevi
Ub'. napon napajanja, U\, U2: ulazni odnosno izlazni napon, RL: otpomost optereenja
70
T ranzistori snage sa efektom polja

Poluprovodnika struktura: npr. V-MOS, U-MOS, HEX-FET, takoda su mogui naponi UDS > 1 kV
pri / D > 5 A. Zatitni elementi kao npr. slobodno oscilijue diode se integriu u FET.
Kombinacija MOS-FET i bipolarnih tranzistora daje BIMOS-tranzistor
Prednosti:
velika komutaciona snaga i bezbednost pri preoptereenju
jednostavna paralelna komutacija, vie
tranzistora radi poveanja snage
vrlo velike brzine komutacije fs - 10 ps
vrlo velike granine frekvencije
Primena:
oprema za napajanje struje u taktovima
upravljanje motorima, npr. u pretvaraima
svemirska tehnika i obrada podataka
elektronika, npr. u komutacionom paljenju
Karakteristine vrednosti i komutacija MOS-FET u energetici*

N-kanalni obogaeni tip BUZ 10 u kuitu TO-220 sa R[MC = 1 67
Dinamike karakteristine veliine
Apsolutni granini podaci
napon Drain-Source
Uos = 50 V
jedinini prenos
g 2, = 8 S pri
napon Gate-Source
UGS = 20 V
/D = 16 A i Uds = 2 5 V
maksimalna drejn struja
/ Dm = 23 A pri itG= 25 C
vreme ukljuenja
?e = 85 ns
maksimalna snaga gubitka Ptoi = 75 W pri i/G= 25 C
vreme iskljuenja
fA = 175 ns
Primer:
Struja pokretaa motora
/ m = / 0 = 12A
(7b : 12V
V1
V2:
V3:
R^,
FET-BUZ 10
ogranienje UGs
slobodno oscilujua dioda
Cv zatitna sklopka
Niz BUZ moe imati vie tipova npr. BUZ 50 sa UDs = 100 V, / D = 2,8 A
BIMOS tranzistor snage za primenu
u energetici (IGBT)
MOS-FET sa integrisanom nadtemperaturnom

zatitom za primenu u energetici
IGBT
TEMP-FET
(Insuleted Gate
Bipolar Transistor)
(Temperature
Protected-FET)
brzina ukljuenja/iskljuenja, snaga upravljanja

i robusnost kao MOS-Fet snage
neznatna otpornost ukljuenja kod
bipolarnog Darlington - tranzistora
upotreba u pretvarau frekvencije, napajanje
strujom u taktovima za opremu za zavarivanje,
impulsni ispravljai veih snaga za paljenje motora
integrisana slobodno oscilujua dioda uteuje

spoljnu komutacionu zatitu
senzorski ip S u hibridnoj tehnici zalepljen na
FET-ip i elektriki spojen sa gejtom i sorsom
tiristorski promenljiv senzor ukljuuje/iskljuuje
pri G = 155C i prekida FET dok struja dranja
ne bude prekinuta za najmanje 5 ps
Karakteristine vrednosti IGBT BUP 304
Vreme iskljuenja fA BTS 130
struje kolektora I c = 25 A pri

snaga gubitka Ptot = 2000 W pri
!>G = 25 C
i>G = 25 C
toplotna otpornost ip-kuite
Rtruc ^ 0.63
t a ms
gejt-napon praga
UGe = 5 V
kolektor-emiter-napon zasienja U GE(sai) = 2,5 V
kolektor-emiter-napon lavine
U(br)ce = 1000 V
PK: snaga kratkog spoja, PG: temperatura kuita
71
72
73
O ptoele ktron ski sastavni delovi

Spojni simbol
Tipina karakteristika
Fotootpornik
(LDR,
Light-DependentResistor)
10 101 10? 103

Fotodioda
h
niA
b
A
--- 7
Ur = 25
0,2
Ur -- 5V
0,1
Ur
Primena, karakter. vred.
Pasivni sastavni deo

osetljiv s obzirom na
osnovni materijal od
0,5 ... 8pm (ultravioletno
do infracrveno podruje)
najvia svetlosna
osetljivost
vrlo trom pri
promeni osvetljaja
primena u
jednosmernim i
naizmeninim
strujnim kolima
merenje osvetljenosti,
sklopka za zatamljivanje
radni napon
do vie 100 V
opteretivost do 500 mW
rad u zapornom smeru

mala svetlosna
osetljivost
vrlo kratko
vreme odziva
struja je priblino
proporcionalna
osvetljenosti
merni zadaci
naponi do 25 V
gubitak snage do
max 150 mW
granina frekvencija
do oko 500 MHz
nain rada kao

fotodioda sa
pojaavaem, stoga
100 do 500 puta
vea osetljivost
nametanje radne
take prikljukom na
bazu tranzistora
(ne postoji uvek)
fotoelektrini prijemnici
u nadzorima i
regulacionim kolima
naponi do 30 V
gubitak snage
do 200 mW
granina frekvencija
oko 0,5 MHz
Paljenje
strujom gejta
svetlosnim impulsom
Gaenje
sniavanjem struje
dranja
negativn m impulsom
na anodnom prikljuku
za podruje malih
snaga, gubitak snage
do 500 mW
visokonaponska
tehnika, paljenje
preko svetlovoda,
<4000 V, < 10 A
Aktivni sastavni deo

snage koja se
oduzima zavisi od:
intenziteta svetlosti
temperature elije
veliine aktivne
povrine
dobijanje energije iz
suneve svetlosti
serijski i paralelni spoj
omoguavaju snage
u kW-podruju
(solarni generatori)
veliina elija 0 100 mm
napon praznog hoda
< 600 mV
lx
0,3
------&
Osobme
105
Fototranzistor
C
LfcE
10 101 102 103

Fototiristor
/F
UF
G2
ZLD\
Ih
UF
B0)0.
h
Gi
Lb
Solarna elija
(fotoelemenl)
U
I
mA
1500W/m2
30 -1000W/m
800W/m2
-200W/m2
20
l l
0 0,1 0,2 0,3 OA 0,5
Povrina elije 1 cm2
Svetlea dioda
(LED, Light
Emitting Diode)
U ft
/f .
"
74
Uf ^ /
V
U
V
prikazivanje znakova i
emisija svetlosti u
brojeva
podruju voenja
3
r
dava u
robusna, dugi ivotni
optoelektronskim,
vek, male dimenzije
\u l
1,2 9
svetlosnim veznim
neznatni prekidni napon
elementima, svetlovodi,
moe se modulirati
1,1
infracrveno upravljanje
do 20 MHz
h
1
potreban je predotpornik struje voenja do oko
0 10 20 30 40 50 mA
100 mA
crvena, uta, zelena,
/: svetlosna jaina u smeru osa
plava, infracrvena
Optoelektronski sastavni delovi

Optokapler
Karakteristine veliine
Izvoenje
CTR: faktor sprege, takoe odnos prenosa struje,

(CTR: Current-transfer-ratio)
Spoj
CTR = j - (u %) pri /F = 10 mA) i UCE = 5 V

V,soL: ispitni napon izolacije (max. 10 kV)
IF:
struja koju proputa (max. 80 mA)
/c : struja kolektora
(max. 100 mA)
fg:
granina frekvencija (tipino 250 kHz)
Primer:
^
faktor sprege j r = f (/F) pri
Napomena
A 1
4 E
tC 3
K 2
A 1
k:
3 = 25 'C. UCE = 5 V
A 1
5 C
4 E
6 B
---- f | 5 C
K 2
3 |
5 C
4 E
6 B
A13
10
K 2 -*
5 C
3 -
4 E
A 1
6 A2
K 2
3 -
Parametar: CRT-grupe
Darlingtonov
fototranzistor
E
6 B
2^ ^
<
10'1 2
Prikljuak baze postoji.

Sa /?8e mogue je
povienje granine
funkcije.
/,
N 4
A/K 1
A/K 2
6 B
K 2
Prikljuak baze
ne postoji
4 A1
> 500 %
Antiparalelno spojena
luminscentna dioda
(prenos naizmeninog
napona)
SCR sprega bez
kontinuiranog prenosa
struje, bez
zadravanja spoja
Trijak sprenikza
naizmenini napon,
vrni inverzni napon,
do 600 V
Fotonaponski releji (PVR)

Ugradnja slinih optokaplera.
Fotonaponski generator (vie fotodioda u redu)
upravlja jednim BOSFET (Bidirectional-OutputSwitch-Field-Effect-Transistor).
Dva sistema u DIL-kuitu.
struja upravljanja / F
ca. > 2 mA
napon upravljanja UF
> 1,5 V
1A
najvea struja optereenja / Amax
najvei napon optereenja L/pmax
300 V
podruje otpornosti (vidi krivu)
10...30 0
termiki napon
0,2 pV
10 O fi
prekidna otpornost
1-S
.02 f^ D 2 -S
Spoj upravIjakog
strujnog kola
Uf
K
X
BOSFET
fotnaponska
sprega
/A mA
izlazna
karakteristika
Ormari za osvetlenje
Predajnik (sijalica sa uarenim vlaknom ili
svetlea dioda) sa prijemnikom (fotodioda)
montiranim na zajednikoj osi. Izmeu predajnika
i prijemnika se uvodi kruna ili
linearna blenda sa prorezom.
napon predajnika (LED)
struja predajnika
napon napajanja prijemnika
struja prijemnika
vreme prorade
ca. 1,25 V
ca. 10 mA
4,5 ... 16 V
ca. 5 ... 10 mA
ca. 0,5 gs
6A
4 usmereni signal R
5 broj impulsa
Z
-E*
**- >-ir-L J
F **- >-ir-r 1-c
spoljna
logika
5 0V
Primer:
diferencijalniviljukasti ormar
osvetlenja
optika
osa
i r
75
O p toele ktron ski sastavni delovi

Svettee diode - prikaz (LED - prikaz)
Spektri emisija, podruje napona
Poluprovodnik
Talasna
duina
nm
Podruje
napona
V
infracrveno
Ga AS
950
1,3 ... 1.5
crveno
LEDboje
Ga AS P
660
1,6 ... 1.8
narandasto Ga AS P
610
1,6
uto
Ga AS P
590
2,0 ... 2,2
zeleno
Ga P
565
2,0 ... 2,2
A
nm
-------------- : spektralna osetljivost oka
u. u.
7 segmentni - prikaz
ugradnja simbola, karakteristine veliine
________ ___
L
V'
5
1 ^ 1 '
dp
K = zajednika katoda
g f Kq b
I I I I I
109 8 7 6
> ^
'
01^3456189
visina simbola
rastojanje sa kojeg
se posmatra
mm 2,8 3,8
7 10
tipina struja segmenta
mA 5
isto kod malih struja
mA 2,8 3,8
4,5
dp
A - zajednika anoda
g f Aqb
i i i i i
109 8 7 6
13
10 10
6
10
1 23 A5
I I I I I
1 2 BAS
I I I I I
e 0 K c dp
e d A c dp
Teni kristal - prikaz (LCD - prikaz)

Princip funkcionisanja
Objanjenje
Bez napona: svetlost e se kroz tene kristale
okrenuti za 90 C i odgovara za oba polarizaciona
filtra: simbol svetao, podloga svetla
Sa naponom: nema okretanja polarizacije
svetlosti: simbol taman, podloga svetla.
30
1: vertikalno orijentisan
polarizator
2: transparentne elektrode
100Hz
3: sloj tenog kristala

4: horizontalna
polarizacija
Paraleln o o rije n tis a n a p o la riza c ija :
preokrenut efekt (simbol svetao, podloga tamna).

Vreme prorade: veoma zavisno od temperature
LCD su prema
Boje LCD: utiskivanje obojenog mastila
4
proputanje
' reflektor
odbijanje
Lf' reflektor
transtlektivno
Napon napajanja: ca. 3...15 VAC,

f= 30...100 Hz
Vakuum - fluorescentni prikaz (VF - prikaz)

Ugradnja i funkcija kao direktno zagrevana trioda.
Anode svetle kad su na pozitivnom potencijalu i
reetkaje u odnosu na katodu pozitivna.
Reetka prema katodi negativna: segment taman.
Segment anode ukljuen: segment taman.
Boje: plava/zelena, zelena, uta, crvena,
narandasta (prema prekrivanju anode).
Napon napajanja: 25 . 50 V
76
T ran s fo rm ato ri za p rila g o e n je sa fe ritn im je z g ro m

Transformator za prilagodenje
Ni
n2
h_
h
N?
N1
^2
ih
U:
u:
prenosni odnos
Z v ulazna impendansa za naizmeninu struju
Z2. ulazna impendansa za naizmeninu struju
Tip/
izvedba
Magnetske veliine po jezgru

le:
srednja magnetska duina putanje u jezgru
.I/A: magnetski faktor oblika
<4e: efektivni magnetni popreni presek
Elektrine veliine
f:
sklopna frekvencija
A n: popreni presek namotaja
<4l : faktor induktivnosti AL = L/N2
(specifina induktivnost za N = 1)
Magnetske karakOsnovna masa

Tela namotaja teristike jezgra
Standard
Jezgro
a
mm
Veliine
b
mm
C
mm
d
mm
Elektrine
karakteristike
/4N ,\-vre d n .
u ll/ A
nH
mm m n r1 mm2 mm2
Ferit N30
P-jezgro
Jezgro
masa:
DIN 41293 T.1
Energetski
transformator za
Karakteristine
prilagoenje
dimenzije:
DIN 41293 T.2
signala i
irokog
Telo namotaja:
opsega
DIN 41294
P4,6x4,1
P5,8x3,3
P 7x 4
P 9x 5
P 11 x 7
P 14 x 8
P 18x 11
P 2 2 x 13
P 2 6 x 16
P 30x19
P 36 x 22
4,65
5,8
7,35
9,3
11,3
14,3
18,4
22,0
26,0
30,5
36,0
4,1 2,05
1,65
3,3
4,2 2,15
5,4 2,8
6,6 3,4
8,5 4,9
10,6 6,0
13,6 7,8
16,3 6,9
19,0 11,4
22,0 12,8
0,49
0,67
1,05
1,30
1,60
2,20
3,05
3,55
4,05
4,85
5,85
7,6
7,9
10,0
12,2
15,9
20,0
25,9
31,6
37,2
45,0
52,0
2,60
2,8
4,7
1,68
1,43
7,0
1,25
9,8
1,00 15,9
0,80 25
0,60 43
0,50 63
0,40 93
0,33 136
0,26 202
0,8
0,95
2,2
3,6
4,2
8,4
16,0
23,4
32,0
48,0
63,0
10,5
10,5
12,5
13,5
16,5
18,7
24,6
30,2
5,78
4,88
6,53
7,05
9,15
10,7
14,8
18,7
1,50
2,07
2,42
3,17
3,47
4,25
5,1
6,0
22,0
22,1
28,6
30,4
38
44
57
70
1.7
0,93
0,78
0,7
0,59
0,45
0,39
0,35
13
23,8
36,6
43
64
98
146
200
7,7
9,5
15
21,4
30
41,5
73
107
9,8
11.1
12,8
15.2
16,7
19,3
22,1
19,4
20,9
25,7
29,5
32,7
36,8
41,2
4,90
5,80
6,90
7.10
8,25
8,57
8,87
71
78,6
92,2
103
114
127
139
0,92
0,81
0,74
0.60
0,54
0,49
0,38
76
97,1
125
173
211
280
368
97
122
178
210
269
315
365
Ferit N30
RM-jezgro
Mala irina
opsega
signala,
prenos
snage
Jezgro
masa:
IEC 431 i
DIN 41980 T.1
Karakterist. dimenzije:
DIN 41980 T.2
Telo namotaja
DIN 41981
RM 4
RM 5
RM 6
RM 7
RM 8
RM 10
RM 12
RM 14
9,8
12,3
14,7
17,2
19,7
24,7
29,8
34,6
Jezgro
masa:
IEC 51 (CO)276
ETD 29
ETD 34
ETD 39
ETD 44
ETD 49
ETD 54
ETD 59
30,6
35,0
40,0
45
49,8
55,8
61,2
P - jezgro
2200
2600
2800
3500
3800
4450
5300
Ferit N27
U-jezgro
Energetski
transformator za
prilagoenje
1900
3500
4300
5000
5700
7600
8400
9500
Ferit N87
ETD-jezgro
transfnrmator za
prilagoenje
800
1500
2000
2500
3500
4600
5900
7600
9700
11500
15200
U 15
Jezgro (samo U20)
masa i karakteristine U 20
dimenzije:
U 25
DIN 41296 T.7
RM - jezgro
15,9
21,4
25,0
6,7
7,7
13
10,3 3,7
14,7 4,5
20,0 5,9
ETD - jezgro
(polovina sloenog
jezgra)
48
68
86
1.5
1,23
0,82
U - jezgro (polovina sloenog jezgra)
32
55
105
37
70
138
1200
1600
2500
Tela namotaja
B
77
Sastavni delovi zavisni od magnetskog polja

Holov generator
Holov efekt
Linearno prilagoenje
Kroz ploicu od poluprovodnog materijala koja

se nalazi u magnetskom polju protie upravljaka
struja /,. Na prikljucima 3 i 4 javlja se
napon U2 (Holov napon).
Zakljuna otpornost za linearno prilagoenje RLL:

Otpornost RL se postie pri linearnosti izmeu
Holovog napona reduciranog na upravljaku
struju U2lh i upravljakog polja.
Ri = 1
'i
- J i
V
A
Simbol
spoja
0 0.2 0,4 0.6 0.8 1
Linearno prilagoenje sa RL
Primena
Holov napon praznog hoda U2p: Napon U2 pri RL =
naznaena indukcija (npr. 1T) i
naznaena upravljaka struja / 1N.
U2o = ^ r
/i
BuV
Holova konstanta Rh:

Konstanta zavisna od
Indukciona osetljivost
Konstanta zavisna od
U?n
V
K bo - / 1n b u a T
oo,
regulacija polja
davanje signala
multiplikacija
merenje polja
(takoe pri mskim temperaturama)
- U.
Tipine vredn.: 50 ... 1000 mV
id
materijala i oblika
KBO:
materijala i oblika
V
Tipine vredn.: 0,5 ... 100 ^
Upravljaka naznaena struja / 1N

Tipine vrednosti: 10 ... 400 mA
T
r3
<
3 X
V1
S
U'
Ploa
Ugradnja
Vrednost otpornosti jednog poluprovodnog

materijala dobija pri rastuem magnetskom polju
proizvoljni potencijal. Struktura materijala deluje na
skretanje strujnog puta pri delovanju polja. Ako je
jaina polja konstantna, onda su struja i napon
linearni. Stvaranjem ovih krivina utie se
na osnovnu otpornost R0.
Osnovna otpornost R0:

otpornost ploe u magnetskom polju bez uticaja
magnetskog polja
Otpornost RB u magnetskom polju:
otpornost pri vertikalnom delovanju magnetskog polja
pravac igle
B
simbol
spoja
dovod
Primena
utvrivanje poloaja
predajnik koraka
odreivanje broja i smera obrtaja potenciometar
ff
u.
Primer Povezivanje ploa diferencijalnih
senzora poloaja
78
-6 0 c -
________
Zavisnost otpornosti
R b /R 0 = I (B)
ip 60
Zavisnost otpornosti
Rb/R o = f (<p)
(<p) Ugao nagiba
magnetskog polja
(poluprovodniki materijal D)
O peracioni pojaava
Ugradnja
Frekvencijsko ponaanje
Operacioni pojaava sadri diferencijalni

pojaava i kasnije prikljueni
Zbog unutranjeg zakretanja faze pri visokim

frekvencijama postoji sklonost oscilovanju.
Zbog toga je neophodno pomou CK i R smanjivati
pojaanje za 20 dB/dekadi (esto je to
ve u sklopu izvedeno).
viestepeni pojaava.
1: diferencijalni pojaava 3: stepen pojaanja

2, 6: konstantni izvor struje 4: komp. kapacitivnost
5: izlazni stepen
Kompenzacija frekvencija
Blok ema spoja
Prenosna karakteristika
Simbol spoja
\/ \/
staro
novo
Un
U\2
tv
Uq
~ r
ÎD = U\\ ~ U]2
Prikaz: jednopolno, bez prikljuaka na napon
napajanja
- : invertirajui ulaz
+: neinverirajui ulaz
CK. R: kompenzacija frekvencije
U lD: diferencijalni ulazni napon
U\2
U]
U\\
Prenosno
podruje
Primena
Industrijska elektronika, regulaciona tehnika,
NF-tehnika
Pojam, simboli u formulama
Definicija
Oznaka
Ulazni nulti napon

(input-offset-voltage) U\0
Razlika napona, koja se mora

prikljuiti na ulaze, da bi izlazni
napon bio nula.
U 10 = ^11 ~ U [ 1
max.
6 mV
pri UQ = 0V i
otpornosti generatora
Rg = 50 n
Jednofazni ulazni napon

(common mode
input voltage) UIC
Aritmetika srednja vrednost

ulaznih napona, ako je izlazni
napon jednak nuli.
Ulazna nulta struja

(input-offset-current) /ros
Razlika ulaznih struja u radnom

podruju ako je izlazna struja
jednaka nuli.
Srednja statistika ulazna struja
koja je potrebna za rad
raunskog pojaavaa.
'll
80 nA
Cd
'i -
Pojaanje razlike ulaznog napona

bez protivsprege.
U\\
IC
C/)
Pojaanje razlike napona

praznog hoda
(open-loop-voltage-gain) vUD0
II
Ulazna struja mirovanja

(input-bias-current) I \
Tip, vredn.
80 nA
!I2
UQ
80 dB
VuD0- u f D u
=
20 log
udB
oC i ?
II
Odnos izmeu izlaznog napona

prema jednofaznom
ulaznom naponu.
c
o
o
Pojaanje jednofaznog napona

praznog hoda (common-modevoltage-gain) vuco
U ID
79
Spojevi sa operacionim pojaavaima
WE,
Transformator (pretvara)
impendanse
r2
I
II
=?
Invertirajui pojaava
u* = u E
M r
-^ A ,
UA
UE
Neinvertirajui pojaava
Strujno-naponski pretvara
_ _/
ua - ue I ' * s
[>
00
L
pi
uA
-U ,
-------------LU
* k L c x ,
I_____
UA ~U.
Naponsko-strujni pretvara
D e riv a to r
fl,
Ro
- C Z I --------00
r- +
t
UE
UA
pri naizmeninom naponu:
uv
Ri
I
UE
Â I
rm
Ua ~UE R2 ' ^ U,
Naponski komparator,
sa i bez histereze
Integrator
'/ETU--21
pri naizmeninom
UE
Ua naponu:
U*
= _ l / e f i| r
Sumirajui pojaava
Ur,
l-LV.-r--!
'
L S
c,
Bistabilni multivibrator
Uc
.n
r2
Uei
Ue2
[]> OO
---+
-+
vratiti:
u,
yE2
Ue2
Ua
UA u,
Astabilni m ultivibrator
_ T L
J=l_
na l/r
yA
v
h
T = t, + to
t= L
'L -
80
T l na L/e,
Ua - " a
Diferencijalni
,,
ii
(^1 + ^3) - U
pojaava
S 3 Ua = Ue 2 A ,( R 2 + R4) Ue1
Ue,
postaviti:
" " t lir L C L
't
3 Elektrine maine
Slovni simboli u formulama..............82
Rotacione elektrine maine

Trofazne asinhrone m aine................ 83
Sinhrone m aine.................................. 84
Jednosmerni motori.............................85
Jednosmerni generatori......................86
Naizmenini motori..............................87
Specijalni motori................................... 88
Pokretanje motora................................89
Pokretai jednosmernih motora i
trofaznih motora sa rotorom sa
kliznim prstenovima......................... 90
Vrste hlaenja elektrinih m aina......91
Zatita motora.......................................92
Odravanje elektrinih m aina...........93
Oznake prikljuaka i smera obrtanja
rotacionih elektrinih m aina..............94
Upravljanje brzinom obrtanja..............95
Trofazni motori sa prespojivim
polovima............................................ 96
Koenje motora.................................... 97
Natpisne ploice za elektrine
m aine............................................... 98
Namotajijednosmernih m aina......... 99
Namotaji statora trofaznih maina .. 102
Namotaji rotora trofaznih motora .... 103
Kriterijumi za izbor motora................ 103
Vrste kvarova na m ainam a........... 104
Pogonske vrednosti trofaznih
kaveznih motora sa povrinskim
hlaenjem........................................105
Karakteristike asinhronih motora .... 106

Standardne dimenzije trofaznih
kaveznih motora (izvedba IM B3) sa
povrinskim hlaenjem..................107
Kategorije upotrebe niskonaponske
rasklopne opreme...........................108
Naznaeni naponi i ispitni naponi
elektrinih m aina...........................109
Mainski slogovi................................. 109
Vrste pogona rotacionih elektrinih
m aina..............................................110
Skraenice za izvedene oblike i
montau m aina..............................111
Transformatori
Jednofazni transformatori................. 113
Trofazni transformatori - pojmovi,
karakteristine veliine,
sprege...............................................114
Trofazni transformatori,
upotrebljavane grupe sprega,
svojstva sprega............................... 115
Paralelno spajanje energetskih
transformatora................................ 116
Vrste hlaenja transformatora........116
Ispitivanje energetskih
transformatora................................ 116
Oznake prikljuaka
transformatora................................ 117
Natpisne ploice transformatora.....117
Specijalni transformatori....................118
81
Slovni simboli
u formulama
JUS IEC 27-1, 1A; IEC 27-1, 1A; ISO 31-1. 2, 3. 4 5 ,6 , 7 .8 , 9,10. 12,13;
DIN 1304T.1; JUS IEC 34-1 ; IEC 34-1 ;EN 60034-1;
DIN EN 60034-1 ;JUS IEC 27-4; IEC 27-4; IS 0 31-5; DIN 1304 T.7
Slovni
Znaenje
simboli u
formulama
U
Napon na prikljucima
Un
Naznaeni napon
u0
Napon praznog hoda

(generator) odnosno
inverzni (motor)
u*
Napon namotaja
indukta
Ui
Napon na
pobudnom namotaju
u,
Primarni napon
U2
Sekundarni napon
u,
Napon kratkog spoja
Slovni
simboli u
formuiama
R,
Naznaena struja
Struja praznog hoda
Zaletna struja
Struja u namotaju
indukta
Struja u pobudnom
namotaju
Unutranja otpornost
Otpornost narrotaja
indukta
R,
r 'f . ser
vC u
Otpornost kompenzacionog namotaja
Qc
Kapacitivna
reaktivna snaga
Otpornost pobudnog
namotaja
Q cb
Kapacitivna reaktivna
snaga pogonskog
kondenzatora
cosvn
Naznaeni faktor snage
cos90
Faktor snage
praznog hoda
Otpornost serijskog
Otpornost paralelnog
pobudnog namotaja
Fe
Dinamika otpornost
za gubitke u gvou
K l,
Unutranja induktivna
otpornost
Struja u primarnom
namotaju
Kc
Kapacitivna otpomost
Struja u sekundarnom
namotaju
Ka
Reaktansa rasipanja
Trajna struja
kratkog spoja
Vreme zaletanja
Trajanje optereenja
fst
Vreme mirovanja
t,
Relativno trajanje
aktivnosti
ts
Trajanje ciklusa
f Br
Vreme koenja
Vreme praznog hoda
CA
Kapacitivnost
zaletnog kondenzatora
Cb
Kapacitivnost
pogonskog
kondenzatora
82
Impendansa
V kap
Ugao faznog pomeraja

(kapacitivno)
Brzina obrtanja rotora

Brzina obrtnog
magnetskog polja
Minimalna brzina
obrtanja
Naznaena brzina
obrtanja
Prevalna brzina
obrtanja
Asinhrona brzina
obrtanja
Brzina obrtanja u
praznom hodu
nf
ns
"n
ns
Vpa,
s,
S2
Magnetski fluks
serijskog pobudnog
namotaja
Magnetski fluks
paralelnog pobudnog
namotaja
S ges
SB
no
s
Klizanje
s%
Klizanje u %
f,
Frekvencija
napona rotora
Prividna snaga
transformatora 1
fs
Prividna snaga
transformatora 2
Frekvencija
napona statora
MA
Zaletni zakretni
moment
Naznaeni zakretni
moment
Prevalni zakretni
moment
Minimalni zakretni
moment u zaletu
Naznaena
prividna snaga
transformatora 1
S2n
Snaga gubitaka
u namotaju
Ugao faznog pomeraja

(induktivno)
n K
T ser
Snaga gubitka
u gvou
md
Otpornost namotaja
Rc
Dovedena snaga
Snaga gubitka
vFe
pobudnog namotaja
^ f . par
Predata snaga
Induktivna otpornost
Udarna struja
kratkog spoja
P. P ab
Pz u
Znaenje
Otpornost narrotaja
pomonog pola
x L
Slovni
simboli u
formulama
P v
Napon kratkog spoja u

% naznaenog napona
Primljena struja
(motor) odnosno predata struja (generator)
Znaenje
Naznaena
prividna snaga
transformatora 2
Ukupna prividna snaga
M0
M k (Mb)
M s (Mu)
rP
Polni korak
Projektivna snaga
Broj navojaka
Najvea snaga
Prenosni odnos
Trofazne a s in h ro n e m a in e
(J, COS (pi
/( i M t
1M ku
Mr
WA
Ms -
00
"s
nf - n
fr = s f
Pzu = U I \ 3 cos <p
ni
n ,= p
ns fij
n nHf
nK
Karakteristike zaleta
Karakteristike optereenja
rif-n
s%
P
V = 7T~
100 %
ni
U1
V1
uu uu
Motor sa prstenovima na rotoru
Motor sa kratko spojenim rotorom

Spoj
P = Pab = U I X 3 cos ip q
W1
U1
VJ2
V1
U2
U1
W1
V2 PE
W2
V1
spoj trougao
trofazni
V2 PE
U2
K
spoj zvezda
rotorski namotaj
W1
iQ
L
dvofazni
Karakteristike
zaleta
0
Ia
500
1000
nn
1,5 ... 2,5
3 ... 7
/n
Ma
1 ... 3
0',5 ... 3
Osobine
robustan
bez odravanja
kompaktan
lo zalet
problematino upravljanje brojem obrtaja
tvrda karakteristika brzine
relativno bez odravanja

dobar zalet
tvrda karakteristika brzine
upravljanje brojem obrtaja mogue je
pomou otpornika u kolu indukta
Primena
alatne maine
male dizalice
maine za preradu
poljoprivredne maine
dizalice
teki zalet
maine sa velikom zamajnom masom
velike alatne maine
83
S inhrone m aine
#V1
_W2
_U2
,W1
V2
T U1
|W2
T V1
|u2
spoj zvezda
spoj trougao
generator:
motor:
f = n p
f
n = -
Trofazni sinhroni generator
T W1
|V2
Trofazni sinhroni motor

n
jednopolna zamenska ema
M_
karakteristika broja
obrtaja - zakretni moment
Karakteristika
a) omsko
b) induktivno c) kapacitivno
optereenje optereenje optereenje
vektorski dijagram pri optereenju
zavisnost ulazne struje od

optereenja i pobudne struje
Osobine
Primena
84
napon na prikljucima zavisan od

brzine obrtanja i vrste optereenja
frekvencija zavisna od brzine obrtaja
i od broja pari polova
samozalet mogu samo dodatnim

zaletnim kaveznim namotajem ili kratko
spojenim pobudnim namotajem
brzina obrtaja zavisna od frekvencije,
ali nezavisna od optereenja
pri preoptereenju ispada iz koraka
udeo reaktivne struje kojom se upravlja
preko pobudne struje (kompenzator faze)
proizvodnja trofazne struje u

elektranama i pojedinanim pogonima
sigurnosni elektrini agregat
tapni kompresor
pretvaraki agregat
mainski pogon sa konstantnom
brzinom obrtanja
kompenzator faze
Jednosm erni m o to ri
R; = unutranja otpornost
= otpornost pobudnog namotaja
P2U = U i B + U, 7,
|_TNr>0 _ l
glavni namotaj
'
R,
Motor sa nezavisnom pobudom

1L+
Osnovni spoj
(ema bez
namotaja
pomonih
polova i
kompenzacionog
namotaja)
Karakteristike
Motor sa paralelnom pobudom
A1
A1
E1
A2
1 D2
Osobine
, _ U
A
Rj +
neznatna promena brzine obrtanja

pri promeni tereta
upravljanje brzinom obrtanja pomou
napona induktora ili pobudnom strujom
upravljanje
brzinom obrtanja
pomou Leonardovog pretvaraa
ili upravljanih
ispravljaa
L+
D1
D2a
\EV
V
1S
1
E 1 ^
namotaj induktora
i pobudni namotaj
imaju eventualno
razliite napone
Primena
Kompaundni motor
n ik
/W
Zaletna
struja
+ W +
L+L-
E2
n,
Ra
(motor sa sloenom pobudom)
irz :
nn
Serijski motor
L+L-
A2
U I + U rh
alatne maine
transportni
ureaji
U
/ a = R, + R.
veliki zaletni
zakretni moment
brzina obrtanja
zavisna od
optereenja
u praznom hodu
eventualno
pobegne
upravljanje brzinom
obrtaja promenom
napona ili
promenom
pobudne struje
elektrina vozila
dizalice
pokretai u
motornim vozilima
R, + Rf.ser
^f.par
zavisno od
kompaundiranja
ima preteno
serijsko ili paralelno
ponaanje
pri inverznom
kompaundiranju
nestabilnost
alatne maine
pogon zamajnih
masa npr. presa,
makaza
pogon valjaonica
85
Jednosmerni generatori
karakteristike praznog hoda
R, = unutranja
otpornost
/=?, = otpornost
pobudnog
namotaja
P = P ab = U I
Pzu = Pmech
>1=
Serijski generator
Nezavisno pobu
eni generator
U I
mech
Kompaundni
generator
L+ L-
Osnovni spoj
(nacrtan bez
namotaja
pomonih
polova i
kompenzacionog
namotaja)
Karakteristike
Uk
Uk
Uk
/
I
Napon na
prikljucima
U =U 0-l-R ,-U B
Napon
praznog hoda
UQ= f ( n u. /,)
u0- i r
,-
ub
U0 = f(n u. /,)
Osobine
U opada neznatno U opada pri

pri porastu /
porastu /
U se podeava
U se podeava
pomou n i I f
pomou n i I f
nije siguran na
siguran na
kratak spoj
kratak spoj
Primena
elektrini ureaji
za napajanje
u nudi
pomona
pobudna maina
(sa trajnom
pobudom)
86
elektrini ureaji
za napajanje
u nudi
glavna pobudna
maina
pojedinani
pogoni
U = U 0 - I ( R , + /?,)
- Ug
U = U 0 - l a (R, + /?,)
U0 = f (n u. f)
U0 = f ( n u. <X>ser + <X>P
U raste sa
porastom / do
podruja zasienja
a zatim jako opada
U podesiv pomou
paralelnog
otpornika za
razvijanje polja
neznatno
praktino
znaenje
-U B
kompaundovanje:
U skoro nezavisan od I
nadkompaundovanjo:
U raste sa porastom /
podkompaundovanje:
U opada sa porastom I
protivkompaundovanje:
U brzo opada na OV
sa porastom /
glavna pobudna
maina
za jako promenljiva
optereenja
N aizm enini m o tori

Naizmenini motor sa pomonim namotajem
Trofazni motori naiz

meninog napona
Sa kondenzatorom
Osobine
tvrda karakteristika
brzine, lo stepen
iskorienja
brzine, sa Ca veliki
brzine, nepovoljan
zaletni zakretni moment zalet, neznatan cos <p
brzine, jednostavna
izvedba
Primena
graevinske maine
elektrini kuni
aparati kao maina
za pranje vea itd.
retka primena
elektrini kuni aparati

kao maina za
pranje vea itd.
Naizmenini motor
bez pomone faze
Motor sa pomonom
fazom u kratkom spoju
Repulzioni motor
Univerzalni moto
Spoj
L1
Sa indukt. namotajem Sa otpornikom
U2
D
Karakteristika
Mi
Osobine
treba ga okrenuti
brzine, jednostavna
izvedba, lo stepen
iskorienja
karakteristika
serijskog spoja
karakteristika
serijskog spoja
Primena
po potrebi za
graevinske maine
za male snage
npr. za elektrine
kune aparate
tekstilne maine
elektrini kuni
aparati, elektrini
pokretni aparati
87
Specijalni motori
o
c
03
o 6-
K ^
g o
w
P
2
0 c
c
? C
03 >
o
.
o o
VJ
o 03
i
E o.
. .5 . E
(D t? O > O
JZ ( / ) . * . * :
[_
c
(/)
N
c
'
-/> 8
<
E
<D
03 D
c 2
O
w b q _
oc eo |3
o -*-*
ro 3
E 0) *Oy
5L
N
5
c
>r
P
O
E
0 .2
i i
e E
03
c0
is S _
I 8
-O o
5 . E
2
O
E
03
c
o. X
o
m
03
n
^
03
00
-
03 0?
E E
C/3 O . ^
>
03 5
'U 03
ro
cl
0)
N -*
E
M
o
o2
03 "<3
>tsj >0 C
- o o
-Q
^
03
03
03
C
03 Q)
(U
o
g 3
! . &
o
o
o o
o )_ *
O (D
o.
D
(D
C
o
o
D
C
0) o
532
c o
E
i
o o
O O
o. E
(D
w
ID O

[o o
> E
88
l !
i_
(D 2
o
o
'i
C 03
</> F '
o E
C 2
0 Q)
-7 03
O -b TJ
b-
03
U
n L
O f 03
i O.
E =3 O.
>
o
O
~
5
o
-*
0
-*
o
o
T- O
1 s
c
.s
(D 0)^
CD I
g - i
3
03
N
O. 3 ~ </) S
o 0 ) 2 c o.
O 03
3 2 R s
(D
O 03
CB " S
O D
O .J *
(D ' F
2
o> cE
= '
(D Q)
(/) *o
Q .X 3 03 =
.2 . o ' c
> O
b Q
C
iE
gEo
S o
8 E
8 E, E
5 t o 5
ro
O O >o 03
_ 8 5
2
</) . * O) o
o
O
o 3
^
:=
(D .
03 03 O
OT3Q.
!
O
-*
D
(D
d.iz
=j w
!g
E
03
O
i
JD
o.
03
c rz
O i
C
03
(0
. . _ 0 )> 0
J: =--- 'V
<D wO F
> ro- O- E
.E
'N
.2 3
O T3
03 O
5 ^Q ._*
C
it
s > s 3 >8
O
C
p
03
03
o- o ro
> nO.
o. (/)
>- 03
E
M
0)
C
03 .
(D 0
.5
5 g
? |j |
<D S?
- o .2,
03
15 > 1P
. tr w Q)
, 9 > O. (0
O 3 C
o , ^
tfj o
o
co in
03
O
O
>
03 ;= F := O. g
I I
ii
g c03
.
o
O
03
C
O
F
C
03
E
03
V3
03
03
c
O)
O cd
(D O
03
E
03
= o
Z E
Q 03
o
c
1 1
O
5 1
o03
oCL
03 o
u)
: cm
03
N
03
E
0)
QO
o i E E5
g.
o
(D
s?
03
C
>o
_
2
03
03
E "2 <0
2 2 o)
O
o 03 03
E w E
5
m
o
0)
c
8 03 >co
03
c/J
03
:c E
.2
E 2 to
O. 03 E 3
" E |
O v-
I |
E
o
o
r-
e
O
o
00
-
03
(D o)2 E' o
E
O
03
C
s?
O
O o X . (D ' -
S o ) l
O (D <B S
E E S
n
o
E
o
O
N J
3 IE
<D O (D
0 ..0 O. C
p tn
o
c
P
W
tu .E 'io
i - g (0 _
fi
<D O
V)
o _
o. p
E
E
C -O
O "O * 0
(
C 03
8 * .
c (0
2o *
03
| .
c
tr
o
o
(D
03 *=1
03 C Tn ^
CJl OU . _ 03 Q- I.U
L
03
</)c/)OQ ..s<:.!</)(D.Q
O
>
</J
03 O JD
_ g U s =
r i
'
c 03 >
______
E .o____
o ~ NN>._.E
tnu> t!
D
o
03
- (D
(D
.5 , C <D (D c
03
E _ i i
o 0) o
o rT O
O H
o 2 Q. o
</3 E
Q- ^
03
1S E
S e -5 e .g
03 03 O =3 O- C
"S 03 E 03 03
L N </} C C
03 > 03
</J :5 - E
->
O Q
(/J o
o ! o
E CL O.
~cW o .R c
D 0)
E g
CL ()
3
03 X3
Q- O
Q)
C 03 0) - *
O ^ O
h O ) N C C
1
m P P 03
2
CL CL
O.
E 03
c
2
II
2 .O >
(0 _
O
03
03
C
0)
5 ?
g c o. =
o ) . g -o
>
03
C
O
03
0)
C
./n
w
03
E
o .2. O..S
2
E
&
c
03
CL
03 !
55]
0l
CL
(D c
(D
E S
03
0)
L
h
03
(D
C
03 <D
A
r
C
n
3
(D
L.
n
-2
iS
03
C
>w
03
E
P okretanje m otora
Prema TAB1):
Motori ne smeju pri polazu imati smetnje u smislu propada napona
1. Naizmenini motori P < 1,4 kW ili trofazni motori / A < 60 A ispunjavaju gornje naznaene uslove.
Uzima se da je / A= 8 /n kad / Anije poznato.
2. Nain pokretanja (videti nie) usaglaen sa uslovima elektrodistribucije za:
motore velikih snaga (P > 1,4 kW odnosno / A > 60 A)
posebno teak polaz
uestalo ukljuivanje
promenljivu struju
3. Kod toplotnih pumpi za grejanje i klimatizaciju vai
trofazni motori se postavljaju, kada je P > 1,4 kW
u skladu sa zahtevima elektrodistribucije, kada je / A > 30 A
P > 1 kW, tada maksimalno tri (eventualno jedno) ukljuenja na sat i ugraeno odlaganje
sprezanja (10 s ... 200 s), tako da posle iskljuenja ne moe odmah doi do ukljuenja
1) Preuzeto iz tampanog doslovnog teksta tehnikih uslova za prikljuke, Udruenje nemaklh elektrana (VDEW)
89
P o kretai je d n o s m e rn ih m o to ra
i tro fazn ih m otora sa ro to ro m sa klizn im p rs ten o v im a
Primer:
vrsta pokretanja
vrsta hlaenja -
Znaenje
jednosmerni pokreta
trofazni pokreta
vazduno hlaenje
uljno hlaenje
Slovo
G
D
L
O
stepenovanje
Znaenje
grubo stepenovanje
normalno stepenovanje
fino stepenovanje
Slovo
Koeficijent pokretanja f (k)1>

/ m srednja struja pokretanja
\ (/1 + h )
l \ uklopna struja pre prespajanja
h temena vrednost struje posle
An
prespajanja (kratkog spoja)
/n
DIN 46062
9
n
f
/n (/er) naznaena struja rotora

f
0,7
1,4
2,0
Vrsta zaleta
zalet sa polovinim optereenjem
zalet sa punim optereenjem
teki zalet
Naznaeni naponi za jednosmerne pokretae

standardizovane vrednosti: 110 V, 220 V, 440 V, 600 V
Karakteristina vrednost pokretaa ka za trofazne pokretae i pridruenu karakteristinu vrednost
rotora k (odnosno pridruenu impendansu rotora Zf)1>
Un (Uer)1* napon mirovanja rotora
* - * 1 .4 y
(Z,=
k - ^ ~
/3 '/ n
J er
'11
I n (/er)1)
/ 3 i e;
naznaena struja rotora
Zalet sa polovinom optereenja (= 0 ,7

f<a Q
k Q
1
0,45
4
10
12,5
5
6,3
8
2
2,5
3,2
1,25
1,6
5,6
3,6
4,5
1 ,1
1.8
2,2
2,8
0,56 0,71
1,4
7,1
0,9
16
9
Zalet sa punim optereenjem f = 1,4

ka Q
k Q
4
2
2,5
3,2
5
6,3
8
1
0,8
1,25
0,63
1,6
2,2
2,8
5,6
0,71
3,6
4,5
7,1
0,56
1,4
1.8
0,9
1,1
10
11
Teki zalet f = 2,0

C
4
1
2
2,5
3,2
0,4
0,8
1,25
0,5
0,63
1.6
ka Q
l
6,3
2,5
3,2
1,25
0,45
0,63 I 0,8
1,6
k Q
4
51
8
Primer: Pokreta sa karakteristinom vrednou pokretaa ka- 1,6 n pri punom se optereenju
1,8 n
upotrebljava za motore sa karakteristinom vrednou otpornosti k = 1,4 n
6,3
10
Podaci za naruivanje:
Od firme se trae eventulno dodatni podaci:
DIN 46062
oznaavanje
snaga motora
koeficijent pokretanja
naznaeni napon (jednosmerna struja)
vrednost pokretaa (trofazna struja)
Primer:
ostali podaci o rotoru

vreme pokretanja
broj pokretanja
trajanje pokretanja
dodatne izvedbe
vrsta i karakteristika zakretnog
momenta radne maine
momenti tromosti odnosno zamajni
momenti svih pomonih delova
pokreta DIN 46062 DOg za 160 kW, zalet sa punim optereenjem, ka = 1 ,6 fi

pokreta DIN 46062 GLn za 63 kW, zalet sa polovinom optereenja, U = 440 V
Pri propisanom pokretanju mora pokreta ostati u odreenom poloaju pokretanja sve dok struja
pokretanja vie ne pada, odnosno dok brzina obrtanja motora vie ne raste
1) Prema DIN VDE 0660 T. 301 moraju se primeniti u zagradama dati pojmovi i simboli
90
Pokretai jednosmernih motora

i trofaznih motora sa rotorom sa kiiznim prstenovima
DIN46062
Broj predstepena i stepena pokretanja, koordinacija snage

pokretai sa grubim stepenima imaju barem polovinu broja stepena pokretanja
datih u sledeoj tabeli, ali se ne zahtevaju predstepeni
normalno stepenovani pokretai imaju barem onaj broj predstepena i stepena pokretanja datih u tabeli
fino stepenovani pokretai imaju barem dvostruki broj stepena pokretanja
i najmanje jednak broj predstepena datih u tabeli
Snage motora u kW
Zalet sa
punim
optereenjem
5
8
12,5
20
31
50
80
125
200
315
500
800
1250
2000
Zalet sa
polovinom
optereenja
2,5
4
6,3
10
16
25
40
63
100
160
250
400
630
1000
Teki zalet
1,7
2,8
4,4
7
11
17
28
44
70
110
175
280
440
700
Vreme
pokretanja fa
s
Broj
pokretanja
z
6
7
8
9
10
12
14
16
19
22
25
30
35
40
Uestalost
pokretanja h
Broj
Hlaenje Hlaenje
vazduhom uljem
h '1
h"1
predstepen
m.
stepen
pokretanja
rri2
3
0
2
1
0,6
1
2
0,4
0,2
Vrste hlaenja elektrinih maina

Podela
prema postanku
prirodno hlaenje
hlaenje radijacijom i kretanjem vazduha
bez ventilatora
sopstveno hlaenje
hlaenje ventilatorom koga pokree maina
nezavisno hlaenje
hlaenje ventilatorom koga pokree maina ili
se umesto vazduha primenjuje
neko drugo rashladno sredstvo
prema nainu delovanja

unutranje hlaenje
predaja toplote na rashladno sredstvo koje struji
povrinsko hladenje
toplota se sa povrine maine predaje
rashladnom sredstvu
hlaenje krunim tokom
toplota se preko meurashladnog sredstva
i izmenjivaa toplote predaje vazduhu
hlaenje tenou
kroz maine struji rashladna tenost
ili su u nju uronjeni
neposredno hlaenje provodnika
- neposredno hlaenje gasom
kroz provodnike i navoje struji rashladni gas
- neposredno hlaenje tenou
isto kao i prethodno, samo se upotrebljava
rashladna tenost
moe se kombinovati i vie vrsta hlaenja
91
Zatita m otora
e n 5 0 0 0 3 : d in e n 5 0 0 0 3 ; ie c 2 5 5 - 1 7 ; d in v d e 0 4 3 5
T.3012
Vrsta kvara
Opasnost za
Zatitni ureaj
Spoj sa masom
oveka i ivotinju
Kratak spoj
motorni dovod
motorna sklopka odnosno sklopnik
motorna zatitna sklopka odnosno relej
namotaj motora
Zatitne mere prema

JUS N. B2. 741, Sl SFRJ 53/88;
IEC 364-4-41, IEC 364-4-46. IEC 364-4-47;
HD 384.4.41 S1, HD 384.4.41;
DIN VDE 0100 T.410, vidi Poglavlje 4.
topljivi osigurai, zatitna sklopka voda,
prekida
Predoptereenje
vod motora
topljivi osigura, zatitna sklopka voda,

prekida
motor
zatita motora, termika zatita motora
Nezavisno od naina napajanja i izvedbe motori se mogu opteretiti 15s sa 1,6 / pri
naznaenom naponu (i frekvenciji).
Zahtevi zatite motora:
sa nazivnom strujom trajno preopteretiv
podesiva struja
mora postojati termo-slika motora

mora se nadzirati struja u svim strujnim stazama
Osobine
Spojevi
Vrsta zatite
If
zatitna sklopka
motora
M
|q
|i i
PE1
I
i
2 K 6 PE2
' MV
spoj pri
dvopolnom
optereenju
\ i i
spoj pri
jednopolnom
optereenju
pri upravljanjima sa davaima trajnog

kontakta moraju zatitni releji motora
biti opremljeni mehanikim zaporom
za ponovno ukljuivanje, jer inae
kod hlaenja bimetala dolazi do
automatskog ponovnog ukljuivanja;
blokada se moe ponovo eliminisati
tasterom za deblokiranje
zatitni relej
motora
Otporniki termometri
nadziru temperature i leaj namotaja
L1
L2
L3
N
r,
[] []
Termostat
bimetalni temperaturni releji sa kontaktom
za iskljuenje ili ukljuenje ugraeni su u
namotaj; ovi ukljuuju motorni kontaktor
termika zatita
motora
(potpuna zatita
motora)
Termistorska zatita motora
poluprovodniki temperaturni releji
ugraeni u namotaj motora, deluju na
okida koji ukljuuje kontaktor motora
92
Z atita m otora
Koordinacija osiguraa i vodova (polaganje prema grupi C) za trofazne motore 400 V
Zalet zvezda-trougao21
Direktno ukljuenje1)
p
kW
Osigura
A
Presek voda
mm2
Osigura
A
0,25
0,37
0,55
4
4
6
1,5
1.5
1,5
0,75
1,1
1,5
6
6
10
2,2
3
4
Presek voda
mm2
Rotor sa kliznim prstenovima2*

Osigura
A
Presek voda
mm2
1,5
1,5
1,5
10
16
20
1,5
1,5
2,5
16
1,5
5,5
7,5
11
25
35
35
4
6
6
20
25
25
2,5
4
4
15
18,5
22
50
63
80
10
16
25
35
50
63
6
10
16
.-
25
25
4
4
35
50
63
6
10
16
1) Vreme zaletanja S 5 s, struja zaletanja < 6 x Jn, maksimalno 3 pokuaja na sat

2) Vreme zaletanja < 15 s, struja zaletanja < 2
maksimalno 10 pokuaja na sat
Odravanje elektrinih maina

Uestalost
Vrsta maina
Rad na odravanju
nedeljno
komutatorske maine
kontrolisati istroenost i laganost hoda ugljenih

etkica, drae etkica i stanja komutatora
maine sa kliznim leajevima
provera nivoa ulja
maine sa valjkastim
leajevima
opipati kuita leaja, paziti na

vibracije i temperaturu
motori sa rotorom sa
kliznim prstenovima sa
dizaem etkica
kontrolisati papuicu kliznih koluta na

kratkospojenom ureaju
mesecno
moton sa rotorom sa
kliznim prstenovima
ispitati ugljene etkice, klizne kolute, nosae etkica

i dizae etkica i ureaj za podizanje etkica
etvrtogodinje
sve maine
ispitati prikljune stezaljke, pritisak etkica
etvrtogodinje
do polugodinje
sve maine
kontrolisati stanje neistoe i namotaja, eventualno

oistiti, ispitati namotaje, otpornost izolacije
komutatorske maine i
taho generatori
kontrolisati koncentrinost komutatora
maine sa uljnim podmazivanjem na pritisak ili ispiranje
ispitati uljni filtar, cirkulaciju ulja i dihtovanje
godinje
sve masine
temeljno ienje maine, tana kontrola leaja,

namotaja i komutatora
1 do 2 godinje
5000 h
maine sa kliznim leajevima
izmeniti ulje u leajevima, pre novog punjenja,

benzinom isprati komore leaja
1 do 3 godinje
*15 0 0 0 h
valjaonike maine bez

regulatora koliine masti
isprati leaje i ponovo podmazati, paziti na

ispravne vrste masti
Opte prilikom ponovnog podmazivanja uzeti u obzir propis za podmazivanje i zahtevanu vrstu masti.
93
Oznake prikljuaka i
smera obrtanja rotacionih
elektrinih maina
Vrsta osovina
Smer pogleda
jedan kraj osovine
eona strana kraja osovine
JUS IEC 34-8; IEC 34-8; HD 53.8 S2, HD 53.8 S3.

HD 53.8; DIN VDE 0530 T. 8;
JUSIEC 34-1 ;IEC 34-1;
EN 60034-1; DIN EN 60034-1
Obrtanje udesno
'ZS?
dva nejednaka
kraja osovine
eona strana debljeg kraja osovine
dva jednaka
kraja osovine
eona strana kraja osovine koja ne lei na strani

komutatora ili kliznih prstenova,
osim ako se drugaije ne ugovori
i)
Oznake prikljuaka
namotajni deo: pridruiti latinina velika slova
jednosmerne maine i jednofazne naizmenine
komutatorske maine: A do J
poetak: 1
kraj: 2
regulacioni izvod: 3, 4
naizmenine maine bez komutatora:

K do Z, izuzev O
prostorno odvojeni ili delovi namotaja koji

pripadaju razliitim strujnim sistemima sa
slinim zadatkom oznaiti spreda brojevima
poetak, kraj i regulacione izvode oznaiti

sledeim brojevima:
brojeve izo sta viti ako je isklju e n a za b u na
Naizmenine maine bez komutatora
Jednosmerne maine
Slovna oznaka
Namotaj
primar
ogranak 1
ogranak 2
ogranak 3
zvezdite
U
V
W
N
sekundar
ogranak 1
ogranak 2
ogranak 3
zvezdite
K
L
M
Q
ostali
R, S, T, X, Y, Z
Namotaj
namotaj indukta
namotaj pomonog pola
kompenzacioni namotaj
serijski namotaj
paralelni namotaj
nezavisno pobuen namotaj
pomoni namotaj
pomoni namotaj (poprena osa)
Slovna oznaka
A
B
C
D
E
F
H
J
Obrtanje udesno: kroz namotaj indukta i pobudni

namotaj tee jednosmerna struja jednakog smera
sa jednosmernom strujom
Obrtanje udesno: abecedni redosled slova i
v re m e n ski redosled faza
napona se podudaraju
U1
W1
U2 V2 W2
namotaj trofazne
asinhrone maine
U
F1
F2
sinhrona maina
94
K L
M Q
motor sa rotorom sa
kliznim prstenovima
U1
Z1
U2
Z2
naizmenini motor sa
pomonom fazom
kompaundovani jednosmerni generator sa

kompenzacionim namotajem i namotajem pomonih
polova
A1.E1
A2.E2
jednosmerna maina sa paralelnom pobudom

spojena za obrtanje udesno
Upravljanje brzinom obrtanja

Vrsta
upravljanja
Pogon
Vrsta motora
Dodatni ureaj
Osobine
Primeri primena
mogu kod
svih vrsta
motora
ugraen pogon
stalna prenosna razmera,

izvrni pogon, prenos
i redukcioni prenos
alatne maine
pogonski motori
vidi stranu 88
odvojeni motori
do etiri razliite stalne brzine

obrtanja, vidi stranu 96
Dalanderov
spoj
odnos broja obrtaja 1:2,

vidi stranu 96
mainski
pretvara
stalna brzina obrtanja,

frekvencije do 400 Hz
brusilice, maine
za obradu drveta
pretvara
frekvencije sa
meukolom
videti Poglavlje 5
Pretvarai naizmenine struje
videti Poglavlje 5,
Elektronsko upravIjanje brojem obrtaja
maina sa obrtnim
magnetnim poljem
Promena broja
polova
n,=i
Frekvencijsko
upravljanje
asinhroni
motori,
sinhroni
motori
n,= p
neposredni
pretvara
ventilatori
Naponsko
upravljanje
asinhroni
motori
regulator
napona
M ~U 2
brzina obrtanja kojom se
upravlja u opsegu od nk do n
retko se
upotrebljava
Doziranje
napona
mogue kod
svih motora
dvopolojni
regulator
regulator ukljuenjem i
iskljuenjem odrava radnu
brzinu obrtanja
za male snage
Promena
otpornosti
rotora
motori sa rotorom sa kliznim

prstenovima
rotorski
pokreta
pokreta mora biti dimenzionisan za optereenje,

mali opseg podeavanja
pogoni ventilatora
i kompresora
predotpornici
pokreta dimenzionisan za
optereenje, mogunost
upravljanja samo ispod nN
alatne maine,
valjaonike staze,
bageri
Leonardov slog
kontinuirano upravljanje
brzinom obrtanja
u oba smera
upravljani
ispravljai
regulator
pobude
upravljam
ispravlja
videti Pog'avlje 5
Pretvarai
univerzalni
motor
upravljanje
trijacima
videti Pogiavlje 5
Upravljanje otsecanjem faze
jednosmerni
motori
(napajani iz
ispravljaa)
tristorsko
upravljanje
videti Pog avlje 5 Pretvarai
Upravljanje
ua
jednosmerni
motori
Upravljanje
h
Upravljanje
otsecanjem
faze
Pomak
etkica
repulzioni
motor,
Derijev motor
trofazni kolektorski motor
opseg podeavanja
1:1,5 do 1:4
manji gubici nego pri
upravljanju pokretaem
upravljanje brzinom obrtanja

u oba smera,
podeavanje etkica
elektrini alat, elektrini kuni aparati
tekstilne maine
ventilator,
kompresor,
tamparske maine
95
Trofazni motori sa prespojivim polovima

(motori sa vie naznaenih brzina obrtanja)
nf =
P
Broj polova =-2 p
Brzina
obrtanja
u min-1
2
1000
3000
3600
1 6 f Hz
50
60
Hz
Hz
10
12
16
20
250
750
900
200
600
720
166
500
600
125
375
450
100
300
360
500
1500
1800
333
1000
1200
24
32
83,3
250
300
62,6
188
225
Dva odvojena namotaja - dve brzine obrtanja

Maine imaju pri oba obrtna
magnetska polja ili jednaki zakretni
moment ili jednaku snagu
Maine serijske proizvodnje
Broj polova = 2 p
Spoj
fL1
1U
b
L2
L3
. 1V
(
<
1W
_2U
. 2V
.2W
6/2
6/4
8/2
8/6
12/2
12/4
A /A
Dalanderov spoj
PN. " ^ = 1|5 ... 1,8

P n, n min
Spoj
1U
s^2U
A /A k
4/2
8/4
12/6
A /JA
4/2
8/4
12/6
1W
1V
vv
s,2W
Broj polova = 2 p
Dva odvojena namotaja - tri brzine obrtanja

Maine serijske proizvodnje
Broj polova = 2 p
Spoj
A /A /A iv
A/A/Ak
j
LI
LJ
1U11V '
1,1W
L1
LL
,1U
L
1V
D
1W
3U * 3V 3W
3U 3V 3W
_2U _2V _2W
k ,2 U V v k^2W
1U 1V 1W
s^3U L ,3 Vs^3W
2U 2V 2W
Na ponaanje maine utie kod dve brzine obrtanja Dalanderov spoj,

dok se na ostale moe uticati izvedbom.
96
A /JA /A
8/ 6/4
12/ 8/6
16/12/8
6/
12/
12/
16/
20/
20/
4/2
4/2
8/4
4/2
4/2
8/4
8/ 4/2
12/ 6/2
12/ 6/4
16/ 8/2
16/ 8/4
16/ 8/6
20/10/2
20/10/4
K oenje m otora
Vrsta
koenja
Vrsta maine
Mehaniko
elektromagnet
za koenje
Spoj/ema
ii
L?
13
koen je
n ii
i]
koioni motori
koioni
tanjir
opruga
Koenje
kontra
strujom
naizmenini
trofazni
11 L2 L3 N
motori
Osobine
Primena
mogu se
ugraditi na
sve motore,
motor se
koenjem
termiki ne
preoptereuje
alatne maine
male do
srednje
snage
motor se
koenjem
termiki ne
optereuje,
velika
uestalost
operacija
alatne maine
za buenje,
glodanje itd.,
dizalice
veliko
termiko
dizalice,
impulsni
optereenje,
pogon
velika sila na
uvrenju,
jednostavan,
nekomplikovan, velika
struja motora,
nema
zaustavnog
koenja,
osetljiv
L-
jednosmemi
motori
A B C 0 E F
RX X X X X X
0
<11 X X X X X X
Rekuperativno
koenje
naizmenini
trofazni
motori
nf
n >
L- L-
jednosmerni
motori
koenje samo
kada je:
eleznice na
jednosmerni
pogon kao
dodatna
konica pri
vonji nizbrdo
r?f
L- L-
L*
U /.|(^
motomi pogon
eleznice pri
vonji nizbrdo
kao dodatna
konica
koioni pogon
motorni pogon
n <
nema
zaustavnog
koenja
L*
LJ
n > n
ili
koioni pogon
97
Koenje motora
Vrsta
koenja
Vrsta maine
Spoj
Otporniko jednosmemi
koenje
motori
L- L-
X - -X
0
1
Koenje
jednosmernom
strujom
naizmenini i
trofazni motori
>*
N atpisne ploice za elektrine m aine
Typ
Nr.
10
13
16
20
4
5
7
8
98
11
c o s (p
14
/min
17
Isol.-KI.
Red. br.
Red. br.
18
IP 21
23
12
15 Hz
19
22
A
kg
10
11
12
13
14
15
16
17
18
Objanjenje
ime proizvoaa
oznaka tipa dopunjena veliinom
i oblikom izvedbe
vrsta struje: vidi JUS N.A3.002;
IEC 617-2; DIN 40900 T.2.
vrsta maine npr. generator, motor itd.
fabriki broj
oznaka naina spoja namotaja prema
JUS N.A3.006; IEC 617-6; DIN 40900 T.6.
naznaeni napon
naznaena struja
19
20
21
22
23
Primena
motor radi kao

generator sa
prikljuenim
otpornicima,
nema
zaustavnog
koenja
vozila
(inercijska
konica)
dizalice
(koenje kod
sputanja)
veliko termiko
optereenje,
nema
zaustavnog
koenja
dizalice,
eleznice
L1 L2 L3
Osobine
DIN 42961
Objanjenje
naznaena snaga
aktivna snaga u kW za motore,
jednosmeme i indukcione generatore
prividna snaga u kVA za
sinhrogeneratore i kompenzatore
jedinica snage npr. kW
vrsta pogona
faktor snage
smer obrtanja prema JUS IEC 34-8;
IEC 34-8; VDE 0530 T.8
naznaena brzina obrtanja u min'1
naznaena frekvencija
re pobuda" za jednosmeme i sinhrone,
a rotor" za asinhrone maine
vrsta spoja rotorskog namotaja (vidi br. 6)
naznaeni pobudni napon (jednosmerne
maine i sinhrone maine)
napon mirovanja rotora (motori sa
rotorom sa kliznim prstenovima)
naznaena pobudna struja (jednosmeme
maine i sinhrone maine)
naznaena struja rotora (motori sa
rotorom sa kliznim prstenovima)
klasa izolacionog materijala
vrsta zatite prema JUS IEC 529;
IEC 529; DIN 40050
masa u kg odnosno t
broj i godina proizvodnje
Namotaji jednosmernih maina

Namotaj statora
pobudni namotaj i namotaj pomonog pola
izvedeni su kao cilindrini navoji
pobudni napon tako prikljuiti da nastane
naizmenini redosled polova
namotaj pomonog pola spojiti u seriju sa
namotajem indukta, pri emu paziti na
ispravan redosled polova
kompenzacioni namotaj spojiti u seriju sa
namotajem indukta
Namotaj rotora
Jednoslojni namotaj
u svakom lebu lei samo jedna strana navoja
Dvoslojni namotaj
u svakom lebu lee dve strane razliitih navoja
Simboli
u formulama
Simboli
u formulama
Znaenje
N
u
rp
p
a
k
s
2
m
broj lebova
broj strana navoja po lebu
polni korak
broj pari polova
broj paralelnih grana namotaja
broj kolektorskih lamela
broj navoja
broj provodnika
broj faznih namotaja
yN
yi
V2
Znaenje
glavni korak namotaja, korak namotaja
od prve strane navoja do prve strane
sledeeg navoja
korak leba. korak namotaja meren
brojem lebova
korak namotaja meren od strane
navoja do strane navoja
komutacioni korak, korak namotaja od
druge do prve strane navoja sledeeg navoja
Talasasti namotaj
Spiralni namotaj
y = /i +y2
VN=
7-H.
s V ---------------s
!
yr
L.
J _______ I
[ 1 n 1
's n r
Ki = 2p
glava
namotaja
korisna
duina
provodnika
glava
namotaja
zastavice
>
"i ~ i n
kolektorska
lamela
99
Namotaji jednosmernih maina

Spiralni namotaji
2 a
2 m
struja navoja =
2 a
; ; moraju biti celobrojni

P
Primeri za spiralne namotaje
Veliine
Crte namotaja
Namotaj cilindrinog indukta sa est navoja po jednom generatoru

=6
2p = 2
N
y =1
/) =3
y2 = 2
/n= 3
u = 1
k
= s= 6
Kolektor-----1 6 I 1 I 2 1 3 I n
j
5 r 6 1
Ugljene etkice
Namotaj indukta generatora, neukrten, y>0; yN ceo broj
Stepenasti namotaj, neukrten, y>0; yN racionalan broj

N
=14
2p = 4
y =1
yi = 7
/2 = 6
yN = 3 ; 4
u
k
=2
= s = 28
I26 l2 7 |2 8 in 2 I3 I 4 I 5 I 6 I 7 | j
100
9 110111 112 113114115116117118 119120121 \ 2 2 \ 23I21I25I
101
Namotaji statora trofaznih maina

N
broj lebova po polu i fazi q = '2 p . m
namotaj sa celim brojem lebova: q je ceo broj
namotaj sa razlomljenim brojem lebova: a je
racionalan broj (razlomak)
N:
m
v:
w.
broj lebova
broj faznih namotaja
skraenje koraka
irina navoja u lebovima
polm korak, r p = N
N
korak navoja: y N = = r p
n d
lebni korak r N =
pri skraenju: y N = r p - v = w
Primer
Namotaj na dva nivoa, navoji nejednakog oblika
Namotaj na tri nivoa, navoji jednakog oblika
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 16 16 '7 18 '9 20 21 72 23 24
glave namotaja
na 3 nivoa
Spiralni namotaj sa dvoslojnim navojima
p = 2, a = 2, yN = 1:7, neskraeni, 24 leba
Talasasti namotaj sa dvoslojnim navojima

p = 2, a = 2, yN = 1:7, neskraeni, 24 leba
Skraeni namotaj sa razlomljenim brojem lebova

i dvoslojnim navojima p = 2, q = 2V2. v = 1, spiralni
namotaj, 30 lebova
Jednoslojni namotaj na dva nivoa u

Dalanderovom spoju p = 2, a = 2, 24 leba
lr
2 3 . 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
102
N am o taji rotora tro fa zn ih m o to ra

Rotor i stator imaju razliite brojeve lebova da bi dobili bolja zaletna svojstva
Primer
Kratko spojen
namotaj
p= 2
kratko spojen prsten
N = 30
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 2^ 25 26 27 28 29 30
\
Namotaj
rotora sa
kliznim
prstenovima
P = 2,
9 = 2 3,
korak navoja
1:18/16/14.
kratko spojen prsten
rotorski tap
3:
1 23
4 5 6 7 8 9
I
10 11 12 131415 1617 18 19 20 21 22 23 24 252627 28 29 30 31 32 33 3435 36
K riteriju m i za izb o r m o to ra
Preduslovi
Mogunost izvedbe
Preduslovi
Mogunost izvedbe
Energetska
distributivna
mrea
Trofazna mrea
npr.
6 kV, 3/N 50 Hz
500 V, 3 ~ 5 0 H z
380 V, 3/N 50 Hz
Jednofazna naizmenina mrea
npr.15 kV,164 Hz (eleznika
mrea)
230 V, 50 Hz
Mali napon npr. 42 V, 50 Hz
24 V, 50 Hz
Pogonsko
ponaanje
Karakteristika brzine kretanja pri

promeni optereenja npr.
meka karakteristika
karakteristika sinhronog motora
Uklopni
uslovi
Nain pokretanja, npr. otporniki

pokreta, pokreta zvezda trougao,
transformator za pokretanje,
stavljanje u pogon
pod optereenjem
Vrste pogona
S1 .. . S10
Pogonski
uslovi
Vrsta zatite, npr. IP 44

Klasa zatite, npr. zatita od
eksplozije, vrsta izvedbe npr. IMB3
Dodatni
ureaji
Elektronski pretvara frekvencije,

mainski pretvara frekvencije,
ureaji za zatitu motora,
pokretaki ureaji, prikljuni vodovi,
vrsta spoja, pogon, temelj
Jednosmerna mrea
npr. 110V, 125V, 220 V,
250 V, 440 V, 600 V
Brzina
kretanja,
opseg brzine
kretanja
naznaena brzina kretanja,

vie naznaenih brzina kretanja,
opseg brzine kretanja, vrsta
upravljanja brzinom kretanja
Snaga
naznaena
naznaene
naznaena
osiguranje,
snaga snage,
struja - osiguranje,
presek napojnog voda
103
V rste kvarova na m ain am a

Mogui uzroci
Smetnje
Motor se ne zalee,
nema brujanja
Kavezni motor
Motor sa rotorom sa
kliznim prstenovima
Jednosmerni motori
prekid napajanja
nema napona
ispao zatitni ureaj, namotaji u kvaru
pokreta ispao ili je oteen
ispao regulator pobude
Motor se ne zalee,
jako brujanje
oteen leaj
jedan dovod prekinut npr. osigura
Motor se ne zalee
pod optereenjem
preveliki protivmoment
napon mree nizak
prekid u pokretau,
kratak spoj namotaja
indukta,
kratak spoj lamela
Motor se zalee
na mahove
Pod optereenjem
motor ne povue
potpuno
kvar u napajanju, preoptereenje

rotorski tapovi slomljeni,
kratko spojeni prsteni
labavi
prekidi u kolu rotora

poloaj etkica pogrean,
napon pada
poloaj etkica pogrean,
prekinuto kolo pobudne
struje ili je veliki
predotpornik,
pogrean spoj
Motor se okree
prebrzo i koleba
pri optereenju
Motor se u pogonu
previe greje
motor je preoptereen,
napon je previsok ili prenizak,
motor radi jednofazno,
rotor strue o stator
Motor se zagreva
ve u praznom hodu
pogrean spoj statorskog namotaja

previsoki napon mree,
nedovoljno hlaenje pogrean smer kretanja,
ako je prikladan samo za jedan smer
Mestimino
zagrevanje
kratak spoj meu zavojima

prekidi u namotaju
etkice varnie
(paziti na vlanost
vazduha)
etkice loe naleu,

premali pritisak etkice,
pogrena etkica
neokrugli klizni kolutovi
Motor prouzrokuje
nenormalni um
104
preoptereenje, kratki
spojevi namotaja,
hlaenje neispravno
elektrini razlozi (nestaju pri iskljuenju),

oteenje leaja,
oteenje pogona,
oteenje pri prenosu energije,
neuravnoteenosti,
promene u temelju,
greka u zupastom prenosu
neokrugli, izbrazdan
kolektor, oteene
etkice
kratak spoj lamela,
preoptereenje,
previsoka brzina kretanja
P o g o n sk e vre d n o s ti tro fa zn ih kav ezn ih m otora

sa p o v r in s kim h la e n je m 1)
Tip
Pn
kW
m in '1
/ pri
380 V
A
Mn
Nm
COS <j>
/a
Ma
Mn
Mk
Mn
kg
nf = 3000 min"1
63
71
80
0,25
0,55
0,75
2765
2800
2850
0,71
1,45
1,83
086
1.9
2,5
66
71
74
0,81
0,85
0,84
4,3
4,9
6,0
2.3
2,3
2,4
2.3
2,3
2,3
4,1
6,6
8,2
80
90S
90L
1,1
1,5
2,2
2850
2860
2860
2,55
3,6
4,8
3,7
5,0
7,4
77
77
82
0,85
0,82
0,85
6,1
6.2
6,8
2,4
2,5
2,8
2,3
2,5
2,8
9,9
12,9
15,7
100L
112M
132S
3
4
5,5
2895
2895
2925
6,4
8,2
11.2
9,8
13
18
83
84
85
0,86
0,88
0,88
7,2
7,6
7,0
2,4
2,4
2,2
2,6
2,8
2,8
21
25
43
132S
160M
160M
7,5
11
15
2930
2935
2940
14,9
22,5
30
25
36
49
87
88
90
0,88
0,84
0,85
7,7
6,5
7,1
2,5
2,1
2,3
3,0
2,6
2,8
50
71
82
160L
180M
18,5
22
2940
2940
36
41
60
71
91
91,5
0,86
0,89
7,6
6,9
2,5
2,5
2,9
3,0
99
165
1,8
3,7
5,1
62
71
74
0,78
0,80
0,80
3,2
4,7
5,0
1,7
2,3
2,5
1,7
2,4
2,6
4,8
8,0
9,4
7,5
10
15
75
75
79
0,81
0,82
0,82
5,0
4,9
6,0
2,1
2,2
2,2
2,5
2,6
2,6
12,3
15,6
22
n, 1500 min 1
71
80
80
0,25
0,55
0,75
1325
1400
1400
0,79
1,47
1,95
90S
90L
100L
1,1
1,5
2,2
1410
1405
1415
2,8
.3,7
5,2
100L
112M
132S
3
4
5,5
1415
1435
1450
6,8
9,2
11,7
20
27
36
81
83
84
0,83
0,80
0,85
6,2
7,0
7,0
2,7
2,9
2,2
3,0
3,0
2,8
24
29
39
132M
160M
160L
7,5
11
15
1450
1460
1460
15,6
22,5
30
49
72
98
86
88
89
0,85
0,84
0,85
7,6
7,6
7,7
2,4
2,4
2,2
3,3
3,0
2,9
53
74
90
180M
180L
18,5
22
1455
1455
37
43
90,5
91,2
0,84
0,85
6,2
6,4
2,6
2,6
2,5
2,5
165
180
60
63
71
0,72
0,72
0,75
3,0
3,2
3,9
2,0
2,0
2,2
2,0
2.1
2.3
6,3
9,4
12.5
121
144
nf = 1000 min 1
2,7
5,8
8,0
71
80
90S
0,25
0,55
0,75
860
900
905
0,88
1,84
2,2
90L
100L
112M
1,1
1,5
2,2
900
925
940
3,1
4,0
5,9
12
15
22
72
76
77
0,75
0,76
0,73
4,1
4,5
5,1
2,4
2,0
2,2
2,4
2,1
2,5
15,7
22
25
132S
132M
132M
3
4
5,5
955
960
960
7,6
9,5
13,1
30
40
55
80
83
84
0,75
0,76
0,76
5,5
6,2
6,4
2,0
2,4
2,6
2,4
2,8
3,0
38
43
51
160M
160L
180L
7,5
11
15
965
965
970
18,1
24,3
31
74
108
148
84
88
89
0,75
0,78
0,83
6,4
7,2
5,7
2,3
2.7
2,6
3,0
3,0
2,4
73
99
170
200L
200L
18,5
22
975
975
37,5
44
181
215
90
90,5
0,83
0,84
5,7
5,7
2,6
2,6
2,3
2.3
220
235
1) Radne karakteristike treba uzeti iz kataloga proizvoaa i one ne odgovaraju

uvek standardima.
105
Karakteristike asinhronih motora 1)

Trofazni asinhroni motori sa prespojivim polovima u Dalanderovom spoju 400 V; 50 Hz
nf = 1500 / 3000 min-1 odnosno nf = 750 /1 5 0 0 min-1
Pn
kW
m in '1
90S
1,0
1.2
1430
2890
100L
2.0
2,6
1450
2850
132S
4,7
5,7
1450
2920
100L
0,7
1.4
710
1370
112M
1.6
2,9
700
1400
132M
3,5
6,0
710
1420
Tip
'a
In
Ma
Mn
kg
0.77
0,78
5,3
5,4
1,8
1,9
13
78
79
0,80
0,90
6,6
5,9
2,1
2,2
21
81
76
0,80
0,88
6,5
7.0
2,4
2,3
65
2,5
3,2
69
74
0,67
0,92
4,2
4,3
2,2
1,6
21
5,7
6,1
68
79
0,64
0,92
4,1
5,0
2,4
2,0
34
78
79
0,65
0,89
4,3
5,8
2,2
2,3
79
r
%
cos <p
2,6
3,4
75
69
4,9
5,6
/
A
11
13
11
13
Trofazni motori sa rotorom sa kliznim prstenovima 400 V; 50 Hz; nf = 1500 min 1 odn. n, = 1000 m in'1
n
m in '1
90S
90L
100L
0,75
1,1
2.2
1370
1380
1400
132S
132M
160M
4
5,5
7,5
100L
100L
132S
132M
160M
160L
Mk
r? >
kW
n
%
COS <p
2,1
3,1
5,5
73
74
77
0,74
0,74
0,79
2,6
2,7
2,9
115
150
150
5,4
5,5
10,5
1425
1440
1440
9,2
12,5
16
82
83
86
0,81
0,80
0,81
3,3
3,5
3,6
150
180
180
15
22
27
0,75
1,1
2,2
900
900
910
2,2
3,2
5,9
73
73
77
0,72
0,72
0,74
2,0
2,0
2,5
80
80
80
4
5,5
7,5
930
930
935
75
76
76
0,69
0,70
0.71
2,7
2,7
2,7
120
150
230
Pn
/n
12
16
21
Mn
Tip
/ro t
6,0
8,0
16
m
kg
15,6
19,5
30
70
86,5
131
27,5
33,5
61
22
24
21
87
132
161
Jednofazni naizmenini motori sa pogonskim kondenzatorom, 230 V, 50 Hz

nf = 3000 min-1 odnosno nf = 1500 min-1
Ja
Ma
In
Mn
CB
aF
Uc
V
0,9
0,98
0,95
3,0
3,0
3,5
0,6
0,45
0,46
4
10
12
400
400
400
5
7
8
0,95
0,97
0,97
4,0
3.4
3,5
0,35
0,38
0,35
20
30
40
400
400
400
11
14
17
1,3
1,85
3
0,98
0,86
0,92
2
2,8
2,6
0,54
0,51
0,52
5
6
12
400
400
400
5
5
8
4,2
6,0
8,5
0,91
0,97
0,95
3,3
3,3
3,8
0,64
0,38
0,42
16
30
40
400
400
400
11
14
17
Tip
Pn
kW
n
min-1
63
71
71
0,120
0,3
0,5
2800
2760
2790
1,2
2,4
3,6
80
90S
90L
0,9
1.1
1.7
2800
2740
2700
6,2
7,4
11
63
63
71
0,12
0,18
0,3
1390
1390
1380
80
90S
90L
0,55
0,9
1.25
1380
1370
1380
In
COS <p
1) Karakteristike maina treba uzeti iz kataloga proizvoaa i one ne odgovaraju

uvek standardima
106
kg
Standardne dimenzije trofaznih kaveznih motora

(izvedbe IM B3) sa povrinskim hlaenjem
IEC 72; HD231 S1;

DIN 42673 T.1
CENELEC 2B; DIN 42673 T.4
Podaci vae i za oblike izvedbe IM B6 , IM B7, IM B 8 ,

IM V5, IM V 6
* XA, h XB
Tip
56
63
71
80
90S
90L
100L
112M
132S
132M
160M
160L
180M
180L
200L
225S
225M
250M
280S
280M
315S
315M
h
mm
a
mm
b
mm
56
63
71
80
71
80
90
100
1 12
100
125
90
100
112
132
160
180
200
225
250
280
315
100
125
140
140
140
178
210
254
241
279
305
286
311
349
368
419
406
457
56
63
71
80
90S
90L
100L
112M
132S
132M
160M
160L
180M
180L
200L
225S
225M
250M
280S
280M
315S
315M
Y
mm
XA
mm
XB
mm
62
73
78
96
104
174
110
210
130
154
104
176
122
134
194
218
Z
mm
166
181
196
214
36
40
45
50
M
M
M
M
140
56
M 8
160
190
63
70
M10
216
89
M10
158
232
254
108
M12
186
274
279
121
M12
208
312
318
133
M16
240
382
224
256
286
298
342
372
406
440
542
562
602
632
680
356
149
M16
270
428
764
675
406
168
M20
300
462
730
457
190
M20
332
522
508
216
M20
372
576
874
984
1036
1050
90
6
6
8
244
266
300
356
480
554
600
792
865
1100
Snaga kW
d x / mm
Tip
W1
mm
3000 -min
5-
1500d
min;
9x20
11x23
14x3 0
19x40
1
!
2 4 x5 0
3000 min
1 5 0 0 -^ -
1 0 -mm
r-
0.09/0.12
0.18/0.25
0.37/0.55
0.75/1.1
1.5
0.06/0.09
0.12/0.18
0.25/0.37
0.55/0.75
1.1___
1,5
2.2/3
4
5,5
7,5
0.37/0.55
0.75
mm
2 .2
3
4
5.5/7.5
2 8 x6 0
3 8 x8 0
11/15
18.5
4 2x1 1 0
11
15
18,5
22
48x1 1 0
55x1 1 0
22
30/37
30
37
55x1 1 0
6 0x1 4 0
60x1 4 0
65x1 4 0
65x1 4 0
75x140
65x1 4 0
80x1 7 0
45
55
75
90
110
132
75
1.1
1,5
0.75/1.1
1.5
2 ,2
3
4/5.5
7.5
11
_
15
18,5/22
-
30
37
45
55
75
90
2 ,2
3
4/5.5
7.5
_
11
15
18.5
22
30
37
45
55
75
107
IEC 947-1, IEC 947-4-1; EN 60947-1;

EN 60947-4-1; DIN VDE 0660 T.100, T.102;
IEC 947-3; EN 60947-3, DIN VDE 0660 T.107
K ateg o rije u p o tre b e n is k o n a p o n s k e

rasklo p n e o p rem e
Zatita i kontaktori
Uslovi ukljuenja i iskljuenja
upotrebe
Ur ')
broj radnih
ciklusa
1a
1
Ue
AC - 1
1,5
1,05
0,8
50
omsko optereenje, malo induktivno

optereenje, otpornike pei
A C -2
4,0
1,05
0,65
50
motori sa kliznim prstenovima,

putanje u rad, iskljuivanje
A C -3
8.0
1,05
cos (p
7 f m s
0,45
< 100 A
0,35
> 100 A
< 100 A
0,45
A C -4
10,0
1,05
50
>100 A
0,35
kavezni motori, putanje u rad,

iskljuivanje, prigodno koraanje
ili protivstrujno koenje
kavezni motori, putanje u rad,
iskljuivanje, protiv strujno koenje,
promena smera, koraanje
aparati za domainstvo sa malim
induktivnim optereenjem
50
0,8
Primena
AC - 7a
1,5
1,05
AC - 7b
8,0
1,05
DC -1
1,5
1,05
1,0
50
omska ili mala induktivna optereenja
D C -3
4,0
1,05
2,5
50
motori sa paralelnom pobudom,

sve vrste pogona
DC - 5
4,0
1,05
15,0
50
motori sa rednom pobudom,

sve vrste pogona
0,45
< 100 A
50
0,35
motori u aparatima za domainstvo
>100 A
Uslovi ukljuenja
A C -3
10,0
1,05 2)
0,45
0,35
50
< 100 A
> 100 A
vidi gore
AC - 4
12,0
1,05 2)
0,45
0,35
50
< 100 A
> 100 A
vidi gore
Sklopka, rastavlja, sklopka-rastavlja

iskljuenje
ukljuenje
Kategorije
upotrebe
/e A
J a 1) Ur cos (p L
-m s
Ue
AC - 21 A 3)
AC - 21 B
sve
vrednosti
A C -2 2 A 3 )
AC - 22 B
sve
vrednosti
1,5 1,05
Broj
radnih
J c 1) Ur cos (p L
- m s ciklusa
Primena
1.5 1,05
Ue
0,95
0,95
omsko optereenje,
neznatno preopter.
omsko-induktivno
optereenje
1,05 0,65
1,05
0,65
AC - 23 A3) 0 < /e < 100 A
10
1,05 0,45
1,05
0,45
AC - 23 B
10
1,05
1,05
0,35
ukljuivanje /iskljuivanje motora
omsko
optereenje
100A</e
DC - 21 A 3) sve
DC - 21 B 3) vrednosti
1,5 1,05
0,35
1
1,5 1,05
DC - 22 A 3) sve
vrednosti
DC - 22 B
1,05
2,5
1,05
2,5
motori sa paralelnom pobudom
DC - 23 A 3) sve
vrednosti
DC - 23 B
1,05
15
1.05
15
motori sa rednom
pobudom
') êlc'.
Ue:
U,:
108
izmerena radna struja

struja pri iskljuenju
izmeren radni napon
povraini napon
21 U
' j j - : moe imati slabljenje od 20%
3)A : uestalo aktiviranje
B : aktiviranje po potrebi
Naznaeni naponi i ispitni naponi

elektrinih maina
DIN 40030: DIN VDE 0530 T.1
Naznaeni naponi
ispitni naponi
Jednosmerni naponi za motore koji se

napajaju preko pretvaraa u V
Vrsta maine
Ispitni napon (efektivna vred.)
P < 1 kW odn. 1 kVA

ili U < 1 0 0 V
2 Un + 500 V
P < 10 MW odn. 10 MVA
2 Un + 1000 V
230
400
480 | 690
150
170
260
300
230
260
400
460
520
600
700
800
Preporuivi pobudni napon u V

180
180
310
180
180
310
420
P > 10 MW
odn. 10 MVA
l/< 2 4 kV
2 Un + 1000 V
U > 24 kV
prema sporazumu
nezavisan pobudni namotaj,

jednosmerna struja
2 U, + 1000 V > 1500 V
pobudni namotaj (Jt < 500 V
10 Un najm.
sinhronih maina U t > 500 V
4000 V + 2 U f
1500 V
namotaj rotora motora sa

kliznim prstenovima
pobudne maine
2 Un + 1000 V najm.1500 V
mainski slogovi i oprema
odgovara vrsti upotrebljene

maine i opreme
310
C
+
o
o
o
<
400
PO
230
C
+
o
o
o
<
Prikljuak na mreu
jednofazni | trofazni
Mainski slogovi
Mainski
slogovi
Pogonski
motor
Generator
Osobine
Primena
Motorgenerator
Kavezni motor
ili sinhroni
motor
Trofazni
sinhroni
generator
U generatoru se stvara trofazni

naizmenini napon druge
visine i frekvencije
Napajanje
elektrinom
energijom trofaznih brzohodnih motora
Naizmenini
sinhroni
generator
Trofazna struja mree pretvara se

u elezniki naizmenini napon
od 16 2/3 Hz
Napajanje
eleznike
mree
Jednosmerni
generator
Jednosmerni generatori su robusniji

od popluprovodnikih ureaja za
napajanje elektrinom energijom
Leonardov pretvara, generator

za zavarivanje
A sinhroni
pretvara
frekvencija
Kavezni
motor
Maina sa
rotorom sa
kliznim
prstenovima
Mrea 1, fs
str
1L1 1L2 1L3
Asinhroni
pretvara
Napajanje
elektrinom
energijom
trofaznih
brzohodnih
motora, npr.
kao glodalice
i builice
109
110
S kraenice za izvedene o b like

i m ontau m aina
IEC 34-7; HD 53.751; DIN IEC 34 T.7

Kod II
Oznaavanje oblika izvedbe mogue je

prema kodu I i kodu II
Kod II se primenjuje samo kada
kod I nije dovoljan
Primer:
Oznaavanje po kodu I i
kodu II maine sa:
ajvodoravnim poloajem osovine
b)dva titnika leaja i nogama postavljenim dole
cjslobodnim cilindrinim krajem osovine levo
d)za montau na temelj
IM
osnovni znak,
_ X
vidi gore
izvedbeni------------------------oblik
vrsta uvrenja
i uleitenja
poloaj kraja
osovine i uvrenja
vrsta kraja osovine
Brojka
IM
duina
osovine
podatak o uvrenju
kraja osovine itd.
Objanjenje
Slovo
Maine sa titnicima leaja i

vodoravnom osovinom
Maine sa titnicima leaja i
uspravnom osovinom
Slika i oznaka
Slika i oznaka
Kod I
Izvedba
sa titnicima leaja i uvrenjem
u podnoju
sa titnicima leaja i uvrenjem
u podnoju i prirubnicama
uvrenje prirubnicama, sa titnicima
leaja prirubnice na titniku leaja
uvrenje prirubnicama, sa titnikom
leaja prirubnice na kuitu
bez leaja, bez titnika leaja
sa titnikom leaja i noseim leajem
bez titnika, samo sa noseim leajem
uspravne maine, koje ne pripadaju
pod 1 do 4
maine sa posebnom vrstom uvrenja
Kod I
osnovni znak
za podatak o
obliku izvedbe
---------
Kod II
Objanjenje
Kod I
Kod II
nozno ucvrscenje,
vodoravni poloaj,
dva titnika leaja
sa nogama
IM B3
IM B5
IM 1001
IM 3001
IM B8
IM 1061
posebno uvrenje.
bez nogu, jedan
titnik leaja,
vodoravni poloaj,
uvren na stalku
nono uvrenje,
dva titnika leaja,
vodoravni poloaj,
tavansko
uvrenje
sa nogama
IM B9
IM 1071
IM 9101
nono uvrenje,
vodoravni poloaj,
podignute noge,
dva titnika leaja,
podno uvrenje
ucvrscenje sa
prirubnicama,
vodoravni poloaj,
bez nogu, dva
titnika leaja,
ugradnja sa
leve strane
IM B10
IM B7
IM 1051
IM 4001
uvrenje sa
prirubnicama,
vodoravni poloaj,
dva titnika leaja,
ugradnja sa
prirubnicama
nono uvrenje,
vodoravni poloaj,
dva titnika leaja
sa nogama,
zidno uvrenje
nono uvrenje,
vodoravni poloaj,
dva titnika leaja
sa nogama,
zidno uvrenje
IM B6
Objanjenje
IM B20
IM 1101
111
Skraenice za izvedene oblike

i montau maina
Slika i oznaka
Objanjenje
Kod I
cn
^ 3
IM B30
IM 9201
R ri---- h
0 3
!,.
_L_.
I
r~
IM V1
IM V2
IM V3
IM 3231
uvrenje sa
prirubnicama,
uspravni poloaj,
bez nogu, dva
titnika leaja,
ugradnja na pod
IM 3031
IM 3211
IM V4
IM V5
&
112
uvrenje sa
prirubnicama,
uspravni poloaj,
bez nogu, dva
titnika leaja,
ugradnja odozgo
t t
uvrenje sa
prirubnicama,
uspravni poloaj,
bez nogu, dva
titnika leaja.
ugradnja odozdo
IM 4011
- is b -
IM V14
IM 4031
i
l'
IM V15
h
i
VAlt| V/
IM 9111
uvrenje sa
prirubnicama,
uspravni poloaj,
bez nogu, dva
titnika leaja,
ugradnja odozgo
nono uvrenje
sa prirubnicama,
uspravni poloaj,
sa nogama, dva
titnika leaja
IM 2011
bez leaja i titnika

leaja, vodoravni
poloaj, bez kuita,
sa rotorom
i osovinom
IM 5002
sa titnikom leaja
i noseim leajem,
vodoravni poloaj,
sa nogama,
bez postolja
IM 6000
bez titnika leaja,

sa noseim leajem,
vodoravni poloaj,
sa nogama,
dva nosea leaja
IM 7201
posebno uvrenje,
uspravni poloaj
sa radijalnim
leajem odozgo,
bez aksijalnog
leaja, sa osovinom
IM 8011
posebno uvrenje,
uspravni poloaj,
bez nogu, jedan
titnik leaja,
ugradnja odozdo
P
T
IM 9131
nono uvrenje,
uspravni poloaj,
sa nogama, dva
titnika leaja,
zidno uvrenje
IM 1031
P T P
70
IMI \V8
uvrenje sa
prirubnicama,
uspravni poloaj,
bez nogu, dva
titnika leaja,
ugradnja na pod
IM 1011
IM V6
[ ; i
IM V9
nono uvrenje,
uspravni poloaj,
bez nogu, dva
titnika leaja,
zidno uvrenje
Z$J
posebno uvrenje,
uspravni poloaj,
bez nogu, jedan
titnik leaja,
ugradnja odozgo
T fe?
IM V10
IM 3011
Objanjenje
Kod II
nono i uvrenje
sa prirubnicama,
vodoravni poloaj
sa nogama,
dva titnika leaja
uvrenje sa
prirubnicama,
uspravni poloaj,
bez nogu, dva
titnika leaja,
ugradnja na pod
posebno uvrenje,
vodoravni poloaj,
bez nogu, dva
titnika leaja, sa
grebenastim
uvrivanjem
IM 2001
IM B35
Slika i oznaka
Kod I
Kod II
j= n
IEC 34-7; HD 53.751; DIN IEC 34 T.7
<
IM 9001
3-
posebno uvrenje,
vodoravni poloaj,
bez nogu, dva
titnika leaja,
ugradni tip
113
HD 398.1. HD 398.1 S1;

DIN VDE 0532 T.1, T.4; HD 398.4.
HD 398 4 S1; DIN VDE 0532 T.4
Trofazni transform atori pojm ovi, karakteristine veliine, sprege

Pojmovi
Namotaji
Naznaeni napon U: prikljueni napon ili

napon praznog
Naznaena struja I: struja pri naznaenom
optereenju
Naznaeniodnos U
>>qc
transformacije u = , (
U US
1U1
1U2
2U1
2U2
Naznaena snaga Sn = U I S 3
Namotaj vieg napona (OS namotaj):
namotaj predvien za najvii
naznaeni napon
Namotaj nieg napona (US namotaj):
namotaj predvien za najnii
naznaeni napon
Vii napon Uos
Nii napon U\js
Gubici praznog hoda (gubici u
gvou PVFg) kod praznog hoda,
uzeta aktivna snaga
Gubici kratkog spoja (naznaeni gubici u
namotaju Pvcu) mere se pri ispitivanjima
gubitka kratkog spoja
Naponsko ponaanje pri optereenju:
jednopolno sa faznim vrednostima
(vektorski dijagram, vidi str. 113)
Stepen iskorienja (Ppr = predata snaga)
n=
âb + ^vFe + ^v'Cu
Godinji stepen iskorienja

âb
na~w at>, w Fe, wCu
Vienamotajni transform ator
transformator ima vie od dva namotaja
Oznaka spoja prikazuje spoj
OS - namotaja i spoj US - namotaja
(malo slovo) i fazni pomeraj izmeu
vieg i meg napona,
sprega trougao D ili d
sprega zvezda Y ili y
sprega cikcak
z
izvedeno zvezdite N ili n
Karakteristini broj x 30 jednak je
uglu faznog pomeraja
114
Sprega
2U2
2U1
2V2
2V1
115
JUS N.H1.606; IEC 606;

DIN VDE 0532 T. 10
Paralelno spajanje energetskih transformatora

Uslovi
Namotaji
jednaki naznaeni naponi

grupe sprega moraju odgovarati jedna drugoj,
npr. jednaki karakteristini brojevi, vidi sliku
Sistem 2
jednak odnos transformacije

(unutartolerancija)
priblino jednak napon kratkog spoja
odnos naznaenih snaga
Sn1 < _3
Sn2 ' 1
Sistem 1
Za podelu optereenja vai:
S, _ S1n UK2
S2 S2n l/ki
Sistem 2
Sistem 1
Vrste hlaenja transformatora
JUS IEC 76-2; IEC 76-2; DIN VDE 0532 T.2

O
unutranje f rashladno sredstvo-----------hlaenje

[ kretanje rasladnog sredstva
Skraenica
-T
Rashladno sredstvo
F
kretanje rashladnog sredstva j spoljanje
------- rashladno sredstvo
J hlaenje
Kretanje rashladnog sredstva
Skraemca
mineralno ulje ili sintetika tenost za

hlaenje i izolaciju (goriva)
N
F
prirodno
sintetika tenost za hlaenje i

izolaciju (nije goriva)
prinudno (ulje je usmereno)
gas
voda
vazduh
Ispitivanje energetskih transformatora
ju s n
prinudno (ulje nije usmereno)
hi
606;
ie c
Ispitivanje energetskih transformatora
Ispitivanje tipa
(Obrazac za izvetaj o ispitivanju vidi

JUS N.H.606; IEC 606; DIN VDE 0532 T.10)
merenje zagrevanja
ispitivanje napona
Komadno ispitivanje
Specijalna ispitivanja
merenje otpornosti namotaja

merenje odnosa transformacije i
dokaz polariteta ili grupe sprege
merenje napona kratkog spoja,
impedanse i gubitaka
merenje gubitaka i struje praznog hoda
dielektrina komadna ispitivanja
ispitivanje regulacionih preklopki
116
606;
d in v d e
0 532
dielektrina specijalna ispitivanja

merenje nulte impendanse
ispitivanje izdrljivosti na kratak spoj
odreivanje nivoa buke
merenje harmonika struje praznog hoda
merenje sopstvene potronje motora
ventilatora i uljne pumpe
10
O zn ake p rik lju a k a tra n s fo rm a to ra
Trofazni transformatori sa dva namotaja,

grupa sprege YNynO
HD 398.4, HD 398.4 S1; DIN VDE 0532 T.4
namotaj
krajevi namotaja
prikljuak
provodnika
Brojka
Namotaj
namotaj 1 (npr. namotaj vieg napona)
namotaj 2 (npr. namotaj nieg napona)
namotaj 3
Slovo
Prikljuak p ro v o d n ik a 11
U
V
W
N
spoljanji provodnik 1
neutralni provodnik
Brojka
Dopunski transformator sa pobudnim namotajem u

sprezi trougao, grupa sprege III d5
Krajevi namotaja
1
2
3
4
poetak namotaja
kraj namotaja
izvod
izvod
kontinuirano brojanje
Vidi takoe JUS IEC 445; IEC 60445;

EN 60445; DIN EN 60445
Jednofazni transformator sa tri namotaja,

grupa sprege I. iO; iO
fazni namotaj sa izvodima u sredini motora
1) Ako su sumnje iskljuene, tada slovo

moe izostati.
N a tp isn e plo ice tra n s fo rm a to ra
hd
398 4 , h d
398 4
s i : d in
v d e 0532 t a
Osnovni podaci JUS N.H1.606; IEC 606;

DIN VDE 0532 T.10
Ime ili znak proizvoaa

Nr
Naz snaga
kVA 160
Naz napon 1 20 400
Tip
V 2
3
Naz. struja A
Art
God. proiz.
VDE 0532
LT Naz. frekv.
Hz 50
Grupa sprege
Yzn 5
20 000
400
Um
kV 24/1,1
39 600
4,62
231
Klase izolac. materijala
Naz. nap. krat. spoja % 4,1
Traj. str. krat. spoja kA
Vrsta zatite
Traj. krat. spoja max. s 2
Naln hladenja
ONAN
Ukupna masa
10,27
11,0
Natpisna ploica uljnog transformatora

sa preklopom
vrsta transformatora
ime proizvoaa
godina proizvodnje
naznaena snaga
naznaeni napon
grupa sprege
ukupna masa
VDE broj
fabriki broj
broj faza
naznaena frekvencija
naznaene struje
naznaeni napon
kratkog spoja
masa ulja
Dodatni podaci
klase izolacionog
materijala
ema spoja
karakteristini podaci
o priboru
izolaciona tenost
nadtemperatura
vrsta izvoda
transportna masa
117
JUS N.H8.010, JUS N.H8.020, JUS N.H8.021, JUS N.H8.022,

JUS N.H8.023, JUS N.H8.024; IEC 742; DIN VDE 0550
Specijalni transformatori
Osobine
Primena
U1n < 1 000 V

u,2n 500 V
U2n s 250 V (promenljiv. mesta)
zatitno izolovan
ugraena utinica
zatitna mera
odvajanja
vidi Poglavlje 4
upravljaki
transformatori
U7 250 V
kontaktorsko
upravljanje
transformatori
malog napona
U2 < 50 V, U2n = 42 V
U2n = 24 V
zatitna mera
zatite malih
napona
vidi Poglavlje 4
jedan ili vie galvanski odvojenih

sekundarnih namotaja
elektrini aparati
U2 S 12 V. U2 = 3 V/5 V/8 V/12 V

samo jedan primarni napon
kuni signalni
ureaji
U2 24 V, zatitno izolovan,
moe se otvoriti samo
specijalmm alatom
deije elektrine
igrake
transformatori
Ul I
za rune
svetiljke
zatitno izolovan
u posebnim
prostorima
transformatori za
odleivanje
U2 24 V, zatitno izolovan,
jedan izlazni napon
odleivanje
zaleenih
vodovodnih cevi
U2 S 24 V. u posebnim
sluajevima 6V,
zatitno izolovan
medicinski
aparati
U2 = 5; 7; 10; 14 kV primarni i
sekundarni namotaj galvanski
odvojen
ureaj za
loenje
gasom ili uljem
Vrsta i simbol
Oznaka odnosno simbol
Bezbednosni
i zatitni
transformatori
transformator za
razdvajanje
-
6
9
transformatori otporni
prema kratkom spoju
transformatori
za prikljuak (
na mreu
transformatori uslovno
otporni prema kratkom
spoju
<^>
otvoreni
oklopljeni
9>
transformatori za
medicinske
svrhe
transformatori
za paljenje
transformatori
za zvonca
transformatori
za igrake
transformatori
nisu otporni prema
kratkom spoju
( J
= 5 =
med
Q> h
transformatori
za zavarivanje
U2 S 70 V, U2 S 42 V u uskim
elektronsko
posudama sa I se moe upravljati zavarivanje
rasipni transformator
bezuslovno otporni prema

kratkom spoju
U|'0//o S 1 0 0
/o
ugraena velika
rasipna induktivnost
autotransformatori
nema galvanskog odvajanja

S D = U2 / 2; U , > U 2, U2 > U ,
Sn = Sn I 1
kada je U, = U2
u.
SR=sn'1-^
nema galvanskog odvajanja
118
reziva, igrake,
zatitni transformatori i transformatori za paljenje,
transformatori
za fluorescentne
svetiljke
pokretanje
trofaznih
motora
4 Postrojenja
Elektrane.........................................................120
Primarne akumulatorske baterije...................122
Olovni akumulatori..........................................124
Hermetike Ni-Cd elije................................. 126
Hermetike Nikl-metalhidrid elije................. 126
Punjenje hermetikih akumulatora................ 127
Nazivni naponi.vrstemrea.tipovi stubova ..128
Nadzemni vodovi, kablovi.............................. 129
Vodovi i kablovi............................................... 130
Padovi napona i gubitak snage......................130
Kablovi............................................................ 131
Mrea niskognapona......................................132
Vodovi............................................................. 133
Naini polaganja............................................. 135
Polaganje vodova........................................... 136
Zatita vodova................................................ 136
Koordinacija prekostrujnih
zatitnih ureaja......................................... 137
Prenos snage preko vodova i kablova........... 138
Postrojenja za kompenzaciju
reaktivne snage.......................................... 139
Oznaavanje prikljuaka ureaja
i provodnika................................................ 141
Boje tastera, indikatora i tastera
sa svetlom...................................................142
Kontaktori i releji.......................
142
Oznake prikljuaka i karakteristine brojke
niskonaponskih rasklopnih aparata.......... 143
Elektromagnetni releji.....................................144
Rasklopni aparati............................................ 145
Razdelnici, kune instalacije.......................... 147
Zatita od prenapona......................................148
Topljivi osigurai............................................. 149
Sklopke za zatitu vodova (LS )......................151
Sklopka za zatitu od struje kvara.................. 151
eme instalacija sa instalacionim
sklopkama.................................................. 152
eme instalacija sa elektromagnetnim
sklopkama.................................................. 153
eme instalacija sa potamljivaima............... 154
eme instalacija sa potamljivaima,
senzorskim spojevima i senzorima........... 155
eme kunih komunikacija............................ 156
Tehniki sistem zgrada....................................158
Tehniki sistem zgrada (E IB )..........................159
Frekvencijska i talasna podruja....................161
Prijemne antene............................................. 162
Antenska postrojenja......................................163
Antene za satelitski prijem.............................. 164
Satelitski prijem.............................................. 165
Postrojenja za satelitski prijem.......................165
irokopojasna komunikacija.......................... 166
irokopojasni prikljuci...................................167
Elektrine instalacije u stambenim
zgradama................................................... 168
Uzemljiva.......................................................169
Izjednaenje potencijala.................................170
Zatitnemere.................................................. 171
Distributivni sistemi, tipovi mrea...................172
Zatita od opasnih struja krozovejetelo.... 173
Proveravanje elektrinih instalacija............... 175
Zatita ZUDS zatitnom sklopkom pri
pulsirajuojjednosmernoj struji kvara..... 176
Spreavanje nesrea......................................177
Pravila o radovima u elektrinim
postrojenjima.............................................. 178
Gromobranske instalacije.............................. 179
Prostorije sa elektrinim instalacijama.......... 180
IP-zatita - zatita ureaja od dodira,
stranih telaivode ......................................184
Elektrini ureaji za podruja
ugroena eksplozijom................................ 185
Nacionalna i meunarodna
standardizacija........................................... 186
CE-oznaavanje............................................. 187
Ispitne oznake na elektrinim ureajima
iaparatima.................................................. 188
Grafiki simboli u elektrotehnici......................189
Opravka i modifikacije elektrinih aparata .... 191
Otklanjanje radio smetnji................................ 192
Elektromagnetska kompatibilnost (EM C).... 193
Delovanja elektrinih i magnetskih polja,
linazatita................................................. 194
Zatita od zraenja..........................................195
Utini pribor.....................................................196
Toplotne pumpe.............................................. 197
Klimatizacija....................................................198
Priprema tople vode, potronja tople vode... 199
Elektrini poret..............................................200
Mikrotalasni aparati........................................201
Aparati za hlaenje i zamrzavanje................. 201
Prikljune snage aparata............................... 201
Znaci u formulama i pojmovi iz
tehnike osvetljenja..................................... 202
Proraun osvetljenja za
unutranje prostorije.................................. 203
Nazivna osvetljenost...................................... 204
Postupak prorauna osvetljenosti................. 204
Proraun ulinog i ostalog
spoljanjeg osvetljenja.............................. 204
Krive raspodele svetlosne jaine................... 205
Podela svetiljki................................................ 206
Oznaavanje sijalica.......................................207
Boje svetlosti.................................................. 208
Veliine sijalica............................................... 209
Kompaktne fluorescentne sijalice................. 210
Halogene sijalice sa arnom niti.................... 210
Spojevi fluorescentnih sijalica........................211
Spojevi sijalica sa metalnim parama..............212
119
E le k t r a n e
1. Termoelektrana (mrki ugalj)
Primer: Niederaussen, blokA do H, 2700 MW
Generatori (8)
Transformatori (8)
Turbine (8)
P,_2
P3_6
P7_8
n
= 150 MW
= 300 MW
= 600 MW
= 3000 min-1
Parna turbina:
Deo visokog,
srednjeg i niskog
pritiska
S,_2 =214 MVA

S3_6 = 400 MVA
S 7_g = 780 MVA
U]_2 = 10,5 kV
U3_8 =21 kV
/,_ 2 = 11,8 kA
^3-6 =11 kA
l 7_g = 21,5 kA
cos <p= 0,75
T 1-2: je 1 x 200 MVA

220/10,5 kV
T 3 -6 je 2 x 200 MVA
220/21 kV
T 7-8. po fazi
266 MVA
400/21 kV
Podaci o elektrani
(zaokruene veliine)
Proizvodnja energije
(maksimum): 64,8 mil.kWh/dan
Potronja:
sirovi ugalj: 73000 t/dan
sirova voda: 148000 m/dan
sopstvena potronja energije
3,63 mil. kWh/dan
Taloenje pepela (kotlovski i
filtarski pepeo): 4600 t/dan
2. Termoelektrana (kameni ugalj)

Primer: Ibbenbiiren, blok B, 770 MW
Turbina
Generator
Transformatori (3)
Podaci o elektrani
P = 745 MW
n = 3000 min-1
S = 850 MVA
U = 21 kV
/ = 21 kA
cos ip = 0,876
T 1: 800 MVA
220/21 kV
T 2: 80/40/40 MVA
10/21 kV
(tronamotajni
transformator)
T 3: 40 MVA
110/10 kV
Koliina vode, odnosno pare u

turbini: 2160 t/h
Odravanje istog vazduha:
elektrofilter
Odsumporavanje dimnih
gasova sa nastajanjem
kalcijum-sulfita
(proizvodnja gipsa)
Parna turbina:
Deo visokog,
srednjeg i niskog
pritiska
Hidroelektrane
3. Protona hidroelektrana
Primer: Koblenz (elektrana na Mozelu), 16 MW
Transformatori (2)
Generatori (4)
Turbine (4)
Podaci o elektrani
T 1: 6,3 MVA
20/10,5 kV
T 2: 10 MVA
20/10,5 kV
Visina neto pada: 4,15 m

Nominalni protok vode po
turbini: 95 m3/s
Godinja proizvodnja (prosek):
62 GWh
Primer: Herdecke 160 MW

Generatori (4)
Turbine (4)
Transformatori (4)
Podaci o elektrani
P,_4 = 35,7 MW
n
= 300 min-1
Protok vode
po turbini: 25,8 m3/h
T 1-2: 40 MVA
110/11,25 kV
T 3-4: 40 MVA
220/11,25 kV
Visina neto pada: 155m

Akumulacioni bazen
Korisna sadrina: 1,53 mil m3
Energetska sadrina: 540 MWh
Vreme pumpanja: 7,5 h po
punjenju
Vreme pranjenja (puno
optereenje) 4,5 h
Prosena godinja proizvodnja:
200 GWh
P,_2 = 3,22 MW
n
=71 ,5 m in _1
rj
= 83,5 %
Kaplanova turbina:
vertikalna osovina
S,_4 = 4 MVA
4 = 1 0 ,5 kV
/,_4 = 0,22 kA
cos Ip = 0,7
n
= 9 1 ,6 %
4. Reverzibilna elektrana
Fransisova spiralna
turbina
Si_4 = 40 mVA
U , _4 = 11,25 kV
/ , ^ = 2,05 kA
cos (p = 0,8
t]
- 66 %
(Pumpnoakumulacioni
stepen iskorienja)
5. Gasna elektrana (zemni gas)

Primer: Meppen, 600 MW
Turbina
P = 600 MW
n = 300 min-1
Parna turbina:
Deo visokog,
srednjeg i mskog
pritiska
120
Generator
S
= 780 MVA
U
=21 kV
/
= 21 kA
cos <p = 0,77
Transformatori (5)
Podaci o elektrani
T 1~3 po fazi
266 MVA
400/21 kV
Polje zemnog gasa onebek

(Holandija) s=40km
Cevovod: d=600mm
Pritisak gasa: p=40 bar
Potrebna koliina gasa za
nominalnu snagu: 180 000 m3/h
Odsumporavanje gasa
T4
T 5:
200 MVA
110/21 kV
40/20/20 MVA
6,3/21 kV
Elektrane
6.
Nuklearna elektrana
Prim er: Grohnde 3850 MW (Termika snaga reaktora)

Turbine (4)
Generator (1)
Transformatori (2)
Podaci o elektrani
Turbinski blok sa
jednim delom
visokog i tri dela
niskog pritiska
0,^=1500 min'1
meupregrejavanje
na i9=240cC
S=1560 MVA
P=1394 MW
(Snaga na izlazu
generatora)
U=27 kV;
cos <p=0,87
n=34,4%
(svedeno na nazivnu
snagu postrojenja)
Si 2 = 750 MVA
27/420 kV
4 glavne pumpe
rashladnog sredstva sa
protokom 20161 kg/s
Naznaena snaga motora
po pumpi 7350 kW
Protok vode za
hlaenje 48 m3/s
7. Solarna elektrana (Probno postrojenje)

Principijelna ema
T1- T5
Grupe modula
Napajanje mree
20 kV
n
Nazivna snaga
25 kW
Naizmenini
pretvara
74 kW V
automatski
voden
'i
Naizmenini r^ * 6 n a izm e n i n ih p ^ r^-p

pretvara / pretvaraa
~Y ~ /
74 kW T T 1 .3 d o 5 k W
V
t
voen X za male
X X
od mree f* sisteme_______ -f'
Naizmenini pretvara
80 kW
voen od mree
230/400 V Naizmenini naponL
Prim er: Kobern-Gondorf 344 kW

Solarna polja fotonaponskih-postrojenja
Un
u V
u A
74
37
43
46
28
8,2
4,3
4,0
7,7
0,9
354
354
373
381
375
80
176
42
307
276
208
104
114
124
78
102
12
91
25
4
1109
555
538
601
259
122
100
97
98
13
2244
1122
966
1584
720
250
192
224
48
6
100
50
58
64
38
11
5,8
5,1
10,4
1,4
1) u kWp = Kilovat vrno, tj. sabrana jednosmerna vrna

snaga modula
Transformator'
0,4/20 kV
Postrojenje za
kompenzaciju
reaktivne struje
Podaci o elektrani
3olje Veliina Broj

Pn
^max
u m2
modula u kW p1) u kW
A
B1
B2
C1
C2
T1
T2
T3
T4
T5
Struktura silicijuma u solarnim modulima:

(poljaA, B 1, B2.T1)
multikristalni:
(polja C 1, C2, T4)
monokristalni:
(polja T2, T3)
amorfni
Nazivm jednosmerni
napon: 400 V
(polja A -C 2)
40 - 400 V (ispitna polja)
344 kW
Jednosmerna vrna snaga:
255 kW
Naizmenina nazivna snaga:
ca 3900 h/g
Trajanje pogona:
ca 100 h/g
Trajanje pogona (puna snaga):
203 MWh/g
Napajanje iz mree (1989)
Godinji stepen iskorienja
( = stepen iskorienja postrojenja)
6,7 %
Nominalni stepen korisnosti
sveden na vrnu snagu
4,1 do 13,3 %
Angaovanje elektrana
Elektrane osnovnog optereenja
Elektrane prosenog optereenja
Elektrane vrnog optereenja
Konstantna odata snaga

Izvori energije: mrki ugalj,
tekua voda, nuklearna energija
Promenjiva odata snaga

Izvori energije: kameni ugalj,
nafta, zemni gas
Pokrivanje vrhova optereenja

Izvori energije: voda u pumpnim
akumulacijama, zemni gas
Vrste turbina
Kaplanova
niski padovi (do 40 m)
vertikalna osovina ili osovina
nagnuta u smeru toka
Fransisova
Parna kondenzaciona turbina
visoki padovi (do 350 m)

opadanje stepena iskorienja
kod malog protoka
deo visokog pritiska

deo srednjeg pritiska
deo niskog pritiska
121
P rim arne a k u m u la to rs k e b aterije

Karakteristine veliine elemenata
Pojam
Objanjenje
Napon na krajevima
Napon mirovanja,
napon praznog hoda neoptereenog elementa
Radni napon,
nazivni napon
Napon na krajevima pri

optereenju
Krajnji napon
pranjenja
Minimalni dozvoljeni radm

napon
(pola nazivnog napona)
Napon na kraju
pranjenja
Napon na krajevima, kod koga

se element smatra ispranjenim
Samopranjenje
Unutranji proces, koji

smanjuje vreme trajanja
kod skladitenja
Trajno pranjenje
Neprekidno davanje struje
Unutranja otpornost Unutranji otpor elije

Zatita od izlaza elektrolita,
postignuta konstruktivnim
merama
Sigurnost na
curenje
JUS N. J3 726. IEC 9 5 - 1 .3

Elementcink - ugljen
Un
IEC
oznaka
1.5
4,5
1,5
1,5
9
R6
3 R 12
R 14
R 20
6 F 22
960
1800
2300
5400
300
1.5
3
4.5
1.5
1.5
9
R6
2 R 10
3 R 12
R 14
R 20
6 F 22
1100
1250
1950
3100
7300
420
6
6
9
6
4
4
6
4
R 25X
R 22X
F 100
R 25-2
Objanjenje
?< - 2 0 UC
Nema pranjenja
Normalm uslovi rada
30 C < t)< 40 C
Gubljenje kapaciteta
14,5
21.8
-
26,2
34,2
50,5
74.6
67
50
61,5
48,5
b
_
62
22
17,5
26.5
62
22
26,5
17,5
____
67
67
66
136
115
115
81
114
67
67
52
73
Trgovaki nazivi SUPER, LONGLIFE i specijal

Sve baterije su sa 0% Hg i 0% Cd!
Primer: Kriva pranjenja elementa R 14
Optereenje / = 25 mA
= konst.
Veliko samopranjenje,
omekavanje zalivene
mase
40
Industrijske baterije
olovne ili nikl-kadmijum baterije,
stacioname ili mobilne
Kratko oznaavanje baterija

Primer:
R 14
10
T T .vencina
..........
1 T T l
2 0 -i
vencina
_ Ravna elija
------- R okrugla e ija
a pravougaona----------------- oaierija oo
ili kvadratna
2 puta po 10
elija
elija vezanih
F ravna elija
na red
70 t (h)
Znaenje
M, N
L
P
Element cink-vazduh,
- kiseli elektrolit Element sa ivinim oksidom
Element alkali-mangan
Element cink-vazduh
-KOH elektrolit Element sa srebrnim oksidom
Alkalno-manganske okrugle elije i baterije

Un
V
IEC
oznaka
C
mAh
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
9
LR 1
LR 03
LR 6
LR 14
4 LR 61
LP 20
6 LR 61
800
1050
2300
6300
550
12000
550
1.5
1.5
LR 6
LR 03
6
F
60
Kratka oznaka
Startne baterije:
olovni akumulatori u automobilima ili na
brodovima
Aparatne baterije:
okrugle ili dugmaste elije sa prizmatinim
oblikom, koriste se kao akumulatori, koji se mogu
puniti ili kao primarne baterije koje se ne pune.
50
Karakteristina slova po IEC
Vrste baterija
122
50,5
67
50
61,5
48.5
Lo stepen iskorienja
10UC < i?< 20"C
i?> 50 C
14,5
Trajanje ukljuenja. 6 h/dan
Temperatura
0C
d
26,2
34,2
7500
8500
4300
19000
Temperaturno ponaanje
-1 0 ' C < d <
Mere (max.) mm
mAh
2300
1050
Mere (max.) mm
h
I
b
12
10.5
14.5
26.2
34,2
14.5
10.5
30.2
44.5
50.5
50
9,2
61.5
48.5
50.5
44.5
Trgovaki nazivi ALKALNE i FOTO

Sve baterije sa 0% Hg i 0% Cd!
48.5
35.6
26.5
17,5
P rim arn e a k u m u ia to rs k e b aterije

Baterije koje se ne pune
Sistem
Srebrni oksid cink

AgjO - Zn
Alkali mangan cink M n02 - Zn
ivin oksid
- cink
HgO - Zn
Cink vazduh
Z n -0 2
Litijum mangan dioksid

Li - M n02
Izvedba
Srebrni oksid (-)

prah cinka (+)
kalijumova ili
natrijumova baza
Grafit (-)
prah cinka (+)
kalijumova baza
ivin oksid (-)

prah cinka (+)
kalijumova ili
natrijumova baza
Kiseonik iz
vazduha (-)
prah cinka (+)
kalijumova baza
Grafit (-)
litijum (+)
organski
elektrolit
Un U V
1,55
1,5
1,35
1,4
3,0
Gustina
energije
350 do
430 mWh/cm3
200 do
300 mWh/cm3
400 do
520 mWh/cm3
650 do
950 mWh/cm3
400 do
800 mWh/cm3
Opteretivost visoka (KOH)

srednja (NaOH)
visoka
visoka
visoka
niska
Samopranjenje
ca. 3 % /a
ca. 2 % /a
ca. 3 % /a
ca. 1 % /a
ca. 3 % /a
Dugmetaste elije i baterije sa srebrnim oksidom
Alkali-manganske dugmaste elije i baterije

IEC
oznaka
un
V
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
LR
LR
LR
LR
LR
LR
LR
6
15
cn
Mere mm
d
h
mAh
41
55
54
43
44
9
53
3,6
2,1
3.1
4.2
5,4
6.2
6,1
30
25
50
80
115
185
350
9,7
11,6
11,6
11,6
11,6
16
23,2
4 LR 44
100
13
25,2
10 LR 54
45
16
35
IEC
oznaka
Primena
Fotoaparati,
satovi,
elektronski
aparati,
daljinski
upravljai
1.55
1.55
1.55
1.55
SR
SR
SR
SR
6,2
4SR 44
1,55
62
64
43
44
cn
Mere mm
h
d
mAh
8
16
115
170
5.8
5.8
11,6
11,6
1.7
2.7
4,2
5,4
145
13
25,2
3400
26
50
Primena
Fotoaparati,
satovi,
depni
kalkulatori
Upotreba:
5<165C
Sve baterije ugroavaju okolinu!

Posebne mere kod bacanja!
Dugmaste baterije sa ivinim oksidom
Dugmaste elije i baterije sa cinkom i vazduhom
IEC
oznaka
cn
1.35
1.35
1.35
1.35
1.35
MR
MR
MR
MR
MR
41
43
9
52
50
50
240
450
550
1100
2,7
2 MR 9
420
Un
V
Mere mm
d
h
mAh
7,9
11,6
16
16.4
16.4
3,6
5,4
6,2
11,4
16,8
17
16
Primena
Fotoaparati,
satovi,
elektronski
aparati,
daljinski
upravljai
un
V
IEC
oznaka
1.4
1.4
1.4
PR 70
PR 48
PR 44
60
230
540
1,4
AR 40
5 AR 40
Mere mm
h
d
Cn
mAh
Primena
5.8
7.9
11,6
3,6 sluni aparati.

5.4 lini aparati
5.4 za pozivanje
75
67
90
181
172 univerzalno
el. ograde za
180 panjake
Sve baterije ugroavaju okolinu!

Posebne mere kod bacanja!
U posebnoj izvedbi pogodne su za normalni i

udarni (push-pull) pogon, tj. sa konstantnom
strujom I i dodatnom impulsnom strujom / 2.
Tipine krive pranjenja
Sistemske osobine litiju m skih elija
4 MR 42
5,6
100
15,3
V
1
43
20
Grafit - cink (lecl.)
Tip
Okrugla elija
Dugmasta elija
Srebmi oksid - cink
Sistem
Li - M n02
Li - M n 0 2
Vazduh - cink
M n02-Li-dugmasta elija
7 M n02-Li-okrugla elija
Gustina
energije
400 do
800 Wh/dm3
360 do
660 Wh/dm3
U0IU n
3,2 V/ 3 V
3,2 V/ 3 V
Cn u mAh
400 do 2000
25 do 500
2
1-
x x
--- -----------------
\(D
t
Uslov: ista potronja energije po zapremini elije
Primena npr. u elektronskim memorijama podataka i

satovima tanog merenja vremena (RTC) prilikom
ispada mrenog napona napajanja
123
O lovni aku m ula tori
DIN 40732, DIN 72310. DIN 72311 T.13

Brojna oznaka tipa (elije, blok - baterije)
Pojmovi
Nazivni kapacitet C (CA) ili C5 oznaava
najmanji kapacitet u mAh ili Ah koji se moe
dobiti kod pet-asovnog pranjenja
(struja pranjenja Je = 0,2 CA)
Struje punjenja i pranjenja se dobijaju kao
umnoci Cn sa CA u A.
Primer: Cn= 4 Ah => 0,1 CA = 400 mA
Nazivna struja punjenja je struja (JL = 0,1 CA)
koja je potrebna da bi se ispranjena elija
napunila za 14 - 16 asova
Trajna struja punjenja pri odravanju potpunog
punjenja jedne elije iznosi npr. JL = 0,03 CA
Nazivna struja pranjenja je petoasovna struja
pranjenja od npr. JE = 0,2 CA. Kod ove struje
utroi se nazivni kapacitet u toku pet asova
Amperasovni stepen iskorienja
je odnos
efektivnog kapaciteta koji se moe iskoristiti i
kapaciteta punjenja. rjAh zavisi od tipa elije,
odnosa struja punjenja/pranjenja i temperature
elije. U nazivnim uslovima iznosi rjAhmax=: 80%
Karakteristini podaci olovnih akumulatora
Stanje punjenja:
Gustina kiseline stacionamih akumulatora
prazan kod gustine 1,14 g/cm3
pun kod gustine 1,2 g/cm3
Vrednost napona
Najmi napon pranjenja
1,8 V/eliji
Napon pojave gasa
2,4 V/eliji
Napon zavrnog punjenja 2,65 V/eliji
Najvii napon punjenja
2,4 V/eliji
Punjenje: Polaritet + na +, - na Napon punjenja: broj elija x 2,75 V
Provetravanje prostorije punjenja. Dodavanje
destilovane vode kod pojave gasa
84 21
T_
Brojna oznaka tipa (elije, blok - baterije)

6V 6
/L =
DIN 4 0 732-b
O Gro S 150
T
Spaja ploa
----- Trajanje pranjenja za 20 h
Izvedba
Povrina ploa
Vrsta postrojenja
Broj pozitivnih ploa
Naznaeni napon u V
Karakteristine oznake akumulatora
Kratka Znaenje
oznaka
Kratka
oznaka
Stacionarna elija
Vozilo
Pz
Oklpljena ploa
Reetkasta
ploa
Popreno
postavljena ploa
Ploa sa velikom povrinom

Spajanje ploa
Popreno
postavljena ploa
Uska izvedba
F
Gi
Gro
Znaenje
zalivene
privmute
zavarene
Dimenzije startnih baterija

Mere u mm
a-i
Punjenje startne baterije

Jaina struje
Razlikovanje tehnikih osobina

(podatak proizvoaa)
Nazivni kapacitet 84 Ah
Nazivni napon:
Brojka 0 . . 4 = 6 V
Brojka 5 . . . 7 = 12 V
------------ 1_.
C2o
Kraj punjenja: Ako napon punjenja i gustina kiseline

prestanu da rastu nakon tri
_____________ oitavanja u jednom asu
___
e -M
a2
Temperatura kiselme: 15 . . . 55C

Gustina kiseline
(Nazivna gustina kiseline): 1,28 0,01 kg/l na 27^C
Povrina za ozna- Reper

ku proizvoaa
nivoa kiseline,
itipa
obostrano
Formula za korekciju za temperaturu 9: gustina

(27C) = oitana gustina + 0,0007 (91C - 27) u kg
Tipovi baterija
Baterije za vozila i blok - baterije sa

reetkastim ploama
Oznaka
Baterije za motocikle
Baterije za vozila
Baterije za avione
124
Un u V
6
12
6
12
12
24
C2o u Ah
8,12
4,5
9 . 25
56
18
33
. 180
. 180
990
36
Broj
tipa
Un u V
C2o1) u Ah
52 712
27
53 621
36
54 533
12
Startna baterija
za pokretanje,
svetlo i paljenje
45
55 415
54
56 316
___ 33
max
a2
max
210
195
Masa
kg
12
13
249
234
293
278
16
19
20
^Nazivni kapacitet kod 20-asovnog pranjenja.

Gustina kiseline 1,28 kg/l Temperatura kiseline 27C
JUS N. J3. 721, JUS N. J3. 726;

DIN 40732. DIN 72310, DIN 72311 T.13
O lo vn i aku m u lato ri
Tehniki podaci o punjenju oiovnih akumulatora
GiS
PzS
Staci onar- Baterije za

ne biterije motorna
Gro PzS vozila
Kapacitet
c5
c5
C10
C10
C20
Faktor punjenja
1,17 1,2
1,1
1.2
1.15
Energetski
stepen iskorienja nwh
0,7
0,75 0.68
Oznaavanje
Bater ije za
V O Z i l
0.68
Karakteristike punjenja olovnih akumulatora

Punjenje konstantom strujom (I) Prema sl. 1:
Napon punjenja UL se tako podeava da struja
punjenja ostane konstantna.
Punjenje konstantnim naponom (U) Prema sl. 2
Struja punjenja / L se tako menja u punjau,
da UL ostaje konstantan kod napona
poetka pojave gasa.
0.75
Najvie vrednosti struje punjenja

Vrsta baterije
Struja punjenja u A
z a 100 Ah
2)
3)
1)
Nominalni
kapacitet
Starterska
baterija
10
12/6
Gro (baterija
za vozila)
10
14/7
Gro (stacionarna baterija

OPzS
8.5
C10
Karakteristike napona i
struje punjenja
12/6
U (V) 1
M0
GiS, PzS
7/3.5
8/4
1) Punjenje sa konstantnom strujom l=konst.

Iskljuenje kod potpuno napunjene baterije
2) Punjenje opadajuom strujom, a iskljuenje je nakon
potpuno napunjene baterije, Poetak pojave gasa na
2,4 V/eliji, Krajnja struja punjenja kod 2,65 V/eliji
3) Krajnja struja punjenja nakon 72 h trajanja punjenja
2,4
Krajnji napon punjenja
2,6
1 '
1
Naf)on pojave gasa
80
-~ y
60
40
2,2
20
2.0
Vrste pogona akumulatora

Oznake/
primene
Sl. 2
Sl. 1
__ ---
Blok eme
t (h)
Primer: elija tipa 5 GiS 250
-c
Tehniki podaci baterija koje ne treba odravati

Tip1'
Preklopni
pogon
(Nuno
svetlo sa
punjaem)
-C Z }-
Un
V
O
O
O
CN
Baterijski
pogon
(Elektro
- vozila;
Pogon
punjenje pranjenje)
Cn u Ah
za 3 h
za 10 h
do 1,8 V 2) do 1.8 V 21
Mere u mm
12
22
18
166 125 176
12
32
27
166 156 203
12
53
42
271
12
75
60
360 164 227
64
51
165 165 204
115
91
326 171 161
155
112
359 171 226
210
162
135 208 282
340
261
201 208 282
10
445
345
201 208 282
164 204
Paralelan
pogon
(postrojenja
daljinskog
upravljanja i
starterska
baterija) kao
odbojni spoj
- Q
Primena u stacionarnim postrojenjima za

besprekidno napajanje naponom i postrojenja
za telekomunikacije
1)Tip elije, prema podacima proizvoaa
2)Ogranienje krajnjeg napona pranjenja
125
IEC 21 A (SEC) 14S;DIN IEC 21 A (SEC) 145,

DIN IEC 21 A/187;DIN 40751, DIN 40771 T.1
Hermetike Ni-Cd elije
Karakteristike cilindrinih Ni-Cd elija
Izvedbe cilindrinih elija
Samopranjenje elija (tip 1, 2, 3)

*A
s !2
Standardne elije (tip 1)

Suve batcrijc: la d y im ic ro - i mignon elije.
Povremeni pogon: lini aparat za pozivanje.
Trajni pogon; signalna postrojenja i
postrojenja za upozorenja
elije velike struje (tip 2)
za veliku potronju struje;
Povremeni pogon: mobilni telefon.
elije velikog kapaciteta (tip 3)
Optimizirani zapreminski kapacitet;
Povremeni pogon: npr. Lap Top Computer
Trajni pogon: postrojenja nunog napajanja
elije za visoku temperaturu (tip 4)
maksimalno do +70nC; manja opteretivost
Trajni pogon: Bord-Computer za automobile
Brzo punjive elije (tip 5)
Kapacitet 2 CA;
Povremeni pogon: elektrini alati
O
.1 4
T 1'3
Cn u Ah
/En u mA
0,2 CA
/Ln u mA
0,1 CA
/?, u m ii
Primer:
------ i-------1-------1--- 1
elije poev od tipa 3 -
> 1.2
1.0
0.9.
0
3)\
10
Id r
\2>
30 40 50 60 70 80 90 100
Vreme pranjenja u minutama
Optereen e na sobnoj temperaturi (0,6 CA,1 CA; 3 2 CA
20
Ni-Cd elije dugmastih baterija
1,2
1,2
0,15 0,6
30 120
1560
27 30
1 ,3 7,0
240 1400
130 700
12.5 3,1
1.2
0.26 5,0
52 1000
26 500
60 4
1,2
0,09 7,0
18 1400
9700
60 5,5
1.2 4.0
240 800
120 400
12,5 -
Vreme lagerovanja u mesecima .
Napon pranjenja
Karakteristine veliine Ni-Cd elija

\T 1 p
Veliina
Un u V
Baterije za elektronske aparate sa

Cn = 110 mAh: L/n = 8,4V;
ubrzano punjenje sa 22 mA
Baterije za beinu telefomju sa
Cn = 280 mAh: Un = 3,6 V;
vek trajanja ca. 1000 ciklusa
Baterije za elektronsku memoriju npr. Memory
Backup (MBU) i Real Time Clocks u PC-ima
Cn = 8 do 110 mAh;
Un = 1,2 V, 2,4 V i 3 , 6 V
1,2
Osobinetipova dugmastih elija*
Velika otpornost na preoptereenje na sobnoj

temperaturi; Cn = 12 do 110 mAh, Un = 1,2 V
Poviene spoljne temperature do + 65C;
Cn = 11 do 280 mAh, Un = 1,2 V
Veliki kapacitet, trajno do 3 CA;
Cn = 250 do 550 mAh, Un = 1,2 V
elija tipa 3 sa Cn = 5 Ah
/ eT Struja petoasovnog pranjenja
=> /En = 0,2 CA = 1000 mA
/Ln: Struja punjenja, potpuno punjenje
jedne elije za 14 do 16 h
=> /Ln = 0,1 CA = 500 mA
Hermetike nikl-metalhidrid elije

Karakteristike Ni-Cd i Ni-MH elija
Okrugle elije
Mere u nm
d
| h
c5
mAh
/E u mA
0.2 CA
/L u mA
0,1 CA
1,2
1100
220
110
14,4
48.2
1.2
1500
300
150
17,0
12,6
1,2
2400
480
240
17,0
56.6~
Naponi pranjenja i kapacitet
Prizmatine elije
570
114
57
a
14.4
b
7.5
1,2
550
110
55
17,0
6 ^ 47,5
mA
mA
1,1
1,2
11
11
22
1.2
60
60
120
1,2
126
280
280
560
Mere
d
00
Dugmaste elije
'e
mA
3 1.1
[ ____
1,2
Un
V
>
3
u mm
11,5
3,1
15,5
6.0
28
25,5
8.8
200
400
Ni-Cd
okrugle elije
600
800
[ Ni-MH
elije
1000
Iskoristivi kapacitet u m A h _(
(kod uporedive veliine elije)
Specifine osobine
Gustina energije ca. 180 Wh/I;
ca. 50% vie nego kod Ni-Cd elija
Podncsivost za okolinu, 0% Hg, d i Pb
Primena:
Prenosiva oprema za telekomunikacije,
Audio-vizuelni sistemi,
Kompjuteri, depni kalkulatori.
1200
P u n jen je h e rm eti kih a k u m u la to ra

Uslovi punjenja
Karakteristini podaci punjaa
Za punjenje Ni-Cd elija vae sledei uslovi;

Punjenje sa l=konstant
(punjenje konstantnom strujom)
Jaina struje punjenja prema tipu elije i
temperaturnim uslovima
Tehniko reenje
Naini punjenja
Normalno punjenje za cilindrine elije:
nazivna struja punjenja 0,1 xCA na sobnoj
temperaturi za 14 sati (faktor punjenja 1,4),
punjenje do 140% naznaenog kapaciteta
Ubrzano punjenje:
punjenje strujama reda 0,2xCA do 0,3xCA
Brzo punjenje uz nadzor napona:
nazivna struja punjenja 1xCA,
vreme punjenja 1 h za standardne elije,
elije velikog kapaciteta i velike struje,
napon se iskljuuje pri 1,52 V/elija na 20C.
Brzo punjenje nakon predpranjenja:
ako je nepoznato stanje napunjenosti baterije,
prvo je isprazniti do 0,9 V/eliji.
Struja punjenja 1xCA u toku 1 h.
Brzo punjenje uz nadzor tem perature:
naznaena struja punjenja do 2xCA.
Nadzor pomou NTC otpornika u paketu baterije
sa iskljuenjem na temperaturi elije +50C.
Trajno punjenje (punjenje odravanja):
punjenje hermetikih cilindrinih elija,
trajna struja punjenja 0,05xCA (maksimalno).
Trajno punjenje u intervalim a:
punjenje zavisno od optereenja,
potpuno punjenje 6 do 7 h sa 0,2xCA,
trajno punjenje u intervalima najmanje
1 min/h sa 0,2xCA.
Napon napajanja: 230 V 10%,

47-63 Hz ( 5%).
Tip: 12 V DC, podruje napona 12 - 15,5 V
24 V DC, podruje napona 24 - 31 V
Osiguranje: (DC) strana sa jednopolnim
topljivim osiguraem
Punjai za:
Ni-Cd akumulatore sa 10 ili 20 elija,
Olovne akumulatore sa 6 ili 12 elija
Funkcije punjenja
Autom atsko brzo punjenje i punjenje
u cilju odravanja:
IC - komponenta sa sistemom programiranja
kontrolie I L i ,9 doev, pri tom se strujom
punjenja upravlja preko napona i
temperature sa jednim termistorom
Preklopna karakteristika za izbor krive punjenja
radi prilagoavanja pojedinim akumulatorima.
Takoe se tipine karakteristike podeavaju
pomou ugraenog potenciometra.
Punjai
Punjai sa direktnim punjenjem akumulatora
bez obzira na stanje pranjenja.
Nedostatak: skraivanje veka trajanja i
kapaciteta npr. Ni-Cd ili Ni-MH baterija
Punjai sa tehnikom pranjenje-punjenje
preko kojih se akumulatori prvo isprazne a zatim
automatski pune; broj elija od 1 do 10 i
nazivni kapacitet se podeavaju sklopkom;
Prednost: Izbegava se prepunjavanje i
odrava se kapacitet akumulatora.
Upravljanje procesom punjenja se npr.
ostvaruje pomou mikro kontrolera, koji
automatski deluje na funkciju punjenje/pranjenje,
zavisno od stanja ispranjenosti akumulatora;
poveava se ivotni vek akumulatora,
jer otpada "efekt-memorije".
Akum ulatori za rezervne strujne izvore
Tehnika punjenja
Rezervni izvori preuzimaju napajanje pojedinih

delova postrojenja u sluajevima poremeaja
mrenog napajanja npr. u telekomunikacionim
postrojenjima i bolnicama.
Sledei zahtevi proizilaze iz DIN VDE 0108:
Poreenje sistema
Dimenzionisanje akumulatora:
Iz stanja odravanja treba omoguiti tri pokuaja
starta trajanja 10 s sa pauzama od 5 s
pri temperaturi okoline +5C.
Tok punjenja po l-U karakteristici,
tj. akumulator se mora dovesti do 90% Cn za 10 h.
Punja za Ni-Cd startne baterije treba
da bude po DIN VDE 0510 T.2.
0510
d in v d e
Tip
UnUV
Cn u Ah
Ni-Cd
6 V/
5 elija
Ni-MH
4,8 V/
4 elije
Li-jon1*
7,2 V/
2 elije
1,2
1,2
1,2
Samopranjenje
60%/
6 meseci
60%/
6 meseci
30%/
6 meseci
Gustina energije
puta 1,0
puta 1,4
puta 2,4
da
ne
ne
Efekt memorije
1>Litijum-jonski akumulator sastoji se od Li-C-metal oksida.

Ima veliku gustinu energije, a ne ugroava okolinu
Zatita okoline, reciklaa

Baterije
Ugroavanje okoline
iva
Olovo i kadmijum
Nikl i cink
Zatitne mere
Vraanje isporuiocu
Posebno sakupljanje
Reciklaa
Alternative
Baterije koje se pune
Solarni aparati
127
JUS N
A2.!EC
001,
IEG 38, HD 47251,
D.!N
38 D)N 48 350/10 54
n r\A n S
_ i. , U i/n
Nazivm nnaponi,
vrste mreza, tipovi stubova
Nazivni naponi mrea

Tipovi stubova (izbor)
------------------------- ----------------Oznake
Nazivne veliine
Stubovi niskog i srednjeg napona
sa potpormm i viseim izolatorima
Jednosmerne
eleznike
u kV 0,75
1,5
3
mree
230/
400n
270/
480
400/
690
1000
50
50
50
50
u kV
15
25
u Hz
162/3
50, 60
Trofazne mree ^ v
sa 4 provodnika
ili 3 provodnika
u Hz
Jednofazne
Z 6 l6 Z n lC K 6
mree
V /7 ////7 //A
/ / // / / / A
Drveni stub: 0,4 kV,

visok ca. 12 m.
dubina ukopavanja
1/6 ukupne duine stuba,
najmanje 1,6 m
11 Nazivni naponi 220/380 V ' i 240/415 V ' treba

za 20 godina dovesti na 230/400 V
A T
Betonski stub: 20 kV,

visok ca. 14 m.
Betonski temelj
Stubovi za vodove visokog napona

sa viseim izolatorima i zemljovodnim uadima
Dalekovodni stub
i
r r
T~i
STT' T T i
Zemno ue
Konzola
V /////7 //////,
V ////7 7 7 ///7 7 >
380 kV
sistem
elino-reetkasti stubovi:
110 kV, dva sistema, visoki ca. 27 m
Stubovi za vodove najvieg napona
sa viseim izolatorima i zemljovodnim uadima
220 kV
sistem
110 kV
sistem
elino-reetkasti stubovi:
380 kV, dva ili jedan sistem,
visine ca. 47 m ili 36 m
Prenos energije
Naz. napon
kV
Vrsta stuba
0,4
Mrea
srednjeg
napona
Raspon
m
Primena
elina cev
armirani beton
40 ... 80
Napajanje stanova, zanatskih pogona,

poljoprivrednih pogona itd.
10. . 30
elina cev
armirani beton
elinoreetkasti
100 .. 120
Napajanje industrijskih pogona, solitera,

distributivnih stanica itd.
Mrea
visokog
napona
60 .. . 110
elinoreetkasti
cevno-reetkasti
armirani beton
200 ... 300
Napajanje krupne industrije, velikih gradova itd.
Mrea
najvieg
napona
220 ... 380
elinoreetkasti
cevnoreetkasti
300 .. 360
Napajanje u meuregionalnom i
meunarodnom podruju (interkonektivna mrea).
Vrste mree
Mrea
niskog
napona
128
Drvo
IEC 209; HD 308, HD 402 S2;

DIN 48200 T.1.DIN 48 204;
DIN VDE 0211, DIN VDE 0265, 0271, 0293
Nadzemni vodovi
Kablovi
Granini rasponi nadzemnih vodova kod

iste visine taki veanja (odlomak)
Pojmovi
Pogonski napon: napon u trofaznim,
jednofaznim i jednosmernim postrojenjima
izmeu spoljnih provodnika.
U0: nazivni naizmenini napon (efektivna
vrednost) izmeu spoljnog provodnika i
neutralnog provodnika odnosno zemlje.
U: nazivni napon izmeu spoljnih provodnika.
Uo
_1_
V3
Nazivni
presek
u mm2
odnos napona kod kablova

za trofazna postrojenja
W a _ l.
odnos napona kod kablova u jednofaznim i jednosmemim sistemima, ako su

oba spoljna provodnika izolovana.
^ - 1 :
odnos napona kod kablova u jednofaznim i jednosmernim sistemima, ako je

jedan spoljni provodnik izolovan
Materijali za nadzemne vodove (izbor)

Materijal
Cu
q u mm
10
Najvie dozvoljeno naprezanje na

istezanje
u N/mm2
Faktor istezanja po duini
a u 10'6 K '1
Al
Aldrej
16
16
Bzl
10
stn
S tl
16
16
25
35
50
70
95
120
Cu
Al
Aldrej
Cu
Al
Aldrej
280
430
530
610
705
770
75
110
165
235
380
530
200
285
420
590
900
1080
115
170
280
470
600
650
35
50
70
100
145
185
100
140
200
275
395
505
Al-Fe 6/1
25/4
35/6
50/8
70/12
95/15
Al-Fe 6/1
80
120
170
200
380
180
275
430
680
815
190
1,7
80
2,3
240
120
2,3
1,7
160
280
1,1
1.1
56
35,4
30,5
6,7
48
Vrste
Papirom izolovani kablovi za
niski napon
Objanjenje
Izolacija ila:
Papir impregnisan masom
(kablovska masa)
Plastikom izolovani kablovi za

niski i srednji
napon _______
Izolacija ila:
PVC, PE ili VPE
Guma sa gumenim omotaem prema
IEC 92-3, DIN VDE 0261 (0,6/1 kV)
Kablovi za
visoki napon
Uljni kablovi niskog pritiska po

IEC 141-1. DIN VDE 0256
Kablovi sa spoljnim pritiskom gasa po IEC 141-3, DIN VDE 0257
Kablovi sa unutranjim pritiskom
gasa po IEC 141-2, DIN VDE 0258
Uad aluminijum-elik (izvod)

A l/ e
Naznaeni
presek
mm2
Dozvoljeni raspon
m
Dozvoljeni raspon
m
Kablovi
Provodnost
m
x u ------- g
D mm
u rasponu
ukrtanja sa
eleznicom,
iarama i sl.
izvan raspona ukrtanja

(izuzetak: plovni putevi,
telekomunikacioni vodovi)
Prenik
ueta
mm
Broj
ica
Prenik
mm
Trajna
opteretivost
A 1>
Oznaavanje ila u vieilnim kablovima

(v. takoe str. 130)
Oznaka kabla
sa utozelenom ilom
( j )
bez utozelene ile

(O)
Kabl sa
koncentrinim provodnicima
gnge/sw1)
sw/bl
sw/bl
gnge/sw/bl
sw /bl/br
sw /bl/br
Broj
ica
16/2,5
25/4
5,4
6,8
6/1
6/1
1,8/1.8
2,25/2,25
90
125
35/6
50/8
8,1
9,6
6/1
6/1
2,7/2,7
3,2/3,2
145
170
95/15
120/20
13,6
15,5
26/7
26/7
2,15/1,67
2,44/1,9
350
410
gnge/sw/
bl/br
sw /bl/
br/sw
sw /bl/
br/sw
150/25
210/35
17,1
20,3
26/7
26/7
2,7/2,1
3,2/2,49
470
590
gnge/sw/
bl/br/sw
sw /bl/
br/sw/sw
sw
450/40
680/85
28,7
36
48/7
54/19
3,45/2,68
4,0/2,4
gnge/ostale
ile sa brojkama 1 ,2 ,...
sw sa
brojkama
1 ,2 , ...
920
1150
1.2__
6
i vie
1>Veliine vae za:

brzinu vetra 0,6 m/s
temperaturu 35C i temperaturu ueta 80C
sw sa
brojkama
1, 2, ...
1>Po JUS N. B2 754: IEC 364-5-54, 1; DIN VDE 100

T.540 dozvoljeno samo 10 mm2 Cu ili 16 mm2 Al
129
Vodovi i kablovi
DIN 40705. DIN VDE 0281, DIN VDE 0265, DIN VDE 0293
Boje oznaavanja izolovanih i golih provodnika

Oznaka provodnika
Znak
Boja
Oznaka provodmka
Znak
PE
gnge
PEN
gnge
1)
naizmenina
struja
faze
Neutralni
vod
L1; L2; L3
1>
Zatitni provodnik
bl
jednosmerna
struja
pozitivan
L+
i)
PEN-provodnik
(neutralni vod sa
zaiitnom funkcijom)
negativan
>
srednji
IVI
bl
Zemlja
Simbol
Boja
1) Boja nije utvrena
Boje oznaavanja ila kod izolovanih provodnika i kablova

za fiksno polaganje
Vodovi sa zatitnim
provodnikom
za prenosive potroae
Vodovi sa zatitnim
Broj
provodnikom
ila
Vodovi bez zatitnog

provodnika
6 i
vie
gnge/ostale ile
sw sa upisanim
brojevima
sw sa upisamm
brojevima
Vodovi bez zatitnog

provodnika
-J
WeM
gnge sw
bl
sw
bl
gnge/ostale ile
sw sa upisanim
brojevima
6 i
vie
sw sa upisamm
brojevima
Gumeni i plastini kablovi
SW
SW
gn^
sw
W e
sw
5
itd
Kabl sa konc. provodn.

sw
bl
br
sw
bl
bl
br
sw
bl
br
sw
bl
bl
sw
bl
bl
sw
sw
Kabl bez zatitne ile
Kabl sa zatitnom ilom
Broj ila
2
biii
sw
br
sw sa upisanim brojevima
sw sa upisanim br.
sw sa upisamm
bl
br
skraenice za boje (izbor) po JUS N. A9. 005; IEC 757; DIN IEC 757 (ranije po DIN 47002):
Crna = BK (sw); smea = BN (br); uta = YE (ge); zelena = GN (gr); plava = BU (bl)
Padovi napona i gubitak snage

Vrsta mree
Karakteristina veliina
Jednosmerna
Naizmenina
Trofazna
nerazgranata mrea,
pad napona u V
A U - 2 ' 1' 1
x q
A ll2
Au
razgranata mrea,
pad napona u V
gubitak snage
uW
maksimalna duina
voda u m
pad napona
u%
130
U=
x
(/ 0
2 l I 2
x q
A u U q x
2 100% /
A u = A U . 1000/o
UN
U=
2 - CQS-^ -m- ( / / )
V3 l I cos <p
x q
A U = v^
x q
2
v
cos <P
x q
T /
I I2
x q
A u U q x
cos <p
2 100 % /
gubitak snage
cos
x g
(//)
I I2
x q
A u U q x
/-cos <p
v/ 3 - 1 0 0 % -
JU SN B2 754 IEC 364-5-54

DIN VDE 0271, DIN VDE 0100 T..540
K ablovi
Oznaavanje kablova
Skraenica
Objanjenje
Skr.
Standardizovana izvedba, sledea

slova po redosledu konstrukcije
kabla (od provodnika prema spolja).
B
C
CW
Mehanika zatita elinom trakom

Koncentrini bakarni provodnik
Koncentrini talasasti bakarni provodnik
A
H
E
Aluminijumski provodnik
Ekranizacija (Hochstadter-kabl)
Kabl sa vie omotaa. ile su pojedinano okruene metalnim i antikorozionim omotaem i upredene
F
G
Gb
Mehanika zatita od pljosnate eline ice

Suprotno motana pljosnata ica
elina traka sa najmanje 50% prekrivanja
R
S
2X
Mehanika zatita okruglom elinom icom

Bakarni ekran
Izolacija umreenim polietilenom
(VPE-izolacija)
Zatita, odnosno spoljni zatitni plat

od vlaknastih materija
PVC izolacija
PE izolacija
K
KL
E
Olovni omota
Presovan glatki aluminijumski omota
Zatitni plat sa impregnisanim slojem
Zatitni plat u obliku omotaa od

termoplastinog materijala
Y
2Y
Vrsta kablova
Podaci o oblicima i izvedbi

provodnika u kablovima
Kablovi niskog napona do UJU = 0,6/1 kV
Slika
Oznaka
Slika
Kratka
oznaka
Objanjenje/primena
NYCY
0,6/1 kV
okrugli
provodnik
Energetski kabl sa
PVC izolacijom i
mesne mree.
kuni prikljuci i
ulino svetlo
NYY
0,6/1 kV
okrugli ili
sektorski
provodnik
Energetski kabl sa
PVC izolacijom, preteno u elektranama
industrijskim i razvodnim postrojenjima
NAYY
0,6/1 kV
sektorski
jednoini
provodnici
Energetski kabl sa
PVC izolacijom,
mesne mree gde
se ne mogu pojaviti
mehamka oteenja
NYCWY
0,6/1 kV
sektorski
provodnik
Energetski kabl sa
PVC izolacijom, preteno u mesnim mreama i koncentrini
neutralni provodnik
2XFGY
0,6/1 kV
okrugli ili
sektorski
provodnik
Energetski kabl sa
VPE izolacijom,
preteno u vrlo
grubim uslovima
pogona ili polaganja,
podmorski kabl
sektorski
vieini
provodnici
sektorski
jednoini
provodnici
okrugli
vieini
provodnici
RE
'jf
i/ io k v
12/20kV
18/30kV
NYFGY
3,6/6kV
Energetski kabl sa
ekranom; industrijske i distributivne
mree u zemlji
Energetski kabl sa
ekranom; preteno
za elektrane, industrijska i distributivna
postrojenja
okrugli
jednoini
provodnici
Odnos1) zatitnog iti PEN

provodnika prema spoljnom
provodniku (odlomak)
Presek u mm2
Spoljni provodnik
Zatitni ili PEN

provodnik
1.5
2.5
4
6
10
16
25
1.5
2.5
4
6
10
16
16
Kablovi srednjeg napona U/U = 17,3/30 kV

NA2XS
2Y
Objanjenje
35
50
70
95
120
150
185
16
25
35
50
70
70
95
) Odnos vai za izolovane

energetske provodnike i kablove
0,6/1 kV sa 4 provodnika
131
JUS N. A3. 002, JUS N. A3. 007; IEC 617-2-7;

DIN 40900 T.2, 7; DIN VDE 0636 T.1
M rea niskog n ap ona

Transformatorska stanica
Vrsta mree
Napajanje -sre d n ji napon 10 kV preko

prstenastog voda (vazduni vod ili kabl)
Radijalna mrea
Q1 v-J
R a d ija ln o na p ajan je
p o tro a a od
tra n sfo rm a to rske
stanice
Q2
10kV,.3~ 50H;
- n a jp ro stija struktura
- isklju e n je itavog
poteza vodova
Q3 ~ V
10kV, 50Hj
T , \ > 500 kVA
T1 ^
Oyn 5
V T/
Prstenasta mrea
V00V/230V
H.
Napajanje potroaa
u prstenu od npr. dve
transformatorske stanice
- iskljuuje se samo
deonica u kvaru
- sigurno napajanje
energijom u sluaju
kvara
Q4
V00V;3/k~50H?
K
>(,
J-k
F2 ?3 F3 rt?3 t u d i
J-l.
F5 rt?3 F J.3 F7
Izlazni - niski napon 400 V; 3/N, 50 Hz preko

nadzemnih vodova ili kablova
Sloena mrea
10 kV; 3 ~ 5 0 Hz
srednji napon
trovodni sistem
Q 1, Q2
sklopka - rastavljai
Q3, F 1
sklopka - rastavljai sa
osiguraem visokog napona
3- nVr -Je
T1
energetski transformator
Q4
automatski prekida sa
termikim i magnetnim
prekostrujnim okidanjem
T2
strujni transformator
3 N -5 0 H Z
4 0 0 /2 3 0 V
niski napon
sistem sa etiri provodnika
F2 ... F7
sklopke-rastavljai sa osiguraima
Petljasto povezivanje
vorova mree i
viestrano napajanje
potroaa
- velika pouzdanost
napajanja
- velike struje
kratkog spoja
Proces iskljuivanja kod topljivih osiguraa
Selektivnost u mreama niskog napona

A00A
I
160A
1000A
-~ 1
T
Minuti
\
N
k
V
Sekunfl e
V.
AO 100 200 400 1000
Objanjenje:
- vremenski
selektivno
stepenovanje
- selektivno
ukljuenje
132
/V:1COms
/v 50mSV-
Mili
sekund e
*"77
_ L _
40
100 200 100 1000
Struja kvara ' a
k_
_ J ___L
A000
20000
---------
100000
Aett
woo
20000
Struja kvara ,'F

Aeff
Objanjenje:
- redna veza tri topljiva osiguraa uz istu struju kvara
- po DIN VDE 0636 iskljuenje e biti selektivno ako
se naznaene struje osiguraa razlikuju za faktor
1,6, npr. 80 A 1 ,6 * 125 A
- karakteristike predstavljaju srednje vrednosti
dozvoljenih otstupanja
Vodovi
HD 21. 1 S2. HD 22. 1 S2; DIN VDE 0281 T.1, DIN VDE 0282 T.1
Izolovani vodovi za fiksno polaganje

Tipine kratke oznake
Primer:
oznaavanje
namene
07
RR
F 3
1,5
presek provodnika
H: usklaeni tip provodnika

A: priznati nacionalni tip
Zatitni provodnik
nazivni napon u kV
_____
X: bez utozelenog zatitnog

provodnika
G: sa utozelenim zatitnim
Broj ila
provodnikom
03 : 300/300 V; 05: 300/500 V;

07 : 450/750 V
materijal izolacije ili omotaa
Vrsta provodnika
V:
R:
N:
S:
U: jednoini
R: vieini
K: finoini
fleksibilni
provodnici
fiksno poloeni
PVC
prirodni ili sintetiki kauuk
hloropren kauuk
silikonski kauuk; J: ispletena staklena vlakna
T: tkanina
Izvedba
F: finoini fleksibilni
provodnici
H: najfinija ica
Y: trakasti fino
ini provodnik
H: ravni, razdvojivi provodnici; H2: ravni, nerazdvojivi provodnici

Kratka oznaka
Slika
Opis
Stara
NYFA
Plastine
ile za
grla
Nova
Broj
ila
Primena
oienje svetiljki
H05V-U
Gumena
ila sa
poveanom
otpornou
na toplotu
oienje u svetiljkama, u
rasklopnim i razvodnim
postrojenjima; polaganje
u cevima u svim postrojenjima do 180 C
Provodnici
izolirani
plastikom
oienja u rasklopnim i
razvodnim postrojenjima;
polaganje u cevima u
svim postrojenjima
.5
Paralelno
poloene ice
u plastici
polaganje u ili ispod

maltera u suvim
postrojenjima
Provodnici
sa omotaem
^
L
polaganje na, u, ili ispod

maltera u suvim i
vlanim postrojenjima
kao i napolju
NYM
NYRUZY
1... 5
NYBUY
1... 5
i-ia -n
Omotani provodnici u cevi

i
....
Provodnici sa olovnim omotaem
m 1
polaganje na, u, ispod

i iznad maltera u suvim
i vlanim postrojenjima
i napolju
polaganje na, u, ispod
i iznad maltera u suvim
i vlanim postrojenjima
i napolju
133
V odovi
HD 21. 1 S2. HD 22. 1 S2: DIN VDE 0281 T.1. DIN VDE0282T.1
Izolovani, fleksibilni provodnici

Opis
Kratka oznaka
Nova
Stara
Slika
NYZ
Broj
ila
Primena
u suvim prostorijama kod
minimalnih mehanikih
naprezanja. Nije za
termike aparate.
H03VH-H
provodmci
laki
2 .3
NYLHYrd H03VV-F
cevima
srednji
provodnici
u plastinim
cevima
'3 2
provodnici u gumenim cevima

(laka izrada)
' r 11-
.niii.M . J
NYMHYrd H05VV-F
2.
H05RR-F
2.
NLH
NMH
....... " " *--------------
provodnici u gumenim cevima

(teka izrada)
NMHou
NSHOu
H07RN-F

manjih mehanikih
naprezanja za lagane
rune aparate

srednjih mehanikih
5 naprezanja, kod aparata
za domainstvo i u
vlanim prostorijama
u suvim postrojenjima kod
5 malih mehanikih
naprezanja za rune i
termike aparate
kod srednjih mehanikih

naprezanja, u suvim,
1... 5 vlanim i mokrim
prostorijama, u pogonima
ugroenim od eksplozije
(dozvoljeni po DIN VDE
0165), spoljanja
upotreba, poljoprivreda,
poarom ugroena
postrojenja, vodovod
Provodnici i kablovi za strujna kola zvonca, signalizacije i telekomunikacija

Opis / Slika
Kratka oznaka
Primena
plastina ice
YV
u suvim prostorijama kao

instalaciona ica za zvona,
fiksno polaganje u cev,
na i ispod maltera
paralelni provodnici (zajedniki omota od plastike)
J-FY
u suvim prostorijama kao

instalacioni provodnik za
strujna kola zvonca,
fiksno polaganje na i ispod maltera
plastini kabl sa omotaem
YR
u suvim i vlanim prostorijama

kao instalacioni provodmk
za strujna kola zvonca,
fiksno polaganje na i ispod maltera
instalacioni plastini kabl
J-Y(St)Y
fiksno polaganje na i ispod

maltera u suvim i vlanim
prostorijama za telefon i
signalizaciju (npr. interfoni)
spoljni plastini kabl
A-02YSF(L)2Y
(ili
A-2YF(L)2Y;
A-2Y(L)2Y;
A-2Y(St)2Y)
za signalizacije instalacije telefona

ili polaganje u zemlju direktno
ili u cevima;
(javni kabl)
Hl ^
134
JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523;Bbl.1

DIN VDE 0100 T 430. DIN EN 1046
Naini polaganja
Polaganje provodnika
Nalm polaganja
Objanjenje/Primena
ispod maltera
u malteru
instalacije u stanovima sa npr. NYIF
na malteru
instalacije u vlanim prostorijama sa npr. NYM
u upljem zidu
okvirne konstrukcije sa betonskim ili d^venim ploama.

Koriste se npr. NYM ili H07V-U u fleksibilnoj izolacionoj cevi (ACF)
u betonu
jednoilni provodnici kao H 07V u elktroinstalacionim cevima po izvedbi AS,

provodnici sa omotaem u cevima (AS) ili ostavljenim prazninama (kanalima);
nikakvo direktno polaganje kablova kao NYY bez dodatne mehanike zatite
u kanalu
instalacije u stanovima i poslovnim prostorijama sa NYM
sistemi
strujnih sabirnica
goli provodnici, ukljuujui izolacione elemente i elemente za privrenje.

prefabrikovana ili neprefabrikovana izvedba
Izolacione cevi
Izvedba
Primena
p o la g a n je na, u ili isp o d m a lte ra ko d sre d n je te kih m e h a n i k ih n a p re z a n ja
polaganje u ili ispod maltera kod malih mehanikih naprezanja

izolaciona cev
vatrostalne cevi
AS
za instalacije sa tekim mehamkim naprezanjima
Cevna instaiacija
Vrsta cevi / izvedba
11
Naznaene dimenzije u mm
23 29
36
13,5 16
21
42
48
Fleksibilne (rebraste) plastine cevi, A i C

Fleksibilne izolacione cevi sa limenim omotaem, A
Krute cevi od PVC, A i C
Fleksibilne plastine pancir cevi, A i C
Plastine pancir cevi, eline pancir cevi
bez papime podloge, AS
Primeri sistema strujnih ina - prefabrikovani sistemi
Opis
Primena
inski razvodnik
napajanje zgrada, u vodoravnom ili horizontalnom

smeru umesto kablova.
glavni vod za solitere.
bez odvoda
Standard
sa odvodima
inski razvodnik sa
prespojivim odvodima
napajanje potroaa koji esto menjaju mesto
inski razvodnik
na kolima
napajanje pokretnih potroaa, npr. elektrinih aparata
Sistem strujnih
ina za rasvetu
napajanje svetiljki
JUS N. K5 503/2;
IEC 439-2;
DIN EN 60439 T.2
IEC 570,
EN 60570;
DIN EN 60570
135
Polaganje vodova
JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523; Bbl.1 DIN VDE 0100 T.430
Pogonski uslovi za kablove i vodove

Nain polaganja
Objanjenje
P o la g a n je u to p lim zid o v im a p rem a tab eli 2
(JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523; DIN VDE 0100 T.430):

pojedinani provodnici u instalacionu cev
vieilni vod u instalacionu cev ili u zid
Polaganje u instalacione cevi ili kanale prema tabeli 2:
pojedinani provodnici u instalacionoj cevi ili instalacionom kanalu
pojedinani provodnici sa ili bez omotaa ili vieilni vod u
instalacionoj cevi u zidu ili ispod maltera
vieilni vod u instalacionoj cevi ili instalacionom kanalu u zidu ili na podu
B1, B2
Direktno polaganje prema tabeli 2:

vieilni vod u zidu ili ispod maltera
jednoilni provodnik sa omotaem na zidu ili na podu
vieilni vod na zidu ili ispod maltera
paralelni vod ispod maltera
Slobodno polaganje u vazduhu prema tabeli 2,
ako nije spreeno odvoenje toplote:
odstojanje voda ili kabla od zida prema tabeli 2
ako vodovi ili kablovi lee jedan pored drugog ili jedan iznad drugog,
razmak treba da bude najmanje 2xd (spoljni prenik)
Zatita vodova
Karakteristike/izbor
organa zatite
projektovana struja
Jb voda
(3 ile)
nazivna struja I n
zatitnog ureaja
/n /b
IEC 898; EN 60898; DIN VDE 0641 T.11

Koordinacija karakteristika
Prim er
/b = 24 A
referentne veliine voda
/ n = 25A
(polaganje B1)
struja iskljuenja
J2 = 36,25 A
1,45 /, = 43,5 A
'
izabrani presek
provodnika
trajno dozvoljena
struja Jz
/ , = 30 A
uslov 1:
24 A < 25 A < 30 A
'T 7 7 / /
g = 4 mm2
trajno dozvoljena struja

^ ~ 30 A
Jb < / n < / 2
uslov 2:
J2< 1,45/z
iskljuenje zatitnog
ureaja pri
preoptereenju
karakteristike zatitnog
ureaja
nazivna ili struja

podeenja / n = 25 A
l 2 < 43,5 A
najvea ispitna struja
',2 =
/ 2 = d b ,z o
a5 A
projektovana
strujg /b = 24 A
Veliine ispitne struje I , i / 2 za zatitne sklopke voda tip L, B, C i K

Tip L
Karakteristika iskljuenja
Tip B
TipC
TipK
nazivna struja / n u A
6 i 10
16 ... 25
6 ... 63
6 ... 63
0.2 ... 63
najmanja ispitna struja J u A
1.5 /
1.4 /
1.13 /
1.13 /
1.05 / n
najvea ispitna struja I 2 u A
1.9 /
1.75 / n
1-45 - /
1.45 /
1,2
136
In
JUS N B2. 752;HD 21.1 S2, HD 22.1 S2;

IEC 364-5-523; Blb.1 DIN VDE 0100 T.430,
DIN VDE 0298 T.4
Koordinacija prekostrujnih
zatitnih ureaja
Trajno dozvoljena struja provodnika sa PVC izolacijom (dozvoljena temperatura 70 C)

za fiksno polaganje i koordinacija prekostrujnih zatitnih ureaja za trajni pogon pri
temperaturi okoline 25 C (izvod)
Nain polaganja
Nain polaganja Nain polaganja
C
B2
B1
Na zidu ili ispod maltera
Nain polaganja
A
u zidovima sa
toplotnom
izolacijom
Nain polaganja
E
slobodno poloen
u vazduhu
Direktno poloen
U instalacionim cevima (E - R)
ili kanalima (E - K)
o
o
00)
>
ro
X
>
hO
X
3
>0.3d
>0,3
Pojedinani
provodnici
(E - R) na zidu
Pojedinani
provodnici
(E -R )
Vieilni vod
(E - R) na zidu
ili podu
Vieilni vod
na zidu ili podu
Vieilni vod
(E - K) na zidu
ili podu
Jednoilni vod sa
omotaem na zidu
>
ro
X
>-
J2Q^.
Viedni vod u
zidu (E - R)
Pojedinani
provodnici
(E - K) na zidu
Vieilni u zidu
Pojedinani vodovi,
jednoilni vodovi
sa omotaem,
vieilni vod
(E -R) u sklopu zida
CQ
>-
>-
Vieilni vod,
ravm vod u zidu
ispod maltera
Trajno dozvoljene struje I z i nazivne struje / prekostrujnih zatitnih ureaja u A

Broj ila
|
3
9n
mm2
(Cu)
/n
1.5
2.5
4
16.5 16
10
16
25
35
21
20
28
36
49
65
85
105
25
35'l
401'
63
80
100
Broj ila
Broj ila
2
/
lz
131> 18.5
16 25
34
25
3211 43
401l 60
50
81
63 107
80 133
Jn
16
25
32')
401>
50
80
100
125
U L
Jz
/n
/z
16,5 16
15
13
21
22
20
20
28
3511
50
65
82
25
3511
50
63
80
28
37
49
67
90
119
146
30
38
53
72
94
118
Jz
16.5 16
20
22
20
25
30
25
351> 39
35'>
50
53
50
63
72
63
80
80
95
100
117 100
101
100
Faktori preraunavanja za vodove sa PVC izolacijom

Temperatura
okoline u C
Faktor
preraunavanja
10
15
20
25
30
35
40
45
50
Broj ila
Broj ila
2
55
60
/n
/z
18.5
25
25
351' 35
40'> 43
63
63
80
81
100 102
125 126
20
/n
In
16
21
20
25
29 25
351) 39 35')
40) 51 50
63
70 63
94 80
80
100 125 125
125 154 125
In
19,5
27
36
46
64
85
107
134
16
25
351)
401)
63
80
100
125
Primer preraunavanja za I z.
dvoilni vod (2,5 mm2, B1) kod
temperature okoline 40C:
l z = 25 A 0,82
1.15 1,1 1,06 1,0 0.94 0.89 0.82 0.75 0.67 0,58
t, = 20,5A
1) Odnosi se na prekostrujne zatitne ureaje nazivnih struja 13 A, 32 A, 35 A i 40 A.

Ako ovi zatitni ureaji nisu raspoloivi, moraju se upotrebiti najblie nie nazivne struje.
137
P re n o s s n a g e p re k o v o d o v a i k a b lo v a
s e
01 e
o "
0 ) 0 N
O
s . s vo
=3 O . 3
|
'
0
o
0
=3
o
E
to
C/3
in
CD
0
E
c
'c E
Q - c
O 0
o
0 N
03 0
c
0
O
o
c
0
UJ
Q
>
0
o
o.
3
0
'E '
o
0
D IN
(o
po
E
N
3
N
O
T5
C
J*
0^
in
CD
o
O UJ
b
0 >o o . o
E > >
o z
N
-Q 0 0
3 o
O
ou
in
Csl
Q5
_c
0
05
l. i
o | E
o
(o o
o *- ~
t. CT ro
O. 3 >
E Q)
' F 03
CJ c TO
03 E "D
cL > .
Q1 Q -
0) N
*5
-*:
o
3
i
3
c
o
D o
c
03
03
O
^
CL
o.
c
o
E
o
-* E
S!.S
:i ,o w
c
o
>
N
is
E 'O -Q
>0
03 03
E N
N
05 N
*8
05
E
05
E :c
> O
5 o
D
5.a
o.
CD
o.
g >
03
T5
o
Q0
_
03
- E
2 d
'D
Q T
m O -O
t f 5 & S 8 .2
co
co
CD CN CO
co' OsT CD
^
0 (D n -
05
w
CM* CO O*
1 T - c\l
c\i
CD
co
CO
CO N N
co
CD
co
co
E
05 c
N ^
-o
3 0
0 0
03
c
03
g a
5?
- '0
o 2
co T f n
*:
>
00 *>f CO t N
cO ^ m (D n
CD
co
1/5 CD N
O- c
T3 "D
CO
co o
*c
0 :=T
0 CL
0
0 'c
f
>
0 :. o >0
g. E _Q 0
i_
'u 0 0 3
Q- N -* C
N c 3 3 3 3
N cro
N
>
O. E
.5i/ O
_C
g o
c -o
TJ* -9
0 w
T5
03 w
03
03
c
03 T3
o
05
i_
0
03
>N
03
E
>
o
g
N
0 ^
*o
5
05
O.
E
05
03
03
3
ro
o
O)
p -
3
03
*N
3 .
o *
03
CO 05
I
cvj
CO
05*
CO 05
o co
03
O)
_cg
Q_
3
c
>o
03
c
03
05
1_
Q05
c
>g
05
>
Q5
03
C.
05 '
E :
3 ,0
(/)
03
co
T
o'
00
CQ
co
T-
'E
05*
T-_
00*
C1
05*
03
'c
03
05
g>
<5
75
.E
03 03
E
03
>o
03
03 3
5 , .g > <r
w ^
0 0 3
05 N
^ 0
CO N m ^
(O O N C O C O C
(O (O N
co
t- -
C\J
\J (O C O C
'd ^ CO
c\ j co 'd-
CO
O
(O
co
(o c o io o m m o n o
i- T - c v ic v p jc o m tD c o
cn
co n m
c\ j
co
co
C O O N C O C sJC D C D C O
in N
N
CO 05
co
T- CsJ CN ^
1/5
(D CD 05 in
T-
T-
C\J CN
(D C D in m m o c o o
t
co n m
CD O N . c p
CO*
T- LO
h*T
T-
co co
cd
CO CD CD CO
N." CO* LO
C\l C\J 'Cf
1/5
co co 05 05
co co co co
05 m - co co
co r-" 05*
C v J C v J C O ^ tC D C O
c D c D L n i n m o c o o
t-
t-
O sJ C vJ C O ^ C D C O
co co co co co
co co co co co
co co co co co co
CD O N CO
R .i E
(/) 3
oo
05 CD T- O)
T- CVJ (\J CN
* f
CVI_
O l
^r"
lo
in
CO
CO ^ f
C
N F
05 C
c
s E
><J
CL
LT3 O
1/5 iO LO lO LO lO
O T -' 1-' oo
CD 05* CO*
T - T T - T - T T - T C\J
o
o o o o o o o
f co lo n - 05 o" c\J in
T
T T T r c\l C\J C\l
138
T3
0
3
c
p
>0
OJ
N
-C
c
5
v_'
COd ' C O ^ f ^ ^ t ' v f ^ f
o
I/) LT5 1/5 1/5
T-" T-* cJ CSI ^
CD O (D m
n m in in
1 T- cJ C
\J
LO LO in in
T- T- o j c\J ^ f CD O CD
m
t
lo
lo
in
T - C\J C\J* T^- CD O
CD
03
o.
0^
J
03
c
O JD
p 0
> -*
05
o.
03
aT
JO
CD >N
0
Q_
3
c
>o
03
c
03
>
r0
1
>
r-
o
X
>Z
o
o
*
Postrojenja za kom penzaciju reaktivne snage

Osnovni spojevi za kompenzaciju reaktivne snage
Opis / ema_____________
Objanjenje
Primena
Pojcdinana kom penzacija
potroai reaktivne
snage sa paralelno
spojenim
kondenzatorima
(kod trofazne struje:
spoj u trougao)
motori
fluorescentne svetiljke
(duo spoj)
Grupna kompenzacija
potroai reaktivne
snage sa jednom
paralelno spojenom
kondenzatorskom
jedinicom
manja postrojenja sa
motorima i
fluorescentnim
svetiljkama
centralna kompenzacija
ukupne reaktivne snage
potroakog postrojenja
pomou regulacione
kondenzatorske jedinice
zanatski i proizvodni
pogoni, administrativne
zgrade, radionice
3 / N / P E ~ 5 0 H z/T N - 5
Centralna kompenzacija
3 /N /P E ~ 5 0 H
/T N - S
Pojedinana kompenzacija u elektrinim postrojenjima

ema
1 Princip kompenzacije I Vektorski dijagram
139
P ostrojenja za kom penzaciju reaktivne snage

Odreivanje potrebne snage kompenzacije
Obraun energije kod distributivnog preduzea se svodi na:
potronju aktivne energije u kWh
potronju reaktivne energije u kvar
Ako potronja reaktivne energije prekorai besplatnu koliinu od 50% aktivne energije,
tada se mora platiti prekoraenje utroene reaktivne energije
Primer:
potronja aktivne energije
potronja reaktivne energije
besplatna koliina reaktivne
energije
reaktivna energija za
naplatu
9 200 kWh/mesec
11 200 kvarh/mesec
4 600 kvarh/mesec
6 600 kvarh/mesec
Energetski kondenzatori - veliki pomerai faza (tipine kombinacije)

Naznaena snaga
u kvar
13,2
16,7
20
25
33,3
naznaena struja
spoj A
spoj E
u A
u A
19
32
24
41,5
29
50
36
62,5
48
83
naznaeni kapacitet po fazi

spoi A
u pF
u îF
spoj E
40
50
57,5
100
72
125
86
257
110
330
132
396
167
501
223
665
266
798
333
999
topljivi osigura
spoj A
spoj E
u A
u A
35
63
35
63
50
80
63
100
80
125
100
160
125
160
presek
dovoda 1)
spoj A
spoj E
u mm2
u mm2
4
10
4
10
6
16
10
25
16
35
25
50
35
70
dimenzije, visina
bez i
sa prikljunim ormarom
u mm
u mm
353
496
353
496
443
586
523
666
633
776
633
795
633
795
masa priblino
u kg
11
14
16
18
prikljuak: trofazni 400 V, 50 Hz

nazivni napon: 400 V, 50 Hz
spoj: jednofazni (E) ili trougao (A)

primena: suve i vlane prostorije
1) Po JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523; HD 21.1 S2, HD 22.1 S2; DIN VDE 0298 T.4 (Cu - provodnik)
Pojedinana kompenzacija motora
(po VDEW)
Naznaena snaga P
motora
u kW
1 .0 .
4 .0 .
5 ,0 ...
6 ,0 ...
8,0 ...
11,0 ...
14,0 ...
18,0 .
22,0 ...
30,0
140
.. 3,9
.. 4,9
5,9
7,9
10,9
13,9
17,9
21,9
29,9
Naznaena snaga
kondenzatora
u kvar
ca. 55% P
2
3
3
4
5
6
7,5
10
ca. 40 % P
Koordinacija kondenzatora transformatorima

(po VDEW)
Snaga kondenzatora u kvar kod
Naznaena
snaga transfor- primarnih napona transformatora
matora u kVA
5 ... 10 kV
15 ... 20 kV 25 ... 30 kV
25
50
75
100
160
250
315
400
630
2
4
5
6
10
15
15
20
30
3
5
6
7,5
10
15
20
20
30
3
6
7,5
10
15
20
25
30
40
O zn a a v a n je p riklju a ka
u re aja i p ro vo d n ik a
Ureaji ili provodnici moraju biti usklaeni sa
standardom DIN IEC 30.
Moe slediti oznaavanje bojama.
Oznaavanje se moe takoe izvesti simbolima
(JUS N. A3...; IEC 417, 617; DIN IEC 417, 617;)
ili velikim latininim slovima i arapskim ciframa.
Kod jednosmerne struje koristiti slova iz prve
polovine abecede, a kod naizmenine
struje iz druge polovine.
(ne unositi I i O).
Mogu se koristiti +" i
Izostaviti delove oznake ako
ne postoji opasnost zabune.
Kod prikljuaka:
krajeve jednog elementa oznaavati sa 1 i 2 (T)
izvode oznaiti sledeim rastuim brojevima.
vie elemenata jedne grupe se razlikuju ispred
upisanim slovima (3) ili brojevima ili
razliitim brojevima (3)
vie grupa sa istim slovima se razlikuju po
ispred upisanim brojevima <)
prikljuci pogonskih ureaja koji se spajaju
na odreene provodnike, se oznaavaju slovima
iz tabele desno. Pojedini provodnici su usklaeni
sa oznakama iz tabele. (S)
JUS IEC 445; IEC 445; EN 60445;

DIN EN 60 445
Oznake
Provodnik
provodnik
naizmenine mree
fazni provodnik 1
fazni provodnik 2
fazni provodnik 3
neutralni provodnik
provodnik
jednosmerne mree
pozitivni
negativni
srednji
zatitni provodnik
PEN provodnik
provodnik uzemljenja
bez stranog napona
spoj mase
ekvipotencijalni spoj
Prikljuci
uredjaja
Krajevi
provodnika
U
V
W
N
L1
L2
L3
N
C
D
M
L+
LM
PE
E
PE
PEN
E
TE
TE
MM ')
MM 1)
C C 1)
C C 1)
1) Ove oznake vae samo ako se ovi prikljuci i

provodnici ne koriste za voenje potencijala
zatitnog provodnika ili zemlje.
r:
L.
Hui
V1
W1
U2
V2
W2
'c
1.1
1.3 r
2.1
3.1
23 ri
33 r
1
I
J T*- J Tf
1.2
2.2
21
3.2
J
1
\-7 -\-V \
14
22
L_
141
Boje tastera, indikatora i

tastera sa svetlom
JUS N. S3. 001; EN 60204-1; IEC 204-1;

DINEN 60 204 T.1
Taster / taster sa svetlom
Indikator (svetlo)
Znaenje
Primena
Znaenje
Primena
CRVENA
Sluaj
hitnosti
Hitno iskljuenje
Sluaj
nude
Opasno stanje
UTA
Anomalija
Eliminisanje
nenormalnih uslova ili
nepoeljnih pojava
Anomalija
Fizika veliina
prekorauje
normalno podruije
ZELENA
Bezbednost
Priprema,
potvrda
Normalno
Fizika veliina je u
normalnom podruiju
PLAVA
Obaveza
Funkcija resetovanja
OPaveza
Postaviti zadate veliine
Neutralno
Opta informacija
Boja
BELA
SIVA
START / UKLJUENO
STOP / ISKLJUENO
m m m m
Kontaktori i releji
Komponenta
Glavni kontaktori se proizvode kao tropolm za
naizmeninu, a dvopolni za jednosmernu struju
Pored osnovnih, oni imaju i
pomone preklopne elemente.
Oni se ne smeju koristiti kao glavne sklopke
za stavljanje pod napon pa zahtevaju prethodno
ugraenu zatitu od kratkog spoja
Pomoni kontaktori su konstruisani kao i glavni,

ali mogu ukljuivati/iskljuivati samo pomone
napone (napone upravljanja).
ematski prikaz
3 glavna kontakta
prikljuak
kalema
|A1
|A1
/ --------- ; s
[21
|113
14
122
113 123 133 143 151 161 I 71 I 81

44
52
62
72
82
zatezni preklopni kontakt

trenutni preklopni kontakt
j^ j
rel6j
142
15
15
v VlriU
vremenski
Komutacioni releji se aktiviraju pomonim

naponom. Oni funkcionalno odgovaraju
pomonim kontaktorima.
~\
13
A2
Releji su rasklopni elementi za upravljanje.
koji nakon promene fizikih veliina, kao to su
vreme, temperatura, struja i slino aktiviraju
pomona strujna kola.
2 pomona kontakta
|A2
A1
komutacioni
|-----------
relei
V 2
r , 2 i,4
|22 |24
EN 50005, EN 50011, EN 50012;

DIN EN 50 005,
DIN EN 50 011, DIN EN 50 012
O zn a k e p riklju a ka i ka ra k te ris ti n e
bro jke n isko n ap o n sk ih rask lo p n ih aparata
Oznake prikljuaka glavnih kontakata i uredaja za zatitu od preoptereenja

Primeri
Znaenje
Brojke
prvi kontakt
drugi kontakt
trei kontakt
etvrti kontakt
peti kontakt
jA I
IA1
radni
radni sa posebnom
funkcijom
113 123 133 143 [51 161 171 [81
Y-\-v\
IA 2
f^2
preklopni
preklopni sa posebnom
funkcijom
Primer:
Oznaka prikljuka za pogone i okidae
vrsta pogona ili okidaa
114 I24 I34
U
144
|1
113 |23 [31
13
drugi kalem
kraj kalema
okida radnom
strujom
izvodi
24 132
[~96| 98 |o61 08
Nain prikljuka
152 162 172 182
05
_J I
poetak
kalema
|5
^2 ^4 ^6 \ u \
195
magnetni
pogon (kalem)
podnaponski
okida
|5
Druga brojka: funkcionalna brojka
IA1
Brojka
mirni
mirni sa posebnom
funkcijom
Vrsta pogona
.|3
Primeri
Vrsta kontakta
Slovo
I1
15
IA 2
Primer:
1
Oznake prikljuaka pomonih kontakata
prva brojka, redni broj (tekui broj) ----------------------'
Funkcionalna brojka
13
|1
nain prikljuka
Primeri
A1
A2 B2 12 14
22 24
A2 A3 14
13
izvodi
13
I13
}-- \
v
|14
|14
ID1
U 
IA 2
113 123 133 [41 [51

^14^24^34
|67
\42 \52 ^ 6 8
broj specijalnih kontakata

broj preklopnih kontakata
1>etvrta karakteristina brojka ili trea i etvrta karakteristina brojka mogu se

izostaviti. ako ureaj nema tu vrstu kontakata
143
E le k tro m a g n e tn i re le ji
Okrugli releji
DIN41 215
Kam releji
Rid - releji
simbol
z a t i t n i g a s (ili v a k u m )
................
k a le m
lis n a t e
s t a k le n a
p r ik lj u c iz a 0 p r u 9 e
a m p u la
k o l o o p t e r e e n j a ili s i g n a l i z a c i j e
Kod pobuivanja kalema privlai

se kotva, pa pokree komplete
kontaktnih opruga.
Primena u tehnici telekomunikacija
Kontakti su stopljeni na staklenoj

ampuli, ispunjenoj zatitnim gasom.
Ampula se smeta u pobudni kalem.
Primena u elektronskim kolima.
Element za pokretanje u obliku elja,

smeten na kotvi, ravnomerno
pokree komplete kontaktnih opruga.
Kuite titi od praine. Primenjuje
se kao relej upravljanja.
Relej udarne struje
Ravni relej
Remanentni relej
Bistabilni relej Kod pobuivanja

kalema prelazi u drugi
uklopni poloaj
Kompaktniji od okruglog releja.

Primena u tehnici telekomunikacija. Kao zaliveni relej koristi
se za tampana kola
Bistabilni relej. Pobudni kalem

ima srednji izvod. Preklapanje
sledi nakon dovoenja napona
na ulaz, odnosno izlaz
Vremena
Procesi komutacije suvog releja

/err Struja pobude
Struja kontakta
H Hod kotve
iskljuenje pobude
u k lju e n je p o b u d e
Vreme privlaenja
vreme od poetka kretanja
kotve do dostizanja graninog
poloaja kotve.
vreme
H 4 zaletanja
vreme
privlaenja
Vreme delovanja
vreme od zatvaranja kola pobude
do zatvaranja, odnosno
otvaranja kontakata.
vreme pnvlaenja
vreme
zaletanja
r t
vreme delovania
kasno
aktiviranje kontakta
vreme delovanja
rano
radni
7!
nn
vreme otpulanja
---- kasno
vreme otputanja
aktiviranje kontakta
------ rano
vreme otskoka
mirm
vreme otkoka
'1
preklopm
vreme prekJapanja
ll
vreme preklapan a
strana radnog kontakta

strana mimog kontakta
144
Vreme zaletanja
vreme od zatvaranja ili otvaranja
strujnog kola pobude do poetka
kretanja kotve.
JO L
Vreme otputanja
vreme od otvaranja strujnog kola
pobude do otvaranja odnosno
zatvaranja jednog kontakta.
Povratno vreme
vreme od zatvaranja strujnog kola
pobude do otvaranja, odnosno
zatvaranja kontakta
Vreme otskoka
vreme od prvog do poslednjeg
zatvaranja odnosno otvaranja
kontakta releja.
Vreme preklapanja
vreme od otvaranja zatvorenog
kontakta do zatvaranja
drugog kontakta.
Rasklopni aparati
Naziv
JUS N. A3. 007; IEC 617-7; DIN 40 900 T.7

Objanjenje
Primena
odvajanje aparata ili delova
postrojenja od napona
>3
f
ukljuivanje i iskljuivanje
strujnih kola sa
zanemarljivim strujama
vidljivo mesto rastavljanja
kod iskljuenja
uzemljivanje i kratko
spajanje iskljuenih ureaja i
delova postrojenja
dograuju se na druge
rasklopne aparate
uzemljivanje i kratko spajanje
postrojenja srednjeg napona
rastavlja sa zamenljivim
osiguraima
pokretno prekidno mesto
na strujnom putu
posebna izvedba rastavljaa

postrojenja niskog napona
ukljuuje struju optereenja

pod normalnim uslovima
definisani uslovi
preoptereenja
ne moe iskljuivati
kratke spojeve
ukljuivanje i iskljuivanje
ureaja (osim motora) i
delova postrojenja
kombinacija sa topljivim
osiguraima
ukljuenje u optereenom
stanju
vidljivo mesto prekida
ukljuivanje nadzemnih
vodova, kablovskih deonica,
transformatora i
prstenastih vodova
iskljuivanje svih polova pri

kratkom spoju (npr. pri
ispadu jednog osiguraa)
HH - osigurai sa zatitom
od kratkog spoja
osigurai i rastavljai kao

delovi strujnog puta
bezbedno ukljuenje
optereenja
posebna izvedba
sklopke - rastavljaa
Simbol
rastavlja
>3
1
V 3
rastavlja za
uzemljenje
osigura
rastavlja
%
r
>3
sklopka
V 3
1
>
13
sklopka rastavlja
t 3
1
I 3
sklopka rastavlja sa
automatskim
iskljuenjem
f 3
k
osigura
sklopka rastavlja
I 3
vJr
|3
prekida
1
V 3
]
f\ 3
automatski
prekida
ogranienje struje i kratko vre- ukljuenje motora.

transformatora
mensko zatezanje iskljuenja
ukljuenje ureaja i
kratko vremensko zatezanje
postrojenja
pri iskljuenju
manipulacije u svim
pogonskim uslovima
podesiti termiki
prekostrujni okida
brzi elektromagnetni okida
za kratke spojeve
aparat ispred kontaktora u

strujnim kolima upravljanja
glavni prekida sa zatitom
od preoptereenja i
kratkog spoja
zatita voda u postrojenjima
niskog napona
vidljivo mesto prekida

pri iskljuenju
iskljuenje svih polova pri
kratkom spoju (npr. pri
ispadu jednog osiguraa)
postrojenja sa veim
snagama kratkog spoja u
vezi sa osiguraima
T>1
prekida
rastavlja
145
R asklopni aparati
DIN IEC (SEC) 514. 515; DIN VDE 0660 T.100
Prelazni procesi kod ukljuenja i iskljuenja

Prelazni proces iskljuenja
Prelazni proces ukljuenja

trajanje
otskoka
3
3
o
"O
0
1
minimalno trajanje
naloga
zatezanje
kretanja
minimalno
trajanje naloga
pol koji
prvi zatvara
trajanje luka
**1
pr\
pol koji prvi
k. 'V iskljuuje
jje
>
K V p o i k koji zadnji
pol koji
zadnji
zatvara
vreme
sopstveno
vreme isklju. ^vreme
vreme zatvaranja
vreme
zatezanje otvaranja_
zatezanje zatvaranja^
ukupno vreme ukljucenja
ukupno vreme iskljuenja
Naznaena struja iskljuenja je efektivna vrednost

struje koju prekida moe prekinuti, uz uzimanje u
obzir napona i faktora snage, a da se ne pojave
preskoci luka izmeu kontakata.
Naznaena struja ukljuenja je maksimalna

vrednost struje koju prekida podnosi pri ukljuenju
bez zavarivanja kontakata i mehanikih deformacija.
Otpornost na kratak spoj je mehanika otpornost ukljuenog rasklopnog aparata ili nekog njegovog
sastavnog dela (npr. okida) na elektrodinamika i termika naprezanja
DIN 40003
10
16
20
25
31,5
40
63
80
100
125
160
200
250
400
630
1000
1600
2000
2500
3150
4000
6300
8000
100
160
250
400
630
800
1000
1250
2Z)
4?)
6,3
82)
o
w
Naznaene struje u A1) niskonaponskih rasklopnih aparata do 1 000 V
50
63
80
500
630
800
Prekidai,
pokretai,
podeavai i
utini pribor
Podnoija
NH - osiguraa
Uloci
N - H osiguraa
10
12,52)
100
125
1000
1250
31,52)
16
20
25
160
200
250
31,52) 3)
315
400
6,3
632)
"
Rasklopni aparati za naizmenini napon iznad 1 000 V, naznaene struje u A
Prekidai,
provodni izolatori
630
1250
1600
2500
3150
4000
>60 kV
6304)
800
1250
1600
2000
3150
4000
Uloci osiguraa do reda

30/36 kV
6.311
6 ,3 "
315
400
6300
8000
10
16
25
40
63
100
160
200
250
10
400
16
500
25
630
40
-
63
-
100
160
-
200
-
250
-
1) Zaokruivanje vrednost 6,3 A, 12,5 A i 31,5 A na 6 A, 12 A i 32 A

2) Samo u sluaju nude kao dodatne meuveliine
4) Za sklopke
146
DIN 40003
400
200
Primarni okidai
< 6 0 kV
Podnoija osiguraa
do reda 30 N
3) Jo se koristi meuveliina 35 A
JUS N.B2.754; IEC 364-5-54; HD 384.5.54;

DIN VDE 0100 T.540; DIN 43870 T.1,2; DIN 43627;
DIN 18015 T. 1.2,3
R azdelnici,
ku n e in stalacije
Mesto brojila po sistemu rastera
Kuni prikljuak
kablovski ormar kunog prikljuka - 3 x KH 00-A
d tfn iz :
minimalni otvor ugrauje se sa

strane zgrade, maksimalni okvir
mesta brojila
? prekrivanje
Odvojni zid
Mere
u mm
\p
Poklopac
r+-r
.3 5
150
Kratka
oznaka
NH
osigurai
Prikljuak;
dovod
qmax u mm2
odvod
KH 00-A
3 x veliina 00
+ PEN/N
4x50
4 x 50
KH 1-B
3 x veliina 1
+ PEN/N
4 x 150
4 x 120
Maksimalni dozvoljeni pad napona

0,5% u vodovima od kunog prikljuka do mernih
garnitura sa S< 100 kVA
3,0% izmeu merne garniture i potroaa
povrina mestasgii
za brojilo
ukupna mera za obe strane
Primer: centralni smetaj brojila

trofazni vodovi
L L iiiL L I
i
1) Vidi podatke iz tehnikih uslova za prikljuak

Preseci glavnih vodova
Dimenzionisanje za stanove bez grejanja na struju:
prema dijagramu iz DIN 18015 T.1,
minimalno osiguranje od 63 A za do pet
stambenih jedinica; obezbediti selektivnost
topljivih osiguraa.
najmanji preseci Cu provodmka za nain
polaganja
A: 25mm2. B1 i B2: 16mm2, C:10mm2
TN-C sistem
glavni razvod sa
mernim i
upravljakim
ureajima
zatitm provodnik
(PE-provodnik)
npr.
NYY 4x50 mm2
HAK
Predajno
mesto EVU
,t tttt.
sina za
joooooooj
izjed. potencijala
I
temeljni uzemljiva
glavni provodnik za
izjednaenje potencijala
Zone instalacija i preporuive dimenzije
147
Zatita od prenapona
DIN VDE 0185T.1, T.2
Uzroci smetnji
Mere prema prenaponima
Udaljeni jdari groma u vazdune vodove sa

udarnim naponima >10 kV, tako da je
prekoraena naponska vrstoa aparata.
Spoljna
gromobranska zatita
Gromobran (S. 179)
Sistem uzemljenja
Elektromagnetska polja smetnji, izazvana

atmosferskim naponskim pranjenjima. Njihove
posledice su indukovana polja u elektronskim
sistemima
Unutranja
gromobranska zatita
Izjednaavanje
potencijala (S. 170)
Ureaji za zatitu
od prenapona
Mere prema prenaponima
Manipulacije u elektrinim napojnim mreama i

na induktivnim potroaima, npr. motori, liftovi.
Bliski udari groma (do 1 000 m) pri emu jake
promene jaine magnetskog polja indukuju visoke
napone u petljama provodnika, npr. L1-N mree
izmeu aparata i zgrade.
Udar groma u napojni ili komunikacioni kabl, pri
emu je deo struje groma kapacitivno ili galvanski
spregnut sa elektronskim postrojenjem.
Najvea je opasnost kod direktnog udara groma
u zgradu ili bliu okolinu (< 1km). Podie se
potencijal metalnih delova zgrade i aparata prema
zemlji, javljaju se proboji na uzemljenim
elektrinim ureajima, komunikacionim i
informacionim sistemima.
11 Uz saglasnost distributivnog preduzea moe i ispred brojila
Postrojenje (detalj) sa uredajima za zatitu od prenapona
/
400 V-
////
uv
- t# -
QJ?
/y
Izvrni
kompjuter
] PA
/
/
- f -
L1 12 L3 PEN
148
Utinica sa zatitnim
Ureaji za zatitu od
Prenaponski filter za
Ureaji za zatitu od
kontaktom sa zatitom od prenapona i integrisanim ureajem za nadzor

prenapona nesimetrinih serijskih interfejsa
zatitu ureaja sa strane mree
prenapona u MSR-postrojenjima za jednosmerne i naizmenine napone
T o p ljivi o sig u ra i
DIN VDE 0636 T.1, 21, 31, 41
Osigurai niskog napona

Oznaka
Podruja
Diazed-sistem
osiguraa
(D-sistem)
do 100 A
i 500 V AC
kao i 63 A i
600 V DC
Neozed-sistem
osiguraa
(DO-sistem)
do 100 A
i 380 V AC
250 V DC
NH-sistem
osiguraa
do 1250A
i 500 V AC
440 V DC
660 VAC
Sastavni delovi
Izgled
Podnoja osiguraa
Uloci osiguraa (sa topljivim
provodnikom u zatvorenom
zatienom prostoru)
Dra uloka osiguraa
(npr. poklopac sa vijkom)
Sistem za spreavanje
meusobne zamene
(npr. prisedni uloak)
\i*
Podruje primene osiguraa
D- i DO-sistem osiguraa - oznaavanje

Naznae- Veliina navoja
na struja poklopca sa vijkom
Nominal- Karakteris- podnoja
Diazed
Neozed
na struja
tina boja u A
uA
Osigura i
prisedni uloak
2
4
6
10
16
20
25
ruiasta
smea
zelena
cr/ena
siva
plava
uta
25
35
50
63
crna
bela
bakarna
63
DIII
(E 33)
80
100
srcbrna
crvena
100
DIV
(R '/")
m .
D01
(E 14)
DII
(E 27)
DO 2
(E 18)
D03
(M30x2)
Funkcionalne klase:
g: Osigurai za puno podruje mogu:
trajno provoditi nominalnu struju
iskljuivati struje od minimalne struje
topljenja do naznaene struje prekidanja
a: Osigurai za delimino podruje mogu:
trajno provoditi naznaenu struju
iskljuivati struje iznad odreenog
viekratnika svoje naznaene struje pa do
naznaene struje prekidanja.
Vrste tienih objekata:
L: zatita kabla i voda
M: zatita rasklopnog aparata
R: zatita poluprovodnika
B: zatita u rudarstvu i postrojenjima
Pogonske klase:
gL: zatita kabla i voda za puno podruje
aM: zatita rasklopnog aparata za delimino podruje
aR: zatita poluprovodnika za delimino podruje
gR: zatita provodnika za puno podruje
gB: zatita rudarskih postrojenja za puno podruje
NH - osigurai - oznaavanje
Naznaena
Naznaena
struja
Veliina struja
podnoja u A uloka u A
00
0
1
2
3
4
4a
100
160
250
400
630
1000
1250
35 . 100
35 . 160
80 . 250
125 .
400
315 . . 630
500 . 1000
500
1250
Ukupna
duina
u mm
78
125
135
150
150
200
200
Dozvoljena naznaena
snaga gubitka u W
500 V ~
7,5
16
23
34
48
90
110
660 V ~
9
19
28
41
58
90
110
Naznaeni preseci
jedno i vieinih
mm2 (min)
mm2 (max)
16
35
70
150
2 x (40 x
2 x (60 x
2 x (80 x
50
95
150
300
5)
5)
5)
149
JUSN E5. 711; IEC 127-1; EN 60127-1: DIN VDE 0636 T.31,
DIN VDE 0820 T.1; DIN 41576 T .1,2, DIN 41577 T.1, 2,
DIN 41571 T.2, 3, DIN 41687
Topljivi osigurai
Strujno vremenska podruija osiguraa za zatitu vodova, pogonske klase gL

Pojmovi;
/v 1) su u dijagramu vreme
topljenja tvs (najkrae vreme)
i vreme prekidanja tva
(najdue vreme)
7P (oekivana struja kratkog
spoja bez spoljnih uticaja)
je struja u sluaju kvara
Primer:
Strujno vremensko
podruje osiguraa 63 A
Struja kratkog spoja
/ = 750 A
Vreme topljenja
fvs = 0,03 s
Vreme prekidanja
fva= 0,2 s
Selektivnost:
Strujno - vremenska
podruja osiguraa za zatitu
vodova su tako meusobno
usklaena da osigurai ije su
naznaene struje (> 16 A)
u odnosu 1 :1,6, meusobno
selektivni u odreenim
podruijima pogonskog
napona.
(vidi takoe s 132)
Osigurai za zatitu aparata (fini osigurai)

G-topljivi uloci 250 VAC, 125 V DC;
meusobno zamenjivi
/: 0.032 ... 10A (M)
/: 0,08 ... 10 A (T)
veliina 5 20 mm
(3 = r y
Ponaanje pri prekidanju / Karakteristina slova
Superbrzi: FF
Brzi: F
Srednje
tromi: M
1) ( Mogua virtuelna vremena kod snage prekidanja )
150
G-topljivi uloci 250 V AC.125 V DC;

nisu meusobno zamenjivi
u
u
m,------------------------------------------3-----------------
Tromi: T
u
J)
Super tromi: TT
/n: 0,035 ... 0,06 A

veliina 5 30 mm
/n: 0.08 .0,6 A
veliina 5 25 mm
/n: 0,8 ... 4 A
veliina 5 20 mm
EEC 898; EN 60898,

DIN VDE 0641 T.2,3; DIN VDE 0641 111
S klo p ke za zatitu v o d o va (LS)

Karakteristike iskljuenja, primena
Uslovi iskljuenja
Z Primena
prekostrujna zatita vodova
strujni krugovi upravljanja bez strujnih udara
merna kola sa reduktorima
zatitapoluprovodnika
Bi
C Primena, pored ostalog u kunim instalacijama
mogua direktna koordinacija LS-sklopki
sa I z vodova
Ispunjen drugi uslov u h = 1,45 l z
K Primena
strujna kola sa jakim strujnim udarima zbog
motora, transformatora, kondenzatora
prednosti: elektromagnetni okida podnosi 1
jake udarne struje ukljuenja.
Kod LS sklopki uslovi su (po JUS N.B2.730;

IEC 364-4-43; HD 384 4 43S1;
DIN VDE 0100 T.430:
Uslovi:
2 . 12 ^ 1,45 I z
1. J b S /n S /j
Po drugom uslovu I 2 je struja kod koje LS sklopka

mora iskljuiti najkasnije nakon jednog sata. Sme
iznositi najvie 1,45 puta maksimalna trajno
dozvoljena struja voda ili kabla.
Karakteristike iskljuenja
-
120
D
C
E
Ponaanje pri iskljuenju
ElektromagnetVreme na zatita od
Vreme
kratkog spoja
<2h
2 /n - 3 / n
< 0.2 s
0)
>o
B2> 1,13/n - 1,45/n < 1 h
3 /n - 5 /n
< 0,1 s
C2> 1,13/n - 1,45/n < 1 h
5 /n- 1 0 /n
< 0,1 s
Tip
Termika
prekostrujna
zatita
Z 1> 1,05/n - 1.2/n
K- 1,05/n - 1,2/n
K4> 1,05/n - 1,5 /n
< 2h
8 /n - 12/n
< 2 min 10/n - 14 / n
03
0
T3
c
D
C/5
03
<D
0)
0)
>
< 0,2 s
< 0,2 s
Vai za nizove: 11 0 ,5 -6 3 A; 21 6 - 4 0 A ;
3> 0 ,2 - 8 A; 4> 10 - 63 A;
1.5 2
4 5 6
puta naznaena struja
10
/n
15 20 30
Dimenzije LS - sklopki
m ax 53
m ax 43,7
m ax 40,3
u->
2
<n
E ,, E
35.5
J
l__rov_
32
u-> '
u
c
T-> co
1
-----max 42
ro
E"
<>
n
rA-tQ) L
IEC 23 E(SEC) 164, 168; DIN VDE 0664 T.1.

DIN VDE 0664 T. 104
S klo p ka za zatitu od stru je kvara
Konstrukcione veliine i maks. otpornost uzem.
Funkcija Fl zatitne sklopke

Iskljuenje pri pojavi opasnih napona dodira za
0,2s zbog kvara izolacije
10
30
100
300
500
Dimenzije Fl - zatitne sklopke

Nazivni naponi
^40
umreama
2*0/415
120 ... 240
240 ... 415
1 N
1m
? N

m ax 36
V
V
V
V
~
~
-
(2polig)
|"P!'9!
(2polig)
(4polig)
m ax 72
5.5
11
max 43.9
m ax 53
mA
mA
mA
mA
mA
Ra u Q
50 V
Maksimalni napon dodira

25 V
5000
1666
500
166
100
2500
833
250
83
50
Fl - zatitna sklopka sa predosiguraem za zatitu
, 3 5 N
2 4 6 N
lZ
max 53.4
Sa pomonim kontaktom ( 1 - 4 pola)

max
26.9
m ax 62,5
r z
Bez pomonog kontakta ( 1 - 4 polni)
/n
lk
kA
16
25
40
1,5 1,5 1,5
63 100 125 160 224

2
3,5
Maksimalni predosigura za zatitu od kratkog spoja u A za

NH (gL)
63
80
80 100 125 125 160 224
Neozed
63
80
80 100
Diazed igL) 50
63
63
80 100
151
152
153
eme instalacija sa potamnjivaima

Principijelna ema
Kompaktno prikazana razvijena ema

Potamnjiva za sijalice sa arnom niti (sa tri prikljune stezaljke)
Spoj iskljuenja
X1
X 1 -------- -H-
Q1
Q1 T -v "
Naizmenini spoj
PE
N ----
- /
Q2
L1 ---
XI
X 2 --------/ ------- (5
E l^
X2
X 1 --------- - fQ1T-
Q1 T-v"
Q1
Potamnjivai za fluorescentne svetiljke (sa etiri prikljune stezaljke, koristi se i za sijalice)

Spoj iskljuenja sa predspojnim ureajem
E l(g )
X 2 --------- A5
- /
Q1
xi <3> / C x .
E2
Naizmenini spoj sa predspojnim ureajem
E1
X 3 --------- / -------- -
jf
Q2
X 2 -------- ----- C X. )
E2
X 1 --------Q1
154
eme instalacija sa potam njivaim a,

senzorskim spojevim a i senzorim a
ju s n a 3 ooz ie c
Principijelna ema
617-7;
D,N 40 90017
Spoj iskljuenja sa tasterom sa potamnjivaem
<S>
E1
X1
0 HQ1
LVN/Pf
Naizmenini spoj sa tasterom sa potamnjivaem
E1
QZ
X1
Q1
L1/N/PE
Naizmenini spoj sa senzorskom sklopkom i senzorom
E1
X2
s * <J>
S1
X I /-
^<0>
Q1
L1/N/PE
Impulsni spoj sa senzorskim tasterima

L1
PE
X3(
.4 -*-------- C Z ]
K1
x29 h O k O
x i ^h O
| L1/N/PE
155
em e kunih k o m u n ika cija

P rin cip ije ln a em a

Spoj signalizacije
H1
----/ / x j 0
-H-
H1
T1
X1
2 B 0 V /8 V
S1
X2
b ---
X3
U s2t-vJ sn" \
T1 ) d > < 2 3 0 V / 8 V
Interfonski ureaj
I L1/N
G1
1 2 V H
G1
A1+1
S1
B1
B1
S2 '
kl*l
H1
S3 E--1
rf
82'
B2
A2-2
A1-1
Interfonski ureaj sa obostranim pozivom

I Ll/N
G1
G1
xn
Govorno mesto 2
sa pozivom
Govorno mesto 1
sa pozivom
A1+1
9
B1
S3
si 6
B1
S2
D
A1+1
156
A2+2
H2
SA T-
A2+2
B2
H2____
B2
157
Tehniki sistem zgrada
1>
prE N 50090-i;
d in v d e
0829 T.220
Vrste sistema
Prenos signala
Infracrveni komutacioni sistem,

beine komutacije
Modulisano infracrveno zraenje, vremensko

frekvencijski ili digitalno kodirani signali
Prenos digitalnih BUS - signala preko
odvojenih BUS - vodova
Superpozicija visokofrekvencijskih naizmeninih
signala na tri faze mree
Evropski instalacioni BUS - sistem (EIB)

Mrea instalacija kao informacioni sistem
Infracrveni komunikacioni sistem
Kutija sklopke-prijemnika:
sklopka, taster, potamnjiva
Prijemnik za utinice:
sklopka, potamnjiva
Baldahin prijemnik:
sklopka,
potamnjiva
Prijemnik razvodnih kutija:
sklopka, taster, potamnjiva
U g rad n i prije m n ik, npr. za
EVG svetiljke:sklopka, taster

Relejna stanica, prikljuena na 230 V za dalje
prosleivanje infracrvenih signala i
poveanje dometa za cca 15 m
Predaja signala preko baterijski napajanog
infracrvenog predajnika (9 V, npr. tip 6LR61);
izvedba kao runi ili zidni predajnik sa vie
kanalnih sistema sa dometom ca 15 m kod
direktnog usmerenja
Infracrveni prijemnici:
- sklopke i razdelne prijemnike kutije,
prikljuene na 230 V
- sklopke sa snagom komutacije do 1 kW
- potamnjiva 60-400 W ili taster 5 A
- utine i razdelne prijemnike kutije sa
komutacionom ili potamnjivakom funkcijom,
snaga komutacije kao gore
Tehniki sistem zgrada (EIB)

EIB (Evropski Instalacioni BUS)jejedan sistem
elektrinih instalacija
Realizacija sa PC i softverom ETS
(EIB TOOL SOFTWARE) za podeavanje
parametara komponenti sistema.
Primena za centralizovano upravljanje i

nadzor pogonsko - tehnikih postrojenja
Komponente sistema se meusobno
umreavaju preko instalacionog BUS-a.
Funkcije i komponente
funkcije
komutacije, potamnjivanje.upravljanje, regulacija, merenje, dojava
nain prenosa
dvoina tehnika
nazivni napon sistema
24 V DC; 0,32 A; otporan na kratak spoj, zatitni niski napon
mogui broj uesnika

na jednoj liniji
64 uesnika po izvoru napajanja. Ako je broj uesnika > 60, treba nova linija
struktura polaganja
provodnika
linearna, struktura zvezde ili stabla, proizvoljan izbor,

maksimalna duina voda do 1000 m po liniji
konekcija limja
maksimalno 12 linija, konekcija linijskim kaplerom
konekcija podruija
15 podruija, konekcija kaplerom za podruija
adresiranje
pojedinani aparati, pri emu svaki aparat sadri fiziku adresu,

aparati su pridrueni grupama
tehnika prenosa
serijsko prosleivanje poruke sa 9,6 Kbit/s
organizacija BUS-a
multi - master pogon, tj. svaki uesmk je ravnopravan
1) Drugi nazivi: Tehnika voenja zgrada, tehnika voenja kue
158
Tehniki sistem zgrada (EIB)

EiB - instalacija
Sabirni (BUS) vodovi

Tip
Izvedba voda
YCYM
2x2x0,8
ili
J-Y(St)Y
2x2x0,8
ile za EIB:
crvena(+) i
crna(-)
uta i bela
bez oznake
ekranska folija
zajedniki
omota ila i
ekranske folije
Nain polaganja
Fiksno polaganje:
u suvim, vlanim i
mokrim prostorijama
Na, u i ispod
maltera; u cevima;
na slobodnom uz
zatitu od direktnog
sunevog zraenja
BUS - vod paralelno
sa vodom 230 V
EIB-vod
liniia podruaia
kapler
podruija
npr BK1
sistem automatizacije
| zgrade
a i iF -------
EIB-vod
glavna linija
kapler liniie
npr LK1
Pregled - Tok delovanja

EIB napajanje (zatita malim naponom SELF)
sa prigumcom na sabirnici podataka,
BUS-napon npr. 24 V po liniji.
Galvansko odvajanje pojedinih linija,
da bi se izbegle smetnje.
Serijski interfejs za uzimanje podataka sa
sabirnice podataka, omoguava sprezanje PC-a.
BUS-vod (ve ile) odveden je do
ureaja prilagoenih BUS-u, kao to su senzori,
aktivatori ild.
Senzori prenose informacije pomou poruke
sa podacima na BUS-vod.
Aktivatori pretvaraju primljene poruke sa
podacima u komutacione signale
Prenos podataka po drugim linijama ili
podrujima ne utie na preno.s
Specijalno kodiranje poruke sa podacima
omoguava utvrivanje prioriteta
kod dojava smetnje.
Primer : E IB - prenos informacija

Senzori, koji daju, i aktivatori, koji primaju naloge,
imaju sopstvenu adresu.
Senzor za osvetlenje S1 (J) koji treba da ukljui
svetiljku E11 (2) dobija adresu grupe 1/11.
Taster S2 (3) , koji treba da deluje na svetiljke
E11 , i E12 @ dobija pri obradi parametara
(PC, softver) adresu grupe 2/1.
Telegram, koji se sastoji od adrese izvora i cilja,
kao i od kcrisnike informacije i informacije o
ispitnim podacima, vodi se na sabirni (BUS)
vod serijski preko kaplera podruija BK1 (5),
linijskog kaplera LK1 do pretplatnika TLN1 .
Ponavljanje (tri puta) predajnog telegrama sve
dok ga prijemnik ne potvrdi
Tada je sabirni vod blokiran za druge telegrame,
poto se prenos odvija serijski.
Podeavanjem parametara, prijemnicima se
moe dati odreeni prioritet.
BUS - kapleri, merodavm za komunikaciju
podataka sa BUS-sistemom su spojeni ispred
krajnih ureaja, npr. tastera ili svetiljki
(ugradnja u kutiju sklopke).
napon
mree
230V/50HZ
kontrolor
pnmene
napajanje
osvetlenje
npr. TLN 1
taster tipa
aluzine
binarni
izlaz
fl=H)=iL
aluzlna
nadzor
prozora
ktivator tipa
aluzine
binami
ulaz
dojava
smetnje
11 EIB-vod
I I npr. linija 1
EIB - linije i podruija

Linija podruja
G'TT!
podrucje 15
i?
^TTi podrucje 3
podruje 2
podruje 1
!
j ______
BK 1
[
X I " '
LK 1
TLN 1 U T )
(D
Glavna linija
"
LK 12
TLN 1
rn
-----1----
1 TLN 5 4
TLN64
BK:
kapler
podruija
LK: linijski
kapler
TLN: korisnik
_L
12
Primer: upravljanje svetiljkama

aktivas e n X t ri E11 E12 E21 E22
zori
adrese grupa
E11
E12
[
J 0 S 2
S1
1/11
S2
2/1 2/1
S3
1/11
3/2 3/2
159
Tehniki sistem zgrada

Sabirnice sa VF - signalom
Konstrukcija i instalacija
centralizovano daljinsko ili decentralizovano runo

upravljanje potroaima preko upravljakih mesta:
prenos preko sabirnice, preko energetskih vodova ili
dvoilnih upravljakih vodova u veim industrijskim
postrojenjima (/mnx 1200 m);
prenos signala 120 kHz po impulsno - kodnoj modulaciji na tri faze preko faznog kaplera (U =0,6 /0,8 V):
uticaji smetnji se eliminiu sa mree pomou
nepropusnih filtera nosee frekvencije:
davaki uredaji (predajnici) kao npr vremenski
lan ureaja i mesta voenja dijaloga za
prikljuak na utinice ili mesta voenja ispod
maltera za upravljanje aparatima;
izvrni ureaji (prijemnici) kao to su daljinske
sklopke ili potamnjivai;
neupravljana signalna kola
Primena
ukljuivanje i upravljanje aparatima;

temperaturno i vremenski zavisno upravljanje;
upravljanje svetlom zavisno od vremena,
spoljnog svetla i potrebe:
vremenski programirano ukljuivanje i iskljuivanje sa mesta upravljanja vremenom;
povezivanje aparata kao to su npr. svetiljke i
telefon na javljae alarma ili javljae smetnji.
spoljno delovanje telefonom npr. na ukljuenje i
iskljuenje grejanja.
vremensko
daljinska sklopka daljinski upravmesto voenja
tipa aluzine Ija potamnjivaa
etvoroini BUS - sistemi

Konstrukcija i instalacija
raunar za voenje sa
mikroprocesorskim sistemima;
Razmena podataka izmeu raunara za
voenje i uporednih ili podreenih sistema;
Podstanice (UST) za koncentraciju podataka
koje obrauju npr. programi optimizacije;
PC za programiranje i struktuiranje programa;
BUS-prenos (mali jednosmerni napon) preko
etvoroilnog upravljakog provodmka, npr.
I-Y (ST) 2x2x0,8 mm (ukupna duina do 2 km);
prikljuak ulaznih i izlaznih ureaja,
npr. video-monitori, tampai;
direktan prikljuak pogonsko tehnikih
postrojenja na podstanice preko senzora
i aktivatora.
Primena*
voenje procesa i nadzor pogonsko tehnikih
delova postrojenja, npr. postrojenja osvetlenja,
grejanja, klimatizacije, rezervnog napajanja,
rekuperativno dobijanje toplote, komunikacije;
spoljanje delovanje npr. preko telefonske mree
radi daljinskog prenosa podataka.
160
ematski prikazi
raunar za voenje
Frekvencijska i taiasna podruija

Elektromagnetski spektar
c =/.
c : brzina prostiranja elektromagnetskih talasa

c = 299 792,5 + 0,1 km/s
c == 300 000 km/s
k = talasna uina
f : frekvencija
Frekvencija u Hz
0,1
101
102
103
104
105
106
107
108
109
1010
1011
161
EN 50083-1, pr EN 50083-2; DIN EN 50083 T.1,

DIN EN 50083-2; DIN VDE 0855 T.2
Prijemne antene
Meusobno povezivanje dipola
Vrste dipola
X
4
4
s
S << 2
=1?
UHF
a) Isprueni dipol
b = 50 mm
I-'h f
..100 mm
b) Savijeni dipol
(polutalasni dipol sa I = /J2)

Nenn = 75 O
Henn = 300 ^
dobitak 0 dB
odnos V - R 1 : 1 (0 dB)
L>HF
a) Uskopojasna
jedinica dipola
Konstrukcija Yagi - antene
irokopojasni dipol
n:
= 0,94 X
de b eli dipol
d = 1,5cm
Uhf
direktori
0,7 ...0 ,8 X
reflektor
saviieni diP'
/, = 0,25 a
/2 = 0,15 X
/3= 0.1 X
a - 50
odstojanje
/1 ili I2 ^
lepezasti dipol
U h
/4<0,1 X
Karakteristine veliine UKV i TV - antena sa vie elemenata

Antene
0
0,
>c
UKW
Prijem
dipol
tro e le m e n tn a
a n tena sa
isp rue n im
dipolom
ukrteni
U K W dipol
- 3 dB
antena za III TV pojas sa

savijenim dipolom. Montaa
ispred stuba
ugaona
reflektorska
sa V-dipolom
pojas IV i V
7dB
5dB
12 dB
(pri 470 MHz)
petolana
usmerena
antena
Karakteristika
usmerenja
Pojaanje
OdB
5dB
Odnos
ispred - iza
1:1 (OdB)
5.6:1 (15 dB)
8:1 (18 dB)
5:1 (14 dB)
30.6:1 (30 dB)
80
70
65
68
40
360-
110
80
110r
27
Ugao
otvora
162
horizontalno
vertikalno
Antenska postrojenja
EN 50083-1; DIN EN 50083 T.1

Odstojanje od vazdunih vodova (< 1000 V)
Montaa
(TV podruije IV / V)
I
T
v v
(TV podruije III)

mesto pritezanja
PA-provodnik,
q > 4mm2(Cu)
vijak sa uputenom glavom
vod za uzemljenje
q > 16 mm2 (Cu)
75 Q koaksijalni kabl
Karakteristike optereenja od vetra
Fae
optereenost antene usled vetra u N

raspon pritezanja antene u m (/e = 1m)
pojedinani razmaci u m (odstojanje izmeu
gornjeg mesta privrivanja i mesta montae
pojedine antene)
ukupna duina u metrima (maksimalno 7m)
_3: optereenje pojedine antene u N (vidi

podatke proizvoaa)
Ma:
moment savijanja u Nm (dozvoljeni moment
savijanja po pr EN 50083-2;
DIN VDE 0855 T.1 Ma < 1650 Nm)
Ma = F-i /< + F~9 l9 + F,3 /q
Minimalno odstojanje antena u m

Fl
Flll
FIV
FV
Fl
2,50
1,40
1,40
0,80
0,80
1.40
1,10
0,80
0,80
0,80
Flll
1,40
0,80
0,80
0,80
0,80
FIV
0,80
0.80
0,80
0,60
0,50
FV
0,80
0,80
0,80
0,50
0,50
Zajednika (GAA) i pojedinana antenska postrojenja (karakteristine veliine)

Razdelnlk:
I
Ogranak:
mera priguenja razdelnika

av = 4 do13 dB
mera priguenja ogranka

aA = 10do50dB
mera prolaznog priguenja
a D = 0,5 do2 dB
Prolazna utinica: mera priguenja prikljuka

aA = 11 do 14 dB
mera prolaznog priguenja
a D = 1 do 2 dB
Krajnja utinica:
Propusni i nepropusni filtari: Mera priguenja
mera priguenja prikljuka

aA = 11 do14 dB
za pojedinana postrojenja
aA = 0 dB
'N/
Duplekser:
t i i
nepropustnog filtara
asp = 15do28 dB
a D = 0,5 do 2 dB
za podruje slabljenja
aD = 1 dB
za kanalno slabljenje
a D = 2 dB
Dozvoljeni pogonski nivoi:

Snaga zraenja smetnji 4 10'9 W
odnosno nivo smetnji 55 dBpV
(maksimalne vrednosti po komponenti)
Primer Mera ekranizacije 35 dBpV
(izmerena veliina)
Dozvoljem pogonski nivo = mera ekranizacije + nivo
smetnji
Dozvoljeni pogonski nivo = 35 dBpV + 55 dBpV =
= 90 dBpV
163
Antenska postrojenja
Antensko postrojenje (zajedniko za kuu)
ine za
uzemljenje
Vodovi za uzemljenje
vodovi za izjednaenje
potencijala
4 mm2 Cu
Polaganje unutar i van zgrade:

presek bakra > 16 mm2 (d > 4,6 mm)
goli ili izolovani (uto - zeleni)
presek aluminijuma > 25 mm2 (d > 5,7 mm)
goli, samo za polaganje u unutranjim
prostorijama, ili izolovan (uto - zelen)
Vodovi, jedno ili vieini

(ne koristiti tanku finu icu):
Al - (Knet) - legura, presek > 50 mm2 (d > 8 mm)
elina ica, pocinkovana d = 8 mm
elina traka, pocinkovana, 2,5 mm x 20 mm
ina za izjednaenje potencijala uzemljiva

Pojedinano antensko
postrojenje za 4 utinice
2E
X1
Sistem grananja vodova
W1 ^ W2~[ W3
nr
liii
N1 V
N1
Sistem radijalnih vodova
I - i
FIV/V
W1 r w 2 xja/ 3 j W 4 j
Ako ve postoji izjednaenje potencijala,

na njega uvesti antensko postrojenje
X1
X1.1 C X2 1C X3.1 c X4.1 C
X2 C
X1.2 C X22 C X3.2 C X4.2C
X3 C
X1.3 C X23 C X3.3 C X4.3C
X4 o
X1.4 O X2.4 O X3.4 O X4.4 0
. X5
X1.2 X5.1 O---- CP---- 0X5.2
X6
X2.2 X6.1 O CD O :X6.2
X3.2 X7.1 O --- CP-----O ' X7 2
_ X
8 _
X4.2 X8.1 O
C]-- Q X8.2
Antene za satelitski prijem
Elektromagnetski talasi Iseak iz paraboline

se koncentriu u fokusu
antene
Povrinski stepen
iskorienja: 50-60 %
164
Povrinski stepen
iskorienja: 60-65 %
Simetrina parabolina
antena sa pomonim
reflektorom
Povrinski stepen
iskorienja: 60-70 %
Prijemni sistem
objedinjen u anteni
Povrinski stepen
iskorienja: 40-80 %
Satelitski prijem
Sateiiti na junom horizontu (izbor)
C\J
CD
i
c/)
D
CsJ
</)
co
co
LO
LL
C\J
LL
L
D
LU
c/)
<D
D
LU
_C0
<D
D
LU
LL
_L
~
OI
co
0)
D
LU
60 33.5 28.5 25,4 23.5 21.5 19.2 16
13'
10
7*
CD
03
C/3
<1>
_C
03
{/)
0)
_c
63
C
<D
LL
i
-i
'c
D
O
*
O
*
ra
(/)
0)
D
LU
</)
D
ll
-i
~~
'c
C0
00
a>
D
LU
q3
o
X
<
0c
1
co
</)
cn
<
0)
ll
ca
X
0)
0,
F
5
CSJ
T
iO
Eo
g
0)
a)
i3
CD
a>
h-
0)
c
0.8
5:
o
-C
ID
<
cot/) oEo Eou

CSJ
C\J
c
o
N
o
O
11
0)
CSJ
co
(/)
CVJ
iO CO
^ co
0
</)
0^
CO <
n
</>^ </)
C
/)
a
LL
0)
<DlZ 0
</)
Q
C
c
i
H
18 18.8 19.2 21.5 27,5 30

C\J
03
cn
E(0
c
ca
Q_
45
Usmeravanje antene
LNC (Low Noice Converter)
Prima SHF - signal
(npr. 10,95 GHz do11,7 GHz),
pa ga pojaava sa slabim umom
(nivo uma <1,3 dB).
Sledi pretvaranje u ZF - signal
od 0,95 GHz do 1,7 GHz
Azimut
Smer prema nebu odakle se
prima signal.
Elevacija
Nagibni ugao, ugao izmeu
teorijskog horizonta i satelita.
Postrojenja za satelitski prijem (primeri)

Zajedniko postrojenje
Pojedinano postrojenje
zemaljsko
antensko
-parabolina
ofset - antena
-dra
0
okoaksijalni
O polarizator za
prebacivanje
polarizacione ravni
kabl
IVISI polarizacioni
sprenik
zemaljsko
antensko
postrojenje
jednotalasni SHF
pretvaraki modul
cT
feedhorn
----- troilni upravljaki

kabl za prebacivanje
polarizacione ravni
antenska utinica za
zajedniki prijem
satelitskih i
zemaljskih signala
satelitski prijemnik
(Receiver)
SHF pretvara (2x),

jednovremeni
F
priiem obe
poiarizacione ravm
0 Polarizacioni sprenik za razdvajanje
primljenih signala
na obe polarizacione ravni
0 Fedhorn
ZF-pojaiva (2x)
mreni deo
sprenik podruja (2x)
dvostruki razdelnik (2x)
bb
prolazne utinice u tehmci

spajanja objedinjavaju usmerenja radi zajednikog prenosa ;
satelitskih i zemaljskin signala
krajnje utinice
^
O
w
parabolina ofset - antena
165
iroko poja sna kom unika cija
EN 50083-1; DIN EN 50083 T.1

Napajanje kune mree
ematski prikaz irokopojasnog

(BK) radio - prenosa
Razliiti sistemi
Mreni nivo 1
- Studio i mesto prebacivanja -
Pojaava kunog prikljuka
Mreni nivo 2
- Postrojenje emisije i prijema Nain napajanja:
Direktni vod
Satelit
Fiberoptiki (staklo) kabl (Gf)
Usmerene radio-veze
JL
o
ra
*2
(/)
0)
^
> -r
o-
-o
o -
UPm
pogodan za diialog
sistem radijalnog
voda _________
Nivo konusnog signala na utinicama
*
>
Cb o
c3
_____________ L
UP-BK postrojenja
u podrumu
sistem meuveza
<13
E
o
O\
ra
E
<D
p
o.
?
C
Pojaava
kunog
prikljuka
Granine vrednosti
u dBpV
Vrsta signala
.3
05
-O o.
05
>
m
>05
C_) JZ
PA
BK postr. | konv postr
Tonski signali:
UKV-FM -m ono ili stereo Digitalni radio
MW - LW
co
V7
V
03 (/)
o
Q. E
V7
V
V7
V
o
O
mreni nivo 3
- razdelni putevi
FS - signali
Fl
USB
Flll
OSB
ESB
FIV/V
mreni nivo 4
- posrednike take -
56 do 60
56 do 80
60 do 80
50 do 80
40 do 94
60 do
52 do 94
54 do 84
84
57 do 84
Raster kanala irokopojasne (BK) mree

karakteristlne
N
X X
x
11
VHF
irina kanala u BK mrei 7 MHz
povratm kanali
informacija teplevizijska
frekvencije
kanala
7MHz
CM ^
14.75
-l
Pilot 80.15
47 K3 68
K2
javm '
kanali
10
100 kHz 5 MHz
28.75
50
K4
87.5 108
125
111
S9
UKW
174
K5
S4 S6 S8 S10
donje podruije
posebnih kanala
100
-USB-
irma kanala u BK mrei 8 MHz 230
Pilot 287.25A 300 302
S11 S13 S15 S17
440
|S19 IS21 S23 S25 S27 S29 S31 S33 S35 S37
l l 11 I I I I 11 I l I n T T T T r T T T T T T
S12 S14 S16
(S18 S20
Pilot 280.25
gornje podruje posebnih
kanala OS8
__
166
S22 S24 S26 S28 S30 S32 S34 S36

proireno podruje
posebnih kanala ESB
438
MHz
- UHF455
470 622
862
//-
BIV
BV
230
K7
K6
K9
K11
K8 K10 K12
200 MHz
nn
nn
-B lllstandardni
kanali
UKW
radio
posebm
kanali
digitalni
radio
irokopojasni prikljuci
Granine veliine nivoa korisnog signala u posrednikoj taki
Karakteristine veliine prenosa
Tonski signal
TV - signal
nivo posredovanja
> 62 dBpV
< 76 dBpV
> 66 dBpV
< 83 dBpV
odstupanje nivoa posredovanja

kod pojedinanih signala
< 3 dB
< 3 dB
odstupanje nivoa u odnosu na referentnu veliinu

izvora signala ili pilotskog signala
< 2,5 dB
< 2 dB
podruja prenosa
UKW-FM:
87,5 108 MHz
Digitalni tonski signal
111-125 MHz
Fl:
Flll:
USB
OSB
ESB
pilotski signali na pilotskim frekvencijama sa

opadajuim nivoom u odnosu na nivo sistema
donji pilot:
80,15 MHz (-4 dB)
gornji pilot:
287.25 MHz ( 0 dB)
280.25 MHz ( 0 dB)
Frekvencija prenosa u posrednikoj taki
raster kanala za donje, gornje ili

proireno podruje posebnih kanala
4 7 - 68 MHz
174 - 2 3 0 MHz
1 2 5 - 174 MHz
230 - 300 MHz
302 - 438 MHz
USB/OSB: 7
(do 300
ESB
8
(iznad 302
MHz
MHz)
MHz
MHz)
Televizijski signaii u posrednikoj taki
frekvencijsko odstojanje izmeu susednih signala

frekvencijski raster za UKW FM tonske signale
> 300 kHz

viestruki, 50 kHz
frekvencijska odstupanja
noseih frekvencija slike, odnosno
noseih frekvencija prema potrebnoj vrednosti
< 20 kHz
< 120 kHz
frekvencijski zavisna izoblienja amplitude

(odstupanja amplitude TV signala)
- 26 % bis + 23 %
frekvencijski zavisna izoblienja vremenskog toka (razlika u vremenskom toku)
< 130 ns
diferencijalno pojaanje (razlika izmeu najvie i najnie veliine

upravljavaki zavisnog amplitudnog izoblienja)
<19%
fazna razlika (razlika maksimalno dozvoljenog odstupanja faze u

odnosu na referentu veliinu)
< 10
rasponi simetrije:
efektivni video frekvencijski raspon uma
modulacija uma, sinhrona sa mreom
> 45,5 dB
> - 52 dB
167
Elektrine instalacije u stambenim zgradama
DIN 18015 T.2
Minimalna oprema elektrinih instalacija

Vrsta potroaa
Broj prikljuaka
Svetlo
| Aparati < 2 kW
Utinice 1)
Aparati > 2 kW
Dnevne i spavae prostorije

stambena povrina do 8 m2
od
8do12m 2
od
12 d o2 0 m 2
iznad 20 m2
Kuhinjska nia / kuhinja
22'
3
4
5
1
1
1
2
3/5
23)/23)
ventilator / izbacivanje pare

poret
hladnjak / zamrziva
maina za pranje sudova
greja vode
Kupatilo
14>
1
1
1
15>
271
ventilator
ve maina 91
greja
bojler
WC prostorija
^10)
1s>
1">
13*
Ventilator
Radna prostorija
-,4)8)
14>
ventilator
ve maina, sua
maina za peglanje
Hodnik
duina hodmka do 2.5 m
vie od 2,5 m
Predsoblje
j 4)8)
je 1 12>
1
, 13)
1
1
1
114>
|
115)
Garderoba vea od 3 m2
1
Hobi prostorija
3
|
Podrumske i sporedne prostorije, koje pripadaju stanu
1
|
Zajednike podrumske i sporedne prostorije
1
pri korisnoj povrini do 20 m2
1
iznad 20 m2
Pristup podrumu ili sporednim prostorijama
1
1
____________ I____________
1
2
____ I___________ J_____ 1______ 1____________ 1____________

1> lli prikljunice za potroae ispod 2 kW
8> Kupatila ili WC prostorije bez prozora.
2> Utinice pored kreveta najmanje dvostruke,
9> ukljuenje uz ukljuenje opteg osvetljenja
pored antenske utinice trostruke
3> Radne povrme bez senki i bljesaka

4> Kod pojedinane ventilacije
51 Ako ne postoji drugi nain snabdevanja
6> Kombinacija sa osvetljenjem stola za ve
7> Kupatila sa korisnom povrinom 4 m2
sa prikljukom iznad stola za ve
168
Samo jedna po stanu
10>Ako ne postoji radna prostorija

11>WC prostorija sa stolom za ve
12>Ako nisu predvieni u kupatilu ili
drugoj prostoriji
13>Ukljuenje sa jednog mesta
141 Ukljuenje sa dva mesta
15>Ako je korisna povrina iznad 8 m2
Uzem ljiva
JUS N. B2. 741, Slubeni list SFRJ 53/88; 37/95;

IEC 364-4-41. IEC 364-4-46, IEC 364-4-47; HD 384 4.41 S1, HD 384.4 41
DIN 18014/02.94 VDEW smernica; DIN VDE 0100 T.410, T.540
Vrste uzemljivaa
tapni uzemljiva
Ploasti uzemljiva
Izvedba temeljnog uzemljivaa

u nearmiranom temelju
--
zemlja
izolacioni premaz
spoljni malter sa
zaptivnim sredst.
zid
unutranji malter
prikljuna zastavica, slobodni kraj
najmanje 1,5 m
premaz
podna ploa
sloj pepela
zemlja
temelj od (obinog)
ili armiranog betona
odstojanje a > 5 cm
sloj betona 10 cm
temeljni uzemljiva
sa odstojnikom
Trakasti uzem ljiva sa izvedbam a:
o <=
p
T5
O
Ol
Zrakasti
uzemljiva
Prstenasti
uzemljiva
Petljasti
uzemljiva
Prosene vrednosti uzemljivaa

Vrsta tla
Specifina
otpornost tla
2 m
Otpornost
rasprostiranja
R a (2) kod
trakastog
uzemljivaa
Movarno tlo
30
Humus, glina
oranice
100
10
Pesak (vlaan)
200
20
ljunak (vlaan)
500
50
Pesak i ljunak
(suvi)
1000
100
Beton (cement /
ljunak: 1/5)
100
40
Minimalne dimenzije i uslovi, kojih se treba pridravati kod uzemljivaa

Materijal
elik pri
polaganju u
zemlju,
pocinkovan u
vatri, sa
najmanjim
slojem cinka
70 pm
Oblik
uzemljivaa
Minimalni
presek
(mm2)
Traka
100
okrugla ica
78 = 10 mm 0
okrugla ica
314 = 20 mm 0
bakar
Ostale minimalne dimenzije odnosno

uslovi, kojih se treba pridravati
3
povrinski uzemljiva
dubinski uzemljiva, sa najmanje 50 pm
slojem cinka
Cev
Profilisani tapovi
elik sa
slojem
bakra
Minimalna
debljina
(mm)
najmanji prenik: 25 mm
najmanja debljina zida: 2 mm
sloj cinka 55 pm
100
Okrugli tap
sa bakarnim
omotaem
elektrolitski
pobakren
debljina sloja:
1772 15 mm 0
200 pm (pojedinana vrednost)
235=17 mm 0
254 pm (pojedinana vrednost);

300 pm (prosek)
traka
50
ue
35
minimalni prenikice: 1,8 mm

kod upotrebe olovnog omotaa njegova
najmanja debljina 1mm
okrugla ica
35
povrinski uzemljiva
cev
314220 mm 0
najmanja debljina zida: 2mm
Kod rasprostranjenih uzemljivaa od golog bakra ili elika sa bakarnim slojem treba paziti da oni, po
mogunosti, budu galvanski odvojeni od podzemnih elinih instalacija, npr. cevovoda ili rezervoara.
U protivnom, elini elementi mogu biti izloeni poveanoj opasnosti od korozije.
169
JUS N. B2. 741, JUS N. B2. 754;

IEC 364-4-41, IEC 364-5-54; HD 384.5.54;
DIN 18012, DIN VDE 0100 T.410, DIN VDE 0100 T. 540
Izjednaenje potencijala
Postrojenja kunog prikljuka sa izjednaavanjem potencijala

1.
2.
3.
4
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
Kuni ovod
Kuni prikljuni ormari (HAK)
Glavni vod
Mesto za ormar brojila
Odvodi od mernih ureaja do razdelnika
strujnih kola
Cev za zatitu kabla
Kuni prikljuni vod za vodu
Kuni prikljuni vod za gas
Glavni zatvara gasa
Izolacioni deo
Kuni prikljuni telekomunikacioni vod
Cevi grejanja (dovod i odvod)
Cev za odvoenje vode
Temeljni uzemljiva
Prikljuna zastavica temeljnog
uzemljivaa
ina za izjednaenje potencijala sa
spojnim vodovima
ina za izjednaenje potencijala

c d e f g h t
a
b
c
d
e
f
g
h
i
TN-C - Sistem
Temeljni uzemljiva
Gromobranska instalacija
Instalacija grejanja
PE provodnik do HAK
PE provodnik do PE ine
Telekomunikacione instalacije
Antenska instalacija
Instalacija snabdevanja gasom
Vodovodna instalacija
Dodatno izjednaenje potencijala kod provodnog poda po DIN VDE 0100

Prikaz
MI
f tf
r
'O
Objanjenje
Primena
Provodnik za
izjednaenje
potencijala izmeu
provodnih delova,
smetenih na
dohvat ruke
Mere sa zatitnim provodnikom (T. 410),

JUS N.B2 741, IEC 364-4-41
kupatila (T.701), JUS N.B2. 771,IEC 364-7-701
bazeni (T.702), JUS N B2 772, IEC 364-7-702
Poljoprivredni pogoni (T.705), JUS N.B2.775,
IEC 364-7705
Pogoni ugroeni poarom (T.482),
Sl listSRJ 53/88. IEC 364-4-48
Pokretna postrojenja rezervnog napajanja
(T.551), Sl. list SRJ 53/88, IEC 364-5-55
Preseci provodnika za izjednaenje potencijala

Stepenovanje
Glavno izjednaavanje
potencijala
Dodatno izjednaenje potencijala
normalni
presek
0,5 x PE presek najveeg

zatitnog provodnika
elektrine instalacije
izmeu dva kuita
1 x PE presek najmanjeg
zatitnog provodnika
izmeu jednog kuita i

stranog provodnog elementa
0,5 x PE presek
sa mehanikom zatitom
2,5 mm2 Cu
minimalni
presek
6 mm2 Cu
maksimalni
presek
25 mm2 Cu ili
ista provodnost
170
bez mehanike zatite
4 m m 2 Cu
JUS N. A0.826: IEC 50 (826): HD 384.2 S1/A1; DIN VDE 0100 T.200;
JUS N. B2. 741; IEC 364-4-41; HD 384.4.41; DIN VDE 0100 T.410
Zatitne mere
Opti pojmovi (izbor)
Delovanje elektrinih struja na Ijudska tela
(Podruije jaina struje po IEC 479)
10000
5000
L1 L2 L3
| LJ
I
^rag
treperenja
Prag
0 set jiVost
2000
Oznaka
Neutralni provodnik:
provodnik, spojen sa srednjom

takom ili zvezditem
500
g 200
100
Prag
G>
odvajanja \
PE
50
PEN
5 10 20 50 100 200 500
Dijagram vreme - struja
2000
mA
U0
Podruija ugroenosti za naizmeninu struju (50/60 Hz)

kod odraslih lica i put struje leva ruka obe noge:
Nema reakcije
Najvii dozvoljeni napon dodira
3 Za t > 10 s iznad granice odvajanja, grevi miia

Treperenje sranih komora, zaustavljanje srca
Pr ag
os etlj vc sti
5000
2000
1000
% 200
100
v
h
50
50 100 200 500
Dijagram vreme - struja
Fll
*2
>
Struja kratkog spoja:
2000
mA
Jednopolni kratki spoj:
provodni spoj jednog spoljanog

provodnoka i zemlje. Kvar se
takoe naziva zemljospoj
h
Elektrina otpornost Ijudskog tela
(bJ)
Struja kvara: struja koja tee

zbog kvara izolacije
struja koja tee pri direktnom

spoju dva spoljanja provodnika
ili spoljanjeg i neutralnog
provodnika.
Podruija ugroenosti za jednosmernu struju kod odraslih

lica i put struje leva ruka obe noge:
(1 Neosetljivost
2 Nema fizioloki opasnog dejstva
d Mogue srane smetnje zbog impulsa
Treperenje sranih komora, opekotine
Zamenska ema*
25 V AC
60 V DC
20
10
5 10 20
Domae ivotinje
50 V AC
120 V DC
napon koji se pojavljuje u sluaju

kvara izmeu pojedinih kuita ili
izmeu kuita i referentne zemlje
0,1 0,2 0,5 1 2
Ljudi
Napon kvara:
,
A
A
500
sa vrednostima
c7 1
Prag
trepererija
Prag \
odvaiania\
Nazivni naizmenini napon
(efektivna vrednost) npr. izmeu

spoljanjeg i N-provodnika
odnosno zemlje
Napon dodira
d ' N em a fizioloki o pasnog dejstva
10000
PEN-provodnik:
provodnik koji objedinjava funkcije

neutralnog i zatitnog provodnika
__
0,1 0,2 0,5 1 2
Zatitni provodnik: provodnik
koji spaja kuita ureaja,

provodne elemente, glavni
prikljuak uzemljenja i zemlju
20
10
**
Spoljanji provodnik:
provodnik koji spaja izvore struje

sa potroaima
1000
'
Objanjenje
Struja iskljuenja: prekostrujnog

zatitnog uredaja sa vremenima
iskljuenja za TN-sisteme:
t < 0,4 s za U0 = 230 V
Objanjenje
f < 0,2 s za L/0 = 400 V
Delimine otpornosti
Ri: ake i ruke
R2. trup
R3: noge
Rk. unutranja otpornost tela sa
prosenim vrednostima
za 25 V: 3250 O
za 50 V: 2625 Q
za 230 V 1350 Q
f < 0.1 s za L/0 > 400 V

h
Pogonska struja jednog

strujnog kola
Naznaena struja jednog potroaa

ili prekostrujnog zatitnog ureaja
hn
Naznaena struja kvara Fl-zatitne

sklopke (diferencijalne sklopke)
171
Distributivni sistemi
tipovi mrea
Jus
JUS N.B2.730: IEC 364-3; DIN VDE 0100 T.300

B2.741; iEC 364-4-41: HD 384 4.41; DIN VDE 0100T.410
Oznake distributivnih sistema:

Vrsta i broj aktivnih provodnika u sistemu
Nain spajanja sa zemljom u sistemu
Znaenje skraenica za uobiajene trofazne mree

Primer: T
N -
C - S - mrea
T T T T ____________________ .
I----------------------------------------------- J ________________
Uzemljenje
Uzemljenje kuita
distributivnog sistema
elektrinog postrojenja
T: direktno uzemljenje
T: direktno uzemljivanje kuita
jedne take
nezavisno od postojeeg uzemljenja
I: razdvajanje svih delova
jedne take u sistemu napajanja
pod naponom od zemlje N: direktno spajanje kuita, sa uzemili spoj jedne take
Ijenom takom sistema napajanja (kod
sa zemljom
naizmeninih mrea zvezdite ili ako
preko impedanse.
nema zvezdita jedan spoljni provodnik.
______________ I____________
Veza neutralnog i zatitnog
provodnika (TN mrea)
S: provodnik (PE) sa zatitnom
funkcijom razdvojen od neutralnog provodnika ili uzemljenog spoljnog provodnika.
C: kombinovana funkcija neutralnog i zatitnog provodnika u jednom provodniku (PE).
Zatitne mere u trofaznoj mrei

TN - S sistem sa prekostrujnim zatitnim
ureajem i razdvojenim neutralnim i zatitnim
provodnikom u celom sistemu.
TT - sistem sa prekostrujnim zatitnim ureajem,

direktno uzemljenje jedne take i pojedinanih kuita.
L1
L2
L1
L2
L3
L3
N
PE
NPE
[][][][]
's.
[]'
[][][MH][][N
4t
TT
L1
L2
L3
TN - C sa prekostrujnim zatitnim ureajem.

U celom sistemu su objedinjene funkcije
zatitnog i neutralnog provodnika.
- sistem sa zatitnim ureajem diferencijalne struje (ZUDS).
*i
N:r
L1
L2
L3
PEN
--t
--fr
L2
13
i H l'l
t
r-
TN - C - S sistem sa prekostrujnim zatitnim

ureajem. Funkcije zatitnog i neutralnog
provodnika su objedinjene u jednom delu sistema.
IT - sistem sa prekostrujnim zatitnim ureajem.

Odvajanje svih delova pod naponom od zemlje ili
spajanje jedne take sa zemljom preko impedanse.
L1
L2
L3
PEN
L1 ---
L 2 ----L 3 ----PE
[][][]
TN - sistem sa zatitnim ureajem diferencijalne struje (ZUDS).
L1 L2 L3
PEN
IT - sistem sa ureajem za nadzor izolacije.

L1
L2
L3
PE
N
v
l' N
Fl
PC
K
U J
-I
Dodatno
izjednaenje potencijala
172
Zatita od opasnih struja

kroz oveje telo
DIN VDE 0100 T.739; JUS N.B2.74T

IEC 364-4-41; HD 384.4.41; DIN VDE 0100 T.410
Zatita I od direktnog i od indirektnog dodira

Bezbednosno mali napon (S E L V 1))
L1
PE N
L1
PE N
Zatitni mali napon (PELV2))
L1 L 2 L 3 P E
L1
_l
N
PE
&
r___ Izolovana
U
im " h I
U< 50V
' jL T '
SELV Strujno kolo: 0 < 1 2 0 V
U<120V
nema spoja sa zemljom. Sigurno razdvajanje
zatitnog provodnika ili delova pod naponom
ostalih strujnih kola.
1)= Separated extra-low voltage
PELV strujno kolo; U < 50V

dozvoljeno uzemljenje i spajanje sa zatitnim
provodnikom ostalih strujnih kola,
sigurno razdvajanje
2) = Protective extra-low voltage
Zatita od direktnog dodira

Zatita delova pod naponom izolovanjem
Zatita preprekama
Npr. barijere, ormari
Osnovna izolacija
Zatita postavljanjem van dohvata ruke

Dopunska izolacija
Zatita prekrivanjem i omotavanjem
Kanal sa inama
G ranica/
prostora
dohvata ruke
Dopunska zatita pomou zatitnih ureaja

diferencijalne struje (ZUDS) (7in <30 mA)
PEN
Zatita od indirektnog dodira

Zatita lokalnim izjednaenjem potencijala
PEN provodnik ^
prema HAK
Zatita postavljanjem u neprovodne prostorije
Gromobranska instalacija
q > 10 mm2 Cu
Antensko_
postrojenje"
Izolacioni sloj
o o 6 o
/ / / / / / 7 '7~7 ~7~71r 7~/' 7 '7~7~7~7
Zatita elektrinim odvajanjem
, q > 50 mm2
elik
I Telefonska instalacija
Sistemi snabdevanja
(voda, gas, grejanje
Zatitne mere u sistemima TN, TT i IT

Vidi slike na strani 174
Zatitno izolovanje
Puna izolacija
Dodatna izolacija
Skidanje izolacije
Meuizolacija
U,n<1000V
U 2n < 5 0 0 V
L1
| u 2n
PE
Merenje
napona:
Uy = 250V
U2 = 0 V
U3 = 0 V
Transformator za razdvajanje:
sekundarno strujno kolo nema
vezu sa ostalim strujnim kolima ili zemljom
/2max- 500m; U2n /2 < 100 OOOVm
Klase zatite elektrinih ureaja

Zatita klase I
Zatitna mera
Zatitni provodnik
Oznaka:
Zatita klase II
>.
(-A )
V A
Zatitna izolacija
Oznaka:
Zatita klase III

----L!==J
Mali napon
Oznaka:
/ \
<J\\>
N /
Ureaji u metalnom kuitu
Ureaji u plastinom kuitu
Ureaji naznaenih napona

do 25 V AC odnosno 50 V AC
do 60 V DC odnosno 120 V DC
Npr. elektromotor
Npr. runa builica
Npr. runa svetiljka
173
JUS N.B2.741; IEC 364-4-41;

HD 384.4.41; DIN VDE 0100 T.410
Zatita od opasnih struja kroz oveje teio

Zatita od indirektnog dodira
TN-C-S-Sistem j F
11
,, / w >
L2
L3
i ,r>r>r\
pen
[] l] []
' [
11 11 i
PE
N
'
PEN
Z atitni ureaji
topljivi osigurai
zatitni sklopka voda
Fl zatitna sklopka
Princip: struja kvara / F
postaje struja kratkog spoja,
pa tee preko PE i PEN
provodnika ka izvoru.
Iskljuenje: u toku vremena
datih za I a
Uslov iskljuenja:
Zs x / a < U0
Zatitni ureaj diferencijalne
struje (ZUDS)
- /fiA
Vreme iskljuenja fa <0,2 s, za
selektivnu ZUDS zatitu fa<0,5 s
^ 8
L1
L2
L3
N
L1
L2
L3
N
L1
L2
L3
N
Zatitni ureaji
topljivi osigurai
zatitna sklopka voda
Fl zatitna sklopka
FU zatitna sklopka
Princip: Struja kvara / ( postaje
struja zemljospoja pa tee
preko uzemljivaa (zemlje)
prema izvoru.
Uslov iskljuenja: RA x /a<U L
Iskljuenje obezbeuje
Fl - sklopka, jer je mala
struja kvara.
Z atitni ureaj diferencijalne
struje (ZUDS)
/ a = 4 kao gore
Z atitni ureaj za napon kvara
za Ra 200 O
vreme iskljuenja ^ o,2s
Zatitni ureaji:
topljivi osigura
zatitna sklopka voda
ureaj za kontrolu izolacije
Princip kontrole izolacije:
kod jednostrukih kvarova
kriterijum kvara / d ( 4 / () je
struja kvara (struja odvoda).
Deluje na signal ili iskljuenje.
kod dvostrukih kvarova
iskljuuju prekostrujni zatitni
ureaji za 0,2 s, odnosno 5 s.
Uslov iskljuenja:
RA / d ^ L
11 Takoe je mogue i sa neutralnim provodnikom
174
Proveravanie elektrinih instalacija

J
C C
Sl. Iist SFRJ 53/88;

ie c 364-6-61. h d 384.6.61; d i n v d e 0100 T.610
JUS N. B2 771; IEC 364-7-701; DIN VDE 0701 T1
Otpornost Izolacije
----- j f ----- L1 Elektrina
L2 instalacija
L3
N
PE
Merno mesto
750 N (p od )
250 N (zidovi)
Izolaciona ploa
Metalna
ploa
L1
Vlana
krpa
_____________
/
Pod ili zid

Merenje otpornosti izolacije:
odvojiti instalaciju od mree;
merenje R,so uvek izmeu spoljanjeg provodnika i zemlje
(takoe i prema svakom uzemljenom zatitnom provodniku);
nije potrebno merenje izmeu dva spoljanja provodnika
odvojene spoljanje provodnike i N provodnik meusobno spojiti, ako su elektrini ureaji u strujnom kolu.
merenje Rlso bez prikljuenih aparata
Riso > 0,25 MQ pri malom naponu
R1S0 > 0.5 MJ2 ako je napon mree < 500 V
R >1,0 M) ako je napon mree > 500 V S 1000V
Ispitivanje:
Merenje Uy i U 2
Odreivanje RIS0
Uy
* ftso = R\
u2
Minimalne vrednosti za R,s

50 kO do 500 V AC
ili 750 V DC
100 k 2 iznad 500 V AC
ili 750 V DC
Otpornost uzemljenja
Induktor
7
U 0 : napon uzemljivaa
U%: napon koraka

I : struja
IU,
referentna
zemlja
R, = 40 k2
C
TJ
p - e > ! co
</>
Uo
/ 20 m
Ispitivanje:
merenje struje i napona
odredivanje RA =
! Ra / 20 m ^ * s / 20m J Rh
u0
metod kompenzacije po Berendu
uslov ravnotee:
(7, = L/0 ; R, = R
naponski levak tapnog

uzemljivaa
Impedansa petlje kvara (..otpomost petlje kvara")

Merenje impedanse petlje kvara
Pokazivanje Zs na mernom ureaju po
DIN VDE 0413 T.3
Merenje napona mree pri iskljuenom
prekidau S1
Merenje napona L/p kod ukljuenog
optereenja otpornosti R p
Odreivanje Zs po formulama:
AU - Uq
/e = o .
Up
7
SU = Z s
(Z, <<: p)
SU
merenje otpornostl petlje kvara (.petlja

zem lje') izmeu spol)nog provodnika i zemlje
/E
Rp
U0
175
Zatita ZUDS zatitnom sklopkom

pri pulsirajuoj jednosmernoj struji kvara
Zatitni ureaj od struje kvara
D IN V D E 0664 T.1
Opti uslovi za isporuku elektrine energije

pretplatnicima - izvod
(AVBEItV v. 01.04.1980)
Instalacija pretplatnika 12
Korisnik prikljuka je odgovoran za regularnu

montau, proirenje, modifikacije i odravanje
elektrine instalacije iza glavnih osiguraa
prikljuka.
Izuzetak: Merni ureaji distribucije
Radove na elektrinoj instalaciji moe izvoditi
samo distribucija ili instalater ovlaen
od distribucije.
Putanje u pogon predplatnika 13
Putanje u pogon elektrine instalacije do glavnih

ili razdelnih osiguraa izvodi distribucija ili njeni
kooperanti. Postrojenje iza navedenih osiguraa
montaer puta u pogon.
Montaer treba da usaglasi putanje u pogon
instalacije sa distribucijom.
Proveravanje predplatnike instalacije 14
Distribucija je ovlaena da proveri instalaciju

pre putanja u pogon.
Utvrene nedostatke u pogledu bezbednosti
treba otkloniti.
Funkcionalno ispitivanje instalacije:
merenje napona kvara pn elimimsanju
uspostavljenog kvara,
U = 50 V AC odnosno 25 V DC
merenje otpornosti uzemljenja uz poreenje sa
* A<50Vodnosno<25V
A '/ \n
'/ \n
Pogon, proirenje i modifikacije instalacija i

potroaa 15
Proirenja i modifikacije instalacija (P > 4,4 kW,

osim elektrinih pei) treba prijaviti distribuciji
Tehniki uslovi prikljuka 17
Definisanje tehnikih zahteva za kuni prikljuak i

ostale delove instalacije, kao i za pogon instalacije
sledi prema tehnikim uslovima (TAB) distribucije.
Zatita Fl zatitnom sklopkom uz pulsirajuu jednosmernu struju kvara

Efikasnost zatite
Zatita u trofaznim m reama:
iskljuenje zavisi od / in
Zatita u trofaznim mreama gde se pojavljuje
jednosmerna komponenta:
pulsirajue jednosmerne komponente struje
kvara (vidi dijagram) pri primeni
jednoimpulsnog spoja sa srednjom takom
(slika 1)
dvoimpulsni spoj sa srednjom takom uz
"peglanje" (slika 2)
upravljanje simetrinim odsecanjem faze
(slika 3)
upravljanje paketom oscilacija (slika 4)
iskljuenje zatitnom sklopkom ZUDS pri
pulsirajuim jednosmernim strujama kvara, koje
u jednom periodu postaju nula ili blizu nule.
oznaka zatitne
sklopke ZUDS:
176
Struja optereenja /
Struja kvara
I F
Spreavanje nesrea
ISO 6309, DIN4844T.1

Plava
uta
Obaveza
Obavetenje
Znaenje ili
podatak
Zabrana
Zaustavljanje
Opasnost
Oprez
Prva pomo
Nema opasnosti
Primeri
primene
Znak zaustavIjanja
Nuno iskljuenje
Znak zabrane
Obavetenje o
opasnostima (npr. vatra,
eksplozija, zraenje).
Oznaavanje prepreka
Oznaavanje naina Obaveza noenja

zatitne opreme.
spasavanja i izlaza
u sluaju opasnosti.
Lokacija telefona
Prva pomo i stanice
spasavanja
Kontrastna boja
Bela
Bela
Crna
Bela
Znaci zabrane
Zabranjen
otvoren plamen
i puenje
Zabranjeno
gaenje
vodom
Voda nije
za pie
Neovlaenima
pristup
zabranjen
Zabranjeno
dodirivanje
Zabranjena
prenosna
radio-stanica
Upozorenje o
zapaljenim
materijalima
Upozorenje o
eksplozivnim
materijalima
Upozorenje o
otrovnim
materijalima
Upozorenje o
nagrizajuim
materijalima
Upozorenje o
viseem
teretu
Upozorenje o
viljukarima
Upozorenje
o opasnom
mestu
Upozorenje
na opasnost
od pada
na eksplozivnu
atmosferu
na automatski
polazak
Upozorenje
na na vruu
povrinu
Upozorenje
na povrede
ruke
Nositi
zatitu disanja
Nositi
zatitne rukavice
Iskljuiti pre
radova
Znaci upozorenja
Znaciobaveze
Nositi
zatitu oiju
Znaci spasavanja
%+ ESBEI
E1 Put spasavanja levo
E6 Prva pomo
E7 Nosila
E8Tuza
suaj
opasnosti
E13Smer
spasavanja
E15Lekar
177
Pravila o radovima u elektrinim postrojenjima

Oslobaanje prostorija za rad
obezbeuje odgovorni rukovodilac uz
potovanje svih pet pravila bezbednosti.
DIN EN 50110-1; VDE 0105 T.1

DIN 40008 T.1.T.3
Tablice bezbednosti
Izgled
Znaenje
Tablica zabrane
Ne dirati
Kuite pod
naponom
P9
Pet pravila bezbednosti pre poetka rada:

Odvojiti od napona
Osigurati se od ponovnog ukljuenja
Utvrditi beznaponsko stanje
Uzemljiti i kratko spojiti 1>
Tablica zabrane
Ne ukljuivati
P 10
Susedne delove pod naponom prekriti

ili zabraniti pristup
Mere pre ponovnog ukljuenja

po zavretku radova
Skloniti alat i pomona sredstva
Dodatna tablica
ZS 1
Radovi u toku!
Mesto;
Tablicu skida samo:
Napustiti opasno podruje

Uzemljenje i kratke spojeve prvo ukloniti na
radnom mestu, pa tek zatim na ostalim mestima
Ue za uzemljenje prvo odvojiti od delova
postrojenja (npr. vod). pa tek zatim od zemlje
Tablica upozorenja
Upozorenje o
opasnom
elektrinom naponu
W8
Delovi postrojenja i vodova, odvojeni od

uzemljenja se vie ne smeju dirati
Skinuti zatitne prekrivae i sigurnosne
tablice vratiti na mesto
Zatitne mere na komandnom mestu
ukloniti :ek nakon dojave sa radnog mesta
o zavretku radova
Dodatna tablica
ZS 2
Visoki napon
Opasno po ivot
Tablica upozorenja
Upozorenje o
laserskom zraenju
W 10
Prva pomo kod nesrea

izazvanih elektrinom strujom
Odmah iskljuiti struju
Utvrditi da li je prestalo disanje,
pa krenuti sa vetakim disanjem
Tablica upozorenja
Upozorenje na
opasnost od baterija
W 20
Utvrditi da li je stao krvotok, pa istovremeno

sa vetakim disanjem poeti masau srca
Ako nije prestalo disanje ni krvotok,
unesreenog okrenuti na bonu stranu
U sluajevima prestanka disanja, krvotoka,
veih opekotina, nesvestice obezbediti
brzi transport do bolnice
Tablica obaveze
Pre otvaranja
izvui mreni utika
M 13
1)U postrojenjima nazivnog napona do 1000 V

u odreenim uslovima se moe odstupiti
od ovog zahteva (vidi DIN EN 50110-1)
Tablice obavetavanja
HS 1
Vreme pranjenja
due od 1 minuta
178
HS 3
HS 2
Deo moe biti

pod naponom
u sluaju kvara
Pel pravila Dezbednosti pre

poetka radova
Odvojiti od rtapona
Osigurati se od
ponovnog ukljuenja
Utvrditi beznaponsko stanje
Uzemljiti i kratko spojiti
Susedne eiove pod naponom
prekriti ili zabraniti pristup
HS 4
DIN EN 50110-1, VDE 0105 T.1

DIN 40008 T.1.T.3; ABB1)
Grom obranske instalacije

tieno podruije
gromobranskog tapa
G rom obranska instalacija

G rom obran 2
Antena
fsP
Jj?'
Temeljni uzem ljiva
Visina grom obranskog tapa: a) Nedovoljna

b) Dovoljna
Glavni odvodi (HA) gromobranske instalacije

Dimenzije zgrade u m
duina
irina
do
do
20
20
do
do
20
20
Kosi krov 2)
Ravan krov 1)
HA?
__________ -ALHA2
HA1 1
H Al
HA1
12
HA 3
HA 2
HA1
HA4
HA 3
HA 2
HA4
1 HA1
20
HA1
do
do
40
12
H A 2 T---------------------- HA3
-----------1
HA2 1
HA3
HAl
HA3
20
HAl
do
do
HA4 -
40
40
20
HA6
H A 2 i HA3
HA6
HA2
- HA5
HA 4
HA7 1 HA8
HA6
HA7
HA8
2) Ravan krov visinska razlika izmeu sljemena i ivice < 1 m

3) Kosi krov visinska razlika izmedu sljemena i ivice > 1 m
Materijal i dimenzije
Uzemljiva
Glavni odvodi
Materijal
Dimenzije
Materijal
Dimenzije
okrugli elik,
jako pocinkovana
0 8 mm
0 10 mm
20 mm 2,5 mm
okrugli elik,
elina traka,
profilni elik,
jako pocinkovan za
tapne uzemljivae,
elici otporni na ru i
kiselinu
0 10 mm
30 mm 3,5 mm
cevni uze m ljiva 0 1 in
krstasti profilni uzem ljiva
50 mm 3 mm
okrugli elik 0 20 mm
0 12 mm
30 mm 3,5 mm
okrugli bakar
bakarna traka
0 1Omm
20 mm 2,5 mm
elina traka,
jako pocinkovana
elici otporni na ru
i kiselinu
0 12 mm
30 mm 3,5 mm
okrugli bakar
bakarna traka
bakarno ue
0 8 mm
20 mm 2,5 mm
7 mal 0 3 mm
bakarni provodnik sa
olovnim omotaem;
debljina olovnog
omotaa najmanje
1 mm
ica 0 8 mm
elina ica
0 8 mm sa 30%
bakarnne prevlake
okrugli aluminijum,
aluminijumska traka
0 10 mm
20 mm 2.5 mm
Ue 7 x 0 3 mm
bakarno ue
nije dozvoljeno
bakarni provodnik sa
olovnim omotaem ,
debljina olovnog
om otaanajm anje 1mm
ica 0 8 mm
Ue 7 x 0 3 mm
elina ica
0 8 mm sa 30%
bakarne prevlake
sam o u posebnim
sluajevim a
samo u posebnim
sluajevim a
1) ABB = Opti uslovi gromobranske zatite
179
Prostorije sa eiektrinim instalacijama

Oznaka /
VDE - odrednica
Objanjenje
Prostorije sa
elektrinim ureajima:
Prostorije odnosno
mesta sa elektrinim
postrojenjima
DIN EN 50110-1
Pristup dozvoljen samo obuenim licima.

Prostorije sa rasklopmm aparatima.
Razdelna postrojenja u posebnim prostorijama.
Mainske sale elektrana itd
Zatita delova pod naponom od direktnog dodira pomou zatitnih
letvi, ograda ili prekrivanjem.
Suve prostorije:
Prostorije bez velike
vlage u vazduhu i
bez kondenzata
DINVDE 0100 T.731
Stambene prostorije
Kancelarije
Poslovne prostorije
Vrste provodnika: NYIF ; NYM , H07V-U . H07V-K
Vlane i mokre
prostorije:
Prostorije sa
kondenzatom
DIN VDE 0100 T.737
U vlanim prostorijama:
Elektrini ureaji sa sistemom zatite najmanje IPX 1
Velike kuhinje, pekare, hladnjae, negrejane i neprovetravane
podrumske prostorije
Zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS) (IAn < 10 odnosno 30 mA)
U mokrim prostorijama:
Elektrini ureaji sa sistemom zatite najmanje IPX 4, odnosno IPX 5
Mokra radna mesta, vinski podrumi, tuevi itd.
U vlanim i mokrim prostorijama:
Vrste provodnika: NYM, NYY
Postrojenja na
slobodnom prostoru:
mesta sa i
bez nadstrenice
DIN VDE 0100 T.737
Zatiena postrojenja sa instalacijama kao u vlanim prostorijama

(npr. benzinske pumpe).
Nezatiena postrojenja sa instalacijama kao u mokrim prostorijama,
dok elektrini ureaji treba da budu stepena zatite najmanje IPX 3.
Sklopke i utinice stepena zatite IPX 4
Zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS) (/An < 10 mAodnosno 30 mA)
Pogonske prostorije,
ugroene poarom.
Mesta u prostorijama
ili na slobocnom
prostoru sa lako
zapaljivim materijalima
Sl. list SRJ 53/88
IEC 364-482
DIN VDE 0100 T.482
Izbor pogodnih ureaja:

Elektrini ureaji sa omotaima sa stepenom zatite najmanje IP 5X, ako je
mogue sa sakupljanjem praine.
Sistem kablova i provodnika:
polaganje u nezapaljivim materijalima (malter, beton)zatita od preoptereenja
i kratkog spoja.
prekostrujne zatitne ureaje instalirati ispred prostorija
Zatita od proboja izolacije, osim za provodnike sa mineralnom izolacijom i
inske razvode, ostvariti sa:
Zatitnim ureajem diferencijalne struje (ZUDS) u sistemima TN i TT (JAn < 0,3 A)
Ako opasnost od poara zbog kvara na otpornicima (npr. ravni grejni
elementi kod otpornika za grejanje), koristiti ZUDS zatitu sa / An< 30 mA
Vreme iskljuenja prekostrujnog zatitnog ureaja (t < 5 s) u IT sistemu.
Nisu dozvoljeni PEN provodnici u pogonskim prostorijama ugroenim poarom.
Postrojenja niskog
napona za
proizvodnju energije
Snabdevanje delova
mree i potroaa
elektrinom energijom
JUS N.B2.751
IEC 364-5-551
DIN VDE 0100 T.551
Postrojenja za proizvodnju energije:

Motori sa unutranjim sagorevanjem, elektromotori, baterije
(eventualno DC/AC ili drugi pretvarai)
Snabdevanje energijom trajnih ili privremenih postrojenja
Zatitne mere po JUS N.B2.741; IEC 364-4-41; DIN VDE 0100, T.410:
Snabdevanje energijom moe biti izvedbom strujnog kola u SELV ili PELV
sistemu, odnosno zatita elektrinim odvajanjem. Postrojenje za proizvodnju
energije se izvodi kao prespojivo postrojenje za snabdevanje u
odnosu na javnu mre u (postrojenje rezervnog napajanja):
ZUDS u sistemima TN /T T i IT sa maksimalnim
/ An < 30 mA, da bi se ostvarilo automatsko iskljuenje napajanja.
Elektrine instalacije
u nametaju i za
sline namene
DIN VDE 0100 T.724
Svetla u unutranjim prostorima treba da se iskljuuju sklopkom pri zatvaranju

prostora. Presek provodnika najmanje 1,5 mm2 Cu ili 0,75 mm2 Cu, ako je
njegova duina / < 10 m i ako nema utinica.
Polaganje provodnika fiksno ili kroz upljine uz rastereenje rastezanja.
Vrsta provodnika:
Fiksno polaganje sa NYM ili H07V-U
Fiksno i pokretno polaganje sa H05RR-F ili H05VV-F
180
P rosto rije sa e le ktrin im instalacijam a

Gradilita:
Mesta za nisko i
visokogradnju kao i za
montazu elinih konstrukcija
JUS N B2.774:
IEC 364-/-704;
DIN VDE 0100 T.704
Snabdevanje energijom preko rasklopnog bloka na gradilitu:

rasklopni blokovi zatieni najmanje stepenom zatite IP43
sklopke, utim spojevi itd. sa stepenom zatite IPX1
vrsta provodnika: NYM, NYMT (samonosei kabl)
NSSHou (pokretm vod)
struja kvara - zatitni ureaj (/An < 30mAodnosno< 0,5A)
merni ureaj
glavni osigurai
rastavlja sa osiguraima 63 A
niskonaponski osigurai velike
snage (NH) 50 A, veliina 00
(3) sklopke za zatitu od struje kvara
strujna kola utinica do 16 A
/ An < 30 mA
strujna kola utinica iznad 16 A
/ An 0,5 A
prekostrujni zatitni ureaji
< >
topljivi osigurai
automatske zatitne sklopke sa
C-karakteristikom iskljuenja
CEE - utinice i utinice sa zatitnim
kontaktom
radno uzemljenje
Poljoprivredne pogonske
prostorije
Prostorije i mesta u
poljoprivrednom podruju
JUS N.B2.775;
IEC 364-7-705;
DIN VDE 0100 T.705
Zatitne mere od indirektnog dodira

prekrivanje, omotavanje, stepen zatite najmanje IP2X
ureaji za zatitu od struje kvara za strujna kola utimca, izvedene po
sistemima TN.TT i IT (/An < 30 mA)
trajno dozvoljeni napon dodira Ui = 25V AC (efektivna vrednost) i 60V DC.
dodatno izjednaenje potencijala u podruju boravka stoke; metalna
reetka u podu, spojena sa zatitnim provodnikom.
Zatita od toplotnog dejstva
protivpoarna zatita zatitnim ureajem diferencijalne struje
(ZUDS) (/An<0 ,5 A )
aparate za grejanje bezbedno montirati na dovoljnom odstojanju (> 0,5 m)*3
Kablovi i vodovi:
fiksno polaganje provodnika (NYM odnosno po DIN VDE 0298 T.3)
provodnici sa omotaem za samonosivi kabl (NYMZ ili NYMT;
visina polaganja > 5 m)
zemljovod
( metalne pregrade
(3) vodovodna cev
0 dopunsko izjednaenje
potencijala npr. mrea od
graevinskog elika
0 mesto vezivanja
0 pojilo
@ jasle
0 ureaj za muu
0 elina konstrukcija
objekta
zatitni provodnik
(PE provodnik)
temeljni uzemljiva
gromobransko uzemljenje
Podruja ugroena
eksplozijom:
podruje sa atmosferom
podlonom eksploziji
DINVDE0165
Zahtevi (izbor) za sva eksplozijom ugroena podruja:

izbor elektrinih ureaja zavisno od zona, temperaturnih klasa i grupa
eksplozivnosti zapaljivih materijala ( vidi stranu 185),
zatitne mere od direktnih i indirektnih dodira,
izjednaenje potencijala izmeu provodnih delova elektrinih ureaja i
delova konstrukcije,
zatitni i upravljaki ureaji sa iskljuenjem svih polova i
bez automatskog ponovnog ukljuenja,
izbor kablova i vodova zavisno od mehanikih, hemiskih i termikih
naprezanja (HD 21.1 S2, HD 22.1, HD 22.1 S2; DIN VDE 0298 T.1,3;
DIN VDE 0891 T.1,5,6).
181
Prostorije sa elektrinim instalacijam a

Prostorije, koriene
u medicini:
Postrojenja u bolnicama
i prostorije, koriene u
medicini van bolnica
IEC 364-7-710;
DIN VDE0107
Vrste prostorija (izbor) i grupe korienja

Grupa
korienja
Vrsta prostorije
Vrsta medicinskog korienja
Spavaonice
OP-prostorije za sterilizaciju
OP-praonice
Prostorije za praksu
Ne koriste se elektro-medicinski
aparati
Spavaonice
Prostorije za terapije
Laboratorijske prostorije
Korienje elektro-medicinskih
aparata na ili u telima
(sitna, ambulantna hirurgija)
OP-prostorije za pripremu
OP-prostorije
Prostorije za intenzivna
istraivanja i negu
Sve vrste operacija na orgamma,

hiruko unoenje
elemenata aparata.
Zatita od opasnih struja kroz telo

Zatita od direktnog dodira u postrojenjima grupa korienja 0, 1 i 2 prema
JUS N.B2.741, IEC 364-4-41, DIN VDE 0100 T.410 (u prostorijama grupa
1 i 2 se takoe koriste pogonski naponi U < 25 V AC i U < 60 V DC).
Zatita od indirektnog dodira u prostorijama grupe korienja 0, 1 i 2 uz
prednost zatitnih mera kao to su:
zatita preko ureaja za nadzor izolacije u IT-sistemu,
zatita izolacijom,
bezbednosni niski napon, funkcionalni niski napon,
zatita elektrinim odvajanjem
zatita automatskim iskljuenjem sa napajanja,
I L\n < 0,03 A u strujnim kolima sa prekostrujnim zatitnim ureajima do 63 A,
I n < 0,3 A u strujnim kolima van dohvata ruku ili sa prekostrujnim zatitnim
ureajima iznad 63 A,
dodatno izjednaenje potencijala u prostorima 1 i 2,
Bezbednosno napajanje, vreme preklapanja f < 15 s za sigurnosno
osvetljenje puteva za spasavanje i prostorije grupe 1 i 2 itd.
Prostorije sa kadom ili
tuem
JUS N.B2.771;
IEC 364-7-701;
prHD 384.7.701 S1;
DIN VDE 0100 T.701
Ne vai za prefabrikovane kabine sa tuevima, opremljene sa unutranjim

tukadama i sistemima oticanja
Vod za izjednaenje potencijala izmeu odvodne i dovodne cevi:
Minimalni presek 4 mm2 Cu
elina traka, pocinkovana u vatri, najmanje 2,5 mm x 20 mm
Ne trai se izjednaenje potencijala kod plastinih kada, plastinih odvodnih
cevi i metalnih odvodnih ventila.
Debljina zida na zadnjoj strani zidova koji ograniavaju prostor 1 i 2 izmeu
kablova ili voda i njegove povrine je najmanje 0,06 m.
Vrsta provodnika. NYY, NYM, H07V-U, NYIF (samo u zidovima prostora 3)
Zatita od struje kvara (7in s 30 mA).
Prostor
Kablovi i provodnici
(do 5 cm ispod maltera)
0
1
2
3
ne
ne )
D
ne J
da
Elektrini
ureaji
Sklopke i
utinice
ne
ne
ne
da6)
JU
ne3)
ne4)
ne5)
da
Izuzetci:
1)
Okomiti provodnici do potroaa i uvoenje provodnika sa zadnje strane potroaa
2)
Sklopke na potroaima
3>Ureaji sa zatitnim niskim naponom < 12 V
4)
Fiksni grejai tople vode, ventilatori, pozivne signalne instalacije (do 25 V AC odnosno 60 V DC)
5)
lsto kao i 4) i svetiljke
6)
Dozvoljeno samo ako je prikljuak preko izolacionog transformatora, bezbednosno malog napona
(SELV) ili zatitnog ureaja diferencijalne struje (ZUDS) {Isn < 30 mA, TN ili TT-sistem)
182
P ro s to rije sa e ie k tri n im in sta la cija m a
JUS N.B2.771; IEC 364-7-701;

prH D 384.7.701 S1; DIN VDE 0100 T.701
Podela podruija
Prostorije sa kadom i tuem
Prostorije sa kadom, tuem i fiksnim pregrad. zidom
Mere u m
r, = 0,6 m
r> = r, - s
3,0 m
r3s
Prostorije sa kadom
Prostorije sa kadom i fiksnim pregrednim zidom

Mere u m r, = 0,6 m
r-j = r, - s
= 3,0 m
Prostorije sa tuem
Prostorije sa tuem bez kade sa fiksnim

pregrednim zidom
Mere u m
r, = 1,20 m
r2 = r, - a
r3 =r2 - s
r4 = 3,60 m
h"
I /
A
/ \ . r5=r^-a
ii Ay
/
\ r6 =r5-s
Glava tua (prskalica) Prostor 1
Instalacije u sauni:
Prostorije sa visokim
temperaturama vazduha
JUS N.B2.773; IEC 364-7-703;
HD 384.7.703 S1;
DIN VDE 0100 T.703
Prostor 2
Prostor 3*
Zatitne mere od indirektnog dodira sa elektrinim ureajima klase zatite I

bezbednosni mali napon (SELV)
zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS) (/n < 30mA)
Protivpoarna zatita sauna sa vrelim vazduhom, ogranienje temperature
na maksimalno 165C.
Zatita potpunim iskljuenjem sauna sa vrelim vazduhom, tj. svi elektrini
ureaji osim osvetljenja se iskljuuju jednom sklopkom
183
IP - zatita
Zatita ureaja od dodira,
stranih tela i vode
Prir ner:
IEC sj ^ d in 40050
Kar akteristina slova ------------Doc

Zatita od f rodiranja stranih tela i
praine (1. Karakteristian broj)1>
1. Karakter.
Stepen zatite
broj
0
1
Nema zatite
Zatita od prodiranja velikih stranih tela
d > 50 mm
Nema zatite od namemog pristupa
Zatita od stranih tela srednje veliine

d > 12 mm spreen pristup
prstima i sl.
Zatita od malih stranih tela

d > 2,5 mm, spreen pristup alatima,
icama i sl.
Zatita od zmastih stranih tela,
d < 1 mm
Spreen pristup alatima, icama i sl.
------------------Dodatno slovo
Zatita od prodiranja vode
(2. Karakteristian broj)1>
2. Karakter.
Stepen zatite
broj
Nema zatite
0
Zatita
od vodenih kapi,
1
koje okomito padaju
(kapajua voda)
2
Zatita od vodenih kapi, koje koso

padaju (kapajua voda), 15 u odnosu
na normalan pogonski poloaj
Zatita od prskanja vode, do 60

u odnosu na vertikalu
Zatita od prskajue vode u

svim smerovima.
Zatita od taloenja praine

(zatieno od praine), potpuna
zatita od dodira.
Zatita od mlazeva vode u

svim smerovima.
Zatita od prodiranja praine

(hermetiki za prainu), potpuna
zatita od dodira
Zatita od jakih morskih ili

jakih vodenih mlazeva
(zatita od potapanja)
Zatita od uronjavanja u vodu uz

definisane uslove pritiska i vremena
Zatita od trajnog potapanja u vodu
Dodatno
slovo
W
Znaenje
Zatita od klimatskih uslova
Dodatno
slovo
S
M
Znaenje
Mirovanje
Maina u pogonu
G rafiki sim boli (uobiajeni kod svetiljki)

Grafiki
simbol
Podruije zatite
Zatieno od praine,
vidi 1. karakteristian broj 5
Hermetino za prainu
DIN VDE 0710 T.1

Grafiki
simbol
A
AA
1
i 1
Podruije zatite
Zatieno od
kapajue vode i
velike vlanosti vazduha.
Zatieno od kie,
Zatieno od prskajue vode,
Zatieno od mlazeva vode,
Hermetino na vodu,
Zatita od prodiranja vode bez pritiska
Hermetino na vodu pod pritiskom,

.,atu2> zatita od prodiranja vode pod pritiskom.
1>Ako stepen zatite nije definisan, tada se umesto brojke upisuje slovo X npr. IPX4.
2>atii = Uberdruck atmosphare = natpritisna atmosfera
184
ISO 554: DIN EN 50014

EN 50014: DIN EN 50014:
DINVDE 0170/0171 T.1
E lektrin i ureaji za
pod ru ja u g ro e n a eks p lo zijo m
Elektrini ureaji za podruja ugroena eksplozijom
treba da buclu oznaena na sledei nain:
Primer:
A. R. Achutz A. G.
Typ 5 CD
Eex de I/IIBT3
N 5634
BVS Nr 80.521
Ime proizvoaa ili oznaka proizvoda

Oznaka tipa
Simbol EEx
Skraenica primenjenog naina zatite od paljenja
Simbol grupe
Imena ili skraene oznake ispitnog mesta
Broj atesta i znak U
Dodatni podaci koji se odnose na posebne
evropske standarde zatite od paljenja
Podaci o uobiajenim odredbama za graenje
Kod malih elektrinih ureaja dovoljno je prvih pet

podataka zbog nedostatka mesta
EEx
Primer:
de
l/IIB
T3
Simbol zatite od eksplozije
Grupa elektrinih ureaja
Nain zatite
od paljenja
Kratka oznaka
0
P
q
d
e
ia
ib
'
Klasa temperature
Nain zatite
od paljenja
Kratka oznaka
Sopstvena bezbednost11
p u p o t v c iiu n i
u c tu o u n u o u u
450
300
200c
135
100
85
T1
T2
T3
T4
T5
T6
Smetaj u ulju
Smetaj pod nadpritiskom
Smetaj u pesku
Pakovanje otporno na pritisak
Poveana bezbednost
a u u j i i u i i i r\v - iu o a
Klasa temperature ili najvia

temperatura povrine
................................. u o i u
Kategorija a: Nema paljenja pri jednom kvaru ili kombinaciji dva kvara
Kategorija b: Nema paljenja pri jednom kvaru______________________
Kratka oznaka
Grupa
elektrinih
ureaja za
primenu kod
sledeih
opasnosti
I
Opasnost
od udara
ili vremena
A1>
B2>
C2)
Opasnost od eksplozije pri pojavi sledeih gasova

Alkani, npr. metan propan,
butan
Alkeni, npr. propen
Aromatini ugljovodonici.
npr. stirol
Benzonoidi, npr. benzol,
toluol, naftalin
Meavine ugljovodonika,
npr. terpentin, petrolej, benzin,
lo-ulje, kerozin, dizel gorivo
Ugljenmonoksid
Alkoholi i fenoli, npr. metanol
Aldehidi, npr. metadehid
Ketoni, npr. aceton
Estri, npr. etilformijat
Kiseline, hloridi i td.
Ugljovodonici.npr. etilen
Jedinjenja sa
sadrajem azota. npr
akrilnitrid, cijanovodonik
Jedinjenja sa
kiseonikom, npr.
dimitileter, propilen oksid
Smese, npr. gas iz
koksnih pei
Halogena jedinjenja.
npr. tetrafluoretilen
Vodonik,
Acetilen
Sumpor ugljenik,
etilnitrat
1|MESG (granini razmak cepanja) > 0,9 mm, MIC (minimalna struja paljenja) odnos > 0,8
21 MESG izmedu 0,5 mm i 0.9 mm, MIC odnos izmeu 0,45 i 0,8
3) MESG < 0,5 mm odnosno < 0,45 mm
185
Nacionatna i meunarodna standardizacija

Nacionalne institucije za standardizaciju (Nemaka)
Deutsches Institut fur
Normung e. V.
Berlin
DIN
Verband Deutscher
Elektrotechniker e. V.
Frankfurt am Main
VDE
(Nemaki institut za standardizaciju)
(Udruenje nemakih elektrotehniara)
Standardizacija u oblasti tehnike je u Nemakoj

samoupravni zadatak zainteresovanih krugova,
ukljuujui dravnu nadlenost
Standardizacija se bazira na principu
dobrovoljnosti i javnosti
Sa pravnog aspekta VDE-odredbe se tretiraju

u principu kao opte priznata pravila tehnike
Oznake ispitivanja VDE (vidi oznake ispitivanja)
pokazuju javnosti pridravanje odredbi VDE
Pravni karakter tehnikih standarda

DIN standardi imaju karakter preporuke
Povezivanje sa ugovorima o isporuci im DIN
Zakonodavne institucije odreuju obaveznu primenu standarde isto tako obavezujuim kao i
DIN standarda njihovim uvoenjem u zakonske i
ispunjavanje neodreenih pravnih odredbi
upravne propise
Po EWG-ugovoru DIN standardi takoe
spadaju u evropske standarde
VDE - mehanizam propisa
Nemaka elektrotehnika komisija (DKE)
DIN
VDE
Nemaka elektrotehnika komisija

(DKE)
VDE mehanizam propisa

DIN i VDE zajedniki obrauju u DKE DIN
standarde koji utvruju standarde bezbednosti
mehamzmima propisa VDE.
DKE zastupa nemake interese u meunarodnim
organizacijama za standardizaciju u elektrotehnici
Evropske institucije za standardizaciju

- cw
CEN
Comite Europeen de Normalisation

Brussel
CENELEC
Primer oznaavanja
DIN VDE 0 7 01
SlepanulaI
grupa------
- Izdava
Mesec i godina
stupanja na snagu
Numerisanje unutar
jedne grupe
Grupe VDE mehanizama propisa

0
1
2
3
4
5
6
Opte
Energetska postrojenja
Energetski vodovi i kablovi
Izolacioni materijali
Merenje i ispitivanje
Maine, transformatori, pretvarai
Instalacioni materijal, rasklopni aparati,
visokonaponski aparati
7 Niskonaponski aparati
8 Telekomunikaciona i radio postrojenja
Meunarodne institucije za standardizaciju
|SO
Comite Europeen de
Normalisation Electronique
Brussel
International Organisation for

Standardization, eneva
International Electrotechnical
Commission, eneva
lanice:
Nacionalni instituti za standardizaciju, npr. DIN
lanovi:
Nacionalni instituti za standardizaciju EU i EFTA
(98 glasova, Nemaka 10)
Evropski standardi (EN)
Izdavanje sa ciljem da nacionalni standardi
lamcapostanu identini
Evropski predstandardi (ENV)
Standardi predvieni za privremen u primenu sa
vanou najvie 3 godine
Harmonizacioni dokum enti (HD)
Izdaju se ako prevoenje u nacionalne standarde
nije potrebno ili je nepraktino.
186
IEC - lanice
IECEE: IEC - sistem za ispitivanje usaglaenosti u
odnosu na standarde za bezbednost za
elektrotehnike proizvode
IECQ: IEC - sistem za vrednovanje kvaliteta
elektronskih komponenti
CISPR: posebm meunarodm komitet za radio
smetnje
ETSI
European Telecommunications
Standards Institut
Naslednik Evropske konferencije uprave pota

i telekomunikacija
CE - oznaavanje
EN 45014: DIN EN 45014
EG - smernice su obavezni pravni propisi Evropske Obaveza CE - oznaavanja postoji za proizvode

koji spadaju u podruje primene neke
unije (EU)
CE - oznaavanje (Comformite European)
EU - direktive.
Iskljuena su dobrovoljna CE - oznaavanja
potvruje usklaenost proizvoda sa relevantnim
tU - direktivama
Izbor proizvoda sa obaveznim CE - oznaavanjem
Oznaavanje
Evropska direktiva
Nemaki zakon
Dosadanja
oznaka
Stupanje
na snagu
Elektrini ureaji za primenu

unutar odreenih naponskih
granica
72/23/EWG
I . GSGV
II.
06.1979
GS - znak
01.01.1997
Elektromagnetska
kompatibilnost
89/392/EWG
91/263/EWG
93/44/EWG
EMC direktiva
10.11.1992
Oznaka
zatite radija
01.01.1996
Maine
89/392/EWG
91/368/EWG
93/44/EWG
9. GSGV
12.05.1993
GS - znak
01.01.1995
88/378/EWG
GSG - odredba
za igrake
GS - znak
01.01.1990
Bezbednost igraki
Telekomunikacioni ureaji
kod krajnjeg korismka
91/263/EWG
Postupak za utvrivanje usklaenosti
Zakon o telekomunikacionim
06.11.1992
ZZF-Nr.
postrojenjima
Deklarisanje usklaenosti ponuaa /
proizvoaa
Smernice za harmonizaciju utvruju zahteve za

proizvode, kako bi oni mogli biti puteni u promet.
Proizvoa daje na znanje na sopstvenu
odgovornost ili pomou sertifikata da su
ispunjeni zahtevi smernica
Ponuai (proizvai, isporuioci itd.) proizvoda

moraju dati u izjavama o usaglaenosti da
proizvodi odgovaraju zadatim standardima
CE - oznaku uvek stavlja proizvoa ili njegov
opunomoenik
Put do CE - oznake
Uzorak deklaracije o usaglaenosti
Istraivanje
\7
Ispunjavanje
osnovnih
zahteva
V 7
Tehnika
dokumentacija
Kojim EG - smernicama
podlee proizvod?
Koji zahtevi se moraju
potovati?
Koji su atesti potrebni?
Analiza opasnosti
Ispunjenje zahteva po
standardima i direktivama
Pomone mere da ne bi
dolo do ugroenosti kod
unapred datih uslova
EG - deklaracija o usaglaenosti
Ponua:
Ime i adresa ponuaa.
Adresa:
ko izdaje deklaraciju ............
Oznaka proizvoda: Identifikacjja proizvoda.
Oznak.a .tip.jji. broj modela.
Ovim se izjavljuje uz potpunu odgovornost da se
oznaeni proizvod uklapa u propise sledeih
evro p skih d irektiva :
Tekst: Standardi ilj.druga normativna dokumenta.

tano i potpuno. Eventua.lne dodatne
mformacije, kao toje. klasa.
oznaka tipa i dr.
Ostale infomiaaje o sadraju ove smemice naiaze se u pnlogu
Podloge o isporuenim
delovima
Uputstvo za rad
Deklaracija o usaglaenosti
Mesto, datum: Mesto izdavaa i datum........

Odgovorno lice, Potpis i funkcija nadlenog
Potpis
\7
CE-oznaavanje
Razmatranje zadatih uslova

iz svake EG - smermce
Unoenje CE - oznake
\7
Praenje
proizvoda
Posmatranje promena
proizvoda i standarda
CE - simbol na podlozi rastera

Najmanja visina 5 mm
Kod poveavanja ili
smanjivanja treba
zadrati proporcije
prema rasteru
187
Isp itn e o zn ake na e le k tri n im u re a jim a i ap a ra tim a

Nacionalne Nemake) ispitne oznake na elektrinim uredajima i aparatima
Objanjenje
Oznaka
DVE
'l
Oznaka
Objanjenje
Oznaka
Objanjenje
Oznaka bezbednost
Ispitna oznaka
Ispitana bezbednost
VDE - oznaka
harmonizacije za
kablove i vodove
Oznaka bezbednosti
Ispitno mesto VDE
Znak zatite od radio

smetnji u slobodnom
prostoru. Nivo radio
smetnji:G, N, K ili 0
Oznaka bezbednosti
Ispitno mesto TUV
(Tehniki savez za
nadzor)
Savezni zavod za
dozvole u
telekomunikacijama
Sarbriken
Oznaka bezbednosti
Ispitno mesto DIN
Znak dozvole za merne transformatore i

brojila Saveznog
fizicko - tehnikog
zavoda Braunvajg
Znak dozvole za tarifne uklopne satove Saveznog fiziko
tehnikog zavoda
Braunvajg_______
Znak sigurnosti
Ispitno mesto
Profesionalnc
udruenje
Ispitna oznaka
Ispitivanje
bezbednosti npr.
elektrinih aparata
Oznaka udruenja
proizvoaa i
preraivaa
plastinih masa
Oznaka reciklae
Ponovna obrada
nakon upotrebe
m zE
_f
O VDF t>
< H A R >
IA 9 9 9
t 999N
Informativna
centrala
elektroprivrede
\ u Frankfurtu / M
VDE - oznaka
Savez nemakih
elektrotehniara
DIN
AGI
Znak kvaliteta za
izvedbu elektrinih
aparata sa niskim
umom
Kvalitativna bezbednost za hermetike,
ponovo punjive dugmaste elije. Standard DIN ISO 9001
Kvalitativna bezbednost za zatitne
konstrukcione elemente Standard
DIN ISO 9001
Meunarodne ispitne oznake na elektrinim ureajima i aparatima

Oznaka
(CEBECj
l__ I
Belgija
Danska
Finska
Hf
Francuska
Velika Britanija
Island
188
Oznaka
Oznaka
e)
0
<
Kanada
KEUR
em a
Holandija
Poljska
vedska
USA (Pojedinani aparati)
/TN
T O
vajcarska
Oznaka
USA (Aparati u postrojenju)
Objanjenje
ECE: Komisija UN za Evropu sa
karakteristinim brojem zemlje uesnice,
npr.: 1 - Nemaka: 2 - Francuska it.
CEE: Meunarodna komisija za

pravila za odobravanje
elektrotehnikih proizvoda
Norveka
C
Austrija
EvE
i_______i
Maarska
Ital ja
Japan
Oznaka
CE Obavezna oznaka koju daje

proizvoa, npr za EMC
(elektromagnetska kompatibilnost) za sve
elektrine i elektronske aparate, obavezna
za sve drave EU
189
G rafiki sim b o ii u e le k tro te h n ic i

Grafika
oznaka
>l
x|
SC]
Naziv
Oznaavanje
impulsa
Gaenje informacija
na nosau informacija
postavljanje i skidanje
nosaa tona
Osvetljenost
-D -
Grafika
oznaka
c
<
c
Kontrast
Zasienje
boje
c
f
JUS N. A3.; IEC 417; HD 234 S8; DIN 40101 T.1

j u s n . A3 451; is o 4196, is o 7000. is o /t r 10488;
IEC 417; pr HD 243 S9; DIN 40100 T.2.... 22
Naziv
Snima slike
i tona
Grafika
oznaka
<3>
Naziv
Centrifugiranje
Mikrofon
Poseban postupak
Zvunik
Jako prljavi
sudovi
S-
Slualica,
uloak slualice
Normalno prljavi
sudovi
Slualice
Malo prljavi
sudovi
Telefon
S
Y
$
//l\\
Osetljivi sudovi
Regenerisanje
Ton boje
Induktorski
telefon
Monofon
Elektrina
energija
Stereofon
Panja opta
opasnost
Suenje ili
grejanje
Opasan elektrini
napon
tednja i utede
(takoe "Uteda
energije")
Govor
Izolacioni
transformator
Mala zaprljanost
CLO
Magnetofon
Predpranje
O
p
QO
Snirnanje na
traku
V
CD
jh
Ton (zvuk)
O
190
_________________
Stepen suenja
Suvo za orman
Glavno pranje
Stepen suenja
Suvo za peglanje
Reprodukcija sa
trake
Nivo vode
(visok)
Zatieno od
guvanja
Televizija
Pranje na
maksimalnoj
temperaturi 95 C
\95i
Televizija u
boji
TV prijemnik
Snima tona
l' /
lh /
Glavno
ispiranje
Ispiranje
6
/i\
/1
\____ /
\u
\
/ 1\
tirkanje vea
Ispumpavanje
0
<5>
O
Skuplja kondenzata,
opte
Sprej,
Prskanje
Para
Udari pare
Opravka i izmena elektrinih aparata
DIN VDE 0701 T. 1

DINVDE 0702 T.1
Opravke I zmene izvesti po pravilima struke

Nakon opravke i izmene ne sme postojati opasnost ni za korisnika ni za okolinu aparata
Ugraeni pojedinani delovi, komponente i sklopovi moraju zadovoljavati
zahteve aparata i vaee propise
Ugraivati samo rezervne delove koje propisuje proizvoa
Ne smeju se otetiti delovi aparata koji doprinose sigurnosti
Ispitivanje opravljenih i izmenjenih aparata
1.
Vizuelni pregled
Proveriti da li su delovi oteem ili nepogodni i
da li je sauvana klasa zatite
Da li je dovod, rastereenje na zatezanje i
omota za zatitu od savijanja u redu
2.
Provera zatitnog provodnika

Prikljuak i spoj proveriti vizuelno i runo
Merenje otpornosti izmeu kuita i zatitnog
kontakta mrenog utikaa, odnosno utikaa
aparata ili zatitnog provodnika na mrenoj
strani prikljunog voda (pri tom mrdati prikljuni
vod) prema sl. 1
3.
Sl. 1 Merenje otpornosti zatitnog provodmka
Merenje otpornosti izolacije

0,5 MQ
Merenje aparatima po DIN VDE 0413-1

Kod klase zatite I po emi sl. 2 a kod klase
zatite II po emi sl. 3
kod klase zatite III po emi sl. 3 (samo ako je
P > 20 VA odnosno U > 42 V
Sl. 2 Merenje otpornosti izolacije; klasa zatite I

4. Merenje ekvivalentne struje odvoda
Samo kod klase zatite I ako se ugrauju ili
menjaju kondenzatori za otklanjanje smetnji ili
ako kod aparata za grejanje nije postignuta
traena otpornost izolacije
ema merenja prema sl. 4
Strujno kolo merenja odvojiti od mree
Meriti naponom 1,06 x nazivni
5. Merni ureaji
Smeju se koristiti samo merni ureaji koji
odgovaraju DIN VDE 0404 ili DIN VDE 0413
6. Funkcionalno ispitivanje
Proveriti da li je mogua namenska upotreba
aparata
Prema prilikama koristiti uputstva za
putanje u pogon
7. Provera natpisa
Da li natpisi jo postoje?
Eventuaino aurirati ili dopuniti natpise
Periodina ispitivanja se moraju preduzimati
prema DIN VDE 0702 T.1
Sl. 4 Merenje ekvivalentne struje odvoda
191
Otklanjanje radio smetnji
DIN EN 55014: DIN VDE 0875
Pojmovi
Mere za otklanjanje smetnji
Radio smetnja je visokofrekvencijska smetnja
Svrsishodno planiranje npr. upotreba

kratkospojenih motora umesto komutatorskih,
poseban raspored namotaja itd.
Ukljuivanje sa
prigunicama
filtarima
otpornicima,
sistemima za gaenje vamice
Ekranizacija vodova, aparata ili prostorije
(0,15 MHz
. 300 MHz) radio prijemmka

Trajna smetnja je radio-smetnja koja
traje due od 200 ms
Granini nivo L vidi diagram
Smetnja pucketanja je radio smetnja koja
traje krae od 200 ms Granini nivo L0 se
rauna po formulama
L0 = L + 44
za
N < 0 ,2
L0 =L+20log.
?n
Ln-L
Aparat klase zatite
za 0,2 < N < 30
_Lv
za 30 < N
1
Pritom je jedinica za L0
dB (pV) za 0,15 MHz < 1 < 30 MHz
dB (pW) za 30 MHz < 1 < 300 MHz
Frekvencija ponavljanja pucketanja N je broj

radio smetnji u minutu.
T X
1 izvorsmetnji
2 X.-Y. kondenzator
Sklopka
kuite
Stepen radio-smetnji je frekvencijski zavisna

granica radio smetnji
0 bez radio smetnji
N otklonjene radio smetnje
K otklonjene radio smetnje (nizak nivo smetnji)
G grubo otklonjene smetnje
(ograniena upotreba)
b) gaenje varnice
a) sa dodatnim kondenzatorima
premamasi
Upravljanje promenom faze
regulacioni aparat sklop za otklanjanje smetnji
m
Znak zatite radija sa podatkom o stepenu radio
smetnji
optereenje
mrea
-=
jezgro sa prstenastim jezgrom
Granini nivo
Specijalni aparati i elektrina postrojenja
a aparati za domainstvo
b poluprovodniki upravljaki elementi
1 na mrei, 2 na potroau
c elektrini alati
1 do 700 W,
2 700 W ... 1000 W,
3 1000 W ... 2000 W
L
90
dB I mV)
80
g . 70
mc
o .2 60
> -o
Z
b2
g f
= 7 ?
N
X
r 21
_ L _
50
0,1 015 02 0.35 0.5
dB lpwi
T
a
o
>
.2
0.1
0,025
l'
20
0,10.15 02 0.35 0.5
30
o
0.5 2
0,3 c
0,2 O
d
- cl
5 6 10
'sK
Q.
c2
)f
CD
bi
10
-------- h
*D
5 59-
b 2 :3
15
j'S
* 69.5
I I
.
bl
a>
E 73
CD
O 59,5
i umV
dBIpVI
:=,83,5.
100'
5 6 10
I MH*
30
/ MHz
dB ipW)
G-----
57
192
30
_JL---- -----100
200
52
300
f MHz
E lektrom agnetska k o m p a tib iln o s t (EMC)
EMC-Zakon 01.01.1996.
Podruja smetnji
Gromobranska zatita kao mera EMC
Podruja smetnji nastaju izmeu

dva ili vie aparata koji rade na
elektromagnetskom principu
elektronskih aparata i sistema i spoljanjih
uticaja, kao npr. nevreme
Principijelni prikaz gromobranskih zatitnih zona

spoljna
unutranja podruja 1 do 3
podruja 0
BSZ 1
BSZOi
BSZ2 i BSZ
Tok smetnje
Emisija
EMA
LA
SA
Nain
uticaja
Prenos
elektromagnetski
vezan sa vodovima
vezan sa zraenjem
EMB
LB
SB
Izvori smetnji -e m is ija energije smetnji

Aparati i postrojenja
sa uskim frekvencijskim
opsegom
postrojenja za
obradu podataka
visokofrekventni
generatori
ultrazvum aparati
mikrotalasni aparati
radio i TV-prijemnici
pretvarai frekvencije
irokim frekv.
opsegom
rasklopni aparati
npr. kontaktori
elektrini aparati za
domainstvo
svetiljke sa gasnim
pranjenjem
dvopozicioni regulatori
pranjenje kod
nevremena
aparati za zavarivanje
odvodnik struje odvodnik preg ro m a (tip l)

napona (Tip 2)
odvodnik prenapona (Tip 3)1>
1) Tip 1 3: ZnO varistori

(specifikacija prema podacima proizvoaa)
Uticaji na gromobranske zatitne zone
Gromobranska
zatitna zona
Direktni
udari groma
Elektro magnetsko polje
+ /+ /+ / - oslabljen
+ (-) mogu (nemogu)
- - ne postoji
+ / - - jako oslabljen
Gromobranske zatitne zone jednog
kompjuterskog postrojenja
Prijem energije smetnji

postrojenja za
prenos podataka
radio i TV prijemnici
modem
postrojenja za
radio prijem
postrojenja za
obradu podataka
ureaji za
video prenose
digitalni i analogni
sistemi
procesni raunari
ventilacija
gromobranska
zona 2
PAS
rp s a u .
Propisi (izbor) uz EMC-zakon
DIN VDE
standard
Evropski
standard
0839 T.81-1
/03.93
EN 50081-1
EMC: emisija smetnji;

stambeno i radioniko
podruje, mali pogoni
0839 T.81-2
/03.94
EN 50081-2
EMC: emisija smetnji;

podruje industrije
0839 T.82-1
/03.93
EN 50082-1
EMC: otpornost na
smetnje; stambeno i
radioniko podruje,
mali pogoni
Objanjenje
0839 T.82-2
/11.94
EN 50082-2
EMC: otpornost na
smetnje: industrijsko
podruje
0878 T.244
/09.93 E
EN 55024-4
0847 T.4-1
/09.95
EN
61000-4-2
EMC: ureaji tehnike

obrade informacija i
telekomunikacione
tehnike
EMC: postupak
ispitivanja i meranja
armatura zgrade
gromobranska
I I gromobranska
zatitna zona 0
zatitna zona 2
gromobranska zatitna zona 1
odvodnik struje
odvodnik struje
groma za
odvodnik struje
energetsku mreu
BEE zatitne kartice1*
( ( odvodnici
BLITZDUCTOR
prenapona
modul za zatitu
S-protektor1)
podataka
SF-protektor11
CS-protektor1'
protektor N S M 1)
1) prema podacima i
nazivima proizvodaa
193
Delovanja elektrinih i m agnetskih polja

Lina zatita
DIN VDE 0848-1
Zdravstveni rizici prema ICNIRP:

(International Commission on
Non-lonizing Radiation)
zagrevanje tkiva zbog VF-apsorpcije
delovanje indukovanih struja (f<500 kHz)
na nervne i miine elije
opekotine i elektrookovi zbog dodira
provodnih predmeta
uticaji na sluh
pojava i razvijanje raka
delovanje kod modulacije VF-emisija
sa ELF frekvencijama
Zatitne mere:
spreiti pristup u podruje gde su granine
vrednosti prekoraene i upozoriti na opasnost
podruja pristupana neovlaenim licima
oznaiti znacima
redukovanje snage, prekrivanje i dr.
proveriti efikasnost
Specifini koeficijent apsorpcije SAR
W: Upozorenje na elektromagnetsko polje
apsorbovana VF-snaga u
masa tela
Opasnosti za lica su
neposredne zbog direktnog delovanja
p o s r e d n e zbog dodira elektrino
provodnih predmeta
W
kg
SAR - granina vrednost (apsorbovana

VF-energija u toku 6 min) u W/kg
itavo telo
Delovi tela po
Opte
U radnom podruju 10 g mase
0,08
|
0,4
2
Granine vrednosti u naseljenim oblastima
Efektivne vrednosti
FrekS (srednja
vencija
vrednost)
u
A
E u^H u
(MHz)
(W/m2)
m
30 - 400
27,5
0,073
900
41,1
0,11
1600
54,8
0,146
2450
61,4
0,16
2 103
61,4
0,16
do 3 105
Granine vrednosti (bazna SAR-gran. vred. -
2
4,5
7,5
10
10
0,08 W/kg)
E = 20 kV/'m
H = 4 kA/m
vidi dijagram
UB > 7 2 V
Primeri
Izvor
UKW predajnik
f(MHz)
88 .108
CB radio
Ugroe lO S t
Posredna
Neposredna
Na 50 Hz
27
E, H ili S
50 m
300 m
450 V/m
90 V/m
5 cm
<1000 V/m
< 0,2 A/m
VHF
UHF
174-216
<0,02 V/m
470-890 1,5 km < 0.005 V/m
Mobilni
radio
890-960
Mikro talasni
aparat
2450
Gran.vred.
73,5 V/m
za
S > 350m
2 W/kg
2 W/m2
2-4 W/m2
50 cm
0,001 W/m2 4 W/m2
3 cm < 2
W/m2 2 W/kg
5 cm
30 cm
0,62 W/m2 < 50 W/m2

0,06 W/m2
Granine vrednosti za linu zatitu kod neposredne ugroenosti

Su Hu Eu
A
V
W
m2 m
m
i L_ U -LJ
4#104
10 kHz < f < 30 kHz: unete dozvoljene vrne vrednosti,

efektivna vrednost < 350 A/m
10 kHz < f < 30 kHz: unete dozvoljene vrne vrednosti,
efektivna rednost < 1500 V/m
(D 30 kHz < f < 3000 GHz: unete dozvoljene efektivne vrednosti
za trajanje delovanja od 6 min.
@ 30 MHz < f < 3000 GHz: unete granine vrednosti za trajanje
delovanja od 6 min.
773
103
102 1. :
10
r
t .b
0 >b
1( r '
onn.
m
IU
3)-
/ A
T
|
l
T
1( 1
1
2000
"0,03'
194
25
10
i Ot 0
1I50'
I0 J
10
30
3000
1 -
105
f
3(JUt)CK _1 MHz
106
107
Zatita od zraenja
Odredba o zatiti od zraenja (Strl.SchV)/12.86
Aktivnost A
Doza energije D
...
,
broj transformacija jezgra
Aktivnost = -------------------
vreme
r,
apsorbovana energija
Doza energije = ---------------------masa
A =
[A] = 1 Bq = 1 s - 1
At
Bq: Beguerel Ci: Curie
D= ^
Sm
1 Ci = 3.7 10,o s - 1
= 3,7 1010 Bq
Aktivnost
kalijum 40 u
Ijudskom telu
1g istog Ra 226 bez
produkata raspada
103
0.1 10"6
3,7 103
0,1 10 6
0,2 10-6
4,181 1013
C 14 koji se
javlja u celoj prirodi
(procenjeno)
00
1 g Co 60
H=D O
Sv: Sievert
2.3
[H] = 1 Sv = 1 J/kg
1 re m = 1 0 -2 Sv
vrsta zraenja
Q
1
Rentgenski zraci, gama zraci
= 1
00
cn
3,67 1010
produkti raspadanja
prikupljeni u
nuklearnom
reaktoru
Ekvivalentna doza = doza energije x faktor kvaliteta
oOJ
3,7
co
radijum za
proces obuke
Gy: Gray
Ekvivalentna doza H; faktor kvaliteta Q
Ci
(Bq)
L _
Izvor zraenja
[D] = 1 Gy = 1 J/kg
beta i elektronski znaci
termiki (spori) neutroni
2,3
brzi neutroni, protoni
10
alfa zraci
20
teka uzmana jezgra (orijentaciono)
20
kod doziranja se ekvivalentna doza svodi na

odreeni vremnski period, npr. Sv/h ili mrem/a
108
WOS, upozorenje na opasno zraenje

do 1010
do
3,7 1020
Kao specifina aktivnost radioaktivnog

A
materijala definie se njegova
Asp =
aktivnost, svedena na masu
m
Granine vrednosti telesnih doza

1)Vrednosti za lica koja rade sa
radioaktivnim materijama
Delovi tela
Maksimalne
vrednosti
(mSv)
semene lezde, materica,

crvena kotana sr
Podruje
upravljanja2)
(mSv)
Podruje nadzora
ili upravljanja,
mlai od 18 god.
(mSv)
Maksimalne
vrednosti
za ostalo
stanovnitvo
50
15
0,3
ake, podlaktice,
noge, cevanice,
glenjevi, ukljuivo
pripadajuu kou
500
150
50
titna lezda, povrina

kostiju, ostala koa
300
90
30
1,8
svi organi i tkiva, ukoliko

nisu ranije pomenuti
150
45
15
0,9
1) zbir svih efektivnih doza ne sme prekoraiti 400 mSv

2) u podruju upravljanja se mogu prekoraiti navedene vrednosti u sluaju
zadravanja 40 h nedeljno i 50 nedelje godinje
195
Utini pribor
Primena u industriji
IEC 309-1,2; EN 60309-1,2; DIN EN 60309 T.1, T.2
Potrebni natpisi:
naeni napon Naponsko podruje
Kodna boja
(V)
(V)
24
2 0 -2 5
Ijubiasta
42
4 0 -5 0
bela
110
1 0 0 -1 3 0
uta
230
200 - 250
plava
400
380 - 480
crvena
600
500 - 690
crna
Naznaena struja, serija I: 16, 32, 63, 125 i 250 A
serija II: 20, 30, 60, 100 i 200 A
simbol vrste struje (npr. ~ ili AC)

naznaena frekvencija ako je >60 Hz
oznaka proizvoaa ili znak
stepen zatite
oznaavanje zatitnog kontakta
eventualni napon izolacije
oznaka kontakata
(npr. L1, L2, L3,N)
Prednji izgled kontaktnih pinova i utinica
un
(V)
(A)
<50
16/20
32/30
> 50
16/20
32/30
63/60
125/100
> 50
63/60
125/100
Utinice i spojnice
Utikai i aparatni utikai
3P + N *
vodei 2P
pin
Kuna upotreba i sline namene

Natpisi:
Aparatne utinice moraju imati sledee natpise:
naznaena struja, osim za I = 0,2 A
nazivni napon
simbol vrste struje (npr. ~ )
naziv ili znak proizvoaa
tipska oznaka ili kataloki broj
Aparatni utika mora biti oznaen tipskom
oznakom proizvoaa (npr. kataloki broj).
Aparatne utinice i utikai se ne smeju
oznaavati simbolom aparata klase II.
Svi natpisi moraju biti lako prepoznatljivi kad je
aparatna utinica spremna za upotrebu,
tj kad su utinica i utika meusobno spojeni.
Sledea utina mesta ovako oznaiti:
prikljuak zatitnog provodnika: ^
neutralni provodnik:
N
Raspored kontakata, gledano na prikljune
povrine, ako polovi aparatnih utinica nisu
meusobno zamenjivi je sledei:
zatitni kontakt:
gore u sredini
kontakt spojnog provodnika:
dole desno
kontakt neutralnog provodnika: dole levo
1>kod utikaa i utinica klase zatite I zatitni
kontakt je gore u sredini,
gledano na prikljune povrine
3P * NL+
otvor za
vodei
pin
otvorza
vodei
pin
EN 60320-1; DIN VDE 0625 T.1

Nazivna
struja
A
0,2
Klasa
aparata
Utika
aparata
Utinica
aparata
Ponovo
spojiv
ne
ne
2,5
ne
ne
10
da
da
10
da
ne
da
16
da
ne
196
Top lotne pum pe

Kruni proces toplotne pumpe
Sredstvo za hlaenje R221):
- 6 C/2,6 bar
p
kompresor
Q : toplota koja se dovodi isparivau

temperatura medija, ija se toplota dovodi
isparivau (npr. vazduti, voda)
Py nizak pritisak izmeu isparivaa i kompresora
kao i izmeu ekspanzionog ventila i isparivaa
We(. energija za pogon kompresora
(npr. elektromotor)
temperatura pare sredstva za hlaenje, koja se
.9,
greje u kompresoru
temperatura medija, kome se toplota dovodi
preko kondenzatora (npr. voda)
Q2 toplota koja se odvodi sa kondenzatora
p 2; visoki pritisak izmeu kompresora i
kondenzatora, kao i kondenzatora i
ekspanzionog ventila
+8 c/11 bar
p
0? - *45 C
kondenzator
ekspanzioni ventil
- 6 C/2,6 bar
* 45 C/11 bar
Komponente toplotne pumpe (izbor)
Koeficijent snage e
Ispariva:
isparavanje sredstva za hlaenje na raun
temperature okoline (npr. vazduh, voda)
Koeficijent snage e u zavisnosti od A T
Kompresor:
sabijanje isparenog sredstva za hlaenje
na visok pritisak uz povienje temperature
sredstva za hlaenje
A f = 55 K
e = 3,0
Kondenzator:
kondenzacija vruih para sredStava
za hlaenje uz razmenu toplote sa
hladnijom vodom sistema grejanja
* A f K
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
Ekspanzioni ventil:
poputanje kondenzovanog sredstva
za hlaenje na nii pritisak
f = 9l
Wel
Q ' odata toplotna snaga

We[: utroena elektrina energija
elektromotora za pogon
kompresora
Pogon postrojenja toplotnih pumpi (WP-A)

Nain pogona
monovalentan
bivalentan,
paralelan
Napomene
Pokrivanje potrebne toplote QN
normirana potrebna toplota QN

(IS0 9164; DIN 4701)
potpuno pokrivena sa WP
Qn ' i________ QN - o WP
Qwp
~~
c *
0 N = QWP + Q h
On '
Qh
normirana potrebna toplota QN

pokrivena sa WP i delimino
(od ,9<+2C) i dodatnim grejanjem
- taka bivalencije
QwP
c
bivalentan,
delimino
paralelan
normirana potrebna toplota

Qn do 9 >+2C pokrivena sa WP,
od ^<+2C pokrivena
dodatnim grejanjem
0 N = o wp + q h
On '
taka bivalencije
'
Qh I Qwp
- i
c
C '
1) sredstva za hlaenje R 12 i R 22 sadre FCKW, pa se zamenjuju sredstvima bez FCKW
197
K lim a tizacija
Podruje ugodnosti u prostoriji zavisno
od vlanosti i temperature vazduha
Ventilaciono tehniko postrojenje

(ematski prikaz)
Toplotne pumpe - mali aparati
Primer: Elektro-toplotna pumpa tople vode
Pojmovi
Napomene
Princip
vazduh/ voda - WP
Primena
domainstvo (do 6
lanova), male
radionice, poljoprivreda
okolni vazduh
o
o
I
Mesto postavljanja
npr. elektromotor
Nain pogona
monovalentan i
bivalentan sa elektrinim
brzim predgrevanjem;
predgrevanje takoe i
pomou specijalnih
kotlova sa
uljem i gasom
Posuda pod pritiskom
198
dvostruki
ispariva
korienje odate toplote,

npr. u prostorijama sa
aparatima za hlaenje i
zamrzavanje, ve
mainama, mainama
za suenje
Pogon
Temperatura tople vode
senzor
ventilator
kontinualni izbor
izmeu 25C i 55C
toplotno izolovana,
zatvorena,
zapremina npr. 295 I
ekspanzioni ventil
sakuplja
sredstva
za hlaenje
izmenjiva
temperature
klipni
kompresor
tople
vode
kondenzator
za akumulaciju
kompresorski
sistem za
hlaenje
ulaz grejanja
dodatni izmenjiva toplote
izlaz grejanja
isputanje hladne vode
P rip rem a to p le vo d e, p o tro n ja to p le vo d e

Vrsta ureaja
Otvoreni kazan
Greja vrele vode
Zatvoreni kazan
fjr?
Funkcionalni
crte
Protoni greja vode
jjj
| OC
5
15
50
Nazivni
sadraj
u litrima
10,
50,
100
200,
400
2
3,3
L1/N/PE 230 V
Nain
rada
kazan sa
jednim kolom
Izbor
temperature
biranje do 100C
(taka kljuanja)
Unutranji
rezervoar
plastika, staklo
bakar (od 15 /)
bakar, plastika
Snabdevanje
toplom vodom
decentralizovano
decentralizovano
300,
(stojei
aparat)
2
1/2/3/4
2
1,5/2/3,5
1/2/3/4
L1/N/PE 230 V
3/4/6
3/N/PE 400 V
Nazivna
snaga
u kW
Prikljuak
30,
80.
L1/N/PE 230 V
3/4/6
3/N/PE 400 V
0,5
kod povienja
temperature od 10C
na 38C protok
vode je: 9,2; 10,7;
12,3; 13,8 //min,
zavisno od Pn
18
21
24
27
3/PE ~ 400 V
kazan sa jednim kolom, kazan sa dva kola1> mikroprocesorski

upravljan
od 80 /
od 3 0 /
biranje 85C
podeavanje radi utede energije 60C
bakar (10 /),
elik emajliran
sa zatitnom anodom
decentralizovano/
centralizovano
biranje
od 35C do 60C
elik, emajliran,
sa zatitnom anodom
centralizovano
1) Kazan sa dva kola omoguava korienje energije po nioj tarifi.

Potronja tople vode u d o m a in s tv u 1) i radionicam a
Voda
(I)
Temperatura
upotrebe (C)
100
10 - 15
50
10
50
pranje ruku
2 -5
37
pranje kose
10 - 15
37
tuiranje
30 - 50
37
120 - 180
40
Vrsta potronje
u domainstvu
voda za
topli napitak
po 8 olja
pranje sudova
po koraku pranja
ienje stana,
po kanti
kupanje u kadi
1) prosena potronja tople vode:

30 litara / osoba / dan sa 45C
Vrsta potronje
Potronja
vode (/)
Referentne jedinice
pekara
priprema testa
ienje radionice
telesna nega
15
0,5
30
frizer
salon za gospodu
salon za dame
ienje
40
60...100
1
hotel/gostionica
umivaonik
kupanje u kadi
tuiranje
ienje soba
kuhinja
15
90
50
5
5
gost i dan
gost i dan
gost i dan
dan
obrok i dan
domovi staraca i bolnice

deiji domovi
deiji vrti
70
50
5
dan i pacijent
dete i dan
dete i dan
1 m2 povrina peenja
1 m2 povrina radionice
po zaposlenom
mesto
mesto
1 m2 povrine
199
Elektrini poret
Ploe za kuvanje
Vrsta ploe
Normalna ploa
Brza ploa
Automatska
sastavni
delovi
3 grejaa
tri grejaa i zatita

od pregrevanja
jedan greja i
regulacioni ureaj
sklopka
sklopka sa 7 pozicija
sklopka sa 7 pozicija
regulator energije i
temperature
funkcija
snaga zavisi od
izabrane pozicije
zagrevanje punom snagom,

zatim nastavak kuvanja
redukovanom snagom
zagrevanje punom snagom,

nastavak kuvanja
regulisanom snagom
primeri
karakteristika
P \
%T _
100
100
50
(npr.
za 50%)
P
%
100
50
W =Pt
W =P t
r
W =P t
----------
')
1) temperaturno zavisno
0
2)
2) odreeno regulacijom
Sklopka sa 7 pozicija
Prenik
03
oo
Z o ..*
14,5 cm
18 cm
22 cm
Naznaena
snaga '>
Primeri stepena snage
1000 W
1500 W
2000 W
750 W
1150 W
1400 W
500 W
850 W
950 W
250 W
300 W
450 W
165 W
220 W
305 W
100 W
135 W
200 W
1) Za svaki prenik normirane su naznaene snage Brze ploe imaju naznaenu snagu uveanu za 500 W
Zone kuvanja
Pn nije normirano
ne razlikuju se normalna i brza ploa
proirenje povrine grejanja
sa dva kola zone kuvanja
greja: greja sa zraenjem, halogeni greja,

njihova kombmacija, indukcioni
kalemovi (VF-magnetska polja)
Rerna za peenje
Opremanje
Gornji i donji greja
Cirkulacija vazduha
Gril
sastavni delovi
po jedan greja
iznad i ispod
.
. . .. .
... .
jedan greja i jedan ventilator
cevni greja, eventug|no

sg motorQm
sklopka
izborna preklopka,
bira temperature
bira temperature
izborna preklopka
prenos
toplote
zraenje i
prirodna konvekcija
prinudna konvekcija
zracenje
Pirolitsko automatsko ienje:

t > 500CC uz dodatno grejanje (P = 3 kW) zahteva pojaanu izolaciju i blokiranje vrata
200
M ikro talasn i ap arati
(D
Uputstva za korienje
faktori grejanja
ivotnih namirnica
22
temperaturna zavisnost
faktora grejanja vode
raspodela temperature
u pripremljenom jelu
17
12
12
razliite temperature u pripremljenom jelu => potrebna razmena toplote

intermiterrtna snaga kao i mirovanje i meanje
Panja! topla voda provri nakon pomeranja posude!
Sudovi
obrtni reflektor
uplji provodnik
antena (spojm deo)
magnetron (2,45 GHz)
ventilator za hladenje
obrtm tanjir
Sigurnosne mere
;./4 - komora i feritni zaptiva u
velikoj meri spreavaju curenje
zraenja kroz vrata
vrata moraju imati najmanje
mehaniku i elktrinu blokadu
dozvoljeno curenje zraenja na
otstojanju 5 cm:
5 mW/cm2 kod optereenja
10 m W /c m 2 u praznom hodu
pogodni: staklo. porcelan, vatrcstalni
materijal, folija za peenje,

plastika, kese za zamrziva
(paziti na toplotnu postojanost)
uslovni:
ravne tepsije
pogodni: karton, papir
nepogodni: metalne posude, sudovi
sa metalnim rubom
(iskre!)
A p a ra ti za h la en je i za m rza v a n je
Tip
Kompresioni
Apsorpcioni
Princip
usisava se gasovito sredstvo za hlaenje toplota se pomou pritiska transportuje u okolinu
greja transportuje gasovito sredstvo za

hladenje u okolinu povienjem temperature
Prednosti jeftinija, jednostavmja konstrukcija, visok

odnos korisnog sadraja prema snazi
tii pogon, razliiti izvori energije (gas,

petrolej, elektrini takce mali napon)
Primena
friideri, zamrzivai u domainstvu i

komercijali
hotelske sobe, biroi, kampovi, mesta bez

elektrine mree
Zbrinjavanje
FCKW kao sredstvo za hlaenje (zabranjeno

od 01.01.95.) => isisati => pripremiti =>
fluorovodonina i sona kiselina
amonijak kao sredstvo za hlaenje nije otrovan

rastvori sa sadrajem hromata u krugu
hlaenja zahtevaju poseban postupak
Panja! Na natpisnoj ploici data je oznaka sredstva za hlaenje

Toplotna zatita sadri FCKW (od 01.01.95. Pentan ili Vakuum - Panel) => samleti
postaje staloen => sakupiti => pripremiti => fluorovodonina i sona kiselina
FCKW
Temperature
Friider
0...15 C
Stepen hlaenja
Zamrziva
bez zvezdice
< 0C
< - 6 C
< - 12 C
< - 18 C
< - 18 C
mogue zamrzavanje
- 18 C
P riklju n e sn ag e ap a ra ta
rerna
3
bojler
2
0.8
pegla
maina za peglanje
2.1
napa za otstranjivanje pare 140 .
cirkutaciom greja
18
aparat za kuvanje jaja
elektrini poret
8
televizor
fen
0,3
friteza
1,6
. 5 kW
. 6 kW
1,2 kW
3,5 kW
350 kW
27 kW
0,4 kW
14 kW
0,1 kW
. 1 kW
. 2 kW
zamrziva
100 .. 300 kW
maina za sudove
2.4 .. . 5,1 kW
jastuk za grejanje
60 kW
automat za kafu
0.7 .. . 1,2 kW
2 kW
aparat za vrelu vodu
modla za kuvanje
6 ... 18.5 kW
maina za kuvanje
300
500 kW
friider
60 . 250 kW
mikrotalasni aparat
0,6 ... 2kW
ivaa maina
. 0,1 kW
0,3 kW
PC, momtor, prmter
aparat za brijanje
sauna
brzi reo
solarijum
termoakumulaciona pe
usisiva praine
stereo - ureaj
toster
akumulator tople vode
maina za suenje vea
ve maina
8 . 15 kW
3,5 .. 18 kW
1 . 2 kW
2,8 . kW
2 .. 18 kW
1,2 kW
0.5
.. 1 kW
1,7 kW
0,9
2 .. 6 kW
3.3 kW
2
6.2 kW
2,2
201
Znaci u formulama i pojmovi

iz tehnike osvetljenja
Simbol
u formuli
Jedinica
<t>
U
Eh
d in
Pojam
Objanjenje
Zm
svetlosni fluks
ukupno svetlosno zraenje jednog izvora svetlosti
cd
svetlosna jaina
svetlosno zraenje
u jednom smeru / =
u
/X
/x
w ; prostorni ugao
[o>]: sr (steradijan)
360 = 4 n sr
5035 t i
/m: lumen
cd: candela
kriva raspodele
svetlosne jaine
(LVK)
predstavljanje svetlosne jaine lampi i svetiljki u polarnom

dijagramu, svedeno na svetlosni fluks od 1000 /m
(vidi stranu 205)
osvetljenost
upadno svetlo svedeno

na jednu povrmu
Horizontalna
osvetljenost
F - l * COS a
EH - r2 '
= * tak0(Je
a
= /
r
/x |uks
r = 2 * cos3 a
Izvor svetlosti
j
. / n j .
0*
X
h: Visina izvora svetlosti iznad

osvetljene povrine
r: Odstojanje izvora svetlosti
od posmatrane take P
I
Eh
fv
/X
Vertikalna
osvetljenost
fv
'
= h tan
E
/X
Srednja
osvetljenost
Srednja vrednost osvetljenosti, svedena na jedan prostor

ili jedan njegov deo
En
/x
Nazivna
osvetljenost
Srednja vrednost osvetljenosti, propisana za jednu prostoriju,

svedena na radnu visinu (npr. 0,85 m iznad poda)
cd
m2
Sjaj svetlosti
(luminansa)
Jaina svetla osvetljene povrine, svedena na veliinu

vidnog polja oka
grad
Ugao
zraenja
Prostorni ugao kod

koga je jaina svetla
Stepen refleksije
Odnos odbijenog prema upadnom svetlosnom fluksu

7 = P
0
n
Im
W
Svetlosna
iskoristivost
niB
Stepen
iskorienja
svetiljke
Prostorni stepen
iskorienja
7 lb
0
q
v (#)
La
^Le: Svetlosni fluks svetiljke

^*La; Svetlosni fluks sijalice
v (&) : Temperaturni faktor smanjivanja
0R
rfFI ~ a>
v im
Le
1
ne
Stepen iskorie- ne = 7LB ' 7R

nja osvetljenosti
Faktor
planiranja
Svetlosni fluks, reflektovan iz

prostorije, zavisan pored ostalog
od boje, dimenzija
p=~^
_
Planirana vrednost
v- p
202
(vidi str. 205)
Faktor smanjivanja
K rive rasp o d ele sv e tlo s n e ja in e

Proraun potrebnog broja svetiljki
- Metoda stepena iskorienja
Zahtevi od osvetljenja
(Obeleija tehnike osvetljenja)
1 Definisati srednju osvetljenost

En po DIN 5035
(vidi stranu 204)
Nivo osvetljenosti
U DIN 5035 T.2 su za odreene prostorije,
odnosno delatnosti odreene su nazivne
osvetljenosti (vidi stranu 204)
E na radnim mestima ne sme biti nie od 0,8xn
Ni na jednom radnom mestu ne sme biti nie
od 0,6xn
opada zbog zaprljanosti i starenja, zato se nova
postrojenja moraju planirati sa viim
Za period ienja = 1 godina vai:
2.lzraunati povrinu prostorije. odnosno radnu

povrinu
A=a*b
a: irina prostorije
b: Duina prostorije
3.Definisati faktor planiranja p
DIN 5035
(vidi desni stubac)
4 Izraunati indeks prostorije
_4___
h: Visina svetiljke
k=
(a + b) h
iznad radne povrine
Ako je osvetljenje preteno indirektno:/c, = 1,5 * fc
5 Defimsati stepen refleksije prostorije
(Ti: Stepen refleksije tavanice (vidi donju tabelu)
0 2 ' Stepen refleksije zidova
03' Stepen refleksije poda
6 Defmisati vrstu svetiljki
Smanjenje jaine
osvetljenosti
DIN 5035 T.1
Normalno poveano
1.25
Faktor planiranja p
jako
1.67
1,43
Raspodela luminanse
Stepen refleksije tako izabrati da je
L radnog mesta
s g
L okoline
Preporueni stepeni refleksije
Tavanica: 0,7
Zidovi: 0,5
Radno mesto 0,2..... 0.5
Pod: 0,2
Smer svetlosti
Izbegavati difuzno svetlo i otre senke
Boja
(vidi stranu 205)

7 Prostorni stepen iskorienja tJr uzeti iz
podloga proizvoaa
(vidi stranu 205)
Boja svetla
8.Stepen iskorienja svetiljke rjLB uzeti iz

podloga proizvoda
(vidi stranu 205)
Oznaka
ww
nw
tw
Toplo bela
Neutralno bela
Dnevno bela
9 Izraunati stepen iskorienja osvetljenosti

r/B = rjLB ' VR
Indeks
reprodukcije boje
Ra - podruije
10 Izraunati potreban ukupni svetlosni fluks

^
E A p
Stepen
70 Ra < 80
60 S R, < 70
H .lzraunati broj svetiljki

0
0ie Svetlosni fluks
n=
jedne svetiljke
0Le
40
3300 K
3300 ... 5000 K
5000 K
Upozorenje
1A
18
2A
2B
Ra s 90
80 <
< 90
r?B
Temperatura
boje_______
Ra < 60
Sijalice za
osvetljenje
unutranjih
prostorija
20 s f l . < 40
Stepeni refleksije razliitih boja i materijala

Boja /
materijal
80
Tamno siva
10 .. 15
55
65
Cma
45
.50
Nebesko plava 40
Svetlo siva
Be
25
Maslinasto
zelena
20
Narandasta
Srednje siva
45
10
15
Boja
0 u%
Bela
70.
Svetlo uta
Svetlo zelena
Ruiasta
Tamno zelena
Tamno plava
Tamno crvena
Srebrno
ogledalo
u%
4
80
.90
Lak, beli
Al, eloksiran
80
85
35
Emajl beli
75
.85
25
Al. poliran
65
75
Karton za crtanje 70
75
60
.70
Mermer beli
Hrom, poliran
u%
Materijal
elik poliran
55
65
Materijal
ou%
Cigla, svetla
30
Hrast, svetli
30
40
40
Tavanica za
apsorpciju
zvuka, bela
50.
65
Malter, tamni
20 .3 0
Al, zagasit
55.
60
15
25
Javor
Breza
50.
60
Cigla, tamna
Peanik,
tamni Granit
Beton, tamni
Ms, poliran
60
Orahovina
15
20
Beton. svetli
30
50
Katranisana
prevlaka
15
Malter, svetli
35
55
Providno staklo
10
40
Somot, crni
Peanik, svetli 30.
203
Nazivna osvetljenost
DIN 5035 T.2
En (/x)
Vrsta prostorija odnosno delatnosti
Postupak prorauna
osvetljenosti
Reflektovano svetlo se ne uzima u obzir, pa je zato
primenjivo i za unutranje i za spoljanje
instalacije osvetljenja
100
Skladita, prostorije za odmor,

garderobe, stepenita, hodnici, toaleti
200
Otprema, trpezarije, rendisaljke,

kovanje, valjanje, grubi montani radovi, za svaku svetiljku:
2.
Nacrtati krivu raspodele jaine svetla (pogled sa strane)
livenje
300
Prostorije za sastanke, nastavu, prodaju, 3.Definisati ugao zraenja a merne take

veernice, prostorije za peglanje, pekare,
mesare, autoreparature, srednji montani 4.Svetlosne jaine I oitati iz krive raspodele
svetlosne jaine za odabrani ugao zraenja
radovi, grubi mainski radovi, zavarivanje,
komande u postrojenjima, motanje
5.0drediti svetlosni fluks sijalice
kalemova, industrije papira i koe
500
Labaratorije, prostorije za vebanje,

kancelarije, kuhinje, frizerske radnje,
autolakirnice, reparatura maina,
tokarenje, glodanje drveta, opravka
radio i TV-aparata, fini montani radovi,
mainski i elektromontani radovi,
obradu papira i koe
1. Definisati vrstu, broj i smetaj svetiljki
750
1000
1500
Crtanje, prostrane kancelarije, kozmetika, ivenje, graviranje, merenje, kontrola, runo tampanje, bojenje koe
Fini elektromontani poslovi,
retuiranje, litografija
Opravka satova, obrada dragog
kamenja, najfiniji elektromontani
radovi, kontrola boja
6.lzraunati stvarnu svetlosnu jainu

<p
Ta~ I a ' lOOOIm
7.lzraunati horizontalnu osvetljenost
I a cos3
h28,Sabrati horizontalne osvetljenosti svetiljki za
mernu taku
9.Rezultantne horizontalne jaine osvetljenosti
mernih taaka nacrtati gledano sa strane.
Ako treba:
Izraunati srednju vrednost jaine osvetljenosti
Proveriti ispunjenje uslova: 2 0,8 En
Proveriti ispunjenje uslova: E 2 0,6 En
za sve merne take
Proraun ulinog i ostalog

spoljanjeg osvetljenja
Ulina osvetljenja za auto - saobraaj se izvode
po DIN 5044 T.1 i T.2. Odreene nazivne
luminanse Ln se zatim prilagoavaju vrstama
ulica i jaini saobraaja
Samo kod vrlo velikih razlika vrednosti refleksija i / ili

se ne moe odrediti mesto posmatraa, primenjuje
se kriterijum osvetljenost. To je posebno pogodno
za privatne spoljanje instalacije
1 Definisati vrstu svetiljke
5. Definisati nazivne osvetljenosti En za

ulice sa malim saobraajnim optereenjem:
sabirne ulice En = 7 /x
sporedne ulice En = 3 /x
2. Odrediti visinu svetiljki

h = 1 m (merna ravan) +
3.0drediti odstojanje sijalica
c = 3 ...4
4. Odrediti ugao zraenja za
irina ulice
6. Izraunati potrebne jaine svetla

,
En h2
2 cos3 a
7. Jainu svetla I oitati sa krive raspodele
svetlosne jaine
8. Izraunati potreban svetlosni fluks
tan a =
2 h
204
0 = ^ - 1000 Im
ra
205
Podela svetiljki
DIN 5040 T. 1, T.2
Primer:
Slovna oznak
raspodelu sve tlosnog fluksa
Slovna
oznaka Vrsta osvetljenja
A
B
C
D
direktno
preteno direktno
direktno-indirektno
preteno
indirektno
indirektno
B 3 1
T T T
I
Udeo svetlosnog fluksa

u odnosu na horizontalu
iznad
ispod
0,9 .. 1
0,6 .. 0,9
0,4
0,6
0 .. . 0,1
0,1 ...0 ,4
0,4 ...0 .6
0,1
0,6 ... 0,9

0,9 ... 1
0,4
0,1
o
2 Brojna oznaka: udeo svetlosnog fluksa

prema tavanici
1 . Brojna oznaka: udeo svetlosnog fluksa
prema ravni korienja
oznaka
1
2
3
4
5
6
Udeo upadnog svetla na

Tavanica
ravan korienja
sveden na tp0
sveden na
0 ..
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,3
.. 0,4
.0 ,5
. 0,6
.. 0,7
.. 1
0 ... 0,5
0,5 ... 0,7
0,7 ... 0,9
0,9 ... 1
DIN VDE 0710 T.1

T.5
Oznaavanje svetiljki
Proizvoa
Tip odnosno broj
Nazivni napon
(Nazivna frekvencija)
Nazivna snaga
(bez predspojnog ureaja)
Nain zatite (vidi str. 184)
Klasa zatite (vidi str. 173)
Oznake za bezbednost od poara
Sigurnost od poara
Posebni zahtevi
Zatita od radio-smetnji (vidi str. 192)
Nain montae (svetiljke u nametaju)
Oznake naina montae

svetiljki u nametaju
svetiljke se smeju staviti na zapaljive materijale

(temperatura paljenja 200 C)
p/
na krovu
svetiljke su pogodne za prostorije ugroene

od poara zbog praine i vlaknaste praine
X| na zidu
horizontalno na zidu
svetiljke su pogodne za nametaj od zapaljivih

materijala (teko i normalno zapaljivi)
vertikalno na zidu
\
ma
m/
isto kao ^/, ogramena povrinska temperatura,

takoe za materijale sa nepoznatim
osobinama zapaljivosti
ugao, horizontalno
sijalica bono
ugao, horizontalno
sijalica ispod
na podu
u U profilu
nije pogodna za montau
na krovu
Oznaavanje posebnih zahteva
T
E x
Oznaavanje predspojnih ureaja

oznaka temperatura
namotaja npr. tw 90/55/125
90C - granina temperatura
55C - nadtemperatura
u normalnom sluaju
125C - nadtemperatura
u nenormalnom
pogonskom sluaju
svetiljke za gruba pogonska mesta

svetiljke za pogonska mesta ugroena
eksplozijom (vidi str. 185)
svetiljke za povienu temperaturu okoline
(vidi str. 185)
(FP)
206
bezbedne od plamena
bezbedne od plamena i
ne ugroavaju prostor
Prema sistemu oznaavanja sijalica

ZVEI 03.95
Oznaavanje sijalica (opte osvetljenje)
IOR-CB35 20W/c/10 GZ4 12V
Primer:
Nain dobijanja svetlosti Materijal tela sijalica ili

dobijanja svetlosti
Oblik tela sijalice --------Oblik izvedbe -------------
Napon
'--------- Grlo (podnoje)
U g a o zra e n ja
Najvei prenik u mm
Ako nije mogua zabuna, mogu se izostaviti delovi oznake
Primer:
Nain dobijanja svetlosti
------------- Boja tela sijalice

------------- Snaga
QR20W /1012V
Materijal tela sijalice
Materijal za dobijanje svetlosti
Sijalica sa arnom niti (incades lamp) M

Visok pritisak (high pressure)
S
Nizak pritisak (low pressure)
L
(ranije: Q) iva (mercury)

Natrijum (sodijum)
Halogen (lodin)
Staklo
Kvarcno staklo
G
Q
Oblici tela sijalica (vidi takoe kompaktne fluorescentne sijalice, halogene sijalice sa arnom niti)
Sijalice za op- Gljiva
tu upotrebu
Konusna
Svea
CD
Parabolina
reflektorska
sijalica
Cevni oblik
jednostrano dvostrano
podnoje
Ravni
oblik
Okrugla
2
Reflektorska
sijalica
Elipsoidna
Oblik kapljice
Prstenasti
oblik
U - oblik
PAR
T -U
T- R
rn)
7
Boja
Oblici izvedbi (izbor)

CB
CG
D
DD
DE
E
Spoljanji starter
H
Poloaj gorenja horiz.
IHF Indukciona VF
L
Duga L-sijalica
Q
etvorostruki komp.
Hladna svetlost
Pozlaene glave
Dvostruka cev
Dvostruka D-sijalica
Dvostruki Krajni kontakti
Grla (oblici podnoija)
SB
SE
te
TV
V
Ugraen KVG
Ugraen EVG
Postojana na temp.
Osvetljenje TV
Poloaj gorenja verti.
am Zlatno-uta o Opal
re Crvena
bl
Plava
c
s Srebrna
Jasna
vi Violet
g Zlatna
ye uta
gr Zelena
IEC 61-1, IEC 61-2. 61-1H; HD 65.1 S1, HD 65.1 S1; DIN 49615,40, 53,63, DIN 49720. 26,49, 50, 53,57
Sijalice sa arnom niti
Niskovoltne sijalice
Halogene sijalice y jSOkOVO|tne sijalice

C03
(o )
22
B 22 d
E 14
G4
GU 4
fl
6.35
GY 6,35
G 53
ie
R7 s-7
BA 15 d
Fa 4
Sijalice sa pranjenjem
Fluorescentne sijalice
:1
( )
j n j 13
G 13
J l J vj-a (iWtl
2G 13
za posebni KVG1>
G 10 q
0 ,
BY 22 d
Kompaktne fluorescentne sijalice
RX 7 s
1?
H K --Fc 2
G 12
za posebnj EVG2) ^
__ ,. 23
f T j,
iT r r
G 23
G 24 d-1
GX 24 d-3
2G7
G 24 q-1
GX 24 q-3
n -------- r r 1
2G 10
2G 11
207
Boje svetlosti
Objanjenje:
dijagrami predstavljaju snagu
u mW za svakih 10 nm
talasne duine, svedeno na
svetlosni fluks od 1000 /m;
visina slike = 200 mW
Standardne fluorescentne sijalice
boja: univerzalno bela
boja: jarko bcla
boja: topli ton
Fluorescentne lampe sa tri pojasa
Halogene sijalice
sa metalnom parom
Sijalice sa ivinom parom

visokog pritiska
boja: interna
Sijalice sa
kombinovanim svetlom
Sijalice sa parama natrijuma
sijalice visokog pritiska
208
sijalice niskog pritiska
Veliine sijalica
Standardne sijalice sa amom niti
25
40
60
75
100
150
200
300
500
1 000
Svetlosm fluks (/m) 230
430
730
960
1380
2220
3150
5000
8400
18 800
105
118
160
189
240
274
E27
E27
E40
Snaga (W)
Duina (mm)
Podnoje
E 40
Sofitne sijalice
Kriptonske sijalice
25
40
60
75
100
35
60
120
35
60
Svetlosni fluks (/m) 235
475
800
1030
1500
220
420
840
240
420
88
88
96
96
300
500
1000
300
500
Snaga (W)
Duina (mm)
88
Podnoje
Fluorescentne sijalice sa tri pojasa
Standardne fluorescentne sijalice

Snaga
sijalice
(W)
duina
(mm)
prigjmce
(W)
5
10
13
20
40
65
snaga
sijalice
(W)
Svetlosni fluks (/m)

topli ton
bela

univerzaIno bela
jako
bela
topli ton
dnevna
svetlost
1050
2500
4000
1200
3200
5100
1200
3200
5100
1300
3250
5200
590
1200
1500
1 xS 1 4 d
2x S 14 s
E27
1450
3450
5400
18
36
58
1450
3450
5400
Kompaktna fluorescentna sijalica (sa ugraenim predspojnim ureajem)

Okrugla (prizmatina)
(podnoje: E 27)
svetlosni
snaga
prenik
fluks
(W)
(mm)
(Zm)
Prstenasta (podnoje: E 27)

snaga
(W)
svetlosni
prenik
fluks
(mm)
(/m)
18
24
32
100C
1450
2000
165
216
216
visina
(mm)
9
13
18
25
100
100
100
U - oblik (podnoje: G 23, E 27)
153
163
173
183
400
600
900
1200
visina
(mm)
snaga
(W)
64
64
64
64
9
11
15
20
svetlosni
prenik
fluks
(mm)
(/m)
122
400
600
138
900
158
190
1200
irina
(mm)
38
38
38
38
Sijalice sa kombin. svetlom
Sijalice sa ivom visokog pritiska

50
80
125
250
400
700
1 000
160
250
500
1 000
Svetlosni fluks (/m) 1800
3800
6300
13 000
22 000
40 000
58000
3100
5600
14 000
32 500
156
170
226
290
330
390
177
226
275
315
Snaga (W)
Duina (mm)
130
Podnoje
E27

elipsoidna
cevna
Duina (mm)
snaga
(W)
svetlosni
Duina
fluks
(mm)
(/m)
75
150
250
360
1000
2000
3500
5 000
11 250
20 000
25 000
90 000
170 000
300000
elipsoidna cevna
6 500
156
70
5 600
10000
100
9 500
186
17 000
150
15 500
226
25000
25 500
226
250
400
47 000
48000
290
1000
120000
130000
400
poloaj gorenja: proizvoljan, podnoje E 40
156
211
211
257
285
400
18
35
55
Svetlosni fluks (/m 1800
4800
8000
216
310
425
Poloaj gorenja h 150
h 110
h 110
Duina (mm)
114
132
163
206
260
490
490
Poloaji gorenja
Sijalice sa natrijumom niskog pritiska

Snaga (W)
E 27
E40
Halogene sijalice
Sijalice sa natrijumom visokog pritiska

snaqa
(W)
E40
90
135
podnoje
poloaj
gorenja
R 73
R7s
Fc2
Fc2
Fc2
E 40
E 40
p 45
p45
p45
p 45
p 45
p60
p60
I dozvoljeno
I nije dozvoljeno
180
13 500 22 500 33 000

528
p20
775
p 20
1 120
p 20
p 45
209
Kom paktne flu o re sce n tn e sija lice

Poreenje sa sijalicama sa arnom niti
...10 puta dui vek trajanja

... 5 puta vei svetlosni fluks
vea masa ako je ugraen VG

podnosi veu uestanost komutacije
Izvedba
skuplji
nema potamnjenja
Kondenzatorski predspojnt u reaj.E lektronski predspojnt ureaj
ugraeni KVG", odnosno EVG2
posebni KVG", odosno EVG21
podnoje: E 14 ili E 27
podnoje: vidi stranu 207
oblik cevi
TCG
Kompaktm cevni oblik

oblik reflektora
sa zatitnim
TCR
staklom TC-SB
dvostruka cev,
kratka, TC
Kompaktni cevni oblik

etvorostruka
dvostruka cev,
cev TC-D
duga, TC
e
prstenasti oblik
TC-SER
etvorostruka
cev TC-DSE
estostruka cev
TC-TSE
estostruka cev
TC-T
etvorostruka
cev ravna TC-F
kvadratna
TC-DD
3
Poreenje trokova
Vrednosti, zasnovane na
podacima proizvoaa,
odnosno distribucije
i Cene u DEM
Svetlosm fluks:
200
1350 Im / sijalice sa arnom niti
1200 Im / kompaktne sijalice
Naznaena snaga
100 W / sijalice sa arnom niti 20 W / kompaktne sijalice -| 00 Cena energije:
0,25 DEM/kWh
Trokovi proizvodnje:
2 DEM / sijalica sa arnom niti
20 DEM / kompaktna sijalica 0
0
Vek trajanja:
1000 h / sijalica sa arnom niti
8000 h / kompaktna sijalica
1000
2000
3000
granino trajanje gorenja = ------
4000
5000
6000
7000
8000
razlika u cem proizvodnje

razlika snaga x cena struje
9000
DEM
kW DEM/kWh
H alo g en e s ija lice sa arn o m niti

Osobine
visoke temperature => veliko iskorienje svetlosti regeneracija = ne tamni telo => ravnomeran
blago topla boja svetla => dobra reprodukcija svetla
svetlosm fluks
Izvedbe
Sijalice velikog napona (230 V)
Sijalice malog napona (6 V, 12 V, 24 V)
Podnoja: E27, BA15d, R7s, Fa4
Podnoja: G, GU. GY, GX, GZ, G53, BA
Sijalice sa kvarcnim cevima
Sijalice sa kvarcmm reflektorima
S p o je vi flu o re s c e n tn ih sija lica

Pojedinane sijaiice
Dvostruke sijalice
Sa starterom i prigunicom
L1
spoj
u tandemu
L1
duo spoj
Sa elektronskim starterom i prigunicom

L1
A1:
elektronski
starter
C1:
kondenzator
0,1 pF
Sa elektronskim predspojmm ureajem
L1
L1 N
A2:
elektronski
predspojni
ureaj
------------ 1 X
X . *
x .
c ji
-1 $
A2
A2
IL.
Sastavni delovi
filtar protiv VF - smetnji
ispravlja sa kondenzatorom
naizmenini pretvara (25...40 kHz)
automatika iskljuivanja
Prednosti
neznatni gubici
start bez treptanja
cos <p = 1, ne treba kompenzacija
rad sa jednosmernom i naizmeninom strujom
mogue potamnjivanje
iskljuivanje neispravmh lampi
211
Spojevi fluorescentnih sijalica

Sa prigunicom
Bez startera
Osnovni spojevi
Spojevi sa potamnjenjem
bez transformatora
za grejanje
jedna sijalica
Q1 L1
L1
dve sijalice
sa transformatorom
za grejanje
Q1 L1

rW'^
x.
0
X .
'il --------------
Spojevi sijalica sa metalnim parama

sijalice sa natrijumom
niskog pritiska
sijalice sa ivom
visokog pritiska
halogene sijalice
L1
L1
sijalice sa
natrijumom
niskog pritiska
(tapne)
T1: transformator sa rasipnim

poljem
Spojevi sa elektronskim startnim uredajima (EVG
L1
L1
C1: kondenzator povratne

sprege za VF
A1: generator impulsa (ureaj za paljenje)
L1: predspojna pngunica
L2: namotaj za priguenje
W1: VF - provodnik za paljenje L
predspojni ureaj u svetiljci
212
predspojni ureaj izvan svetiljke
5 Energetska elektronika
Oznake u formulama....................... 214

Vrste pretvaranja
elektrine energije....................... 214
Nazivi pretvaraa i oznake...............215
Oznake pretvaraa i
ostalih aparata..............................215
Modularni spojevi.............................216
Spojevi multiplikatora...................... 216
Neupravljani pretvarai
(ispravljai)................................... 217
Poluupravljani pretvarai
(ispravljai)................................... 218
Potpuno upravljani pretvarai........ 219
Elektronska pogonska tehnika...... 220
operi...............................................222
Vrste upravljanja operima.............222
Filtarski i stabilizatorski spojevi...... 223
Stabilizovani izvori jednosmernog
napona......................................... 224
Sklopni delovi mree, sklopni
regulator....................................... 225
Integrisana kola u energetskoj
elektronici..................................... 227
Invertor i pretvara naizmenine
struje.............................................228
Eelktronsko upravljanje brojem
obrtaja maina sa obrtnim
magnetskim poljem...................... 229
Dvosmerni spojevi........................... 230
Fazno upravljanje............................ 231
Nulta sklopka................................... 232
Upravljanje paketom oscilacija...... 232
Prenaponska zatita poluprovodnikih
ventila i pretvaraa....................... 233
Prekostrujna zatita poluprovodnikih
ventila i pretvaraa....................... 233
Hlaenje i naini hlaenja
poluprovodnikih ventila
i pretvaraa...................................234
213
Oznake u
formulama
JUS IEC27-1; IEC 27-1, IEC 27-1A; ISO 31-1. 2, 3, 4. 5, 6, 7, 8, 9, 11. 12, 13;
DIN 1304-1, IEC 50(551), DIN 41750 T.1
Naponi 1)
Ostale veliine
U: u.
C: C L
Kapacitivnost, nabojni kondenzator
Faktor filtriranja
L: L 0
M
n
p
p
pa
PV Tlol
R: R,
Pi
Induktivnost, filterska prigumca

Moment
Broj obrtaja
Broj impulsa
Aktivna snaga
Snaga jednosmerne struje (U<j h )
Snaga gubitaka
Otpornost, unutranja otpornost
Otpornost optereenja
Termika otpornost
Faktor filtriranja
Konstrukcijska snaga transformatora
Celziusova temperatura
Uv
Uw
u,m
U ,,
u2
Uz
URRM
Uu
Naizmenini napon, efektivna vrednost

Napon spoljnog provodnika
Napon uma
Fazni napon, upravljaki napon
Idealni maksimalni zaporni napon
Jednosmerni napon, aritm. srednja vrednost
Ulazni, izlazni jednosmerni napon
Napon Zener-diode
Negativni vrni napon
Efektivna vrednost naizmenine
komponente meovitog napona
Struje1!
/; / L
'd
h
h\ h
/,
'z
Naizmenina struja, efektivna vrednost

Jednosmerna struja, aritmet. srednja vred.
Struja emitera
Struja voenja (proputanja) diode, tiristora
Struja pobude
Struja Zener-diode
Vremena, uglovi, frekvencije

T; ts
h ' fp
101
f'.fe
fv f2
'u
Trajanje periode, trajanje komutacije

Trajanje ukljuivanja, pauze
Ugao upravljanja
Fazni ugao (kruna frekvencija x vreme)
Mrena, pogonska frekvencija
ulazna, izlazna frekvencija
Frekvencija superponiranog
naizmeninog napona
R,h
s
ST
Ostali znaci
0
1
u
AV
RMS
J C
K. A
Prazan hod, sluaj rezonancije, fizika

veliina pri a = 0(potpuno upravljanje)
Idealno, bez gubitaka
Fizika veliina kod ugla upravljanja
Srednja vrednost (average)
Efektivna vrednost (root mean square)
Zaporni sloj, kuite
Rashladno telo, okolina
1) Mala slova oznaavaju trenutne vrednosti

fizikih veliina.
Vrste pretvaranja elektrine energije
IEC 50(551); DIN 41750 T.1
Pretvaranje elektrine energije omoguava tok energije izmeu sistema sa razliitim vrstama struje
Ispravljanje: pretvaranje naizmenine struje u jednosmernu struju
Tok energije od naizmeninog do jednosmernog sistema.
Pretvaranje
jednosmerne struje:
Pretvaranje jednosmerne
struje datog napona i polariteta
u jednosmernu struju drugog
napona i/ili polariteta.
Dobijanje
jednosmerne struje^Pretvaranje jednosmerne
struje bez meusklopa
naizmeninog napona.
0
Pretvaranje naizmenine struje:
Pretvaranje naizmenine struje
datog napona, frekvencije i
broja faza u naizmeninu
struju drugog napona i/ili
frekvencije i/ili broj faza.
Tok energije
u smeru
strelice
Dobijanje naizmenine struje:

Pretvaranje naizmenine
struje sa nametanjem
izlaznog naizmeninog
napona pomou ulaznog
naizmeninog napona.
Pretvaranje: Transformacija jednosmerne struje u naizmeninu.

Tok energije od jednosmernog do naizmeninog sistema.
214
Nazivi pretvaraa i oznake
IEC/TR 971; IEC 971; DIN IEC 971
Primer:
slovna oznaka
brojana oznaka
B 2 H A F
X.
JT
dopunska oznaka: pomone grane

dopunska oznaka: mogunost upravljanja
Slovna oznaka | Brojane oznake
Vrsta sklopa
Oznaavanje
P o lu ta la sn i spoj
spoj sa srednjom takom
P unotalasni spoj
mostni spoj
spoj za udvostruenje
spoj za umnogostruenje
B
D
V
Broj pulsacija p
dvosmerni spoj
poligonski spoj
W
P
Broj faza m sistema

naizmenine struje
Dopunske oznake
Glavne i pomone grane
Znaenje
Oznake
Mogunost upravljanja
Znaenje
Oznake
U
C
H
HA(HK)
NZ
neupravljano
potpuno upravljano
poluupravljano
poluupravljano sa anodne
(katodne) strane obuhvatanjem
upravljanog ventila
paralelno poluupravljano
obuhvatanje glavne grane sa

anodne (katodne) strane
grana gaenja
povratna grana
grana slobodnog hoda
upravljana grana slobodnog hoda
faktor umnoavanja
A(K)
Q
R
F
FC
DIN 41752, DIN 41762 T.2,

DIN 42403
Oznake pretvaraa i ostalih aparata

Oznake snage za viekristalne poluprovodnike ispravljae
Primer:
1/2 B 250 / 220 - 5

vrsta hlaenja (vidi str. 234)
broj spojeva ----------nazivna jednosmerna struja u A
oznaka spoja ----------nazivni jednosmerni napon u V 1)
nazivni prikljuni napon
h kod optereenja kondenzatorom umesto nazivnog jednosmernog napona stavlja se C,
kosa i spojna crta se izostavljaju, nazivna jednosmerna struja u mA
Oznake snaga za jednokristalne poluprovodnike pretvarae

Primer:
Sj>1 W
2/e
0 IB6 HA 380/510-800 F
Vrsta hlaenja
Hem. simb poluprovodnikog materijala21 JJ
rJ '
jednosmerna struja tipina u A
Razlomak kcd parc. usmer. agregata
jednosmerni napon tipini u V1)
Oznaka sklopa --------------------------------prikljuni napon tipini u V
Dopunska oznaka-----------
2) kod silicijumskih ventila moe se izostaviti oznaka Si

Oznake prikljuaka
Znaenje
Oznake
Anodm (katodni) prikljuak usmerivakih grana
A (K)
Anodno (katodno) spajanje na jednosmerni prikljuak
AM (KM)
Srednji prikljuak na strani naizmenine struje izvoda i punotalasnih parova
AK
Upravljaki prikljuak (pomona katoda, katoda) tiristora bez prenosilaca impulsa
G(H)
Ulazni prikljuci prenosilaca impulsa, E pozitivan potencijal prema F
E, F
U, V, (U, N) Prikljuci naizmenine struje glavnih kola na ulaznu ili izlaznu stranu
U,V,W, ev.N Prikljuci trofazne struje glavnih kola na ulaznu ili izlaznu stranu
Prikljuci jednosmerne struje glavnog kola, C pozilivno, D negativno u ispravljakom pogonu3'
C, D
C (D), D (C) Zajedno obuhvaeni prikljuci jednosmerne struje dvostrukih usmerivaa
s obzirom na prioritetni smer
3) Kod ispravljakih aparata moe se C oznaiti sa + ili crvenom bojom, a D sa - ili crnom bojom.
215
M o dula rni s p o je v i
IEC 1148; DIN IEC 1148
Modularni spojevi su hibridni integrisani sklopovi za racionalnu konstrukciju pretvaraa.

Granine vrednosti
Nazivi
Osobine
Spoj
/r r m
diodni modul
B1 U
D2 U
V2 U
Vodootporna kuita od plastike

otporne na udarce
Metalno podnoje bez potencijala
Velika staza povrinske
struje odvoda
Eventualni fleksibilni prikljuni
vodovi za strujno kolo paljenja i
glavno strujno kolo
Laka zamenljivost na osnovu
standardnih kuita,
npr. TO-240 AA
masa: 90 g
K1
AK2-
K1
K1
tiristorskoG1
diodni
modul
B1HK B1HA AK 2 AK 2
D2HK D2HA
l G2 A L
V2HK V2HA
A
A
W1HN
tiristorski
modul
B1C
D2C
V2C
W1CN
^FAV
7tav
frm s
Zt
r m
drm
60A...
480A
400 V.. 36A...

1800V
305A
50A...
500A
400 V... 27A...

1800V 320A
27A...
320 A
600 V...
1800V
18A...
320A
50A...
500 A
K1
G1
is
40A..
500 A
AK 2
G2
Spojevi multiplikatora

Karakteristine vrednosti sklopova
Nazivi
Naponska karakteristika
Spoj
U
Jedno-impulsni udvostruiva
D1
/d
2\
Dvo-impulsni udvostruiva
D2
Jedno-impulsni umnogostruiva
V1
Ur
U
h
/d
2,82
2,82
1,0
2,82
2,82
0,5
n -2 -V 2
2,82
n
za
2. stepen
ui
2,-A
n=3
za n=3
8,48
216
217
218
219
E lektronska pogonska tehnika

Pogonski dijagram usmerivakih pogona
i kn, co
ii
O
D
O
JZ
co
<1)
f
o
JO
koenje
pokretanje
generatorski pogon
motorni pogon
povratno napajanje
energijom
- P = - M C0
dobijanje energije
sa strane
P = M (O
P = (-M) (-(0)
dobijanje energije sa
strane
- P = M {-(O)
povratno napajanje
energijom
motorni pogon
generatorski pogon
pokretanje
koenje
~>
0)
n
s-1
III
M
Nm
IV
Kvadranti pogona pretvaraa
Podruja rada usmerivaa ini

etvorokvadrantno polje.
Jednokvadrantni pogon slui
samo za pokretanje, dakle u
zavisnosti od smera obrtanja I. ili
III. kvadrant. Definicija vai i za
koioni pogon, kada se energija
ne dovodi u mreu, ve npr. do
otpornika koenja.
Dvokvadrantni pogon je, izmeu
ostalog, prisutan kod desnog hoda
pri pokretanju i koenju sa
povratnom energijom.
etvorokvadrantni pogon
omoguava kod desnog i levog
hoda pokretanje i koenje
sa povratnom energijom.
Karakteristika obrtnog momenta u funkciji broja obrtaja radnih maina
Najea pogonska maina je motor

jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom.
Upravljanje brojem obrtaja obino promenom
napona rotora Ua
Napajanje naponom je mogue preko
mreno voenih usmerivaa odn. preko
pozicionera (chopper) sa meukolom
jednosmemog napona.
Pogonska karakteristika u podruju podeavanja rotora
Primeri pretvaraa
Snaga
Osobine
Jednokvadrantni pretvara sa poluupravljanim

mostom (BSH) za napajanje kotve i neupravljanim
mostom (B2U) za napajanje polja. Filtarska
prigunica potrebna za odravanje koeficijenta
oblika jednosmerne struje.
ULN = 220 ... 240 V 10%

50 Hz 4%
UdN = 170 ... 185V
tdN = 12 A
Ispravlja polja:
ULN = 220 ... 240 V. UdN = 0,9 ULN, /dN = 1,2 A
masa: 1,1 kg, izgubljena snaga: 32 W
Jednokvadrantni-jednosmerni oper sa malim

koeficijentom oblika struje kotve i
pogonom sa malim umom.
ULN = 190 ... 260 V

5 0 /6 0 Hz
UdN ~
190V
/dN = 6A
Regulisanje broja obrtaja sa tahoreakcijom
etvorokvadrantni pretvarai sa suprotnom

paralelnom vezom bez krune struje dvaju
potpunoupravljanih mostova (B6C) i
neupravljanim ispravljaem pobudnog polja.
Uv = 3 x 400 V
5 0 /6 0 Hz
UdN =
400 V
/dN = 35 A
samostalno podeavanje na mrene frekvencije od
45 ... 65 Hz.
220
E lektronska pogonska teh nika

Elektronski pogoni trofazne struje
Najea pogonska maina je sinhroni
U~f
Pn - motor trofazne struje sa kratkospojenim
P~f
rotorom, jer ne zahteva posebno odravanje.
Kontinuirana promena broja obrtaja bez
gubitaka putem promenljive frekvencije i napona.
Napajanje preteno preko pretvaraa sa
naponskim meukolom, jer isti omoguava
pojedinani i kombinovani pogon.
0
M = konst.
U = konst.
M ~ Mf
> = konst
fn
Karakteristike kod napajanja pretvaraa
Pretvara frekvencije
2121
L1
- o
v
w
Z\ 21
neupravljani
mreni pretvara
O D G 0
O u u u
o
c=u
Mode
r ~i
C=D
V
C=D
ST0P
START RESET
Komandna jedinica
: CPU
=>
Meukolo jednosmernog napona sa

konim operom
priprema
struje
/
\
trofazm
pretvara
modulacija po
J l . irini impulsa
fi,
RS 232interfejs
obrada informacije
dava putanja
k ^ L u pogon ___
regulator broja
obrtaja______
Primeri pretvaraa
Snaga
Osobine
Jednofazni digitalni frekvencijski pretvara sa

konstantnim naponom meukola i izlaznim
naponom moduliranim po irini impulsa.
Tranzistorski pretvara sa IGBTs pretvara
neupravljani jednosmerni napon u trofaznu izlaznu
mreu sa promenljivim naponom i frekvencijom.
Kontinuirano podeavanje broja obrtaja motora

trofazne struje
Digitalna upravljaka jedinica sa
RS 232-modulom interfejsa (opcija).
ULN = 230 V 15 %, 50/60 Hz 4 %
izlazna naznaena struja: I n = 4,5 A, 3.. 400 Hz
izlazna snaga pri 230 V: 1,8 kVA
naznaena struja motora pri 230 V: 1,1 kW
Trofazni tranzistorski pretvara frekvencije sa

tranzistorima u invertorskoj sekciji. Sa impulsnim
otpornikom je mogue pokretanje i koenje u oba
pravca obrtanja.
Napajanjem naponom sa sinusoidnim oblikom
proizilazi skoro sinusoidna struja motora.
Izlaz pretvaraa otporan na prazan hod, na kratak
spoj i na zemljospoj.
Beumni pogon trofaznih motora sa

kratkospojenim rotorom i sinhronih motora.
Moe se koristiti za pojedinane i grupne pogone.
Ugraeni RS 485-interfejs za opsluivanje,
izbor parametara i dijagnozu.
ULN = 3 x 380...500 V+10%, 50/60 Hz+2%
izlazni napon: 3 x AC 0...Un, 0...400 Hz
izlazna snaga pri 400 V: 42 kVA
naznaena snaga motora pri 400 V: 37 k W ____
Pretvarai sa utisnutom strujom rade sa

meukolom jednosmerne struje i pogodni su
naroito za pojedinane pogone sa elektrinim
koenjem i promenom smera obrtanja.
Autonomni invertor radi sa tiristorima u prekidu
faznim redosledom.
Povratno napajanje trofazne mree energijom

koenja.
Kod pravougaonih oblika struja obrazuje se
sinusoidni napon maine.
ULN = 3 x 400 V +10%, 50/60 Hz + 2%
izlazna nazivna struja: I n = 210 A, 5.. 50 Hz
izlazna snaga kod 400 V: 140 kVA_____________
221
operi
Sve se vie koriste u pretvaraima za
1- i 4-kvadrantni pogon.
Zbog neznatnog neproduktivnog (mrtvog) vremena
predstavljaju idealan izvrni slog (element) kod servopogona.
Jednosmerne sklopke koje rade

periodino su operi.
Obe strane jednosmerne struje su
medusobno galvanski povezane.
Regulator smanjenja napona
Regulator smanjenja napona
Kod datog stalnog (stabilnog) ulaznog jednosmernog

napona Ua moe se dobiti smanjeni varijabilni
izlazni jednosmerni napon UL uz male gubitke.
Korienje induktivnosti kao energetskih

akumulatora omoguava izlazni jednosmerni napon
UL, koji je vei od ulaznog napona Ud
Primer:
Prim er: jednoimpulsni regulator smanjenja

napona E1CF
/L
Izvedba izvrnog sloga V1 kod

prikljuene snage < 10kVA:M OSFET
< 150 kVA IGBT
< 12 MVA: GTO. tiristori
Pomereno upravljanje sa V1 i V2 za 180 smanjuje

talasnost / d.
Vrste upravljanja operima

Naziv
Primena
Osobine
Naponske i strujne karakteristike
Stalno trajanje
periode T.
Promenljivo trajanje
ukljuenosti Te
Stalni odnos
vremenske konstante
kola optereenja
r=
i trajanja
periode T.
Upravljanje | UL
povorkom \Ud-im p u ls a
Ty _ _ T2
Dvopolozajna
regulacija
UL
uriTi
222
_ _ h
T?
. h
Napajanje vunih
motora u elektrinim
vozilima.
Primena u ureajima,
kod kojih promenljivost
frekvencije dovodi do
smetnji.
Regulator napona za
trofazne generatore
bez etkica.
periode T.
Stalno trajanje
ukljuenosti Te
Gubici komutacije
postiu najveu
vrednost tek kod
najvieg upravljanja.
Jednostavno razvodno
kolo (sklop) sa
neznatnim zahtevima
u pogledu
talasnosti struje.
Napajanje
jednosmernih maina
u podruju
ankera i pobude.
Regulacija otpornika
(impulsni otpornik).
Dvopoloajna
regulacija je mogua
samo, ako se u kolu
optereenja nalazi
akumulator energije.
periode T i
promenljivo trajanje
ukljuivanja Te.
Pogoni sa regulisanjem
broja obrtaja i struje
sa dozvoljenom
preostalom talasnou
struje optereenja.
Filtarski i stabilizatorski spojevi

Spoj
Napomene
Spoj
Napomene
Napunjeni kondenzator
Poravnanje napona napunjenim kondenzatorima

CL. Kod optcrccnja sa
Rl kao udeo
naizmeninog napona
nastaje napon uma /w
Prigunica za filtriranje
Poravnanje struje prigunicom za filtriranje L.
/d
Talasnost struje
\
- l2
L > -----------
P 2 K ' f
p f L/w
k - 0,25 kod jednoimpuIsnih \ k = 0,2 kod
dvoimpulsnih spojeva
Frekvencijski zavistan
delitelj napona kao
niskofrekvencijski filtar
RC-filtarski lan
Niskofrekvencijski filtar za
vee struje optereenja
LC-filtarski lan
Faktor filtracije s =
Faktor filtracije s =
L/Wi CB
l/W
2
U W2
s = p 2 n f Rs Cs
p broj impulsa eme
ispravljaa
SG = S 1 ' s 2
CB p-
UW2
AL/2
s = (p 2 k f)2 Ls Cs
p broj impulsa eme
ispravljaa
SG = S1 ' S2 .. . Sn
' sn
Diferencijalna otpornost
r sa V 1 deluje kod naizmeninih napona filtrirajue a kod jednosmernih
napona stabilizirajue.
AUt _ ^ ^ R\,
RZ-stabilizacija
L/Wi
Gvvi
L/w?
Koeficijent filtracije G
RZ-precizna
stabilizacija
G = Gi G2
Gi
r2
G2=
U 1max Uz
v1
rZ1
Wv2
r Z2
/Zmax + f|_min
U1=
Uz
Rvmax
Uz
/~mm
fzmin + ftmax
/Zmin - 0 '^ /Zmax
/zmax -
UL =
UZ2
P to t
UZ
V1 ostvaruje stalan
Izvor konstantnog
napona sa tranzistorima napon baze na V2.
+
UL = Uz - UBE
UL = U y - UCe
Integrisani regulator
stalnog napona
Regulator stalnog napona

radi kao izvor konstant.
napona sa diferencijalnim
pojaivaem
L/i S UL + 2 V
r, = 20 mS2
G = 500 ... 5000
Vrlo proireno:
serija 78XX za pozitivne
serija 79XX za negativne
napone
C, =470 ... 2200 uF,
C2 = 1 ... 10 pF
Izvor konstantne struje

sa tranzistorom sa
+ efektom polja
Upravljaki napon - UGS

opada na sourceotporniku Rs
Karakteristika I 0 - UGS
daje za svaku vrednost
Rs konstantnu struju I L.
G=
rz
'
Izvor konstantne struje

sa tranzistorima
Ûj
r_z
M i " fi
Poto je V2 PNPtranzistor, RL je prikljuen

na masu. Podeavanje
struje obavlja se
emiterskim otpornikom
E-
Uz - l /eb
r, = 50 .. 500 rCE
r, ~ 2 0 ... 100 rDS
223
S tab ilizo va n i izvori je d n o s m e rn o g napona
d in
41745
Stabilizovani izvori jednosmernog napona (aparati sa napajenjem iz mree)

su kontinuirani jednosmerni regulatori.
Zahtevi:
Izlazni jednosmerni napon bez smetnji, nezavisan od optereenja (R, = 01) i podesiv u irokim granicama.
Siguran od kratkog spoja i trajnog kratkog spoja.
Ostvarivanje zahteva doputa nekoliko varijanti spojeva. Za dobijanje ulaznog jednosmernog napona
Uy svima su zajedniki mreni transformator, ispravlja i poravnjanje.
Nain delovanja__________
Primeri spojeva
Mreni aparat (ispravlja) sa diferencijalnim
___________
Izvor konstantne struje (V3, R2)'stabilizovan protiv kolebanja napona U

Diferencijalni pojaiva (V1, V2, R\):
odstranjuje temperaturnu zavisnost inae
uobiajenih regulacijskih tranzistora.
Darlingtonov sklop (V4, V5):
velike struje optereenja kod malih struja baze.
Potenciometar nametene vrednosti (R3):
nameta U izmeu 0 V...U2ma* (npr. + 15V)
Izvor konstantne stuje (V6, R4, R5, V7):
predstavlja prividnu masu X, stabilizovana U2
protiv kolebanja optereenja
Spoj sa neznatnim gubitkom, poto se operacioni

pojaiva N1 napaja ulaznim naponom Uv
Operacioni pojaiva uporeuje referentni napon
Uz sa U'2 pomou dela izlaznog napona U2.
Kako U2 opada npr. zbog jakog optereenja,
tako raste izlazni napon Ua od N1, dok U2 ne
dostigne zadatu vrednost.
Mreni aparat sa operacionim pojaivaem
U2 = d + ^ 1) Uz
h
U2mm = Uz ', U2max S U\
LM 317 (N1) i LM 337 (N2) su uobiajeni

integrisani podesivi regulatori napona.
Mreni aparat sa integrisanim podesivim

regulatorima napona za pozitivne i
negativne izlazne napone
------V1
LM
317
R:
N1
U \\max=
V32^
Cs
C3=L
Cl -L-
Rl f
R2
N2
4-
V2
224
U21
1 , 2 V - 1 ,2 5 (1 + ^ V
( - 3 V)] . . . - 1 , 2 V
- 1 , 2 5 (1 + ^ j ) V
U\2max = - 4 0 V
R, = P2 = 240 1
fl 3 =
= 54 1
C\ odnosno C2 = 0,1 pF
zatita od povratne struje sa V1 odnosno V2
zatita od pranjenja sa V3 odnosno V4
f6 =J=l2
ir
LM
337
*L11
3 /
3 V ).
40 V
U22 = [U\2 -
fi= L
C2 = t =
U\2
U2\ = ( U \ \ -
V42^
u 22
Sklopni delovi mree, sklopni regulator

Funkcionalne grupe sklopnih delova mree (SNT)
sklopni deo mree
______________/S----------------------DC/DC pretvara
/ -----------/ -----------uklanjanje
smetnji
(EMC)
n
i
ispravljanje
filtriranje
pretvaranje
-w -
.M
T
I
primarno
spajanje
prenos
pretv. nap.
razdv. pot.
] l [
------ 1------ i-
EMC: mere za elektromagnetsku

kompatibilnost (EMC)
OVP: zatita od prenapona
PWM: modulacija po irini impulsa
upravljanje.
nadzor.
zatita
PWM
------------ \
\
sekundamo
ispravljanje
ukljananje
smetnji
(EMC)
filtriranje
prenos
iskljuCenje
(OVP)
r ~ i
I
I
----- A -----
regulisanje
nadzor
Opseg snage pretvaraa
< 10
Snaga u W
10...100
100...300
300.. 1000
1000... 3000
>3000
Zaporni merni transformator

Jednotaktni protom pretvara
Polumostni pretvara
Punomostni pretvara
Protivtaktno paralelno napajanje
Zaporni merni transformator
Formule za karakteristine veliine
Naponi, struje
ema spoja
Regulator poveanja napona
f L (Boost-konvertor)
b *
V2
L/V1
Uvm
'U E
L/a =
1-9
L = (L /a ~ U e ) ' U E
UL -\
ML
i t ;
UE
' r,
V1
r2
Ua
4 =-
UA
/a
1 -P
U\/ imax = 2 ' U e
Invertor (Flyback-konvertor)
Ua =
t/E
1-g
Â U e
f (L / a + L /e )
L=
m l
L/a
4 =
/a
1-9
U\/\rnax = 2 ' L/ e
Invertor sa galvan. odvajanjem
U\J\n
UV1
l/e
uA
-primar
N 2 - 9 U e
(1 - 9 )
Wi
l /e
h
/1
fein
/
1
Pa
n - UE g
U \iim ax = 2 L/E
Faktor
reima
_ _fein
7" '
_ = trajanje ukljuenj
trajanje periode
Prenosni ^ _ N i
odnos:
/V2
225
226
Integrisana kola u energetskoj elektronici

Integrisana kola (sklop) za fazno upravljanje (upravljanje otsecanjem faze) npr TCA 785
Primena
Opis
Fazno upravljanje ventilima u ispravljakim

sklopovima i pozicionerima.
Mogu je trofazni pogon sa 3 integrisana kola.
Moe se koristiti kao nulta sklopka kod
upravljanja paketom titraja.
Dobijanje sinhronizacionog napona iz mrenog

napona
Izvor konstantne struje 1puni C10 vremenski linearno
Kada je U10 > U1h onda se deblokiraju izlazni
impulsi 0 , i Q2.
Produenje trajanja impulsa preko C12.
Izbor integrisanih kola

Obeleavanje
Primena
Nain delovanja
Modul interfejsa
za upravljanje
po irini impulsa
npr. SLE 4520
Pretvaranje sinusoidnih frekvencija i

amplituda kao i redosleda tokova u
taktove modulirane po irini impulsa
za 3 faze
Upravljanje pretvaraem za trofazne
motore sa velikim opsegom broja
obrtanja
Podeavanje propisane vrednosti, npr.

kod mikrokontrolera preko sabirnica
za prenos podataka
Pretvaranje jedinice informacije u
impulsno trajne reverzibilne brojae
preko 8 bita i nulte indikatore.
Izbegavanje komutacionog preklapanja
tranzistora snage pomou kontrolnog
registra sa blokirajuim blokom.
Regulator
poveanja
napona sa
regulacijom
faktora snage
npr ML4821
Regulisanje regulatora poveanja

napona pomou integrisanih regulatora
struje sa superponiranim regulatorom
napona.
Regulisani protok snage od niskog do
visokog nivoa jenosmernog napona.
Regulisanje faktora snage do
minimiziranja povratnog dejstva mree.
Merenjem ulaznog napona ulazna

struja se moe podesiti po obliku i fazi.
Sinhronizacioni ulaz omoguava
pogon sa daljom radnom opremom.
Interno izlazno kabliranje za
pojaanja elektromagnetske
kompatibilnosti (EMC).
Dvostruki
operacioni
pojaava snage
npr. TCA 2465
Operaciona pojaavaka kola u

inverznom i neinverznom pogonu
Pogon servomotora sa brzo
izmenljivim pravcima obrtanja.
Realizacije punomostnog sklopa

pomou dva operaciona pojaivaa.
Prikljuak servomotora izmeu
izlaza 1. i 2.
Na osnovu inhibiranog ulaza izlazi
su pogodni i za Tri-State-pogon.
Beumni
prekida
npr. BTS 712 N1
etiri MOSFET-a snage kao sklopke

za induktivno, kapacitivno optereenje
ili optereenje otpornikom
Zamena za elektromagnetne releje i
diskretna (diskontinuirana) kola
ukljuenja i iskljuenja
Kao Highside Switch za pogon izmeu

ine potencijala i optereenja.
Moguje paralelni pogon rasklopnog
ureaja sa kanala 1 i 2
odnosno kanala 3 i 4.
227
In v e rto r i p re tv a ra n aizm e n i n e stru je

Primeri spojeva_________________
Napomene_____________
Izlazni naponi
Paralelno oscilatorno kolo

izmenjiva (voen optereenjem)
Samovodei invertor
(jednofazni)
Upotreba u podruju srednjih

frekvencija kod pei za topljenje
Izvedba sa optereenjem kao:
paralelno oscilatomo kolo sa
sinusoidnim naponomi pravougaonom strujom ili redno
oscilatomo kolo sa sinusoidnom strujom i pravougaonim
naponom.
1
.
,
1
T ~ B ~ ~ 2** Y l
Invertor u spoju sa srednjom
takom napaja gotovo
pravougaonim naizmeninim
naponom preko povratnih
dioda V3 i V4 bilo koje
optereenje.
Upotreba npr. kao nuno
napajanje strujom postrojenja
telekomunikacione tehnike.
UL -
Samovodei invertor
(trofazni)
Primena prvenstveno kod

pogona trofaznih maina sa
regulisanim brojem obrtaja.
Invertor za snage od 10 kW
sa tiristorima i pojedinanim
kolima gaenja.
Dijagram napona kod ugla
voenja struje ventila od
0 = 180.
Direktni pretvara frekvencije

(trapezni)
l
Pretvaraka
sekcija I
2f 2f 2u
2f 1f 2f*Y
Pretvaraka
sekcija I I
Meukruni pretvara frekvencije

(impulsni pretvara)
Ispravlja . meukolo
jednosmernog
napona
228
invertor
Antiparalelni spoj dve potpuno

upravljane pretvarake sekcije
omoguava naizmenini
napon sa f2 < f j .
Kod trapeznog pretvaraa
izlazni napon se odreuje iz
broja vrhova mrenog napona.
Tri pretvaraa (kao i
ciklopretvara) omoguavaju
snabdevanje iz trofaznih
pogonskih mehanizama.
Posebnim upravljanjem irine
impulsa moe se naizmenini
napon menjati s obzirom na
frekvenciju i amplitudu.
Sinusoidna frekvencija
osnovnog oscilovanja lei
ispod frekvencije impulsa
(podoscilatorni postupak).
Simbol za ventil sa
funkcijom gaenja.
229
Dvosmerni spojevi
Dvosmerni spojevi primenjuju se kao delovi pretvaraa snage u elektronskim sklopovima i regulatorima
kao npr. nulte naponske sklopke, upravljane pomou paketa oscilacija ili otsecanjem faze.
Naziv
Poluupravljani
jednofazni
dvosmerni
spoj
Spoj
U2
U1 U
+3"
W1H
Us
(U J
UL
Osobine
Primene
Nesimetrini napon
optereenja kod
deliminog upravljanja
Jednosmerna
komponenta u struji
mree pri a > 0
Naizmenini
podeava u opsegu
snage od 50% ... 100%
Potpuno
upravljani
jednofazni
dvosmerni
spoj
(VI)
(V2)
U1
U2
*
Us
W1C
Poluupravljani
trofazni
dvosmerni
spoj
W3H
Dvofazno
upravljani
trofazni
dvosmerni
spoj
u.
(U m)
n
(V2)
U1
U2
H 4t/v
UL
V1
4 f-
W1
&
W2
U1
-b -
U2
uv
?V2
r' V2L
VI
W1
4 f-
W2
U1
^ f-
U2
V1T
^ f-
V2
W1
-^ f-
W2
UL
Uv
W3C
230
Naizmenini podeava
u opsegu snage
od 0% ... 100%
Sa trijakom kao
potamnjivaem ili
elektronskim relejem
optereenja
(V I)
W3-2C
Potpuno
upravljani
trofazni
dvosmerni
spoj
Simetrini napon
optereenja
Upravljaka reaktivna
snaga u mrei
pri a > 0
Nesimetrini napon
optereenja pri a > 0
poveava nastajanje
uma kod motornog
optereenja.
Neznatni utroak pri
ventilnog upravljanja
Stalna veza
optereenja sa mreom
Jednostavni uslovi
paljenja
Kod spoja optereenja
u zvezdu neutralni vod
ne sme biti prikljuen.
>Poveani gubitak za
paljenje, jer se strujno
kolo zatvara najmanje
preko dva
spoljna provodnika.
Trofazni podeava
u opsegu snage
od 0% ... 100% kod
pogona sa neznatnim
zahtevima kao
npr. mali zaletni
moment
Trofazna sklopka
(elektronski sklopnik)
sa reduciranim utrokom
ventila za upotrebu
kod estog ukljuivanja
i iskljuivanja
velikih struja.
1Trofazni podeava
za pogone sa
neznatnim zahtevima
(npr. ventilator)
1U rasvetnim i grejnim
postrojenjima spojenim
u zvezdu sa neutralnim
vodom kao
3W1C-podeiva
Fazno upravljanje (upravljanje otsecanjem faze)
enm
I s^ ^ d in v d e
Faznim upravljanjem ukljuuje se napon na optereenje pri odreenim faznim uglovima.

Tok snage se tako moe podesiti izmeu 0% i 100%. Potroai iznad izvesnih graninih snaga
smeju biti u pogonu samo uz posebnu dozvolu, jer fazno upravljanje proizvodi povratna dejstva na mreu,
kao npr. upravljaku reaktivnu snagu
Primer:
Spoj W1C sa trijakom kao potamnjivaem
Upravljake karakteristike naizmeninih podeavaa kod omskog optereenja
Ug . [c
u ' L
1,0-0,9 --
0,8-0,7 -0,6
0,5-0,4
0,3
0,2
0,1 -0 -0
Najvee snage potroaa sa simetrinim faznim upravljanjem
Prikljuak
Sijalice u zanatskim ili

poljoprivrednim postrojenjima
Potroai sa induktivnim udelom u domainstvima (motori, lampe sa pranjenjem ili drugo)
^ lin = 230 V
700 W
1400 W
UL1L2 = 400V
2000 W
4500 W
400 V. 3/N/PE
~ 50 Hz
400 V; 3/PE
~ 50 Hz
... 1200 W (simetrino optereenje)
3600 W (simetrino optereenje)
2500 W (simetrino optereenje)
10 000 W (simetrino optereenje)
Po domainstvu doputena je instalacija svetiljki sa faznim upravljanjem samo do dozvoljene

prikljune vrednosti snage 1000 W.
231
Nulta sklopka
Nultom sklopkom naziva se elektronska
sklopka, koja ukljuuje optereenje kod
prolaza napona kroz nulu.
Ako upravljanje usledi optoelektronskim
kaplerom, re je o elektronskim odnosno
poluprovodnikim relejima.
Prednosti:
galvansko odvajanje upravljakog kola
i kola optereenja,
ukljuivanje bez odskakivanja,
dug vek upotrebe,
neznatne radio smetnje od nulte sklopke,
velika brzina ukljuivanja.
VI
Us
Ri
Ru
4
Rf>
i - r -
Primer:
Elektronski relej optereenja za naznaene struje
do 40 A kod upravljakog napona od 3...30 V.
Upravljanje paketom oscilacija

Prednosti:
nema oscilacija u mrei, jer je struja sinusoidna
nema upravljake reaktivne snage, jer je cos ip = 1
Nedostaci:
nije prikladno za rasvetu i pogone zbog treperenja
odnosno trzanja.
Nulte sklopke koje ukljuuju na optereenje nakon

podeenog broja perioda naizmeninog napona,
deluju kao da su upravljane paketom oscilacija
odnosno kao punotalasno upravljane. Srednja
primljena snaga optereenja moe iznositi 0...100%.
T=1
^s = % + tp
P
= 'Pma
'
flL
tE
Mtp m
Ts
L2
L1
recenja pri
F2
Primer:
Industrijsko upravljanje paketom oscilacija
za naznaene struje do 560 A.
Glavna primena za regulaciju grejanja
i temperature za
pei za topljenje
suionice
maine za arenje ice
maine za obradu plastike
l \
U Sm
t -
dava takta
upravljaki slog sa
stepenom dugih impulsa
F3
V2
Najvea snaga potroaa1* sa simetrinim upravljanjem paketom oscilacija

r2' u m in"1 prikljuak na 230 V AC
> 1000
500
100
10
5
3
2
1
...
...
...
...
...
...
...
...
400W
600W
900 W
1700 W
2100W
2500W
2800W
3500W
1>isto omska optereenja
232
prikljuak na 400 V AC
prikljuak na 400 V; 3/N
...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
900 W
1500 w
2200W
4100W
5100W
6100W
6900W
8600W
2) uestanost procesa ukljuivanja i iskljuivanja
1800W
3000W
4 400 W
8300W
10400W
12 300W
14 000 W
17 400 W
[]
Prenaponska zatita poiuprovodnikih ventiia i pretvaraa

efekta usporavanja (TSE) nosilaca ventila
manipulacija na kapacitivnim ili induktivnim optereenjima
atmosferskih uticaja
Prenaponi nastaju i zbog:
Primeri spojeva
Osobine
Primena
Kombinovana zatita
zatita od prenapona usled

efekta usporavanja voenja
(TSE) pomou pojedinanih
RC-sklopova ventila
prenaposnko ogranienje
ulaznog napona varistorom
zatita malih pretvaraa i

elektronskih releja optereenja
od komutacionih prenapona
varistori su kao TSE-spojevi
prikladni samo za tiristore sa
vrhovima povratne struje < 20 A.
v i.
4 ^ -ja
V 2 j2
f 0 ? iV 4 2 ^
F l]
V2
kip diode imaju odreeni napon

okidanja L/bo od 500 V do
4000 V i prikladne su za
paljenje kod viih napona
Kip dioda
R1
V2--
F15?
VI
0,22 pF, 600 V0,1 pF, 600 V0,1 pF, 600 V '
4 7 - 68 2/ 6 W
68-100 O/ 6W
100-150 0 /1 0W
ogranienje prenapona
simetrinim lavinskim diodama
(redna veza u opoziciji)
izgubljena toplota kod
ogranienja prenapona se
moe lako odvesti
konstruktivnim merama
Lavinska dioda
V1
TSE-spojevi
125-249 V. 40-60 Hz
250-379 V, 40-60 Hz
380-500 V, 40-60 Hz
ogranienje prenapona tiristora

u ureajima snage iznad 100 kW
za tiristore sa neznatnom
naponskom strminom potreban
je dodatni TSE-spoj
odvodnik prenapona za zatitu

velikih tiristora u smeru blokiranja
samo za ureaje, u kojima je
doputeno zatitno paljenje
P re k o s tru jn a za tita p o lu p ro v o d n i k ih ven tila i p re tv a ra a

Primeri spojeva
Osobine_______
Primena
Osiguranje ogranka
niska cena
opreme
doputena prekomerna struja ventila se ne moe
potpuno iskoristiti
opseg snage
do oko 20 kW
via cena opreme

u odnosu na
osiguranje
ogranka
bolje iskorienje
kod pogona
inverznog napona
kod vie paralelno
spojenih ventila
po grani
f/1 V32 f
Ud(1
iz
F2
fv2 V42 f I
Osiguranje elemenata
V1 2 f
V 3 2 f
V52f
F1[]
[]
[]
11
L2
t1
Ua
F2 m
F6[]
F4[]
V22f
V62f VLfl
Kombinovana zatita
'FM
v iz f 2 f 2f
\1
k \ 1)
2)| S
1
l _
-3)
F3 2f/62 fvv f
V2
< )'
102 10-' 10 10' 10
1) karakteristika granine struje ventila

3) karakteristika brzog okidaa
visoka cena
opreme
vrlo dobro
prilagoenje na
karakteristiku
preoptereenja
ventila
opseg snage
iznad 20 kW
min
2) karakteristika topljenja osiguraa

4) karakteristika termikog prekostrujnog okidanja
233
Hlaenje i naini hlaenja poluprovodnikih

ventila i pretvaraa
DIN 41751
W,
Odvoenje disipacione toplote poluprovodnikih

ventila utie na optereenje i konstrukciona
zapremina usmerivakih ureaja.
Primer; ventil sa telom livenim pod pritiskom
r-4
30
4
25
\f
25
W
i----- f'"
20
Stacionarno
stanje:
fl,n
n tnJA
:S if
!4
(0 :
7'u
0
W
P |h JA + th C K
'thKA
0 20 AO 60 80 100 120 K0
C
Snaga gubitaka Pv = f 0 A; R,hJA)
Pv
W
Ekvivalentna ema za toplotnu otpornost Rm
Ugao toka struje 0 za sinu- -\ j

soidne struje |
/
/
0= 180o/
PfhK = 00
120V /
A yl)0
/
' DC
JJ
60o / j
A
/
jj /
/
// //
V,
1 lo
J m
Opruno rashladno telo

od elastine bronze, pocrnjeno
1\ j
/ /
4^5
//
'/
35
Prstenasto
rashladno telo
od aluminijuma
Wihk = 6
i
i
i
!
r
MAV
12
16
20
2A
Tiristor / Ta v = f(P v:)

Trajno dozvoljena struja tiristora CS 8
Rebrasto rashladno telo od

aluminijuma livenog pod pritiskom kao ipkasti materijal
pri t?A = 45 3C. R thJA = 3,55

za 0 = 1 8 O !
Karakteristike vae za
vertikalnu montau. Kod
horizontalne montae
povrina se mora poveati
za oko 20%. Kod cme
povrine ravan se moe
smanjiti za oko 15%.
Toplotna otpornost RthKA od
1 mm debelih, golih,
kvadratnih limova
50
75
100
125
/ mm
Toplotna otpornost rebrastog
rashladnog tela kao f (/)
Oznake naina hladenja
Neposredno
hlaenje
Vrsta
hlaenja
Rashladno
sredstvo
Prirodno
vazduh
vazduh1)
voda
Pojaano
Posredno hlaenje nosiocima toplote

Provodnici Prirodna c rkulacija
toplote
vazduh
ulje
Prisilna cirkulacija
vazduh
ulje
voda
KS
LS
OS
LUS
OUS
KF
OF
LUF
OUF
WUF
OW
LUW
OUW
WUW
1) Kod posrednog pojaanog hlaenja vazduhom je umesto oznake F mogua oznaka G
234
6 Tehnika automatizacije
Osnovni pojmovi merne tehnike............ 236

Simboli skale....................................... 236
Merni trasformator................................237
Merenje pulsirajuih napona i
pulsirajudh struja..............................237
Merenje snage i faktora snage..............238
Elektrina brojila, tarifni
satni automat....................................239
Spojevi brojila...................................... 240
Digitalna merna tehnika........................241
Merna tehnika personalnih raunara .... 242
Merenja katodnim osciloskopom.......... 243
Opis upravljakih elemenata................ 243
Merenje katodnim osciloskopom.......... 244
Merni mostovi...................................... 245
Elektrino merenje neelektrinih
veliina............................................ 246
Senzori................................................ 247
Digitalni senzorski sistemi....................248
Pojmovi i oznake upravljake i
regulacione tehnike..........................249
Vrste upravljanja..................................250
Vremensko ponaanje......................... 251
Vremensko ponaanje regulacionih
putanja.............................................252
Kontinuirani regulacioni ureaji za zadatke
elektrine regulacije..........................253
Nekontinuirani regulacioni ureaji.......254
Podeavanje regulatora.......................255
Digitalna regulacija...............................256
Kompaktni regulator.............................258
Tehnika voenja, tehnika procesnog
voenja............................................260
Simboli i karakteristina slova za tehniku
procesnog voenja...........................261
Logiki vezni lanovi.............................262
Pojednostavljenje sa K - V
tabelama.............................. ......... 263
Spojevi preklapanja..............................264
Bistabilni spojevi preklapanja............... 265
Logike familije.................................... 266
Digitalna brojila.....................................267
Delitelj, registar pomeranja...................269
Memorijski programirano
upravljanje (MPU).............................270
Upravljaki elementi za MPU................272
Hidraulika i pneumatika........................273
Funkcionalni dijagrami
hidraulike i pneumatike.....................274
Osnovni spojevi pneumatike.................274
Servopogoni........................................ 275
Funkcionalna ema..............................276
Upravljanje sa bregastim
sklopkama........................................277
Upravljanje kontaktorom sa
zatitnim relejom..............................277
Obrada informacija...............................280
Pravila za izradu planova, simboli.........280
ema odvijanja programa,
strukturni dijagram............................281
Kodovi................................................. 282
ASCII-kod............................................283
Pojmovi iz oblasti
mikrokompjuterske tehnike...............284
Mikroprocesor......................................286
Lista komandi za 8-bitni
mikroprocesor8085..........................287
Poluprovodnika memorija...................289
Pojmovi i formule za prenos
podataka..........................................290
Serijski interfejs....................................291
Paralelni interfejs (Centronics)............. 292
PC-interfejs..........................................293
lEC-Bus-interfejs..................................295
Personalni kompjuter (PC)................... 296
MS-DOS..............................................297
BASIC..................................................297
Pascal..................................................298
Ureaji za unoenje i izdavanje
podataka..........................................299
Programiranje CNC-maina................. 300
235
Osnovni pojmovi merne tehnike
Merenje
Eksperimentalni postupak za iznalaenje
pojedinih vrednosti fizike veliine u vidu
umnoka jedne jedinice ili polazne veliine.
Merne veliine
Merenjem obuhvaena fizika veliina,
npr rad
Merna vrednost
Vrednost merne veliine, koja treba da se izrazi,
numerikom vrednou i jedinicom, npr. 12 kWh.
Merni princip
Korienje karakteristine fizike pojave radi
merenja, npr. obrazovanje obrtnog momenta kod
elektrodinamikog motornog brojila za merenje
elektrinog rada.
Merni postupak
Praktina primena i odredjivanje mernog principa.
Direktni merni postupak
Dobijanje merne vrednosti neposrednim
poreenjem sa polaznom vrednou iste merne
veliine, npr. poreenje mase sa teinama.
DIN 1319-1
Indirektni merni postupak
Svodjenje traene merne vrednosti na druge
fizike veliine, npr rad proporcionalan broju
obrtaja kod motornog brojila
Merni uredjaj
Sastoji se od jednog ili vie povezanih mernih
aparata sa dodatnim ureajima i priborom.
Analogni merni postupak
Jasno, takasto, kontinuirano prikazivanje
merne veliine, npr. stalno pokretna kazaljka.
Digitalni merni postupak
Brojani prikaz merne veliine kod najmanjeg
datog mernog koraka
Brojanje
Iznalaenje broja istovetnih elemenata ili
dogaaja, koji nastaju pri istraivanju nekog
procesa.
Ispitivanje
Konstatovanje da li ispitni predmet ispunjava
jedan ili vie dogovorenih ili propisamh uslova.
S im b o li s k a le
DIN 43802-2
Primer:
1.5
2.5
merni
m ehanizam -----klasa preciznosti
Vrste struje
Merni mehanizmi
magnetno-elektrlni
merni sistem sa
stalnim magnetom.
opti
ugradjeni dodatak:
ispravlja
neizolovani termoelektrini pretvara
izolovani termoelektrim pretvara
elektromagnetni
logometar
bimetalni merni
mehanizam
logometar sa
pominim
magnetom
elektrodinamiki
logometar
bez gvoa
memi mehanizam
elektromagnetskog
sistema
memi mehanizam
sa grejnom icom
memi sistem sa
pominim
magnetom
elektrodinamiki
merni mehanizam
sa gvozdenim
magnentim poljem
jednosmema
struja
naizmenina
struja
jednosmerna
i naizmenina
struja
trofazni
instrument sa
jednim mernim
mehanizmom
sa dva merna
mehanizma
memi mehamzam
za merenje
mdukcije
logometar
magnetnoelektrinog sistema
elektrodinamiki
merni mehanizam
bez gvoa
ispitni napon
nazivni poloaj
vrsta struje
elektrostatiki
merni
mehanizam
\
\
/
/
\ /
\ /
vibracioni
merni
mehanizam
magnetska
zatita
Nazivni poloaj
vertikalni
nazivni poloaj
horizontalni
nazivni poloaj
kosi nazivm poloaj
- ugao nagiba,
npr. 60
Upozorenje
odvojeni
ent
sa tri merna
mehanizma
odvojeni
predotpornik
Ispitm napon
ispitni napon
500 V
ispitni napon
vei od 500 V,
npr. 2000 V
bez ispitivanja
napona
Nazivni uslovi
npr. nazivni uslov 25 C
25C
opseg uticaja
od 15 do
25C i od 25
do 35C
aaaa
vvv
Posebno upozorenje
Panja !
Paziti na uputstvo
, za upotrebu
Klasa preciznosti11
1) Instrumenti za precizno merenje: klase 0,1,0,2;5 Tehniki memi aparati: klase 1; 1,5;2,5
236
odvojeni modul
impedanse
oznaka klase za indikaciju greke, npr.

klasa 1,5 koja se odnosi na graninu vrednost mernog opsega
DIN 42601; JUS N. H9. 101, 102, 103; HD 553 S2; IEC 185
DIN VDE 0414-1; JUS N. H9. 121, 122 123, 124; HD 554 S1; IEC
Merni transformator
N aponski transform ator - naznaeno optereenje: prividna provodnost Y sekundarno prikljuenih aparata u S
Strujni transform ator - naznaeno optereenje: prividna otpomost Z sekundarno prikljuenih aparata u Q
Prim arna term ika granina struja: primarna struja strujnog transformatora / 1th, primamog namotaja u trajanju 1 s.
Dinam ika granina struja: 1. amplituda stuje kratkog spoja, koju izdri sekundardni namotaj strujnog transformatora
Naznaena snaga: Sn = Y u \ n (npr. transformator) odn Sn = Z / f n (strujni transformator) u VA
Naznaene struje za induktivne strujne transformatore

Primarne naznaene struje u A
Niz
0,5; 1 N
3N ; 6N
10N; 2 0 N
30 N; 45 N
60 N
neprespojiv
prespojiv 1:2
Niz
prespojiv 1:2
Sekundarne naznaene struje u A
5; 10; 15; 2 0 ;2 5
30; 40; 50; 60; 75
vee struje:
naznaene
vrednosti x 101,
102 ili 103
2 -5 ; 2 1 0 ; 2 1 5
2-25; 2 -5 0 ;2 -7 5
2-100; 2-150;
2-200;
2-300; 2-500;
2-100; 2-200
110 N
4-100; 4-150
220 N
4-150; 4-300
1 (retko)
380 NE
4-300
Naznaeni naponi za induktivne naponske transformatore

Niz
0,5
1N
. 45N
Sekundarni
napon u V
Primarni naponi u kV
100
0,1; 0,22; 0,38; 0,5

1; 3; 5; 6; 10; 15; 20
25; 3 0 ;3 5 ; 45 umd
die TS- struke vrednosti
/3
retko
/3 1
Niz
Primarni naponi u kV
60 N
110 N
220 N
60
vT
100
110 220
/3 /3
/3
2 -1 0 0
/3
2-200
/3
400
/3
380 NE
Sekundarni
napon u V
Naznaene snage za induktivne merne transformatore u VA

Klasa
3 N . . . 45 N
0,5; 1 N
0,2
0,5
1
3
Naponski transformator, nizovi
Strujni transformator, nizovi

5; 10;
5; 10;
5; 10;
5; 10;
60
2,5; 5; 10
2,5; 5; 10
6 0 N ... 3 8 0 NE 0,5
15
15
15; 30 30
15; 30 30; 60
1 5 ,3 0
10
15; 25
25; 30
1 N ... 6 N
1 0 N ... 45N
6 0 N ... 3 8 0 NE
10
25
50
25
25; 75
5 0 ;1 5 0
100
50 (150)
(75)
Granice greke induktivnih mernih transformatora1*

Klasa
0,1
0,2
0,5
1
3
pri 0,2 I n
pri 1,0-/n
F,
<5/
0,1 %
0 ,2 %
0,5 %
1 ,0 %
5min
10min
3 0 m in
6 0 m in
pri 0,05 Un
pri 0,8 ... 1,22 Un
F,
A i _______
8 min
0,1 %
0 .2 %
0 ,2 %
15min
0 ,3 5 %
4 0 m in
0 ,5 %
0 ,7 5 %
8 0 m in
1,0 %
1,5%
3 ,0 %
<5,i
FU
<5U
5
10
20
40
120
1,0%
1,0%
1,0%
2,0%
6,0%
40 min
40min
40min
80min
240 min
Merenje pulsirajuih napona i pulsirajuih struja

Elektrini naponi i struje se karakteriu u zavisnosti od mernog mehanizma aritmetikom srednjom
vrednou (AV) ili efektivnom vrednou (RMS). Faktor oblika daje odnos efektivne vrednosti prema
aritmetikoj srednjoj vrednosti. Temeni faktor je odnos temenih vrednosti prema efektivnoj vrednosti.
Faktor oblika: F =
! *
MS.
/ av
f =
u RMS
- Temeni -faktor;
FCrest
'
/ rms
u a v
Fcrest
Urms
Oblik
napona
0,318
0,5 u
1,57
^Crest
2,0
Uav
U rms
0,5 u
0,707
1.41
1.41
0,333 u
0,578 0
1.73
1.73
0,167
0,408
2.45
2.45
2) 0,5 u
0,578
1,16
1,73
2) 1,0
1,0
1,0
1,0
i ) / n, Un naznaene vrednosti primarne strane; Fh Fu strujna odn. naponska greka; 5;,

fazni ugao struje odn. napona, 2>nakon ispravljanja
237
Merenje snage i faktora snage

DIN 43807
Karakteristini brojevi za merae snage i faktora snage
Primer oznaavanja'
vrsta struje merna veliina
Brojka
Vrsta struje
jednosmema - dva provod.
jednosmerna - tri provod.
jednofazna naizm struja
trofazna - tri provodnika
simetrino optereenje
T-
nain prikljuenja
nain merenja
Merna veliina
Nain merenja
Nain prikljuenja
struja
napon
aktivna snaga
reaktivna snaga
koeficijent snage
svi sluajevi, osim 1. 6

L+provodnik u strujnom kalemu
neposredan
na strujni
transformator
na strujni i naponski
transformator
na entove
L- provodnik u strujnom kalemu

bez prikljuenog N-provodnika
sa prikljuenim N-provodnikom
trofazna - tri provodmka

optereenje po elji
ugraena otpornost nulte take
trofazna struja - etiri provod
ugraen vetaki spoj
optereenje po elji
DIN 43807
Merni spojevi
Merni instrument za aktivnu
snagu za naizmeninu struju
odnosno merni instrument
jednosmerne
struje
e

snagu trofazne struje sa tri
provodnika, optereenje po elji,
neposredan 1
prikljuak
|

snagu trofazne struje sa etiri
provodnika
neposredan i T
= ' ~
prikljuak
XX A
r4 x
3200
(
1210)
1 2
3 5
5200
L1L2L3-
IL*I 11
(Ml N
lll L2
Merni instrument za merenje

reaktivne snage naizmenine
struje
neposredan
prikljuak

reaktivne snage trofazne struje
sa tri provodnika
optereenje
strujnim
transformatorom
po elji
Merni instrum ent za m erenje aktivne

snage trofazne struje sa etiri
provodnika sa strujmm i naponskim
transformatorom, neposredan prikljuak

6202
1 2
7 f
3jednopolna !
izolovana
naponska
transformatora
5301
jF
L1 L2L3-

faktora snage, naizmenina
struja
neposredan
prikljuak
W
b d

faktora snage, trofazna struja
sa tri provodnika
fti
4400
3400
IL.) L1
N
ili L?
238
Merni instrum ent za m erenje reaktivne

snage, trofazna struja sa etiri
provodnika. neposredan prikljuak
Li L2L3 -
e
00
6300
1 2 3
L 5
7 8
E lektri n a b rojila, tarifn i satni a u to m a t

Karakteristini brojevi za elektrina brojila, tarifne satne automate i prijemnike daljinskog upravljanja
Primer oznaavanja
brojilo - osnovna vrsta
dodatni ureaj
Broj
Osnovna vrsta
spoj dodatnog uredjaja

prikljuak
Dodatni ureaj
Prikljuak
Spoj dodatnog uredjaja
nema
neposredno
strujni
transformator
bez spoljnog prikljuka

jednopolni unutranji
prikljuak
(stezaljke: 13 ili 14)
strujni i
naponski
transformator
spoljni prikljuak
LVN
dvotarifno
(stezaljke: 1..6)
(stezaljke: 13, 15)
L1/L2
maksimum
1
U)
s
c
o,
(stezaljke: 1..6)
(stezaljke: 14, 16)
2 L1/L2/L3
5
tD
o (stezaljke: 1..9)
dvotarifno i maksimalno
2
4
CO
maksimum sa elektrinim
vraanjem
(stezaljke: 13.16)
L1/L2/L3/N
(stezaljke: 1..12)
>*S u 's^ P nom spoju

2 3
~ maksimalni okida u
3 a kratkospojnom spoju
(stezaljke: 13..16)
dvotarifno i maksimalno
sa elektrinim vraanjem
(stezaljke: 1..9)
(stezaljke: 13..15, 18, 19)
|
2
S
L1/L2/L3
90 kompenzacija
(stezaljke. 1..9)
2 L1/L2/L3/N
'o 90 kompenzacija
m (stezaljke: 1..12)
Spojni
broj
(stezaljke: 13,15 ili 14,16)

maksimalni okida
:. L1/L2/L3
5? 60 kompenzacija
0}
DIN 43856
maksimalni okida
:=.JJ u isklopnom spoju
> 'U
W3
o 3
gmaksimalni okida u
kratkospojnom spoju
Dodatne oznake
Znaenje
01
02
03
04
05
06
07
Tarifni satni automat sa:

dnevnom sklopkom
maksimalnom sklopkom
dnevnom i maksimalnom sklopkom
dnevnom i nedeljnom sklopkom
maksimalnom i nedeljnom sklopkom
dnevnom, maks. i nedeljnom
sklopkom nedeljnom sklopkom
11
12
13
14
Prijemnik daljinskog upravljanja sa

jednim preklopnikom
dva preklopnika
tri preklopnika
etiri preklopnika
Simbol
Znaenje
Z
d
w
M
dvotarifm okida za brojanike

dnevna sklopka za dvotarifni okida
nedeljna sklopka
maksimalni okida za kvailo maksimuma
maksimalni hodni mehanizam
maksimalna sklopka za pokretanje
maksimalni okida u isklopnom spoju
maksimalna sklopka za pokretanje
maksimalnog okidaa u kratkospojnoj vezi
ML
mo
mk
pogonski motor
prijemni deo uredjaja daljinskog upravljanja
Merenje snage elektrinim brojilom

Proizvoa
tip
Oznaka dozvole za upotrebu

trofazno brojilo
fabriki broj
2121
1333
p _ _n_ _ obrtaji u mernom vremenu

P
aktivna snaga u kW
1
0 2 konstanta brojila u kWh
3 x 230/400 V
10 (60) A
50 Hz
75 U/kWh
obrtaji kotura brojila po asu

n obrtaji u mernom vremenu
1997
merno vreme u n, uobiajeno je takoe
g S g j'4 0 0 0
Primer: natpisna ploica sa karakteristikama brojila
2 min = 4 - h odn. 3 min = ^ - h

20
30
239
Spojevi brojila
DIN 43856
Jednopolna naizmenina brojila aktivne snage
sa dnevnom sklopkom)
za neposredni prikljuak
Trofazno brojilo aktivne snage sa tri provodnika
za prikljuak na strujni i naponski transformator
za neposredan prikljuak
Trofazno brojilo aktivne snage sa etiri provodnika

4010
40001
h
iO
rO i
1 2 3
rO i
_ d
- -
- -
- -
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
k I
k I
k I
V7C7
L1
5 6 7 8 9 11
L K
L K
L2
LB
N
za prikljuak na strujni transformator
za neposredan prikljuak
Trofazno brojilo aktivne snage sa etiri provodnika
Trofazno brojilo jalove snage sa etlri provodnika
7020
4020
fO i
&h e
r1
2 3 (. 5 6 7 8 9 11
u vi " U
|umv
k I
L
'X
Lt
L2
L3
240
tfP - ' i;ZKZ

F
L
k I
k I
JM A /
L1
L2
L3
L K
k I
3*3
L K
lu
Digitalna merna tehnika

Indikatorske jedinice, granice greke
Brojana indikacija merne vrednosti se kod indikacija sa sedam segmenata vri preko:
light ermittmg diode (LED): 1,5 V
30 mA
liguid cristal display (LCD): 1,8 V ... 8 V, 4,5 mA
Pokazni primer:
4 1 -brojana indikacija
moguca samo
brojka 0 ili 1
no o
3 J.o
3 3
Merni opseg 200 V, najvia mogua

indikacija 199.99 V.
Obim indikacije iznosi 19999 digita
20 000 mernih koraka po 10 mV.
mogue brojke od 0 do 9
Nema podataka o klasi tanosti, ve podatak o

Primer: 0,5% + 4 digita pri
moguim procentualnim odstupanjima od merne
4 ^ - brojanoj indikaciji od 100 V
vrednosti kao i odstupanje indikacije u digitima. minima|na vrednost: 1 0 0 V - 0 .5 V - 4 10m V= 99.46 V
maksimalna vrednost: 100 V + 0.5 V + 4 10 mV = 100.54 V
Uobiajeni postupak za digitalno merenje napona (analogno-digitalni pretvara)
Dual-Slope postupak
Komparator
Integrator
u,
generator
start/
stop
_n
impuls brojila
Kada testerasti napon u vremenskom periodu U

dostigne merni napon Ue, komparator se preklapa.
Zavrava se brojanje impulsa, koje je
proporcionalno mernom naponu.
Integrator se puni do U pri naponu Ue, koji je

proporcionalan mernorn naponu Uy Sklopka S se
prebacuje na referentni napon suprotnog pola L/re(.
Promena elektrinog naboja do t2 oslobaa impulse
do brojila. Broj impulsa je mera za napon Ue.
Oznaka funkcionalnih tastera

Oznaka
Znaenje
Oznaka
Znaenje
Merenje nivoa, dB-vrednosti apsolutne ili
se odnose na unetu vrednost
HOLO
Merna vrednost se memorie u

digitalnoj indikaciji.
dB
EXTR
Minimalna i maksimalna vrednost se

memoriu u toku merenja.
TIME
EXPAND
ZOOM
Funkcija lupe kod hibridnih multimetara

(analogne i digitalne indikacije. ovde
proirenje linearnog opsega skale).
REL
Zadata vrednost slui kao referentna

vrednost, indikacija odstupanja
LIM
Granine zadate vrednosti, prekoraenja gran ne vrednosti se signaliziraju optiki i akustiki.
Ispitivanje protoka
BLANK
Prebacivanje displeja, npr. sa 4'- na

3'-cifarsku indikaciju
Merenje poluprovodnika
BEEP
Memorisanje merne vrednosti u zadatim

vremenskim intervalima. Novo preuzimanje
merne vrednosti se oglaava akustiki.
Ukljuenje ili iskljuenje zujalice.
Aktiviranje se prikazuje sa
AUT/
MAN
Automatsko ili runo prebacivanje podruja
STO
Memorisanje vie istih ili razliitih mernih

vrednosti sa jedinicom i polaritetom.
241
Merna tehnika personalnih raunara

Prednosti merne tehnike personalnih raunara:
Standardizovanje mernih zadataka
Slikovno prikazivanje obuhvaemh mernih
vrednosti pomou korisnikog interfejsa
Trenutno procenjivanje mernih podataka

Jednostavnije uobliavanje kompleksnih mernih
procesa pomou softverski upravljane redukcije
Vrste mernih sistema personalnih raunara

PC sa tastaturom, miem
i softver
N memorija
RS 232-interfejs
IEE odn.
IEC 625-bus
ili
kartica za obradu
podataka
ili
if
I
postrojenje, proces,
ureaj, s e n z o r...
(merno mesto)
RS 232-interfejs
lEEEodn. IE C 6 2 5 B u s
Kartica za obuhvatanje podataka
- merni ureaji sa interfejsom RS 232,

kao npr. digitalni termometar, merm
instrumenti sa komandnom tablom ili
pripremom podataka se povezuju sa
R 232-interfejsom PC-a
- mogue je prenoenje memih
vrednosti preko veih distanci
- po memom ureaju potreban je
jedan PC-interfejs; upotreba kod
relativno jednostavnih
memih zadataka
- pomou lEEE-bus kartice (koja se

moe ubaciti u PC- bus sistem),
moe se prikljuiti do 14 mernih
ureaja, koji raspolau
lEEE-interfejsima
- irina busa podataka od 8 bita
zahteva kompleksne protokole
- duine kabla:
ukupno
< 20 m
po ureaju < 2 m
- Brzina prenosa < 1MByte/s
- ugradnja kartice za obradu podataka

u PC (npr. EISA-sistem bus)
omoguava potpuni sistem obrade
mernih vrednosti
- velika brzina prenosa podataka na
osnovu direktne veze mernog mesta
sa sistem busom PC-a
- potreban je dodatni pokretaki
softver radi upravljanja sistemom
obrade mernih vrednosti
Izbor multifunkcionalnih kartica za obradu podataka za PC

Osobina
Visoka rezolucija
Analogni ulazi
Dinamika
obrada signala
Tip
A T -M I0 -1 6 X
E IS A -A 2 0 0 0
A T -A 2 1 50
P C -T I0 -1 0
Upotreba
PC/AT
EISA
PC/AT
P C /X T /A T
Ulazi/izlazi
-16 jednostrukih ili 8

di ferencijalnih
16-bitnih analognih
ulazmh kanala
- uestanost oitavanja
100 kHz
- 2 dvostruko multiplicirajua 16-bitna analogna
izlazna kanala u
bafer spoju
- 8 digitalnih
ulaza/izlaza
- 3 brojila/tajmera
- 4 analogna ulaza za
obradu i meumemorisanje podataka,
veoma brzo
- uestanost oitavanja
1 MHz
- Trigger-Sources i
Level, koji se mogu
programirati
- softverski upravljano
samokalibriranje
Softver
DOS, Windows, Windows NT
242
Tajmina kartica za unoenje i izdavanje podataka
- etiri 16-bitna analogna - deset 16-bitnih

ulazna kanala sa simul- konfiguracija brojila/
tajmera 7MHz
tanim oitavanjem
- maksimalna uestanost - takt brojila/tajmera
1-5 MHz
oitavanja po kanalu
- esnaesto digitalni
51,2 kHz
ulazno/izlazni
- lineamo fazni
Antialiasing filtar
TTL vodovi
- 95 dB THD za veliku
preciznost
Merenja katodnim osciloskopom

Princip dvokanalnog osciloskopa
vulaz
vBulaz
EXT
TRIG
Xulaz
Opis upravljakih elemenata

Natpis
Znaenje
Natpis
Znaenje
POVVER
Mreni prekida, ON/OFF

Isvetljenje ekranske mree
X-MAGN
irenje vremenske baze
INTENS
HELLIGK
Upravljanje osvetljenosti
oscilograma
Okidanje
A; B
EXT TRIG
linija
Vremenska baza se okida

- signalom kanala A (B)
- spoljnim signalom
- signalom mrenog napona
LEVEL
NIVEAU
Podeavanje nivoa signala okidanja
AUTO
Krajnji poloaj podeavanja nivoa.

Automatsko okidanje vremenske
baze kod vrnog nivoa.
Bez signala okidanja vremenska
baza slobodno tee.
+/ -
Okidanje na pozitivnom odn.

negativnom boku signala okidanja
TIME/DIV
ZEIT/Skt
Vremensko merilo u ps/DIV ili

ms/SkT ili ms/cm
VOLTS/DIV
V/SkT; V/cm
Vertikalni atenuator za kanal A i B

u mV/DIV ili mV/Skt ili V/cm
CAL
Badarna taka za faktore merila

kod desnog graninog otklona
FOCUS
Nametanje otrine oscilograma
INPUT A (B)
Ulazna prikljunica za kanal A

(kanal B), esto kanal 1 i 2
AC-DC-GND
Ulaz preko kondenzatora

Neposredan spoj na masu
CHOP -
Komutacija snopa stalne

frekvencije sa jednog vertikalnog
kanala na drugi.
Komutacija snopa na kraju ciklusa
vremenskog otklona sa jednog
vertikalnog kanala na drugi.
- ALT
INVERT CH B
Merni signal na kanalu B

se invertira
ADD
Sabiranje signala kanala A i B
POSITION |
Vertikalni pomak slike
Horizontalni pomak slike
Tehniki podaci
Primer
Pribor
Ulazna osetljivost
10 .. 20
cm
cm
1 MQil25pF
0Hz
20 MHz
DC - AC - GD
< 20 ns
Redni delitelj, npr. 1 : 1; 10 : 1; 100 : 1
Ulazna impedansa
Vertikalna irina pojasa
Ulazna veza
Vreme porasta
Taster demodulatora, npr. 0 Hz ... 15 kHz

etvorokanalna preklopka
Zatitno osvetljenje sa kamerom
243
Merenja katodnim osciloskopom

Primer: Merenje napona i struje dvokanalnim osciloskopom
Poto oba Y-otklonska sistema imaju zajedniku
masu.moraju merni vodovi da imaju zajedniku
referentnu taku (npr. C).
UAC >
UBC itim e
u ab
A= 2S ' * -
= 1 0 S r ^ = 0'2 t
uac
Napon uab moe se meriti dvokanalnim osciloskopom

nroraun 7 = Xi -k = 10 Skt 2 ms = 20 ms
,--- ------------------------Skt
takoe
kao
diferencijalni napon.
1
Pri tome:
50 Hz
/=
20 ms
za oba kanala namestiti jednako
vertikalno merilo (fcY1 = kY2)
uAC= Y, kYi kT1 = 3.1 Skt 10- - y = 310V
jedan Y-uiazni signal invertovati
izvriti sabiranje oba Y-signala.
^ bc = ^2 kY2 kj2 = 2 Skt 0,2
= 400 mV
-
400 mV
100mQ
ubc
RMefi
= 4A
360
20 ms
ms
360
= 1,5 Skt 2
= 54
Skt
20 ms
<P = *2 kx
U energetskoj elektronici osciloskopi se napajaju prvenstveno preko transformatora za odvajanje. Tako

se svaka taka uzemljene mree niskog napona moe povezati sa masom osciloskopa. Slika prikazuje
kako je merenje opasno. Prikljunice za uzemljenje
na prednjoj ploi i metalno kuite dobijaju mreni potencijal. Da bi se otklonila opasnostod dodira, osciloskop treba prekriti izolacionim materijalima ili merni
napon dovesti preko pojaavaa za razdvajanje (npr.
sa optokaplerom)
strana sekundara mrenog transformatora
pogonski uzemljiva
I----------- 1
R
- 5
delitelj
UB = 230 V > 50 V'
Y-ulaz
(UR - I)
Karakteristika diode
kx = 0.5
0 ------ X- ulaz
(Uv)
1) kxfaktor otklona u X-smeru; kY1//rV2 faktor otklona u Y-smeru za kanal 1/2
244
F2[ ]
usmerivac
Primer prikaz karakteristike diode

l
Ft[]
-C = l----
L1
L2
L3
N
.5
u0a
M erni m o stovi
Princip spajanja
Osobine
Primena
Vitstonov merni most
merni uslov I q = OA
(uravnoteeni most)
sa prelaznim otpornostima i
otpornostima vodova upotreba
za merenje otpornosti Rx=
1Q ... 1M fl do tanosti 0,02%.
otklonski merni mostovi
(7q * 0A) jednosmerne ili
naizmenine struje za merenje
ostalih ftzikih veliina.
s,i r
**0
<*
R^
flx = flN r 2
tanost merenja zavisi, pored
ostalog, od osetljivosti
galvanometra i tanosti
poredbenih otpornika
j
memi uslov
Tomsonov merni most
Iq
= OA
*x =
^
H2
n4
tanost merenja, osim od uslova
za Vitstonov most, zavisi i od
veih struja; stoga se upotrebljava spoljni izvor napona UB.
iskljuivanje otpornosti
vodova neposrednim
delovanjem na Rx i r n kompenzacija prelaznih
otpornosti sa R3 i f?4.
Vinov merni most
ffN ,^
CU =
fx (*x > =
merni uslov I q = 0A
(izostanak tona):
tan <px = tan ^>N
c x = CN . ^
U~
tan <$x = tu CN Rn
Rx = Rn
"T _ L
i uravnoteenje mosta sa Rn,

koji takoe moe biti paralelno
prikljuen na CN.
eringov merni most
Fn = F
<D
Jo
U~
i Merenje manjih otpornosti u

podruju Rx = 1 pfJ 10 Q
do tanosti 0,1 %.
i merenja kapaciteta za Cx =
1nF..,100 /j F kod niskih i srednjih
frekvencija Cx > 100 pF sa
granicama greke do 0,1%.
' merenje faktora gubitka
(tan S) do 1 % tanosti.
' Vin - Maksvelov merni most za
merenje velikih kapaciteta pri
malim naponima.
naznaeni kapacitet bez gubitaka merenje kapaciteta i faktora

gubitaka tanou kao sa
(tan i5n = 0)
Vinovim mostom.
uravnoteenje faze sa Ci.
dokaz uravnoteenja mosta
kao visokonaponski merni most
vibracionim galvanometrom
za odreivanje kapaciteta,
npr. kablova, izolatora pri
merni uslov: I q = 0A
mernim naponima do 500 kV.
Cx = CN h2
tan (5X = w Ci R1
uobiajena merna frekvencija
50 Hz.,.150 Hz
Maksvelov merni most
uporeivanje Lx i LN
uravnoteenje faze sa Ry i R2
uravnoteenje mosta I q = 0A
Lx = N
R2
(Rx + R3) 2 = (f l N + f ll) f l 4
I q . struja
merenje induktivnosti za
Lx=0,1 mH ... 10H
kod kalema bez gvozdenog
jezgra je Rx otpornost namotaja
kalema (RX=Rw)
kod kalema sa gvozdenim
jezgrom je Rx aktivna otpornost,
Rw treba dodatno ispitati
jednosmernom strujom
u dijagonali mosta
245
E lektri n o m e re n je n e e lek trin ih veliin a

Merni postupak
Merenje temperature
termoelementom
Kompenzacioni
Materijal 1
___ A t
vod
Materijal 2
Poredbeno mesto Cu-daljinski vod
Merenje temperature sa
temperaturno zavisnim otpornikom
Stalan otpornik
Merno
mesto'
Otpornik za izjednaenje
Merenje sile rasteznom mernom

trakom (DMS)
R1
u=
( dm s H
r
^2
konst
Rl /
/g
Osobine
Primene
temperaturna razlika
izmeu mernog i
porcdbenog mesta prouzrokuje
proporcionalni napon.
kompenzacioni vodovi su od
istoga materijala kao i termopar.
kod kolebajue poredbene
temperature t)B
potrebna je kompenzacija
kod malih takastih mernih

mesta
veliko merno podruje
flMep = -200C ... 1600C
uobiajeni termoparovi sa
^Mep: =
Cu - Konst.: -200C ... 600C
Fe - Konst.: -200C ... 900C
NiCr-Ni:
0C ... 1200C
PtRh-Pt:
0C ... 1600C
daljinsko merenje bez dodatnih

merni otpornik
je sastavni
pojaavaa
deo mernog mosta
metalni temperaturni senzori
merni instrument lei u
a) platina (otporna na koroziju,
dijagonali mosta
poetak mernog podruja
visoka temperatura topljenja)
(otklon nula) kod uravnoteenja
b) nikl (visoki temperaturni
mosta
koeficijent, merne temperature
promena temperature prouzrodo 150C)
kuje proporcionalnu struju mosta
uravnoteenje mosta sa R3 i RA
u neoptereenom stanju.
kod optereenja promena otpornosti je proporcionalna promeni
duine odnosno promeni sile.
rastezna merna traka, esto
krivudava ica od konstantana
u plastinoj foliji
napajanje jednosmernim ili

naizmeninim naponom
merenje vune sile, sile pritiska,
savijanja i torzije
posredno merenje nivoa
dinamo-metarskom kutijom sa
rasteznom mernom trakom
merenje pritiska pomacima
membrane
Merenje brzine obrtanja

induktivnim davaem
Metalna ploa sa lebom
mogua merenja bez dodira na

promena magnetske
bilo kojim mestima
provodnosti proizvodi u glavi
merenje brzine obrtanja
senzora naponske impulse.
tahogeneratorom bez optereenja
digitalno-analogni pretvara
merno podruje od malih do
pretvara impulse po jedinici
vrlo velikih brzina obrtanja
vremena u napon proporcionalan
brzini obrtanja.
Merenje puta induktivnim

davaem
merenje puta pomakom Fe-ipke

uravnoteenje mosta u sredrjem
npr. kod tenosti sa plovkom.
poloaju Fe-ipke (L, = L2).
Merenje pritiska mernim
promena puta A/ prouzrokuje
mehanizmom sa cevastom
proporcionalan napon mosta
oprugom.
zbog promene induktiviteta (L, * L2)
ostali merni postupci izvode se
diferencijalnim transformatorom.
Fe-ipka
diferencijalna prigunica
Merenje pH-vrednosti
Merna
poredbena
elektroda
Merenje jaine svetlosti sa

fotoelementom
246
pH-vrednost je mera za jainu

kiselina ili baza
potencijal poredbene elektrode je
nezavisan od pH-vrednosti
potencijal merne elektrode je
zavisan od pH-vrednosti
napon elije je mera za
pH-vrednost mernog rastvora
nadzor neutralnosti rastvora

merenja kiselosti i baznosti
uobiajeni davai pH-vrednosti:
merna elektroda od antimona sa
poredbenom elektrodom od srebrnog
hlorida
staklena merna elektroda sa poredbenom elektrodom od srebrnog hlorida
kod osvetljenja nastaje

proporcionalni foto napon UFoto
(vidi str. 74)
mera osvetljenja (luksmetar)

mera osvetljenja
mera refleksije
mera mutnoe
Senzori
Vrsta senzora
Osobine
Senzor za pritisak
medicinska tehnika
otpornici zavisni od pritiska
nastaju putem piezorezistivnih
elektronske vage za merenje
putanja
telesne mase
mostni spoj prouzrokuje
maine za pakovanje i punjenje
smanjenje veliine smetnji
napitaka
korisni signal pri U,=5 V, a
tehnika preiavanja, rashladna
maksimalni pritisak (npr. 100 kPa)
tehnika i klimatizaciona tehnika
U2=70 mV
oblast niskog pritiska 2..10 kPa
pri velikim temperatumim
oblast srednjeg pritiska
kolebanjima potrebna je
25 .1000 kPa
kompenzacija
oblast visokog pritiska 6.. 40 MPa
Senzor za magnetsko polje1>
antiparalelna veza dva Holova

generatora prouzrokuje
diferencirajue dejstvo i veoma
jasno registrovanje lokalnih
promena magnetskog polja
pri spoju sa stalnim magnetom
menja se Holov napon kod
pribliavanja tela od mekog
magneta
poziciona merenja kod alatnih

maina
merenje broja obrtaja u pogonskoj
tehnici
merenje tangencijalnih polja
kod nerazarajueg ispitivanja
materijala
oitavanje magnetne folije u
ureajima za sortiranje
Senzor za putanju (magnetski)
za merenje putanje koristi se

neusklaenost magnetskog kola
isto proizilazi iz relativne pozicije
magneta davaa prema
senzorskom kalemu
elektronska priprema signala
daje lineamo pretvaranje
putanje u napon u voltima
izlazni signal U2 zavisi samo od

visine a ne i od brzine promene
magnetskog polja
merenje poloaja igle u ventilu
za ubrizgavanje dizela
primena, koja nije osetljiva na
potrese, kod vozila, automata za
manipulaciju i alatnih maina
oitavanje magnetne folije u
postrojenjima za sortiranje
Granini prekida (induktivni)

npr. TCA305
funkcija ukljuenja/iskljuenja
se aktivira na osnovu neuskladjenosti oscilatornog kola pri
pribliavanju feromagnetskog
metalnog elementa na kalem
oscilatora
dozvoljeno je kolebanje spojnog
odstojanja od 10% u temperatumom opsegu od - 25C do
+ 70C (prema CENELEC)
upravljanje koje se moe

programirati
automati za manipulaciju (roboti)
upravljanje transportnim
uredjajima i uredjajima za dizanje
U2=12 V ukljuuje prikljueni
pojaiva
piroelektrina plastina folija

menja pri zraenju infracrvenim
zracima elektrni dipolni
momenat molekula
time se menja povrinsko
punjenje i napon na elektrodama
folije
menjanje napona se dalje
preradjuje kao signal veze
automatsko ukljuenje svetla na

stepenitu, hodnicima i podrumima
ukljuenje ureaja za suenje
ruku i sanitarna ispiranja
otvaranje vrata
obezbeenje objekata
kontrola izrade npr. toplo
prskanih delova
RA- distantni otpornik

Piroelektrini senzor
Primena
1) Konstrukciom elementi zavisni od magnetskog polja, str. 78
247
D igitalni s e n zo rski sistem i

Konstrukcija digitalnog senzorskog sistema (trostepeni analogno-digitalni pretvara)
1. stepen
Pretvaranje neelektrine merne veliine u

analogni elektrini signal
Oitavanje merne vrednosti u vreme fab.

Odravanje merne vrednosti za vreme tb0|.
2. stepen
3. stepen
Podela merne oblasti na konani broj delova
opsega
Od toga zavise rezolucija i greke merenja.
Pretvaranje delova opsega u odreeni kod
kao i indikaciju odn. prosleivanje.
Digitalizacija pomou senzora sa frekventno-analognim izlazom

Digitalni senzorski sistemi pretvaraju analogne
merne veliine u digitalni, brojivi signal. Samo je
frekvencija, kao analogna veliina, direktno brojiva
Senzori povrinskih talasa (OFWS) pretvaraju
promene u povrinskim talasima vrstog tela u
promenu frekvencije oscilatora.
Senzori povrinskih talasa slue, izmeu ostalog,
za bezkontaktnu identifikaciju vozila, rezervoara,
uzoraka i poluproizvoda.
Konstrukcija senzora povrinskih talasa
Digitalni senzori ugla (encoder)
Multisenzorski sistemi
Primer: inkrementalni senzor ugla
Primer: ultrazvuni mera protoka
kodm disk sa pravilno rasporeenim svetlim i

tamnim poljima se oitava optoelektronski.
izbrojani impulsi se istovremeno preraunavaju
u odgovarajui ugao.
dvostruka, za 90 pomerena ema impulsa slui
za uoavanje pravca obrtanja.
Uticaji (npr. temperatura vuna sila,

obrtni moment, pritisak)
interdigitalni
pretvara
. frekvencijski proporcionalan
brojiv izlazm signal
sloj osetljiv
na gas
zapreminski
protok i protok mase
toplota, gustina
Integrisana obrada
signala senzorskog sistema
akusti- vreme tempe- difeciklusa, ratura rencijaka
Ini
impe- faza
pritisak
dansa
pritisak, promena
pritiska vrsta mernog
materijala
dalje senzorske
informacije
2x90
. .
zapreminski
protok odn
protok mase
ultrazvuni merac
sistem za obradu signala , npr. senzorska fuzija
itd. ultrazvuni mera
Prenos senzorskog signala

Inteligentno
Standardno
4 .20 mA
Bus polja (vidi profi bus)
uprav-
Ijaiki
centar
digitalni senzorski signal se

pretvara u analogni signal
4. . .20 mA i prenosi se
do upravljakog centra
248
analogni signal 4. 20 mA se
preklapa frekventno
moduliranim signalom
(FSK=Frequency Shift Keying).
Mogue je memorisanje
vrednosti i dogaaja radi
optimizacije procesa.
mogua je digitalna
komunikacija izmeu
senzora i pretvaraa.
samostalno napajanje i prenos
podataka sa upravljakog
centra u polje.
Pojmovi i oznake upravljake

i regulacione tehnike
JUS IEC 27-2; IEC 27-2, 2A; HD 245 2 S1;

DIN 19221; DIN 19226
Karakteristika upravljanja:
Ulazne veliine utiu na izlazne veliine.
To se deava prema zakonitostima, koje sistem

poseduje.
Otvorena putanja delovanja (upravljaki sistem)
Karakteristika regulacija:
Konstantno obuhvatanje veliina, koje treba da
se reguliu.
Poreenje sa vodeom veliinom.
Uravnoteenje na vodeu veliinu.
Zatvoreni tok delovanja (regulaciono kolo).
Elementi i veliine u upravljakom sistemu
Elementi i veliine u regulacionom kolu
iFluks energije. struja mase i
t-------------
j obuhvatanje | i
j veliine
I
smetnji
veliine
^1
smetnji
upravljaka putanja
=71
regulacioni
element
obrazovanje zadate
veliine
veliina na
koju se utie
'
'l Fluks energije, struja maseC
veliine
Iz ,
smetnji
*
regulaciona putanja
obrazovanje zadate
velilne
regulaciom
element
regulaciona veliina
regulator
nja delova^
| nja signala regulacionog kola
XA
*A
regulacioni
ureaj
putanja delovanja
upravljakih signala
memi
ureaj
yR
obrazovanje vodeih veliina,
program______
upravljaki
ureaj
regulacioni
element
regulator
obrazovanje
vodeih
komparacioni
element
velim a
regulacioni ureaj
Upravljanje brojem obrtaja
Regulacija broja obrtaja
Primer:
Primer:
L1 H
L2 L3-
L1
L2L3
V1
V1
G3
X
uw
l l
V6
t t 'V.
[ 1
G2
V6
**-Q
N1
G2
G3
M1 jp
G1 ]
Elementi u upravljako-regulacionom sistemu

Oznaka
Objanjenje
Regulaciona staza, Deo sistema ili plana delovanja, na koji treba da

upravljaka staza, se utie shodno zadacima.
Funkcionalna jedinica koja se sastoji od komparacionog
regulator
i regulacionog elementa._______ _________________
Funkcionalna jedinica, u kojoi se iz izlazne veliine regulatora
regulacioni
obrazuje korekciona veliina koja je potrebna za upravljanje
element
regulacionim elementom.
Funkcionalna jedinica na ulazu staze. koja utie na struju
regulator
mase ili energetski tok i pripada stazi.____________________
regulacioni ureaj, Deo putanje delovanja, koji preko regulacionog elementa
upravljaki ureaj, prouzrokuje zadati uticaj na stazu.
kompenzacija
Veliina smetnje se direktno meri, a upravljaki ili regulacioni
poremeajne
ureaj se dovodi kao dodatna ulazna veliina.
veliine
Primer
V1 ... V6. M1
N1. G2
V1 ... V6
G2
komparaciom el.
N1.G2.V1...V6
249
Pojmovi i oznake upravljake i

regulacione tehnike
JUS 27-2; IEC 27-2, 2A; HD 245.2 S1;

DIN 19221; DIN 19226 T.4
Veliine u upravljakom / regulacionom sistemu

Oznake
u formuli
Veliina
Objanjenje
Regulaciona
veiiina
*A
Zadata
veliina
K orekciona
veliina
Izlazna veliina upravljakog i

regulacionog ureaja, istovremeno
i ulazna veliina putanje Ona
prenosi upravljako dejstvo
ureaja na putanju.
Veliina
sm etnji
VV
Vodea
veliina
Veliina, koja deluje spolja i koja

nanosi tetu (umanjuje vrednost)
namernom uticaju u upravljanju i
regulaciji.
Veliina na koju ne utie
upravljanje ili regulacija, a koja
treba da sledi upravljanje ili
regulaciju Ista se dovodi
regulacionom kolu spolja
P ovratna
veliina
Regulaciona
razlika
Oznake
u formuli
Velicina
Objanjenje
Oblast, u kojoj moe da se nalazi

vodea veliina regulacije ili
upravljanja.
Regulaciona Podesiva oblast, u kojoj se moe
oblast
nalaziti regulac iona veliina
uzimajui u obzir utvrene
vrednosti veliina smetnji, a da se
utvreno najvee odstupanje od
zadate vrednosti ne prekorauje.
Veliina regulacione putanje, koja

se obuhvata u cilju regulacije i
dovodi do mernog ureaja
Veliina na koju treba da se utie
upravljanjem i regulacijom, i koja
mora biti povezana sa regulacionom veliinom, ali ne mora obavezno da pripada regulacionom kolu
Vodea
oblast
Zadata
oblast
Oblast, u kojoj se mogu nalaziti

zadate veliine pn punoj
funkcionalnoj sposobnosti
upravljanja ili regulacije.
Vh
O blast
po deavanja
Oblast, u kojoj se moe podesiti

korekciona veliina.
Zh
Oblast
sm etnji
Oblast, u kojoj sme da se nalazi

veliina smetnji, a da se utvreno
najvee odstupanje od zadate
vrednosti upravljanja i regulacije
ne prekorai.
*A)i
Veliina, koja nastaje iz merenja

regulacione veliine i koja se vodi
do veliine za poreenje.
Veliina, koja nastaje iz merenja
regulacione veliine i koja se vodi
do veliine za poreenje.
Vrste upravljanja
Razlikovanje
Objanjenje
O brada signala
Sinhrono
upravljanje
Obrada signala se vri sinhrono u

odnosu na ritmiki signal.
Asinhrono
upravljanje
Obrada signala se vri bez ntmikog

signala. Promene signala se
aktiviraju samo putem promena
ulaznih signala.
Upravljanje
povezivanjem
Upravljanje. koje stanjima ulaznih

signala dodeljuje putem Bulovih veza
definisana stanja izlaznih signala
DIN 19226 T. 5
Razlikovanje
Objanjenje
memorijski
programabilno
upravljanje
slobodno
programabilno
upravljanje
Upravljanje, iji je program memorisan

u programskoj memoriji
upravljanje, koje se
moe programirati
izmenom
Tok upravljanja
Upravljanje
komandama za
odvijanje toka
programa
Upravljanje sa prinudnim postupnim

tokom. Prelaz sa jednog koraka na
drugi ili druge. koji slede shodno
programu, zavisi od uslova za prelaz.
Vremensko
upravljanje
komandama za
odvijanje toka
programa
Upravljanje
komandama za
odvijanje toka
programa zavisno
od procesa
Upravljanje komandama za odvijanje

toka programa, ciji uslovi za prelaz
zavise samo od vremena.
Upravljanje. iji uslovi za prelaz

zavise preteno od signala
upravljanog ureaja (proces).
O stvaren je
program a
programski
povezano
upravljanje
250
Upravljanje iji je program utvren

postupkom i funkcionalnim sadrajem
Memorijski programabilno upravljanje,

sa upisujue/oitavajuom memorijom
kao programskom memorijom, iji se
sadraj moe promeniti bez
mehanikog zahvata u
upravljaki uredaj.
Memorijski programabilno upravljanje
sa memorijom, koja se moe samo
oitavati kao programskom memorijom
iji se sadraj moe promeniti nakon
izvrenog programiranja samo mehanikim zahvatom u upravljaki uredaj.
H ijerarhijsko
rasporedjivan je
Pojedinano
upravljanje
Funkcionalna jedinica za upravljanje

pojedinanim izvrnim lanom.
Grupno
upravljanje
Funkcionalna jedinica za upravljanje

povezanog dela procesa, koja je
nadreena pripadajuim
pojedinanim upravljanjima.
Procesno
upravljanje
Funkcionalna jedinica, nadreena

grupnim upravljanjima, za upravljanje
celokupnim procesom.
Ravan procesnog
upravljanja
Ista obuhvata sve delove

upravljakog ureaja, koji utiu na
ravan grupnog upravljanja.
V re m e n s k o p o n aan je
Vremensko ponaanje vodeih veliina
Naziv
Redosledna
regulacija
Regulaciia s
vremenskim
rasporedom
Regulacija
stalne
vrednosti
DIN 19225
Objanjenje
Primer
Regulaciona veliina sledi spolja zadatu,

vremenski promenljivu vodeu veliinu
Regulacija grejanja voena

vremenskim prilikama
Vrsta redosledne regulacije, kod koje je vodea

veliina utvrena vremenskim rasporedom
Regulacija grejanja sa dnevnim ili

sedminim programiranjem
Vodea veliina je podeena na stalnu vrednost

odn. moe se podesiti u okviru karakteristine
oblasti regulacije___________________________
Regulacija broja obrtaja,

stabilizovanje napona
DIN 19226 T.2
Vremensko ponaanje lanova regulacionog kola
Za postizanje optimalnog meudelovanja regulacione putanje i regulacionih ureaja potrebno je

poznavanje vremenskog ponaanja pojedinanih lanova. Kod ispitivanja se pre svega izlae regulaciona
staza sa razliitim promenama ulazne veliine i posmatra vremenski tok izlazne veliine. Mogui su
sledei postupci:
Postupak
Objanjenje
Vremenski tok
Odziv na
skok
Vremenski tok izlazne veliine nakon skokovite

promene ulazne veliine.
Impulsni
odziv
Vremenski tok izlazne veliine kod otrog

impulsa ulazne veliine.
Odziv na
funkciju
porasta
Vremenski tok izlazne veliine kod funkcije

porasta sa definisanom brzinom promene
kao ulazne veliine.
Sinusni
odziv
Vremenski tok izlazne veliine kod sinusoidnog

oblika toka i promene frekvencije tu = 0 do = <,
(cu = Z i f kruna frekvencija) ulazne veliine.
Frekvencijski odziv (|G(w)| = \x/y\)
i fazni odziv (tok faznog ugla <p = f(w )) prikazani
su Najkvistovim ili Bodeovim dijagramom u svrhu
ocene stabilnosti. Granina kruna
frekvencija: culto^ = 1
*n
dB
5
0
-5
-10
V
%
*
-15
k%
-20
0,2 0,3
Najkvistov dijagram
0,5 0,81
o)
3 4
810
Bodeov dijagram
251
Vremensko ponaanje regulacionih putanja

i
Postupak odziva na skok

Postupak odziva na skok ima u praksi
najvei znaaj, jer se prelazna funkcija
moe eksperimentalno odrediti najee
s neznatnim naporom.
Naziv, karakteristine veliine
Po-putanja
Koeficijent
proporcionalnosti
Kps = xJy
jedinini skok
ulaz
na primer 1A
------------------------
Xi
izlaz
regulaciona
putanja
Prelazno ponaanje
Primer
Odziv na skok
x sledi ulaznu
veliinu y
proporcionalno i
neusporeno
/ r \
iB=y
Kps y
(1
u ~x \
E
'E"
0)
KJ
DIN 19226 T.2
PT1-putanja
Koeficijent
proporcionalnosti
KPS = x j y
Vremenska
konstanta Ts
x sledi ulaznu
veliinu y
proporcionalno,
usporeno prema
e-funkciji
PT2-putanja
Koeficijent
proporcionalnosti
KpS = x j y
x sledi ulaznu
veliinu
proporcionalno,
usporeno sa dve
vremenske
konstante
T3
iS
3
a
Vremenska
konst. Tu
Vreme Izjednae Tg
PTt-putanja
Koeficijent
proporcionalnosti
Kps = xJy
Mrtvo vreme T,
x sledi
proporcionalnu
ulaznu veliinu y,
ali usporeno za
vreme Tt
*4
Kps y
T, = s /v
PTt-T1-putanja
Koeficijent
proporcionalnosti
Kps = x j y
Mrtvo vreme Tt
Vremenska
konstanta Ts
ns
'E'
0
>o
ro
c
-o
0)
N
a)
X)
y\s
-=~
lo-putanja
Integrac.
vreme 7js
Koef. integracije
x sledi ulaznu
veliinu y
porporcionalno,
usporeno sa
e-funkcijom i
mrtvim vremenom.
x je vremenski
integral ulazne
veliine y
Kis = v -Jr
Vx=
v*
At
IT1-putanja
Integracijsko
vreme TIS
Vremenska
konstanta
usporavanja Ts
x je vremenski
integral ulazne
veliine y, usporen
nekom
vremenskom
konstantom.
ITt-putanja
Integracijsko
vreme T,s
Mrtvo vreme Tt
x je vremenski
integral ulazne
veliine y usporen
mrtvim vremenom Tt
if c j
Q
Tr
252
smesa u
posudi
K o n tin u iran i re g u lacio n i u reaji

za za d a tk e ele k tri n e re g u la c ije
Relativno jednostavno ostvariva eljena svojstva

elektronskim regulatorima e se ovde razmatrati i
za regulacione ureaje koji ne rade elektronski
(mehaniki, pneumatski, hidrauliki)
Kod regulacionih uredjaja sa kontinuiranim

delovanjem moe regulaciona veliina y
unutar regulacionog opsega Vh primiti
svaku vrednost.
Regulator
Tip
DIN 19226 T.4
Objanjenje
Odziv regulatora
Karakteristina veliina
Odziv na skok
e
t> oo
-y
y-yo
Regulaciona razlika
prouzrokuje
proporcionalnu
korekcionu veliinu.
fl.
O oo
+
II
I
+
C
0 1'T
------
yo
Odziv na funkciju porasta

e , ___________ y
r
-y
st_
Kn= ( y ~ i
Kp e
Ae
K q = R i C q = Tq
Ae
yo
't
At
Odziv na skok
e
c,
Ae
/ y
J tp
K\ =
| --------e At
K=
- 1
c, r,
w y
yo
brzina promene
regulacione razlike
prouzrokuje odreenu
vrednost korekcione
veliine
Kd: diferencijski koeficijent
T0: diferencijsko vreme
regulaciona razlika
prouzrokuje odreenu
brzinu promene
korekcione
(izvrne) veliine
[> o o
Rn
Kp: koeficijent
proporcionalnosti
't
At
Odziv na funkciju porasta

P-udeo
e -'
K,: integracijski koeficijent

T{. integracijsko vreme
regulaciona razlika
prouzrokuje promenu
korekcione veliine
sa P-udelom i D-udelom
Kp:
vr.
f'p- proporcionalna
i
T[,:
W vreme dranja
regulaciona razlika
prouzrokuje promenu
korekcione veliine sa
P-udelom i l-udelom
Tn: vreme regulisanja

ili uspostavljanja
regulaciona razlika prouzrokuje promenu korekcione veliine sa
P-, I- i D-udelom (idealni
regulator)
realni regulator poseduje
vremensku konstantu T\ ,
koja se sa dodatnim R
(redno sa C^) moe
ciljno podesiti.
Pl (D T ,) - ponaanje
253
Nekontinuirani regulacioni ureaji
DIN 19226 T.2
Dvopoloajni regulacioni ureaj
Tropoloajni regulacioni ureaj
Regulaciona (izvrna) veliina moe kod dvopoloajnog

regulatora poprimiti samo dva stanja: ON i OFF.
Dvopoloajni regulatori prikladni su zbog
nekontinuiranog ponaanja samo za primenu na takvim
regulacionim putanjama, kod kojih je promena
regulacione veliine vremenski zavisna (usporena).
Tropoloajni regulacioni ureaji raspolau sa

tri uklopna stanja: stanje I - OFF - stanje
II. I ova vrsta regulacije moe se primenjivati
samo na I - usporenim regulacionim putanjama.
Karakteristika, kar. veliina
Elektronska izvedba
Vremensko ponaanje
Dvopoloajni regulator
-cuON
t
OFF
E.
*2 / *1
x
Srednja vrednost
V K1
Tt: mrtvo vreme

Ts: vremenska konstanta
regulacione putanje
r
!
Tropoloajni regulator
ON
1Grejanje
V K2 H r
Zadata
vrednost
/
*2
ON
-y
x4
---- J *\
*3
Podruje
neosetfjivosti
l,// ii
z adata ;
Vrednost'
Hlaenje'L__^
-y
ti i
/ '' ' i i i
t/s
i i
[|
Ts: vremenska konstanta

regulacione putanje
21
n
y
t
+y
K1
Prikladnost regulatora kod datih putanja
Regulator
Staza
Pl
PTt
PT2
PTt
r T t
PTjT,
r > Tt
IT,
IT,
xx: osobito prikladan; x: prikladan;
254
neprikladan
PD
PID
2-poloajni
regulator
Podeavanje regulatora
DIN 19226 T.5
Regulacioni ureaj je utoliko bolje pbdeen,

to je manja preostala regulacijska razlika e
to je krae vreme utitravanja i
x- V
to je manje maksimalno nadvienje x,.
Kod prevelikih pojaanja regulacionog kola,
regulaciono kolo moe postati nestabilno.
Odziv regulacione putanje na skok
granina
vrednost
odzivnaskok
\
1
~opseg
. tolcrancije
Vn
'0 = Ko KD
^PR P-koeficijent (regulator)
^PS P-koeficijent (putanja)
T.
vreme izjednaavanja
vreme zadravanja
Tokovi regulacijskih procesa
1. nestabilan
2. granica stabilnosti
3. periodini stabilitet
Postupak po Zigleru i Nikolsu
4. aperiodini stabilitet
Najpovoljnije podeavanje regulatora videti iz tabele
Jednostavan postupak kod nepoznatih karakteriTip

stinih vrednosti regulacione putanje. Postupak:
regulatora
Regulator upotrebljavati kao P-regulator u zatvorenom regulacionom kolu (Tn =; Tv = 0 podeeno) P
Poviavati koeficijent proporcionalnosti KPRsve,
PD
dok regulaciono odstupanje e izvodi trajna titranja
konstantnom amplitudom.
Pl
U tom stanju odrediti trajanje titraja TK i
kritini P-koeficijent Kprk
PID
Postupak po inu, Hronesu i Resviku
P-vrednost
k pr
Rezervno
vreme Tv
Vreme podeavanja Tn
0,5 Kprk
0.8 Kprk
0.12 Tk
0.45 Kprk
0,85
0.6 Kprk
0,12 Tk
0,5
Mrtvo vreme T i vreme zadravanja Tu, koji kod

putanja sa P-Tr Tn - karakteristikom zajedno obrazuju
rezervno mrtvo vreme TtE (Tt + Tu = TtE), utiu na
mogunost regulacije putanje, ako su veliki u odnosu
prema vremenu izjednaenja Tg.
Ako su poznate karakteristine vrednosti regulacione putanje ili se mogu lako odrediti odzivom na
skok (vidi gore), postupa po sledeoj tablici.
Pri tome treba razlikovati da li je
regulacioni tok aperiodian ili
periodian, a treba da usledi oko 20% nadvienja,
odnosno da li
regulacijski ureaj treba da bude
nameten optimalno za regulaciju smetnji
(veliine smetnji) ili
namestiti promene vodee veliine (voenje)
moe se dobro regulisati

Tg/TtE > 10
moe se umereno regulisati Tg/TtE > 4 ... 9
moe se loe regulisati
Tg/TtE < 3
Ako nema mrtvog vremena, u jednainu
se umesto TtE stavlja Tu.
Kod regulacionih putanja bez
Tei se najkraem trajanju procesa regulacije.
izjednaenja za
Pribline vrednosti:
T9
koristiti
Pl
a.
PID
Periodini, sa = 20%
nadvienja
K rr = 0,3 K
*PR = 0,7
= 0,6
Voenje
Smetnja
Aperiodini
regulacijski postupak
. T
Tk
Tk
Kpr = 0,7
T9
9T
KP
Aperiodini
regulacijski postupak
Periodini, sa = 20%
nadvienja
7g
KPr = 0,3 77 . r
K Pr = 0,7
Kpr = 0,35
Kpr = 0,6
Koo T,c
"
'PS
r N = 2,3 T,t
^ = 1.2 Tg
Kpr = 0,95
*PR = 1 2 ' 7
KPr = 0,6 -
Kpr = 0,95
Tv = 0,42 T,tE
Tv = 0,42 TttE
Tv - 0,5 TlE
T = 0,47 T,tE
Tn = 2,4 T,t
Tm = 2
TN=Tg
Tn = 1,35 Tg
T .c
'tE
'PS ' hE
255
D igitalna re gulacija
DIN 19225, DIN 19226 T.1. ... T.6
Oblici signala
Vrednosno i vremenski kontinuirano
Vrednosno kontinuirano - vremenski diskontinuirano
Ui
stalni signal
AAAA i
mv1
impulsni signal
Vrednosno diskontinuirano - vremenski kontinuirano
impulsni signal
stepenasti signal
Vrednosno diskontinuirano - vremenski diskontinuirano
Ui
0
Ui
Dvoznani signal
_L
1 1
0
l--------
01 01'01 10'00 01
serijski,
binarni signal
1____ 1
1
0
I 1
I__-__]____ i
paralelni,
binarni signal
serijski,
binarni signal
Ui
delta-modulacija
u fiksnim
vremenskim koracima
digitalni signali
Princip rada
Regulaciono kolo sa digitalnim regulatorom
regulaciona
putanja
vO
digitalni regulator
Potrebna je vodea veliina w i regulaciona veliina x

u obliku digitalno kodiranih brojanih vrednosti.
Eventualno, ove veliine moraju biti proizvedene pomou
analogno-digitalnog pretvaraa.
Za proraun regulacione veliine potrebno
je konano vreme.
Stvarna vrednost se meri u vremenskim
razmacima i memorie
Kod regulacije uz pomo raunara algoritmi i parametri
regulacije treba u memoriji da se arhiviraju u vidu programa.
Izraunata korekciona veliina y se memorie do sledeeg
koraka i evtl. digitalno/analogno pretvara.
Pojmovi
Objanjenje
Pojam
Merno mesto se ispituje

Regulacija oitavanja, ciklino (polling) (oitava) u fiksnim,
vremenskim razmacima TA.
Merno mesto se ispituje
Regulacija
oitavanja, aciklino (oitava) samo po potrebi
(prekid programa)
(interrupt)
Adaptivno
regulisanje
Regulacioni uredjaj se samostalno prilagodjava promenljivim radnim uslovima (takoe i

izmenama u strukturi i parametrima u regulacionoj putanji)
Pojam
Objanjenje
algoritam
Potpuno utvrdjeni konani

redosled propisa prema
kojima se iz dozvoljenih
ulaznih veliina sistema
proizvode eljene izlazne
veliine.
Identifikacija
parametra
Izraunavanje sistemskih
parametara po osnovu
merenja vremensko
promenljivih veliina sistema.
Procesni signali
Konstantni strujni signal
Naponski signal
Procesno
polje
4,..20mA
0...10V
Kontrolna prostorija
PID
PID-regulator
opseg napona:
optereenost:
256
V V
javlja granine vrednosti
Procesno
polje
4...20mA
4,..20mA
Kontrolna prostorija
I
ekran
r ^ i
protokolarni
tampa
0 . 10V, 1 ... 10V

1,5kU
2 k ll; = 50 modula po 100 k n
PID
V V
n i
r ,
protokolarni
javlia grani- ekran
tampa
ne vrednosti
opseg struje: 4
20mA (OmA S granica provoenja)
otpomost optereenja predajnika: < 750n = 15 modula po 50 kn
PID-regulator
Digitalna regulacija
DIN 19225; DIN 19226T. 1-6
S truktura dig ita ln o g regulatora sa m ik ro k o m p ju te ro m
sklopni izlazi
signalizacija alarma
Regulaciona putanja
7
l
n/
(Regulaciono)
kolo
/#
_Aj
~ r
pokreta
sistem voenja
-------- 7%-------
adrese, podaci, bus upravljanja

_____ ________ ________
mikroprocesor
ROM
raunarska
jedinica
upravljanje
indikacijom i
opsluivanjem
,
EPROM
Q ___
RAM
algoritmi regulacije parametar

program samoregulacije
stalne optimizacije
!_____ i i - ----- s./ --------- interfejs

procesni podaci
Vrste pogona d ig ita ln ih regulatora

DDC -pogon (direct digital control)
Digitalni reguiator se nalazi u standby-pogonu,

koji regulie nadreeni sistem. Digitalni regulator
moe neometano preuzeti regulaciju, ako se
karakteristina veliina stalno navodi ,
a regulaciono odstupanje ukloni (x-simulacija).
regulacija
centralno
proces
SES: serijski interfejs
SPC-pogon (set point control)

Voenje zadate vrednosti vri se sa nadreenog
sistema preko serijskog interfejsa. Regulator moe
da preuzme zadnju zadatu vrednost ili sigurnosnu
zadatu vrednost podeenih parametara u sluaju
prekida rada raunara.
alarm
voenje
centralno
^=1 ^ protokol
proces
S am ostalna op tim iza cija (adaptacija)
Objanjenje
Postupak za samostalno podeavanje parametara
regulatora na regulacionu putanju.
Podeavanje moe da usledi jednokratno
(kod invarijabilnih regulacionih putanja) ili stalno
sa potpuno adaptivnim regulatorima na regulacione
putanje sa promenljivim parametrima putanje.
Mogui postupci:
prema Zigler - Nikolsu mere se KPRknt i Tkrit.
izraunavaju parametri i podeava se regulator.
u postupku prelazne funkcije (impulsnog odgovora)
snimaju se (prihvataju se) parametri regulacionih
putanja, za koje je regulator optimalno podeen.
optimizacija sa procenom parametara i
matematikim modelima (procesni raunar)
Regulaciono kolo sa adaptivnim regulatorom

regulaciona
putanja
identifikacija,
optimizacija
parametara
' t
digitalni regulator
257
K o m p a ktn i re g u la to r
Stepenovana upravljaka ravan i ravan indikatora
Indikacija i opsluivanje:
w, x, y
runo/automatski
pogon
Podeavanje:
K p,7 V, f N
granine i alarmne
vrednosti
vremena ciklusa
Prilagoavanje:
ulaz i izlaz
senzor, merne oblasti
vrste regulatora,
algoritama regulacije
interfejs
Podeavanje parametara (izbor)

vremenska karakteristika: vreme podeavanja,
rezervno vreme, vremenska konstanta filtara, pristupnica
(rampa) zadate vrednosli, derivacijsko pojaanje,
proporcionalna dodatna vrednost, radna taka y0
linearizacija: unoenje podrke
zadata vrednost: ogranienje zadate vrednosti,
gornja vrednost, ogranienje zadate vrednosti,
donja vrednost sigurnosna zadata vrednost
javljanje granine vrednosti: minimalna - maksimalna
vrednost (koja se moe strukturirati za regulacionu
veliinu, regulacionu razliku i zadatu vrednost)
veliina podeavanja: ogramenje regulacione
vrednosti, gornja granica,
ogranienje regulacione vrednosti, donja granica
sigurnosna regulaciona vrednost
konstante: Ci: podeavanje nultetake
Ci faktor za poremeenu veliinu
(kod kompenzacije poremeene veliine)
Strukturiranje (funkcije ureaja, izbor)

Funkcije ureaja
regulator konstantne veliine za jedno, dva i trokomponentni regulator sa 2 zadate vrednosti, kompenzacijom poremeene veliine na ulazu ili izlazu
regulator redosleda, regulator sinhronog hoda,
SPC-regulator, DDC-regulator
regulator uspostavljenih odnosa fiksni ili voen,
sa eksternim/internim prebacivanjem
ureaj za voenje i runo upravljanje indikator
procesne veliine
dava zadate vrednosti
dvoznani ili troznani regulator
Izlazna struktura:
kontinuirani regulator (K-regulator)
stepenasti (korani) regulator (S-regulator)
Podesivi algoritmi:
P-, PD-, Pl-, PID-regulator
prilagoavanje smeru dejstva: regulator - *1putanja
Analogni ulazi:
priguenje mrene frekvencije za 50 Hz ili 60 Hz
ulazni signal sa AE1 i AE2 (0...20/4...20mA)
ulazni signal sa AE3 i AE4 (0.. 20/4...20mA
ili U, R, P.T, 4. 20mA)
rasporeivanje analognih ulaza prema:
glavnim regulacionim veliinama, povratnom

javljanju/navoenju poloaja, poremeenoj veliini,
ext. zadatoj vrednosti
korenovanje odn. linearizacija glavne regulacione
veliine, kontrola mernog pretvaraa
Binarni ulaz:
funkcije blokiranja, prilagodjavanje smeru dejstva
Binarni izlaz:
podeavanje: reim spremnosti za
raunarski/runi pogon
Voenje zadate vrednosti:
x-tracking kod runog pogona, pogona za
navoenje, DDC-pogona
interna zadata vrednost, sigurnosna zadata vrednost
y-indikacija:
indikacija korekcione veliine
prilagoavanje smeru dejstva korekcione veliine
na regulacionu putanju
Uslovi pokretanja:
uslovi ponovnog pokretanja nakon ispadanja mree
Serijski interfejs:
podeavanje brzine (koliine) prenos podataka,
npr 300.. 9600 bita/s, izbor pariteta, adresiranje,
kontrola vremena
Primer kompaktnog regulatora
1 mesto prikljuenja AE3,

opremljeno modulom
2 mesto prikljuenja AE4,
opremljeno kuitem
3 mesto prikljuenja GW.
opremljeno kuitem
4 mesto prikljuenja SES
izvuen modul
5 blok prikljunih klema
osnovnog ureaja
6 uzemljeni vijak
7 mreni utika
8 stezni element za
privrenje ureaja
na tablu
258
K om paktni re g u ia to r
Primer kom paktnog regulatora
Opsluivanje
Polje opsluivanja
kompaktnog regulatora
Funkcije opsluivanja:
komutator za interni/eksterni pogon
(2) svetlea dioda, zeleno (konstantno svetlo:
interna zadata vrednost; treperavo svetlo:
SPC-/DDC-pogonsko stanje
'3; taster za poveanje zadate vrednosti
(4) taster za smanjenje zadate vrednosti
svetlea dioda, uta (konstantno svetlo:
runi pogon; treperavo svetlo: eksterni zahvat)
6
komutator za runi/automatski pogon
(7) svetlea dioda, zeleno, svetli kada indikator (15)
prikae zadatu vrednost w
(D komutator za digitalnu indikaciju (15) i za
aktiviranje parametarskih i strukturnih ravni
(9) svetlea dioda, crveno, svetli kada indikator (15)
prikae stvarnu vrednost x
taster za pomeranje korekcione veliine za 100%
' taka zasvetli kod stepenastih (koranih)
regulatora pri prosledjivanju veze sa +Ay/-Ay
12 digitalna indikacija za korekcionu veliinu y kao i
za izabranu parametarsku i strukturnu sklopku
taster za pomeranje korekcione veliine za 0%
digitalna indikacija (etvorocifrena) za
stvarnu vrednost x, zadatu vrednost w,
granine vrednosti A1 i A2, vrednosti
parametarskih i strukturnih sklopki
svetlea dioda, crveno, signalizira prekoraenje
odnosno nedostizanje granine vrednosti A2
indikacija za regulacionu razliku i
regulaciono odstupanje
svetlea dioda, crveno, signalizira prekoraenje
odnosno nedostizanje granine vrednosti A1
ema funkcionisanja
AE1
AE2
Ulazi
analogno
0 . 20mA,Re=249n
4 ...20mA,Re=249n
ulaz struje
Re=49,9Q
ulaz napona
Re=200kfi
binamo
BE
&
Funkcije
konfigurisanje/
strukturiranje
podeavanje parametara
opsluivanje
indikacija
SV
AE1 ...2: analogni ulazi izborno za

0...20mA, 4...20mA
AE3...4:analogni ulazi izborno za 0...20mA,
4.. 20mA ili ulaz0...10V, ukljuivi
moduli sa razdvajanjem potencijala
ili za dava otpornosti sa signalnim
opsegom izmedu 80.. 220 Q,
200..
.500 Q, 470...1200 n
BE: binarni ulaz
BA: binami izlaz
BLPS: signalni ulaz za blokiranje
pogonskih ravni, za podeavanje
parametara i strukturiranje
GW: signalizacija granine vrednosti
SV: interno napajanje strujom
{Z E l
Prednosti digitalne regulacije
jednostavna adaptacija na nadreene sisteme
procesnog upravljanja
digitalni prenos signala je skoro bez greke
struktura i karakteristike se mogu
jednostavno promeniti
karakteristike koje se reguliu mogu se
podesiti bez skretanja
vee vremenske konstante (D i I udeo) se
mogu lako realizovati
Nedostaci digitalne regulacije

brzina, koja se moe postii, je manja nego kod
kontinuiranih regulacija.
gubitak informacija u toku vremena oitavania,
promene veliina smetnji se obuhvataju tek kod
sledeeg oitavanja.
259
Tehnika v o en ja, te h n ika p ro c e s n o g vo en ja
d in
19222
Pojmovi
Ureaj za voenje
Proces
Celokupnost svih procesa, koji deluju jedni na
druge, u jednom sistemu, uoblienih,
transportovanih ili memorisanih kroz materiju,
energiju i informacije.
S vi u re a ji i p ro g ra m i k o ri e n i
za zadatke voenja
Primeri:
proizvodnja elektrine energije u elektrani
distribucija energije
obrada podataka u raunarskom postrojenju
izrada prenosnika
Tehnika vodenja
Zadaci voenja
eljeno delovanje na tok procesa
Prioritet: 1.
2.
3.
4.
5.
Vodenje
Celokupnost svih mera, koje utiu u smislu
utvrenog cilja na eljeni tok procesa.
Mere se preduzimaju preteno uz sadejtsvo
oveka na osnovu podataka dobijenih iz procesa,
pomou ureaja za voenje.
zatita
uticaj
upravljanje
regulacija
optimizacija
Dalji zadaci:
merenje, brojanje, kontrola, procenjivanje, indikacija,
signalizacija, protokol, pozicioniranje, obuhvatanje
podataka, unoenje podataka, obrada podataka,
prenos podataka, davanje podataka.
Primer za strukturu sistema procesnog voenja

voenje procesa
opsluivanje i posmatranje
tehniko upravljanje pogonom
kontrola
dugorona arhiva
proraun karakteristine
veliine
upravljaki centar
strukturiranje
dokumentacija
dijagnoza
program voenja
re g u lis a n je
snage
grupno upravljanje
sekciono upravljanje
regulacija voenja
zatita sistema
zatita agregata
priprema signala
pojedinano
upravljanje pojedinano reguli- >
sanjezatita / F: funkcionalne
agregata
/
grupe
260
blokovska vodea ravan
grupna vodea
ravan
pojedinana
vodea
ravan
S im b o li i k a ra k te ris ti n a slo va
za teh n iku p ro ce sn o g v o e n ja
ju s m .ao .
100;
iso
3511-1,3511-2,3511-4;
DIN 19227n
Primena
Karakteristina slova
Tehnoloko-tehnika postrojenja:
procesna elektro/merna tehmka, tehnika
upravljanja i regulacije (EMSR-tehmka)
Simboli za merne veliine, druge ulazne veliine i

njihovu obradu
Primer:
P D I C
prvo slovo
(pritisak)
dodatno
slovo
(razlika)
Nain prikazivanja
Karakteristino slovo i grafiki simboli za prikazivanje funkcionalnog naina rada na slikama toka.
Iz oznake treba da usledi:
merna veliina ili druga ulazna veliina
obrada
oznaka EMSR-pozicije
oznaka mesta
putanja delovanja
Osnovni simboii za EMSR-zadatke
Krug, estougaonik; u zavisnosti od duine teksta u
obliku dugog simbola
Opti prikaz
7
\ ___ ___ 2
Realizacija sa sistemom
procesnog voenja
(PLS)
Mogua su dalja sledbena slova.

Slovo
OCZ)
Oznaka iziaznog mesta i mesta opsluivanja

Bez poprene crte:
na mestu
Poprena crta:
mesto procesnog
voenja
D
E
F
gustina
elektr. veliina
protok
performansa
rastojanje,
duina. poloaj
irenje.
amplituda
runo unoenje
rum zahvat
I
J
upit
mernog
mesta
vlanost
slobodna na
raspolaganju
slobodno na
raspolaganju
slobodno na
raspolaganju
pritisak
osobina
materijala
vel. zraenja
registrovanje
spoj
upravljanje tokom
upravljanje
povezivanjem
T
U
temperatura
sloena veliina
funkcija memog
transformatora
obuhvaena
pogonska funkcija
ureaja za pozic
c.vz.v
viskozitet
dalja oznaka
teinska sila,
masa
ostale veliine
Y
Z
slobodno na
raspolaganju
referentna linija
integral,
suma
EMSR-oznaka mesta
merno mesto
vizuelni znaci, da/

ne-indikacija
brzina,
broj obrtaja,
frekvencija
EMSR-poziciona funkcija
Merno mesto
gornja granina
vrednost
(High)
indikacija
M
N
QV V.
LVVZ.VV"
Prihvatna
funkcija
slobodno na
raspolaganju
donja granicna
vrednost (Low)
prikaz prioriteta
dalja oznaka
odnos
vreme
stanje
razlika
K
L
m e s n a u p ra v lja k a
Tekstualna polja na grafikim simbolima
Obrada u vidu
redosleda
sledbenih slova
l,R,C
signalizacija
smetnje
samostalna
regulacija
P
Q
centrala
dodatno
slovo
A
D
Dupla poprena crta:
Merna veliina ili druga

ulazna veliina.izvrni lan
prvo
slovo
H
Realizacija sa
procesnim raunarima
(PR)
2. sledee slovo
(regulacija)
1. sledee slovo
(indikacija)
+
/
raunska funkcija,
intervencija u sluaju potrebe, zatita
putem iskljuenja
gomja gran.vrednost
meu-vrednost donja
gran.vrednost
261
L o g iki vezni lan ovi

Spojni simboll
IEC 617-12; DIN 40900 T.12; DIN 66000
Logika funkcija, naziv
Tabela vrednostj
x=a a b
S1
&
x=a a b
S2
Eli
l-veza
(konjunkcija)
I _______
(a i b)
x=av b
x=a v b
>1
Naziv po
DIN 66000
Primer sa kontaktima
S1
_L
ILI-veza
(disjunkcija)
tl
S2
x=a
(a ili b)
S1
Eli
NE
(negacija)
(ne a)
x=a a b
x=aa b
&
t>2-
Nl-veza (NE-l-veza)
S2 r
E1i
(a ni - ne-i b)
>1
x=a v b
IO-*1
S1
X
I
NILI-veza
(NE-ILI-veza)
x=a v b
S2
E11
x = a 4* b
x = (a a b) v (a a b)
I
ekskluzivno ILI
(protivvalencija)
x = (a
b) v (a
i ^ t ----- S v .
E1
i ______ !
(a xor b)
x = a <- b
b)
(a nili - ne-ili-veza)
E1i
ekskluzivno NILI
(ekvivalencija)
__________!
(a dupla strelica b)
x=a a b
&
zaporna vrata
(inhibicija)
S-ol
x=a v b
>1
XT
Subjunkcija
(implikacija)
I kroz ILI
&
&
0-
1 O^-
o-
1 o-
>1
z>
X
b_
1 O -1
&
1 o-
X
1. svi & kroz >
2. svi > kroz & zamenjeni i
3. svi prikljuci prema stanju izlaza su
invertirani (izuzetak: NE-lan)
&
>1
Q
>1
Zamenjivanje logikih lanova ostalima:

Istovremeni vezni lanovi dobijaju se kada su:
1 o-
262
(a strelica b)
>1
NILI kroz I
P1 ^
S2
ILI kroz I
Nl-veza kroz ILI

Q
x=a
S1
X
Uporediti logiku algebru (str. 10)
P o je d n o s ta v lje n je sa K - V ta b e la m a
Pravila
Karno-Vijeovi dijagrami (K-V-dijagram ili

K-V-tabela) su grafiki postupci za
pojednostavljenje spojnih funkcija
Broj a polja u K-V-tabeli zavisi od broja n ulaznih
varijabli: a = 2n
Ulazne varijabile su rasporeene tako da se od
kolone do kolone i od reda do reda menja uvek
samo jedna varijabla.
U polja se unose vrednosti iz tabele vrednosti.
Polja, koja nisu obeleena, mogu se, u zavisnosti
od odabrane metode, dopuniti sa 0 ili 1.
Minterm-metoda: to je mogue vie polja, koja
sadre 1 (potpune konjunkcije), obuhvatiti
zajedno u 2, 4, 8 ili 16 blokova.
Smeju se obuhvatiti samo potpune konjunkcije,
koje se medjusobno dotiu jednom
stranom (ne uglom).
Tabeia vrednosti
Funkcionalna jednakost
Primer za 2 varijable
Potpuna
konjunkcija
Varijable jednog bloka, koje se pojavljuju

negirane ili ne negirane, otpadaju.
U jednom bloku sadrane varijable su l-povezane.
Ove l-veze se obuhvataju ILI-vezama i
nastaje minimizirana spojna funkcija.
Maksterm-metoda: pojednostavljenje radi
obuhvatanja i reduciranje kao kod
Minterm-metode sa poljima, koja sadre 0.
Varijable jednog bloka su ILI-povezane.
ILI-veze se povezuju l-vezama i nastaje
minimizirana spojna funkcija.
K-V-tabela je samo za do 5 ulaznih varijabli.
K-V-tablica
(minimizirana funkcionalna jednakost)
Potpuna
disjunkcija
Maksterm-metoda
Minterm-metoda
x=aab
a
x=a
aa b
x
(V j j
0
v b
(o
0)
x=b
II
CT
Primer za 3 varijable
a
aabac
aaba
av bv c
x
x
i';
(a
bv
Y -
r.l
Ih
( 0 :
(o
r.t v
(a a b)
(a
c)
(a
b)
0 )
(b v c)
bvc
K-V-tabela za 5 varijabli
K-V-tabela za 4 varijable
I
p 3
d
d
b
d
b
d
c
263
264
Bistabilni spojevi preklapanja

Simbol spoja
RS-N ILI-flipflop
S
R
R S-N I-flipflop
-C S
^C R
RS-FF, zavisi
od izlaznog
stanja
Tabela vrednosti
Napomena
x2
postavljanje
S: postaviti
povr postavljanje
R: ponovo
postaviti
(vratiti)
x 1n x 2 n
memorisanje
(0)
neodreeno
xt
X2
lM
postavljanje
povr.postavljanje
postaviti
x, > 1
ponovo
postaviti
x, -0
memorisanje x1n, x2n mogu

imati stanje
(1) neodreeno
signala 0 ili 1
x 1n x 2 n
(D
X1
(n + 1 )
(n + 1)
x2
2-1 is
x 1n
x 2n
H ci
1R
(1)
(D
indeks n:
stanje pre
impulsa ritma.
Indeks n + 1:
stanje nakon
impulsa
ritma
neodreeno
U s p o re n i- (D)
flip -flo p
Q_ 10
c
H ci
1S
P>C1
b -| 1R
QC
x?
x 1n
x2n
x 1n
x2n
_n
1 _TL
(n + 1)
X1
(n 1)
x2
xi
X2
_n_
x 1n
c
OJ
X
M aster-SlaveFF (glavnipom oni)

upravljan sa
oba boka
o
0
1 JT
x 1n
x2n
_n_
_n
neodreeno
Q 1J
C - t>C1
b - 1K
upravljan sa
oba boka
H T 1
xi
x2
x 1n
x2n
x 1n
x2n
x2n
x 1n
_n
_n
_n
_n
&
&
J
-i:Usporavanje:
na izlazu se
promeni stanje
tek kada ulaz
C ponovo vodi
prvobitni
signal
&
D 1
_n_ :Promena
stanja na
izlazu postaje
delotvorna
tek kada ulaz
C1 ponovo
vodi prvobitni
signal
(0) (0)
x: bilo koje stanje

J-K -M asterSlave-FF
(glavnipom oni)
Realizacija
Master (glavni) Slave (pomoni)
promena
x: bilo koje stanje
Master (glavni) Slave (pomoni)
265
L o g ike fa m ilije
Skraenica
Znaenje
Oznaka
Temp.
opseg
C
Radni
napon
TTL
S-TTL
LS-TTL
ALS
LSL(DTLZ)
ECL
CMOS
tranzistor-tranzistor-logika
Sotki-TTL
Low-Power-Schottky-TTL
Advanced-Low-Power-S-TTL
74.
0. vo
4.75...5,25
HCMOS
AC
Temp.
opseg
C
Radni
napon
V
74 S...
-4 0
+85
4,75. .5.25
54S .
-5 5 ...+ 125
4,5
74 LS
-4 0
+85
4 75...5.25
54LS...
- 5 5 . +125
4.5. .5.5
74 ALS
- 4 0 . +85
4.5.. 5.5
54ALS.
- 5 5 .. + 125
4,5... 5.5
0 . 70
13.5 . .17
FZH
-2 5 ..+ 8 5
13,5. .17
-5
MC 10 ..
-3 0 ... + 85
-5
4000 B
+ 15.. +55
-4 0 .+ 85
4000 B
- 5 5 . +125
3 . 15
74 HC...
-4 0
+85
2 .6
54 HC.
-5 5
+125
2 .6
74 AC...
-4 0
+85
3 ...5.5
54 AC
-5 5
+125
3..5,5
lagana (spora) logika bez sm etnji FZH. .1
Emitter-Coupled-logika
Complementary-MetalOxide-Semiconductor
High-Speed-CMOS-logika
Advanced-CMOS-logika
Oznaka
FYH.
15
5.5
Standard TT l
S-TTL
LS-TTL
ALS
ECL
CMOS
HCMOS (Us = 4,5 V)
AC
>2.0
>2.0
>2.0
>2.0
< -5
4,0 ... 8,0
> 0,7 Us
> 0,7 Us
ulazni napon pri H-nivou

ulazni napon pri L-nivou
'OH izlazn* napon pri H-nivou
; OL: izlazm napon pri L-nivou
Fan out =
min. izlazna struja emitera

max. ulazna struja prijemnika
VjL u V
VOH u V
<0,8
<0.8
<0.8
<0.7
> -1,6
1.0... 2.0
< 0.2 Us
< 0,3 Us
>2.4
>2,7
>2.7
> (Us - 2 V)
< -5
4.5...9.0
> ( U S- 0.5 V)
> ( U S- 0,5 V)
<
VIHu V
r~
Tehnologija
Logiki nivo, vreme trajanja signata, napon smetnji
<0.4
<0.5
<0,5
<0,4
> -1 ,7
<0.5
<0,4
<0.5
fp u ns
srednja vrednost smetnje V
10
3
10
8
2-5
50
10
6
1
1
0.8
0.8
0.4
0.5 Us
0.5 Us
0.5 Us
tp: vreme trajanja signala

faktor optereenja ulaza (Fan in):
urrmogostruenost normalnog log. ulaznog optereenja
faktor optereenja izlaza (Fan out):
umnogostruenost ulaznih optereenja, sa kojima
sme da se optereti izlaz.
Paziti na parazitne ulazne kapacitete !
Primeri (1 binarni logiki element)

TTL-NE-Ielement
-ILIb
element
-----
OV
c
+ -T
1 K
1
-Uc
,nUf
ov
266
267
268
Delitelj, registar pomeranja

Digitalni delitelj frekvencije
Konstrukcija
Vrste delitelja
Konstrukcija sa flip-flopovima, slina brojilima.

Asinhroni delitelji su ogranieni u frekvenciji
brojanja (sabiranje vremena ukljuivanja).
Sinhroni delitelji: svakim flip-flopom se
upravlja direktno sa takta.
Mogue su maksimalne radne frekvencije
Delitelj pamih brojeva

Objanjenje
Odnos delenja proizilazi iz broja n flip-flopova.
N = 2n
f 0. ulazna frekvencija
f j : podeljena frekvencija
= j>ri
n: broj FF-a
Delitelj neparnih brojeva
Primer: delitelj 1:7
Nacrt eme spoja*

Izraunavanje broja potrebnih FF-a, kao kod
delitelja parnih brojeva
N-1 zapisati kao dualni broj
X-izlazi, koji treba da vode do N-1 Log 1,
staviti na ulaze Nl-lana.
Izlaz Nl-lana sa pozicionim ulazima,
koji pri N-1 Log 0 povezuju vodee FF.
?27' 20
3
n
1n r n.
Registar pomeranja (SRG)

Vrste, konstrukcija
Funkcija
o
o ccn
D
1 ~<D
o 1
o 1.a^
ro 1
a3 | <5
E
!i
a i O-'
K on stru kcija : D-FF, RS-FF ili JK-FF
Ritmiki impuls istovremeno (paralelno) na sve FF
SRG kao serijsko-paralelni pretvara
D: ulaz podataka
U0
Ux,
Ux
d
____ rL
SRG kao paralelno-serijski pretvara
269
EN 61131-3; IEC 1131-3:

DIN EN 61131-3
M em o rijski p ro g ra m ira n o u p ra v lja n je (M P U )

Princip funkcionisanja
ureaj za programiranje'
MPU
proces
memorija PAE
ulazi
programa
ulazi
itanje
'.......... ^ ........
programska memorija
marker
tajmer
broja
korisniki program
0
procesor
/ ^ c ik lu s n a '\
(
obrada
)
programa y
pisanje
izlazi
alarmni
0 = ) program
memorija PAA
kraj
programa
napajanje strujom
izlazi
Programski jezici za MPU

Oznaka
Skra- Znaenje,
enica (engleski)
SkraOsobine
enica
AWL
ST
AS
Instruction List
IL
Mali normirani obim operacija (ca. 20 oper.)
Structured Text
Seguential
Function Chart
ST
Visoki programski jezik, pogodan za kompleksne raun. zadatke.

Za programiranje redosleda toka veoma pogodno
(slabo upotrebljivo)
Ladder Diagram
LD
Veoma slian uobiajenom ematskom prikazu

strujnih kola, uglavnom ogranien na Bulove elemente
Function Block
Diagram
FBD
Usled analognosti sa uobiajenim funkcionalnim

planovima veoma jasno
Sequential
Function Chart
SFC
Za programiranje redosleda toka veoma pogodno.
Tekstualni jezici
Lista instrukcija
Struktuirani tekst
Jezik odvijanja
toka procesa,
tekstualna variianta
Grafiki jezici
Kontaktni plan
KOP
Jezik funkcionalnih FBS

modula
Jezik odvijanja toka
AS
procesa, grafika
varijanta
SFC
Operacije za jezike AWL i ST

AWL
Mod.1> ST
Znaenje
LD
ST
Operandu odmah postavlja

aktuelni rezultat
Memorie aktuelni rezultat
na adresu operanda
Postavlja Bulov operator na 1
Postavlja Bulov operator na 0
AND.& N. (
0R
N.(
X0R
N.(
AND.& Bulovo I
Bulovo ILI
0R
Bulovo EKSKLUZIVNO ILI
X0R
ADD
SUB
MUL
DIV
(
(
(
(
+
*
/
Addition
Substraction
Multiplication
Division
GT
GE
EQ
NE
LE
LT
(
(
(
(
(
(
>
>=
=
<>
<=
<
Poreenje: >
Poreenje: >=
Jednakost
Nejednakost
Poreenje: < =
Poreenje: <
JMP
CAL
RET
C. N
C. N
C. N
1) Modifikator (za AWL)
270
Skok do oznake
Poziv funkcionalnih modula
Povratni skok od funkcije ili
funkcionalnih modula
Modifikatori za AWL
Modifikator
N
C
Znaenje
Bulova negacija operanda
Izvoenje instrukcije samo pri
postavljanju Bulovog operatora na 1
(ili 0, ako je operator povezan sa ,,N")
Vraanje numerikog prorauna
operatora dok se ne pojavi operator.
Obrada vraene operacije
Ulazni operatori FB-standarda za AWL

FB-tip
Operator
FB-tip
Operator
SR
RS
R TRIG
F TRIG
S1.R
S.R1
CLK
CLK
CTU
CTD
CTUD
TP
TON.TOF
CU.R.PV
CD.LD.PV
CU.CD.R.LD.PV
IN.PT
IN.PT
Instrukcije za jezik ST
Tip instrukcije
Znaenje
RETURN
IF, CASE
FOR
WHILE
REPEAT
EXIT
ime modula (parametar)
dodeliti
povratni skok
instrukcije po izboru
brojana petlja
odbijajua petlja
neodbijajua petlja
prekid petlje
poziv modula
EN 61131-3; IEC 1131-3;

DIN EN 61131-3
M em o rijski p ro g ra m ira n o u p ra v lja n je (M P U )

Varijable, prefiksi za memorijsku lokaciju i veliine
Prefiks
Struktura
% I X 2.4
uz
m e m orijska lokacija
memorijska lokacija ulaza

memonjska lokacija izlaza
memorijska lokacija oznaivaa
(pojedinana) veliina bita
Q
M
X
- veliina bita
ulaz
apsolutna adresa
Prefiks
Znaenje
B
W
D
L
Znaenje
veliina
veliina
veliina
veliina
bajta (8 bita)
rei (16 bita)
duple rei (32 bita)
duge rei (64 bita)
Elementi grafikih jezika (KOP, FBS)
Prikaz
Funkcije za pomeranje bita
Bistabilne funkcije
Bulove funkcije
Znaenje
memorija,
prioritetna
aktiviranje
negiram
ulaz
SR
S1 Q1
R
negiram
izlaz
RS
S Q1 |
R1
memorija,
prioritetna
resetovanje
Aritmetike standardne funkcije

ANY BIT
ANY_BIT
ANY NUM
ANY BIT
Q -
TP
IN Q PT ET
dava vremena,
impuls
Simbol
TON
IN Q
PT ET
dava vremena,
usporavanje
ukljuenja
**
:=
TOF
IN Q
PT ET
dava vremena,
usporavanje iskljuenja dava vremenskog impulsa
- ANY_NUM
ANY NUM: Int, Real..

Simbol
Simbol
ADD
MUL
SUB
DIV
&
>=1
+
*
-
SHR
gurnuti desno
SHL
gurnuti levo
FOR: rotirati udesno
FOL: rotirati ulevo
Vremenske funkcije
ANY NUM
ANY_BIT: Bool, Byte, Word...
AND
OR
XOR
NOT
Znaenje
Prikaz
Znaenje
Prikaz
MOD
EXPT
MOVE
Standardni funkcionalni moduli

Znaenje
ST-jezik
Grafiki jezici
semafori,
testiranje i
aktiviranje se
ne mogu
prekidati.
SEMA
BOOL I CLAIM
BUSY j BOOL
BOOL RELEASE
VAR X : BOOL := 0 ; END_VAR

BUSY := X ; IF CLAIM THEN X := 1
ELSIF RELEASE THEN BUSY := 0 ;
END IF
identifikacija
bonog
rastui
boni
R_TRIG
BOOL CLK
Q h - BOOL
VAR INPUT CLK : BOOL ; END VAR

VAR_OUTPUT Q : BOOL ; END.VAR
VAR M : BOOL := 0 : END_VAR
Q := CLK AND NOT M ; M := CLK ;
identifikacija
bonog
opadajui
boni
F_TRIG
CLK
Q
broja, koji
broji
navie
broja, koji
broji
nanie
BOOL
BOOL
CTU
Q BOOL
BOOL CU
BOOL R
INT PV
CV INT
CTD
BOOL CD
BOOL LD
INT PV
Q -B O O L
CV INT
VAR
VAR
VAR
Q :=
INPUT CLK : BOOL ; END VAR

OUTPUT Q : BOOL ; END_VAR
M : BOOL := 1 ; END_VAR
NOT CLK AND NOT M ; M := NOT CLK
IF R THEN CV := 0 ;
ELSIF CU AND (CV < PVmax)
THEN CV := CV + 1 ; ENDJF ;
Q := (CV >= PV);
IF LD THEN CV := PV ;
ELSIF CD AND (CV > PVmin)
THEN CV := CV - 1 ; END JF
Q := (CV <= 0);
271
U pravljaki elementi za MPU
EN 61131-3; IEC 1131-3; DIN EN 61131-3
Elementi za jezik KOP (ema kontakata)
Primer: programiranje u FBS, KOP, AWL
Prikaz
FBS
Znaenje
Statiki kontakti
Z1
TU
zatvara
otvara
I I
- \/\
%I1.1
Za poreenje u FBS
Znaenje
Spojevi
r -r
I I I I -
+-
>=1
>=1
ILI
Q \ %Q2.1
- R
%I1.2
&
%I3.1
-+
CU
10-PV
cv -
%I3.2 - _
KOP
Kontakti za raspoznavanje prenosa

kontakt za raspoznavanje
pozitivnog prenosa.
kontakt za raspoznavanje
negativnog prenosa.
IPI -INI -Kalemovi

(
kalem
negativni kalem
kalem za aktiviranje
kalem za resetovanje
buferovani (memorijski) kalem
)--
< /) (S ) - (R ) - (M ) - -

za aktiviranje
za resetovanje
kalem za raspoznavanje
pozitivnog prenosa
kalem za raspoznavanje
negativnog prenosa
(SM)
(R M )
(P )-(N ) - -
%I1.1
Z1
CTU
%I1.2
CU
%I3.1
%I3.2
II
II
II
II
10 - PV
%Q2.1
Q
CV
AWL (tip podataka operatora: BOOL)

LD (%I1.1
AND %I1.2
)
OR (%I3.1
AND %I3.2
CU Z1
LD 10
PVZ1
LD Z1.Q
ST %Q2.1
Elementi za jezik za odvijanje toka procesa (AS)

Primer (razlikovati od eme funkcionisanja, IEC 848)
Uslovi za korak i tranziciju

prethodni korak
|KORAK5|
uslov za tranziciju,
ovde u ST-jeziku
( + ^ IX .4 & %1X2.3
IKORAK6I
+ ----------+
sledbeni korak
poetni korak
(korak za
uhodavanje)
T1
paralelno
upuivanje
S3
S2
(i)
T2
IKORAK5I
i? 6 IX 2 .4
t
% IX 2 .3
[ uslov za tranziciju,
I u KOP-jeziku
I I -----------
|KORAK6|
T5
T3
S4
S5
- - T4
--T 6
|KORAK5|
- - T7
&
I uslov za tranziciju,
" " I
uFBS-ie2lku
|KORAK6|
272
S7
T8
alternativno
upuivanje
H id ra u lika i p n e u m a tika
Simbol
ukliuivanja/
>skljuivanja
Naziv
ISO 1219-1, ISO 1219; DIN 1219
Simbol
ukljuivanja/
iskljuivanja
N aziv
vodena struja
osnovni simbol (broj

polja = broj poloaja
uklju/ isklj, npr a i b)
pneumatska struja
N aziv
Prenos energije
Razvodni ventili
Simboli funkcija
T
Simbol
ukliuivanja/
iskljuivanja
izvor hidraulinog pritiska

izvor pneumatskog pritiska
G -t>
indikacija smera
strujanja
indikacija pravca
obrtanja
putanja protoka i
smer strujanja
hidrauline tenosti
kroz ventile
radni vod
upravljaki vod
ventil sa oznakom
prikljuaka, P dotok,
prikljuak pneumatski
A, B
radm prik juak
R odvod, isputanje
vazduha
odvodni vod
vezivanje provodnika
ukrtanje provodnika
bez povezivanja
razvodni ventil sa
dva blokirana
prikljuka
indikacija
pominosti
hidraulini rezervoar
rezervoar pod pritiskom
Pretvaranje energije
kompresor sa konst
zapreminom istiskivanja: 1 smer struje
ventil otvoren: sa
indikacijom smera
strujanja
m
p
hladnjak
A
hidraulika pumpa
sa konst. zapreminom istiskivanja:
1 smer struje
Cilindar
ventil zatvoren:
A-prikljnak povezan
sa R-prikljukom
mazalica
R P
3/2-
pokretna hidraulika
pumpa:
2 smera struje
pokretni hidrauliki
motor:
2 smera stmje
filter ili sito
2
R P
razvodni ventil.
zatvoren u
poziciji a
broj poloaja
ukljuenja (a,b)
broj prikljuaka
(A,P,R)
dehidrator,
I runi pogon
- j
jedinica za pripremu
Aktiviranje snagom miia

opte
3/2R P
razvodni ventil,
otvoren u
poziciji a
pritisno dugme. taster
0=
poluga
|w w \
sa jednostrukim
dejstvom: povratan
hod pomou
ugraene opruge
Zaporni ventili
povratni ventil
Mehaniko aktiviranje
sa dvostrukim dejstvom: sa jednostranom klipnjaom
izm enljivi ventil
priguni povratm
ventil
Zaporni ventili
Strujni ventiii
priguni ventil,
pomerljivi
>
I___ i
i____ I
ventil za ograniavanje
phtiska sa pretkomandom i sistemom
pomonog pojaanja
ventil za regulaciju
pritiska (ureaj za
redukciju pritiska)
bez otvora za
pranjenje
kotur
kotur, koji radi samo
u jednom smeru
opruga
Elektrino aktiviranje
c C
elektrom agnet
priguni ventil, fiksni
ventil za regulisanje
stmje, podesiv, sa
rastereenjem
prema rezervoaru
J ventil za brzo
- 7 - > i pranjenje
cilindar sa priguivanjem, ne moe se

podeavati, jedan smer
taster, podiza ventila
= c
sa dvostrukim dejstvom: sa dvostranom klipnjaom i graninim priguenjem
ventil za regulisanje
struje, podesiv
pedala
?=
--^y w w .
-h
elektrom otor
Aktiviranje pritiskom
-- -c
-
direktni dovod pritiska,

hidraulini
direktm dovodi pritiska,
pneumatski
mdirektni dovod pritiska
hidraulini
indirektni dovod pritiska
pneumatski
273
IEC 848; VDI 3260;

DIN 40719-6
F u n kcio n aln i d ija g ram i h id rau like i p n e u m atike
Funkcionalni dijagrami pokazuju zajedniko delovanje pojedinih konstrukcionih elemenata i radnih jedinica.
Razlikuju se:
Dijagrami puta. Slikovit prikaz
Dijagrami stanja. Prikaz u dve koordinate
Funkcionalne i signalne linije
Primeri prikazivanja
Signalni elementi
stanje polazne pozicije:

motor iskljuen, cilindar
razraen (u pogonu),
pumpa iskljuena.
ventil zatvoren
korak
1 2 3 4 5 6 7
stanje, koje odstupa od

polazne pozicije: motor
ukljuen, cilindar van
pogona, pumpa
ukljuena,
ventil otvoren
signalna linija (uska linija)
poinje na signalnom
izlazu i zavrava se na
mestu promene stanja
- 4
! /
j
grananje signala
t>
signal koji ide ka

drugoj maini
'
visepoziciona .
sklopka (pojedi- viepoziciona sklopka
- automatika)
(bira programa)
nana
ILI-veza
(signal 1 v signal 2)
signal koji dolazi sa

druge maine
E^-- -v a
CHZK
4 bbar
ar
sigumosna
sklopka
l-veza
(signal 1 Asignal 2)
>
automatsko
ukljuenje
aktiviranje
obema rukama
pneumatska sklopka
npr. 4 bara
gramcna
>
/
t
sklopka, krajnji*
poloaj ili aktiviranje granina sklopka

preko kraeg
aktiviranje preko dueg
segmenta deonice segmenta deonice
1. korak:
nakon prebacivanja izvrnog lana (ventil Y)
sa a na b cilindar (Z) ide od 1 do 2.
2. korak:
Z aktivira signalni element S1, a ovaj
vremenski element.
3. korak:
vremenski element ukljuuje nakon 3 s
ventil sa b na a. Z se vraa sa poloaja
2 na poloaj 1.
Osnovni spojevi pneumatike

Cilindar jednostrukog dejstva
sa upravljanom brzinom.
Cilindar sa dvostrukim dejstvom Transformator impulsa

(NE-lan) sa usporavanjem spajanja
X,
ts
Vv
v\
VV
>
Kod aktiviranog ventila rastereenje cilindra preko R. Nakon aktiviranja cilindar se ukljuuje usporeno shodno poloaju prigunice.
Pozicija razvodnog ventila 4/2

stavlja samo jednu stranu klipa
pod pritisak. Rastereenje druge
strane preko R.
Radni pritisak P je kratko vreme na

cilindru.Usporavanje spajanja
zavisi od zapremine memorije
i podeavanja prigunice.
l-ema spoja
ILI-ema spoja
ema memorije
m m
0=
r\
p
0=
_L
ar
o=
W
0=
ii
Cilindar sadri vazduh pod pritiskom

samo kada su aktivirani ventili I i ventil II
274
,\
A
T
P
5R
Cilindar sadri vazduh pod pritiskom

samo ako je aktiviran ventil I ili ventil II.
Impuls pritiska P1 otvara razvodni ventil

3/2. Preko izmenljivog ventila vri se
automatsko odravanje.
S ervopogoni
DIN 42021 T .1 .2; DIN 42025 T.1. 2; DIN 42027
Korani (servo) motori

Funkcija
Vrste upravljanja
Konstrukcija i nain delovanja odgovaraju

sinhronoj maini. Obrtno kretanje se postie
naizmeninim upravljanjem namotajima statora
(promenom polariteta) pomou
energetske elektronike
unipolarno
sa R8: L/R-upravljanjem
bipolarno
sa R&: L/R-upravljanjem
s
Stator
Stator
Pojmovi, oznake u formuli, karakteristine linije

n:
broj obrtaja, frekvencija obrtaja

broj koraka,
koraci po obrtaju
ugao koraka,
ugao po impulsu upravljanja
broj parova polova
fazni broj
frekvencija koraka,
korak po sekundi (fs = konst.)
fs.
upravljaka frekvencija shodno fz,
ako nema greke kod koraka
fAOm; maksimalna upravljaka frekvencija,
kod koje neoptereeni motor
moe da startuje i zaustavi se
bez greke koraka obrtm moment
Ml pod optereenjem
'Lm- granini moment izdrljivosti optereenja
f,
360 _ 360
2 m p
z.
maksimalni
^broj obrtaja poe(n,
granini
moment
(j) ogranienje za
pogonsko podruje
''Z ogramenje za
startno podruje, JL = 0
3' ogranienje za
startno podruje, J\_ = 0
pogonski gramni
moment
Stator
Stator
Broj koraka
pri smeru
obrtanja
R
1
11/2
2
21/2
3
3 1/2
4
1/2
1
L
1
1/2
4
3 i/2
3
2 1/2
2
I 1/2
1
Polukorani pogon
unipolarno
bipolarno
S1
1
X
X
X
-
S1
2
S2
1
X
-
X
X
X
-
X
X
X
S2
2
S1
1,3
X
X
X
-
X
X
X
-
S1 S2
2,4 1.3
X
X
X
X
X
X
-
S2
2.4
X
-
~
X
X
X
Korani pogon proizilazi,

kada otpadnu crveni brojevi
Upravljanje konstantnom strujom (chopper)
Stator
\
,
\
granina
gramna \
gramna
startna
startna
\
radna
frekvenoja frekvencija
frekvencija
JL >0
JL = 0
I maksimalna maksimalna
radna
M, =0 I frekvencija
frekvencija
starta
Stator
Prekida S3 se otvara nakon postizanja doputene

upravljake struje Propusne diode vode opadajuu
struju, dok se S3, nakon postizanja donjeg
sklopnog praga, ne zatvori.____________
Upravljanje koranim (servo) motorom, unipolarno
stepem ukljuenja
hod udesno
Osobine upravljanja
upravIjaka
logika
>
Vrste upravljanja
Prednosti
hod ulevo
unipolarno
jednostavni stepeni ukljuenja snage

(jednostavni preklopnik)
frekvencija
>
bipolarno
Cu-volumen dobro iskorien Vii

obrtm moment. vea frekvencija koraka
ubrzanje
>
upravljanje
konstantnim
(L/R) naponom
vea frekvencija koraka pomou manje vremenske konstante L/R, jeftino

ogranienje struje pomou otpornosti
upravljanje
konstantnom
strujom (chopper)
optimalna snaga motora, visoka

frekvencija koraka, veliki obrtni
momenat, visok stepen dejstva
punokorani pogon
vii obrtni moment
polukorani pogon
dvostruki broj koraka u odnosu

na korani pogon,
manje prekomerno oscilovanje
t>
O
koram motor
Brzina
ubrzanje
usporavanje
275
F u nkcionalna ema
Funkcionalne eme se koriste za prikaz elektrinih,
pneumatskih, hidraulikih ili mehanikih sistema
ili deliminih sistema.
IEC 848; DIN 40719 T.6

Funkcionalna ema upravljanja za
merenje i meanje
Pravila za funkcionalne eme

Pravila funkcionisanja se sastoje iz simbola
za korake, npr. (3), prelaza, npr. ()
i aktivnog spoja, npr. ().
Startovanje
prazna
va9a
merenje A
merenje B
pranjenje vage
vaga pokazuje nulu
_cigla prisutna
.cigla proiazi"
_cigla nije prisutna
proizvod B izmeren
transportna traka ukljuena
proizvod A izmeren
Svakom koraku moe da se dodeli jedna ili

vie komandi, koje se prikazuju jednim
susednim simbolom -
mea gore
.1 cigla je prola"
~
cig
la
pnsutna
9 - S transportna traka iskljuena
Simbol komande m o e da se sastoji iz tri polja.

Na prvom polju karakteristino slovo navodi,
kako se obrauje binami signal koraka (F: uslovljeno deblokadom, C: uslovljeno, N: nememorisano, S: memorisano, D: usporeno, L: vremenski
ogranieno, P: u vidu impulsa). Na drugom polju
@ se opisuje komanda, a na treem polju se
ukazuje na povratno javljanje (A: komanda
izdata, R: komanda deluje, X. smetnja)
Koraci moraju biti naznaeni, npr. alfanumeriki.
Funkcionalna eme upravljanja za kolica sa

dva radna mesta
10 S mea ukljuen vreme meanja D=1 min

f vreme meanja isteklo
11 mea isprazniti
+ meadole
12 S mea iskljuen
mea podii
_ j mea gore
Poetni korak (T)ima poseban simbol.

Koraci u postavljenom (aktiviranom) stanju
dobijaju taku ispod oznake.
Svakom prelazu mora da se dodeli uslov za
prelaz u tekstualnom ili Bulovom obliku ili putem
oznaka za ukljuivanje.
Putanje toka odvijanja kod aktivnih spojeva
su od gore na dole, s leva na desno
ili u pravcu srelice .
Prelaz se odobrava, kada se uspostave
(aktiviraju) prethodni koraci i ispune uslovi.
Ukljuenje prelaza ima za posledicu aktiviranje
sledeeg i reaktiviranje prethodnog koraka.
Tokovi, koji poinju ili se zavravaju
istovremeno (paralelno) imaju dvostruke linije
za aktivne spojeve .
tok 10-13
Pomoni
plan
tok 10-13 se poziva
preko koraka 2, 3 i 4
u glavnoj emi
poloaju
m umirovanja
5 X2 X3 + X4
napred
t fpoloaj udesno
unazad
12
U sluaju istovremenog aktiviranja i reaktiviranja,

aktiviranje ima prednost.
Delovi glavnog plana (gruba struktura) @ mogu
da se prikau pomonirnplanom
(fina - mikro struktura) .
Poboljanje moe da se odnosi na logike veze
(spojeve), analogne ili digitalne funkcije,
uslove prelaza, korake, komande i akcije.
Za prikazivanje MSR-funkcija koristiti grafike
simbole iz IEC 617-12; DIN 40900 T.12;
EN 60617-13; IEC 617-13; DIN EN 60617
ili ISO 3511-3; DIN 19227 T.2.
Blok komandi sadri eoni red (VjT
upravljaku tabelu i grafiki deo
.
Aktivni plan ukljuivanja je kombinacija funkcionalne eme i ematskog prikaza strujnih kola.
276
poloaj ulevo
13
*
Blok komandi @
T-
kraj toka 10-13
U pravljanje bregastim sklopkam a

ema promene smera motora jednosmerne struje
ema promene smera zvezda-trougao
standardizovan prikaz
uobiajeni prikaz (nestandardizovan)
220V
4 0 0 V ~ 5 0 Hi
F2 C s
Q1
L" R
A\ b\ c' d|
Q1
\| k | l C
R ->
W2
W1
V 2/
M \v T
u? V 3 -v- /ui
U
E2. B>
M1
A
RA X
RY
M11
c
X
G H J
X
>lc
0
LY
La X
Upravljanje kontaktorom sa zatitnim relejom

Direktno ukljuivanje trofaznih motora
Reverziranje smera obrtanja trofaznih motora
F3
F2 - n -
L21
s o *--
1
22
21
S 2
K1
I L \ - \ - \
K1
S K 2 |i
\-\-\
S 1 1
22
22
C=J-\-\-\ 6t
21
13
S K -\
13
S2\
)U
13
K )
K2\
21
F2KE
F 2E
21
22
:
277
278
279
O brada inform acija
ISO 5807; ISO 8790; DIN 66001
ema protoka podataka (DF) predstavlja obradu

i podatke kao i povezivanje i mogunost pristupa
meu njima.
ema odvijanja programa (PA) predstavlja redosled obrade (bez podataka) u jednom programu.
Programska mrea (PN) je spajanje planova
odvijanja programa sa planovima protoka podataka
Hijerarhija programa (PH) predstavlja

nadreenost odnosno podreenost prerada
(bez podataka i redosleda obrada)
Hijerarhija podataka (DH) predstavlja

obuhvatanje odnosno podelu podataka
(bez obrade i pristupnih putanja)
Plan konfiguracije (KP) predstavlja jedinice
za obradu i jedinice nosioca podataka sa njihovim
povezivanjima (bez obrade i bez podataka)
Mrea za prenos podataka (DN) prikazuje

podatke sa njihovim vezama kao moguim
pristupnim putanjama
Pravila za izradu planova, sim boli
is o 5807, is o 8790; d in 66001*

Sa dodatnim vertikalnim linijama
u simbolima podaci" i obrada",
ukazuje se na neku dokumentaciju na drugom mestu
Pravila:
Strelice prikazuju pravac toka
Meu simbolima moe postojati vie veza
Izbegavati ukrtanja i linije povezivanja
Simboli iste vrste oznaeni jedni za drugima ine
jedinicu vie istovrsnih nosilaca podataka
Simboli mogu biti povezani jedni sa drugima,
npr. u jedinicu za izdavanje podataka
Unutranji natpisi treba da omogue prepoznavanje
daljih tokova i da budu jasno rasporeem
Poprenom crtom gore u

simbolu ukazuje se na
detaljan prikaz iste dokumentacije, npr. postupno
poboljanje odvijanja
programa
Oznaavanje se vri gore levo od simbola
Simbol
Znaenje
obrada,
jedinica obrade
runa obrada,
mesto obrade
grananje (ravanje),
jedinica za izbor
t
ogranienje
petlji,
poetak
kraj
sinhronizacija
paralelnih
obrada
>
| [''s.
280
skok sa/bez
vraanja
prekid neke
druge obrade
Simbol
Znaenje
Simbol
Znaenje
upravljanje
redosledom
obrade spolja
podaci na buenoj
traci, jedinica za
buenu traku
podaci, opte
jedinica nosioca
podataka, opte
podaci, koii treba
malnski da se
obrade, jedinica
nosioca podataka
podaci na memoriji
takoe sa direktnim
pristupom, jedinica
nosioca podataka
podaci u centralnoj
memoriji. Centralna
memorija________
podaci, koji treba

runo da se obrade,
manuelno odlaganje
(npr. kartoteka. arhiva)
runo, optiki ili akustiki ulazni podaci.

Jedinica za unoenje podataka.
podaci na pisanoj ispravi

(npr. na dokumentima,
mikrofilmovimal,
jedinica za unoenje/
izdavanje poda'.aka
podaci na memoriji
samo sa sekvencijalnim pristupom;
jedinica nosioca
podataka_________
mainski proizvedeni
optiki ili akustiki
podaci, jedinica za
izdavanje podataka
podaci na kartici (npr.
buena kartica, magnetska kartica), jedinica za buene kartice
veza (spoj), redosled obrade,

mogunost pristupa
veza (spoj) ka (prema)
prenosu podataka, putanja prenosa podataka
CD
granino mesto
(prema okolini)
npr.: poetak, kraj
spojno mesto
< r
poboljavanje
napomena
ema odvijanja programa, strukturni dijagram

ema odvijanja
programa po
DIN 66001
Nasi-najdermanov
strukturni dijagram
DIN 66261
O brada (opte, strukturni blok, osnovni blok)
ema odvijanja
programa po
DIN 66001
Nasi-najdermanov
strukturni dijagram
DIN 66261
Ponavljanje (odozgo upravljana petlja)
kratki opisi zadataka

nazivi potprograma
uputstvo, komande za programski jezik
Redosled (sekvenca)
npr
komande
Tokovi programskih petlji

Upit uslova vri se pre izvrenja obrade a.
Ukoliko uslov jo uvek nije ispunjen
pri prvom upitu, nee uslediti izvrenje
obrade a (VVHILE-petlja)
Ponavljanje (odozgo upravljana petlja)
Nizanje vie instrukcija, komandi jedna do druge

Nabrajanje vie zadataka, koji treba da se
obrade jedan za drugim
Uslovljeno grananje
ponavljanje a
ponavljanje.
dok vai uslov
Izbor jedne od dve mogue obrade na

osnovu logine odluke.
Ukoliko je na upit odgovoreno sa da,
onda sledi obrada a, u protivnom obrada b.
Ovo grananje se oznaava kao upit IF
(ako je uslov ispunjen) THEN (onda obrada a)
ELSE (inae obrada b).
Tokovi programskih petlji

Upit uslova nakon izvrenja obrade a
(REPEAT ili UNTIL-petlja)
Programska petlja sa prekidom
Upit sluaja, razlikovanje sluaja
Izbor jedne mogunosti od vie zadatih

(propisnih) veliina (Case-Block)
Tokovi obrade
Uslov (uslov za prekid) se ispituje u toku
obrade (CYCLE-petlja)
281
Kodovi
Kodovi dozvoljavaju pretvaranje simbola jednog
kompleta znakova u drugi komplet znakova prema
odreenom pravilu
Primer: prikaz decimalnog broja

365
u tetradnom
/
| \
BCD-kodu
0011 0110 0101
Aiken-kodu
0011 1100 1011
Tetradni kodovi
Kodna re se sastoji od etiri bita (jedne tetrade)
Kodiraju se decimalni brojevi 1 ... 9.
est kodnih rei za decimalne brojeve 10 ... 15
(pseudo-tetrade) se obino ne koristi.
Izuzetak: npr. Aiken-kod.
Jednokorani tetradni kodovi
Pri prelazu sa jedne kodne rei na sledeu
menja se samo jedno binarno mesto.
Primena kod analogno-digitalnih pretvaraa
(npr. kod ugaonih koder-dekodera)
Viekorani tetradni kodovi

Kod prelaza sa jedne kodne rei na sledeu
menjaju se vie binarnih mesta.
BCD-kod, Binary-Coded Decimals
(binarno kodirani decimalni sistem);
odgovara dualnim brojevima 0....9;
pogodno za sabiranje.
Aiken-kod: koristi prvih pet tetrada i
pseudo-tetrade. Pogodno za
sabiranje i oduzimanje.
Jednokorani tetradni kodovi
Viekorani tetradni kodovi
Decimalni broj
Obrajenov kod
Grejov kod
BCD-kod
Aiken-kod
Ekces-3-kod
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
000 1
0 0 11
0 0 10
0 110
0 100
1100
1110
1 0 10
1 0 11
100 1
0 00 0
0 00 1
0 0 11
0 0 10
0 110
0 111
0 10 1
0 100
1100
110 1
0000
000 1
0 0 10
0 0 11
0 100
0 101
0 110
0 111
1 0 00
10 0 1
00 00
000 1
0 0 10
0 0 11
0 100
1 0 11
1100
110 1
1110
1111
0 0 11
0 10 0
0 10 1
0 110
0 111
1000
100 1
10 10
1 0 11
110 0
84 2 1
2 42 1
4 32 1
432 1
432 1
432 1
Vrednost
Mesto
4 32 1
Viemesni kodovi
Za prikaz kodne rei koristi se vie od etiri mesta.
Kod 2 od 5: po kodnoj rei su dva od pet mesta
zauzeti sa 1 (uravnoteeni kod), mogue je
raspoznavanje greaka.
Kod 1 od 10: mogue je raspoznavanje greaka.

Haminaov kod: trokorani kod. moe se
raspoznati greka.
Libo-Kregov kod: jednokorani kod
Bikvinerov kod : kod 2 od 7, moe se
raspoznati greka.
Decimalni broj
Obrajenov kod
Grejov kod
BCD-kod
Aiken-kod
Ekces-3-kod
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
00 0 1 1
00101
00110
0 1001
0 1 0 10
0 1100
1 000 1
10010
10 1 0 0
11000
0000000001
0000000010
0000000100
0000001000
0000010000
0000100000
0001000000
0010000000
0100000000
1000000000
0000000
0000111
0011001
0011110
0101010
0101101
0110011
0110100
1001011
1001100
00000
0000 1
00 0 1 1
00111
0 1111
11111
11110
1110 0
11000
10000
1000001
1000010
1 000 1 0 0
1001000
1010000
0100001
0100010
0100100
0101000
0110000
5432 1
9876543210
7654321
5432 1
6543210
Mesto
ASCIi kod (vidi i sledeu stranicu)

American Standard Code for Information-lnterchange
(standardni kod za razmenu podataka)
Alfanumeriki 7-bitni kod sa 128 znakova i
dodatnim ispitnim bitom.
Sadri znake za upravljake komande:
TC:prenosni upravljaki znak (Transmission Control)
FE:upravljaki znak formata (Format-Effectors)
IS.informacijski rastavni znak (Information-Separators)
DC.upravljaki znak aparata (Device-Control)
ostali upravljaki znaci
282
Mogui su simboli specifini za posmatranu zemlju.

Ispitni bit: kod svake kodne rei se broj mesta
dopunjuje sa vrednou 1, na paran broj
(even parity, e.p.) ili na neparan broj (odd parity, o.p.).
Dopunjeni broj odgovara vrednosti ispitnog bita.
Ispitni bit se esto koristi za raunsko interno
proirenje kompleta znakova na ukupno
256 znakova i simbola.
ASCII kod
\
ISO 646. ISO/IEC 646; DIN 66003
kolona
00
02
01
04
03
05
06
07
red
0
'O
NUL
SP
D DLE
16
PC00 0000 000 P001 0000 020 P010 0000
01
11
!
SOH
DCi
1
PCOO0001 001 P001 0001 02 P0001
02
12
STX
dc2
2
18
002
022
P001 0010
P010 0010
POOO0010
03
13
ETX
#
dc3
19
3
POOO0011 OC3 P001 0011 023 P010011
04
14
EOT
$
dc4
4
20
P000 0100 004 P001 0100 024 P0100100
Ob
16
ENQ
NAK
%
21
5
P000 0101 006 P001 0101 025 P010 0101
06
<6
ACK
&
SYN
6
22
P000 0110 006 P001 0110 026 P0100110
07
17
>
ETB
BEL
7
23
007
027
P0100111
P000 0111
pooi om
08
'8
BS
CAN
(
24
018
C
3
C P010 1000
P001
1000
PCOO 1000
09
19
HT
EM
)
9
25
POOO 1001 on P001 1001 031 P010 1001
OA
1A
LF
26
10 SUB
POOO 1010 012 POOi 1010 032 P010 1010
OB
1B
4VT
ESC
H
27
PCOO1011 0*3 P001 1011 033 P010 1011
OC
1C
f
FF
FS
12
26
POOO 1100 014 P001 1100 034 P010 1100
OTT
iD
GS
CR
13
29
PCOO1101 05 P001 '101 035 1P010 1101
OE
1E
SO
RS
14
30
016
036
P010 1110
POOO 1110
P001 1110
OF
1P
Sl
US
/
15
3
PCOO1111 0*7 P001 1111 03' P010 1111
00
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
13
14
15
O b ja n je n je
30
20
0
@
4fl
32
040 P011 0000 06C P101 0000
31
21
1
A
49
33
41 PC11 0001 061 P100 0001
32
22
2
B
34
5C
042 P011 0010 062 P100 0010
33
23
3
c
5i
35
043 POll 001 063 P100 0011
34
24
4
D
52
36
044 P011 0100 064 P100 0100
35
25
5
E
37
53
045 P011 010 065 P100 0101
36
26
F
6
54
38
046 poh ono 106 P100 0110
37
27
7
G
55
39
047 P011 0111 067 P100 0111
38
28
8
H
56
40
050 P011 1000 070 P100 1000
39
29
1
9
41
i>7._
05' P011 1001 071 P'OO 1001
3A
?A
:
J
se
S2
052 P011 1010 0"2 P100 1310
3B
2B
;
K
59
43
053 P011 1011 073 P100 1311
3C
2C
<
L
44
60
054 P011 1100 074 P OO1100
30
2b
=
M
61
45
:ss P011 1101 C75 P100 1101
3E
2E
>
N
62
46
056 P011 1110 076 P100 1110
?F
V
?
0
47
63
D57 P011 1111 077 P100 1111
ASCII
i
|
heksadecimalna vrednost
znaci
DLE
jgj decimalna vrednost
binarna pooi oooo" pgp - oktalna vrednost
vrednost
srpski
Naredba
NULL
START OF HEADING
START OF TEXT
ENDOF TEXT
END OF
TRANSMISSION
nula, nita
poetak linije uvoda
znak poetka teksta
znak kraja teksta
kraj prenosa
Sl
DLE
DC
1.. 4
NAK
DC
ENQ
TC
ENQUIRY
SYN
ETB
TC
TC
ACK
BEL
BS
HT
TC
ACKNOWLEDGE
BELL
BACKSPACE
HORIZONTAL
TABULATION
poziv za prenos
podataka
pozitivni povratm signal
znak zvona
povratni korak
honzontalni tabulator
FF
CR
SO
FE
FE
FE
FE
-
P110 0000
a
P110 0001
b
P110 0010
c
P101 0011
d
P1100100
e
P1100101
f
P110 0110
g
P1100111
h
P110 1000
i
PHO 1001
60
96
140
61
97
141
62
98
142
63
99
143
64
*00
144
65
i
145
66
102
>46
67
03
147
68
104
150
f.9
105
151
6A
5A
P
P111 0000
~u
1?
q
r3
P111 000* 16r
'4
P111 0010 '
73
s
"5
P111 0011 163
~4
t
P111 0100 164
_75
u
l P111 0101 'bb
76
V
1'8
P111 ono 166
7
w
H9
P111 0111 16'
X
120
P111 1000 'Q
79
y
'?
P,11 1001 !7i
A
z
122
P111 1010 172
'B
{
123
P111 1011 1-i
7C
1
1
P 11 1100 174
i
106
00
P101 1010 32 P110 1010 152
6B
5B
k
[
107
91
P101 10 1 133 P110 1011 *53
6C
5C
\
1
_LQ_
9?
P101 1100 '34 PllO 1100 '54
60
50
m
]
}
109
??
P101 110 135 pnQ noi 55 P111 1101 175
6E
't
5E
A
n
94
110
'26
P101 1110 136 P110 nio 156 P111 1110 76
7F
5F
6F
_
0
DEL
111
12?
79
95
1-7 P101 nn 137 P110 1111 157 pi 11 iin 177
711?
4B
75
113
4C
76
id
4D
77
115
4E
78
M6
4*
Znaenje
Vrsta
naredbe engleski
TC
TC
TC
TC
LF
VT
4A
P ispitni bit (P=0 ili P=1 mora biti utvreno;

vidi DIN 66022).
NUL
SOH
STX
ETX
EOT
FE
FE
50
P
ftn
1
P101 0000 20
51
Q
81
P101 0001 120
52
R
82
P101 0010 *22
53
S
83
P101 0011 123
54
T
__!
P101 0100 124
55
U
85
P101 0101 125
56
V
8
P101 0110 126
57
w
87
1
P01 0111 27
58
X
88
P101 1000 130
59
Y
73
9?
111 P101 1001 31
_
(Least Significant bit; bit niske vrednosti)
L MSB (Most Significant bit; bit visoke vrednosti)
Znaenje
Vrsta
Naredba naredbe
engleski
40
64
100
41
65
109
42
66
10?
43
67
103
44
68
104
45
69
05
46
70
106
47
71
107
40
72
110
49
LINE FEED
VERTICAL
TABULATION
FORM FEED
CARRIAGE
RETURN
SHIFT OUT
pomak reda (linije)

vertikalm tabulator
pomak formulara
povrat kolica
znak trajnog
prespajanja
TC
TC
srpski
znak povratnog spajanja

prespajanje prenosa
podataka
DEVICE CONTROL 1 4 upravljaki znak
ureaja 1...4
negativni povratm signal
NEGATIVE
ACKNOWLEDGE
SHIFT IN
DATALINE ESCAPE
CAN
EM
SUB
ESC
sinhromzacija
SYNCHRONOUS IDLE
ENDOF
kraj prenosnog bloka
TRANSMISSION BLOCK
CANCEL
ne vai
ENDOF MEDIUM
kraj zapisivanja
SUBSTITUTE
substitucija
ESCAPE
prespajanje
FS
IS
FILE SEPARATOR
GS
RS
IS
IS
GROUP SEPARATOR
RECORD SEPARATOR
US
IS
UNIT SEPARATOR
SP
DEL
_
-
SPACE
DELETE
znak razdvajanja
glavne grupe
znak razdvajanja grupe
znak razdvajanja
podgrupe
znak razdvajanja
dela grupe
znak razmaka
brisanje
283
Pojmovi iz oblasti mikrokompjuterske tehnike

Pojam
Znaenje
Pojam
Znaenje
ACK
acknowledge:
potvrdno javljanje za oznaavanje
korektnog prijema podataka
Nosilac
carry.
jedan ili vie bitova, koji se stavljaju u
zavisnosti od vrste aritmetike operacije
Sabirni
mehanizam
adder spoj koji povezuje binarne

informacije u sume (i prenos)
COBOL
Common Business Oriented Language:

v i i programski jezik
Adresa
address: brojani izraz za obeleavanje

memorijske lokacije
Kod
code: jednoznana pravila za nain

predstavljanja podataka
Registar
adresa
address register: registar za

memorisanje adresa
Kompajler
compiler prevodilaki program

za programski jezik
Akumulator
accumulator: registar za memorisanje

operanada i rezultata (pridodato ALU)
CPU
ALU
anthmetic logic unit:

aritmetiko logika jedimca,
vri aritmetika i logika povezivanja
ASC II
American National Standard Code

for Information Interchange
normirani 7-bitni kod (8 bita eventualno
za ispitivanje pariteta), koji se upotrebljava
za razmenu informacija izmedu
sistema za obradu podataka
Asembler
BASIC
assembler. 1 mainski orijentisan

programski jezik.
2 prevodilaki program za pretvaranje
jezika pretvaraa u mainski jezik
Beginners All-purpose Symbolic Instruction
Code: problemski orijentisan programski
jezik za konverzacijski nain rada
Baud
baud: jedinica za brzinu prenosa podataka,

1 bit/s = 1 bau
BCD-Code
bmary coded decimal: binami kod za prikaz

decimalnih brojeva u grupama od 4 bita.
Naredba
instruction najmanja funkcionalna

jedinica programa, mainske instrukcije:
sastoji se npr od operacionog dela,
adresnog dela, operanada.
Registar
za naredbe
instruction register
registar, koji memorie naredbe
za izvoenje
Operativni
sistem
operating system: osnovna oprema

na softveru za rad DVA, npr. programi
za upravljanje odvijanjem programa,
prevodilaki programi, korisniki
programi (traenje greke, upravljanje
unoenjem/izdavanjem
podataka, sortiranje itd.)
Central Processor Unit: centralna

procesorska jedinica, sastoji se od
aritmetiko-logike jedinice sa specijalnim
registrima i komandnom jedinicom
(procesorom), izvodi aritmetike operacije,
upravlja tokom naredbi,
proizvodi taktne signale, itd.
Podaci
data. opti pojam za naredbe i operande,

koji se obrauju u jednom DVA; informacije,
koje se unose u DVA, obrauju ili izdaju.
Ispravljanje
programske
greke
debug. otkrivanje. lokalizovanje i otklanjanje

greaka; program debug program za
ispitivanje i spoznaju greaka
Dekoder
decoder: modul pretvaraa
Dupleks
duplex: dupleks-pogon: istovremeni

prenos u oba pravca
Realno vreme real time realno vreme obrade podataka

Editor
editor: kompjuterski program, sa kojim se

preko ureaja za unos podataka mogu menjati znaci (oznake) u okviru bloka podataka
Emulacija
emulate: funkcionalno podravanje

jednog sistema.
Greka
error: greka
FIFOmemorija
FIFO-memorija
Indikator
flag: indikator, znak, kojim se signalizira

nastupanje uslova, npr. kraj rei
Format
format: raspored adresa, naredbi, podataka
FORTRAN
Formula Translating System:

vii programski jezik
Hardver
hardware: deo DVA, koji se odvija nezavisno

od programiranja i koji je fiksno oien.
Blok
block: obuhvatanje proizvoljnog broja bitova

ili rei, koji slede jedno za drugim
Heksadecimalni kod
hexadecimal code: brojani sistem sa bazom

16, osnovna oznaka 0 do 9 i A do F (0... 15)
Bus
bus: jedan ili vie vodova za prenos

podataka (npr. adresni bus, bus za prenos
podataka, kontrolni bus)
Indeksiranje
indexing: metoda modifikacije adresa

pomou indeksnog registra
Bajt
byte: kombinacija vie bitova, 8 bitova i

evtl 1 ispitni bit
Interpretator
interpreter: program,
koji vri instrukcije, interpretira
284
Pojm ovi iz oblasti m ikrokom pjuterske tehnike

Pojam
Znaenje
Pojam
Znaenje
Intertejs
mterface zajedniki mterfejs. npr

komponente hardvera za povezivanje
drugog ureaja
PL/1
problemski orijentisan programski jezik za

reavanje komercijalmh i
tehniko-naunih zadataka
Prekid
interrupt prekid programa. kasnije se moe

nastaviti informacija bez gubitaka
Program
programm: niz instrukcija

programskog jezika
Kanal
channel standardizovana veza izmeu

centralne jedinice i perifernih ureaja
Izvorni
program
source programm program.

koji je pisan u izvornom jeziku
Izvorni jezik
Makronaredba
macro instruction: naredba. koja se pri

prevoenju u mamski jezik pretvara
u vie naredbi
source language jezik. iz kojeg se

prevodi instrukcija
Procesor
processor funkcionalna jedimca centralne

jedmice. obuhvata artimetiko-logiku
jedinicu i upravljaku jedinicu
Aritmetikologika
jedinica
arithmetic logic unit: deo centralne jedmice.

koji vri aritmetike i logike operacije.
sadri opte ili specijalne registre
(npr akumulator)
Redundanca
redundancy korienje vie modula

(sklopova) iste vrste za odreenu funkciju.
korienje dodalnog bita u kodu
Registar
register memorija
Heksadecimalni sistem
hexadezimalsystem heksadecimalm sistem
Silo
memorija
FIFO oitava memorisane podatke

po metodi first-in/first-out"
(prvo unutra/prvo napolje)
Softver
software svi postojei programi

za jedan raunar
Memorija
storage deo u kome se uvaju podaci
Mainski jezik
machine instruction jezik. sa kojim

raunar direktno radi
Mikrokompjuter
micro computer integnsani sistem.

koji vri funkcije kompjutera. sastoji se od:
centralne jedinice. programske memorije.
memorije podataka. jedinica za unos
i izdavanje podataka
Mikronaredba
micro instruction kodirani pnkaz upravljake mformacije za centralnu jedinicu
Mikroprocesor
microprocessor centralna jedinica

(CPU) mikrokompjutera
Modem
modulator-demodulator ureaj. koji

modulira i demodulira signale
Multiplekser
multiplex: istovremeno prenoenje vie

signala na jednom kanalu
Ciljnl kod
object code rezultat kompilatora ili

asemblera. izvrni mainski kod
Nezavistan
rad
off-line: indirektna veza izmedju DVAi

perifemih ureaja (sakupljanje podataka.
unoenje. izdavanje podataka itd.)
Stek
stack memorijska oblast. koja sadri

zbimu listu i zadnja upisana
informacija se oitava kao prva
Rad pod
neposrednorr
kontrolom
on-line direktna veza izmedju

DVA i perifemih ureaja
Stek pointer
stack po'nter: registar. u kome su

memorisane adrese steka
Operand
operation vrednost ili informacija, koja se

radi izvrenja naredbe mora uzeti iz
memonje na osnovu adrese. koja je
sddrana u registru ili u naredbi
Upravljaka
jedinica
control: deo centralne jedinice, koji

upravlja tokom naredbi (transport podataka)
Simbol
symbol oznaka. koja se koristi za

prikazivanje pojma (adrese)
Terminal
terminal: sistem, u koji se podaci

mogu ili uneti ili izdati.
U S A S C II
Umted States of Amenca Standard Code

for Information Interchange: ameriki
standardizovani kod za razmenu informacija
Operacija
operation: naredba
Operacioni
kod
operation code: kod naredbe
Paritetni bit
panty bit: ispitni bit. koji se pnlae polju

binamih brojki. na taj nam je poprena
suma svih brojki pama ili nepama
parity check: ispitivanje ukupnog
broja binamih odiuka na pame
ili nepame, prikazuje se greka u
podacima. a ne mesto
Re
word redosled bitova ili oznaka fiksne duine
P ro v e ra
pariteta
C e n tra ln a
je d in lc a
central processing unit: CPU
PERT
Programm Evoluation and Review

Technigue: tehnika mrenih dijagrama
V re m e
p iie tu p a
access time: p>eriod izmeu slanja zahteva

za informacijom i prijema te mformacije
M ik ro p ro c e s o r
8-bitni m ikroprocesor 8085
a>
M P iJ 8 8 0 8 5
1 * X
2 * X 2
39
10
C LK
H LO A
IN T A
HOl D
so
IN T R
9
R ST55
8
R S16 5
HD
7 ------ > R S T '5 W R
6
35
3 6 -C
TRAP
REA0Y
R F S IN
10
3V
V
V
V
M V
ALE
RESOUT
1 2 ^
13
14
15
16
h
0
-21
-2 2
[A D ^ V <
'8
,1 5
1 9 -**
5
S ID
SO D
znak za
ukljuivanje/
iskljuivanje
Signal
Znaenje, funkcija
A8 ... A15
ADO ... AD7
Adresni bus, adresni bajt visoke vrednosti za adresu memorije

Adresni bus, adresni bajt niske vrednosti za vreme prvog taktnog ciklusa
Bus za prenos podataka, za vreme drugog i treeg taktnog ciklusa
ALE
Putem Adress-Latch-Enable signala ALE = 1 se prikazuje da na adresni bus/bus za prenos

podataka AD7 ... ADO nalee adresni bajt niske vrednosti. Signal slui i kao signal
sinhronizatora za spoljno memorisanje adresnog bajta niske vrednosti.
SO i S1
Statusna informacija: stop: SO = 0, S1 = 0, pisanje: S0 = 1, S1 = 0, oitavanje: S0 = 0,

S1 = 1, poziv oprearcionog koda: S0 = 1, S1 = 1.
RESET IN
RESET OUT
Sa 0-signalom se mikroprocesor stavlja u osnovno stanje.

Sa 1-signalom mikroprocesor javlja da se upravo resetuje.
X1, X2
CLK
Prikljuci za jedan kvarc (1 ... 6 MHz) ili spoljni takt (X1).

Taktni izlaz korien kao sistemski takt, fc lk = fbuanz/2
IO/M
Izlazni signal daje obavetenje, da li se operacija ojtavanja/ispisivanja vri preko ureaja

za unos i izdavanje podataka ili preko memorije. I0/M = 1:10 transfer podataka,
I0/M = 0 : MEMORY prenos podataka u memoriji
INTA
Potvrdni signal za zahtev za prekidom; INTA=0: Prihvatanje prekida.
TRAP
INTR
Ulaz sa prekidima sa najveim prioritetom.

Opti prekidni ulaz najnieg prioriteta.
RST5.5
RST6.5
RST7.5
RESTART INTERRUPT: maskirni prekidni ulazi, ija se restart adresa

automatski generie. Maskiranje se vri sa SIM-komandama. RST7.5 ima najvii,
a RST5.5 najmanji prioritet.
HOLD
HLDA
Pomou HOLD = 1 se adresni vodovi, vodovi za prenos adresnih podataka, prikljuci RD,
WR i IO/M mogu se spajati sa velikom omskom otpornou.
Izravnanje HLDA = 1 : AD0 ... AD7, A8 ... A15, WR i IO/M velike otpornosti
READY
Sa READY = 0 memorija i E/A-moduli mogu da ekaju mikroprocesor.
RD
WR
Signal za oitavanje: kod komande za oitavanje ili IN-komande^RD = 0.

Signal za pisanje: kod komande za pisanje ili OUT-komande, WR = 0.
SID
SOD
Serijski ulaz podataka: putem RIM-komande sesusedni bit puni u akumulator.

Serijski izlaz podataka: putem SIM-komande moe se postaviti na 0 ili 1.
Vcc
VSs (GND)
Napajanje naponom + 5 V, max. 170 mA

masa, 0 V
286
Lista kom andi za 8-bitni m ikro proceso r 8085

Mnemonika Binarni kod
Bajtovi Taktovi Funkcija naredbe
Transferna naredba: registar - * registar

MOV r 1, r2
01dd dsss
Punjenje registra r, sadrajem registra r2; r1( r2 = A.B.C.D.E.H.L
Transferna naredba: memorija, periferija - registar

MOV n, m
01dd d110
LDA adr
IN nr
0011 1010
1101 1011
3
2
13
10
Punjenje registra r, sadrajem memorijskog bajta, koji je

adresiran putem registarskog para (H, L) r-i = A,B,C,D,E,H,L
Akumulator puniti sadrajem adrese adr.
Akumulator se puni sadrajem ulaznog kanala (nr < 255)
Transferna naredba: konstanta -* registar

LXI rp, adr
OOrr 0001
10
Punjenje registarskog para rp vrednou adr:rp = B, D, H, SP
Transferna naredba: registar -* jezik, periferija

MOV M, r,
0111 Osss
STA adr
OUT nr
0011
1101
3
2
13
10
1010
1011
Sadraj registra n memorisati na memorijsko mesto, koje je

adresirano preko sadraja registarskog para (H,L).
Sadraj akumulatora memorisati ispod adrese adr.
Sadraj akumulatora se predaje na izlazni kanal (nr < 255)
Transferna naredba: konstanta -* registarska memorija

MVI ri konst OOdd d110
Punjenje registra ri sa konstantom (konst. < 255),

n =A, B, C, D, E, H, L
Aritmetike operacije
INR r1
INR M
OOdd d100
0011 0100
1
1
4
10
INX rp
OOrr 0011
ADD r1
ADD M
1000 Osss
1000 0110
1.
1
4
7
ADI konst
1100 0110
ADC r1
1000 1sss
ADC M
1000 1110
ACI konst
1100 1110
DAD rp
OOrr 1001
10
Sadraj registarskog para rp i sadraj registarskog para (H, L)

se sabiraju. Rezultat u (H, L); rp = B, D, H, SP
DCR n
DCR M
OOdd d101
0011 0101
1
1
4
0
DCX rp
OOrr 1011
Od sadraja registra r, oduzima se 1; r, = A, B, C, D, E, H, L

Od sadraja bajta, adresiranog putem
registarskog para (H, L), oduzima se 1.
Sadraj registarskog para rp se umanjuje za 1; rp = B,D,H,SP
SUB n
1001
Osss
SUB M
1001 0110
SBB r.
1001
1sss
SBB M
1001
1110
ADI konst
ACI konst
SUI konst
SBI konst
DAA
1100
1100
1101
1101
0010
0110
1110
0110
1110
0111
2
2
2
2
1
7
7
7
7
4
Sadraju registra n dodaje se 1; n = A, B, C, D, E, H, L

Sadraju bajta adresiranog putem
registarskog para (H,L) dodaje se 1.
Sadraj registarskog para rp se poveava za 1: rp=B,D,H,SP
Registar n se dodaje sadraju akumulatora; n = A,B,C,D,E,H,L
Sadraj memorijskog bajta, koji je adresiran putem sadraja
registarskog para (H, L), se dodaje sadraju akumulatora
Konstanta (< 255) se dodaje sadraju akumulatora
Sadraj registra r, i sadraj carry-bita se dodaju
sadraju akumulatora; n = A, B, C, D, E, H, L
Sadraj memorijskog bajta koji je adresiran putem
sadraja registarskog para (H, L) i sadraj carry-bita se dodaju
sadraju akumulatora. Sadraju akumulatora se dodaju
konstanta (< 255) i carry-bit
Sadraj registra n se ouzima od sadraja akumulatora;

r, =A, B, C, D, E, H, L.
Sadraj memorijskog bajta, koji je adresiran putem sadraja
registarskog para (H, L), se oduzima od akumulatora
r, = A, B, C, D, E, H, L; sadraj registra r, i sadraj carry-bita
se oduzimaju od sadraja akumulatora.
Sadraj memorijskog bajta, koji je adresiran putem registarskog
para (H, L), i carry-bita se oduzimaju od akumulatora.
Konstanta (< 255) se dodaje sadraju akumulatora.
Sadraju akumulatora se dodaje konstanta < 255 i carry-bit.
Konstanta < 255 se oduzima od sadraja akumulatora.
Konstanta < 255 i carry-bit se oduzimaju od sadraja akumulator
Sadraj akumulatora se pretvara u dvocifreni BCD-broj
(binarno kodirani decimalni broj).
287
Lista ko m an di za 8-bitni m ik ro p ro c e s o r 8085

Mnemonika Binarni kod
Bajtovi Taktovi Funkcija naredbe
Logike operacije
CMA
ANA n
0010 1111
1010 Osss
1
1
4
4
ANI konst
ORA n
1110 0110
1011 Osss
2
1
7
4
ORAM
1011 0110
ORI konst
XRA n
1111 0110
1010 1sss
2
1
7
4
XRA M
1010 1110
XRI konst
1110 1110
CMPn
1011 1sss
CMP M
1011 1110
CPI konst
1111 1110
1
3
6
10
Program se nastavlja na adresi. koja je u registarskom paru

(H, L), program se nastavlja na adresi adr.
Sadraj akumulatora se negira

rl =A, B, C, D, E, H, L; sadraj akumulatora i saraj registra
r1 se povezuju l-vezom.
Sadraj akumulatora se sa konst < 255 povezuje l-vezom.
r1 = A, B, C, D, E, H, L; sadraj akumulatora i sadraj
registra r1 se povezuju ILI-vezom.
Sadraj bajtova adresiranih preko registarskog para (H,L) se
sa sadrajem akumulatora povezuje ILI-vezom.
Sadraj akumulatora se sa konst < 255 povezuje ILI-vezom
r1 = A, B, C, D. E, H, L; sadraj akumulatora se sa sadrajem
registra r1 povezuje ekskluzivnom ILI-vezom.
Bajt, adresiran preko registarskog para (H,L) se sa sadrajem
akumulatora povezuje ekskluzivnom ILI-vezom.
Sadraj akumulatora se sa konst < 255 povezuje
ekskluzivnom ILI-vezom.
r1 = A, B, C, D, E, H, L; sadraj akumulatora se uporeuje
sa sadrajem registra r1.
Sadraj akumulatora se uporeuje sa sadrajem bajta,
adresiranim putem registarskog para (H,L).
Sadraj akumulatora se uporeuje sa konst < 255.
Komande za skok
Neuslovljeni skokovi
PCHL
JMPadr
1110 1001
1100 0011
Uslovtjeni skokovi
JC adr
JNC adr
JZ adr
JNZ adr
JM adr
JP adr
1101
1101
1100
1100
1111
1111
1010
0010
1010
0010
1010
0010
3
3
3
3
3
3
7/10
7/10
7/10
7/10
7/10
7/10
Pri Carry-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr

JPE adr
JPO adr
1110 1010
1110 0010
3
3
7/10
7/10
Pri Parity-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr

Pri Zero-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr

Pri Sign-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
Obrada potprograma
Pozivi programa
Program se nastavlja kod adrese
CALL adr
1100 1101
18
CC adr
CNC adr
CZ adr
CNZ adr
1101
1101
1100
1100
1100
0100
1100
0100
3
3
3
3
9/18
9/18

9/18
9/18

CM adr
CP adr
1111 1100
1111 0100
3
3
9/18
9/18

CPE adr
CPO adr
1110 1100
1110 0100
3
3
9/18
9/18

Komande za povratni skok

RET
1100 1001
10
RC
RNC
1101 1000
1101 0000
1
1
6/12
6/12
Program se nastavlja na adresi, koja je u rei,

adresiranoj preko stek pointera
Pri Carry-bitu 1 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
Pri Carry-bitu 0 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RZ
RNZ
RM
RP
RPE
RPO
1100 1000
1100 0000
1
1
1
1
1
1
6/12
6/12
Pri Zero-bitu 1 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)

Pri Zero-bitu 0 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
6/12
6/12
6/12
6/12
Pri
Pri
Pri
Pri
288
1111 1000
1111 0000
1110 1000
1110 0000
Sign-bitu 1 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)

Sign-bitu 0 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
Parity-bitu 1 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
Parity-bitu 0 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
Lista ko m an di za 8-bitni m ik ro p ro c e s o r 8085

Objanjenja u vezi binarnog koda
ddd/sss: 000
001
010
011
100
101
110
111
ddd: ciljni registar

rp:
registarski par
sss: izvorni registar
= registar B
= registar C
= registar D
= registar E
= registar H
= registar L
= memorija (M)
= akumulator
rp: 00 = B/C
01 = D/E
1 0 S H /L
11 = Stek pointer
P o lu p ro v o d n ika m em o rija
Tip memorije
RAM
ROM
Random Access Memory, memorija sa slobodnim pristupima, ispisujue/oitavajua memorija

statiki: bez osveavanja sadraja memorije
dinamiki: sa osveavanjem sadraja memorije
MOS-tehnika: radna i programska memorija u
mikroraunarima. Upotreba sa
akumulatorski buferovanim
osiguravanjem podataka
bipolarna tehnika: brza radna memorija
u veim sistemima.
Read Only Memory: memorija, koja se moe
samo oitati, nepromenljiva (stalna) memorija
Brisanje
Programiranje
Sadraj memorije pri

iskljuenju
elektrino
elektrino
nepostojan
nije
mogue
PROM
Programmable ROM, programabilna

nepromenljiva (stalna) memorija
EPROM
ultra violetErasable PROM, programabilna nepromenljiva memorija, memorija sa mogunou ponitenja sadraja no svetlo
EEPROM
Electrically Erasable PROM, elektriki izbrisiva

nepromenljiva memorija
elektrino
REPROM
Reprogrammable ROM, reprogramabilni ROM

(nepromenljiva memorija)
ultra violetno svetlo
EEROM
Electrically Erasable ROM, elektriki izbrisivi ROM

(nepromenljiva memorija)
elektrino
Electrically Alterable ROM, programabilna nepromenIjiva memorija, iji se sadraj menja elektrinim putem __________ :
Podaci iz memorije (primeri)
EAROM
Oznaka
Ispisujua/oitavajua memorija
maske
pri izradi
sagorevanje
gate-prikljuka
elektrino
od strane
proizvoaa
postojan
elektrino
od strane
korisnika
Nepromenljiva (stalna) memorija
(S)RAM
(D)RAM
ROM,
(statiki)
RAM
(dinamiki)
RAM
PROM
EPROM
EEPROM
8 k x 8 Bit
8 k x 8 Bit
32 k x 8 Bit
8 k x 8 Bit
8 k x 8 Bit
Vreme ciklusa u ns
za pristup oitavanju
za pristup ispisivanju
min. 100
min. 100
min. 220
min. 220
min. 230
min. 230
max. 150
min. 250
min. 250
Trajanje impulsa ispis. u ns
min.
min.
min. 150
Vreme pristupa u ns
za pristup oitavanju
max. 100
max. 120
max. 150
max. 150
max 250
440
55
330
5,5
39
0.11
500
130
550
225
Organizacija memorije
Potrebna snaga u mW
pri aktivnom stanju
u stand-by-poziciji
(neaktivno stanje)
70
35
Vreme pristupa: vreme izmeu prikljuenja adrese i propisnog stajanja podataka na izlazu.
Vreme ciklusa: potrebno vreme izmeu dva pristupa memoriji, koji slede jedna za drugim.
289
iso 2382-9 . i s o / i e c
Pojmovi i formule za prenos podataka
d is
2382-9, d i n 44302
Funkcionalna podela instalacije terminala za prenos podataka

Instalacija terminala za prenos podataka
*4 -------------------------------------------------------- i ----------------------------------------------------------------------
I
Terminal, DEE
Ureaj za prenos podataka, DUE
I
(d a ta te rm in a l e q u ip m e n t, D T E )
(d a ta c irc u it-te rm in a tm g e q u ip m e n t, D C E )
i
k o m u n ik a c io n a je d in ic a
je d in ic a za u la z p o d a ta k a
je d in ic a za iz d a v a n je p o d a ta ka
a ritm e ti k o -lo g i k a je d in ic a
k o m a n d n a je d in ic a
m e m o rija
je d in ic a za ko n tro lu g re a k a (e vtl.)
s in h ro n iz ira ju a je d in ic a (e vtl.)
0) I
|
9)
'
c
- I
I
I
p re tv a ra s tru k tu re s ig n a la
p re k id a k a je d in ic a
je d in ic a z a k o n tro lu g re a k a (e v tl.)
s in h ro n iz ira ju a je d in ic a (e v tl.)
(s v a k a je d in ic a m o e d a s e s a s to ji
o d : p re d a jn o g , p rije m n o g d e la i
d e la sp o ja )
v o d za
p re n o s
Sistem za prenos podataka
Brzina koraka
Brzina prenosa (brzina Bodo-a)
VS = J -
[ '/s) = B o d o *1*
v'u = v
1 Bodo = s
v0 = Z vz Ib n
lb n
Kl =
7"s : trajanje koraka [ f s ] = s

n = 2 (b in a rn i p re n o s )
Ib: lo g a rita m z a o s n o v u 2
Ig: lo g a rita m za o s n o v u 10
1) S k ra e n ic a o d B o d o , fra n c u s k i te le g ra fis ta
Brzina znakova
P r im e r i za b r z in u B o d o - a :
(a s in h ro n i s e rijs k i p re n o s , V .2 4 )
B o d o u b it/s
z n a k o v a /s
v re m e /b it u m s
150
10
6667
300
15
3333
600
60
1 66 7
1200
120
833
Tz: tra ja n je p re n o s a je d n o g sig n a ln o g b lo ka
2 40 0
240
416
Z:
4 80 0
480
208
9600
960
104
19200
1 92 0
52
i'z = 4 lz
Tz = Z T s
vz =
(z n a k /s e k u n d a )
broj je d in i n ih k o ra k a u je d n o m o k v iru z n a k a
P r im e r:
Stepen deiovanja (iskorienja)
S ig n a ln i b lo k
, 1 b ita p o d a ta k a ^ ,
n Dat
. r - r - - r - - . l--
nu=
n s ta + n Dat + ^P a r + ^ s to
[7 7 ; 7 7
s ta rtn i bit
n Dat broj bita p o d a ta k a
p a rite tn i b it N 2 s to p bita
r?Sta: sta rtn i bit
1 startni bit
n par: p a rite tn i (k o n tro ln i) bit
7 bita podataka I
1 paritetni bit | z = 111

2
2 stop bita
J
290
n s to : broj s to p bita
JUS I D6. 001; ISO 2110. ISO 4902.

____
ISO 4903; DIN 66020 T.1
S erijski in te rfejs (V.24, R S -232)

Uspostavljanje
Kratka oznaka
DIN
c c i m EIA2>
Znaenje. opis
V.24
RS-232 66 020
1
7
101
102
AA
BB
E1
E2
Zatitno uzemljenje, Protective Ground (PG)

Signalno radno uzemljenje, Signal Ground (SG)
X
X
2
3
103
104
BA
BB
D1
D2
Predati podaci, Transmitted Data (TD)

Primljeni podaci, Received Data (RD)
4
5
6
20
22
8
105
106
107
108.2
125
109
CA
CB
CC
CD
CE
CF
S2
M2
M1
S1.2
M3
M5
21
23
110
111
CG
CH
M6
S4
23
112
Cl
M4
11
126
CK
S5
ukljuenje predajnog dela, Request to Send (RTS)

spremnost za odailjanje, Clear to Send (CTS)
radna pripravnost, Data Set Ready (DSR)
krajnji ureaj spreman za rad, Data Terminal Ready (DTR)
dolazei poziv, Ring Indicator (Rl)
nivo prijemnog signala, Data Channel Received
Line Signal Detector (DCD)
kvalitet prijema, Signal Quality Detector (SQ)
velika brzina prenosa (izbor sa DEE),
Data Signal Rate Selector (DTE)
velika brzina prenosa
(izbor sa DUE), (DCE)
velika predajna frekvencija, Select Transmit Frequency
24
>
o
4 15
ro
H 17
113
DA
T1
114
DB
T2
115
DD
T4
14
118
SBA
HD1
16
119
SBB
HD2
19
120
SCA
HS2
13
121
SCB
HM2
12
122
SCF
HM5
o>
ISI
o
rtJ
0
01
nj
c
O)
c
>
T3
>o
to
>
o.
3
T3
0
o
X
X
takt prednjeg koraka ka DUE, Transmitter Signal

Element Timing (DTE)
takt predajnog koraka od DUE, Transmitter Signal
ElementTiming (DCE)
takt prijemnog koraka od DUE, Receiver Signal
Element Timing (DCE)
ro
Pravac signala
DUE ->
DEE
UJ LU
LUO
QQ
Pin
br.
5.
povratni kanal za predajne podatke,

Secondary Transmitted Data
povratni kanal za prijemne podatke,
Secondary Received Data
povratni kanal za predajni deo ukljuiti,
Secondary Request to End
povratni kanal za spremnost za odailjanje,
Secondary Clear to Send
povratni kanal za nivo prijemnog signala,
Secondary Carrier Detector
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
ispitni napon, ispitni ureaji, neobeleeno

Reserved for Data Set Testing, unasigned
9.10,11,
18,25
D EE: te rm in a l (npr. ra un a ra ), D UE: ureaj za p re n o s p o d a ta ka (npr. m odem )

11 C C ITT: C om ite C o n su lta tif In te m a tio na l Te leg ra fiq ue et T elefonique (M e dju n aro d ni k o m ite t za te le g ra fs k o -te le fo n s k u
slubu, koja se bavi s ta n d a rd iza cijo m pren o sa pod a ta ka
2) EIA.
E lectron ic ln d u stry A sso cia tio n : U d ru e n je za sta n d a rd iz a c iju u e le ktro in du striji U S A
Lajsna sa utikaima, lajsna sa utinicama

Najmanji obim
p riklju a k br
p riklju a k br
za titn o u ze m lje n je
a1 z2# \
3 *-
79 -
p odaci z a slanje
prije m ni pod a ci
ra dn o uzem ljen je
-02
-0 3
O
O
o
Nivo signala
Naziv signala
Nivo
Radno stanje
vod za prenos
podataka
- 3 V . . -1 5 V
+3 V . . +15 V
EIN (1)
AUS (0)
upravljaki odn.
signalni vod
- 3 V . . -1 5 V
+ 3 V . . +15 V
AUS
EIN
Asinhroni - (primer ,,Q)

signalni blok
-0 7
EW(1) pauza
o
2 5 -p o lna
lajsna sa
utikaim a
DEE
25-polna
lajsna sa
utinica m a
D UE
o
o
o
013
D0 D, P2 P3 Da P5 P6
OFF (0) l
I
startni bit
'
I
l
I
pauza
I
l
i
ASCII-znaci
(Q)
I U
l L' -2 s to p
paritetni bit
bit
291
Paralelni interfejs (Centronics)

Obeteavanje raspored) vodova za prenos podataka na tampa
Pin broj
Signal
Znaenje
STRO BE
D A T A 1 ... D A T A 8
u la z p o d a ta k a . ta m p a n je . p o d a c i s u v a e i k o d L -n iv o a
s ig n a l p o d a ta k a 1 ....8 , H -n iv o
10
ACKNO VVLEDG E
ta m p a je s p re m a n z a p rije m k o d L -n iv o a , s ig n a l iz v r e n ja k o m a n d e
11
BUSY
ta m p a n ije s p re m a n za p rije m k o d H -n iv o a . s ig n a l e k a n ja
12
PAPER EM PTY
p a p ir p ri k ra ju (s ig n a ln i v o d )
13
SELEC T
H -n iv o : ta m p a u r a d n o m O N - lin e p o lo a ju
14
AU TO FEED XT
a u to m a ts k o p o m e ra n je re d a n a k o n ta m p a n ja , O N /O F F
1
2 .. . 9
L -n iv o : ta m p a is k lju e n , o m e te n ( O F F - lin e ) ( s ig n a ln i v o d )
15
n ije u s p o ju
16
GND
n iv o m a s e (lo g ik a )
17
GND
z a titn o u z e m lje n je ta m p a a
18
+ 5 V
+ 5 V s a ta m p a a . is k o ri e n je
19 ... 30
GND
v o d o v i m a s e , p a ra le ln o
31
P R IM E
L -n iv o : ta m p a u p o e tn o j s itu a c iji
32
ERROR
ja v lja n je g re k e ta m p a a
3 3 .. . 3 6
n ije u s p o ju .
U k u p a n ra s p o re d m o e b iti d ru g a iji u p ra k s i.
Utikaka veza
Utika Amphenol (Centronics) 36-polni
Utika Cannon (IBM), 25-polni
AU TO FEED
ERROR
P R IM E
SGND
Mogui tok signala pri unoenju podataka
292
PC interfejs
Paralelni interfejs
PC-prikljuak
Prikljuak tampaa (IBM)
Prikljuak tampaa (Centronics)
letvica sa 25-polnim utinicama
letvica sa 25-polnim utinicama
letvica sa 36-polmm utinicama
(Auio êe'
O a ia i
âuit
fieset
r5eieC- n
<
no
Signal
Znaenje, funkcija
Signal
Znaenje. funkcija
S tro b e
P re d a ja p o d a ta k a p o d a c i m o ra ju d a b u d u
v a e i ko d 0 -s ig n a la
(A u to fe e d )
A u to m a ts k o p o m e ra n je re d a p re m a
k ra ju re d a : O N /O F F
J a v lja n je g re k e
D ata 1 ...8
S ig n a l p o d a ta k a 1. 8
F a u lt
A cknovvledge
S ig n a l iz v r e n ja ko m a n d i ta m p a je
s p re m a n za p rije m pri 0 -s ig n a lu
R eset
ta m p a re s e to v a ti. in ic ija liz ira ti
Gnd
G ro u n d : 0 V
B usy
S ig n a l e k a n ja ta m p a m je s p re m a n
za p rije m pn 1 -sig n a lu
NC
N o t c o n n e c te d : n ije p rik lju e n o
(H ig h )
+5V, is p o ru e n o sa ta m p a a
(S e le c t In)
N ije o d a b ra n ta m p a
P a p e r E m p ty
(S e le ct)
S ig n a l sa ta m p a a : p a p ir pri kra ju
S ig n a le u z a g ra d a m a n e k o ris te s vi ta m p a c i.
S tre lic e n a v o d e p ra v a c s ig n a la
O d a b ra ti ta m p a
V ideo-prikljuci
Utini
spoj
na PC
Signal kod grafike kartice

Pin
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Hercules
monochrom
CGA,
digitalno
EGA,
digitalno
OV
OV
slobodno
slobodno
slobodno
intenzitet
video
H.-Sync.
V.-Sync
OV
OV
crveno
zeleno
plavo
intenzitet
slobodno
H.-Sync
V.-Sync
OV
crveno
crveno
zeleno
plavo
zeleno
plavo
H.-Sync
V.-Sync
Signal kod grafike kartice
Utini
spoj
na PC
VGA, analogno
Pin
6
r \ 11
0 0
o o
0 0
0o0
5
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Signal
Pin
Signal
crveno
zeleno
plavo
monitor-ID2
slobodno
crveno povr.
zeleno povr.
plavo povr.
kodiranje
10
11
12
13
14
15
Sync. povr.
monitor-IDO
monitor-ID1
H -S ync
V.-Sync
slobodno
CGA Colour Graphics Adapter: adapter za grafiku

u boji; EG A- Enhanced Graphics Adapter: elektronska grafika kartica; VGA - Video Graphics Array:
Adapterza video grafiku; H.-Sync.: horizontalna

sinhronizacija; V.-Sync. vertikalna sinhronizacija,
Monitor ID 0...2: monitor identifikacioni bit: 0. .2
Adapter 15-polni na 9-polni
Scart-prikljuak
Raspored prikljuaka
9-polni
Pin
zeleno
plavo
50
a u d io
iz la z B
a u d io
u la z B
a u d io
iz la z A
0V
0V
a u d io
u la z A
p la v o
( a n a lo g n o
0 .7 V s s )
n a p o n s p o jn o g u r e a ja
s
m
crvent povr
zeleni povr
plavi povr
sinhr. povr
H -S yr C
V -Sync.
p o v ra tn l vod
50
m
7m
v (7)
-
S!
0
gi
n 'V
Signal
9
10
0V
Pin | Signal
11 z e le n o
12
13
14
15
16
17
18
19
20
s lo b o d n o
21
( a n a lo g n o
0 .7 V s s )
s lo b o d n o
0V
0V
c rv e n o
/a n a lo g n o
0 .7 V s s )
s ig n a l z a
p r e s k a k a n je
0V
0V
v id e o iz la z
1 V ss
v id e o u la z
1 V ss
0V
293
PC interfejs
Serijski interfejs (RS 232)
9 -p o ln i u ti n i s p oj
2 5 -p o ln i u tini sp o j
PC
p rik lju a k
(D T E )
Pin
S ig n a l
Pin
S ig n a l
PG
TxD
RxD
RTS
CTS
DSR
SG
DCD
Test
Test
NC
SCD
13
14
15
16
SCTS
STxD
TxC
SRxD
RxC
NC
SRTS
DTR
SQ
Rl
2
3

*
_

C\J
R a s p o re d p rik lju a k a
5
6
co
7
8
9
10
11
12
17
18
19
20
21
22
23
CH/CI
24
K ra jn ji
u re a j
(D C E )
'r"
O
0
CD
O~
o
o i
o
co
O
o
XTC
NC
25
PC
p rik lju a k
(D T E )
"
_
O)
Pin
S lg n a l
1
2
3
4
5
6
DCD
RxD
TxD
DTR
GND
DSR
RTS
CTS
Test
7
8
9
K ra jn ji
u re a j
(D C E )
o
m
lO
C\J
Spojni vodovi
Troilni spoj DTE- DTE
D TE
Potpuni spoj DTE DTE
2
3
4
5
6
7
8
TxD
RxD
RTS
CTS
DSR
SG
DCD
19
20 DTR
TxD
RxD
RTS
CTS
DSR
SG
DCD
D TE
D TE
1
2
2 TxD ----- 3 RxD -------
3
4
5
6
7
8
D TE
TxD 2
RxD 3
RTS ------ -
RTS
5
6
7
8
CTS
DSR
SG
DCD
CTS
DSR
SG
DCO
5
6
7
8
9
----------
DTR 20
21
21
22
23
Troilni spoj DTE - DCE

D TE
Potpuni spoj DTE - DCE
TxD
Rx0
RTS
5 CTS
6 osr
OSR
7 SG
DCD
TxD
RxD
RTS
CTS
DSR
SG
DCD
DCE
D TE
J
3
4
5
6
7
8
9
2
3
4
5
6
7
8
9
TxD
RxD
RTS
CTS
DSR
SG
DCD
------- ------------ ------------ ------------ ------------ ------------ ------------ ------
19
20 DTR ------- -----21
22
23
24
25
Adapter 25-polni na 9-polni

2 5 -p o ln i
DCE
2
3
4
5
6
7
8
9
19
OTR 20
21
22
23
24
25
Prikljuak prema X.24

9 -p o ln i
1 5 -p o ln i
Pin
o> O
S
2
2
oO
o
o
o
o
o
o
o
O<0
o
O k
o
<0
1
2
3
4
5
6
O co
7
8
294
TxD
RxD
RTS
CTS
OSR
SG
DCD
S ig n a l
rano uzemljenje (6
vod za prenos
podataka, slanje (T)
upravljaki
vod (C)
prijemm vod.
kanal A (RA)
signalizaciom vod.
kanal A(IA)
takt koraka,
kanalA(SA)
takt bajta,
kanalA(BA)
radno uzemljenje (G)
(D
Pin
9
10
11
12
13
14
15
S ig n a l
povratni vod.
kanal A (GA)
povratni vod,
kanal B (GB)
prijemni
vod, kanalB
(RB)
signalni vod,
kanal 6 (IB)
takt koraka,
kanal B (SB)
takt bajta,
kanal B (BB)
slobodno
07
'
lEC-bus interfejs
HD 414.1 S1: IEC 625-1: DIN IEC 625
Struktura (npr. obuhvatanje mernih podataka)
Utikaka veza
Raspored kontakata
IEEE 488
IEEE
488
IEC
625
1
2
3
4
Signal
Znaenje
DIO
DIO
DI0
DIO
vod za prenos podataka,

transfer komandi ili podataka
ATN=1 (komande)
ATN=0 (podaci)
17
REN
pogon daljinskog
upravljanja (svi ureaji)
EOI
kraj, identifikacija
DAV
podaci na vodu za prenos

podataka su vaei
NRFD
ureaj nije spreman za

prijem (obavetenje)
NDAC
podaci nisu preuzeti

(obavetenje sa ureaja)
10
IFC
podeavanje osnovnog
stanja ureaja
10
11
SRQ
zahtev za opsluivanje
(rukovanje), ureaja
11
12
ATN
indikacija, da li se
prenose komande
(ATN=1) ili
podaci (ATN=0)
12
13
SHIELD
zatita kabla
13
14
15
16
14
15
16
17
DIO
DIO
DIO
DIO
vodovi za prenos podataka,

transfer komandi ili podataka
ATN=1 (komande)
ATN=0 (podaci)
24
18
19
20
24
22
23
21
18
19
20
21
22
23
24
25
-
1
2
3
4
1
2
3
4
GND masa
IEC 625
GDN = masa
5
6
7
8
masa, GND
masa, EOI
masa, DAV
masa NRFD
masa, NDAC
masa, GND
masa, SRQ
masa, ATN
masa. IFC
295
P erso n aln i k o m p ju te r (P C )
Hardver (blok ema)
--------------------------- ------- f
Ureaj zaobradu
________ 1__________
uredaj za unoienje
podataka tastatura. mi4
cenlralna jedmica sa antmetiko-lojjiiiom ledimcom

kom jedmicom (procesoromj i radnom memoniom
>
..
spoljna memorija
7
J
i
uredaj za izdavanje podataka
momtor. lampa
Softver
Programi
Podaci
Radni programi. npr MS-DOS, OS/2,...

Korisniki programi, npr. obrada teksta
brojana vrednost
slova
Radni (operacioni) program
Programski jezici
Program za realizaciju osnovnih zadataka

kompjutera. Nakon svakog ukljuenja PC-a treba
da se vrt punjenje u radnu memoriju. Primeri:
MS-DOS:
radm sistem za IBM
kompatibilne kompjutere
Unix:
aurniji i komfomiji radni sistem
OS/2:
dalje razvijeni radni sistem sa
poveanim upravljanjem
memorijom i multiobradom
MSradni sistem sa
WINDOWS: grafikom povrinom
Oni slue kao pomoaeno sredstvo za izradu

programa za radne sisteme i primene
Potpodela
mainski orijentisani programski jezici,
npr. jezik pretvaraa, koji umesto binarnih
mainskih kodova koristi jednostavne slovne
skraenice (mnemonike)
problemski orijentisan programski jezik:
(takoe i vii programski jezik), npr. Pascal za
problemski orijentisano formulisanje zadataka.
ciljno (predmetno) orijentisan programski jezik:
npr. C ili C**
Spoljna memorija
Grafike kartice
komande
tekstovi
Disketa 5 V4 cola
HGC-kartica (Hercules Graphics Card)
Materijal, koji se moe namagnetisati, na plastinom

disku (flexy disk), npr.
DSDD: Double Sided Double Density
(dupla gustina na obe strane),360 k bajta
DSHD: Double Sided High Density
(velika gustina na obe strane), 1,2 M bajta
Monohromatski prikaz sa visokom rezolucijom od

720 X 382 piksela
Disketa 3 'A cola

Mini disketa (microfloppy) sa vrstim omotaem,
moe se koristiti od MS-DOS 3.2, npr.:
DSDD: Double Sided Double Density
(dupla gustina na obe strane),720 k bajta
DSHD: Double Sided High Density
(velika gustina na obe strane), 1,44 M bajta
vrste magnetske memorijske ploe (harddisk)
Kapacitet memorije > 1 G bajt
Vreme pristupa (srednje): 12 ms .. 28 ms
Optike vrste memorijske ploe (harddisk)
CD-ROM: samo se moe itati (itljivo)
WORM: jednom opisivo, vietruko itljivo
MO: moe se ponovo opisati
VGA-kartica (Video Graphics Array)

Grafika kartica u boji sa
640 x 480 piksela za max. 256 boja
ili
1024 x 768 piksela za max. 256 boja
SVGA-kartica (Super VGA)
Grafika kartica u boji sa
1280 x1024 piksela za max. 256 boja
(od 24 miliona kombmacija u grafikom modusu)
ili
132 x 60 znakovnih mesta max. u tekst-modusu
(pri znakovno) matrici 9 x16 piksela i efektivnoj
veliim znaka 7 x 9 piksela)
Mogue su dalje rezolucije i boje.
Interfejs
Centronics interfejs
SCSI interfejs
Paralelni interfejs (nazvan po jednom

proizvoau tampaa)
Primenjuje se pre svega za povezivanje
tampaa i PC-a
Small Computer System Interface (paralelni standardni interfejs za prikljuak fiksnih memorijskih ploa,
velike brzme prenosa podataka) kao spoljni bus
Paralelni interfejs za vezivanje spoljnih ureaja
sa velikom brzinom prenosa
PCMCIA interfejs
PC-Memory Card Intemational Association
(Meunarodno udruenje za memorijske kartice)
Paralelni interfejs (sa strane raunara) za spajanje
periferi-jskih konstrukcionih grupa veliine
ekovnih kartica na PC
RS 232 interfejs
Serijski interfejs (oznaen i kao V.24-interfejs)
Primenjuje se za povezivanje modema, tampaa
ili kod upravljanja spoljnim ureajima sa PC
296
M S -D O S 1)
Interne komande, stalna raspoloivost,
jer se vri punjenje u radnoj memoriji
Eksterne komande, samo se po potrebi sa fiksne

ploe (harddiska) vri punjenje u radnu memoriju
Komanda
Znaenje
Komanda
Znaenje
DATE
Indikacija datuma ili novo pode. datuma
FDISK
TIME
Indikacija vremena ili novo pode. vrem.
CLS
Ekran se gasi (clear screen)
FORMAT
COPY
Kopiranje datoteka na druge nosioce

podataka (medijume)
DISKCOPY
DEL ili
ERASE
Brisanje datoteka
CHKDSK
Podela harddiska na maksimalno

4 oblasti (oartija)
Formatizovanje diskete pri istovremenom brisanju postojeih podataka
Kopiranje kompletnog sadraja
diskete na drugu disketu
Navoenje (saoptenje) kapaciteta, datoteka i jo raspoloivog kapaciteta memorije
Preinaenje PC-a sa amerike na
nemaku tastaturu
DIR
MD ili
MKDIR
Pozivanje specifikacije sadraja disketa

Unoenje podsadraja
nosioca podataka
RD ili
RMDIR
Brisanje (praznih) poddatoteka
TYPE
Izdavanje (iznoenje) datoteke na ekranu
RENAME
ili
REN
Preimenovanje datoteke
CD
Indikacija aktuelnog sadraja
VOL
Indikacija naziva disketa

odnosno harddiska
KEYBGR
Oznake vanih upravljakih tastera

taster za unoenje, Enter ili Return
M----
backspace, korekcioni taster
Del
delete, taster za brisanje
Ins
Insert - taster za ubacivanje

Kompleksno unoenje sa 2.
(evtl 3 ) tasterom
Pozivanje, kopiranje memorije rada
Strg
F3
B A S IC 2)
Komanda3) Znaenje
Komanda3) Znaenje
CLS
Gaenje ekrana
LET A=20
CLEAR
Brisanje podataka
memorije
NEW
Brisanje dosadanjih
podataka i programa
RUN 100
Poetak toka programa,

ovde pri 100. redu
CHAIN
Punjenje i startovanje programa
IF...THEN
Upuivanje konstante ili izjednaenja

na varijablu A
Uslovljeno grananje (ravanje):
Ako je ispunjen uslov, vri se dalja
obrada programa; ako nije ispunjen
uslov, usledie pozivanje uslovljeno
upravljane programske petlje.
FOR...TO
pozivanje petlje kojom

upravlja broja
sabiranje
oduzimanje
mnoenje
delenje
ABS (X)
apsolutna vrednost X
INT (X)
Intider funkcija, celobrojni deo X
LIST 110
Prikazivanje programskog reda sa

niim brojem: ovde 110. red
PRINT
"Name";
Izdavanje teksta, koji stoji izmeu

znaka navoda, bez pomeranja redova
PRINT
Name
Izdavanje teksta kao i gore,

ali sa pomeranjem redova
SIN (X)
sinusna funkcija
COS (X)
kosinusna funkcija
PRINT
3x6
Izdavanje produkta, ovde 18
TAN (X)
tangensna funkcija
ATN (X)
arkustangensna funkcija
INPUT
X, Y
Unoenje varijabli preko tastature sa

pomeranjem reda. Ovde varijable X i Y
SQR (X)
kvadratna funkcija
LOG (X)
prirodni logaritam
Komentar: ubacivanje tekstova.

Nema uticaja na odvijanje programa
stepena funkcija
EXP (X)
eksponencijalna funkcija
REM
Procenat"
1>Microsoft Disk Operating System, sa navodjenjem standarda prerade, npr. 4.0

2>Beginners All Purpose Symbolic Instruction Code
3>Mogue Basic-varijante na osnovu razliitih tumaenja (znaenja) komandi
297
PascaM)
Struktura programa2**
Deklarisani deo (5 segmenata)
Programska glava
Deklarisani deo oznake

Oznake skoka se mogu pozvati pomou
komande skoka goto.
Definisani deo konstante
Poetak putem rezervisane rei const.
Definisani deo tipa
Poetak putem rezervisane rei type
Deklarisani deo varijable
Poetak putem rezervisane rei var
Deklarisani deo procedura i funkcija
Rezervisane rei procedure i function
ine proceduralna i funkcionalna glava.
Iza ove slede deklarisani i instrukcijski deo.
V
dogovoreni ili
deklaracioni deo
instrukcioni deo
Programska glava
Bez uticaja na odvijanje programa
Programu daje samo naziv
Mogue je listanje parametara po izboru
u odnosu na okruenje
Primer:
p otreb a n
program elektro-tabela;
1
Instrukcijski deo
za vre ta k sa
je z n a k z a n e m a r e n j a
n a z iv b e z o z n a k e
znakom :
(o z n a k a p ra zn o g m e sta )
p ra z n o g m e sta
taka
i zap eta
Poetak sa rezervisanom rei begin.

Lista instrukcija treba da se odvoji znakom: taka
i zapeta. Zavretak putem rezervisane rei end.
DIN EN 27185
Elementi Pascal-instrukcija31
Oznaka
Ope ratori
Znaenje
+
*
/
div
mod
and
or
xor
not
sabiranje
oduzimanje
mnoenje
delenje
delenje, samo celobrojna izdavanja
izdavanje celobrojnog ostatka
l-funkcija
ILI-funkcija
ekskluzivno ILI
ne, logika inverzija
Jednostavne i strukt urirane instrukcije

Znaenje
Komanda
varijabla : =
instrukcija
Varijabli se dodeljuje (upuuje)

vrednost instrukcije
Goto (100)
skok do oznake 100
Begin, end
Fun kcije
Oznaka
Znaenje
Sin (X)
Cos (X)
ArcTan (X)
Sqr (X)
Sqrt (X)
Ln (X)
Int (X)
Abs (X)
E x p (X)
sinusna funkcija
kosinusna funkcija
arkustangensna funkcija
kvadratna funkcija
kvadratno korenska funkcija
prirodni logaritam
celobrojni deo X
apsolutna vrednost X
eksponencijalna funkcija
Instrukcije datoteke
Komanda4)
Znaenje
Revvrite (X)
Stvaranje datoteke na disketi.

Ista je na poetku bez
elemenata (prazna)
Prazne instrukcije, bez akcije
R eset(X)
Pokaziva oitavanja datoteke

se stavlja na poetak datoteke
If - uslov
Then - instrukcija
Else - instrukcija
Uslovljeno grananje.
Pozivanje uslovljeno upravIjane programske petlje.
Read (X, Y)
Oitavanje svake pojedinane

varijable iz datoteke.
For - broja =
poetna vrednost
To - krajnja vrednost
Do - instrukcija
Instrukcija koja se ponavlja.

Pozivanje brojano upravIjane programske petlje
ReadLn (X. Y)
Skok na poetak sledeeg

reda, inae identino sa
Read-instrukcijom.
VVhile - uslov
Do - instrukcija
Pozivanje programske petlje,

kod koje se kriterijum za prekid
programa ispituje pre izvrenja
Write (X, Y)
Upisivanje svake varijable

u datoteku
Repeat - instrukcija
Until - uslov
Pozivanje programske petlje,

kod koje se uslov za prekid
ispituje tek na kraju petlje
WriteLn (X, Y)
Nakon upisivanja zadnje varijable sledi skok u sledei red
Close (X)
Zatvaranje datoteke
1) Kod PC-instrukcija koristi se proirena verzija Turbo-Pascala

2) Mogua je razliita realizacija programa putem razliitih jezikih verzija
3) Delom iste instrukcije kao kod Basica (Sqr, Exp, Abs...)
4) X stoji za varijablu datoteke; Y stoji za jednu ili vie varijabli.
298
U re aji za u n o en je i izd a v a n je p o d ataka

Ureaji za unoenje podataka
Ureaj
Tastatura
funkcionalni
tasteri i
blok numerikih
tastera
E1 I I IJ
i . / ____ L s .
alfanumerika i upravljaka tastatura

Mi
segmentni disk
0
ilr-
tasteri
1 b ?
Konstrukcija
Funkcija, osobine
Aflanumeriko polje tastature sli-
Nekodirani tasteri: upit preko

softverskog potprograma ili
hardverske jedinice.
Kodirani tasteri: poseduju hardver,
koji omoguava uitavanje
tasterskih podataka. Prosleivanje
podataka preko filtera ili softverskog usporavajueg potprograma
no tastaturi na pisaoj maini.

Funkcionalni tasteri mogu pokrivati odreene funkcije predviene
softverom. Numerika tastatura
za unoenje kolone brojeva.
Princip tastature: senzorski (sa
zatitnom folijom), membranski
tasteri, tasteri s provodnom
gumom i piezotasteri.
Pokretanje mia na podlozi se
preko kuglice prenosi na dva za
90 pomerena valjka, koji
pokreu segmentni disk.
Mehaniki ili optiki upit pretvara
pokret u elektrine impulse.
Mi se koristi za brzo upravljanje

kursora na ekranu kao podrka
tastaturi. Na dva ili tri tastera na
miu se preko softvera pomeraju
funkcije tastature. Kod menija
voenih prozorom za aktiviranje
ekranskih tastera.
Svetlosno oitavanje crno-belog

ili dokumenta u boji sa tri
komplementarna svetlosna izvora
boje (u obliku reda) iznad reda
soiva i CCD senzorskog reda
(CCD: Charge Coupled Device)
Pretvaranje grafikih dokumenata

u digitalne informacije. Softver
pretvara tekstove u ASCII-oznake,
crtee u rasterske/vektorske
informacije ili slike u datotekama
sa npr. 4 bita (16 stupnjeva)
po pikselu.
1. Katodne cevi sa x-y-skretanjem

Pored upravljanja zracima
potreban je generator znakcva
(kod tekstualnog prikaza) i
memorija ponavljanja slike.
Pogodan za dijalog sa raunarom

(preko mia ili tastature).
Prikazivanje znakova u
standardnoj veliini: 25 reda sa
po 80 znakova
Grafiki modus
600 x 400 piksela, 16 boja
kontakt
kuglica
potisni valjak
dokument
Skener
staklena
ploa
CCD-senzorska lajsna
klizai
Ureaji za izdavanje podataka

Ureaj za vizuelno pokazivanje
podataka memorija poravnanja
^slike
ASCII
I=x>
=5
generator
znakova
=>
pretvara
nivoa
vizuelni
ureaj
2. LCD-takasto-matrini displej
tipski (znakovni) tampa
Znaci su rasporeeni ili na slovnoj

taki ili na kuglinoj glavi.
Ograniena brzina tampanja.

Stvaranje jake buke.
Nije pogodno za grafiku.
matrini tampa
Znaci se proizvode pomou

takaste matrice (igliasti, termo,
mlazni tampa)
Srednja brzina tampanja. Igliasti

tampai buni. Termo i mlazni
tampai tihi. Ograniena
pogodnost za grafiku.
laserski tampa
Laserski zrak proizvodi od

davaa znaka prikaz punjenja
na fotoprovodnom dobou.
Velika brzina tampanja , veoma

dobra rezolucija kod pisanja,
grafike, tihi.
x-y pisa za izdavanje grafikih

prikaza.
Ravni ploter:
Podloga znakova je fiksirana.
Doboasti ili valjkasti ploter:
pisa znakova se pokree samo
na jednoj osovini. Na drugoj
osovini se pokree podloga
pomou doboa nasuprot pisau
Ravni ploter:
pogodan za papire malog formata
(do A3), uslovljeno dimenzijama
ureaja.
Doboasti ploter za papire
velikog formata (do A0). Na
osnovu menjanja pisaa u boji
boje i jaina poteza mogu varirati.
Primena: npr. za tehnike crtee
>o
ra
a
E
TO
4-*
C/)
Ploter
revolver s pisaem u boji
pisa
299
P ro g ra m ira n je C N C -m a in a 1)
ISO 841, ISO/DIS 9787; DIN 66217
Pravci kretanja na CNC-mainama
Osovina Konstatacije
Lei paralelno u odnosu na radno vreteno
odn. pada zajedno sa njim. Pozitivna orijentacija Z-ose dela koji se obrauje prema alatu.
Lei paralelno u odnosu na steznu (radnu)

povrinu. Ista se kree prvenstveno
horizontalno.
Kod pravouglog koordinantnog sistema za
desnu ruku proizilazi iz poloaja i pravca
Z i X ose.
Obrtanja imaju paralelne obrtne ose prema
X,Y i Z osama. Obrtna kretanja se broje
pozitivno u pravcu kazaljke na asovniku.
Pogled u pozitivni pravac ose.
A.B.C
DIN 66025 T. 1,2
Struktura programa za CNC-maine

Program upravljanja sadri:
- poetnl znak programa, jedan
- redosled reenica i
- kraj programa
Reenica moe da sadri programsko tehnika uputstva, geometrijske i

tehnike podatke. Re se sastoji od adresmh slova i kodnih brojeva.
Raspored rei - vidi tabelu:
N-re
N40
G-re
G01
koordinate
X50 Z-120
F-re
F0.35
reenica
br. 40
interpolacija
prave
koordinate
ciljne take
pomak
0,35 mm/U
progr. teh.
uputstva
geometrijska uputstva
obrtanje oko X-ose

obrtanje oko Y-ose
obrtanje oko Z-ose
memorija korekcije
alata2'
drugi pomak2)
pomak
uslov putanje
slobodno raspoloivo
parametar interpolacije
ili pojaanja navoja
paralelno prema
X-osi
kao I. ali paralelno
prema Y-osi
kao I, ali paralelno
prema Z-osi
E
F
G
H
I
J
K
T-re
T05
M-re
M03
alat br. 5
radno vreteno u smeru

kazaljke na asovniku
140
tehnoloka uputstva
Izbor uslova putanje (G-funkcija) i dodatnih funkcija
(M-funkcija)
Znaenje adresnih slova

A
B
C
D
S-re
S1400
broj obrtaja
slobodno raspoloivo
dodatna funkcija
broj reenice
slobodno raspoloivo
3. pokretanje paralelno
prema X-osi
3 pokretanje paralelno
Q
prema Y-osi
R
3. pokretanje paralelno
prema Z-osi
broj obrtaja vretena
S
T
broj alata
U.V. 2. pokretanje paralelno
w
prema X, Y ili Z osi
X,Y. pomeranje u pravcu
X, Y ili Z ose
Z
L
M
N
O
P
G00
G01
G02
G04
G17
G33
G41
G81
M00
M03
M04
M05
M06
M08
M30
M60
koordinatno upravljanje. Na izlazu za nudu

interpolacija prave
kruna interpolacija u pravcu kazaljke na satu
vreme ekanja
izbor ravni XY (G18: ZX, G19: YZ)
rezanje navoja, isti nagib
korekcija putanje alata ulevo (G42: udesno)
radni ciklus (G82; 2..., G89:9)
programirano zaustavljanje
vreteno u smeru kazaljke na asovniku
vreteno suprotno od smera kazaljke na asovniku
zaustavljanje vretena
promena alata
ukljuenje sredstva za podmazivanje i hlaenje
(M09: iskljuenje)
kraj programa sa resetovanjem
zamena dela koji se obrauje
Simboii funkcija
l/ol )
poetak programa
/\ \
** /
programska
memorija
s /
unoenje podataka
ui jednu memoriju
- r?CLj korekcija duine

i L alata
Dl
korekcija prenika
alata
&
6>
menjanje podataka u memoriji
pomeranje
w nulte take
nulta taka dela

koji se obrauje
uitavanje programa
sa mainskim
funkcijama
brisanje
referentna taka
izdavanje podataka
'Z.: jedne memorije
runo unoenje
koordinatna
nulta taka
icomputerized numerical control
300
korekcija
poluprenika seiva
kraj programa
2) ili slobodno raspoloivo
7 Materijali
Periodni sistem................................ 302
Karakteristike materijala.................. 302
Karakteristike hemijski istih
elemenata.................................... 303
Osobine materijala...........................304
Brojevi materijala.............................306
Skraeni nazivi elika...................... 307
Gvoe.............................................308
Obojeni metali.................................. 309
Materijaliza otpornike...................... 311
Materijali za grejae......................... 311
Bimetali.............................................312
Materijali za kontakte....................... 312
Magnetni materijali...........................313
tampana kola................................. 315
Izolacioni materijali,
plastine mase..............................316
Osobine plastinih masa................. 317
Prepoznavanje plastinih masa..... 318
Slojeviti presovani materijali,
izolacione folije i lakovi................. 319
Keramiki izolacioni materijali....... 320
Klase izolacionih materijala.............321
Opremanje radionice za
elektriarski zanat........................ 322
Vrste navoja..................................... 323
Vijci i matice...................................... 324
Uputanja.........................................324
Buenje............................................ 325
Tiplovi............................................... 325
Lemljenje..........................................326
Lemljenje, montaa ploa
zalemljenje................................... 328
Lepljenje...........................................329
Zavarivanje plastinih masa............330
301
P erio d n i sistem
Pod
Ljuska
1
K
1
Primer:
Atomska masa
Hemijski znak
3
23
Na
Redni broj
40
48
45
Ca
1 20
88
Sc
2 21
89
51
52
56
55
59
64
Ne
10_o
32
40
Si
3 14
73
13
70
65
o
8__ 2
Ar
s 2 c i,
4 15
75
3
5 16
79
4
6 17
80
? 18
84
Kr
V
C r. Mn 2 Fe 2 Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se 2 Br
4
3.4
1
3
1
2
2
3
3
3
4 23 4 24 4 25 6.7 26 4 27 3 28 3 29 2 30 2 31 3 32 4 33 5 34 6 35 5 36 0
127
115
119
128
106
108
112
122
131
93
96
99
101
103
3 22
91
Sr
Zr
Nb Mo
Cs
Ba
La
Hf
Ru
Rh
Os
77 6
Tc
Lantamdi
Aktinidi
Ce
p i<
144
Pr
Pd
Ag
Cd
ln
Pt
All
Hg
Ti
Sn
Sb Te ,
150
Pm
78
2
4 79
Hemij.
znak
Naziv
Aluminijumoksid
Staklo
Polivinilhlorid
Porcelan
Kvarc
Benzin
Lo-ulje
Petrolej
Voda
(destilovana)
Ugljendioksid
Vazduh
Metan
a i 2o 3
-
PVC
S i0 2
h 2o
C 02
-
ch4
2) na 0 C
Gasovi:
mg/cm3
1
2 81
Xe
Rn
86 0
V_
/
Polunletali Plemeniti
gasovi
Pb
1
3 82
Bi
2
4 83
iti metali
157
152
Sm
Eu
159
Gd
92
Np
3
: 93
Am Cm
Pu
3
6 94
3
5 95
3 96
163
Tb
167
165
Dy
Er
Ho
Bk
3 97
Cf
4 98
Fm
Es
3 99
At
2
6 85
169
Tm
173
Md
175
Yb
Lu
2
3 71
No
Lr
1 100 3 101 3 102 3 103 3
Taka
topljenja
Taka
isparenja
Fl
C
Poduni zaSpecifina Specifini

preminski koetoplotni
toplota
topljenja kapacitet ficijent istezanja
Q
kJ
kg
kJ
kg K
4.0
2,4 ... 2.7
1,35
2,3 ... 2,5
2,1 ... 2,6
2050
= 700
1600
1480
2230
0,764
0.850
1,500
0.880
0,745
0.68 ... 0.75

= 0,82
0,81
1,001>
-3 0 ...- 5 0
- 10
-7 0
0
40 ... 200
> 170
150 ... 300
100
2.020
2,070
2.150
4.182
1,9772)
1,292)
0,722)
-5 6 .6
-2 2 0
- 182,5
-7 8 ,5
- 191.4
-1 6 1 .5
3) za V = const.
Po
3
5 84
(20Ci 1,013 105 Pa)
K a ra kteristike m aterijala
Gustina
P
kg/dm3
1
3 80
3 60 3 61 3 62 3 63 3 64 3 65 3 66 3 67 3 68 3 69 3 70
254
243
247
253
256
238
237
242
249
251
Pa
4 91
147
Nd
3
4 59
231
232
58
Th
!r 3
4
2.3
7 76 4.8
Ha
3 104 4 73 5
141
140
2 89
v
Laki metali
Ku
Re
2
6 75
1 88
Ac
5 74
Ra
Ta
4 73
90
302
T i?
Rb
Fr
1* na 4 C
28
Al
59
E
_ ____
l Valencija
7
31
3
4
1
4
3.4
1.3
3
2
2
1
37 1 38 2 39 3 40 4 41 5 42 6 43 7 44 6.8 45 8 46 4 47 2 48 2 49 3 50 4 51 5 52 6 53 5.7 54 0
204
197
207
210
210
222
137
184
192
195
209
201
133
139-) 179
186
190
181
87
5
27
Teki metali
55 1 56 2 57 3 72
223
226
227* J
-l
Mg
20
16
44
19
85
1 12. 6 7
39
Be
1 4
24
11
11
H
Li
He
Nemetali
2700
263
165
0.6303
0.7163>
1.6803
10'6
K
(0.. 100 C)
6.5
5
8.0
4
8
1000
950
1000
207
-
Karakteristike hemijski istih elemenata
Naziv
Aluminijum
Antimon
Argon
Arsen
Barijum
Berilijum
Bizmut
Olovo
Bor
Brom
Kadmijum
Kalcijum
Hlor
Hrom
Gvoe
Fluor
Galijum
Germanijum
Zlato
Helijum
Indijum
Iridijum
Jod
Kalijum
Kobalt
Ugljenik
Kripton
Bakar
Litijum
Magnezijum
Mangan
Molibden
Natrijum
Neon
Nikl
Osmijum
Paladijum
Fosfor
Platina
iva
Radijum
Radon
Kiseonik
Sumpor
Selen
Srebro
Silicijum
Azot
Stroncijum
Tantal
Telur
Talijum
Titan
Uran
Vanadijum
Vodonik
Volfram
Ksenon
Cink
Kalaj
1>Na 0 C
Hem.
znak
Al
Sb
Ar
As
Ba
Be
Bi
Red.
broj
Gustina
e
kg
Taka
dm3
topljenja
Gasovi:
mg
dm3
#FI
(20C i 1,013 x 105 Pa)
Specif.
toplota
Taka
topljenja
isparenja
Q
Ag
kJ
C
kg
2,7
660
2270
13
51
6,69
630,5
1640
-186
18
1,78
-189
33
5,73 sublimacija
618
3,8
710
1696
56
4
1,85
1283
2870
271
83
9,8
1560
11,34
Pb
82
327
1750
B
5
1,7 2,3 2300
2500
Br
35
3,19
-7,3
59
8,64
767
Cd
48
321
Ca
20
1,55
850
1439
1,557
-34,1
17
Cl
24
Cr
1900
2300
7,1
7,87
Fe
26
1535
2880
F
9
1,69
-218
-188
Ga
5,91
29,75
2400
31
5,32
Ge
32
938
2700
Au
79
19,3
2700
1063
He
0,18
-272
-268,9
2
ln
2000
49
7,3
155
lr
77
22,4
2454
>4800
4,94
113,7
184,5
J
53
K
19
0,86
63,5
776
27
1490
3200
Co
8,9
6
3,51
C
3,74
Kr
-157,2
-152,9
36
2390
Cu
1083
29
8,93
180
1340
Li
3
0,53
1,74
1097
12
Mg
650
1244
Mn
2152
7,43
25
10,2
2620
5550
Mo
42
97,7
0,97
883
11
Na
-246
Ne
10
0,899 -248
1452
3075
Ni
28
8,9
22,7
2500
4400
Os
76
1554
3387
12
Pd
46
44,1
280
P
15
1.83
21,4
1769
3800
R
78
357
13,96
80
-38,9
Hg
700
1140
Ra
88
5
Rn
-71
-61,9
86
-219
-183
8
1.43
0
2,07
112,8
444,6
16
S
34
4,8
220
688
Se
1980
47
10,5
960,8
Ag
141,4
14
2630
Si
2,35
N
7
-210
-196
1,25
2,54
757
1366
Sr
38
4100
Ta
73
16,6
2990
6,24
453
1390
Te
52
1457
Tl
81
11,85
303
4,5
1660
3535
Ti
22
18,7
3500
92
1130
U
1900
3000
V
23
6,1
-257
-252
H
1
0,09
4727
W
74
19,3
3380
-108
54
-112
Xe
906
Zn
419,5
30
7,13
Sn
7,29
232
2360
50
2) Na 18 C
3>Vidi stranu 309
398
163
-
54
25
-
54
329
-
314
268
Specif.
toplotni
kapacitet
c
kJ
kg K
Specifi.
koeficijent
istezanja
u
106
K
(0...
100C)
0,899
0,210
23,9
10,8
37,83)
2,59
0,350
0,277
1.885
0,126
0,130
0,96011
-
0,230
0,630
-
0,460
0,466
409
63
0,310
0,130
5.23021
238
-
62
58
243
-
205
669,9
373
264
273
113
-
301
-
21
100
11,3
0,220
0,750
0,437
0,500
-
0,390
-
0,924
0,504
0,270
1,260
-
0,441
-
13
38
83
105
142
0,920
0,7101>
0,330
0,230
0,075
1,050
0,075
0,138
0,200
0,134
0,630
0,120
0,504
14,240
0,143
136
172
140
-
88
365
343
-
193
-
100
59
8,5
11
-
18
6
14,3
-
44
-
84
15
-
16,8
58
26
15
5
72
-
13
5
10,6
0,7551>
0,134
9
182
0,138
10,8
19
12,3
13,5
29
8
1 1502
29,4
0,395
0,228
90
-
19,7
7
-
6,5
17,2
2,9
8,2
-
8,3
-
4,5
Specif. Tempeelektri. ratur.

provod- koefic.
nost
U20
X
10'3
MS
K
m
2,78
31,2
0,91
4,77
0,91
4,73'
5,4
-
4,7
6,5
9,0
4,5
4,2
13,7
4,2
6,76
10
-
2.5
0,0011
47,6
5.9
4,6
-
4,0
1,4
4,0
20,4
4,1
5,7
15,9
17,8
5,9
vidi stranu 312
-
583)
11,7
23,3
2,56
20
23,3
4,33)
4,9
4,1
5,3
4,7
5,4
14,5
10,5
10,2
6,7
4,2
3,7
10,2
1,063
3,9
0,99
67,1
0,001
-
3,25
7,14
0,0016
6,25
2,38
4,76
-
18,2
4,1
-
3,8
3,5
-
5,2
5,4
2,8
3,9
4,8
29
27
17,6
8,7
4,2
4,6
303
Osobine materijala
Osobina
Oznaka Jedinica
u formuli
Gustina
()
_kg_
dm3
Elastinost
Deformacija delovanjem sile i nestanak

deformacije po prestanku delovanja sile.
Plastinost
Deformacija delovanjem sile. Deformacija

ostaje po prestanku delovanje sile.
ilavost
Lomljenje delovanjem sile

uz promenu oblika.
Krtost
Lomljenje delovanjem sile

bez promene oblika.
Otp ornost na prodiranje u materijal.

Pos tu pak:
Bri nel (utiskivanje eline kuglice u materijal)
V ikers (utiskivanje dijamantne piramide
u rrlaterijal)
R0 kvel (utiskivanje dijamantske kuglice
u rr aterijal u dva koraka)
F*
H = 0,102
A
Tvrdoa
HB
HV
HRC
Otpornost
Definicija
Formula
Masa svedena na zapreminu.
t,= V
HRC = 1 0 0 -
0.002
Fb: sila optereenja
A: povrina
utiskivanja
fb: preostala dubina prodiranja
Otp ornost na prelom

N
mm2
N
d. B
d. B
rB
O'k. B
r t. B
mm2
N
mm2
N
mm2
N
mm2
N
mm2
N
Granica
rastezanja
mm2
Otp o rnost na
iste Zinje
'///////.
Otp o nost na
prit s ak
Otp 0 nost na
sav i* nje
Otp or nost na
uvij ar
*
i----- 1
V////SA
///////
F U
Otp 01 nost na
smi Crnje
Otp 01 nost na
izvi a nje
Fm
o0
Fm:sila pri prelomu

S0: prvobitni
presek
-----
^
j
i
\
^ l
F f]
fc
Gra tica otpornosti na istezanje (takoe i

grar ica teenja) kod koje elastina
defc rmacija prelazi u plastinu.
a,
Dijagram
naprezanjeistezanje
za mekam elik
. -p c *s
/
Izvlaenje
.\/r
Promena duine delovanjem sile
'/ / / / / / / S ////////////////S ////S ///////////////////.

Kidanje
izvlaenjem
1
S0
r
k
pre delov anja sile
_______ l
304
r
*
Fm
pri prekidu
A = 100 %
/o
A5: duina tapa
Iq = 5 q
/A10:duina tapa
lQ= 10 * d
A/b: promena duine pri prekidu
/0: prvobitna
duina
305
Brojevi materijala
DIN 17007T.1 ... T.4
Primer:
94
1 . 7214
osnovna grupa
materijala
broj vrste--------
dodatm brojevi
(ne daju informaciju o sastavu)
Glavne grupe
Karakteristini
brojevi
sirovo gvoe elik

liveno gvoe elini liv
Znaenje
Osnovna grupa 1
teki metali
(osim gvoa)
laki metali
01 12
JUS EN 10027; DIN EN 10027 T.2
00 90
01 91
02
03
do
06
07
92
93
do
96
97
08 98
09 99
5
0)
>o
r
0)
(0
>
* 1
22
32
35
36
40
46
50
do 28
i 33
do
do
do
do
39
45
49
89
Vrsta
osnovni elici
opti graevinski elici
Rm<500 N/mm2
ostali graevinski elici
elici sa graninim vrednostima,
ili po sadraju ugljenika ili po
otpornosti na istezanje Rm
elici sa visokim sadrajem P i S
elici sa posebnim osobinama
S1 elici za razliite primene
_J
10
11 i 12
13
15 do 18
c
(0
h.
5)
0)
Q>
z
elici sa posebnim osobmama
ro graevinski, mainski elici,
O) razliit sadraj ugljenika

0) kao 11, sa posebnim zahtevima
5 z alatni elici
o
alatni elici
c
brzo rezni elici
E cra elici za valjkaste leajeve
o L. elici sa posebnim osobinama
0. 5)
0) nerajui elici
elici otpomi na toplotu
graevinski i mainski elici
elici za rezervoare
Postupak dobijanja
Karakteristian br.
Znaenje
neodreeno, bez znaenja
neumireni Tomasov elik
umireni Tomasov elik
ostali naini topljenja, neumirem
ostali naini topljenja, umireni
neumireni, Simens-Martinov elik
umireni, Simens-Martinov elik
neumireni elik dobijen duvanjem
kiseonika
umireni elik dobijen duvanjem kiseonika
elektroelik
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Stanje obrade
Karakteristian br.
Znaenje
nikakva ili proizvoljna obrada
normalno aren
meko aren
termiki obraen za dobro raslojavanje
poboljan na ilavost
poboljan
tvrdo poboljan (kaljen)
hladno oblikovan
elastina hladna obrada
obraen prema posebnim zahtevima
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Osnovna grupa 2 (teki metali) i osnovna grupa 3 (laki metali)

Karakteristian
broj
Znaenje
2.00
2.20
2.30
2.35
2.40
2.50
2.60
bakar
cink, kadmijum
olovo
kalaj
nikl, kobalt
plemeniti metali
metali sa visokom takom topljenja
...2.17
... 2.24
... 2.34
... 2.39
... 2.49
... 2.59
... 2.69
3.00 ... 3.49

3.50 ... 3.59
3.70 ... 3.79
306
interna
upotreba
stanje obrade
postupak dobijanja
broj grupe elika

redm broj
Grupe elika
nemetalni
materijali
(elik)
Primer:
Karakteri- Vrsta
stian br. elika
4 ... 8
aluminijum
magnezijum
titan
Karakteristian br.
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
DIN 17007T4
Znaenje
neobraen
meko
hladno pojaan, meutvrdoe
hladno pojaan, tvrd i tvri
aren u rastvoru, bez naknadne
mehanike obrade
aren u rastvoru, hladna naknadna obrada
toplo ovrsnut, bez naknadne
mehanike obrade
toplo ovrsnut, hladna naknadna obrada
otputen, bez prethodne hladne obrade
posebna obrada
Skraeni naziv elika
JUS EN 10027; ISO/TR 4949; EN 10027-1; DIN EN 10027-1
Grupa 1 (nazivi prema primeni, odnosno osobinama)

Osnovni simbol
Grupa
elika
S
P
L
E
B
D
H
Primer:
Primena
Osobina
graevinski elik
gradnja sudova pod pritiskom
gradnje cevovoda
maino gradnja
betonski elik
hladna obrada (lim)
velika vrstoa na izvlaenje
najnia granica
razvlaenja
êH' êL ili
u N/mm2
limovi, trake
tvrdoa HR ili
granica
razvlaenja Re
Y
R
elici za zatezanje
ine
S 235 J2 W
osnovni simbol (
elika osobina dodatni simbol 1 ----------------dodatni simbol 2 ----------------ako se skraeni naziv odnosi na liveni materijal,
dodaje se ,,G" ispred osnovnog simbola
Dodatni simbol
zavisno od vrste elika dodatni simboli imaju

razliite kompozicije i znaenja
Primeri;
najnia otporza S: rad sa udarnim nagrizanjem, posebne osobine
nost na istezanje Rm u N/mm2 za P: podaci o postupku valjanja
Pregled pojmova (osnovne klase kvaliteta)

elik
4Kvalitetni elik
Osnovni elik
T
nelegiran
Primeri: graevinski elik
nelegiran
elik za automate
Grupa 2 (nazivi prema sastavu)
Plemeniti elik
legiran
gradnja sudova
pod pritiskom
nelegiran
opta upotreba
legira
alatni elik
JUS EN 10027; ISO/TR4949; EN 10027-1; DIN EN 10027-1
nelegirani elik
sa Mn < 1%
nelegirani elik sa Mn > 1%

legirani elik sa < 5%
dodatka elik za automate
legirani elik kod koga je

bar jedan sastojak > 5%
dodatka
brzorezni elik
karakteristino slovo: C
nema karakteristinog slova
karakteristino slovo: X
karakter. slova: HS
Primer:
Primer:
Primer:
Primer:
osobina/___
primena
max. sadraj S
hladno obradiv
zaopruge
alatni elik
icaza zavarivanje
za izvlaenje ice
sadraj CTOO-^
sastojci----%faktor---4 Cr, C, Mn, Ni, Si, W
10 Al, Cn, Mo, Nb, Te,
Ti, V, Zr
100 Ce, N, RS
1000 B
C35E
_
sadraj C-100- J T
42 CrMo 4-10
X5 CrNi 18-10
sadraj CT00 J
sastojci
%(bezfaktora)
HS 2-9-1-8
sastojci
u%
redosled sastojaka
legure: volfram,
molibden, vanadijum,
kobalt
Uticaj sastojaka legure

Osobine
otpornost na istezanje
granica razvlaenja
ilavost kod udarnog urezivanja
otpornost na habanje
topla obradivost
hladna obradivost
rascepljivost
postojanost na koroziju
temperatura kaljenja
pogodnost za kaljenje, poboljanje
pogodnost za zakivanje
pogodnost za zavarivanje
Al
Cr
Ni
A
A
Mn
A
A
A
T
A
A
A
A
A
A
A poboljanje
Mo
A
A
A
A
A
A
A
A
P
A
A
T
T
T
A
T
Si
A
A
T
T
T
T
T
A
A
T
T
snizenje
V
A
A
A
A
A
A
A
A
A
A
W
A
A
A
T
T
T
A
A
A
bez znaajnog uticaja
307
G v o e
Nelegirani graevinski elici
Sadraj C
Re
N/mm2
%
Skraeni Stara
naziv
oznaka
S185
S235JR
S275JR
S355JR
E295
E335
E360
JUS C. BO...; EN 10025; DIN EN 10025
St33
St37-2
St44-2
(St52-2)
St50-2
S160-2
St70-2
185
235
275
355
295
335
360
0,17...0,2
0,21
0,2...0,22
0,3
0,4
0,5
topljivonaprezanje
zavarivanje
primeri primene
N/mm2
290...510
340...470
410..560
490... 630
470...610
570...710
670...830
18
26
22
22
20
16
11
ne
da
da
da
ne
ne
ne
ograde
mainogradnja
osovine, vratila
mostovi
zupanici, klinovi
delovi otporni na
habanje
a5
vrlo malo
malo
umereno
veliko
srednje
maksimalno
Alatni elici
JUS C. A1; ISO 4957; EN 96; DIN 17350
Skraeni naziv
Tvrdoa Temp. Sredstvo Temp. Tvrdoa

Sadraj (meko
kaljenja za
otput. nakon
C%
otpuC
otpuareno) C
tanja
HB
tanje
Primeri primene
runi alati,
ra rezni alati za drvo
'u
elini lim (...3 mm)
.o
j narezno svrdlo, probija ro >
c alati za plastiku
ro
E maine za izbijanje,
-
merni alati
C85W
0,85
222
810
ulje
180
57
X210CrW12
2,1
255
960
vazduh
180
60
115CrV 3
1,15
223
790
voda
180
60
21 MnCr5
0,21
212
820
ulje
180
58
90 MnCrV 8
0,9
229
800
180
58
56 NiCrMoV 7
0,56
248
850
ulje
ulje,
vazduh
ulje,
vazduh
500
40
matrice za prese
51
toplo obradivi elik

kalupi za lake metale
0,4
X 40 CrMoV 51
229
1030
550
DIN 17350
Brzorezni elici
240
HS 6-5-2
HS 10-4-3-10
1210
1220
0,9
300
HS 6-5-2-5
ulje,
vazduh
550
1220
65
svrdla
67
obrtna dleta
65
glodalice
elici za optu upotrebu
Skraeni
naziv
C 10
C 15
ISO 683-11; EU 84; DIN 17210
Sastavni delovi u %
Mn
Cr
Mo
Ni
<0.4
20 MoCr4 0,2 0,95 0.45 0,45

21 NiCrMo 2 0,21 0,8 0.55 0,20 0,55
Poboljani elicl
1 C35
1 C60
0.35 0,65
0.6 0,75
38 Cr 2
34 Cr 4
0.38 0.75
0.34 0,75
30CrNiMo8 0,3
0.45 2
un
co
o
o
flm
N/mm2
^5
%
490..
590..
. 640
16
14
. 780
880
870
690..
780..
11
. 880
10
.1080
910
925
900..
780..
.12009
.1080
10
0,1 0,45
0,15 0,45
17 Cr 3
0,17 0,55 0,75
16 MnCr 5 0,16 1,15 0.95
oo
o
o"
Primeri primene
poluge, zatvarai, zglobovi,
klinovi, prenosnici
bregaste osovine, merni
uredaji, zupanici i
osovine za prenose
visoko napregnuti delovi:
zupanici, vratila
EN 10083-1, EN 10052; DIN EN 10083-1, DIN EN 10052
<0,045 <0.045 870

830
520. .. 750 18
670. .. 950 11
komponente neznatne
vrstoe: osovine, vratila,
zupanici
850
850
700.. 850 15
800.. 950 14
gradnja vozila i maina:

klipne poluge, vretena
<0,4 ,<0.035 ,<0,035

0,4
36CrNiMo4 0,36 0.65 1.05 0.22 1.05
308
Si
Temp.
kaljenja
C
850 1250...1450
850 1000 .1250 11
komponente velike
vrstoe: kolenaste osovine
komponente sa velikim
poboljanjem preseka
pored ostalog elise
O b o je n i m etali
DIN 1700
Oznaavanje materijala
Primer:
E
Al
Mg
Si
0,5
F22
_r
Proizvod / Primena
Osobine / Stanje
Sastav
Proizvod / Primena
Sastavni elementi
Osobine / Stanje
Simboli Znaenje
Simboli Znaenje
Simboli Znaenje
G
GD
GK
GZ
Gl
L
V
Kb
E
KE
E1, E2
F
SF
SW
SE
S
Liv, opte
Presovani liv
Liv za kokile
Tenii liv
Glatki metal
Lem
Predlegiranje
Kablovi
Elektrotehnika
Katodno izdvojeno
Sadri kiseonik
Rafinirano vatrom
Sadraj fosfora
visok
o
M o <D
nizak
vrlo nizak
c
Dodat materijal za
zavarivanje
Al
Ag
Cr
Cu
Cd
Mg
Mn
Ni
Pb
Si
Sn
Zn
Aluminijum
Srebro
Hrom
Bakar
Kadmijum
Magnezijum
Mangan
Nikl
Olovo
Silicijum
Kalaj
Cink
areno
Hladno kaljeno
Delimino kaljeno
Toplo kaljeno
Polutvrdo (1,2xmeko)
Tvrdo (1,4xmeko)
Elastino tvrdo (1,8xmeko)
Tvrdo na izvlaenje
Ponovo areno
Meko areno
vrstoa
Specifina elektrina
provodnost
Brojevi predstavljaju minimalnu
otpornost na istezanje u âN
mrm
ili specifinu elektrinu
provodnost u
g
ka
ta
wa
hh
h
fh
zh
G
W
F
L
Brojevi predstavljaju ili sastojke

legure u % ili specifinu
AylO
elektrinu provodnost u
DIN 40500 T.1

ISO 431; DIN 1708
Bakar
Osobine
Sastojci u %
Skraeni
naziv
Cu
E -C u 57
E1 -C u 58
99,9
99,9
0,005
...0,04
KE-CUF20
99,9
S E -C u F20
SF-CuF20
SW - Cu F20
99,9
99,9
99,9
G-CuL45
G -CuL50
99,8
99,9
X
MS
m
MS
mm2
HB
A
W
m K
>57
>58
200
...250
38
45
45
...70
395
395
58
200
200
200
17
45
42
70
55
55
385
305. 340
352
150
150
25
25
40
40
305
340
a5
57
0.003
<0,04 45 .50
<0,014
52
45
50
E-AIMgSi
0.5F22
katode
provodni materijal
cevi za vodu
konstrukcije
aparata
Rasklopni
elementi
Osobine
Sastojci u % (Ostatak Al)
E -A IF7
E -AIF10
E-AIF13
ice, odlivci
IEC 105, IEC 114; DIN 40501 T1...T3
Aluminijum
Skraeni
naziv
Primeri primene
Si
Fe
Cu
Mg
0,25
0,4
0,02
0,05
0,55
0,2
0,05
0,5
Ostali
Cr + Mn
+ Ti + V
max.
0,03
X
MS
m
^m
N
2
mm
a5
35.4
34,8
34.5
65 .1 0 0
1 00.140
13 0 .1 7 0
25
6
4
20 .30 cevi, ipke

28 .38 cevi, ipke
32. 48 trake, limovi
215
12
65... 90
30
280
Primeri primene
HB
strujne ine
309
JU SC . D2. 100;
ISO 426-1, IS 0 426-2, IS 0 427, 428. 429, 430;
DIN 17660. 661,662, 663, 664, 665, 666
O b o je n i m e ta li
L e g u re
ZJ
c
o
C
0
0
0
<0
03
N 0) o
> q>3 a>
o
3 o |
O
C o) Y 1/1
o 1 2 S
o W (0 O)
CD
cg K3 %
CO X "
c > .* E
0)
C
0
E
i
0.
>
o
00
0
*c
0
D
O
>
2
o.
ra
N
a;
E
Q)
e
E
TD
O)
3 C
O.-*
O
0
'c
0
>o
N
O
O
-O
3
"O
0
0
03
3m
%
Cl.
.
C
o
c ? k5
0 "T
>N O 0
O -* t!
<n .5, u
03
N
C 0
0
E >
(J) t/3
0) 0)
_
c -o
O C
o s:
0
2 2
c s
o Q
)
J
O
m C
1 i
o S-* O
'c'
0
>
0
>
m
T3
<0
O N
0 -O
N O
o s
m
0N -2
?
3 0
0
c
3^
o
c:
o
0
c
oo
o
cc
o
O.
O
3^
N
O
c.
o
0
c
</>
o
c
0
*o
0
-O
o
0
c
*o
0
-C 80 00
-iC O
0 a.
0
'c
2
N
0
O)
0
E
o
c
0
c
N
0
0
ro j3
.o o
O 0
<5
X3 E
0 t
2 S
0 0
0 0
C0 LD
o o o
o O o O
C\J
<
00
<b
CD
c
5
rsj co co co
o' o o o
co
o'
m
C0 ^
o
o o o o
CT* o
3
O
o a
</)
co
co
O)
5
C\J 00
T
co co
o o
c
C0
m
o t- CVJ CNJ
o o o o
-Q
in
o
o"
(O 00
m
d
T-
m
co m
m
T
co
o'
co <n
o o
00 in
o o
co
in
C0
o
in
o
m
o T
o' o
Csl
o
m
o
o
o'
C\J
o
m
o
o
T
o
CsJ
CsJ
o*
hC0 r*-
co
00
co co
o o
o o
co
in
h-
co
Csj
r~~
o"
CSJ
CsJ
co co
o o
o o
C0 To o
o o
co
co
<T> co" r*- r^.
co co co
co
o
m
cg o
C\J cg
t- CsJ
m
O co o' 03
cn co cd m
m co
03 03 03
in m
r
<D <o
r^
0 )0
= c
i!!
0) N3
s o
-Q n
CL 0.
s co
co co
c c
N N
3 3
o o
o
c
N
3
o
2 c ^ (o co
c'io c c c
o - Sw w m
ww D 3 3
co.o o o
ovo srebro:
uNi12Zn24
in
o
o
CNJ
310
m
C\J
m
* C\J
C\J Csj
o o
r^
-
<D
o'
T in
O ... co
o
o
lO
>
N
03
m
C0 CsJ
o
o
CsJ
c
N
00
2
3
z o O
o o
co m
c i
C/D <
cn <
z z
3 3
o o
Csj
o
m
o
co
co co
m m
y 03
LD
m
-O
Q_
rco
c
N
3
01
o
_iE O o
CsJ
ivena
uminijumronza:
-CuAHOFe
<U
LL
in m
o" o
iveni
lesing:
-CuZn33Pb
0
C
0
N
40-
^
4<
O
velika specifii
provodnost
velika otporn
Osobine
5 -o
ro
o 2 j
0
3
L_ .- o
jD 03
i n3
03
"O e i
0
o <d ro
JZ
~ c
03 03 <13
OJ N
N O
'r
<2 03
03
o jd -Q l:
n O O O)
> D U O
0
C
>0
'C
-*
0)
0
C
KJ
Bj x> O
o
<
Z)
01
o
N. rr
03" N*
03 03
c
00
<
3
Oi
o
o
5
<fl
ra
0.
< <D
bi o co
OlN
3 2 Z
O) 3 3
O O
Materijali za otpornike
Skraeni
naziv
(trgovaki
naziv kao
primer)
e
kg
dmJ
CuNi2
8,9
CuNi6
8,9
CuNi10
8,9
DIN 17471
A
*5
%
10 -6
220
18
16,5
250
18
16
290
20
16
rA
rs
- jL
m K 9 K
Q20
pQm
20
10 3
Posebne
osobine
meko
lemljiv
130
0,38 1090 300
0,05
+ 1,4
92
0,38 1095 300
0,10
+ 0,7
59
0,38 1100 400
0,15
Primena
niskoomski
otpornici,
ice za
grejae,
kablovi za
grejanje na
niskim
temperaturama
postojan na
+ 0,35 koroziju i
nezapaljiv
\-------otpornici sa
malim
optereenjem
CuMn3
8,8
290
20
15,5
84
0,39 1050 200
meko
0,125 + 0,32
lemljiv
CuNi23Mn
8,9
350
20
16
33
0,37 1150 500
0,30
postojan na
+ 0,25 koroziju i
nezapaljiv
CuNi30Mn
(Nikelin)
8,8
400
20
14,5
25
0,40 1180 500
0,40
+ 0,11 koroziju i
CuMn12Ni
(Manganin)
CuNi44
(Konstantan)
NiCr8020
(Nikrotal 80)
NiCr6015
(Kronifer II)
postojan na
nagaranje
8,4
8,9
390
20
18
22
0,41
960 140
0,43
velika
vremenska
0,01 konstanta
otpornika
420
20
13,5
23
0,41
1280 600
0,49
-0,08 postojan na
+ 0,04 nagaranje
1,08
+ 0,1
1.11
+ 0,15
8,3
650
18
13
15
0,42 1400 600
8,2
600
18
13,5
13
0,46 1390 600
nije feromagnetski,
kao ni
CuNi 30Mn
Skraeni naziv
NiCr8020
NiCr6015
NiCr3020
NiCr2520
CrAI255
CrAI205
q:
Ts
rA
1400
1390
1390
1380
1500
1500
1200
1150
1100
1050
1300
1200
kg
dm3
N
mm2
1 0 '6
K
W
m K
g k
8,3
8,2
7,9
7,8
7,1
7.2
650
600
600
600
600
600
16
16
18
18
14
14
14
13
13
13
13
13
0,43
0,46
0,50
0,50
0,46
0,46
gustina na 20C
koeficijent istezanja po duini izmeu 20...400C
Q2 o- specifina elektrina otpornost na 20 C
0ioq: specifina elektrina otpornost na 100X
a:
pokretai,
indikatori
merm
otpornici i
etaloni
predotpornici
ice za
grejanje,
potenciometri
visokoomski
otpornici
DIN 17470
M aterijali za g re jae
0
zice za
grejanje
otpornici
za grejanje
020
<?100
pQm
pQm
Postojanost na
atmosfersku
koroziju
1.12
1.13
1,04
0,95
1,44
1,37
1.13
1.14
1,07
0,99
1,44
1.37
velika
velika
velika
velika
srednja
srednja
7s: temperatura topljenja

7s: najvia temperatura pri upotrebi
na vazduhu
311
Bimetali
d i n i 715t i
Primer:
TB
15 77
B im e ta l-------------------------------------- 1
|
Termiko izvijanje a u K_1 1 0 6 ---------------- '
1
--------------Kombinacija (A ili B)
'---------------------specifina elektrina otpornost
P u p lim
Osobine
Sastojci
Kratka
oznaka
skraeni
naziv
TB
TB
TB
TB
TB
TB
TB
TB
TB
TB
TB
MnCuNi
ostalo 1 0 ..1 6
NiMn206
6
20
X60NiMn147
7
14
20
NiMn206
6
NiCr 161
16
20
NiMn206
6
NiMn206
6
20
NiMn206
20
6
NiMn206
20
6
NiMn206
6
20
NiMn206
20
6
20110
1577A
1577B
1170A
1075
0965
1555
1435
1425
1511
1109
10~6 K -1
Tg
C
c
/l
U
W
kg W s
dm3 g - k m K
20,8
15,5
15,5
11,7
10,8
9,8
15
14,8
14
15
11,5
350
450
450
450
550
450
450
450
450
400
400
7.8
8,1
8,1
8,1
8
8,2
8,2
8,3
8,3
8,3
8,2
a
Mn
100
Ni
Fe
Ostalo
0,5 18... 10Cu

ostalo
ostalo
0,6 C
ostalo
ostalo
11 Cr
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
0,46
0,46
0,46
0,46
0,46
0,46
0,46
0,46
0,44
0,44
0,46
6
13
13
13
19
15
16
22
28
70
88
MS
m
0,91
1,28
1,28
1,43
1,33
1,54
1,82
2,86
4,00
9,09
11,11
Tg : granina temperatura trajnih promena
M aterijali za ko n tak te
Skraeni naziv
k
W
mK
0
_kg_
dm3
10,5
19,3
22,5
10,2
19,3
21,4
12,0
21,0
13,6
961
1063
2454
2620
3380
1769
1552
3180
-39
1
0,72
0,14
0,38
0,31
0.17
0,17
0,14
10
Ts
X
MS
m
a
10"3K -1 Primeri primene
isti metali
Ag (fino srebro)
Au (fmo zlato)
Ir
Mo
W
R
Pd
Re
Hg
67.1
47,6
20,4
20
17,6
10,2
9,8
5,3
1,04
4,1
4
4,1
4,75
4,8
3,9
3.7
4,5
-
releji
telekomunikacije
legure
prekidai visokog napona
prekidni kontakti
legure
telekomunikacije
prekidni kontakti
Ex-rasklopna oprema
Legure
CuAg (2...6% Ag)
(Srebrna bronza)
Ag (2%Cu+Ni)
(Tvrdo srebro)
AgCd (5 ... 20% Cd)
9,2
1010
0,27
38
10,5
945
0,97
52
3,5
kontaktori, releji
10,4
930
0,41
28
1,9
PdAg (40% Pd)
11
1230
4,9
0,34
AuAg (92% Au)

AuNi (95% Au)
Ptlr (90% Pt)
Ptlr (80% Pt)
PtAg (70% Pt)
18,7
18,2
21,6
21,7
12,8
1045
1010
1790
1840
1090
0,24
0,20
0,11
0,042
-
11
7,1
5,5
3,2
3,4
0,68
2,2
0,77
0,3
sklopke za osvetlenje,
termostati
obrtni birai,
davai treperavog svetla
telekomunikacije
subminijatuma tehnika
kontaktni elementi otporni na
gorenje u mernoj i F-tehnici
kontaktori, releji
15,5
13
15,5
10,2
9,5
~2
960
960
1050
960
960
-3 9 0 0
0,55
22
22
20
43
48
0,07... 0,17
opruge. noevi, elektrode
Sinter-materijali
AgW (20% Ag)
Ag-volfram-karbid (50%Ag)
CuW (20% Cu)
AgCdO (90% Ag)
Ag grafit (2,5% C)
C (grafit, ugalj)
312
0,37
0,68
-
= 130
-0,04
prekidai, vibratori
pokretake sklopke
prekidai visokog napona
zatitna sklopka motora
klizni kontakti
klizni komadi
Magnetni materijaii
IEC404-8-3, IEC 404-8-7; EU 106, EU 107, EU 126;
DIN 46400 T.1.T.2, T.3
Limovi i trake za elektrotehnike svrhe

Primer:
V
Karakteristina slova; V: hladno valjani,
neorijentisana zrna
VH: hladno valjani
VM. orijentisana zma
Naznaene debljme u mm
Skraeni naziv
V
V
V
V
V
V
V
V
V
V
V
250270300310330400470530600700940-
VH
VH
VH
VH
VH
VH
0,35
0,50
X
X
X
A
... A
.. A
.A
.. A
..A
... A
.. A
... A
.. A
.A
X
X
X
X
X
X
X
280-50
330-65
370-50
420-65
430-50
500-65
VM 89-27
VM 97-30
VM 111-35
0,65
X
X
X
X
X
X
X
350 - 50
_T
X
X
X
X
X
X
0,27 mm
0,30 mm
0,35 mm
naknadno arena izvedba

nazivna debljina d u mm
100
gubici histerezisa P 1,5 u W/kg

0
kg
dm3
Faktor
ispune
7.6
7,6
7,65
7.6
7,65
7.65
7,7
7,7
7,75
7.8
7,8
0.95
0,95/0,97
0,95
0,97
0.95/0.97
0,97
0,97
0,97
0,97
0.97
0.97
7.85
7,85
7,85
7,85
7,85
7,85
7,65
7,65
7,65
P1.5
W
Polarizacija J'>u T za H u kA/m

2,5
10
2.5
2,7
3
3,1
3,3
4
4,7
5,3
6
7
9.4
1,49
1,49
1,49
1,49
1,49
1,51
1,52
1,54
1,55
1.58
1,58
1.6
1,6
1.6
1,6
1,6
1,61
1,62
1,64
1,65
1,68
1.68
1.7
1,7
1.7
1,7
1.7
1.71
1,72
1,74
1.75
1.76
1.77
0,97
0,97
0,97
0,97
0.97
0,97
6,6
8
8.9
10
10,5
12
1,62
1,62
1,6
1,6
1,58
1,58
1.7
1,7
1,68
1,68
1,65
1,65
1.79
1.79
1,78
1.78
1.77
1,77
0,95
0,955
0,96
0,89
0,97
1.11
1,75 za H = 0,8
m
kg
100
30
1,98
1,98
1.98
1,98
1,98
1,98
LrA
Limovi za specijalne transformatore

Skraeni Sastojci
naziv
A0
A2
A3
Oznaka
Boja
elik sa
2,5 ...
4,5 % Si
C5
elik sa
3,5 ..
4,5% Si
belo/
crno
bela
D1
elik sa
D1a
36 ...
D3
40% Ni
svetlo
plava
s. plava/
bela
s. plava/
crna
E3
Legura fe- svetlo

ronikla sa crvena
s.crvena
= 75%Ni /bela
C2
E4
F3
svetlozelena
Legura feuto/
ronikla sa
zelena
= 50%Ni
Broj
crta
Q
_kg_
dm3
X
MS
m
A
M
Bsat
T
A,62
M
T 3)
*Kin
C
Trgovaki naziv
(primeri)
0
2
3
7,7
7,63
7,57
2,5
1,82
1,47
100
60
35
2,03
2
1,92
450
800 . 900
750 . 900
750
750
750
Trafoperm
po 1
7,55
2,00
30
1300
750
7,65
2,22
15
2100
750
8,15
1,33
60
1.3
po 1
8,15
1,33
50
1,3
po 1
8,15
1,33
15
1.3
8,6
2,00
po 1
8,7
1,82
po 1
8,25
2,22
10
D./=
J = B - f u 0 -H Mera namagnetisanosti
2)
0.7 . .
0.8
0,6 ...
0,8
1,5
kA
'Hr za H = 1,6
m
1900 ...
2400
2200 ...
2300
2500 ...
2900
250
Permenorm 3601
250
Magnifer 36K
250
(16000
400
35000)
(30000 ... 270
400
40000)
(4000)
Hiperm 4
470
Mimetal
Hiperm 500
Hiperm 50
Permenorm 5000
Magnifer 50RG
3)TKiri: temperatura razmagnetisanosti
313
Magnetni materijali
DIN 1715 T.1
Krive namagnetisanosti za limove za elektrotehnike svrhe i sivi liv
10
12 14
16
18
Krive namagnetisanosti za materijale za releje i limove za specijalne transformatore
kA
Krive razmagnetisanosti materijala za trajne magnete
.e T
*B T
1 ,4
i
Ticonal 7 50 /
___ l___
1,2
Koe zit
(J
500
1
*o
7
0,8
0,0.
i h
0 ,4
0,2
314
-A00
-200
onn
1
n
R C cT6 0 w r
------ U
n
H
-6 0 0
\ acoi
0,6
&
T'c ? h ^ H r
k_A
m
J<A
tampana kola
IEC 326-3; DIN IEC 326 T.3
Bakarna prevlaka
t
Trajno dozvoljena struja
Debljina
pm
Naznaena teina
masa/povrina
g/m2
Dozvoljeno
odstupanje
pm
18
35
70
152
305
610
+ 6 / -2
5
8
Vrednost trajno dozvoljene struje za naznaene

debljine materijala podloge od 1,6 do 3.2 mm.
ema tampana sa jedne strane. Vrednosti treba
redukovati za 15%, ako se koriste zatitni omotai
ili naznaena debljina od 0,5 do 1,5 mm.
2.5
Naznaene debljine' materijala

metalizirane podloge u mm
0.5 0,7 0.8 1 1,2 1.5 1.6 2 2.4 3,2
1) Sve vrednosti prema JUS N. R7 029. IEC 249 Za pojedine sluajeve
prema ovim standardima broj dozvdjemh vrednosb moe txb ogramen
Dimenzije rastera mm
2,5
2,54
0,625
0.635
0,5
0.1
Naznaeni prenici otvora u mm

0.4
0,5
0,6
0.8
0.9
1,3
1,6
Prenik prikljune povrine

(strana komponenti i strana lemlieniat
Izvedba otvora, materijal
D - d mm
nemetalizirani otvor
fenolna smola - tvrdi papir
nemetalizirani otvor
epoksid
>1
metaliziram otvor
>0,5
1U
ST - 2 0 C
ST = 30 C
D /d
ST = 50 C ST = m n :n
>2.5...3,0
---^
> 1,5. .2 .0
0.6 0.8 1 1.5 2
Debljina 105 ^m
3 4 5 6 8 10
15 20
30
D: prenik prikljune povrine d: prenik otvora

Dielektrina vrstoa
Elektrina otpornost (Cu provodnik)
100
8
6
a
E
D
co
^
c
o
>
2
>
- - : 100 C n
- : zs u H
v\
4
3
v\
0
2 s\
\ \
Q-
VV
k ^
\> \
\ >
V\
s \ \,
vV
V
/< V
\
&
tn
0
cV-
1
O
0.8
\
V
\,
, k\.
3
"O
18 pm
35 um
i//
105 um v
70 p m ^
S.
\
\ \
\
\
\
s \
\ '
S\
\
V v\
YV
0.6
\
\
\
.
v\ \
0.4
03
0.2
0,1
0.2 0.3
0.5
0,8 1
0.2 0.3 0.5 0.7 1

2 3
5 7 10
Razmak provodnika u mm
Kriva
\ \!H
\i
\
\N \
\'
\ \
5
irina provodnika mm
Napon/Faktor
Primena
napon smetnji
IJUSN. R4.410; IEC
512-2, ispitivanje 4b)
napon napajanja
sa faktorom
sigumosti 2,5
Za EP-GC, hemijski
neaktivnu prainu:
:uzatvorenom
- - : van zgrade, ali u
kuitu do 1000 m
nadmorske visine
napon napajanja sa
faktorom sigumosti 5
do 3000 m
nadmorske visine
napon napajanja sa
laktorom sigumosti 11
(videti takoe IEC 65)
do 15000 m
nadmorske visine
Krive vae za Stampane ploe bez zatitne prevlake
315
Izolacion i m a terijali, plastine m ase

Osobine
Primene
Trgovaki nazivi
(primeri)
polivinil-hlorid
postojan prema mnogim

hemikalijama;
postojan na starenje.
konstrukcija aparata,
graevinska industrija,
folije, cevi, boce.
Hostalit
Vinofleks
Trividur
polivinil-hlorid
manja hemijska
postojanost
podne prevlake, tapeti,

vetaka koa,
izolacija ica.
Mipolam
Acelia
Vestolit
polistirol
tvrd, krt, povrinski sjaj, vrlo

dobre elektrine osobine.
pakovanje tela
kalemova
stirol-butadien
ilaviji od PS-a,
osetljiv na ultravioletno
svetlo.
kuita, instalacioni
materijal
Stirofleks
Trolitul
Hostiren
Stiron
Hostiren
stirol-akrilnitril
postojan na kuhinjske
tenosti, otporan na
ogrebotine
aparati za domainstvo
Vestoran
Tiril
akrilnitrilbutadien-stirol
povrinski sjaj,
ilavost na udare,
otporan na ogrebotine.
kuita, delovi aparata,

kutije za akumulatore
Novodur
Perluran
polietilen
meki PE
tvrdi PE
izolovanje kablova,
slaba postojanost na atmosferilije; poveanjem gustine folije, boce.
poveava se tvrdoa ali
opada providnost.
Hostalen
Lupolen
Koroten
polipropilen
hemijska postojanost,
tvrda povrina
kutije za akumulatore,
aparati za domainstvo
Novolen
Trolen P
poliamid 12
neznatna apsorpcija
vode, vrlo dobra
hemijska postojanost
folije za namirnice;
precizni delovi
za elektrotehniku
Rilsan A
Duretan
Ultramid
PO M
polioksi-metilen
(acetalna
smola)
ilav, toplotna postojanost

oblika, ne deformie se,
otporan na habanje,
nije otporan na kiseline
zupanici, klizni leajevi,

armature, komutacioni
releji, okovi.
Hostaform
Delrin
Sustain
PM M A
polimetilmetakrilat
providan, krt, hemijski

postojan, postojan na
starenje i atmosferije.
svetlosne kupole,
prekrivanje sijalica,
optika soiva
Pleksiglas
Degalan
Vedril
CA
CAB
acetat celuloze
acetobitrat
celuloze
ilav, providan, nije

pogodan za ivotne
namirnice, postojan na
motorna goriva.
okviri za naoare,
filmovi, kuita za
elektnne aparate.
Celidor
Tenit
Celon
PETP
PBTP
polietilenpolibutilenenteroftalat
tvrd, kristalast, otporan

na habanje, neznatna
apsorpcija vode,
malo istezanje.
zupanici, izolacija ila,

kuita, cevi.
VestodurA, B
Ultradur
Krastin
PC
polikarbonat
tvrd, krut, ilav, ne

deformie se,
postojan na starenje
kuita, utinice lemovi.
Makrolon
Leksan
UP
nezasieni
poliester
ne deformie se, pogodan

za svetlo i boju, vrlo vrst
zatitni lemovi, prekidai, delovi karoserija.
Hostafan
Vestopal
epoksid
hemijski postojan, tean,

neznatna krutost na toploti
precizni delovi,
dvokomponentni lepkovi,
drai metala.
Araldit
Terokal
Sko-veld
fenolformaldehid
sme, naknadno potamni,

drke za lonce, tela
krt nepogodan za namirnice, kalemova, podnone
hemijski postojan
ploe, klizni leajevi.
Kratka
oznaka
Plastina masa
PVC
tvrdi
PVC
meki
PS
SB
SAN
ABS
PE
LDPE
HDPE
PP
PA 12
Vi
(0
a
o
E
c
EP
<J)
a
o
u.
Z3
PF
316
Bakelit
Resinol
Trolitan
Osobine plastinih masa

Hemijska postojanost i rastvorljivost
Temperat.
primene
PVC
tvrd
PVC
mek
kg
dm3
1 ,3 5 ...
1.4
1 ,2 ...
1.3
trajno
kratko
trajno
6 0 ...
70
7 0 ...
80
50...
60
6 0 ...
70
Kiseline Baze
eo
Aceton
Tetra hlor
ugljenik
Trihloretilen
Metilen hlorid
Slabe
Jake
Organska ulja
Ksilol
Pogonsko gorivo
Mineralno ulje
Slabe
Jake
Organske
Kratka
oznaka
_ + + O O + + + O O O O O
_ O + + O + O O O O o
cm
1 0 16
O O 1 0 1 0 ..
Ea
>*20
N
mm2
kV
mm
mW
m K
50
2 0 ...
50
100
3,3 .
4,0
20
2 0 ...
35
100
3 ,5 ...
7,5
1 0 15
_ o
+ O O + + +
1 0 17
50
50
110
2,6
75. .
85
O o
+ o
X + + +
1 0 16
40
4 0 ..
100
120
2 ,6 .
2,9
8 5 ...
90
9 0 ...
95
1 0 16
80
30.
120
2,9
PS
1,05
65.
80
7 5 ..
90
SB
1,04
6 5 ...
75
SAN
1,08
ABS
1 ,0 3 ...
1,07
7 5 ...
95
8 5 ...
105
PE
0 ,9 2 ...
0,96
8 0 ...
95
9 0 ...
110
PP
0,9
1 0 0 ... 1 3 0 ...
140
110
PA 12
1,02
8 0 ...
110
1 4 0 ...
150
1 1 0 ...
140
POM
1,41
9 0 ...
110
PMMA
1,18
7 5 ...
95
+ o O + + +
50
+
+ + + + _
oo
+ + +
oo
oo
+ _
o o
+ +
_ _
_ _
1 0 15
40
40
150
3 ,0 . .
4,0
1 0 17
1 0 ...
20
7 0 ...
100
350
2,3
o o o
1 0 17
30
7 0 ...
90
200
2,4
o Oo + + + + + +
1 0 14
60
5 0 ...
200
3,0...
4,0
+ +
60
+ +
85... _
_ _
+ +
o + + + + + + oo
0 _
+o +
_ _
o o
1015
70
50...
70
250
3,7
1 0 17
70
40
186
3,4
1014
30
30...
40
200
3,3...
6,0
100
0
-
o o
-
1014
60
50...
100
200
3,0..
4,0
o o
1016
60
30...
50
198
3,0
+ + X X
X X
1012
40
10...
15
150
2,7...
3,6
+ + + X + + + + X X
X X
1014
70
35
244
3 ,5 ...
5,0
X X 1 0 8 ...
1012
50
20
198
4,0 . .
10,0
_ _
X X X
+ + + +
X X X o
CA
CAB
1,26
1,17
50...
80
7 0 ...
95
PETP
PBTP
1,37
1.3
100
160
+ + +
+ + + + +
PC
1,2
130
140
_ + +
_ _ _ +
UP
1,3
130
170
+ + +
o _ O
EP
1,1 ...
130
180
1.4
PF
1,25
+ postojan
1 0 0 ... 1 4 0 ...
140
200
+ +
o _
O uslovno postojan
X + X X
nepostojan
x nemogua opta procena
317
Prepoznavanje plastinih masa

/ ~
7
( Termoplast proba y
Paziti na propise
o zatiti od nesree!
pliva u vodi
da
ne
gori van plamena

ai
ne ai
rastvoriv u ksilolu
gasi se
uz obrazovanje
koksa
ne
/ ~
da
z:
7
rastvoriv u
poliester
acetatu
/
da samo je poda
vrina mutna
rastvoriv u
poliester
acetatu
/
ne
rastvoriv u
poliester
acetatu
da
ne
I S
7
vidljive
ogrebotine
od noktiju /
da
ne
/ Z ^ ___/ 7
lomljiv
-T-----------
da
(^p p ) 0
rsi JiO
3
CL
miris nakon
gaenja plamena
lomljiv
)
/
da
ne
(a b s )
Ostale tipine osobine

( Duroplast proba y
pri struganju smrdi

na karbol
ne
da
Plastina masa
Osobina
Aminoplast
Fenoplast
Fenolna smola
PE meki, PVC meki
PP, PUR
ABS
ne gori
ne gori
gore samo punioci
elastian
nesalomljiv
razvija cljano vodoninu
kiselinu pri gorenjul
Ostavlja tvrdi crni pepeo
potpuno sagoreva
razbija se pri padu

ne
da
gon
svetlo
uto
uto ja- ai
, rko ai, '
318
'
delimino
otar
rsmrad
PMMA
Akrilno staklo
Akrilna smola
PUR, mreasti
(Duroplast)
PUR, lineami
(Termoplast)
PVC
smei ostatak
nakon sagorevanja
nema smeih ostataka
nakon sagorevanja
razvija sonu kiselinu
pri sagorevanju!!
S lo je v iti p re s o v a n i m a te rija li, iz o la c io n e fo lije i la k o v i

Posebne
osobine
Primena
Primeri
papir sa rastvorom
cinkhlorida
p D = 108 Qcm
izolacija
V f 3122
DIN 7739
T. 1
1 .2
slepljeni razliiti
izoiacioni materijali
odlike
plastinih masa
izolacija lebova
Vsp
prepan
Psp
DIN 7733
presovani fini
celulozni karton
tela kalemova,
izolacija lebova
Psp 3020
mikanit
otporan na
grejanje
HEM
VDE 0332
liskun sa elakom,
vetakom smolom
ili silikonom
granina
temperatura:
130 ... 180 C
nosai i prevlake
grejnih tela
HEM 3328
fleksibilni
mikanit
FLM
VDE 0332
liskun sa vetakom
smolom, epoksidnom
smolom ili silikonom
granina
temperatura:
130 ... 180 C
ovoji namotaja,
obloge lebova
FLM 3358
liskunska
traka
GLM
VDE 0332
neznatne koliine
liskuna sa vetakom
ili epoksidnom
smolom, silikon
granina
temperatura:
130 ... 1 8 0 C
izolacija tapova
armature
GLB 3399
tvrdi papir
Hp
VDE 0318
T. 2
presovani papir i
plastina masa
ne deformie se
90 ... 120 C
tela kalemova,
izolacione ploe,
izolacija lebova
HP 2063
tvrda tkanina
Hgw
VDE 0318
T 2
platnene trake
presovane sa
plastinom masom,
azbest, staklena svila
ne deformie se
95 ... 155 C
tela kalemova,
izolacija lebova
H g w 2072
tvrda guma
Hgi
DIN 7711
kauuk plus 30%

sumpora i
ostali dodaci
ne deformie se
do 85 C
izolacione
folije
F
DIN 40634
/11.69
razliiti termoplasti
Po =
101 ... 1017Q cm
izolacija
F 1620
samolcpljive
plastine
trake
K
VDE 0340
T. 1
PVC, PE, CA,

PC, PETP
granina
temperatura
80 ... 130 'C
kondenzatori,
namotaji indukta,
tonske trake
K 50
samolepljive
tkane trake
G
VDE 0340
T. 2
tkanina od pamuka,
celulozne vune sa
ili bez plastine mase
radovi na
instalacijama
i opravkama
G2
samolepljive
trake sa
termootvrdnjavanjem
lepljivog sloja
W
VDE 0340
T. 3
lepljivi sloj otvrdnjava

na toploti
granina
temperatura
105... 140 C
radovi na
instalacijama
i opravkama
W 90
izolacioni
lakovi, lakovi
za impregnaciju TL
VDE 0360
T. 1
razliiti duroplasti
naznaena
temperatura
120 ... 200 C
impregnacija
namotaja
TL 200
Oznake,
skraenice
vulkanizirani
fiber
Vf
Pozivanje
Materijali, sastav
na standarde
DIN 7737
kombinovani
karton
Vsp
Hgi 6
319
JUS N. A8. 300; IEC 672-1; HD 426. 151-S3,

H D426. 1; DIN VDE 0335 T.1
K e ra m i k i iz o la c io n i m a te rija li
Tip
Prim er:
KFR 1101
Grupa (npr. 100)
Keramika
Tip
Vrsta
materijala
Boja
Vrsta mase
110.1 porcelan
110.2 porcelan
111
porcelan
Osnovni
sastojci
OtporPribli. nost na
gustina pritisak
dm3
kN
mm2
Toplotan 5 pri
tna proKoeeo
ficijent vodnost 50 Hz 1 MHz
101
1
X
istezanja
Qcm
w
10 3 10 3
m-K
10_6K -
2,2
2,3
2.2
0,45
0,55
0,25
3,5. .5,5 1,2...2,6

3,5..5,5 1 ,2 .2 ,6
3,5..4,5 1,2. .1 ,6
25
25
12
12
1
1
1
6
6
-
30
30
7...9
2,3..2,8
6 .8
2,3. .2 ,8
8,5 ...9,5 1,4 .1,6
3,4..4,2
-
3
1,5
1,5
2,5
1,2
0,5
0,5
5
10
-
6
6
4
6
20
34
30
0,8
2,0
0,3
0,3
0.4
5
60..
40..
12..
25..
30..
120.
350. 3000
>3000
aluminijumsilikat
dB
220
221
240
250
steatit
magnezijumspec. steatit
silikat
fosterit, porozan
fosterit, gust
2,6
2,7
1.9
2,8
0,85
0,90
0,10
0,80
310
311
320
330
331
340
keramika za
kondenzatore
3,5
3,5
3,1
4,0
4,8
3,0
350
351
410
510
511
512
520
530
titan dioksid
(Ti02, Rutil)
Mg-titanat
T i0 2 i
druai oksidi
S r-i
K-titanat
kordierit
AI-Mg-silikat
beo \fin o
aluminijumsmed J porozan silikat i druge
smed
primese
beo . sme
i kordierit
finoporozan
15
15
15
15
15
7,5
25
25
2,1
0,3
1...2
2 .2,3
20
15
1,9
1,9
1,8
2,0
2,0
0,2
0,2
0,05
0,25
0,25
3 .5
3 ..5
3 ..5
1 ,5 ..3
3,5 .5
1,2...1,7
1,3..1,5
1,0 .1,2
1,3. .1,7
1,4. .1,6
2,3 .5,8
26
18
4,0
4,0
Ba-titanat
100
60
40
50
60
350
6 ..8
6 .8
6...10
8 .9
3,4 .4,0
3,1 .3,8
3,6 ...3.8
er
Ispitni napon
(1min)
kV
2
2
610
AI2O3
2,6
0,7
5 .6
706
Al-oksid
(Korund)
Al-oksid
(Korund)
Al-oksid
(Korund)
Al-oksid
(Korund)
Mg-oksid
Zr-oksid
3,3
5 .6
10
16
3,5
1,7
5 .6
14
21
0,5
18
3,6
1,8
5...7
1 6 ..2 4
0,5
18
3,7
2,1
5 ..7
19
0,2
0.5
20
2,5
5,0
0,11
1,75
8 9
8. .9
5,8... 10
1,2. .3,5
10
24
oksidno
keramiki
708.1 materijali
(visko otporni
7082 na vatru)
710
720
730
porozan
.28
Tip
Primena
Tip
Primena
Tip
Primena
110
izolacioni delovi za visoki

i niski napon
izolacioni delovi za
niski napon
kao 110 (naroito VF)
kondenzatori
izolacioni delovi
(po tanoj meri)
250
topljenje stakla za
vakuumske sudove
kondenzatori
(naroito za VF)
termotehnika
nosai provodnika za
termike aparate
520
530
610
706
zatita od varnice i
elektrinog luka
izolacione i zatitne
cevi za termoelemente
izolatori za sveice
izolacioni delovi za
vakuumsku tehniku
111
220
221
240
320
300
410
510
512
730
JUS IEC 85;

ie c s s ;
DIN EN 60034-1
K lase izo la cio n ih m a te rija la

J
Granina
Klasa temperatura
Y
Izolacioni materijali
Vezivno
sredstvo
Sredstvo za
impregnaciju
90 C
drvo, pamuk, svila, papir
nema
ne treba
vodovi,
omotai
105 C
Psp, Vf, PA. PE. PVC, PS

Amlin-Formaldehid-vetaka smola,
Karbamid
pamuk, svila, drvo, Psp, Vf, PA
nema
prirodni lakovi,
iakovi od
vetake smole
fenol formaldehidna smola
nema
asfaltni lak,
elak, kopal,
izolaciono ulje
provodnici,
namotaji,
izolacione cevi
nema
lakovi od
vetake smole,
mreaste
poliesterske
smole,
epoksidne
smole
tkanine, papir, PA
slojevito drvo (per ploa)
CA, umreene poliesterske smole
E
120 C
PC-, CTA-folije, umreene

poliesterske smole, lak za icu
materijali od pamuka, slojevitog
papira presovani elementi sa
ispunom od celuloze
obraivane tkanine
etilen-vinilacetat-kopolimer
130 C
155 C
180 C
fenol-milaminformaldehidne
smole
lakovi od
vetake smole
nema
nema
slojevita staklena vlakna i azbest,

Vsp, presovani elementi sa
mineralnim ispunom
fenol-melaminformaldehidne
smole,
epoksidne smole
staklena vlakna, azbest
nema
tkanine od staklene vune, azbest,

proizvodi od liskuna, vezivni
materijali bez celuloze (PA-baza)
kao i sredstva
za impregnaciju
lakovi za icu (baza: IPE, El,

politereftalat), folija na bazi
polimonohlortrifluoretilena
nema
nema
tkanine od staklenih vlakana, azbest silikonske smole,

silikonski kauuk
>180
ne treba
proizvodi od liskuna
silikonske smole
vlakna (baza PA), folije (baza Pl),

lakovi za icu (baza Pl)
nema
liskun, porcelan, staklo, kvarc
nema
tkanine od staklenih vlakana,

azbest, proizvodi od liskuna
silikonske smole
sa visokom
postojanou
na toplotu
politetrafluoretilen
nema
namotaji,
presovani
elementi
ne treba
kao E
nema
tkanine od staklenih vlakana, azbest lakovi od
vetake smole
elak, asfalt,
Proizvodi od liskuna
lakovi od
vetake smole,
epoksidne smole
lakovi za icu, tkanine i folija na
bazi PE-glikolterftalata
Primena
namotaji,
presovani
elementi
alkidne smole,
epoksidne
smole,
silikon-alkidne
smole,
umreene
poliesterske
i PUB smole
namotaji
silikonske
smole
provodnici i
namotaji
otporni na
toplotu,
izolacione
cevi omotai
nikakvo, ili
vezivno sredstvo
npr. cement
izolatori,
namotaji
otporni na
toplotu
kao i vezivna
sredstva
ne treba
321
r
O p rem an je rad io n ica za e le k tri a rs k i zanat
Smernice ZVEH: - Opremanje radionica za elektroinstalaterski zanat 1981
- Opremanje radionica za elektromainski zanat 1983.
- Obavezno minimalno opremanje radionica za pogone obuke za radio i TV tehniki
z a n a t1982
Potsetnik strukovnog udruenja preciznih mehaniara i elektrotehniara
- Radionike prostorije i opremanje radionica za elektroinstalaterske pogone 2.82
- Radionike prostorije i opremanje radionica za elektromainske pogone 1.84
(ZVEH Centralno udruenje nemakih elektrotehnikih zanatlija)
Elektromainski pogoni
Elektroinstalaterski pogoni
vibraciona builica
eki za buenje
vijak za buenje
kleta (VDE 0680)
makaze za rupe
kombinovane makaze
pincete
alat za presovanje kablova
odvija (VDE 0680)
ugaoni odvija
probodno ilo
igla za buenje
traka za uvlaenje
zatezna stezaljka za ue
zatezna koturaa
abice
koturaa za provodnik
steza za elinu oklopnu cev
ureaj za savijanje
brzi steza za cevi
iana etka
stega za turpijanje
plastini eki
probijai
nareza navoja
radionike turpije
momentni steza vijaka
bravarski eki
kleta za vodene pumpe
kleta za elastine
podmetae
odvija
pribor za gipsiranje
visak
libela
drveni metar
elini ugaonik
fina testera
runa testera
ubodna testera
testera za buenje
ubodno dleto
pitolj za lemljenje
lampa za lemljenje
glodalica za zid
stezna kleta za presovanje
zavrnih aura na ile
ispitiva napona, jednopolni i
dvopolni
voltmetar
ampermetar
ampermetar s kletima
mera izolacije
mera impendanse petlje
mera otpornosti
FI/FU ispitni ureaj
utina ruica za NH-osigurae
dleta
taka
elini metar
nonius
mikrometar
testera za metal
lemilica
no za kablove
makaze za kablove
uljna mazalica
utini kljuevi
viljukasti kljuevi
cevasti kljuevi
stona builica
runa brusilica
strug
(autogeni) aparat za zavarivanje
udarne makaze
ureaj za savijanje i izvijanje
motalica za kalemove
ureaj za natapanje i impregnaciju
pe za suenje
vitla
kranovi
kleta za gumene cevi
struga
ureaj za izvlaenje
glodalica za kolektore
specijalni alati za izradu namotaja
mehaniarski alat
visokonaponski aparat za
ispitivanje izolacije
prenosivi merni instrumenti za
ispitivanje maina
luni aparat za zavarivanje

radioniki sto sa fiksnim
mengelama
brusilica (2 brusne ploe)
kleta (kombinovana, ravna,
za cevi, telefonska, okrugla,
nazubljena, za presovanje,
za skidanje izolacije,
za rubno rezanje)
stacionarni ispitni pult sa ugraenim mernim instrumentima za merenje: pogonski napona, struje, smera
obrtnog polja, otpornosti zatitnog provodnika, otpornosti izolacije
dodatno za elektromainske pogone: mera temperature namotaja, mera spoja meu navojima, merac
otpornosti namotaja
Radionice za radio i TV tehniku
vibraciona runa builica
stona builica
radioniki sto sa stezaem
stalak za bruenje
mehaniarski alat
regulacioni izolacioni transformator
lemilica (zatitno odvojena)
garnitura alata za radio- i TV tehniku
ureaj za otpraivanje
kofer za servisere
ogledalo za opravke
soivo sa svetiljkom
ureaj za opravku gramofona
322
univerzalni instrument
prigunica za razmagnetisanje
za magnetne glave /
cevi za TV u boji
stabilizator
jednosmerni voltmetar
antenski memi TV prijemnik
antenski merni radio-prijemnik
digitalni voltmetar
dvokanalni osciloskop
generator boja za TV
mera ton-frekvencijskogog
izoblienja
oscilatorni ton-generator
ureaj za ispitivanje igala
soivo za odreivanje istoe boja
ureaj za ispitivanje daljinskih
upravljaa
zatitni pribor za zamenu TV-cevi
signal generator
stereo koder
broja frekvencije
dava signala
mera snage
mera stereo-snage
ISO 724;
DIN 13T.1
V rste navoja
Regularni metriki navoji
Matica
Kratka
oznaka
Spolja
0
M 1
M 1,2
1
1,2
Vijak
<*3
0,693
0,893
M 1,6
1,6
M 2
M 2,5
d=D
Dubina navoja:
Vijak h3 = 0,6134 P
Matica H, = 0,5413 P
Prenik jezgra:
Vijak d3 = d - 1,2269 P
Matica D, = d - 1,0825 P
Prenik svrdla za otvor u jezgruPrenik
= d- P
Prenik
jezgra
Svrdlo
Dubina
irina
Korak
za otvor
navoja
estonavoja
strane
Malica u jezgru Vijak Matica
P
glave
0
D,
Hi
'L?
0,729
0,929
0,75
0,95
0,153
0,153
0,135
0,135
0,25
0,25
1,171
1,221
1.3
0,215
0,189
0,35
3,2
2
2,5
1,509
1,948
1,567
2,013
1,6
2,1
0,245
0,276
0,217
0,244
0,4
0,45
4,5
5
M 3
M 4
3
4
2,387
3,141
2,459
3,242
2,5
3,3
0,307
0,429
0,271
0,379
0,5
0,7
5,5
7
M 5
M 6
5
6
4,019
4,773
4,134
4,917
4,2
5,0
0,491
0,613
0,433
0,541
0,8
1
M 8
6,466
6,647
6,8
0,767
0,677
1,25
13
M 10
M 12
10
12
8,160 8,376
9,853 10,106
8,5
10,2
0,920
1,074
0,812
0,947
1,5
1,75
17
19
M 16
16
13,546 13,835
14
1,227
1,083
24
M 20
M 24
20
24
16,933 17,294
20,319 20,752
17,5
21
1,534
1,840
1,353
1,624
2,5
3
30
36
M 30
30
25,706 26,211
26,5
2,147
1,894
3,5
46
M 36
M 42
36
42
31,093 31,670
36,479 37,129
32
37,5
2,454
2,760
2,165
2,436
4
4,5
55
65
M 48
48
41,866 42,587
43
3,067
2,706
75
M 56
M 64
56
64
49,252 50,046
56,639 57,505
50,5
58
3,374
3,681
2,977
3,248
5,5
6
85
95
8
10
DIN 40430
Navoj eline cevi

Kratka
oznaka
Spojnica
Spolja
0
d=D
Broj
Jezgro
Dubina Korak navoja
0
navoja navoja po inu
P
z
ch = D ,
Hi
Pg 7
Pg 9
12,5
15,2
11,28
13,86
0,61
0,67
1,27
1.41
20
18
Pg 11
Pg 13,5
18,6
20,4
17,26
19,06
0,67
0,67
1,41
1,41
18
18
Pg16
Pg2l
22,5
28,3
21,16
26,78
0,67
0,76
1,41
1,59
18
16
Pg29
Pg36
37
47
35,48
45,48
0,76
0,76
1,59
1,59
16
16
Pg42
Pg 48
54
59,3
52,48
57,78
0,76
0,76
1,59
1,59
16
16
DIN 40400
Navoji za elektrotehnike svrhe

Kratka
oznaka
E 14
E 16
E 18
E 27
E 33
Spoljni
prenik
Prenik
jezgra
Vijak
d
Matica
D
Vijak
d\
Matica
D,
13,8
15,9
18,4
26,3
33,4
14.1
16,2
18,7
26,7
33,4
12,1
14,4
16,7
24,1
30,3
12,5
14,6
17,1
24,5
30,8
Zao- Korak
Broj
bljenje navoja navoja
po inu
P
R
0,822
0,708
0,875
1,025
1,187
2.82
2,5
3
3,63
4,23
9
10
8,5
7
6
323
V ijci i m atice
Cilindrini vijak sa
prorezom
Uputeni vijak sa
prorezom
DIN 84
DIN 963
Soivasti ukrteni
vijak sa ukrtenim
prorezom
Leptirasti vijak
DIN 966
Zidni vijak
DIN 912
DIN 603
Poluokrugli vijak
za drvo
Cilindrini vijak za
lim sa prorezom
DIN 529
Krunasta matica
Zaobljena slepa
matica
Pljosnata
{
^ Plitka
DIN 934
Pljosnati kruni vijak

sa etvorouglim
dodatkom
DIN 404
DIN316
estougaona
matica
Cilindrini vijak
sa unutranjim
estouglom
Vijak sa
ukrtenim otvorom
Matica sa
prorezom
DIN 917
DIN 937
DIN 7971
DIN 7514
Matica sa
ukrtenom rupom
DIN 546
DIN 548
Oznake vijaka i matica

estougaoni vijak DIN 931 - A M 10 x 80 - 8.8 m
Primer:
Kvalitet
Klasa vrstoe
Duina vijka
(bez glave)
Naznaeni prenik
Oznaka
DIN
Oblik
Vrsta navoja
Klase vrstoe elinih vijaka

Klasa vrstoe
3.6
4.6
Rm N/mm2
Re N/mm2
As %
340
200
25
240
25
4.8
5.6
320
14
300
20
400
500
Kratka oznaka
400
10
480
8
6
600
6.9
8.8
10.9
12.9
540
12
800
640
12
1000
900
1200
1080
600
DIN ISO 898 T.2

8
10
800
1000
12
1200
____ 9
Srednje
Fina Srednia
gruba
f
m
mg
Gruba Oblik
Izvedba
g
A
Navoj do glave
B
Cilindrini vijak
sa telom
DIN 74
U p utanja
Za cilindrine vijke po
ISO 4762
DIN 84,912,6912, 7984
____
Za vijke i matrice od obojenih

metala umesto klase vrstoe
oznaava se odgovarajui
materijal
Duine navoja vijaka, oblici vijaka
Kvalitet izvedbe vijaka i matica

Klasa kvaliteta
6.8
500
400
Klase vrstoe elinih matica

Klasa vrstoe
Ispitno naprezanje u N/mm2
5.8
Za estougaone vijke
po DIN 931
Za uputene vijke za lim

po DIN ISO 1482, 7050
Za uputene vijke po
IS O /D IS 10642
DIN962, 7991
Srednja izvedba (m)
324
d3 -
1
r fm
La J uputanje
90:
JUS K.03.001
DIN 1412
Buenje
Oznake na spiralnoj burgiji
. Vrni
ugao
Slobodna
/ novrina
Kosa vodea lvlca

(Sporedna otrica)
l_ Glavna
otrica
_ Poprena
\ otrica
SS-burgija: burgija od brzoreznog elika

HM-burgija: burgija sa otricom od tvrdog
materijala (vidia)
v: brzina rezanja u m/min
za d=1 ... 50 mm
s: prodor u mm za jedan obrtaj.
Za manje prenike manji prodor
Broj obrtaja: n = v
Drka
Zadnje A
rezanje
Ugao spirale
=> n = v x
mm
10
15
20
m-1
= 300
= 60
= 30
= 20
= 15
Izbor burgije prema materijalu

elik
N
2 ... 900-----5
mrrr
m iTr
118
130
16 .
20 ... 35
15 ... 20
0,05 ... 0,45 0,03 ... 0,35
40 ... 70
0,02 ... 0,12
Materijal
Vrni ugao
Ugao spirale
SSburgija
HMburgija
... 700
V
s
V
s
Cr-Ni-elik
. 30
10 ... 20
0,03 ... 0,3
15 ... 32
0,02 ... 0,06
elini liv
140c
118
16 ... 3012 ... 40
0,05 ... 1,3
25 ... 80
0,1 ... 0,3
Kamene ploe
Termoplast
Beton
118
16 ... 30
18 ... 25
6 ... 9
0,02
0,05 ... 0,45
9 ... 12
20 ... 40
0,03 ... 0,06 0,1 ... 0,3
Materijal
Bakar
Bakar-Cink
CuZn 10
Aluminijum Duroplast
Vrni ugao
Ugao spirale
SSburgija
HMburgija
140
20 ... 40
35 ... 70
0,15 ... 0,5
118
16 ... 30
30 ... 35
0,02 ... 0,4
140c
35 ... 40
50 ... 200
0,15 ... 0,6
200 ... 300
0,05 ... 0,25
V
s
V
s
75 ... 120
0,04 ... 0,3
Liveno
gvode
Alatni elik
100 ... 120 80 ... 110

10 ... 13
30 ... 40
30 ... 80
0,04 ... 0,6 0,1 ... 0,5
100 ... 120 0,04 ... 0,6
140
16 ... 30
20 ... 40
0.1 ... 0,3
Tiplovi (izbor)
Tipl S
Prekretni
tipl
uplji
tipl
elini
tipl
Okvirni
tipl
zak
Svi zidovi
Zatezne ploe
Beton
Svi zidovi
od malog do
velikog optereenja
Malo
optereenje
Veliko
optereenje
Srednje
optereenje
325
Lem ljenje
JUS C. T3. 012; ISO 857, ISO 4063; DIN 8505 T.3
Postupak lemljenja
Nain lemljenja
lemljenje
plamenom
Kratka oznaka Postupak

predmet obrade i lem se greju
FL
gasnom grejalicom (Let-lampom)
Primena
velike povrine, tvrdo lemljenje, lemljenje olova
lemljenje u
gasnoj pei
GA
predmet obrade sa lemom se greju

u gasnoj pei
tvrdo lemljenje,
Zatitni gas: bez katalizatora
lemljenje u
sonoj kadi
SA
predmet obrade sa lemom se greje

u istopljenoj soli
industrijsko lemljenje
bez katalizatora
otporniko lemljenje
WD
spojno mesto se greje strujom
indukciono lemljenje u vazduhu
IL
lemljenje valjcima
RO
predmet obrade se greje

zagrejanim valjkom. Lem se nanosi
tampane kartice i ostali

ravni predmeti
lemljenje lemilicama
KO
predmet obrade i lem se greju lemilicom
elektrotehnika (vidi nie)
vrlo precizno lemljenje

predmet obrade sa lemom se induktivno
serijska proizvodnja zbog
greje visokom frekv. u kalemu (Skin efekt) visokih trokova opreme
Vrste lemilica
Snaga
Uputstva
Primena
200 ... 1000 W
prethodno
zagrevanje
5. .7 min
Temperatura:
500C
lemljenje velikih
povrina
npr. limovi
35 ... 150 W
prethodno
zagrevanje
do 3 min
elektrotehnika
npr. ice
=5W
prethodno
zagrevanje
* 1 5 min
mikroelektronika
npr. upotreba
soiva
pitolj
za lemijenje
100 w
struja tee
direktno kroz
lemni iljak
prethodno
zagrevanje:
do 10 s
opravke
npr. elektronika
brza lemilica
20 W
prethodno
zagrevanje
do 10 sekundi
nije za
trajni pogon
opravke
npr. tampana
kola
Opis
Slika
ekiasta
lemilica
standardna
lemilica
m inijaturni
lemni iljak,
lemna igla
Oblici lemnih iljaka za standardne lem ilice

Opis
pljosnat
(odvija)
Mera
d u mm
0,8
1,6
2,4
3,2
5,0
Slika
okrugli, odrezan
(konusna otrica)
dugaak
(odvija)
1.2
2,0
3,2
okrugli,
zarubljeni konus
2,4
3,2
5,0
326
Opis
f p
Mera
d u mm
1.2
3.2
dugaak,
konusan
0,8
pljosnat
(uski odvija)
1,6
pljosnat,
blago savijen
3,2
Slika
P E p - s *
..
JUSC. H 3.011.C . H3. 015. C. H3. 017;

ISO 3677. ISO/DIS 3677, ISO 544, 636, 2560, 3580, 3581;
pr EN 1045; DIN 8511. 8513. 1707, 1732, 1733
L em ljen je
Pridruivanje materijal-lem / katalizator
Materijal
Bakar
Postupak
obrade
Debeli
Lemovi
L-Ag8
Srednji
Tanki
Predmeti obrade
Katalizator F-SW21
Fina
lemljenja
Najfinija
lemljenja
L-Sn63PbAg
L-Sn60PbAg
L-Sn50PbAg
L-Sn60PbCu
L-Sn50PbCu
Kalajisanje
Opte
L-Sn60
L-Sn60Pb(Sb)
L-Sn50PbSb
L-PbSn35Sb
L-Pb98,5
L-Sn35
L-Sn33
F-SW21
F-SW22
L-Ag12
L-Ag20
L-Ag25
L-Sn60
L-Sn50
L-Sn40
L-Sn90
L-Sn60Pb(Sb)
L-Sn50PbSb
F-SW21
F-SW21
F-SW21.. .24
Tehnika
komunikacija
Veliko
mehaniko
naprezanje
Niska radna
temperatura
Cevi za rodu
Hladna
Topla
L-Sn35
Brzi lemovi
L-Sn50Pb
L-SnSb5
L-SnCu3
F-SW21
F-SW21
Kalaj
Alumijium
L-ZnAI15
Materijal
Bakar
Postupak
obrade
tampana
kola
Motori
Lemovi
Isto kao
najfinija
lemljenja
L-SnAg5
L-PbAg3
L-SnPb
Cd18
L-Sn50
Katalizator
F-SW31.
32
F-SW 26
F-SW31
Materijal
Olovo
Postupak
obrade
Omotai
kablova
Lemovi
L-Pb
L-Pb
Sn35(Sb) Sn25Sb
L-Pb
L-Pb
Sn33(Sb) Sn30Sb
L-Pb
Sn35Sb
Katalizator F-SW23
Meko lemljenje
Pocinkovani lim
Cevi
F-SW23
Fina
lemljenja
L-Pb
Sn40Sb
L-Sn50
PbSb
F-SW23
Kalaisanje
Fini lim
L-PbSn40(Sb)
L-Pb
Sn30(Sb)
L-Pb
Sn40(Sb)
L-PbSn45
L-Sn90Pb
F-SW 12
F-SW12
L-ZnSn
L-Zn60Zn
Pridruivanje materijal-lem/katallzator
Materijal
Lemovi
Bakar
i legure
Novo
srebro
Nikl
i legure
L-Ms48
L-MS54
L-Ms85
L-CuSn42
L-Ms42
L-CuSn6
F-LW1
Tvrdo lemljenje
elik
L-Ms54
L-Ms85
L-Ag15
Tvrdi metal
na eliku
Plemeniti
metal
Alumijium
L-Ag49
L-Ag50Cd
L-Ag60
L-Ag75
L-AISi7,5
L-AlSi 10
L-AISH2
L-CuSn46
L-CuP8
L-Ag15P
L-CuSn12 L-Ag25
L-Ag20Cd L-Ag40Cd
L-CuNi10 L-CuSn6
Zn42
L-Ag45
L-Ag60Cd
L-Ag67Cd
L-Ag12Cd
L-Ag25Cd
L-Ag30
Cd12
L-Ag12Cd L-CuSn12
L-CuSn46
L-CuNi10
Zn42
L-Ag67
L-Ag40Cd
L-Ag72
L-Ag12Cd
Katalizator F-SH1
F-SH1.2
F-SH2
F-SH2.3
F-SH3
F-SH4
F-SH2
327
Lemljenje, montaa ploa za lemljenje

Opte o lemljenju
Pojmovi
Objanjenje
Lemni av
0,05 ... 0,26 mm. to je ui bolje je kapilarno dejstvo
vrstoa
Meki limovi: cca 40 N/mm2;
Bakarna lemilica
Provodnici na
lemnim uicama
Tvrdi limovi: 250 ... 400 N/mm2
Kaljeni lemovi rastvaraju bakar, pa lemilicu treba povremeno doraivati

ica provodnika
Izolacija
Lemna uica
tampane ploe sa oienim elementima

Korak
Objanjenje
Presek/izgled
tampane ploe
Savijanje
prikljunih ica
na meru rastera
Fiksiranje
poloaja
komponente
Lemljenje
Provodna staza
sa oicom
za lemljenje
d3
Prenik u mm
Otvor u ploi (d2) Oicazalemljenje(63)
2,0
0,8
2,0
1,0
2,5
1,3
ica (d^
pri
0,6
0,6... 0,8
0,65 ...1,1
R>d
Izbei mehaniko naprezanje
tela komponente!
a >2d
= najmanje 1,5 mm Mogue oteenje.
Orijentacione veliine ugla savijanja p
nain prikljuka
Pu
aksijalan
40 ... 60
radijalan
40 ... 60
,,Snap-in tehnika
10 ... 60
DlP-kuite
Teh. nagrizanja e u mm
f u mm
b u mm
normalno 0,8 ... 2,0 0,7... 1,1 0,5...2,0
Kod Snap-in tehnike mogu otpasti drai
fino
0,5 ... 2,0 0,3... 1,1 0,5...2,0
komponente. Kod poluprovodnika paziti na d! najfinije
0,5... 1.5 0 ,3...0,9 0,5 ... 1,5
Vrednost, legura
Veliine, lem
Tehnika lemljenja
L-Sn 60 Pb
Schwallot tehnika sa
jednostrukim ili
dvostrukim prikljukom
lem
ugao provlaenja
temperatura lemljenja
vreme lemljenja, jednostruki priklj
vreme lemljenja, dvostruki priklj.
L-Sn 63 Pb
5 ... 10
260 5 C
< 3s
<5s
lep - tehnika
Lem, temperatura lemljenja
L-Sn 60 PbCu, 245 C
tampane ploe sa SMD-komponentama (SMD: Surface Mounted Device = povrinski montirana komp.)
SOT 23
SOT89
Izgled
tampane ploe
LJ
TJ
JLi
1
Montaa
lemljenje SM0
1 ,2
tam-
Mesto lepljenja
328
0
0
m'
OO
cvj'
LTt 1
(VI
1 u
1
T
CVI
1,2
3.2
Smetaj komponente
SMD, jednostrano
SMD, jednostrano
SMD, dvostrano. 1. strana
SMD, dvostrano. 2 strana
Meovita oprema. SMD iednostrano
Meovita oprema. SMD obostr. 1 str
Meovita oprema, SMD obostr. 2. str.
Mere u mm
Komponenta
Prikljuna
povrina
Lepak
&
Cilindar
3,5
5.9
Kvadar
2
3.2
3.2
4.5
1.5
2.2
1.25
1.6
2.5
3.2
1.2
2,1
1,1
22
1,6
2.3
2.1
2,4
3.3
2.8
4.8
3.2
3.2
4,5
1.6
2.7
0.9
2.2
2.2
2.3
Let pasta
Reflovv
Schwallot
Lepljenje
,
Lepkovi
Vani pojmovi
DIN 16920
VD| 2229
Pojam
Objanjenje
Pojam
Objanjenje
debljina ava
razmak povrina lepljenja
tutkalo
sredstvo
za prijanjanje
materijal koji se nanosi na

povrine lepljenja radi postizanja
optimalne vrstoe lepljenja
ivotinjske, biljne ili sintetike

materije, rastvorene u vodi
skrobni lepak
ve kod male koncentracije

osnovne sirovine dobija se
jako viskozna masa
plastisol
lepak bez rastvaraa,

spaja na toploti (140 ... 200C),
najee na bazi PVC
disperzioni
lepak
organska sirovina i teno

sredstvo za disperziju
lepak sa
rastvaraem
organska sirovina, rastvorena u

organskom rastvarau
lepljeni av
meuprostor izmeu
slepljenih povrina
pripremijeni
lepak
smesa sastojaka lepka,

spremna za preradu
kontaktno
vreme lepljenja
(ranije i otvoreno vreme)
vremenski interval nakon minimalnog vremena suenja, u kome je

jo mogue kontaktno lepljenje
vreme vlanog
lepljenja (ranije
otvoreno vreme)
vremenski interval nakon

nanoenja lepka, u kome je jo
mogue vlano lepljenje
topljivi lepak
vrsti lepak bez rastvaraa,

nanosi se rastopljen
vreme
upotrebe
vremenski interval u kome je

pripremljeni lepak jo upotrebljiv
kontaktni lepak
vreme ekanja,
otvoreno
vremenski interval od nanoenja

lepka do spajanja
osnova su najee rastvoreni

kauuci. Spajanja nakon suenja
pod jakim pritiskom
vreme ekanja,
zatvoreno
vremenski interval od spajanja

do postizanja pune mere
veznog zahvata
(npr. pritisak , temperatura)
dvokomponentni lepak
lepljive materije prelaze prilikom

spajanja u mreaste polimere
lepljivi malter
(vezan s
cementom)
cement sa organskim
materijama i vodom
Postupak lepljenja
DIN 16920
Postupak
Objanjenje
Postupak
Objanjenje
lepljenje
prijanjanjem
film lepka u svako doba

prijanja uz blagi pritisak
kontaktno
lepljenje
film lepka je prividno suv

lepljenje pritiskom
lepljenje
aktivnim
rastvaraem
film lepka postaje sposoban

za lepljenje pomou
organskog rastvaraa
termiki aktivno lepljenje
film lepka postaje sposoban za

lepljenje delovanjem toplote
mokro
lepljenje
film lepka pri spajanju sadri jo

mnogo tenosti
Lepljenje metala
Materijal
VDI 2229
Dodatna priprema povrina lepljenja za naprezanje (otpornost na istezanje i smicanje)
mala (< 5 ^-=-)
mnrr
srednja (5...10^-7)
mrrr
visoka (> 10 ^-r-)

m nr
bakar, mesing
nema
mirglati
istiti mlazom
legure
aluminijuma
nema
nagrizati ili etkati
istiti mlazom ili nagrizati u Piklingovom

rastvoru (27,5% H2S 0 4 + 7,5% Na2Cr20 7
2H20 + ostatak H20 ) ili u amoksal rastvoru
(6% rastvor fosfata u vodi).
(vajcarska AI-AG, Cirih)
liveno gvoe,
elik
nema, eventualno
otstraniti koru
od livenja
mirglati ili brusiti
istiti mlazom
1) VDI smernica 2229 Lepljenje metala" sadri opirnu tabelu sa najbitnijim trgovakim nazivima
Z a v a riv a n je p lasti n ih m asa

Pridruivanje materijal - postupak zavarivanja
Zavarivanje vru- Zavarivanje
im elementom toplim gasom
POM
PA
PE-w
PE-h
PMMA MP
PP
PS
PVC-w PVC-h
Temperatura gasa
za zavarivanje C
310 ... 340 ... 360 ...

380
330
360
330 . ..
350
320 ... 300 ...

350
340
Temperatura
materijala C
160 ... 18 0 ... 180 ...

200
190
200
200 ...
220
150 ... 170 ...

180
170
190 ...
220
230 . .. 250
Temperatura C
Sila pritiska
N
mm2
210
250 ..
275
190 ... 200 . ..

200
220
0,03
0,15
0,15
0,15
0,15
0,1
0,1
0,4 ... 0,6
Prednost visokofrekvencijskog zavarivanja
Postupak zavarivanja
Oznaka
Slika
zavanvanje
toplim
gasom
(toplim
mlazom)
av od
zavarivanja
dodatni materijal
' V aparat za
y zavarivanje
predmeti
obrade
Objanjenje
Pomono sredstvo Primena
povrsine
zavarivanja i
dodatni tapi se
greju i tako
zavaruju;
folije se vare uz
blagi pritisak
zagrejani
folije
vazduh ili azot. ploe
Eventualno
dodatni
materijal
povrine
zavarivanja se greju
vruim elementom;
poto se skloni vrui
element, povrine
zavarivanja se
pritisnu jedna
na drugu
grejni klin
ili peat
toplotnih
impulsa
topli deo
zavarivanje
vruim
elementom
vrui element
predmeti
obrade
av od
/ zavarivanja
stezna aura
zavarivanje
trenjem
&
predmeti
obrade _
av od zavarivanja
visoko
frekvencijsko
zavarivanje
av od
zavarivanja
predmeti
obrade
ultrazvuno
zavarivanje
avovi od
zavarivanja
stezna eljusti
rotacionosimetrini
predmeti
obrade
ispupenje od
zavarivanja
meusobno
presa za
pritisnute povrine
zavarivanje i
zavarivanja;
VF-generator
prikljuen
napon visoke
VF - napon;
^frekvencije povrine zavarivanja
se greju i stapaju
folije i
ploe sa
velikim
dielektrinim
gubicima
generator
visoke
frekvencije
sistem pritiska
(Sonotroda)
skoro sve
termoplastine
mase
elektrode
dra
predmeti
predmeta
obrade
obrade
K \\\\^ \\\\\\l
330
povrine
strug
zavarivanja se greju
rotirajuim trenjem;
poto se maina
zaustavi, povrine
zavarivanja se pritisnu jedna na drugu
profili
cevi
ploe
mehanike
oscilacije izazivaju
trenje na
povrinama
zavarivanja;
povrine se
greju i zavaruju
VF-generator
(cca 20 kHz) i
peat za
pritisak
(Sonotroda),
samo blagi
pritisak
8 Tehnika dokumentacija
Formati...............................................332
Dimetrijska projekcija........................332
Linije................................................... 332
Prikazivanje u vie projekcija........... 332
Linijski dijagrami................................ 333
Kotiranje.............................................334
Navoji..................................................335
Preseci................................................335
Oznake povrinske obrade...............336
Graevinski crtei.............................336
Elektrotehnika dokumentacija......337
Dokumentacija vezana
za funkcije.......................................339
Dokumentacija vezana za funkcije
i dokumentacija objekta................340
eme, tabele i planovi vezivanja.....341
eme i tabele oienja aparata........342
Oznaavanje elektrine opreme......342
Simboli u emama
Grafiki simboli za podloge
ema (Opte)................................. 345
Elementi simbola i oznaavanje
rasklopnih elemenata...................345
Elementi simbola i oznaavanje
u em ama.......................................346
Simboli provodnika i konektora
u emama.......................................347
Simboli pasivnih komponenti........... 348
Simboli poluprovodnika.................... 348
Simboli poluprovodnika ielektronskih
cevi u emama............................... 349
Simboli u emama za
proizvodnju i transformaciju
elektrine energije.........................350
Simboli u emama za
kontakte komutacionih i
zatitnih ureaja............................ 352
Simboli u emama za rasklopne aparate
i zatitne ureaje............................... 353
Simboli u emama za sklopke i
zatitne ureaje............................. 355
Simboli u emama za merne, dojavne
i signalne ureaje...........................356
Simboli u emama za
telekomunikacije posrednike
sisteme i ureaje............................358
Simboli u emama za
telekomunikacije, telefoniju,
telegrafske ureaje, primopredaju
podataka, pretvarae, ureaje za
registraciju i reprodukciju..............359
Simboli u emama za
tehniku telekomunikacija,
Ureaji za prenos...........................360
Simboli u emama za mree i
elektrine instalacije..................... 361
Simboli u emama za binarne
elemente........................................ 363
Simboli u emama za analognu
obradu signala............................... 367
Grafiki simboli za tehniku
voenja procesa............................368
Grafiki simboli za tehniku
upravljanja zgradom..................... 369
331
Form ati
IS0 216; EN 20216; DIN 476
Dim etrijska projekcija
ISO/DIS 5456;
DIN 5
297
a : b : c = 1 : 1 : 0,5
A6
A4
A5
A0
841 x 1189 mm2
= 1 m2
A3
A2
A4
210x297 mm2
A1
3 m2
841
Linije
ISO 128, ISO/DIS 12011-1 DIN 15T.1.T.2

Cik-cak
linija
Linija
crta-dve
take
uska
'V V
uska
iroka
uska
iroka
uska
iroka
uska
Crtana
slobodnom
rukom
uska
Slovna
oznaka
Debljina
linija
u mm
1
0,7
0,5
0,5
0,35
0,25
1
0,7
0,5
0,5
0,35
0,25
1
0,7
0,5
0.5
0,35
0,25
0,5
0.35
0.25
0,5
0,35
0,25
0,5
0,35
0,25
Primeri
primene
Vidljive
ivlce tela
(D
Kota (5) Oznaka

Pomona povrkota (8
inske
rafura
otjrade
(4)
Linija
navoja
Pokrivene ivice
tela (D
Mesto
preseka
Simetrala Linija
preloma
(z)
Linija
preloma
(alternativa za
C)
Krainii
delovi (l)
Vrsta
linija
Puna linija
Granica
navoja
Isprekidana linija
Linija crta-taka
Krajnji
poloaj
pokretnih
delova
JUSA A0. 110;

ISO 128. ISO/DIS 11947; DIN 6
Prikazivanje u vie projekcija

odozgo
pogled odozdo
s leva
^ 3 ^
pogled
sa zadnje
strane
boni
pogled
sa desna
pogled spreda boni pogled

sa leva
s preda
pogled odozgo
332
L in ijs k i d ija g ra m i
DIN 461/3.73
Oznaavanje i podela osa
1 u A ii
Dekartov koordinatni sistem

2 Kvadrant
Bi
1 Kvadrant
kriva
3. Kvadrant
21
ordinata
(za zavisne veliine) ^
/ / / /
' / / / /
/ / /
'/ / /
/
'
Parametar
U u V
f\ - 50 Hz
/2= 500 Hz
/3= 5 kHz
/
/
H
/ apscisa '
(za nezavisne veliine)
4 Kvadrant
irine linija
I ,
/N
struja /
svedena
M u Nm na
nazivnu / N
kriva
1
npr. 0,7 m
ose : mrea =
0 ,5 : 0,25
0,35 mm : 0,2 mm
(dekadna) logaritamska podela
Prekinute ose
J
*0.95
*0,90
*0,85
a
a
a
a
"o,78 a
*0,7 a
*0,6 a
*0,48 a
",3 a.
h
100
90
80
mA
20
10
10
15
20 V
^CE
Predstavljanje veliina u zavisnosti od uglova

i odstojanja od pola
P
pozitivni smer
_
merenj e ugla
~T
referentni pravac (polarna osa)
Primene:
karakteristike usmerenosti,
krive raspodele jaine svetla (LVK)
Primer LVK reflektorske lampe 60 W/80
0
-30=
40
-40
60c
-60
-90c
90
20
4 5 6 789101
20
Reavanje zadataka tipa

x
a
y = x
# y = I
npr.
npr.
/=
Primeri oitavanja: u
R = 500 D; U = 20 V ^ / = 40 mA
P = 0,8 W; U = 20 V ^ / = 40 mA
/ mAn
20
30c
60
Nomogrami
Polarne koordinate
20
10u
60
cd
1000lm
60 80 100 U V
333
334
Navoji
Vijak sa estougaonom glavom
Vijak sa uputenom glavom
DIN 931
Uproeni prikaz (bez zakoenih ivica)
/ri
Orijentacione vrednosti za crtanje:

razmak uglova. e = 2
d d\ = 0,8 d
mera kljua:
s = 1,7 d ki = 0,7 d
Orijentacione vrednosti za crtanje:

d, = 0,8 d c = 0,05 d
dk = 2
k = 0,5 d f = n = 0,25 d
Unutranji navoj
Vijani spoj
M10
deo 5: podmeta
deo 6: estougaona matica
Preseci
JUS A, AO. 110; ISO 128, ISO/DIS 11947-2; DIN 6 T.2
Standardizovani delovi (vidi gore) se u

preseku crtaju kao projekcija
Kod preseka se ne crtaju prekrivene ivice tela
\\\\\\\\
\ \ \ \ .\ \ \SS
Pun presek
Podaci o materijalu u presecima

Materijal Opte naro- Namotaj
ito metal
Simbol
Izolacija
Deiimian presek
(Izbijanja)
Polovian presek
JUS A.A0.110, JUS U.A0.016; ISO 128, ISO 4069, ISO/DIS 11947;
Providni
materijal
Keramika
Sinter
materijal
Slojevita
struktura
Drvo
vlakna/god
77/~7/7/// Z
/// /// /// /.
<// /// /// /i
335
Oznake povrinske obrade
ISO 1302 ; DIN ISO 1302 ;
karakteristina veliina
hrapavosti Ra ili Rzu pm
Postupak zavrne obrade
postupak obrade
- . skidanje strugotine
O : bez strugotine
dodatak uz obradu u mm
druga veliina hrapavosti u nm11

referentna staza
smer lebova
1 navodi se i R,
Prema DIN ISO 1302

Podatak o osobini povrine po DIN ISO 1302
Srednja vrednost hrapavosti Ra
Srednja vrednost hrapavosti Ra
pridruena oznakama po DIN 3141
pridruena oznakama po DIN 3141
Oznaka povrinske
Red 1
Red 2
Red 3
obrade po DIN 3141
Red 4
Red 2
Red 1
R.160
R0L V
R -ilV
R0W
R,25
v /R7ioo
l___
R,40
1 ,6
Red 4
Zj
I__ - J
R
L
LZ
Ro.c
L
Red 3
R,25
R,16
R,10
R,6
R,2,5
I____J
\A A 7
L3L
Ro0.0^/
czzz
I__ _ J
C ZZl
G raevinski crtei
DIN 1356-1
Simboli i znaenje
Kotiranje
Prozori
Kotiranje izvan prikaza
l l--------t J
)---- I J n
jednostruko
vostruko
zastakljivanje zastakljivanje
n n
jednostrani
prag
r-- ON
-JC
NJ
dvostrani
prag
Krila prozora i vrata
cT'Jb < /
obrtno
krilo
letee
krilo
'
26
CSJ
r,
r-*
11,5
188,5
626
26
k
52,5
_ :_ i
'R,0>
[26
klizno
klizno krilo sa
krilo spravom za podizanje
236,5
637,5
676
ahtovi
0
H j
0
r t t r t ir
Kotiranje unutar prikaza
dimnjaci
iu
lift
ventilacija
26
vO
oo
Stepenice
I3j |
*! W*17,2/27 |
il il il .1
_ L _ 1 _U
0
0
0
1 : 100, cm 0
mere u cm
stepenice ispod
nacrtanog sprata
ravan sprata
stepenice
iznad nacrtanog
sprata
188,5
626
11.5
26
26
151
61,5
62.5
113,5
226 236
138.5
676
0
336
uproen
prikaz
prolazje irok 1.51 m.

a visok 2,26 m
M 1 : 50, cm
E lektro teh nika dokum e nta cija
Zahtevi za realizaciju
Sadraje i oblike prilagoditi praktinoj primeni.
Prikazi, opisi i slike moraju biti jasni i razumljivi.
Koncizno i adekvatno formulisati tekstove.
Oznaavanje mora da omogui brzu
identifikaciju pogonskih sredstava.
Mora se omoguiti auriranje i
proirivanje dokumentacije.
IEC 1082-1; EN 61082-1; DIN EN 61082 T.1
Raunarski podrana dokumentacija

Obezbediti prolaznost izmeu svih
dokumenata i priloga.
Primenjivati standardizovane formate
informacija i skupove oznaka.
Koristiti grafike simbole, oznake i formate
informacija prema standardima u industriji.
Upotrebljavati standardizovane formate banke
podataka i odgovarajuu grafiku.
Organizacija podataka mora da omogui brze
dopune i modifikacije.
Pravila za crtanje
Koristiti standardizovane formate crtea,
brojke, linije tekst itd.
Osnovni tok delovanja treba da bude odozgo
na nie ili s leva na desno.
Simbole za ukljuenje/iskljuenje prikazivati
tako da je jasan funkcionalni odnos ili
prostomi smetaj. @
Najmanja veliina simbola za ukljuenje/
iskljuenje odreuje se prema itljivosti, irini i
razmaku linija, natpisima itd.
Posebne strujne krugove istai debilim punim
linijama. (T)(o)
Prekinute spojne linije se moraju naznaiti.
Paralelne spojne linije treba grupisati @ ( | ) ili
spojiti jednom linijom (3 )@ @
Svako polje na jednom crteu treba da se oznai

slovom za red, a brojkom za kolonu, ili nekom
alfa-numerikom kombinacijom.
Tehniki podaci se upisuju pored spojnog
simbola (npr. oprema kontakta), u komponenti
(npr. vrednost otpomosti) ili pored spojne linije
(npr. oblik krive). @
Dati napomene i uputstva ako se na drugi
nain ne moe odrediti funkcija elementa. (7) @
Funkcionalne ili konstrukcione celine ili grupe
treba uokviriti crtkanom linijom.
@
Kuita crtati punom linijom u obliku krugova
ili pravougaonika. ()()
Koristiti uproavanja ako ne utiu na
preglednost crtea.
337
E lektro teh nika do kum e nta cija
ie c
1082-1; e n 61082; d in e n 61082 t 1
Naini prikazivanja
Funkcionalna dokumentacija
Obuhvatno: ((), strana 339)

Svi elementi jednog ureaja se moraju
prikazati jedan pored drugog. Oni su povezani
mehanikom linijom delovanja. Prostorni raspored
se ne uzima u obzir.
Razvijena ema d e lo v a n ja :@ ((|), strana 339)

Razvijena ema delovanja, prikazuje strujna kola
tako, kako su izvedeni. Drugi naziv: strujna ema
delovanja.
Poluobuhvatno:
Radi preglednijeg prikazivanja ureaji se crtaju
izdvojeno. Elementarni simboli se moraju spojiti
mehanikim linijama delovanja.
Razdvojeno: (|)
Pogonska sredstva se razlau na elementarne
simbole, tako da se ema moe prikazati
preko strujnih kola.
Ponovljeno:
Kompletan simbol jednog pogonskog sredstva
se vie puta pojavljuje u emi.
Grupisano: ( , strana 339)
Delovi jednog simbola se obuhvataju (linijom
crta-taka) ili meusobno povezuju.
Raspodeljeno:
Simboli se tako razlau, da se postie jasan
raspored spoja (strujna kola).
Viepolno: (j)
Svi spojevi su prikazani punom linijom
Jednopolno: ( @ , strana 340)

Vie provodnika je prikazano jednom
punom linijom.
Razvijena ema delovanja (crtana razdvojeno) @
338
Principijelna ema (@, strana 340)

Uproena, esto jednopolna ema, gde su prikazani
najvaniji spojevi ili veze izmeu pogonskih sredstava
unutar jednog sistema ili instalacije.
Blok ema:
Principijelna ema sa blok-simbolima.
Zamenska ema:
strana 340)
Funkcionalna ema, prikazana kao ekvivalentna,
radi analize i prorauna karakteristika i ponaanja.
Funkcionalna ema: (Q ), strana 339)
ema, kojom se jedan sistem, instalacija ili softver
prikazuje kao teorijski ili idealni spoj.
Logika funkcionalna ema:
Funkcionalna ema sa binarnim simbolima.
Funkcionalna ema prikljuaka:
ema jedne funkcionalne jedinice gde se prikazuju
spojevi na mestima preseka.
Plan funkcija:
strana 339)
Diagram, gde se prikazuje funkcija ili ponaanje
jednog kola upravljanja ili regulacije.
Diagram (tabela) toka delovanja: ( , strana 339)
Diagram (tabela), gde se prikazuje redosled
procesa ili stanja elemenata jednog sistema.
Vremenski diagram toka delovanja
Diagram toka delovanja sa vremenskom osom
u razmen.
Plan (tabele, liste) programa:
ema (tabele, liste) gde su prikazani elementi i
moduli programa.
Karta mree:
Principijalna ema ucrtana u geografsku kartu.
IEC 1082-1, IEC 848; EN 61082;

DIN EN 61082 T.2, DIN 40719 T.6
Dokum entacija vezana za funkcije

Pravila za funkcionalnu dokumentaciju
Funkcionalna ema (Izvod) (3)
Releje, kontaktore, rasklopnu opremu, konice i

spojnice prikazati u neaktiviranom stanju.
U protivnom, naznaiti aktivirano stanje u emi.
Objasniti funkciju prekidaa sa vie poloaja,
npr. diagramom.
Poluprovodnike prekidae prikazati u stanju
spremnom za pogon.
Zavisnost neelektrinih i elektrinih funkcija
treba da budu jasno prepoznatljive.
Jedinstveno prikazivati osnovne spojeve, npr.
veze u mostovima, pokretae zvezda-trougao,
bistabilne preklopne stepene itd.
Upravljanje
Putanje S1 c
-------~i rS5 Start

r
BloKada S0cj RQ
RQ -------- 0
----------Korak 1
Doziranja
1
01
^ S
s
RQ
S10 Nivo 1
Dignut ventil
Y2
----
cco ----
CM
Praviia za pianove funkcija i funkcionalne eme
S11 Nivo 2
_______________ _______________
Moraju da sadre sve pojedinosti o
funkcionalnom ponaanju sistema, instalacija,
ureaja, softvera itd bez podataka o izvedbi.
Nacrtati potrebne simbole funkcija,
signalizacije i upravljanja.
Ako treba, dati oblike talasa, formule i
algoritme.
Korak 3
Grejanje
D3
prazan
M2 Pumpa
iskljuena
Dignut
ventil Y1
Mea M1
ukljuen
J p :
Korak 2
Doziranje
Grejanje
E1 ukljueno
S
Plan funkcija (izvod) @

= S4 = ,S5
Pravila za razvijene eme (2)

Koristiti grafike simbole za prikazivanje
pogonskih sredstava i funkcija.
Nacrtati sve veze izmeu ureaja i funkcija.
Oznaiti ureaje i prikljuke..
Usaglasiti logike signale i nivo signala.
Dati potrebne podatke za praenje strujnih
kola i staza.
Dati informacije (npr. o kontaktima) radi
razumevanja funkcije.
Razvijena ema delovanja (obuhvatna) (2)
Diagram toka delovanja (izvod)
S 1 UIUJ.
K3
K1
K2
A1.13 21 33 A1I13 21 (31 A1113 21133
A2i 14 22.34 A2| 14 22,32 A2| 14 22134
S1
13
14
Korak
komutacija
O
a
__
-----
'
JL
S 1 Is
1
__
siTJ
VJM J.
V)
3
E
CM
51 Is klj.
*
n
I_____
l L_L
339
D okum entacija vezana za fun kcije

dokum entacija objekta___________
Pravila o principijelnim emama
Treba da daju pregled o sistemima, instalacijama,
hardveru, softveru itd.
Pokazuju najvanije veze izmeu osnovnih
funkcija i pogonskih sredstava.
Koristiti prikaze (Layout) koji odgovaraju lokacijama
Mogu se dati podaci o lokacijama.
Eventualno napraviti planove za razliite nivoe.
Na viim nivoima daje se celokupan sistem,
a na niim delimini sistem.
Dokumenti viih nivoa moraju imati indikatore
niih nivoa.
Principijelne eme se moraju oslanjati na
svoje dijagrame toka.
IEC 1082-1, 1082-2; EN 61082-1;

EN 61082-2;DIN EN 61082 T.1, T.2
Principijelna ema
ema instalacije
Dokumentacija objekta
Plan lokacija:
plan lokacija sadri prostorni smetaj postrojenja,
napojne mree, mogunosti pristupa itd.
Plan instalacije:
crte (npr. graevinski) gde su ucrtana pogonska
sredstva (npr. jednog postrojenja).
ema instalacije: (3)
plan instalacije, gde su ucrtane veze izmeu
pogonskih sredstava.
Grupni crte:
prikaz prostornog smetaja i rasporeda grupe
zajedno ugraenih elemenata, datog u razmeri
Komutacioni deo mree
Raspored elemenata:
grupni crte sa svrsishodnim informacijama.
Plan instalacije (izvod)
Raspored elemenata
Razvodni ormar
2200
2100
2000
1900
1800
1700
1600
1500
1400
1300
1200
1100
1000
900
800
700
600
500
400
300
200
100
o o o o o o o o o o o o
o o o o o
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 ^ 00
o o o o o o
o * - c \ i c v} ^ n n t D N c o o ) - T - T - 0 - C N J c o T f i m o
I I I_I_I_I_I I_I I_I_II IIIIIII
340
eme, tabele i pla novi vezivanja

Sadraji dokumentacije vezivanja
IEC 1082-3; EN 61082-3; DIN EN 61082 T.3

ema vezivanja
Veze izmeu elemenata,

aparata, sklopova i postrojenja
Upotrebljeni kablovi i provodnici
Nain polaganja
Voenje provodnika
Iskorienje prikljuaka
Nain uvrenja
Nain upredanja
Duine provodnika ili kablova
Oznaavanje signala
Klasifikacija
Posebni podaci
Pravila za eme vezivanja (6)
Topografski prikaz (Layout), ali ne u razmeri.
Pogonska sredstva prikazati jednostavnim
konturama (kvadrati, pravougaonici ili krugovi)
ili simbolima sa oznakama prikljuaka.
Provodnika prikazivati punom linijom.
Grupe provodnika, kablove ili snopove
kablova crtati jednom linijom. (4)
Provodnike oznaavati oznakama pogonskog
sredstva i stezaljke. (2) (D ()
Po mogunosti primenjivati prikaz (Layout)
u obliku matrice.
Pravila za tabele i liste vezivanja
Reference kod prikazivanja mogu biti
prikljuci ili spojne veze.
Ureaje oznaavati oznakama
pogonskog sredstva.
Prikljuke oznaavati brojevima, slovima,
simbolima ili bojama.
Provodnike obeleavati oznakama
pogonskog sredstva, markiranjem,
bojom ili oznakama stezaljki.
Plan prikljuaka (Izvod) @

1
I
PrikljuKabl
ak vidi
Br
list
Plan rednih stezaljki
Kabl
mm2
1 1
T T
Kabl
-cilj
ila kabla - Br
o
c
C\J
X X
1
|
|
CsJ
63S1
63S1
63S1
63S1
63F2
63F2
1 63H1
I 63H1
I
|
|
|
|
|
1
1
|
1
1
|
Oznaka
aparata
CVJ
X
2 - C\J co T
Oznaka
aparata
ila kabla Br
PrikljuKabl
Kabl
Kabl
ak vidi
mm2
-Cllj
Br
list
2x4 irim'
NVV-0
4 x t mm^
fie*
7 x mm?
tlex
5 x i mm2
tlex
o o
ooo oooo
oo
1 s
s co
ro
X X
ro1 tp
O ro
>
ro oo
co X X
o o1 co
i
o
5
3;
o
|KM-V3/6-X1 |
Oznaka
prikljuka
o
r^.
o
C\J
T
Csj
o
c\ j
T
C\J
oo co n 5 -O
63k10k
63K10K
63K10K
63K10K
63K2
63K2
Oznaka mostova
CO o!1
CO r
013X9 |
C
oo CO
63K10K
Oznaka
prikliuka
Br stezaljke
Oznaka cilja
N iz ste z a ljk i: X 2
S1 21 ^
S2 13
S3 14
S8 13
S8 14
S9 13
S9 14
S10 22/S11 13
S10 21
S7 22
10
S7 13
11
S11 14
12
S7 14
13
S6 13
"4
S4 21
15
S4 22
16
S5 13
17
S5 14
18
M1 U1
19
M1 :V1
20
M1 W1
21
M2 :U1
22
M2 :V1
23
M2 W1
24
Oznaka cilja
X1
X X
X X X X
341
eme i tabele oienja aparata
IEC 1082-3; EN 61082-3; DIN EN 61082 T.3

ema oienja aparata 0
Pravila o emama oienja aparata J ) I

tabelama oienja aparata
Treba da sadri sve podatke o internim
vezama jedne montane celine ili grupe.
Al 13 21133 43
Treba da se podudaraju simboli pogonskog

sredstva sa smetanjem pogonskog sredstva
u pogledu oienja.
---------------'S J * ----------AlVl3|?1133^43 |AlVl3|21|33|43
K1
K2
K3
K4
K5
K7
Ako treba, koristiti vie projekcija.

Pogonska sredstva iz razliitih nivoa prikazati
preklopljeno, okrenuto ili pomereno.
Prikljuni planovi sadre podatke o spoljnim

prikljucimajedne montane celine ili ureaja.
Planovi, tabele (J) i liste kablova moraju
sadravati potrebne podatke o polaganju.
Tabela kablova 0
Broj
kabla
Tip kabla
Oznake
cilja
-W107
-W108
-W109
H05VV-U3x1.5
H05VV-U2x1.5
H05VV-U2x1.5
+A
+B
+A
+B
+C
+D
Napomene
napajanje
pomonim
naponom
230 V AC
JUSN.A3. 750;IEC 750;
DIN 6779 T.1, DIN 40719 T.2
O znaavanje elektrine oprem e

= A 3 2 M 18
- K1
L1
Skup oznaka 1 ---------(Postrojenje)
Skup oznaka 3
(Prikljuak)
Skup oznaka 2 ---------(Identifikacija i funkcija)
Skup oznaka 4
(Lokacija)
Dati samo skupove oznaka, koji su neophodni

za oznaavanje.
Ne unose se jednoznani predznaci.
Redosled skupova je proizvoljan, ali se
preporuuje navedeni redosled.
Uobiajen je horizontalni i vertikalni
raspored skupova.
Skup oznaka, koji uglavnom vai za opremu,
moe biti dat u tabeli.
Skupove oznaka treba upisati neposredno
sa leve strane ili ispod simbola;
Izuzetak: Skup 4 (Prikljuak")
Oznaka prikljuka se upisuje neposredno
izvan simbola, kod horizontalnog ispisivanja
desno, a kod vertikalnog levo pored spojne linije
(vertikalni tok strujnog kola) ili iznad spojne linije
(horizontalni tok strujnog kola).
342
+ E 14
A31.M17/1.5
I
l
= A31 M17
*
-k i K C
1.5-2 b
vl/
D10
B28
+ .A12
co
CNJ
CD
B8
+.A12
O zn a a v a n je ele k tri n e o p re m e
. A 3 .750; ie c 750; d in 6779 t . i , d in 40 719 t .2
ju s n
Skup oznaka 1; Postrojenje (naziva se i nadreena oznaka)
Predznak
=
----------- T"
Znak razdvajanja
2 1
^
V N
2 2
3
V B
4 3
~4~
~5~
--------------------------------Smetaj podataka odgovara stepenima

funkcionalnog razvrstavanja postrojenja.
Sa leva se poinje najveom jedinicom.
Odeljak moe imati 1 do 3 mesta za podatke.
Skup oznaka moe biti razdeljen znakom
razdvajanja izmeu grupa 3 i 4.
Podela u pet grupa.

Odeljci sadre nalzmenino brojke i slova.
U skupu oznaka moe biti najvie 10 alfa
numerikih znakova (kod elektrana 11).
Slovne oznake znakova esto imaju
odreena znaenja.
Brojane oznake su glavni brojevi ili imaju
odreeno znaenje.
Skup oznaka 2: Identifikacija i funkcija
Predznak -------------Vrsta (tabela str. 344)
jr
0 2 1
T_
Funkcija(tabela str. 344)

Glavni broj
Koriste se tekui glavni brojevi.

Grupe glavnih brojeva mogu biti pridruene
grupama pogonskih sredstava.
Cifre se mogu razdvojiti takom.
Skup oznaka se sastoji od delova vrsta,

giavni broj i funkcije.
Uvek treba dati glavni broj, vrsta i
funkcija nisu obavezne.
Skup oznaka 3: Lokacija
C
Predznak
-----J
B 1
~~2 T
4 T
1 1 1 1
~6~
1
Odeljci (Odeljak 1 se ne koristi)
Znak razdvajanja
Moraju se naizmenino koristiti slovne i
brojane oznake odeljaka.
Skup ima najvie 18 alfa numerikih
mesta za podatke.
Skup se razdvaja znakom razdvajanja
izmeu odeljaka 5 i 6.
Levo od znaka razdvajanja upisuju se podaci
o postrojenju, a desno o mestu ugradnje.
Svaki odeljak ima najmanje jedan znak.
Skup oznaka 4: Lokacija prikljuka
T:
Predznak
----------------------------- 1
Oznake prikljuaka u podlogama ema se

moraju podudarati sa istim oznakama na opremi.
Koristiti standardizovane oznake (vidi JUS
IEC 445, IEC 445, EN 60445, DIN EN 60445).
U suprotnom koristiti proizvoljne oznake,
ali dati odgovarajuu legendu.
Odeljak sainjavaju velika slova i brojke.
A 1
--------------------------------
P17 '28
Odeljak
"
X
-XB 8
-X3 9
343
Oznaavanje elektrine opreme
j u s n . a 3 . 750 ;ie c
750; d in 6779 t .i . d in 40719 t .2
Karakteristina slova za oznaavanje vrste opreme

Karakteristi- vrsta opreme
no slovo
Primeri
Karakteristivrsta opreme
no slovo
sklopovi, podsklopovi
pojaavai,
magnetni
pojaavai, laseri
pretvara
neelktrinih veliina u elektrine
termoelektrine
Q
sonde, fotoelektrine elije,
dinamometri, miR
krofon, zvunik i sl.
kondenzatori
binami elementi,
sklopovi za
zatezanje
i memoriju
elementi za
kombinovanje,
sklopovi za
vremensko zatezanje, bistabilni i
astabilni elementi
Primeri
merni ureaji,
ispitni ureaji
pokazni, registrujui instrumenti,

brojila (brojai)
rasklopni aparati
prekidai, sklopke,
rastavljai
otpornici
fiksni i regulacioni
otpornicinici,
pokretai i sl.
sklopke, birai
tasteri, upravljake
sklopke, ureaji za
upravljanje, birai
transformatori
transformatori,
strujni i naponski
transformatori
razno
svetlo, grejanje itd
zatitni ureaji
osigurai,
odvodnici,
releji za zatitu
modulatori,
pretvarai
demodulatori,
pretvarai frekvencije, invertori
generatori, izvori
napajanja
rotirajui generatori, pretvarai frekvencije, oscilatori
cevi i
poluprovodnici
elektronske cevi,
tranzistori,
diode, tiristori
ureaji za dojavu
zvuni i optiki
javljai
slobodno
ice, kablovi,
ine, dipoli
prenosni putevi,
uplji provodnici,
antene
releji, kontaktori
kontaktori, pomoni kontaktori,

releji, vremenski
releji itd
stezaljke, utikai,
utinice
utikai, nizovi
stezaljki, jednopolne utinice
induktivnosti
prigunice,
zapreni filtri
elektrino pokretani konice, spojnice,

mehaniki ureaji
ventili
motori
pojaavai,
regulatori
zavrnice, filtri,
korektori, izoblienja, ograniivai
elektronski ureaji,
regulatori,
pojaavai,
pretvarai
filtari, otklanjanje
radiosmetnji,
propusnici,
frekvencijske
skretnice
Karakteristina slova za oznaavanje optih funkcija

KarakteristiOpta funkcija
no slovo
Karakteristino slovo
Opta funkcija
M
N
P
Q
R
S
T
V
W
X
Y
Z
osnovna funkcija
merenje
proporcionalno
stanje (start, stop, ogranienje)
resetovanje, gaenje
memorija, indikacija
merenje vremena, zatezanje
brzina (ubrzanje, usporenje)
sabiranje
mnoenje
analogna
digitalna
B
C
D
E
F
G
H
I
K
L1, L2, L3
L+, L-
344
pomona funkcija,
funkcija iskljuenja (IZ)
smer kretanja
brojanje (merenje energije)
diferenciranje
funkcija ukljuenja (U)
zatita
ispitivanje
signalizacija
integracija
upravljanje tasterima
oznaavanje provodnika
G rafiki sim b o li za p o d lo g e em a
O p te
Osnovni sim boi
Oznaka u emi
Raster
obino
M=2,5mm
za prikljune linije
Slika, znak, brojka.slovo ili njihova kombinacija za
prikazivanje funkcionalne ili konstrukcione celine.
Simbol elementa Slika, znak, brojka ili slovo sa
|
efinisanim znaenjem (koristi
se samo u kombinaciji sa osnovnim simbolima ili drugim elementarnim simbolima
Slika sa definisanim znaenjem.

(Karakteristina za familiju funkcionalnih i konstruktivnih celina)
Karakteristina oznaka
Oznaka u emi ili elementarni
simbol koji se pridodaje oznaci u
emi radi definisanja
njenog znaenja
t-
Blok-sim bol
Uproeno predstavljanje funkcionalne ili konstrukcione celine
Priloeni list 1 uz DIN 40900 sadri ifre oznaka u emi sa brojnim podacima
npr. otpornik
04-01-01
j Redni broj oznake u emi

(ovde broj 1)
"L
Osnovno mesto podatka ili prilog2'

(ovde osnovno mesto podatka 1)
Deo iz JUS N.A3. 002; ------------------IEC 617-2; DIN 40 90 0 1) (ovde deo 4)
E lem en ti s im b o la i o zn a a v a n je rasklo p n ih ele m e n a ta

Oznaavanje
Elementami simboli
Znaenje
Oznake u emi
Oznake u emi
02 - 01-01
oblik 1
02 -02-01
o prem a,
02 - 01-02 a parat, fu n kcio n a ln a je d in ica
oblik 3
02-01-03
oblik 1
02-01-04 om o ta ,
kuite,
(
'N oblik 2
cev
V_____ J 02-01-05
oblik 2
02-02-03
^
50 Hz
02-02-05
02-02-09
ekranizacija
'
Zraenja
*
02-09-01
naizmemcna
struja 50 Hz
02-08-01
02- 02-11
viso ke
frekve n cije ,
02 - 02-12
ispravljena
struja sa
naizmeninom
komponentom
e le ktro m a g n e tsko d e lo va nje
02-08-02
m a g n e tn o
striktivno
d e lo va nje
02-08-03
na izm e n in e
struje,
niske
frekve n cije ,
sred n je
frekve n cije ,
te rm iko
d e lo va n je
>
sa etiri
provodnika
02- 02-10
nejo n izu jua ,

e le ktro m ag n e tska
jonizujua
02-09-03
je d n o o sm e rn a
struja
koristi se ako
02-02-01 dovodi
do zabune
Z n a e n je
Zavisna delovanja
g ra n in a linija,
linija razd va ja n ja
02-01-06
02-01-07
O zn a ke u em i
3 N ^5 0H z (.00/200 V trofazni sistem

02-02-07
Znaenje
Vrsta struje i napona
oblik 1
oblik 2
DIN 40900 T.2
02-08-04
02-08-05
d e lo va n je ili zav is n o s t od m agne tskog polja
za te za n je
Zavisnost od jedne
karakteristine veliine
<
02-06-01
ve e
>
02-06-02
m anje
=0
02-06-05
je d n a k o 0
=0
02-06-04
p rib lin o 0
,;Ako je ispred brojke upisana jedimca (1), npr. 103, radi se o nacionaino usvojenoj oznaci
2) Ako je ispred brojke upisano slovo A, onda je oznaka uzeta iz JUS N. A3. 002, IEC 617-2
345
JUS N. A3.002; IEC 617-2;

DIN 40900 T.2
E lem en ti s im b o la i o zn a a v a n je u em a m a
Simbol u emi
Naziv
Simbol u emi
/ ^
02-03-01
nije inherentna1*
Naziv
Simbol u emi
f-j~| 102-05-04
brava za blokadu,
mehaniko
deblokiranje
3 ^
elektromehaniko deblokiranje
-------->-------02-05-01
nije inherentna
^ /
02-03-02 nije lineama
02-03-03 inherentna21
/ ^
02-03-05 podesivost
02-03-08 5 stepena
podesivost
02-03-10 kontinualna
|-----------
nije inherentna
pravolinijsko
02-04-01
'^02-04-04^'
02-13-01
02-13-03
runi pogon,
povlaenje
E --------02-13-05
T --------102 05 01

02-13-06
obrtno u
oba smera
0 -
'V
02-04-05
02-13-07
periodino
02-10-01
-JV V 02-10-03
02-10-04
pozitivan impuls
U
i
\ / \
hh
c
)
kvar
runi pogon,
pritisak
Form 2
runi pogon,
preklapanje
102-07-01
delovanje
dodirom
02-12-07
O "
02-13-12
02-12-08
102-06-02
102-06-03
i
8 -
pogon kljuem
02-13-13
--------02-13-15
---------
blokada koja se
moe runo
ukinuti
pogon
grebenom
02-12-17
spojnica
slobodna
elektromagnetski pogon
02-17-06
pretvarai
motorm pogon
np.iR.ni
idealni izvor
struje
02-13-20
blokada
pokretanje u
oba smera
ureaj za
blokadu
02-17-04
02-13-26
__
klizno spajanje
02-12-14
1
r n ~ ~
^ 02-13-23
---------
102-06-04
mirovanje,
vraanje koje
nije automatsko
pogon valjkom,
greka
pokretni kontakt
(npr. klizni
kontakt)
02-13-16
zatezno
delovanje
automatsko
vraanje
trajni magnet
idealni izvor
napona
02-12-05
delovanje
pribliavanjem
pogon ruicom.koji se moe skinuti
prijem
podesivi funkcionalan spoj, opte

mehaniki, pneumatski i hidraulini
02-12-04 funkcionalni spoj
. _ JU 0/ZT - - 4
102-05-02
predaja
02-12-01
runi pogon.koji
se moe skinuti
npr. utini klju
~ - ^ - 02-12-21
elektromotor
sa konicom
Zemlja, masa, izjedn. potencijala

4=-
pogon opte
02-15-01
zemlja
02-15-02
zemlja sa malim
utic. str. napona
02-15-03
zatitno
uzemljenje
02-15-04
masa, kuite
pokretanje
B - - -
1) Promenljivost nije inherentna ako se

promenljive veliine menjaju pomou
spoljanjeg ureaja, npr. promena
podeavanje otpornika.
346
Form 1
O ------------
02-13-08
prenos, tok energije, tok signala,

sve u jednom
smeru (simpleks)
Mehaniki podesivi elementi
runi pogon,
obrtanje
02-17-03
02-16-02
02-05-05
] -----------
Razno
02-17-01
-----------------
naizmenini
impuls
pozitivna impulsna funkcija
02-05-04
sklopka za sluaj opasnosti
Impulsni oblici
_TL
------< -----runi pogoni,

opte
02-13-04
Smer sile i kretanje

----------
102-05-05
Naziv
Smer delovanja
Vrsta pogona
Promenljivost
02-13-21
/ j
2) Promenljivost je inherentna" ako sama

promenljiva veliina zavisi od osobina sklopa,
npr. ako se otpornost menja promenom napona
ili temperature.
JUS N.A3.003, IEC 617-3;

DIN 40900 T.3
Sim boli provodnika i konektora u em am a

Simbol u emi
Naziv
Simbol u emi
03 01-01
provodnik. grupa
provodnika, vod,
kabl, strujno kolo,
prenosni put (npr.
za mikrotalase)
jednopolni prikaz
tri provodnika
oblik 1
broj provodnika
se prikazuje
crticama ili crtioblik 2 03-01-03 com sa brojem
-ffl-
-110 v
2 120 mm2 Al,
03-01-04
3N ' v . SOHz M V
2 120 . 1 50
103-01-01
03-01-14
provodnik ili kabl,

nije spojen.
03-01-15
provodnik ili kabl

nije spojen,
posebno izolovan.
viepolm
utini spoj21
prikazam
svi polovi
spoj provodnika
o
03-02-02
iznad linije:
vrsta struje, vrsta
mree, frekven11 12 13 K 15 16
cija i napon
03-02-03
ispod linije:
broj provodnika.
1 2 3 u 5 ,6
znak mnoenja,
o o <b
presek pojedi103-03-04
nanog provodnika i materijal
oblik 1
provodnika, dat
hemijskim znakom 03-02-04 1
vod, planiran
oblik 2
03-01-07
provodnik sa zatitnim omotaem
03-02-06
03-01-08
upredeni
provodnici,
prikazana dva
provodnika
03-01-09
provodnik u istom
kablu. prikazana
tri provodnika
jednopolni
prikaz2)
03-03-08
prikljuak (npr.
stezaljka). krug
moe biti ispunjen
prikljuna letva
sa oznakama
prikljuaka
letva, redne stezaljke i razdvojne
redne stezaljke
dva provodnika
pokazana strelicama su
u istom kablu
03-01-10
-Q 03-01-11
03-03-09
utini konektor,
pokretni deo 3>
03-03-10
< | < |
-(M
03-03-11
grananje
provodnika
03-03-19
03-01-12
H H0V\
/
03-01-13
utinica
premosmca.
otvorena
oblik 1 mesto razdvajanja,

premosnica,
----- 1 |----zatvorena
dvostruko grananje provodnika
03-03-18
oblik 2
utika sa zaporom,
dvopolni 2>
oblik 2
03-02-07 I
03-03-12
03-02-08
deo za spajanje
provodnika
03-03-01 03-03-02
utinica
pol utinice
03-03-20
konektorski spoj2)
dve utinice spojene jednim utikaem
03-03-21
konektorski spoj
sa adaptorom
-< X >
03-03-22
utika
03-03-03 03-03-04 jedan pol2)
utinica i utika,
koaksijalni provodnik doveden na
utini spoj2)
03-03-05
03-03-06
mesto prikljuka
provodnik,
koaksijalni
sa ekranom
utini spoj, fiksna

strana utikaa 3).
pokretna strana
03-03-17
oblik 1
------ <
koaksijalni
provodnik
utim konektor,
fiksni deo 3)
u -
Konektori
Naziv
Konektori
03-02-01
03-02-05 1
-f1-
Simbol u emi
Prikljuci ili spojevi provodnika
pokretljivi
provodnik
03-01-06
Naziv
Provodnici
Provodnici1'
HH103-03-05
utini spoj sa oznakom prikljuka

zatitnog voda2*
konektorski spoj
sa utinicom
za grananje 2>
Vodenje provodnika
kablovski prolaz,
ispunjen gasom
103-04-02
prolaz voda
103-04-01
1) Radi razlikovanja pojedinih vrsta provodnika, kablovskih trasa itd. mogu se koristiti razliite vrste linija.
Njihovo znaenje treba istai u legendi plana.
21 Moe se odustati od podebljavanja, prikazanog na polu utikaa.
3) Ovu oznaku treba koristiti samo ako postoji razlika izmeu fiksnog i pokretnog dela.
347
S im b o li pasivn ih ko m p o n en ti
Simbol u emi
Simbol u emi
Naziv
o tp o rn ik opte,
04-01-01
element priguenja, prioritetni

oblik
04-01-02
drugi oblik
-C J D -
impedansa
104-01-03
-d H H
-t=h-td04-01-10
grejni element
04-03-02
drugi oblik
04-03-03
induktivnost sa
magnetnim
jezgrom
04-02-05 elektrolitski
H h104-02-01
04-02-07
otoni otpornik,
ent
04-02-16
u
otpornik zavisan
od napona,
varistor
bifilarni otpornik,
t*
naponski
zavisan
- ' O
104
-0
104-01-05
otpornik sa
kliznim kontakH Z >
tom,
04-01-07
potenciometar
'
kondenzator sa
izvodom
promenljivi
kondenzator
04-03-04
polanzovam
kondenzator,
naponski zavisan,
poluprovodniki
vod za kanjene,
element za
04-09-01 kanjenje,
sklop za kanjenje
100 ns
{ L b04-09-05
podesivi otpomik
sa kliznim
kontaktom
-Q -
04-03-06
05-01-02
poluprovodnika
zona sa vie
prikljuaka
oblik 1
1
-p -
05-01-03
oblik 3
05-01-05
provodni kanal,
osiromaeni tip
|" 05-01-06
provodni kanal,
obogaeni tip
v J /v w - \ v J
04-03-09
koaksijalna
prigunica sa
magnetnim jezgrom
Razno
magnetostrikcioni
vod za kanjen e
04-09-02
vod za kanjenje
kao model voda
04-04-01
magnetno jezgro
04-04-03
magnetno jezgro sa
jednim namotajem
za kanjenje
piezoelektrini
kristal sa dve
elektrode
1
- C U 04-07-01
04-08-03
JUS N. A3. 005; IEC 617-5; DIN 40900 T.5

Oznake
/ - /
05-01-23
f + /
05-01-24
4~
05-01-09
05-01-10
'F
05-01-11
'F
05-01-12
05-01-14
Uvodna zona PIN

ili NIP struktura
PlP ili NIN
struktura
05-02-01
otkijev efekt
05-02-02
tunelski efekt
05-02-03
efekt proboja u
jednom smeru
N-provodni kanal na
P-supstratu
P-provodni kanal na
N-supstrat
05-02-04
efekt proboja u
dva smera
P-emiter na N-zoni
N-emiter na
P-zoni
05-02-05
povratni efekt
uni tunelski efekt
P-podruje, koje
utie na N-zonu
N-podruje koje
utie na P-zonu
1) Ako je neophodno oznaiti elektrode, savijena linija treba da predstavlja:

spoljnu oblogu papirnog ili keramikog kondenzatora
pokretni deo kod podesivih ili promenljivih kondenzatora
oblogu sa negativnim potencijalom kod provodnih kondenzatora
348
04-03-07
04-09-03 koaksijalni vod
oblik 2
05-01-04
induktivnost sa
pokretnim kontaktom
stepenasto
promenljiva
Elementi simbola
05-01-01
induktivnost sa
fiksnim
izvodima
S im b o li p o lu p ro vo d n ika
poluprovodnika
zona sa jednim
omskim prikljukom
induktlvnost sa
procepom u
magnetnom jezgru
p rr^
Vodovi za kanjenje
04-01-03
04-01-08
drugi oblik1>
polarizovani
kondenzator
t_L
otpornik sa
izvodima
promenljivi
otpornik, opte
5U ^04-01-04
induktivnost,
kalem, namotaj,
prigunica
prioritetan oblik
04-03-01
04-02-02
Naziv
in d u ktivno st
kondenzator
04-01-12
04-01-09
Simbol u emi
Kondenzatori
kondenzator
04-02-01 opte,
prioritetni oblik
Otpornici
~H
Naziv
S im b o li p o lu p ro v o d n ik a i e le k tro n s k ih cevi u e m a m a
Simbol u emi
Simbol u emi
Naziv
poluprovodnika
dioda, opte
svetlea dioda,
opte
05-03-02
kapacitivna
_ j ) _ 05-03-04 dioda
05-04-07
05-04-08
iskljuna tmstorska
trioda upravljana
anoda (N-gate)
- m
05-04-10
Z - dioda
05-03-06 Esaki - dioda
-
05-03-07
proboina (breakdown) dioda

Z - diode spojene
u opoziciju______
tunel dioda
05-03-05
povratna (backward)
- K - 05-03-08 dioda
uni tunelna dioda
dvosmerna
dioda
05-03-09 diac
&
Tiristori
tiristorska dioda,
povratno
05-01-01 blokirana
tiristorska dioda,
povratno
05-04-02 provodna______
- f f l -
05-04-03
dvosmerna
tiristorska dioda
05-04-04
tiristorska trioda
tiristor
05-04-05
tiristorska trioda,
povratno blokirana
upravljana anoda
(N-gate)
05-04-06
tinstorska trioda,
povratno blokirana
upravljana katoda
(P-gate)_________
05-04-11
05-04-12
05-04-13
L_
T fr
L_
-p -p
tiristorska trioda,
povratno blokirana
L_
T*T
dvosmerna
tiristorska trioda
triac
tiristorska trioda,
povratno provodna
05-05-15
V j^
' P *T "'
tiristorska trioda.povr.
provodna upravIjana anoda (N-gate)
05-05-03
NPN-lavinski
(Avalanche)
tranzistor
05-06-03 foto element
foto elija
optokapler svetlea
dioda i foto
tranzistor
t C
I X f
Hall - generator
~LZ_t
otpornik osetljiv na
magnetsko polje
' T - ^ 05-06-05
05-05-04
05-05-08
NPN-tranzistor sa
dva prikljuka baze
05-06-06
magnetski
kapler
05-06-07
PNIN-tranzistor
jomzaciona
komora
tranzistor sa efektom
05-15-01
polja i zapre. slojem
05-05-09 I (JFET) sa N-kanalom
polja i zapre. slojem 05-15-05
05-05-10 | (JFET) sa P-kanalom
polja i izolacionim
otpomik osetljiv na
svetlo; foto
otpomik
----- I ------
05-06-08
unijunction tranzistor
sa bazom P-tipa
polja i izolacionim slojem
(IGFET); osiromaeni tip
05-06-02 dioda, osetljiva na svetlo

foto dioda
05-06-01
05-05-01
05-05-06
fr
05-05-14
PNP-tranzistor
fr
05-05-13
polja I izolac slojem
(I6FET); obogaeni tip
prikljuak na supstratu
polja i izolac. slojem
(IGFET); supstrat interno
spojen sa source
Senzori
Tranzistori
Naziv
Tranzistori
iskljuna
tiristorska trioda
- N -
- ^ f
Simbol u emi
T iris to ri
Poluprovodnike diode
05-03-01
Naziv
05 15-10^-K
05-05-11 stojem ('GFET).

uo us 11 | 0bogaenj tip
105-04-01
poluprovodniki
detektor
brojaka
cev
peltijeov element
Elektronske cevi
05-11-02
Naziv
tiratron, trioda
Simbol u emi
cev sa katodnim zracima sa
05-12-01
- elektromagnetskim
otklonom
- fokusiranje trajnim
magnetom
- elektrode za fokusiranje
- Veneltov cilindar
- indirektno grejana katoda
primer - TV ekran
II
~ )) " iT "
05-11-03
pentoda
Naziv
dvostruka cev sa
katodnim zracima sa:
razdeljenim zracima
elektrostatikim
otklonom
indirektno
grejanom katodom
05-12-02
349
S im boli u em am a za pro izvo d n ju

i tra n sfo rm a ciju e le ktrine energije
Naziv
Simbol u emi
Naziv
Simbol u emi
Naziv
Vrste namotaja - maine
I
III
I6
06-01-01
jedan namotaj
06-01-02
tri razdvojena
namotaja
est razdvojenih
namotaja
06-01-03
06-01 04
IIL
tri razdvojena
namotaja, trofazni
sistem
06-01-05
06-03-01
rw \
m razdvojenih
namotaja,
m-fazni sistem
06-03-03
106-01-01
redna veza
106-01-02
paralelna veza
106-01-04
jedinslveni namotaj
sa pomonom
fazom
sprega
zvezda-trougao
/_\
II
06-03-04
Delanderova
sprega
106-01-06
L
06-02-01
dvofazni
namotaj,
L-sprega
pomoni pol ili

kompenzacioni
namotaj
Maine opte.
Umesto zvezdice
(*) moraju se uneti
sledee oznake:
C pretvara
G generator
GS sinhroni
generator
M motor
MG Maina
upotrebljiva kao
motor ili generator
MS sinhroni motor
sprega u
trougao
06-04-03 korani motor
L
06-02-06
sprega otvoreni
trougao
Y
06-02-07
sprega zvezda
jednosmerni
06-05-01 redni
motor
sprega zvezda,
izveden
neutralni vod
06-02-12
estofazni namotaj,
spregnut u
zvezdu
*
06-02-13
sprega viljuke',
izveden neutralni
provodnik
trofazni redni
motor
etkice (na kliznom

prstenu ili
komutatoru)1)
A
06-02-05
06-02-09
06-06-03
06-04-02! linearni motor
jednosmerni
06-05-02 paralelni
motor
jednosmerni
; 06-05-03 generator sa sloenom pobudom,
sa prikljucima i
etkicama
trofazni sinhroni
generator,
pobuda preko
trajnog magneta
06-07-01
jednofazni
sinhroni
06-07*02 motor
trofazni sinhroni
generator, spojen
u zvezdu,
06-07-03 izveden neutralni
vod
06-08-05 trofazni linearni

motor, kretanje
samo u jednom
V__ T
smeru
I Y - nI 06-08-01 trofazni asinhroni
motor sa
kaveznim rotorom
\__1 06-08-02 jednofazni asinhroni
motor sa kavezmm
rotorom, izvedeni
krajevi za pokretaki
namotaj
06-08-03
jednosmemt
<
^
pretvara, pobuda
u f M Y G ' // I trajnim magnetom
(pretvarasa
I zajedmkim rotorom
06-05-04
1] etkice se prikazuju samo akoje potrebno. Kao primer pogledati oznaku 06-05-03
350
repulzioni motor,
jednofazni
paralelni namotaj
| ili namotaj sa
spoljnom
pobudom
trofazni
namotaj,
V-spoj (60)
sprega
cikcak
redni
namotaj
Y
06-02-02
06-02-08
06-06-02
Vrste maina
06-04-01
106-01-05
naizmenini
redni motor,
jednofazni
razlikovanje
namotaja zavisno
od funkcija
06-03-02
|m
Vrste maina
Elementi simbola
Simbol vrste spoja
trofazni asinhroni
motor, rotor sa
kliznim
prstenovima

Naziv
Simbol u emi
JUS N.A3. 330

Simbol u emi
Naziv
Transform atori i prigunice

Oblik 1
Oblik 1
Oblik 2
06-09-02
06-09-01
* L^>^J 06-09-03
p V W '|
p w > rj
06-09-04
vonamotajni
transformator;
naponski transformator,11oznaavanje istog faznog
stava, struje koje
istovremeno ulaze
proizvode
magnetne
flukseve istog
smera
Oblik 2
06-10-13
06-10-14
tronamotajni
transformator
06-09-05
c(y
06-09-06
06-09-07
06-09-08
06-09-09
autotransformator
06 10 15
06-09-10
06-10-01
06-10-03
06-09-11
06-10-02
dvonamotajni
jednofazni
transformator
sa ekranom
06-10-04
transformator sa
srednjim izvodom
na jednom
namotaju.
06-11-01
06-10-10
tu t]
06-10-11
06-11-03
>
06-11-05
106-C5-01
106-C5-02
jednofazni
autotransformator
trofazni autotransformator,
06-11-04 sprega zvezda
06-11-06
III
06-10-12
jednofazni autotransformator sa
regulacijom napona
(>
&
06-13-02
06-13-04
strujni transformator sa dva

sekundarna namotaja na istom
06-13-05 jezgru
otvorena trofazna
prigunica,
stepenasto
podesiva
06-13-06
strujni transfor
sekundar ima jedan izvod, tj. pos^ ----- 06-13-07 toje tri prikljuka
06-13-08
strujni transfor sa
pet primarnih namotaja (npr provodni
strujni transformator)
(>
trofazna
prigunica,
sprega zvezda
d>
trofazna
celina od jednofaznih transformatora, sprega
zvezda trougao
strujni transformator sa dva jezgra i dva sekun06-13-03 darna namotaja
(>
06-10-06
06-11-02
trofazm
transformator
sa etiri izvoda
(nije obuhvaen
glavni prikljuak),
sprega
zvezda-zvezda
06-10-09
regulacioni
transformator
06-10-05
trofazni
transformator,
sprega
zvezda-cikcak,
cikcak sprega
sa neutralnim
provodnikom
06-10-16
strujni transformator, impulsni

transformator
L*wA^J
u i
prigusmca
L
J
pTVV'j
u
an
trofazni
transformator sa
regulacionom
preklopkom pod
optereenjem,
sprega
zvezda-trougao
06-13-10
06-13-09
Strujni transformator sa jednim

(sekundarnim) namotajem i tn
primarna namotaja, npr. zbirni
06-13-11 strujni transformator _______
1) Za naponske transformatore koristiti ovu ili neku pogodniju od sledeih oznaka
351

Simbol u emi
Naziv
Simbol u emi
Naziv
Simbol u emi
Nerotirajui generatori i
izvori toplote ____
Pretvarai snage, primarne elije i akumulatori
06-14-02
baterija od
primamih
elemenata.
akumulatorska
baterija
jednosmerni
pretvara
06-1601
izvor toplote,
opte
izvor toplote sa
06-17-03 sagorevanjem
ispravlja
'l
106-04-01
oblik 2
06-15-03
vV T/
ispravlja u
mostnom
06-14-04 spoju_____
06-18-01
Ventili i magnetni ureaji

Zatvara
10603-02 otvoren
naizmenini
06-14-05 pretvara
ispravlja/
naizmenini
r( 106-14-06 pretvara (preklopni)
naizmenini
1060402 pretvara
stabilizator
1060403 napona
const
primarna elija,
primarni element,
06-15-01 akumulator
106-03-03 ventil, predstavljen
Transduktori i magnetni
pojaavai
jezgro
06-A1-01 transduktora
sa senzorom i
pogonom preko
grebena
magnet za
podizanje tereta,
ploa za pritezanje,
magnetni separator
o jb --I
magnetni
pojaava
06-A1-04 (blok - simbol)
JUS N.A3.007
IEC 617-7; DIN 40900 T.7
Elemenati simbola
Oznake
07-04-01
prolazni kontakt,
zatvara se pri
delovanju
radni kontakt sa
predhodnim
zatvaranjem
07-04-02
radni kontakt
sa kanjenjem
)
{
07-04-03
mirni kontakt
sa kanjenjem
kontaktorska
funkcija
V
)
07-02-01
X
07-01-02
funkcija
prekidaa
V
*p
07-02-02 o b lik 2
V
)
07-01-03
funkcija
rastavljaa
)
{
mirni
07-02-03 kontakt
O
07-01-04
funkcija sklopke
rastavljaa
preklopni kontakt
07-02-04 sa prekidom
07-01-05
funkcija
automatskog
okidanja
funkcija
graninog
prekidaa
funkcija
automatsko
vraanje"
O
07-01-08
352
radni kontakt, komutaciona funkcija,

opta oznaka
sklopke
o b lik 1
a
07-01-01
<
07-01-07
funkcija
vraanje nije
automatsko"
transduktor
(blok - simbol)
06-A1-03
magnetna konica,
106-02-02 inski magnet
za koenje
S im boli u e m a m a za ko n takte
k o m u tacio n ih i za titn ih u reaja
07-01-06
fotoelektrini
generator
06-18-06
106-02-01
&
termoelektrini
generator,
pokretan toplotom sagorevanja
106-03-01 zatvoren
D--------
generator,
opte
06-17-01
06-15-02 oblik 1
06-14-03
Naziv
V
?
07-02-05
n
)
radni kontakt za dva

strujna kola, srednji
poloaj "iskljueno
07-05-01
preklopni kontakt
bez prekida,
element sekvenci07-02-06 jalnog preklopa
ob lik 1
07-05-02
07-02-07 o b lik 2
dvostruki radni
07-02-08 kontakt
07-03-01
| ^ 07-05-03
07-05-04
radni kontakt,
zatvara se
kanjenjem
kod delovanja
ob lik 1
ob lik 2
mimi kontakt,
zatezno
zatvaranje pri
otputanju
o b lik 1
ob lik 2
S im boli u em ama za rasklopne aparate

i zatitne ureaje
Naziv
Simbol
Elektromagnetni pogoni
07-15-01
07-15-02
07-15-03
pogon sa dva
razdvojena
namotaja,
kompaktan
prikaz
oblik 1
oblik 2
p
I 07-15-05 I
razdvojeni
prikaz
oblik 1
u n
u n
oblik 2
pogon, pobuen
107-08-01
IE
E=J
07-15-10
07-15-11
elektromehaniki pogon
releja za naiz07-15-12 meninu struju
tonfrekventni
107-09-07 relej daljinskog
upravljanja
c Mp07-09-041
-i
relej za
odvajanje, relej
udame struje
vd
pogon
vatmetarskog
delovanja
zatitnog releja
nzjzi
' 07-15-15
I
07-15-21
elektromehaniki pogon polarizovanog releja
07-13-03
kontaktor sa
automatskim
delovanjem
07-13-04
kontaktor
(mimi kontakt,
b kontakt)
merciona
sklopka
07-10-01
runa sklopka
EN
I 07-06-01
I 07-06-02
radni kontakt bez

automatskog
vraanja
I 07-06-03
mirni kontakt sa
automatskim
vraanjem
I 07-08-01
granina (krajnja) sklopka

(radni kontakt)
07-07-02
07-20-01
07-20-02
-VI
h
granina (krajnji)
sklopka, mehaniko aktiviranje
u oba smera
07-09-01
radni kontakt,
temperaturno
zavisan
07-09-03
mimi kontakt sa
automatskim termikim aktiviranjem (termo kontakt npr. bimetal)
pritisna sklopka,
taster
prekida,
osetljiv na dodir
blizinska
sklopka
07-20-03
blizinska sklopka,
aktivira se
pribliavanjem
magneta
107-05-06
zatitna sklopka
motora, tropolna,
sa term. i magnetnim okidanjem
C <^
07-08-03
ivina sklopka
sa tri prikljuka
07-07-01
radni kontakt sa
automatskim
vraanjem
gasna cev sa
termokontaktom,
starter za fluorescentne svetiljke
kontaktor
(radni kontakt.
07-13-02 a kontakt)
07-10-02
termikog releja
Rasklopni aparati
brzog releja
elektromehaniki pogon, neosetljiv na naizmeninu struju
07-09-04
pogon sa dva
namotaja
suprotnog
delovanja
107-08-02
elektromehaniki pogon sa
zatezanjem pri
07-15-07 otputanju
zatezanjem pri
delovanju i
07-15-09 pri otputanju
Rasklopni aparati
107-08-05
107-15-06
zatezanjem pri
07-15-08 delovanju
Naziv
pogon sa tri
uklopna stanja
107-08-03
I 07-15-06 I
Simbol
Naziv
Elektromagnetni pogoni
elektromehaniki pogon,
kalem releja
oblik 1
oblik 2
07-15-04
Simbol
JUS N. A3 007;
IEC 617-7; DIN 40900 T.7
zatitna sklopka
za struju kvara.
107-05-07 etvoropolna
sklopka za
zatitu voda
107-05-08
107-01-03
radni a kontakt,
prikazan kao
aktiviran
353
Sim boli u em am a za rasklopne aparate

i zatitne ureaje
Simbol
Naziv
Naziv
Simbol
Naziv
Simbol
Sklopke - rasklopni ureaji
07-13-05
sklopka sa tasterom i radnim

kontaktom, runi
pogon (sklopka
za iskljuenje)
sklopka sa podeavanjem sa radnim kontaktom,
runi pogon (sklopka za iskljuenje)
prekida
rastavlja
07-13-06
07-13-08
sklopkarastavlja
107-02-04
107-02-01
rastavlja sa
kontaktima
za komutaciju
sklopka za
uzemljenje,
opte
sklopka sa dva uklopna poloaja, ele

ment preklapanja,
runi pogon (naizmenina sklopka)
k -v
sklopka sa podeavanjem sa tri uklopna poloaja, sklopka za dva radna poloaja, runi pogon
(grupna sklopka)
rastavlja sa ureajem za blokadu, runi pogon
07
sklopka sa podea
vanjem sa dva elementa za preklapa
nje, runi pogon
(serijska sklopka)
sklopka za
promenu smera
T y ~
Simbol
Naziv
I I I I
sklopka sa vie poloaja, jednopolna,

prikazana sa etrii uklopna poloaja
napomena: ova oznaka se sme
koristiti samo za sklopke sa malim
brojem poloaja
I I M
y
07-11-05
12
-
3 4
^
I 07-11-06
kompleksna
sklopka,
opte
107-05-02
07-12-01
Naziv
Simbol
107-05-03
___ [B
118
|
F
07-12-02
Tabela redosleda operacija

pozicije
spojeni prikljuci
A B C D E F
grebenasta
sklopka sa
motomim
pogonom
stepenasta
sklopka sa 18
uklopnih
poloaja i
prikljucima
od A do F
grebenasta
sklopka sa etiri
uklopna
poloaja,
petopolna,
runi pogon
Naziv
Simbol
sklopka sa runim pogonom,

etiri uklopna poloaja i etiri
nezavisna para kontakata
07-11-07
I I
.I \i J/ *,
x \ / / 2,3
v -----
runi pogon, prikazan oznakama pozicija, pozicije 2 i 3 su

pozicije mirovanja
107-03-02
kontaktor, relej
107 09 01
12
910
II
II
rh-y~|
107-09-05
relej za odvajanje, 10 uklopnih

pozicija
bistabilni relej
3
4
5
107-09-06
1 10
;
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
354
0 = h \
I
5 /m in |
107-09-08
[ 3
107-05-01
l~ I-I
-t z . JlL. J >
relej treperavog
svetla frekvencija
treperenja 5/min
sklopka sa bravom,
sklopka za zatitu
motora, tropolni,
termiki i elektromagnetni prekostrujni okidai, podnaponski okida
S im bo li u em am a za
sklop ke i zatitne ureaje
Naziv
Simbol
Memi releji
Merni releji
merni relej i srodni
ureaj, zvezdice se
menjaju slovom ili
znakom kojima se
naznaavaju
07-16-01
osobine
ureaja
UA?
prekostrujni relej
07-17-04 vremenski
zatezan
/ >
napon kvara
07-16-02 prema kuitu
07-19-03
rezidualni
07-16-03 napon
07-16-04 povratna struja
la
07-16-05 diferencijalna struja
/ / p/
07-16-06
07-16-07
'N
07-16-08
P0
07-16-10
07-16-11
diferencijalna struja
relativna
struja kvara prema
zemlji
struja u neutralnom
provodniku
snaga pn faznom
uglu a
inverzno zavisno
vremensko zatezan]e
<5A
>3A
N <
/VVN
memi relej za
07-17-10 obuhvatanje spojeva
meu navojima
merni relej za
07-17-11 obuhvatanje spojeva
meu navojima
prekostrujni relej sa
dva izlaza.
/ >
petostrukim
podeenjem i
5
inverznom strujnozavisnom
karakteristikom
07-17-14
relej ispada faze
m<3
07-17-12 u trofaznom
sistemu
0 =0
relej nultog
07-17-01
napona
P <
relej minimalne
07-17-03
aktivne snage
Q>
i
<
1 Mvor
5 10 s
relej maksimalne
reaktivne snage
- smer energije ka
sabimicama
07-17-06 - delovanje na 1 Mvar
- podesivo
vremensko
zatezanje
od 5 do 10 s______
Buholc zatita
a~
Naziv
Zatitni
[J]
07-21-01
osigura,
opte
[J]
osigura, rafirana
07-21-02 strana oznaava
prikljuak na mreu
osigura sa mehanikim indikatorom
delovanja (osigura
sa udarnim klinom)
osigura sa
07-21-04 signalmm kontaktom
i tri prikljuka
----- 07-21-03
*\
07-21-07
Pokretai
07-14-01
pokreta, opte
07-14-02
pokreta
stepenasto
rukovanje
n'
<
strujni relej, deluje

07-17-08 iznad 5 A i ispod
3A
automatski ureaj
07-18-02 za ponovno
ukljuenje
07-18-01
podnaponski relej
- podruje prorade
07-17-07
50 80V
50 V do 80 V
13 0 %
-otputanje na 130%
U
ureaj osetljiv na
pribliavanje,
kapacitivan, reagi.
na pribliavanje
stranog tela
Hh-
O I
UrSd
Simbol
07-14-05
pokreta, direktan
polazak, reverzivni
motor ukljuen
kontaktor
07-14-06
pokreta
zvezda trougao
07-21-06
*
011
10A
pokreta sa auto07-14-07
transformatorom
07-14-08
00
75A
1
pokreta za motore
107-06-01 sa jedmm smerom
obrtanja
automatski
107-06-03 pokreta
pokreta sa termiJ~L
kim i magnetnim
107-06-05 okidaima
pokreta za motore
sa promenjenim
B/Ap 107-07-03
brojem polova
pokreta za
jednofazni motor sa
107-07-04 pomonom fazom,
kapacitivni_______
pokreta sa
107-07-05 otpomicima
osigura za zavrtanje, prikazan 10 A,

tip Dll tropolno
niskonaponski osigura velike snage
(NH), prikazan 25 A,
veliina 00
varniar
odvodnik
prenapona
odvodnik
prenapona u
gasnoj cevi
(
delimino
107-06-04 automatski
pokreta
tropolni sklopka sa
automatskim
okidanjem pomou
udame igle
pojedinog
osiguraa
sklopka-rastavlja
sa osiguraem
sklopka sa
osiguraem
rastavlja sa
osiguraem
pokreta sa tinstorima, kontinualno

promenljiv
Naziv
Simbol
Upaljai i ureaji za gaenje vatre
I i |o7-24-02
= a C D
=fll pe07-23-01
otporniki
upalja,
inicijalni upalja
ureaj za
gaenje sa
iednim okidaem
kalem za
paljenje
07-24-01 "=
-^ c E 3 ]
sveica
07-24-03
355
S im boli u em am a za merne,
dojavne i sign alne ureaje
Simbol u emi
Naziv
pokazni
instrument,
opte
Simbol u emi
Naziv
Simbol u emi
Pokazni merni instrumenti
08-01-01
108-03-01
| 000 1108-03-02
108-03-03
V ) 08-02-01
pokazivanje,
opte
pokazivanje,
digitalno,
numeriko
registrujui
pisa
08-01-03
pokaziva vrnog
optereenja,
daljinski upravljan
merni instrument,
integraciono
elektrino brojilo,
opte
08-04-01
brojilo asova
rada
Ah
08-04-02
brojilo
amper-asova
108-01-06
instrument za
formiranje
proizvoda
Wh
08-04-03
brojilo
vat-asova,
elektrino brojilo
Wh
08-04-04
108-01-07
instrument za
formiranje
kolinika
brojilo vat-asova,
meri energiju samo
u jednom smeru
Wh
08-04-05
08-01-02
instrument sa
naponskim
kolom
brojilo vat-asova,
meri energiju samo
u smeru od sabimica
08-02-03
08-02-14
voltmetar
ampermetar
vatmetar
var
08-02-04
varmetar
108-01-03
NaCI) 08-02-13
cos <p] 08-02-05
Hz
08-02-07
mera faktora
snage
frekvencmetar
Brojila
mera broja
obrtaja
08-02-15
108-01-05
termometar,
pirometar
instrument sa
strujnim
kolom
mera
koncentracije
rastvora (NaCI)
instrument za
formiranje zbira
ili razlike
v i e t a r ifn o b r o jilo ,
Wh
Wh
P>
08-04-08
08-04-09
08-04-10
Wh
Registrujui instrumenti
08-02-12
1)
galvanometar
G
/V
08-01-02
08-02-08
08-02-06
mera faznog
ugla
08-03-01
var
08-03-02
08-02-10
08-02-09
sinhronoskop
osciloskop
mera talasne
duine
instrument sa
ukrtenim
kazaljkama
Naziv
/V
08-03-03
108-01-09
registrujui
instrument,
opte
Wh
08-04-14
registrujui
vatmetar
08-04-11
-
kombinovani
registrujui
vatmetar i varmetar
08-04-12
pisa
krive
PmaK
registrujui
mehanizam
varh
Ureaji za brojanje
Wh
prikazano
dvotarifno
brojilo vat-asova,
meri samo ako se
prekorai unapred
podeena veliina
brojilo vat-asova
sa ureajem za
prenos
brojilo vat-asova
sa registracijom
maksimuma
Wh
brojilo vat-asova,
daljinski
upravljano
Wh
brojilo vat-asova
sa tampaem,
daljinski upravljano
08-04-13
brojilo vat-asova
sa pokazivaem
maksimuma
08-04-15
brojilo reaktivne
enrgije
Ureaji daljinskog merenja
predajnik
daljinskog
08-07-02 merenja,
08-05-04
108-01-08
predajnik
mera
impulsni broja sa
telemetrije
diferencijalnog
08-02-11
viestrukim
jednosmernog
prijemnik
davaem kontakta
napona
08-05-05
daljinskog
08-07-03 merenja,
brojaki ureaj
mera reaktivne
08-02-02
pokretan
prijemnik
C
V
n
r
N
struje
grebenom
08-05-06
telemetrije
1>zvezdica se mora zameniti jedinicom, oznakom merne veliine ili hemijskim znakom
356
I* 0
C ^ J
impulsni broja sa
elektrinim
vraanjem na nulu
S im boli u em am a za merne,
dojavne i signalne ureaje
Simbol
'iJ F108-04-01
'
trake za merenje
istezanja
otporniki
^ T q8-04-02 termometar,
bolometar
mema elija,
galvanska
108-04-03 pH - elektroda
i?
sK
108-04-04
108-04-06
provodna
elektroda
dava,
magnetni
108-05-01
108-05-02
<
108-04-11
pretvara signala sa
108-04-13 galvanskim odvajanjem 1 Aa. c. na
10 V d. c.
u
un
pored oznake moe se oznaiti i vrsta sijalice

Ne
Xe
Na
Hg
J
IN
EL
ARC
FL
IR
UV
LED
108-05-04
J~
t
108-05-05
108-05-06
sklop za
vremensku
pauzu
uproeni
oblik
diferncijator
d x /
Adt
108-05-07
108-05-08
108-05-09
xdt
108-05-10
uproeni
oblik
nC'
108-05-11
dava funkcije
f(x)
108-05-13
uproeni
oblik
08-06-01
termoelement
oblik 1
08-06-02
oblik 2
08-06-05
termoelement sa
izolovanim
grejaem,
108-04-15
jednosmemi
pretvara faze
impulsa
08-06-06
uproeni
prikaz
108-04-14
a n a lo gn o -d ig italni p retvara
108-05-12
neon
ksenon
para natrijuma
iva
jod
uarena nit
luminiscentna
luk
fluorescentna
infracrvena
ultra violetna
svetlea dioda
J~L
0 S : - 10-02
uproeni
oblik
integrator
elektromehaniki
optiki javlja,
pokaziva, zastavica
08-10-04
viestruki optiki
javlja, pokaziva
poloaja,
elektromehaniki
0 = ^08-10-05
,
9
sklop
odreivanja
minimuma
08-09-01
N g)
e le m e n t dojave,
108-02-01
opte
d o ja va prvog
108-02-03 d o gaaja,
tre p e ra vi prikaz
108-02-04 e le m e n t zb irn e
d o ja ve , trep e ra vi
008-08-01
sat,
o pte
108-10-01
V 'O
108-10-02
0 *
-TU-L
p re d a jn ik
ravn o m e rn o g
svetla
truba
08-10-06
zvono
08-10-08
gong
08-10-09
sirena
08-10-10
zujalica
08-10-12
pitaljka,
e le ktrin o
a k tivira n je
1}
08-09-01
pe tlja tra jn e
struje kao
d o ja va poara
obrtni javlja, opte,
zvezdicu zameniti
odgovarajuom
kombinacijom slova
upravljanje
ugao obrtanja
razlaganje na
komponente (rezolver)
dlferencijal
prijemnlk
transformator
dava, predajnik
namotaj
stator
prijemnik svetla sa
svetlim spojem i
kontaktnim izlazom
svetlosni ormani
predajnik
promenljivog
svetla
prijemnik svetla u
tamnom spoju sa
108-10-03 kontaktnim izlazom
dojava
treperavim
svetlom
08-10-03
Elementi dojave
sijalica. opte
svetlosni javlja,
opte
pored oznake moe se dati i boja po DIN IEC 757

RD
crvena
YE
uta
GN
zelena
BU
plava
WH
bela
sklop za
zatezanje
indikator stanja,
induktivni
merni pretvara
108-04-12 temperature u
elektrinu struju
08-10-01
108-05-03
dava, poloaja
ugla, prijemnik
poloaja, obrtni
javlja
indikator stanja sa
promenljivom
108-04 09 otpornosu meme
sonde sile
uproeni
oblik
pi
regulator struje
sa Pl
ponaanjem,
Naziv
Dojavno - signalni uredaji
regulator
broja obrtaja
diferencijalni
-108-04-07 regulator,
induktivni
108-04-08
Simbol
Merna i regulaciona oprema
Senzori
A /M
Naziv
Simbol
Naziv
08-09-03
dava ugla
obrtanja
357
Simboli u emama za merne,

dojavne i signalne ureaje
Simbol u emi
Simbol u emi
Naziv
Naziv
Simbol u emi
Naziv
Ureaji za dojavu opasnosti

oznake:
108-07-01
poziv za pomo
(npr. policiji)
dojava poara
C E ] 108-07-05 sa blokadom
princip topljivog
lema
diferencijalni
108-07-10 princip
klju za strujna kola

108-08-13 u sigumosnim
postrojenjima
>>
108-08-11
108-08-12
1 ^
m
&
javlja poara, javlja

za policiju, mehanizam sa blokadom,
108-08-07 javlja za policiju
sa blokadom
___
ormari svetlosni,
predajnik svetla sa
promenljivim svetlom
108-10-03 prijemnik svetla u
tamnom spoju sa
kontaktnim izlazom
javlja dima,
automatski, princip
zavisnosti od svetla
r*-
ja vlja potresa,
klatno za trezore
>
predajnik svetla sa
108-10-05 trajnim svetlom,
prijemnik svetla sa
analognim izlazom
Naziv
Sim bol
postrojenje za dojavu poara, centrala, etiri strujna

kola u sigumosnom spoju,
108-08-08 sirene za dva strujna kola
\J --c ie -^ 108-06-04
Simboli u emama za telekomunikacije,

posrednike sisteme i ureaje
spojni vodovi
junctions
+ *
4 }
Sim bol
09-02-01
09-01-02
09-01-05
09-01-06
++
09-01-07
Naziv
autom atski izbor
smera
&
stepen spajanja sa
x ulaza i y izlaza
polje spajanja, stepen markir., sastoji

se od samo jednog
spojnog stepena
stepen spajanja za
povezivanje grupe
dvostrano
usmerenih vodova
09-02-02
09-03-02
09-03-04
))
polje spajanja,
sastoji se od tri
stepena spajanja
meoviti biraki
stepen, sastoji se
od jednog, dva i tri
stepena spajanja
358
Sim bol
kontaktni blok sa
grupama izlaza
09-03-07
kontaktna ravan sa
prikazom
pojedinanih izlaza
09-04-01
09-04-05
kalem za pokretanje
blraa
(magnet biraa)
kontaktna ravan sa
premotavajuim
uklopnim alarmom
N aziv
bira sa dva razliita
procesa biranja i sa
nultim poloajem
09-04-07
bira za etvoroino
prespajanje, sa
nultim poloajem
09-04-09
bira sa jednim procesom biranja, prikazan sa pojeinanim

izlazima (odnosno
grupama izlaza)
uklopni alarm, mogunost premotenja

kontaktni segment,
kontaktni blokjednog
biraa, npr. obrtnog
biraa za podizanje
09-03-06
09-03-08
Sim bol
Naziv
runo
posredovanje
relej sa zastavicama,
minjje nakon
delovanja, moe se
runo povratiti
IEC 617-9;
DIN 40 900 T.9
plan povezivanja grupe u jednom posrednikom sistemu sa tri nivoa biranja:

B
D
1. nivo predbiranja A
2. nivo biranja smera B ili BC
3 krajnji nivo biranja
(nivo za biranje voda) D
ja vlja poara
108-08-04
ja vlja
tem perature
Naziv
Sim bol
ja vlja za policiju,
sa blokadom i
108-08-02 telefonom
ji
automatski javlja
temperature,
108-08-10 princip bimetala
[j-J
T
108-08-09
108-07-08 princip bimetala
| 108-07-09
svetlosni javlja
sa tinjalicom
ja vlja sa
108-06-02 senzorom ,
npr. za slepe
dojava poara.
r~o") 108-07-02 sa prekrivenim
tasterom
poziv za pomo
108-07-04 sa blokadom
(JJ
108-06-01

procesa biranja,
prikazan sa
j)
izlaznim ravmma
09-04-10
bira sa dva razl.pro/ f \ IO/2Q
cesa biranja, obrtni
V ioQ_r
109-01-03 bira za podizanje
bira sa centralnim
pogonom, bira sa
grupnim pogonom,
109-01-05 masinski bira
periodini prekida,
109-01-09 opte___________
-eT
periodini prekida sa
109-01-11 motornim pogonom

procesa biranja
109-01-08
S im boli u em a m a za te le k o m u n ik a c ije , tele fo n iju ,

te le g ra fs k e u re a je, p rim o p re d a ju pod ataka, p re tv a ra e ,
u re a je za re g istra ciju i rep ro d u kciju
Simbol
Naziv
Naziv
Simbol
telefon,
09-05 01 opte
telefon se napaja
preko centralne
09-05-03 baterije
3
/v >
CD
telefon sa
09-05-04 brojanikom
traka, film
telefon sa biranjem
09-05-05 tasterima
( 7
telegrafski
predajnik
telegrafski primo
09-06-02 predajni ureaj,
semi dupleks
pisa na traci sa
09-06-03 tastaturom kao
primopredajnik
teleks kao
09-06-04
prijemnik
| ^
109-03-01
09-09-03
slualica. opte
09-09-04
protiv taktni
mikrofon
-cba
3|
109-02-07
Hh
posrednika
centrala, opte
glava za reprodukciju
109-03-04 (sluanje)
9|
09-09-01
mikrofon, opte
09-09-06
runi aparat
09-09-07
zvunik, opte
09-09-08
zvunik,
mikrofon
.0 .
< ^ D 09-09-11
<EZD
09-09-12
glava za reprodukciju, osetljiva na

svetlo, monofona
glava za brisanje
09-07-02
telegrafski pretvara, puni

dupleks
09-07-03
109-02-08 biraka centrala
Naziv
Simbol
109-02-09
mampulativno mesto
sa posredovanjem
pomou gajtana,
pnkazano sa
brojanikom
109-05-01
registrator tona,
opte
=Q
109-05-02
prijemnik
telesnog zvuka
=m
109-05-04 termofon
=Q
prijemnik tona, piezo

elektrini.kristalm pri-
109-05-05 jemnik za stereofon-
3>
sku reprodukciju
prijemnik tona elektro
dinamiki prijemnik
109-05-06
za stereofonsku
reprodukciju_______
zvuni oscilator,
109-05-07 prikazan kao
predajmk
telegrafski pretvara, dvostruka/

jednostruka struja,
simplex
eho lot, sevanje

109-05-09 svetla kao indikator
Naziv
Simbol
- e
ureaj za registraciju i
reprodukdju sa memorijom na magnetnom
09-10-02
bubnju
jpnju
memorija na
magnetnoj ploi
109-02-06 OB-posrednik
T
ureaj za reprodukciju, pomou

svetla
ureaj za kompakt
disk
109-04-03
telegrafski pretvara, potiskuje

izoblienja
/>
(govor)
matnna
atricna rmemorija poluprovodnika memorija
109-04-02 memorija na prstenastim
jezgrima_______ _
prijemnik tona,
stereofon
VV
109-03-06 snimanje
09-10-05
magnetna glava,
opte
glava za brisanje i
T 09-07-01
prijemnik
| 09-06-05 faksimila
magnetna glava za
snimanje, reproduk09-09-19 ciju, brisanje
monofona
09-09-20 uproen oblik
< X -* 0 |
brisanje
telefon sa
109-02-02 prenosom
slubeno
109-02 04 odobren telefon
09-06-01
09-09-16 uproen oblik
snimanje i
reprodukcija
telefon sa indikacijom cene razgo109-02-01 vora i brojanikom
-0 -
X 0 -
telefon sa
09-05-07 etonom
telefon bez
napajanja,
09-05-11 bez batenje
telefon za dva i
vie slubemh
pnkljuaka ili
sporednih
09-05-12
> prrikljuaka
magnetni tip
tip sa kalemom za
uvlaenje ili
traicom
stereo
glava za smmanje
(upisivanje),
< T 0 V
09-09-15 magnetna. monofona
ploa
Naziv
Simbol
oznake:
- v
- a
09-06-08
prijemnik i predajmk
sa buenim trakama,
odvojeni
359
S im b o li u e m a m a za te h n ik u te le k o m u n ik a c ija
U re a ji za p re n o s
Simbol
Naziv
radio kanal po kome
se prenose televizija
10-01-06
F
T
10-01-01
10-01-02
10-01-03
10-01-04
10-01-07
10- 02-01
f,
10-02-05
Naziv
Simbol
10-16-03
10-07-03
okrugli uplji
provodmk
10-16-05
koaksijalni
uplji provodnik
10-16-04
dvoina veza,
pojaanje u
jednom smeru
10-07-07
trakasti provodnik,
simetrian
10-07-08
uplji provodnik u
vrstom dieleklriku
(Goubau - vod)
antena opte
10-04-02
antena,
cirkulaciona
polarizacija
Y t
10-04-07
10-05-04
antena sa
promenjivim
azimutom
usmerena antena,
fiksni azimut, polarizacija vertikalna,
i horizontalan
diagram zraenja
propusnik pojasa
10-16-07
n
A - vrata - grananje
zapreavanje pojasa
prethodno izolovana
preem faza
-E*
eliminator
izoblienja, opte
oper elektronski
10-16-20
10-17-01
generator
sinusoidnog
napona 500 Hz
500 Hz
10-13-02
G
/H
generator
testerastog
napona 500 Hz
10-19-01
feritna antena
10-19-04
-TL
impulsni generator
10-14-02
MUX
n n
dipol-antena
10-05-05
savijena
dipol-antena,
petljasta
dipol-antena
10-16-14
10-09-05
10-13-04
10-05-06
visoko propusnik
10-16-06
10-16-08
500 Hz
10-13-03
rT
=r
niskopropusnik
T - grananje
10-04-01
7*
filtar opte
10-06-01
10-07-05
10-04-03
promenljiv
10-16-05
predajnik, opte
10-09-01
>
priguni lan
dB
provodnik, namotan
etvoroino
pojaavako kolo u
dvoinoj vezi,
pojaanje u oba
smera, frekvencijski
zavisno
Naziv
S-
(slika I ton) i
telefonija
telefonija
telegrafija i
prenos podataka
prenos slike
(televizija)
prenos tona
(televizija i radio)
Simbol
10-20-08
pretvara
frekvencije
prelaz sa f, na f2
10-23-01
ograniava, opte
modulator, opte
demodulator, opte
diskriminator, opte
jednostrani pojasni
demodulator sa
potisnutom noseom
frekvencijom
multiplekser sa
analogno digitalnim
pretvaranjem
fiber optiki
provodnik, opte
fiber optiki kabl
delitelj frekvencije
savijena
dipol-antena sa
tri direktora i
jednim reflektorom
>
>
10-14-04
oblik 1
10-15-01
10-05-13
360
parabolina antena,
prikazana sa upljim
pravougaonim
dovodnim vodom
protivtaktni
pojaava
pojaavai. opte
10-05-07
-B-
110-08-01
>
10-15-02
oblik 2
3b
110-08-04
sprenik,
niskopropusnik,
visokopropusnik
prikazani sa podrujem proputanja
110-09-01
kvarcni generator
Simboli u emama za mree

i elektrine instalacije
Naziv
Simbol
Naziv
Simbol
Radio i televizija
Provodnici, kablovi
11-03-02
11-03-03
nadzemni
vazduni vod
11-03-04
11-03-07
11-03-08
<
111-04-01
111-04 02
kablovski kanal,
trasa elektroinstalaciona cev
podzemni kabl
sa spojnim
mestom
pristupno mesto na
kablu sa gasnom ili
uljnom izolacijom
kabl, prekriven
kablovskim
poklopcem
Naziv
Instalacioni materijal
razdelnik za
dva izlaza
kabl u zemlji
11-03-01
kabl u vodi
podmorski
kabl
Simbol
11- 12-01
11-07-01
razdelnik za tri
izlaza
jedan izlaz sa
viim nivoom
usmerena
spojnica
provodnik ide
navie i nanie
11-12-03
11-12-04
kutija, opte
prazna kutija, opte
11-12-05
prikljuna kutija,
opte. spojna kutija
[D
11-12-06
ormari za kuni
prikljuak, opte,
prikazan sa
vodom
11-07-03
kutija za
grananje, opte
-e -
-o
krajnja
kutija
11-08-03
prolazna
kutija
11-09-02
eliminator
izoblienja,
promenljiv
11-08-02
kabl, prekriven
ploama
m
razdelnik,
prikazan sa
pet prikljuaka
11-12-07
Utinice
viestruka
utinica prikazana
kao trostruka
oblik 1
priguni lan
11-09-03
---------- 3 111-04-03
kabl poloen
u cev, opte
111-04-04
kabl poloen u cev,

cev sa prirubljenim
polovinama
111-04-05
kabl u
kablovskom
kanalu
ffl
111-04-07
kutija za ogranak
111-04-08
kamen za obeleavanje trase kabla
Oznaavanje provodnika
11- 11-01
-F 11 - 11-02
11-05-01
kablovska glava,
prijemno mesto
bez lokalne
11-05-02 antene
krajnji pojaava
sa jednim
11-06-03 izlazom
zatitni
provodnik
(PE)
11-11-04
tri provodnika,
neutralni i
zatitni
11-03-11
komunikacioni
provodnik sa
daljinskim
napajanjem a. c.
m
pojaava prolaza i ogranka,
prikazan sa tri
11-06-02 ogranka
(M)
11-11-03
11-03-12
111-05-01
11-13-02
neutralni provodnik
(N)
srednji provodnik
neutralni provodnik
sa zatitnom
funkcijom
(PEN)
Radio i televizija
kablovska glava
prijemno mesto sa
lokalnom antenom,
prikazano sa
antenskim dovodom
provodnik ide
navie
komunikacioni
provodnik sa
daljinskim
napajanjem d. c.
provodnik na
malteru
r\
r\
rs
11-13-03
7 .
11-13-05
11-13-07
11-13-08
111-07-03
3/N/PE
TP |
u malteru
111-05-02
/T 7
ispod maltera
111-05-03
utinica sa zatitnim
kontaktom (uko)
11-13-04
11-13-09
-m -
oblik 2
X
111-07-04
utinica sa
poklopcem
utinica sa
blokirajuom
sklopkom
utinica sa izolacionim transformatorom
npr. za aparat
za brijanje
utinica sa zatitnim
kontaktom, prikazana
za trofaznu struju,
petopolna
komunikaciona
utinica. opte
TP = telefon
M = mikrofon
= zvunik
FM = UKW - radio
TV = televizija
TX = teleks
antenska
utinica
361
Simboli u emama za mree

i elektrine instalacije
Simbol u emi
Naziv
Simbol u emi
Svetiljke
Sklopke
^
11-14-31
sklopka, opte
sklopka sa
11-14-32 kontrolnom sijalicom
<
111-07-01
sklopka za iskljuenje, jednopolna

sklopka 1/111
svetiljka sa
111-07-05 sklopkom
X
X
111-07-06
11-15-11
1H-07-07
vremenska sklopka
11-14-03 jednopolna
sklopka za isklju11-14-04 enje, dvopolna

sklopka 1/21
serijska sklopka,
11-14-05 jednopolna sklopka
5/1
svetiljka sa
promenljivim
osvetljenjem
sigurnosno svetlo,
nuno svetlo sa
odvojenim strujnim
kolom pokazivanje
puta spasavanja
trajno ukljueno
svetiljka sa
111-07-08 dodatnom trajno
ukljuenom
sigurnosnom
svetiljkom
dodatna sigurnosna
111-07-09
svetiljka u
pripravnosti
naizmenina sklop11-14-06 ka, jednopolna

sklopka 6/1
unakrsna sklopka
Naziv
CD
11-14-07 meusklopka
sklopka 7/1
svetiljka sa sijalicom
111-07-12 sa pranjenjem
p r e t s p o jn i u r e a j is-
11-15-10 pred sijalice za
Simbol u emi
Elektrini aparati za domainstvo

bojler
G h t111-06-08
' '
11-14-08 potamnjiva
X
11-15-01
11-14-10 taster
11-14-11
taster
sa sijalicom
-15-02
11-15-04
produetak za
svetiljku na zidu
fuorescentna
svetiljka
111-06-09
| 111-06-11
111-07-02
11-15-05
I - I
I I - 15-06
uklopni sat
111-06-13
maina za
suenje vea
111-06-14
masina za
pranje posua
TT~
sua za ruke
111-06-15 sua za kosu
lcrml m-06-16
termoakumulacioni greja
f r = > \ 111-06-17
izvor infracrvenog
zraenja
n r
111-06-18
prekida na
udarnu struju
ispariva
111-06-12 ve maina
| 11-14-13 vremenski relej
protoni
bojler
111-06-10 infracrveni gril
pranjenje2)______
produetak za
svetiljku, prikazan sa vodom
Naziv
svetiljka sa tri
fluorescentne cevi
klima ureaj
ureaj za hlaenje3*
111-06-19 ureaj za duboko
hlaenje____
svetiljka sa pet
fluorescentnih cevi
111-06-20
Elektrini aparati za domainstvo
ureaj za
zamrzavanje
11-14-14
8
Lx<
sklopka sa
11-14-15
kljuem
automatska
111-07-11 sklopka za
zamraenje
111-06-01
Razno
elektrini aparat,
opte
maina za
111-06-02
kolae
#
11-16-01
111-06-03
elektrini poret,
opte
111-06-04
mikrotalasna
penica
111-06-05
pe za
peenje
o o
Svetiljke
reflektor,
11-15-07
opte
direktno svetlo
11-15-08
11-15-09
indirektno svetlo
11-16-02
11-16-04 otvara vrata
3 *
11-16-05
1) naziv po DIN 49290

2) ovaj ureaj se prikazuje samo ako nije ve smeten uz svetiljku
3) broj zvezdica se moe uneti prema pr. EN 27371, ISO/DIS 7371, DIN 8950 T. 2.
362
ventilator
prikazan sa
provodnikom
11-16-03 tajmer
111-06-06 topla ploa

111-06-07 friteza
greja tople vode

prikazan sa
provodnikom
pokretno mesto
govora; interfon u
kui ili na vratima
meusobni interfon
Simboli u emama za binarne elemente

Simbol
Naziv
Naziv
Simbol
Simbol
Naziv
funkcionalne oznake na
ulazima, izlazima i
drugim vezama
sastav simbola prioritetno mesto

za optu
kontura
funkcionalnu
oznaku
ulaz
negacija
ulaz
izlaz
12-07-01
k se mora zameniti
sledeim simbolima
izlaz
12-07-02
alternativno mesto
za optu funkcionalnu oznaku
dinamiki
ulaz
Konture
12-05-01
12-07-07
elementama
kontura
prikazana kao
kvadrat
dinamiki ulaz
sa negacijom
12-07-08
kontura
upravljakog
bloka
12-07-03
indikator
polariteta21
ulaz
(negacija)
12-07-06
indikator
polariteta2),
izlaz, smer toka
signala s
desna na levo
12-05-02
kontura
izlaznog
bloka
Na pnmer:
12-05-03
Slaganje vie elemenata
c
>d
od spoljnog
stanja 1 na
spoljno stanje 0
interne veze
otvoren, npr.
otvoren kolektor
otvoren
H-tip
otvoren
L-tip
V
E
proirenje
m3)
- m3)
* < * 1)
j
CP
CT = m
pomeranje, napred
broja u nazad
pretraga
manje od
poreenje
CARRYPROPAGATE
sadraj
operandi
BP
BORROVVPROPAGATE
Cl
PRENOS
Bl
BORROVV - IN
BG
BORROVVGENERATE
CG
CARRYGENERATE
interni ulaz
BO
BORROVV OUT
virtuelni ulaz
fiksno stanje
sa negacijom
12-08-02
sa dinamikim
delovanjem
12-08-03
12-08-05
prag Histerezis
pasivan,
pulldovvn
pasivan,
pullup
3 - state
Pm3)
12-0 8-01
zaostaje
n
o
Inteme veze
b
b
1) zvezdice (*) zameniti odgovarajuim simbolom

2) 1 = H - nivo; 0 = L - nivo (ne koristiti nacionalne simbole!)
3) m se mora zameniti odgovarajuom veliinom. Ako je m = 1, jedinica se moe izostaviti
363

Slovo
Vrsta
zavisnosti
Delovanje na upravljaki ulaz ili izlaz

ulaz: stanje 0
ulaz: stanje 1
ADRESE
dozvoljava akciju
(izabrana adresa)
UPRAVLJANJE dozvoljava akciju
EN
dozvoljava akciju
OSLOBAANJE
Naziv
Simbol
Zavisnosti (odnosi izmeu ulaza i izlaza)
Elementi kom binatorike
spreava akciju
(adresa nije izabrana)
spreava akciju
-spreava akciju upravljanih
ulaza
-deluje na spoljna visokoomska
stanja na otvorenim i
3-state izlazima
-izaziva visokoomske L-mvoe
na pasivnim pull-down
izlazima, a visokoomske
H-nivoe na pasivnim pull-up
izlazima
-izaziva stanje 0 na ostalim
izlazima
>1
1
1
1
ILI - kolo
opte
12-27-01
&
I
I - kolo
opte
I
I
12-27-02
> m
I
I
12-27-03
dozvoljava akciju
izaziva stanje 0
MODE
dozvoljava akciju
(izabran modus)
spreava akciju
(modus nije izabran)
NEGACIJA
komplementira
stanje
bez delovanja
RESET
SET
ILI
upravljani izlaz
reaguje kao za
S =0, R=0
upravljani izlaz
reaguje kao za
S = 1, R = 0
1
1
> n /2
1
1
PRENOS
SPOJ
izaziva stanje 1
izaziva stanje 0
1
1
1
put nije otvoren
2 k
Naziv
Simbol
kolo
poreenja
(pariteta)
opte
Gm
2-27-0 3
12-18-01
Gm - izlaz
Cm
Cm - izlaz
12-18-02
12-14-02
Vm
Vm
ENm - ulaz
12- 20-01
Vm - izlaz
a EN1
b 1T
12-15-02
12-27-10
ENm
Vm - u la z1)
12-15-01
primer:
Cm - ulaz D
Cm
Gm - ulaz 1)
12-14-01
TV1
1 h cb
1J
C1 1 |
1K
- !=E
grupisanje bitova
za viebitni ulaz
12-27-11
buffer bez
posebnog
pojaanja na
izlazu,
opte
NE-kolo,
invertor (u emi
sa jedinstvenim
logikim
konvencijama)
NE-logike veze i prikazivanje

toka signala
12- 10-01
nelogika
veza
12- 10-02
tok signala u
dva smera
]X F F
1) m se mora zameniti odgovarajuom veliinom. Ako je m = 1, jedinica se moe izostaviti
21 svaku zvezdicu treba zameniti znakom operanda, npr. P ili Q
364
ekvivalentno
kolo,
opte
12-27-06
Gm
majoritetno
kolo,
opte
12-27-05
bez delovanja
dozvoljava akciju
Naziv
kolo
(m od n),
opte
12-27-04
bez delovanja
izaziva stanje 1
otvoren (ukljuen)
put
Simbol
=m
kolo sa
podeenim
pragom,
opte

Naziv
Simbol
Elementi kombinatorne logike
21
12-28-01
X /Y
l-kolo sa
invertiranim
izlazom,
NAND
1
1
2.
12-28-02
Naziv
p re tv a ra
koda.
o p te
12-32-01
kolo sabiranja,
opte
i
1
12-38-01
P-Q
pretvara koda
sa eksces 3-grej koda
na kod
1 od 10
ILI-kolo sa
invertiranim
izlazom,
NOR
Simbol
Aritmetiki elementi
k o d e r,
I
i
Koder, pretvara koda
kolo"ekskluzivno
ILI, antivalentno
kolo, opte
12-27-09
Naziv
Simbol
kolo
oduzimanja,
opte
12-38-02
11
2
3
U
kolo
mnoenja,
opte
&
invertor l-ILI
12-38-04
12-28-03
21
12.
&
pretvara koda
sa eksces 3-grej koda
na kod
1 od 10
NAND sa
otvorenim
kolektorskim
izlazom L-tip
12-28-04
_L
r J1
e[
J.
J2
12-33-03
kolo proirenja
MUX
JJ EN
> V b jl
Jt
_Lh
ALU
muttiplekseri, demultiplekseri
12-28-07
_3
komparator
brojeva,
opte
12-38-05
21
2.
COMP
multiplekser,
opte
pokreta
sabirnice, ulazi
sa pragom,
izlazi 3-state
etvorostruko
aritmetiko
logika
jedinica,
opte
12-38-06
12-36-01
DX
multiplikator,
4 bita
paralelno,
formira
4 najnia
bita
proizvoda
demultiplekser,
opte
12-29-04
elementi sa histerizom
12-36-02
MUX
kolo sa
histerizom.
opte
rG 0y
12-30-01
12-31-01
12-39-06
detektor praga
sa invertiranim
izlazom,
invertirani
triger mita
multiplekser
(1 od 8)
0
r M 3i
3
u\
CP
CG
CO
P = QQ
digitalni elementi za kanjenje
12-40-01
10ns
20ns
30ns
40ns
50ns
12-40-03
kolo za kanjenje sa podacima

o vremenima
kanjenja
kolo za
kanjenje sa
koracima od
10 ns
ALU
(T )
n'i
12-37-01
2 b_
PO
DX
21
__r
Q0
demultiplekser
(1 od 8)
_L
4
12-37-04
aritmetiko logika
jedinica,
4 bita
Q1
20^P2
Q2
19. P3
1L Q3
12-39-10
365

Simbol
Naziv
Naziv
Simbol
A stabilni elementi
Bistabilni elementi
s
>
astabiini
e lem ent
npr. takt
g e n era to r
G
J~LTL
RS - flip flo p
R
12-46-01
12-42-01
r-
JL
JL
_9_
L C2
20
M-
12-42-02
U
4U
< >0
1K
_LL R
12-42-03
33J
X
4
1
11 I L
1R |
IL
11
1S-|
RS - flip flo p
u p ra vlja n sa
dva stanja
- R
19-43-n
1= 1
12-43-02
NV
12-43-03
12-44-01
1 JL
K
CX
! U I RX/CX
6
B (RNG)
H (FC)
CX
i * CX
naponski
upravljani
oscilator,
dvostruki
U-c
14n
10 V
f0
0 V or -5 V
9.76562 mV
BIN or 0B
ANIN
[DATA>aV<
14n
ANC0M
15n
B0S
1ENct
B&
V.
l9
DIGC0M
D
R
G
1
Q
V-
AD pretvara 10
bita
12-55-10
Memorije
l .
RS - b ista b iln i
e le m e n t sa
po e tn im
s ta n je m 0
ROM -
Pom ini registri i brojai
m em orija,
opte
12-50-01
1)
SRGm
pom ani
registar,
opte
I
I
I
RAM *
RAM m em orija,
opte
12-48-01
12-50-03
RS - b ista b iln i
e le m e n t sa
p o e tn im
s ta n je m 1
RS - b ista b iln i
ele m e n t,
o sig u ra n
n a p on o m nula
m onostabilni
elem ent,
m ogue ponovno
okidanje
CTRm
b ro ja sa
duinom
ciklu sa z m
opte
!L
ROM32x8
11
12J
>4
13
14
12-48-02
!i
SRG8
n j i
12_ & 1D
q !
>C 1/-
[j i
14
AO
pom ani
reg ista r
8 bita
ROM memorija,
32x8 bita
12-49-01
SRG8
-C1/-~
-k R
12-51-03
uproeni oblik
J jl1D
_3
_4
_5
m onostabilni
elem ent,
ponovno
okidanje
nije m ogue
_6
10
11
R
Ji
12-49-05
1* m treba zam eniti o d g ovarajuom brojkom
366
0
ADC
AD571
ID
R
12-45-01
12-55-02
SPAN
0FFSET
LSB
C0DE
OV (L0G)
OV (0SC)
sabirnica, tok signala

u oba sm era
d >
ROM
M onostabilni elementi
JT_
12-55-01
ii
SV(LOG)
11J SV(OSC)
fc
sabirnica, je d n o sm e rn a
tok signala sa
leva na desno
[= >
12-47-02
Posebne komutacione karakteristike bistabilnih elemenata

- s
12-46-03
Sabirnica, voenje podataka
11.
R
12-42-07
1= 0
!G
JTJT.
D - flip flo p ,
u p ra vlja n je d n im
stanjem ,
d vo stru ki
J K - flip flo p
u p ra vlja n
je d n o m ivicom
(uspon ili pad)
upravljani
astabilni
elem ent,
sinhrono
startovan
Naziv
Simbol
pom ani
registar,
8 bita sa
paralelnim
izlazom
!L C
ROM32x8
!L
101 A f iK
m Afi 2
11 Â ^- [21 AO
4
11
J1 [31 A O j-a
15c EN
14) A O -3[5] A O 4
[61 A O 4
[71 A P L ^
12-51-04
IEC 617-13; EN 60617-13;

DIN EN 60617 T.13
S im b o li u em a m a za a n a lo g n u o b rad u signala
Naziv
Simbol
Naziv
Simbol
Simbol
Pojaavai
simboli treba da se kontroliu i

kombinuju po istim pravilima
Razno
operacioni
pojaavai (npr.
deo od LM 324)
13-09-01
1
k a o i b in a r n e o z n a k e
Oznaavanje signaia
[^13-0<
04-01
analogni ulaz
3
8
digitalni izlaz
7 N
2
______I 13-04-04
13-04
04-05
-X
supsidijarni
prikljuak
Oznaavanje funkcija
05-01
- X Ju 13-0f
13-05-P4
[Tr e f j13-05-05
prikljuak napona
napajanja
izlaz strujnog
napajanja
referentni ulaz
--- {*W_.3 5-13
ulaz detekcije
veliine
analogni ulaz
operanda
spoljni
subsidijarni ulaz
interni subsidijarni prikljuak
prikljuak
podeavanja
prikljuak
kompenzacije
[m 13- 05-14
Zm - ulaz
13
13-05-07
- e:
13-05-09
^ E X T 1)l3-05-10
-k |Tn T1) 13-05-11
!
-----[ a * 2) J 3-05-12
[H
13-' 05-16
HALTE - ulaz
3)
_____ I 13-05-17
ulaz
NEJEDNAKOST
[Mm 13-05-21
Mm - ulaz
[ENm 113-05-23
ENm - ulaz
[xm 13-i05-24
Xm - ulaz
/ ~l
*I
13- 15-02
UCOMP
V1
- I t s V2
naponski
komparator
(npr. deo od
LM 339)
]H
AOF
X 1(X > Y)
Y 2(X < Y)
13- 15-02
CX
13-09-06
naponski
komparator
(npr. LM 361)
(X1-X2) (Y1-Y2) r t
1n
i J
X1
10
X2
Y1
Y2
AOFS
U+
0V
U-
7
9
13
12
11
14
10 H
3 H
L_ (M
O CO
m^
=Q .Q
<
ES
13-07-01
<t>
> 1
AOFS
AOFS
PWM
UC3526A
pratilac napona
(npr. LM 310,
metalno kuite)
U
U(BST) AZ
13-09-04
_9
10
+ D>m
CU(i)
m i 200
pojaava sa
podesivim
pojaanjem
(npr. AD 624)
m = 500
(RG1)
[RG2]
CSENSE +V C
COMP
RESET OUT
12.
CXSS
SYNC
10
RXD
RXT
CXT
+ VIN
17 -H-
. 6
m . 100 A B
AOFS(OUT)
13-09-05
<
co
CM
3 m
# 13 0.00
# 16 i o
ro=>
N Q)
C T3
O
O -t
SHDW N^
l'i
TJ t
O OEB
GND
VREF
ERROR
13-16-01
11
14
10
15
9
4
AOFS(IN]
2 X1
1/ i
13
12
1
1
1
analogni
multiplekser/
demultiplekser,
trostruki (npr.
74 HC 4053)
2
3
5
13- 17-02
Pretvarai
naponski
regulator,
pozitivni, fiksni
(npr. LM 309 H)
UREG
n /#
(CONV)
U+ +5V
OV
[RESETj
13- 13-01
EN10#v<
EN11 V j
UREG
U+
|BIP)
(UNIP)
5 ___
ACL
1
Ut
( 4
0V
13-11-02
13- 13-03
U/f
AOFS
|UOS]
[SYNC]
+ 1V
U
OV
U-
O. N 2 q.
co o cr>c
c o. o S
ro
T/U |
13 K
pojaava
sample-andhold, faktor
pojaanja 1
(npr. LF 398)
+S H >1
Komparatori
UCOMP
Naziv
[UOS]
CX
cx
13-11-03
<
un
3 Q
ro <
s
X < 4,55 V 4- S
(TJ S
C D
2f
03
UCOMP
0)
> >
S j
OLst
X > 4,55 V
cx
vcc
GNO
-3 S
2 i
o o.
JZ c.
N
+ 2.53 V
13- 18-01
<5
S- Q
ol
O
2 03
C/5 c
1) EXT (INT) se moe zameniti npr. sa RX (RINT) - otpomost, CX (CINT) - kapacitivnost ili XTAL (XTALINT) - kvarc
2* A * zameniti sa ADJ, ili samo * zameniti sa referentnom osobinom ili veliinom, npr B - prednapon, CL - ogranienje
struje, SR - brzina uspona, f - frekvencija
3) umesto ovog mogu se koristiti i sledei znaci: > (12-09-30), < (12-09-31), = (12-09-32)
367
Grafiki simboli za tehniku voenja procesa

Provodnici, spojni vodovi
prikljuci, oznaavanje signala
Detektori
pojedinani
cevovod, irina
linije > 1 mm
elektrini
pojedinani
signal,
pneumatski
pojedinani
signalni vod,
pneumatski
digitalni
signal
binarni
signal
J"L
dava
impulsa
hidraulini vod
fiberoptiki
-7 # -
analogni
signal
pojedinani
signalni vod,
elektrini
-E -
oznaavanje slovima
(donji desni ugao), simbolima ili opisom
signal,
EMSR - vod
opte, dati
prednost liniji
od 0,25 mm
spoj provodnika, opte

mesto spoja
H l

Regulatori
izvedba se prikazuje:
opisom
simbolima iz drugih standarda
naznaavanjem smera delovanja
naznaavanjem algoritma (P, Pl itd.)
regulator, opte
(osnovni
simbol)
regulator u tri take

sa preklopivim
izlazom
PID - regulator
sa rastuim
izlaznim
signalom kod
porasta ulaznog
signala
regulator u dve
take sa
preklopivim
izlazom
PD
regulator kao softverska funkcija sa

oznakama ulaznih
i izlaznih veliina
poDIN 19226
Delovanje na krug upravljanja
pogon za
podeavanje, opte
ureaj za pode. sa mestom pode ili
elementom
podeavanja
368
o
V
pogon za pode kod ispada

energije upravljanja ureaj
za podeavanje zauzima
poziciju najmanjeg protoka
mase ili energije
pogon za pode kod ispada
energije upravljanja ureaj
za pode ostaje na
zateenoj poziciji
- //v
detektor
sadraja C 02
co2
9 o
detektor
pritiska,
opte
detektor
nivoa,
opte
kapacitivni
detektor
nivoa
detektor
nivoa sa
plovkom
detektor
pH - veliina
detektor
zraenja,
opte
detektor brzine,
broja obrtaja,
frekvencije,
opte
detektor odstojanja, duine,

poloaja. opte
FQ
kvartarni broja
pnncip
potiskivanja
detektor
provodnosti
detektor teine,
mase. opte
izvedba se prikazuje:
opisom
podatkom o podeavanju veliina
podeava,
opte
rasklopni ureaj
opte
podeava sign. za
elektrini ulazni sig
sa pokazivaem (JUS
sklopka za automatsku proveru mernog pode. (JUS N

A3. 609, IEC 617-9
DIN 40900 T.9)
N A3. 008. IEC G17-8

DIN 40900 T.8)
Izvrni organi i pribor
?
(M)
pogon za pode. kod

ispada energije upravljanja
ureaj za piode. zauzima
poziciju najveeg protoka
mase ili energije
nacin podeavanja
element podeavanja
detektor nivoa,
prijemnik
svetla
Ureaji za opsluivanje
'
Pl - regulator
sa opadajuim
izlaznim
signalom kod
pcrasta ulaznog
signala
detektor
protoka,
opte
turbinski
detektor
protoka
induktivni
detektor
protoka
detektor
temperature, opte
termoelement
ukrtanje
bez spoja
vod
linije delovanja
PIDf
JUSM.AO. 100; ISO 3511-1.2;

DIN 19227 T. 1,T. 2
izvrni
mehanizam sa
membranom
klipni izvrni
mehanizam
motorni izvrni
mehanizam
opruni izvrni
mehanizam
magnetni izvrni
mehanizam
Ureaj za upravljanje
pojedinosti se prikazuju:
opisom
ureaj za upravljanje,
osnovni simbol
ventilni izvrni
mehanizam
G ra fi k i s im b o li za te h n ik u v o e n ja p ro c e s a
IS O 3 5 1 1-3 , D IN 1 9 2 27 T.2
Adapteri
Davai izlaznih veliina
ulazne i izlazne veliine se prikazuju.
izvedba se prikazuje
karakteristinim slovima
oznakama ulaznih signala
opisom
sledeim slovom za obradu

opisom
jednakostramnim trouglovima unutar simbola
signal ili merni

pretvara. opte
{ analogno - digitalm
j pretvara (JUS N
A3 008. IEC 617-8.
DIN 40900 T 8)
osnovm
simbol indikator, opte
signal ili merni

pretvara sa
galvanskim
odvajanjem
pretvara elektnnog ulaznog sig| nala u jedmstveni

pneumatski signal
analogm
mdikator
merni pretvara
sa jedinstvemm
elektrinim
signalnim izlazom
memorisanje
signala, opte
memi pretvara
sa jedmstvenim
pneumatskim
signalnim izlazom
memonsanje
analognog
signala
(ISO 3511-3)
merni pretvara za
razliku pritiska sa
jedinst pneumat
signalnim izlazom
memonsanje
j digitalnog signala
(ISO 3511-3)
pretvara,
Grej kod u
2 od 5 - kod
m. RS 232
spoljanje preseno mesto
gateway GAT
namensko
upravljanje,
upravljaka
komponenta
Aktivatori
--------- 1
, i
---------1
INF0 n
^
aktivator,
I
optesa
I
vremenskim
zatezanjem
; tabla sa
j indikac
| mdikaciona
lo r iin ir a
pisa.
digitalni
tampa
V gore
gornja granica
V dole
donja granica
Senzori
preseno mesto za informacije. pres.
- D
AC ^DC
pisa,
analogni
ekran
Osnovne i sistemske komponente
aktivator
sa pomomm
naponom
donja granica
G ra fi k i s im b o li za te h n ik u u p ra v lja n ja zg ra d o m
-o
dava signala
gramce za
donju i gornju
graninu
veliinu
V levo
registrujui ureaj.
opte
digitalni
indikator
broja
V desno: gomja gramca
merni pretvara
nivoa sa jedinstvemm pneumatskim
signalmm izlazom
aktivator
opte
BL
1/n
n/n
sklopka kao
aktivator,
mje bez
potencijala
I sklopka kao
aktivator. bez
potencijala
Jalousieaktivator,
Jalousiesklopka
aktivator
potamnjena
preklopni
aktivator
senzor, opte
a) polje za oznaavanje
primenjenog softvera
b) polje za fizike ulazne
veliine za defimsanje
ulazmh kanala
hi\4-14
l1/%
1/14
\y
l/P IR
analogm
senzor,
analogni
ulaz
tast - senzor,
taster
senzor
potamnjivaa,
taster
potamnjivaa
upravljaki
tast-senzor,
upravljaki
tastertemperatumi
senzor
vremenski
senzor. sat
vremenski
zatezna
sklopka.
uklopm sat
dojavljiva
pokretanja
PIR: pasivno
infracrvem
369
Formule
Matematika....................................... 371
Tranzistori......................................... 379
Mehanika.......................................... 372
Toplota...............................................373
Ispravljai.......................................... 380
Multiplikatori napona........................ 380
Veliine u elektrotehnici................... 373
Upravljanje otsecanjem fa ze ..........380
Elektrino strujno kolo......................373

Elektrina otpornost......................... 373
Spojevi otpornika............................. 374
Filtarski i stabilizatorski spojevi.......380

Obrtne maine..................................381
Namotaji jednosmernih maina..... 382
Elektrino polje................................. 375
Namotaji naizmeninih maina...... 382
Magnetsko polje............................... 375
Transformatori.................................. 382
Transformacija ema........................376
Naizmenini naponi i struje.............. 376
Trajno dozvoljena struja provodnika
Pad napona i gubitak snage............383
RC- i RL- kola....................................377
sa PVC-izolacijom........................ 383
Zatitne m ere.................................... 383
Proveravanje zatitnih mera...........384
RCL- kola.......................................... 377

Kola sa operacionim
Kompenzacija................................... 384
Merna tehnika...................................384
Spoj u zvezdu i trougao u trofaznoj

mrei, simetrino optereenje.... 376
pojaivaima.................................378
Naizmenini naponi.......................... 385
Bulova algebra..................................378
Tehnika osvetlenja........................... 385
Mere priguenja i prenosa............... 378

Oscilatorna kola................................378
Ureaji za regulaciju.........................385
370
Prenos podataka.............................. 385
Matematika
Operacija
Pravila i zakoni
Sabiranje
Komutativni zakon:
Oduzimanje
a- b=c
Mnoenje
a - (- b) = a + b
a - ( b + c)= a - b - c
a -(b -c ) = a - b + c
Asocijativni zakon:
(a + b) + c = a + (b + c)
Distributivni zakon:
Asocijativni zakon:
a b = c
Delenje
Pravila za predznake: a + (- b) = a - b
a+b= b+a
a+b=c
Asocijativni zakon:
a:b =c
a(b c) = (a b) c
Pravila za zagrade:
a
b
- (a + b - c) = - a - b + c
+ (a + b - c ) = a + b - c
Stepenovanje
an = c
Ya = c
nr
n r n #
Y'ab = V a -V b
an bn = (a b)n
II
tn3|n
c
Korenovanje
gfl . gPO
Pravila za predznake
a(b + c) =ab + ac
(+ a) (+ b) =
(a + b) (c + d) =ac + ad + bc + bd
(- a) (+ b) = -------- Stavljanje predzagradu (+ a) ( - b) =
Izmnoavanje--------
( -a ) - ( - b ) =
a b = b a
a d
b c
an I a \n
bn " ib i
n /
0]
- an-m
am '
(an)m = ar
T /n / m n >
V V b =* T b
n /----
V a m= a n
____________________________
V b m= b n
Stepeni
Logaritmovanje
Decimalni
Binarni
Heksadecimaini
Mnoenje
10=
101 =
10*=
103 =
10-1 =
10-2=
10-3 =
2 =
21 =
22 =
23 =
2 "1 =
2-2 =
2-3 =
16=
161 =
162 =
163 =
16"1 =
16-2 =
16-3 =
log (c d) = log c + log d
1
10
100
1000
1/10
1/100
1/1000
1
2
4
8
1/2
1/4
1/8
1
16
256
4096
1/16
1/256
1/4096
Stepenovanje
log cn = n log c
Korenovanje
Delenje
m
1
log V c = log c
m
log ^ = log c - log d

Kompleksni brojevi
Trougao
a + /}+ y- 180
+/
511
imaginarna
a +/ b
sin y
c
2 bc cos a
2 ac cos p
2 ab cos y
z = a + jb
b = r sin<p
z = r (cos ip + j sin <p)
Obim:
U=a+b+c
z = r eif*
realna r a=
X
\
\
/ =
a -/b
-i
Trigonometrija
Jedinini krug
ab
ab
ab
ab
0
cot a
Mera u stepenima i luna mera ugla
Suprotna
kateta ugla a
Nalegla
kateta ugla a
_ 360
57,3C
a B ~ 2 n ~ 1 rad
qg
Pitagorina teorema
Hipotenuza c
c? = a2 + b2
Trigonometrijske funkcije:
sm a =
tan a = ^
b
sin ( - a) = - sin a
cos ( - a) = cos a
cos a =
c
cot a =
a
*an
= *an a
cot (- a) = - cot a
371
M ehanika
Pravolinijsko
jednoliko ubrzanje
|
L iil
sila
F = m a
brzina
v = a t
v = V 2 s a
- 7
- V
ubrzanje
preeni put
Rad i sila
|j?o)
opte
W= F s
rad podizanja
W = FG s
rad nategnute
opruge
W=
rad pri
ubrzanju
iv - m 2 v*
w
rad trenja
W=Fr
W = m g s
Jednoliko
kruno kretanje
sila
c
o
F = m coz r
rV2
F = m
r
brzina
v = d, k n
2n
r
v - -
ubrzanje
V?
a , = ~r~
ugaona brzina
(0 =
F - FBl h
2n- f
f= y
E=W
energija natezanja
Es - Ff2 S
kinetika energija
n
m v2
E* ~
2
snaga
w
P= y
stepen
iskorienja
âb n - ^ ab
V
^ P
VV
V 2U
*Z U
Wv = W2U- w ab
M= F r
poluga
F, s, = F2 s?
f~2o)
nepokretni kotur
F ,= F?
sloeni kotur
Pv = ^zu - p ab
snaga i obrtni
moment
Hges=
Hidraulika
' *)? f)n

j? |
kajini
d, n, = d2 n2
zupanici
z, n, = z2 n2
puni prenos
z, n, = z2 n2
|~22)
pokretni kotur
P = F V
Prenosi
jo )
obrtni moment
P ' fh
Snaga i stepen iskorienja
n= y
Energija
Obrtni moment
strma ravan
fT ^|
LJ=il
potencijalna energija EP = m g s
Ff s
fr =
372
odranje energije
trenje
ukupni stepen
iskorienja
= j
P = 2n n M
jj )
hidrostatiki
pritisak
P = (} g h
hidraulino
postrojenje
El = 1
<4,
A2
Toplota
27
Poduno
istezanje
Koliina toplote
= Iq + M
M = l0 a Ad
Zapreminsko
istezanje
V* = 170 + A17
A I/= \/0
Ad
Toplotni
koeficijent
iskorienja
Wab
p -
Q = m c Ai?
Smesa
Qao ~ Qai
m, c, t?i + m2 c2 t?2
!?m=
ni] + m2 ' c2
y= 3a
A - c - m
lta -1
Toplotna
provodnost
A=
O s
A d A t
305
Veliine u elektrotehnici
37J
Eiektrino strujno kolo
37
Stepen iskorienja
P,
HZ=>
U0
^K L
Sluajevi
Otpornost
optereenja Rt
Struja
Napon na
Odata snaga
prikljucima UKI
Stepen
iskorienja 1]
Prazan hod
Rl =
1=0
UK\ = u 0
n= 0
Optereenje 0 < r l <
UK\ U0 - / R,
'4
II
*lo C
Kratak spoj
rl = r,
Uo
R, + Rl
ll
Prilagoenje
PL = o
r
L
4 2 l
+
n-
Rl
r, + r l
U .-
P - U2
L 4 P,
n= 2
UK\ = o
PL = 0
n= o
Elektrina otpornost
Omov zakon
Diferencijalna
otpornost
\U
Otpornost provodnika
I 691
R = 9-1
AU
. _ 1_
y~9
M
U
I
x q
34
Povrina
kruga:
_ d 7 n
q~ 4
Otpornost
i temperatura
ft,, = R20 + AR
LMJ
AR = R20 a A t?
R= R20(1 + oA t? + /}A d 2)
373
374
M agnetsko polje
Elektrino polje
jaina elektrinog
E= f polja
0
jaina magnetskog
polja
E=
d
dielektrini
pomeraj
D=
A
odnos
D=
sila izmeu
optereenja
Qi 0 ?
4n c I2
c= Q
U
e = e0
H_
0 =I N
magnetopobudna slla
magnetska
indukcija
e
e,
e0
odnos
B=
sila izmeu provodnika
n = ,ug- fir
F c h 'h l
2K - a
kroz koje protie struja
Kalem, induktivnost
c = f
1 39]
induktivnost
N2
V = Fo Fr
er
n= 8,86 10- 1?
Vm
magnetska
permeabilnost
" = 1'2 6 7 - 10^
struja
Ic = C
c
napon
UL = L -
L
At
elektrina
energija
l/Vgl = ' C ' U2

8
2
magnetska
energija
Wmag = -J- L 12
dielektrina
konstanta
Af
Veze kondenzatora
~38]
Paralelna veza
Serijska veza
Qg = Qi + Q2 + ... + Qn
Qg = Q, = Q? = ... = Qn
Ug= U , = U 2 = ... = Un
Ug =
Cg = Cl + C2 + + Cn
J ____1_
Qg Cl
Uy
U2
. ..
J_
C2
+ Un
J_
cn
40)
Serijska veza
lg = ll + h +
l t = l 2 = ... = / = /
Ug = U, = U2 = ... = Un
1
1
Lg =
Llg =
1
L2 + " + Ln
U'
+ U2 + ... + Un
Lg = L: + L2 + ... + Ln
RL-kolo
vremenska konstanta
z= R C
vremenska konstanta
T = L/R
proces ukljuenja
(punjenje)
proces iskljuenja
(pranjenje)
proces ukljuenja
proces iskljuenja
uc = U ( 1 - e 'T )
(
uc = U e r
(
U\_ = U e r
uL = -
U
-1
l r = e r
c R
U
-L
lr = ------- e r
C
R
'l =
filtar niske/visoke
frekvencije
f _
1
9 2 n R C
M
- i,
(1 - * r )
U
'L = -R
filtar niske/visoke
frekvencije
(
e r
-1
6 T
f R
' 9 _ 2n L
Struja i magnetsko polje
Magnetno kolo sa vazdunim procepom
provodnik u magnetskom polju
magnetska
otpornost
delovanje sile
F= B
indukovani napon
U = B 1 v z
1 l z
Qo)
magnetska
provodnost
delovanje sile
indukovani napon
40]
Veze kalemova
Paralelna veza
RC-kolo
obrtni moment
B 2 A
sila privlaenja
magneta
Kondenzator, kapacitivnost
kapacitivnost
f lg ]
, . F a sina
M = --------^ -------F = 2 N B 1 1
|_40]
ukupna magnetska
otpornost
39)
&
A -
Rm = ^m1 + ^m 2 + + ^m n
4Ul
Q|
rezultantna magnetopobudna sila
0g =
1 + 2 + - + n
375
Transformacija ema
Zamenskl izvor napona
Polazna ema
Redna veza izvora napona
q* =
Zamenski izvor struje
L/ q n2
5 -
R. + R2
Paralelna veza izvora napona
O ,,u#ij
()
__________ _________I
za L/ql > Uq? vai:
L/q*
'
I ( ) ,Uq
= Uq? + lAR,:
AU
N aizm en in i nap o n i i struje

Sinusoidni oblik
Pravougaoni oblik
Um
t,
* Tfp
--- -------------Ut,\j =
9=
Ispravljeni sinusoidni napon
u = u sin (w t+<Po)
f=
2nf
(0 =
u =
11-
vT
uss
1=
J_
2\2
B _ 2n
G 360
USS = 2 u
1
7
1
\[2
's s
'ss
2V 7
I^rms = 0.707 u
UA\j = 0,637 u
= 2-i
I^rms = 0,353 u
Spoj u zvezd u i tro u g a o u tro fa zn o j m rei,

s im e tri n o o p te re e n je
Tj^Str
Us |
~ T
u
U 5 tr
U s t,^
1
L3 '
376
V3
I = 'st,
N
U
L2
A'
J
h*
hn 1
S =V3 U I
s = \ p 2T q ?
P = \ 3 U I cos ip
sin tp
O = V 3 U 1
UM = u/n
UM = 0,318 u
377
K ola sa o p e ra cio n im
p o jaiva im a
B u lova alg eb ra
Komutativni zakon
Invertovan
Neinvertovan
*7
&
----- +
'
;Uefl'L
UA
'
UA UE (1
R,
&
c
a
aabac = bac aa
l /a
(takoe vai za ILI kola)

T
Asocijativni zakon
UA= - U E
R,
Oduzima (difer. poja.)
Sabira
&
b_j
&
a
b_
a a (b a c) = (a a b) a c
(takoe vai za ILI kola)
D istributivni zakon
a
t/E2
/?3l Ue1 /?3
fl,<2 + flj)
*1
Ua
Integrator (nisko propusni)
21
C,
De Morganovi zakoni
Ua
Ue
c E Af
UE
a l /a
A rC ,
1
Pi *co C,
Ua
U a Uf ' R o '
' Ct
P? => U i ^ izlaz
w ~
mera priguenja a
aa b = av b
n n h a i p
av b = aa b
av b = aa b
O s c ila to rn a kola
priguenje
ili
pojaanje
ulaz 1 U\ => P\
aab = av b
R2 C, AL/e
Tt
M ere p rig u en ja
i preno sa
mera prenosa
mera pojaanja
Redno oscilatorno kolo
Paralelno oscilatorno kolo
blokada
pojasa
frekvencija
propusni
pojas
frekvencija
oc
- a
mera pnguenja snage
mera prenosa snage
ap = 10 Ig ^ -d B
r2
mera priguenja napona
- a p= 1 0 lg ^ d B
a = 2 0
- au = 20 Ig ^ dB
U /? , /
mera prenosa struje
ft1
mera priguenja struje

a, = 2 0 -lg -^ d B
l|,L
L/
^Lpar J ^par
mera prenosa napona
Rt - R,
- a , = 2 0 - lg ^ d B
/,
R, - ^2
Faktor dobrote
^Lser
0 =
Uslov rezonancije
Ukupno priguenje (prenosni lanac)

XL = Xc
ages = a, + a2 + ... + an (paziti na predznak)
^521
^Lpar
fls *
f0 =
2 r r \ L C
oc
"V
oc
|/R
L/r
U,
Ig ^ d B
U
r , , r2
378
(a a b) v (a a c) = a a (b v c)
(a v b) a (a v c) = a v (b a c)
ôo
"
+
UA = - UE
>1
Diferencijator (visoko pr.)
cn
AUa = -
&
b_j
379
Ispravljai
T1, SL
u_____ f
V1
^ t s ~ \ u2
uw
A1
U2
rN
=r
Pd
Neupravljani ispravljai
M 1U
L/dj - 0,^5 Uvo
U,m = 3 .1 4 U dl
/ /v
d 0,785
U,m = 3,14 L/l
M 3U
L/d, = 0,65 C/vo
/ /v
d 0,588
L/,m= 2 .0 9 L /d,
B2U
U * = 0,9 Uv0
/ - /v
/d_ 1,11
t/,m= 1,57 (_/d,
B6U
L/dl = 1,35 L/v0
cT^
li
o|
GO <"
ro |
M 2U
/ - /v
/_ 1,57
U m= 1,05 Ud,
Upravljani ispravljai
/fav = 0,5 /d
/ frms = 0,785 /d
/fav = 0,333 /d
/frms = 0,588 /d
SL,= 1,23 Pd
I fav = 0,5 /d
^frms = 0,785 /d
^fav = 0,33 /d
^frms = 0,588 /d
Sb = 1,06 Pd
(sa otpornikom)
M 1C
M2C
1 + co sa
1FAV - /<J
/ frms = 1-57 /d
Su = 3,49 Pd
M 3 C /B 2 C /B 6C
u a iu = Udl0 0.577 [1 + C O S (a+30 ))
B2H
u r t, = UM cos a
B6H
1 + co s
U, = U,,
Multiplikatori napona
Up
/F
2161
jednoimpulsni
udvostruiva spoj D1
/ f av
= /<J
fu= f
- ^/d
fu= 2 f
Ud, - 2 \ ' 2 U
dvoimpulsni
udvostruiva spoj D2
L/,m= 2 - V 2 U
jednoimpulsni umnoa,
L/d,= n -2 -\/2 U
spoj V1, n stepeni
'F A V ~
/fa v =
fu= f
n 'l a
Upravljanje otsecanjem faze

U, 1
v, /
U = U
v U
si
sin 2 a
180'* ' " 2n

V 1- w
231
lr,= I
-i / ^ _ a
sin 2a
V
180 + 2 k
Pr,= P 1
a
180c
sin 2a
2n
Filtarski i stabilizatorski spojevi

_ .
Talasnost struje
Talasnost napona
Prigunica za izravnavanje
L=
O)
\ Z - R 2
223
wu
LL
= ;
Udi
K ondenzator za punjenja
c-
_ L/w?
Filtarski elem ent
LC
* ,d
P 'f'U *
RC
fls
e~ *LS
Jednoimpulsni spoj: k = 0,25

Dvoimpulsni spoj:
k = 0,2
Z = P
vv.
_ L/w1
Faktor
filtriranja
*c s
^LS = p
(0 L s
S= XA CS
v _
1
co Cs
Stabilizacija
Ui
11,/ l
U 2-U l
I
380
Po. = Uz lz
r
_ P.
*2max i
UZ
n
Umax ~ Uz
^vmin ~ j
'Zrrax + 'Lmin
^Zmin 0,1 /^max

o
^1 mtn
- ,
,
'Zmin ^ 'Lmax
O brtne m aine
Maine sa obrtnim magnetskim poljem
Frekvencija-broj obrtaja
obrtnog magnetskog polja
Klizanje
Frekvencija rotora
n, - n
------n,
n i = ~rT
n, - n .
.
s % = ----- -100%
n,
s f
Trofazne maine
~83l
Vrsta maine
Snaga
Stepen iskorienja
Broj obrtaja
Motor
P = Pab Pzu = U I - \ 3- costp
n=
n = (1 - s) n,
Generator
Sao = S = U I \ 3
U I -\ 3 cos (p
f = n p
Polazak
Asinhrone
maine
Sinhrone
maine
Frekvencija
tajnmecov spoj
Spoj zvezda - trougao
Transformator
za pokretanje
(Monofazno prikljuen trofazni motor)

CB = 70 pF/kW 230V
U ~ u
Ma ~
CB = 70 pF/kW 400V
*AY ~
MAY = ^ ^ A l
CA = 2 CB
Broj obrtaja - klizanje
Snaga pobude
n = n,
P, = U , \ ,
s =0
Motori naizmenine struje

Snaga
Stepen iskorienja
Qcb = 1 kvar po kW snage motora

Qc = U 2 - (0 -C
CA = 3 CB
P = P,
P zu
= U I cos
U l cos (p
(P
Motor sa kondenzatorom
Jednosmerne struje
Unutranji pad napona
Unutranja otpornost
Gubici
Pv
Podeava
polja
Generator
p
' va
r P v w + ^ v k +
p ,a =
1 2 fla
p vw =
/a 2
p ,k =
ia2
vBu
f^vBu +
=
P ^
Reib
Pvf + P ,
U bo u
P
K
Pokreta
st = 7--------P i
*t. st
Strana pobuda
U '2
=
* T
R = ----- R,
iA, Anl
Otona pobuda
Redna pobuda
Dvostruka pobuda
Napon na stezaljkama
Snaga
Step>en iskorienja
U = U0 + U, + UB
P + = P = U-1
P2U= P aD + Pv
n=
u = U0 - 1 R , - U b
U0 - I R , - U b
U = U0 - 1 (fl, + R,)
-uB
Napon na stezaljkama
Snaga
U - U0 - U, - UB
p ab = P = P2U-PV
Motor
sl
R,
,
u
u
/ a " R + Rf
U = U0 - l a (R Rf) - U b
Stepen iskorienja
P
U1
Pzu= U I
,a.
Pab
Pab + Pv
1 -
U
R + R,
_ U / " Pv
U1
U
R\ + R(
,
ser
U
Ri, p a r
Korani motor
Ugao
koraka
a = 36Cr
z
cr = 360"
2 m p
Broj
obrtaja
381
Nam otaji jednosm ern ih m aina
~99l
Petljasti namotaj
y = y 1- y z
yN
2 a = 2 m p
2 a
W
..
; ; Celi brojevi
P P P
u
k
' M I 2 I4l 5 l 6 n
Talasasti namotaj
Neukrteni namotaji
/s =
s 2 a
y = yi +yz
yi
y N=
u
-------- 1 r
I I
+y 1T-^ - y \
a___ I i _
I I
-L*U
_____ i i______ i i __:___ i l
yi
-yk-
k = p y + m
Ukrteni namotaji
k = p y - m
2p
Nam otaji naizm eninih m aina

N
9 =
2 p m
Navojni korak
Korak lebova
Polni korak
Broj lebova
n d
rN
2~P
~FT
pri skraenju;
yN=^
= rp
y N = rP - v = w
Transform atori
Idealni transformator
Specijalni transformator
Uy
u=
u2
1
Z
U2
lu'
Uy
N,
U2
N2
El
/,
n2
W,
z,
= u2
Zz
Ri
= u2
r2
xi
= u2
X2
Realni transformator
Osnovna jednaina
transformatora
Napon kratkog spoja
U0 = 4,44 B A f e f N
Uk
uk = 100%
/k d
^Cu1 *(J1
X OZ P Cu2
'
10 0
fi
..
=u
L= 1,8 V2-/k
Si
s?
M b + P vFe + P vCu
Wab
na =
w ab+iv Fe + yyCu
l2
Raspodela snage
ab
n=
un
Stepen iskorienja
ema
Strujni transformator
Sin ' u\&

S2n' ^k!
- S, + S2
Sn = U I
Sges
W ab = U 2 12 ' COS (f>2 t B
^Tl + ^TZ
UT1
^TZ
U k1
u kZ
Spoj
Yy 0 DdO
Yy 6 Dd 6
Wi
^ F e = P vFe ' fE
Dy 5
Dy 11
N,
V3 W2
Yz 5
Yz 11
V 3 W?
Autotransformator
Prolazna snaga
Konstrukciona snaga
Sq U2 12
SB = SD (1 -
382
U,>U 2
SB= S D( 1 - \
u2
_
V3 Ny
^ C u = P vCu f B
Z = Z u 2
R' = R u2 X' = X u2
Yd 5
Yd 11
u2>u,
N,
2 /V,
Pad napona i gubitak snage
130)
Gubici u provodnicima
h
h
Duine
glavnih vodova
m h m
c o s <Pm
hl
Duine
izvoda
Aii
'i
COS tp:
cos f >2
cos <p3
Srednji ugao faznog pomeranja
Geometrijsko sabiranje struja I 1.3

uzimajui u obzir pojedinane
uglove faznog pomeranja ^>,.3
93
Vrsta
mree
Jednosmerna
struja
Izvodi
Pad napona
AU-
Naizmenina
struja
.fj
Trofazna
struja
A(l
Glavni vod
Gubitak snage
Maksimalna duina voda
_ 2112
2-/-/
x '9
Su U q /.
2 100% 1
X q
2//cos<p
X q
P _ 2 1 l 2
Py~ X - q
3 -I-ia
V 3 / / c o s <p
y.q
Pv"
\l t
Au U q v.
2-cos<p
AU-
X-q
\/3 - 100 % / cos<'p
Broj vieilnih provodnika koji provode struju
^ZO = fz25 ' ^
Provodnici postavljeni direktno na zidu, na podu u

elektroinstalacionim cevima ili kanalima, na ili u zidu
faktor korekcije
Strujna kola 1)
i z: dozvoljena struja na
temperaturi okoline d
Faktor korekcije k
1 (1 /)
1(
JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523;

DIN VDE 0100 T. 520
Temperatura okoline d
k '-
;\
V'COSfp v
Au U q x
Trajno d o zv o ljen a stru ja p ro vo d n ik a

sa PV C izolacijom
v //
ri Q
2 100% / cos<p
X-q
Pad napona
1,0
0,8
0,7
0,65 0,6 0,57 0.54 0,52
1) Vieilni provodnici ili broj naizmeninih ili trofaznih strujnih kola

jednoilnih provodnika
lz2 5' dozvoljena struja za

i9 = 25 C
Z a titn e m ere
m \
Uslovi iskljuenja
TN-sistem
TT-sistem
flA'/aS
IT-sistem
U L
A ' /d S
Fl-zatitni ureaj
U
F>A ' /A n ' [u?
1)
<k ~ -r
Uo
K o m p en zacija
Pojedinana kompenzacija
Fluorescentne svetiljke
u duo-spoju na 230 V/ 50 Hz
Trofazni motor
na 400 V/50 Hz
Qc = P (tan <pt - tan <p2)
C=
Qr
i U2
Qc = Pg - (tan<p, - tan <p2)

Qci =
Priblina formula za 230 V: C = 60 10~3 Qc

Napomena:
[Qc] = var
1
3
Qci
C, =
Qc
w-U2
20
Priblina formula za 400 V: Ct = ^
Napomena:
[C] = pF
[Qc] = var
10 ~ 3 Qc
[C] = pF
M erna teh n ika

Greke merenja
Apsolutna greka
Oitana veliina
Stvarna veliina
Relativna greka
F_ M G
100%
A = k n
W= A F
f=
M: merni opseg
G: klasa
k: faktor skale
n: oitanje
+ F: via vrednost Wy
- F : nia vrednost W2
U: najmanja
relativna greka
' 00%
Greke merenja
\j4 \
Spoj sa strujnom grekom
Spoj sa naponskom grekom

o_ U - I
Velike otpornosti:
Rllu
Male otpornosti:
U
I - L//Pl(u)
Memi mostovi
[245]
Induktivnost
Kapacitivnost
Otpornost
Vitstonov most
Tomsonov most
R - R
Kx_ N
R *= ^ N '
Ri
Vinov most
_
= R n ~pT
eringov most
c - c
Ux_
rJ
Maksvelov most
L - L
Lx_ L n
Merenje osciloskopom
Oscilogram
244
Maksimum
Trajanje perioda,
Frekvencija
= ysw V *t
*Skt k,<
Fazm ugao
= *skt k*
f=l
384
y Skt: vertikalni
podeoci
x SM: horizontalni
podeoci
ky
vertikalna
razmera
k%:
kr :
konstanta
sonde
horizontalna
razmera
(vremenska
baza, vremenski koeficijent)
<p: ugaofaznog
pomeraja
385
Re g ista r
A
AC - logika 266
adaptacija 257
adaptivna regulacija 256
adresna slova 300
aktivatori 159
akumulator tople vode 201
akumulatori 124
akumulatori 127
alfabet
- grki 9
alfanumeriko polje tastature 299
algoritam 256
alkalno - manganske baterije 122
ALS - logika 266
aluminijum 309
- bronza 310
- elektrolitiki kondenzator 60
- karakteristike oksida 302
amonijak 201
amper 32
amplituda 43
analogni ulaz (digitalni regulator)
256
analogno-digitalni pretvara 241
Anken kod 282
antena (spojm deo) 201
antene
antene 163
- karakteristine veliine 163
- postrojenja 163
- u mikrotalsanim aparatima 201
- vetar 163
- vrste 162
aparat za kuvanje jaja 201
aparati za zam'zavanje 201
aparati
- eme oienja (tabele) 342
- baterije 122
- modifikacije 191
- opravke 191
- zatitni osigurai 150
- znaci upravljanja 282
apsisa 333
apsolutni nivo 52
apsorpciom friideri 201
ASCII kod 282
asinhrona brojila 267
asinhroni
- delitelj frekvencija 269
- upravljanje 250
atom 28
- atomska masa 302
- jezgro 28
- masa 28
- simbol 29
- veze 29
atomski broj 28
automatska ploa 200
automatski prekida 145
autotransformatori 118
azimut 165
386
B
bakar 309
- faktor ispune 77
- prevlake 315
- zavarivanje 310
balansni pojaava 73
baterija za vozila 124
baterije sa ivinim oksidom 123
baze 28
BCD brojilo 267
bejzik 297
benzin-karakteristike 302
bezbedan od plamena 206
bezbednost ice u pogledu
lomljenja 271
bezbednost
- podeena vrednost 256
- potrebna vrednost 256
- pravila 178
- transformatori 118
BIMOS - tranzistor snage 71
BIMOS-tranzistor 71
binami
- izlaz 259
- ulaz, digitalni regulator 259
bipolarni tranzistori 69
bipolarno upravljanje (korani
motor) 275
bistabilni spojevi preklapanja 265
B-komplement 8
blizinska sklopka 247
blok
- ema 338
- baterije 124
blok tastera
- numeriki 299
Bodeov dijagram 251
boja
- indeks reprodukcije 203
- ponavljanje 210
- revolver sa pisaem 299
- skraenice 130
boje
- pod 203
- pritisni taster 207
- taster sa svetlom 142
- tavanice 203
- zidovi 203
bojler 201
boost-konvertor 225
BOSFET 75
bregaste sklopke 277
Brinel-tvrdoa 304
broj impulsa 35
: broj neutrona 29
[ broj obrtaja 23
- regulacija 249
- upravljanje 95, 249
broj pari polova 43
broj protona 20
broja 201
broja u Aiken kodu 268
brojanje (MPU) 236, 271
brojanje unapred
(digitalno brojilo) 267
brojevi
- sistemi 7
brojilo aktivne energije 239, 240
brojilo
- digitalno 267
- konstante 239
- mesto 147
- spojevi 240
brojilo reaktivne snage 239, 240
bronza 310
brzi reo 201
brzina 24, 275
brzina prenosa 290
brzorezni elik 307
Buck-konvertor 226
BUS
bus polja 248
- sabirni vod 159
- BUS sistemi 160
B-vrednost 58
C
CCD senzor 299
celulozni acetat 60
Celzius 27
centralna kompenzacija 139
centronics - paralelni interfejs 292,
296
CE-oznaka 187
cevni
- greja 200
- instalacija 135
cevni oblik (sijalice) 207, 210
Cigel-Nikolsov postupak 255
cikcak linije 332
cilindar 13, 273
- vijak 324
cink
- bronza (kalajna) 310
- oksid-varistor 58
- ugljen element 122
- vazduh baterije 123
CMOS-logika
CNC-maine
cool-beam 210
curenje
- bezbednost 122
- zraenje 201
ekiasta lemilica 326

elici za optu upotrebu 308
elik 306
- broj grupe 306
- navoj cevi 323

- postupak dobijanja 306
- tipl 325
elik za graevinarstvo 307
etiri kvadranta
- pogon 220
- pretvara 220
etvoroslojna dioda 67
oper 222
vrste memonjske ploe 296
D
(DIN) Deutsches Institut fur
Normung 186
(DKE) Nemaka elektrotehnika
komisija 186
D- i DO- sistem osiguraa 149
Dalanderov spoj 95, 278
Darlinton spoj, prikaz 73
- navoji 335
- otvori 334
- preseci 335
dava uglovnog koraka 78
DC/DC pretvara 225
DDC - pogon 257
De Morganov zakon 10
debljina ava 329
decimalni brojevi 8
DEE 290
deformacija
- delovanjem sile 304
- elastina 304
plastina 304
- silom 304
Dekartov koordinatni sistem 333
deklaracioni deo 298
deklarisanje usklaenosti 187
delay-Flipflop 265
delitelj frekvencije 269
delitelj nepamih frekvencija 269
delovi instrukcija 298
derivacijsko vreme 253
deveti komplement 8
diazed - sistem osiguraa 149
digitalizacija 248
digitalna
- merna tehnika 241
regulacija 256
- senzorski sistemi 248
digitalm senzori ugla 248
dijagram (tabela) toka delovanja
338
dijagram
- naprezanja 304
- polami 202
dijak (dvosmema dioda) 67
dioda 66
dipol 162
direct-digital-control 257
direktni pretvara frekvencije
(trapezni) 228,229
direktno ukljuivanje trofaznih
motora 277
disjunkcija 10,246,262
disperziono lepljenje 329
disthbutivni
- sistemi TN, TT, IT 172
- zakon 10
dnevno svetlo 208
doboasti ploter 299
dodatni brojevi 306
dodatni
- tapi (za zavarivanje) 330
- funkcije 300
- grejanje 200
- materijal (zavanvanje) 330
- simbol (elik) 307
dodir
- napon 151, 171
- zatita 184
dokumentacija objekta 340
donja toplotna vrednost 305
donji greja 200
drejn - spoj 72
DTLZ - logika 266
duina linija polja 39
dual
- binarni broj 8
- brojilo 267
- slope-postupak 241
DUE - uredaj za prenos podataka
290
dugaak odvija 326
dugmetaste baterije 123,126
duo-spoj 139,211
- struja kroz zatvorenu konturu
39
dva kola zone kuvanja 200
dvoimpulsni
- mostni spoj 217,218,219
- srednja taka-spoj 217
- udvostruen spoj 216
dvokanalni osciloskop 243
dvokomponentni lepak 329
dvokvadratni pogon 220
dvopoloajna
- regulacija 222
- regulator 254
dvosmema
- dioda 67
- tiristorska dioda 67
dvosmerni spoj
- dvofazno upravljan 230
- poluupravljam 230
- potpuno upravljani 230
dvostruki
- cev 207
- d sijalica 207
- dioda sa dve baze 67
- generator 86
- krajni kontakti 207
- motor 85
- operacioni pojaiva snage
227
- prikljuak (lemljenje) 328
- stator 276
E
EAROM 289
ECL-logika 266
energija kretanja 21
EEPROM 289
EEROM 289
efekt memorije 127
efektivne vrednosti 43
EIB - evropski - mstalacioni BUS
sistem 158
ekskluzivno ILI - vezni lan 262
eksplozijom ugroent prostori 181
eksponencijalna funkcija 6
ekvivalent
- elektrohemijski 30
ekvivalentna
- doza 195
- logike funkcije 262
elastina deformacija 304
elastinost 304
elektrane 120
elektrina otpornost 32, 305, 309
- tampana kola 315
elektrini
- magnetska konstanta 38
- merenje neelektrinih veliina
246
- rad 32
- snaga 32
- specifina provodnost 303,
305, 309
- struja kroz zatvorenu konturu
39
- vektor magnetskog polja 317
elektrim poret 200
elektrino polje 38
elektricitet
- brojila 239
- isporuka elektrine energije
176
elektrohemijski ekvivalent 30
elektromstalaterski pogoni 322
elektrolitiki kondenzator 60
elektroliza 30
elektromainski pogoni 322
, elektromagnetska kompatibilnost
(EMC) 193
j elektromagnetsko
- elektromagnetska
kompatibilnost 187,193
- polje 194
elektron 28
elektronski
- sklopnik 230
- pogon jednosmeme struje 220
- pogon trofazne struje 221
- predspojni uredaji 207, 210
- sklopka 232
elektronski starter 211
- relej optereenja 232
elektrotehmka dokumentacija 337
elementi 122, 302
elevacija 165
elipsa 12
elipsoidni oblik 207
energija
- kabl 130
- mehanika 21
- nivo 28
- odravanje energije 21
|
- potencijalna 21
387
- prenos 128
- pretvaranje 21
- regulacija 200
energija poloaja 21
epoksidne smole
- tvrdi papir 315
ETDjezgro 77
EVG 207,210
evropski instalacioni BUS sistem
158
EVU 176
F
faktor grejanja 201
faktor ispune bakar 77
faktoroblika 237
faktor otklona 244
faktor
- planiranja 202
- smanjivanja 202
faktor reaktivne snage 43
faktor smanjenja temperature 202
faktorsnage 43, 139
fan in/out 266
Faradejev zakon 30
Farenhajt 27
fazni
- broj (korani motor) 275
- hod 251
- ugao faznog pomeraja 43
- upravljanje otsecanjem faze
231
FCKW 201
fen 201
fenolna smola - tvrdi papir 315
feritni dihtung 201
FET 70
Fl - zatitna sklopka 151,172
Fl - zatitni ureaj 174, 176
filtarski lan 223
filtarski spojevi 49, 223
fini osigurai 150
fizike
- konstante 17
- veliine 14
fizika 14
flip-flop 265
fluks
- katalizator 327
- magnetski 39
- pretvara 226
fluorescentne sij^lice 207
- duo spoj 211
- spoj sa potamnjenjem 212
- spoj u tandemu 211
flyback - konvertor 225
folije
- izolacione 319
- tastera 299
formule 370
forvvard - konvertor 226
foto
- dioda 74
- element 74
388
- otpornik 74
- tiristor 74
- tranzistor 74
fotonaponski
- generator 75
fotonaponski relej 75
frekvencija 43, 161, 167
- delitelj 264, 269
- kompenzacija 79
- korak 251
- podruje 161
- ponaanje 79
- pretvara 221
frekvencija obrtanja 23
friideri
- apsorpcioni tip 201
- kompresorski tip 201
friteze 201
funkcija ugla 11
funkcije
- dijagrami 274
- klase 149
- mali napon 173
- simboli 300
- ema 270, 272, 338
- ema delovanja 338
- tasteri 283,299
,
- tasteri digitalne merne opreme
241
funkcije opsluivanja 259
funkcionalna ema 338
; funkcionalna dokumentacija 338
i funkicije 6, 11
G
galvamzacija 30
Gausova raspodela 51
gejt spoj 72
generator 83
- impulsni 212
geometrija u prostoru 13
geometrija u ravni 12
germanijumske diode 66
glavni
- grupe 306
- izjednaenje potencijala 147,
173
- klase kvaliteta (za elik) 307
- odvod 179
- popreni presek voda 147
- razdelnici 147
- simbol (elik) 307
- zatita 142
Glikson - kod 282
gornja toplotna vrednost 305
gornji greja 200
grki alfabet 9
graenje komplementa 8
gradilita 181
grafiki modus 299
grafiki simboli
- u elektrotehnici 189
granina sklopka 264
granina struja
- dinamika 237
- primarna termika 237

granina vrednost 255
gramna vrednost
- elektromagnetsko polje 194
- radioaktivnost 195
granica
- dozvoljem raspon 129

- frekvencija 49
- temperatura 54. 206
- trajanje gorenja 210
granica rastezanja 304, 307
granica teenja 304
granice greaka 241
- induktivni merni transformator
237
- napon kvara 171
Grej kod 276, 282
greja
- cevni 200
- halogeni greja 200
- indukcioni kalem 200
- zraenje 200
greja vrele vode 199, 201
grejanje cirkulacijom vazduha 200
grejni
- jastuci 201
- materijali 311
- provodnici 200
- ravni 200
- transformator 212
grla 207.210
grom
- gromobran 179
- instalacija 179
- udargroma 148
- zatita 148, 179, 193
- zatitne zone 193
gromobran 179
grupni
- kompenzacija 139
- oznaavanje 340
- spoj 152
- upravljanje 250
GTO 68
gubici
- snage 130
- toplote 234
guma
- provodnici u gumenim crevima
134
- tvrda 319
gustina 25, 302
gustina fluksa
- vektor magnetske indukcije 39
H
halogen
- sijalice 207, 212
- sijalice sa arnom niti 207
- zraenje 200
halogene sijalice 207
Haming kod 282
HAR 147, 170
hardver 296
harmonizacioni dokumenti 186
HCMOS - logika 266

HDK - kondenzatori 62
heksadecimalni broj 8
hemija 28
hemijske oznake 29
HEX- FET 71
HGC - karta 296
hidraulino postrojenje 26
hidraulika 273, 274
hidroelektrana 120
hidrostatiki pritisak 26
hipotenuza 11
histerezisni motori 88
hlaenje
- elektrine maine 91
- poluprovodmki ventili 234
hladna obradivost 307
hladna svetlost 207
HM - burgija 325
Hol
- efekt 78
- konstanta 78
Holov napon praznog hoda 78
horizontalna osvetljenost 202, 204
hrapavost
- karakteristine veliine 336
- klase 336
- vrednost 336
I
I - putanja 252
I - Ti - putanja 252
I (MPU)
- funkcija 10
- logiki lan (MPU) 262
- pretvara 233
- sklopke 274
I - staza 252
ICS u energetskoj elektronici 227
identifikacija 257
IEC - Bus 242, 279, 295
IEEE - Bus 242
IGBT 71
ILI (MPU) 271
- funkcija 10
- spoj 274
- veza 262,272
imaginami broj 51
impendansa petlje kvara 175
implikacija 262
impregnacioni
- lak 319
- sredstvo 321
impuls
- generator 212
- mpu 271
- odgovor 251
- stepen formiranja 264
- trajanje 43
- transformator 274
impulsni pretvara 228, 229
impulsni transformator 222
indeks
- prostor 203, 205
- reprodukcije boje 203

indeksi 18
index reprodukcije boje 203
indikacija u ravni 258
indikatorske jedinice 241
indukcija 41
indukcione
- maine 83
- napon 41
induktivnost 40
informacioni rastavni znak 282
infracrvem sistem zraenja 158
inhibicija 262
instalacija 168,178
instalacije
- spojevi 152
- ema 340
- ema spoja 340
- zone 147
instalacije osvetlenja 203
- spoljanja 204
- u slobodnom prostoru 204
- ulina 204
- unutranja 203
Instrukcioni podaci 298
integracijski koeficijent 253
integrisani spoj
- integracijsko vreme 227
- upravljanje otsecanjem faze
227
interfejs 276, 291
- paralelm 278, 296, 292, 294
- serijski 277, 291,293,296
interfonski ureaj 156
intermitirajua snaga 201
inteme komande 297
invertirajui ulaz 79
invertor 225
inverzno
- brojilo 267
- karaktenstika 68
- provodni tiristor 68
IP-zatita 184
iracionalm broj 51
iskljuenje
- ponaanje 150
- karakteristike 151
- krive 151
iskljuenje
- kanjenje 271
- prelazni proces 146
- struja 171
- uslov 174
- vreme 174
iskljuni tiristor 68
ispitivanje 236
ispitivanje na gorenje 318
ispitivanje na grebanje noktom 318
ispitna
- mere zatite 175
- snaga transformatora 116
ispitna oznake 188
ispitna struja 136
ispitni napon
- elektrinih maina 109
- merne opreme 236
ispitni napon izolacije

- optokapler 75
ispravljai 217,218
ispravljanje 214
isprekidana linija 332
izbor burgije 325
izbor
- materijal lem/katalizator 327
- materijala burgije 325
- matenjal-postupak zavarivanja
330
izgled tampane ploe 328
izjednaenje potencijala 147,170,
172
- ine 147, 170
- provodnik 17
izlaz
- faktor optereenja 266
- otpomost naizmenine struje
77
izolacione
- cevi 135
- folije 319
- klase izolacionih materijala 321
- lak 319
- trake 319
- tranzistori sa efektom polja i
izolacionim slojem 70
izotopi 28
izvlaenje 304
izvodenje stepenovanja 8
J
J - K - Master - Slave - FF 265
jaina polja
- elektrina 38
- magnetska 39
jarko bela 208
javlja granine vrednosti 256
jedinice 15
jedinjenje
- anorganska 29
- hemijska 28
jednako kvadrantni
- jednosmerni oper 220
- pretvara 220
jednofazni
- pojaanje napona praznog
hoda 79
- ulazni napon 79
jednofazni transformator 41, 113
jednokristalni poluprovodmci 215
jednoslojni tranzistor 67
jednosmema struja kvara 176
jednosmema struja
- stator sa komutacijom 88
- oper 222, 224
- generator, nezavisno pobuen
86
- koenje 98
- maine 86
- motor, nezavisna pobuda 85
- podeavanje 214
- pretvaranje 214
389
- sklopka 222
jednostruki prikljuak (lemljenje)
328
jednotaktni protoni pretvara 225
joni 29
- optereenje 29
- veze 29
K
kabl
- eme (tabele, spiskovi) 342
- kuni prikljuak 147
- vrste 129
kablovska zatita i zatita vodova
149
kafeautomati 201
kalem (navoj) 40
kam releji 144
kanal
- irina 166
- raster 166
Kandela 202
kapacitivna
- dioda 66
- merenja 245
kapacitivnost 38
kapler podruja 158
kapljiasti oblik 207
karakteristina
- boje provocnika 130
- frekvencije 166
- linije 333
- Iinijski prikaz diode 244
- slova (za elik) 307
karakteristine orojke
- niskonaponski rasklopni aparati
143
karakteristine konstante
- magnetske 77
karakteristine oznake
- elektrina oprema 342
- kondenzatori 56
- nain montae 206
- operandi (mpu) 271
- osvetlenje 206
- otpornici 56
- posebni zahtevi (osvetlenje)
206
- predspojni ureaji 206
- pretvaraa 215
- pretvarake opreme 215
- prikljuaka ureaja 141
- provodnici 44, 141
- rasklopnih elemenata 345
- sigurnost od poara 206
- take u sistemu 44
- temperatura namotaja 206
karakteristine veliine
- magnetske 77
karakteristini brojevi
- elektnna brojila 239
- merai snage i faktora snage
238
- prijemnici aljinskog upravljanja
390
239
- tarifni satni automati 239
karakteristika pri napajanju preko
pretvaraa 221
karakteristika usmerenja 162
karakteristike
- aluminijuma 309
- bakra 309
- bimetala 312
- elika 307, 308
- duroplasta 316
- izolaciomh materijala 316
- legura 310
- limovi za specijalne
transformatore 313
- magnetnih materijala 313
- materijala za grejae 311
- materijala za kontakte 312
- materijali za otpomike 311
- plastinih masa 317
- sinter materijali 312
- termoplasta 316
- trake za elektrotehnike svrhe
313
karakteristike metana 302
karakteristike napajanja
- kavezni motori 105
karakteristike vazduha 302
karakteristike vode 302
Karno - Vejove tabele 263
kategorija upotrebe 108
kateta 11
katodne cevi 243
katodni osciloskop 243
kavezni motor 83
kazan 199
- (MPU) 272
- aparat za grejanje 201
- programirano upravljanje 250,
270
Kelvin 27
keramiki kondenzatori 60
keramika 320
kinetika energija 21
kip
- diode 233
- napon 67
- spojevi preklapanja 264
- spojevi, bistabilni 265
- tipl 325
Kirhofovi zakoni 35
kiseline 28
klasa preciznosti 236
klase vrstoe 324
klase izolacionih materijala 321
klase primene
- sastavni delovi 54
klimatizacija 198
koenje motora 97
koenje motora strujom 97
kocka 13
kodovi 282
koeficijent ispada 54
koeficijent
- istezanja 302
- temperatura 303, 305
koeficijent istezanja (irenja)
- poduni 302
- zapreminski 302, 305
koeficijent snage 197
koeficijent trenja 21
kolektorska sklopka 72
komande 297
kombinovana zatita 233
kompaktni
- fluorescentne sijalice 207, 209
- regulator 258
kompaundiranje 25
kompenzacija reaktivne snage 139
kompenzacioni
- namotaj 85
- snaga 139
komplekser
- modul admitanse 51
- modul impedanse 51
- ugao fazne razlike 51
kompleksni
- brojevi 7, 51
- veliine 51
kompresor - friider 201
komutativni zakon (logika algebra)
10
kondenzator
- aluminijum - elektrolit 60
- jedinice 139
- karakteristine vrednosti 60
- keramika 60
- liskun 60
- motor 87
- mp 60
- oznaavanje 54, 60
- oznaavanje prikljuaka 61
- papir 60
- plastine folije 60
- spojevi 38
- tantal - elektrolitiki 60
- za fluorescentne sijalice 64
kondenzatori 140
kondenzatori sa liskunom 60
konfiguraciona ravan 258
konjukcija 10,262
konstanta polja
- magnetska 39
konstantan izvor napona 70
- sa tranzistorom 223
konstante, fizike 17
konstantni strujni signal 256
konstantno
- upravljanje konstantnim
naponom 275
- upravljanje konstantnom
strujom 275
konstrukcije
- halogene sijalice sa arnom niti
210
- kompaktne fluorescentne
sijalice 210
kontakti
- lepak 329
- lepljenje 329
- materijali 312
- plan mpu 270, 272
- vreme lepljenja 329

kontaktno lepljenje 329
kontaktno vreme lepljenja 329
konusni oblik (tela sijalice) 207
konvekcija
- prinudna 200
konvencionalni predspojni ureaj
207. 210
koordinatni sistemi 333
korana
- brzina 290
- frekvencija 275
- motor 88, 275
- upravljanje motorom 275
korani motor 275
korozija 31
- postojanost 307
kosinus 11
kotangens 11
kotiranje
- graevinski crtei 336
- pojmovi 334
- pravila 334
- tehniki crtei 333
koturae 22
krajnji kontakti 207
kratak spoj
- vrstoa 146
- rotor motora 83
- struja 171
- zatita 151
kratke oznake
- elementi 302
- tehniki crtei 334
krest faktor (temeni faktor) 237
kretanje 24
knptonske sijalice 209
krive namagnetisanosti 314
krtost (materijala) 304
kruna mera 25
kruni
- frekvencija 43
- iseak 12
- jednoliko kretanje 25
- magnetno kolo 39
- otseak 12
- proces 197
- prsten 12
krug hlaenja 201
krunasta matica 324
KS - kondenzaton 62
ksilol proba 318
kuna
- instalacija 147
- komunikacije 150
- tehnika upravljanja 158
kuni prikljuak 147
- ormari 170
- prostor 170
Kulon 32.38
kursor 299
KUSA-spoj 263
kvadrant 333
kvadranti
- pogona pretvaraa 220
kvadrat 12
I kvalitet elika 306
| kvalitet elika 308
j kvalitet izvedbe 324
* kvarcno
- cevna sijalica 210
- reflektorska sijalica 210
- staklo 207
KVG 207,210
L
>74 komora 201
1 L7R upravljanje 275
lak 319
laki metali 306
laserski tampa 299
lavinska dioda 233
LC - filtarski lan 223
LCD - prikaz 76
LDR 74
LED 74
LED - prikazivanje 76
legiram elik 307
legiram
- kvalitetni elici 306
- plemeniti elici 306
lem/katalizator pridruivanje 327
lemljenje
- av 328
- iljci 326
- lemilica 326
- noice 326
- oica 328
- oprema 326
- pitolj 326
- postupak 326
- prenik 328
- sijalica 326
- temperatura 328
- uice 328
- vreme 328
lemljenje plamenom 326
lemljenje u sonoj kadi 326
lemljenje valjcima 326
lemovi 327
lepak sa rastvaraem 329
lepljenje
- av 329
- mokro 329
- postupak 329
i leptirasti vijak 324
lim sa orijentisanim zrnima 314
limovi za elektrotehnike svrhe 313
- sa orijentisanim zmcima 314
limovi za specijalne transformatore
313, 314
linearizacija 258
lineami motor 88
lineamo pnlagoenje (Holov
generator) 78
linearnost (Holov generator) 78
linija crta - dve take 332
linije crtanja slobodnom rukom 332
linije
- primena 332
- sprenik 158
lista instrukcija 270. 272
litijumske baterije 123
livene legure 310
lo ulje - karakteristike 302
logaritamska
- funkcija 6
- zakon 9
logaritmovanje 9
logika algebra 10
logika funkcija 262
logika funkcija minimizirana 263
logiki vezni lanovi zamenjivanje
262
logika
- familije 266
- funkcionalna ema 338
- nivo 266
lomljenje delovanjem sile 304
loptasti
- kuglica 299
- otseak 13
LS - TTL - logika 266
LSB 282 LSL - logika 266
luks 202
lumen 202
LVK 202, 204
M
maina za suenje vea 201
maine
- elektrine 83
- slogovi 109
maine za kuvanje 201
maine za sudove 201
magnet
- materijali 313
- sastavni delovi zavisni od polja
78
- senzor polja 247
magnetizacija - karakteristike 314
i magnetron 201
magnetska
- duina putanje, srednja 77
- fluks 39
- indukcija 39
- jaina polja 38
- karakteristine dimenzije 77
- kolo 39
- konstanta 39
- oblici 77
- otpornost 39
- polarizacija 297
- popreni presek, efektivno 77
- provodnost 39
magnetsko polje 39
maksimalna
- snaga potroaa 231
- vrednost 43
maksterm metoda 263
Maksvelov merni most 245
391
male struje (prikazivanje) 76

mali motori 88
mali
- napon 173
- naponski transformator 118
- signal mos-fet 70
masa 19
maseni broj 29
Master - Slave - Flipflop 265
matematiki znaci i pojmovi 6
matematika 6
materijali-glavne grupe 306
matica 323
matica sa ukrtemm otvorom 324
matrim tampa 299
meovita oprema (SMD) 328
medukruni pretvara (impulsm
pretvara) 228
meuoscilatomo kolo 228
mehaniki
energija 20
- pogon 23
- rad 20
- snaga 20
meko lemljenje 327
memonja ponavljanja slike 299
memorijski programirano
upravljanje (MPU) 271
merenje faktora snage 238
merenje induktivnosti 245
merenje 236,310
- otpomosti 34
merenje puta induktivnim davaem
246
merenje reaktivne snage 238
merenje snage 238
merenje tmperatura
- sa temperatumo zavismm
otpornikom 246
- sa termoelementom 246
merenje sile rasteznom memom
trakom (DMS) 246
merni
- mehanizmi 236
- mostovi 34, 245
- postupci 236
- principi 226
- spojevi 238
- take 204
- tehnika 236
- transformaton 237
- uredaji 236
- veliine 236
- vrednost 236
metalna
- lepljenja 329
para (sijalice sa ...) 212
- veza 29
metoda ostatka 8
metode 203
metriki navoj 323
mi 299
mikanit 319
mikrokompjuter
- Iista komandi 287
- pojmovi 284
392
, mikroprocesor 286
- lista komandi 287
- ugradnja 286
mikrotalsni aparati 201
minimalno
- ogranica razvlaenja 307
naizmemna struja
- dobijanje 214
- motor sa pomonim namotajem
87
- motori 87
- pretvara 228
- osiguranje 147
- pretvaranje 214
- otpornost na istezanje 307

- poreni presek provodnika
147, 169
minimizirane spojne funkcije 263
miniterm metoda 263
MKC - kondenzator 62
MKP - kondenzator 62
MKS - kondenzator 62
MKT - kondenzator 62
MKU - kondenzator 62
MKV - kondenzator 62
mlazni tampa 299
mlazm tampa 299
modla za kuvanje 200, 201
modul interfejsa 227
modularni spojevi 216
monitor 201,299
MOS-FET 70
mostni spoj 34,218
motor
- kategorija upotrebe 108

- potpuna zatita 92
- sklopka 92
- zatita 92
- zatitm releji 92
motor sa pomonom fazom u
kratkom spoju 87. 88
motor sa prstenovima na rotoru 83
motori za elektroniku 88
MP - kondenzator 60, 62
MPU 270
mrea
- vorita 132
- bus 160
- karte 338
- nomogrami 333
- oblici 172
- vrste 128,132
mree TN, TT. IT 172
mrena oprema
- sa diferencijalmm pojaavaem
224
- sa integrisamm podesivim
regulatorom napona 224
- sa operaciomm pojaavaem
224
i mrtvo vreme 252, 255
M S -D O S 297
MSB 282
multiplikacija (MPU) 271
multisenzorski sistemi 248
multivibrator 264
I
'
N
nain polaganja 135
nadtemperatura 206, 207
'
- regulator 230
naizmenini
- napon 43
- spoj 152, 154
- struja 43
naizmenini pretvara
- automatski voen 121,228
- voen od mree 121
Najkvistov dijagram 251
namotaj pomonog polja 85
namotaji
namotaji statora trofazmh maina
102
napa za otstranjivanje pare 201
napon 32
napon maksimuma/minimuma 67
napon pojave gasa 125
napon praznog hoda 37,122
napon smetnji 315
naponi rastvaranja 30
naponski
- delitelj 36
- delitelj, elektronski 70
- dielektrina vrstoa 315
- dijagram izvlaenja 304
- pad 130, 147
- poravnanje 223
- prilagoenje 37
- red elemenata 31
- regulator 224
- signal 256
- spoj sa naponskom grekom
34
- spojevi multiplikatora 216
- transformator - naznaeno
optereenje 237
- zavisan otpomik 58
- zavisna sklopka 67
naprezanje (elika) 308
naprezanje usled vlage 54
nastanak potencijala 31
natpisna ploica 201
natpisna ploica transformatora
117
natpisna ploica za elektrine
maine 98
natrijum 207
natrijumove sijalice 207
navoji 323
- prikazivanje 335
navoji za elektrotehnike svrhe 323
nazivna osvetljenost 202
naznaena
- debljina materijala metalizirane
podloge 315
- kapacitivnost 60, 124
- snaga 237
- snage induktivmh memih
transformatora 237
- struja kvara 151, 171
- struja punjenja 124
- struja ukljuenja 146
- teina bakarne prevlake 315
naznaena struja 171
- induktivni strujni transformator
237
- iskljuenja 146
- jaina 137
- rasklopna oprema 146
naznaeni naponi 128
- induktivni naponski
transformatori 237
NDK-kondenzator 62
NE-operacija 10
negacija 10. 262
neinvertirajui ulaz 79
nelegirani elik 307
nelegirani
- graevinski elici 308
- kvalitetni elici 306
- plemeniti elici 306
neozed sistem osiguraa 149
neupravljani pretvara 217
neutralm provodnik 44, 171
neutron 28
N-gejt tiristor 6
NH - sistem osiguraa 149
nikl
- kadmijumske elije 126
- metalhidridne elije 126
NILI-veza 262
niskonaponski
- kablovi 131
- mrea 132
niskopropusni filtar 49, 223
niskovoltne sijalice 207,210
Nl-veza
nivo 52
normalne
- ploe za kuvanje 200
- potencijal 31
normirane ose 333
novo srebro 310
NPN-tranzistor 69
NTC-otpomik 58
n-tougao
- pravilan 12
nuklearna elektrana 121
nulta
- operacija (MPU) 271
- sklopka 232
numerika tastatura 299
numerus 9
NJ
Njutn 19
o
O'Brajenov kod 282
obaveze
- tit 177
- znaci 177
obeleja svetlosne tehnike 203
oblici kuita poluprovodnikih
sastavnih delova 65
obrada mformacija 280
obrazovanje vodeih veliina 249
obrtni tanjir 201
odbojni spoj 125
odnos korisnog sadraja prema
snazi 201
odravanje elektrimh maina 93
odziv na funkciju porasta 251
okidanje 243
okidanje struja paljenja 67
okrugla sijalica 207,210
okrugli
- oblik (sijalice) 326
- prijemmci daljinskog upravljanja
239
- relej 144
oksidacioni broj 29
oksidi 28
okvirni tipl 325
olovni akumulatori 124
Om 32
Omov zakon 32
opte o upotrebi sijalica 207
opte osvetlenje 207
opal 207
operacija 270
operacije
- organizacija programa 271
- prorada signala 271
operaciom pojaava 79
operand (MPU) 270
operatori 218
opravka opreme 191
oprema za napajanje ispravljenim
naponom
- stabilizovana 224
opseg tolerancija (regulator) 255
opsluivanje u ravni 258
optereenje
- granim moment izdrljivosti
275
- obrtm moment 275
- rastavlja
- sklopka 145
optereenje od vetra 163
optika osa (svetlosm ormar) 75
optimizacija 257
optoelektronika
, - delovi za ugradnju 75
! - sastavni delovi 74
optokapler 75
ordmata 333
ormari za osvetlenje - viljukasti 75
oscilacije
- paket upravljanja 232
- trajanje 43
oscilatoma kola 50
ose
- CNC maine 300
- oznaavanje i podela osa 333
- ukrtanje 333
osetljivost oka (spektralna) 76

osigura rastavlja 145
osigurai 149
osiguranje elementa 233
osiguranje ogranka 233
osnovne
- spojevi 72
- jedinice 14
- veliine 14
osnovnt
- elik 307
- optereenje 121
- otpornost (ploa) 78
osobine povrine 336
osvetlenje
- merenje 246
i - mvo 203
I - stepen iskorienosti 202
- tehnika 202
osvetljenost
- horizontalna 202
- naznaena 202
- srednja 202
- vertikalna 202
otklanjanje radio smetnji 192
otpomiko
- koenje 98
- lemljenje 326
- materijali 311
- merenje 34
otpornost 34
otpornost
- elektrini 305, 309
- istezanje 304, 308
- magnetski 39
- metalni 55
- plemeniti metal 55
- pritisak 304
- savijanje 304
- smicanje 304
- specifina elektrina 34
- spojevi sa 35
- toplotna 305
- u strujnim kolima naizmenine
struje 47
- ugljenik 55
- uvijanje 304
- zavisna od napona 58
- zavisna od temperature 58
- izolacije 175
- memog mesta 175
- na habanje 307
- na istezanje 304, 307
- granice 304
- na izvijanje 304
- na savijanje 304
- na smicanje 304
- na uvijanje 304
- petlje kvara 175
- rasprostiranja 169
otvoreni tok delovanja 249
otvori (pnkaz) 334
OVP 225
oznaavanje bojom
- kondenzatora 56
393
- otpomika 56
oznaavanje prikljuaka 141
- kondenzatori 61
- pretvarai 215
oznaavanje vrednosti
- kondenzatora 56
- otpomika 56
oznaiva (MPU) 271
oznaka za
- matice 324
- sijalice 207
- vijci 324
oznake
- brzma 290
- generator 299
hemijske 28
- matematika 6
- e skupovi 7
oznake u jedinicama 15
P
P - putanja 252
papir-tvrdi 319
parabolina
- antena 164
- reflektorska sijalica 207
paralelna kompenzacija 64
paralelni generator 86
paralelni interfejs 296
paralelm motor 85
paralelni program 12
paralelni spoj
- kondenzatora 38
- otpomika 35
paralelno oscilatomo kolo 50
paralelno poloene ice u plastici
133
parametar (MPU) 270
- identifikacija 256
- optimizacija 257
paran broj 282
Paskal instrukcija 298
PC 201,296
- mema tehnika 242
PC-interfejs 293
pegla 201
PELV 173
PEN-provodnik 44, 171
pentan 201
penoda 43
permeabilnost 39
permitivnost 16, 38
personalni kompjuter 201,296
petljasta
- mrea 132
- zakon 35
petoslojna dioda 67
petrolej 302
P-gejt tiristor 68
pH-vrednost-merenje 246
piezotaster 299
piramida 13
piroelektrini senzor 247
pirolitiko automatsko ienje 200
Pitagora 11
394
Pitagorina teorema (geometrija) 11

P-jezgro 77
| plan konfiguracije 280
: plan obrade informacija 280
planiranje
j
- faktor 202
- vrednost 202
plastina deformacija 304
plastine legure 310
, plastine mase
plastine mase 316
- trake 319
- zavarivanje 330
plastinost 304
piastisol 329
plemeniti elici 306
pljosnati odvija 326
ploa za kuvanje
- automatska 200
- brza 200
- normalna 200
ploe diferencijalnih senzora
- napon 79, 244
- pojaanje napona praznog
hoda 79
- pojaiva 73, 79, 224
- potenciometar diferencijalni 78
- ulazni napon 79
ploter 299
pneumatik 273
PNP-tranzistor 69
podaci 296
- ema toka 280
- hijerarhija 280
- mstalacija prenosa 290
- instalacija terminala 290
- iskonenje 290
- izdavanje podataka 299
- kartica za obradu 242
- mrea 280
- oprema za unos 299
- prenos 290
- terminal 290
- vizuelni ureaj 299
podaci o materijalu u presecima
335
podaci o jx>uzdanosti 54
podeavanje
podeavanje (MPU) 271
- flip-flopa 265
- oblast 250
- regulaciom element 249
- veliina 249
podeavanje parametara 258
podeavanje poloaja 78, 276
podeavanje regulatora 255
podnoja 207, 209
- oblik 207
podovi
- boje 203
- stepen refleksije 203
podruje napona 76
podruje ugodnosti 198
podruje ugroenosti 171
podsinhrona usmerivaka kaskada
229
poduni
- koeficijent istezanja 302, 305
- proraun (geometrija u ravni)
12
pogled odozgo 332

pogled spreda 332
pogodnost za kaljenje 307
pogodnost za zavarivanje 307
pogoni
- mehaniki 23
pogonska tehnika 220
pogonske klase 149
pogonske prostorije ugroene
poarom 180
pogonski motor 88
pogonski nivoi 163
pojaanje
- faktor 52
- mera 52
: pojaava za razdvajanje 244
pojedinano
- kompenzacija 139
- upravljanje 250
pojmovi kotiranja 334
pokreta
- jednosmemi motor 90
- trofazni motor 90
pokretni javlja 276
polarizacioni faktor 76
polarizator 76
polarni
- dijagram 202
- koordinate 333
polikarbonat 60
polipropilen 60
polisteracetatna proba 318
polistirol 60
politerpentalat 60
polje
- elektrino 38
- magnetsko 39
polje tastature
- alfanumeriko 299
poljoprivredne pogonske prostorije
181
poloaj gorenja 207, 209
poluga 22
polukorani pogon 275
polumostni
- pretvara 225
- protom pretvara 226
poluokrugli vijak 324
poluprovodnik
- napajanje 289
- oznaavanje 65
- zatita 149
polutalasni
- impulsni spoj sa izvedenom
nulom 217
i - impulsni udvostruiva 216
I - umnogostruiva 216
poluupravljani pretvara 218
pomona zatita 142
porcelan 320
poreenje trokova 210

posebna predspojna oprema 207,
210
posrednika taka 166

postupak dobijanja 306
postupak obrade 336
postupak po inu, Hronesu i
Resviku 255
postupak zavrne obrade 336
potamljiva 154, 158
- spojevi sa potamljenjem 154,
231,212
potencijalna energija 21
potenciometar 57
potroa - smer u odnosu na
potroaa 35
potrona anoda 31
potronja tople vode 199
povratno postavljanje (MPU) 271
povratno
- postavljanje (MPU)
flip-flopovi 265
- usporavanje (MPU) 272
- veliina 250
P-putanje 252
pranjenje kondenzatora 42
pranjenje
- karakteristke 123, 126
- krive 122
prag odvijanja 171
pravila 178,249
pravila za crtanje elektrino 337
pravilan n-tougao 12
pravougaom signali 43
pravougaonik 12
prepan 319
prenik prikljune povrine 315
predspojna
- prigunica 202
- ureaj 154,206,211
prefiksi za jedimce 14
prekid
- izvlaenjem 304, 308
- linije prekida 334
prekida 145
prekida rastavlja 145
prekida sa MOS-FET 227
prekinute ose 333
prekostrujna zatita 151
- poluprovodnikih ventila i
pretvaraa 233
prekostrujni zatitni organ 132.
136,149
prelazne pojave kod
- kalema 42
kondenzatora 42
prelazno ponaanje 252
prenaponi 148
prenaponska zatita 148,193
- poluprovodnikih ventila i
pretvaraa 233
prenaponski
- odvodnik 148, 193, 233
- ograniava 233
prenos senzorskog signala 248
prenos snage 138
prenosm
- brzina 290
- faktor 52
- frekvencija 167
- karaktenstike. operaciom
pojaava 79
- lanac 52
|
- mera 52
- oznaka upravljanja 282
prenosm odnos 41
preporuivi stepeni refleksije 203
preseci (prikaz) 335
j presek namotaja 77
! presek otvora 315
prespojivim polovima 278
pretvara impendanse 72
pretvara mvoa 299
pretvara 225
- sa naponskim medukolom 221
- sa strujnim meukolom 221,
229
- motor 229
- nazivi 215
- neupravljani 217
- poluupravijam 218
- punoupravljanje 219
pretvaranje 214
priguenje
- faktor 52
- mera 52
- prigunica 212
prigunica 212
prigunica za flltriranje 223
prijemne antene 162
prikazivanje
- elektrotehnike dokumentacije
337
prikazivanje pomou sedam
segmenata 76
prikljuci za
- mskonaponski rasklopni aparati
143
- pogonska sredstva 141
- provodmk 141
prikljune snage 201
prilagoavanje snage 37
prilagoenje
- lineamo (Holov generator) 78
phmame batenje 122
principijelna ema 338
priprema tople vode 199
pritisak 26
- brzina tampanja 299
- otpomost 304
- senzor za pntisak 247
,
- tasteri (boje) 142
- ventili pod pritiskom 273
prividna snaga 43
prizma 13
proba na plivanje 318
| proba struganjem 318
probojna vrstoa 317
proces
!
- pogonske ravm 258
- signali 256
- upravljaka ravan 250
i
- upravljanje 250
profi bus 248
program 296
programabilno upravljanje 250
programiranje (MPU) 270
programska
- ema odvijanja 280
- glava 298
I
- hijerarhija 280
- kraj (MPU) 271
- mrea 280
plan (tabela, lista) 338
programski
- jezici 296
- pravila (MPU) 271
programski povezano upravljanje
250
PROM 289
promena broja polova 95
| promena oblika delovanjem sile
320
proporcionalna vrednost 252
propusni
- karakteristike 68
- smer 67
prorez
- blenda 75
- matica 324
prostohja sa elektrimm ureajima
180
- ugroene eksplozijom 206
prostorija sa tuem 182
prostorije 168, 180
prostorije konene u medicini 182
prostorm
- indeks 203, 205
- stepen iskorienja 202, 205
- ugao 202
protivtaktno
- paralelno napajanje 225
- protoni pretvara 226
protom greja vode 199
proton 28
provodmci sa omotaem 133
provodmk sa strujom
- kalem u magnetskom polju 40
provodnost
- magnetska 39
- specifina 34
prstenast
- mrea 132
- oblik (sijalice) 207, 210
prva pomo 178
prvi komplement 8
PTC - otpornik 58
puni pogon 23
pulsirajua otpomost rotora 229
pulsirajue struje 237
pulsirajui naponi 237
punjenje
- akumulatora 124
- kondenzator 223
395
- konstantnom strujom sa
tranzistorom 223
- konstantnom strujom sa
tranzistorom sa efektom polja
223, 224
- krajnji napon 125
- MPU 271
- oprema 127
- stanje 124
- tehnika 127
vrste akumulatora 127
punjenje kondenzatora 42
punjenje konstantnim naponom 125
punjenje konstantnom strujom 125
puno
- konjukcija 263
- linija 332
- mostni pretvara 225
- upravljani pretvara 219
push-pull konvertor 226
PUT 67
putanje
- bez izjednaenja 252
- sa izjednaenjem 252
PVR 75
PWM 225
raspored elemenata 340

rastavlja 145
rastavljanje sila 19
ravan korienja 206
ravan podeavanja parametara
258
ravni ploter 299
razdelmci 147
razdvajanje supstanci 30
razvodni ventili 273
RC-filtarski lan 223
reetkasta mrea 333
reakcije
- hemijske 29
reaktivna snaga 43
realni brojevi 51
reciklaa 127
redna (serijska)
- kompenzacija 64
R
raunar za vodenje 160
raunarski podrana dokumentacija
337
racionalni brojevi 51
rad dizanja 20
rad
- elektnni 32
- mehaniki 20
rad napregnute opruge 20
rad trenja 20
radijalna
- mrea 132
- zatita 195
radionice 322
radni
- karakteristika 73
- maine 220
- pravac 73
- visina 202
radno i televizijska tehnika 322
RAM 275
rascepljivost 307
rashladna oprema 201
rashladna sredina 201
- FCKW 201
rashladna sredstva 9 1 ,234

rasipni transformatori 118,212
rasklopni
- eme 327
aparati 146
- delovi mree 225
- grupe 114
- pozicije (sklopke) 200
- regulator 225
- releji 142
396
1
I
I
- oscilatoma kola 50
redm (serijski)
- generator 86
- motor 85
redni broj 28, 203, 302
redni spoj
- kondenzatora 38
- navoja 40
- otpomika 35
redosledm
- regulacija 251
- upravljanje 218
referentna
- staza 336
- zemlja 44
- znak 35
reflektor LCD 76
reflektor-mikrotalasna oprema 201
reflovv lemovi 328
regeneracija 210
registar pomeranja 269
regulacija oitavanja
- oitavanja aciklino 256
- oitavanja ciklino 256
regulaciona
- oblast 250
- putanja 249, 255
- razlika 250
- veliina 249
regulaciona tehnika 249
regulacioni ureaji
- kontmuirani 253
- nekontinuirani 254
- opte 249
regulator
- energije 200
- podeavanje 255
- temperature 200
regulator poveanja napona 222,
225, 227
regulator smanjenja napona 222
regulator stalnog napona
- integrisani 223
rekuperativno koenje 97
relacija 6
relativna permeabilnost 39
relativm nivo 52
releji 142
- materijali 314
reluktantni motori 88
remanentni relej 142
' remenski pogon 23
REPROM 289
repulzioni motor 87
rerna za peenje 200
reverzibilna elektrana 120
rezonansa 50
i rid-relej 144
rimski brojevi 9
RM - jezgro 77
Rokvel - tvrdoa 304
ROM 289
romb 12
rotorski namotaj
- trofazne maine 103
rotorski pokreta 89
RS
- 232, 291
- 232-interfejs 242, 296
- N l-flip -flo p 265
- NILI - flip-flop 265
RZ - precizna stabilizacija 223
RZ - stabilizacija 223
S
samopranjenje 122
samostalna optimizacija 257
samostalno automatsko ienje
200
sastavni delovi 54
- fiksiranje poloaja 328
- klase primene 54
- nain prikljuka 328
- optoelektronski 74
- savijanje prikljunih ica 328
- ugao savijanja 328
- zavisni od magnetskog polja
78
sastojci legure 307
sateliti
- antene 164
- pnjem 165
sauna 201
SCR-kapler 75
segmentno
- boni pogled 332
- prikazivanje 76
- struja (prikazivanje) 76
selektivnost 132, 150
SELV 173
senzor za magnetsko polje 247
' senzori 155. 159, 247
senzon povrinskih talasa 248
senzorski spojevi 155
serijski interfejs 256, 296
serijski spoj 152
servo - motori 88, 275
servo - pogon 275
set-pomt-control 257
Sl - osnovne jedinice 14
signal
- binami 256
- dvoznam 256
- element 274
- frekvencijski moduliran 256
- impulsni 256
- napojni 264
paralelni 256
- prenosm 158
- serijski 256
- stalni 256
- stepenasti 256
- tok 249
- vodovi 134
- vrednosno diskontinuiran 256
- vrednosno-kontinuirani 256
- vreme trajanja 266
- vremenski diskontinuiran 256
signalm taster 155
sigumost od poara 206
sijalica sa arnom niti 207, 210
sijalica sa kombinovamm svetlom
208
sijalice
- grla 207
- oblici podnoja 207
- oblik 207
- sistem oznaavanja 207
- tela sijalica 207
- niskog pritiska 207, 212
- sa pranjenjem 207
- kondenzatori 64
- sa visokim pritiskom 2 0 7,21 2
sila
- izmeu naelektrisanja 38
- izmeu provodnika sa strujom
40
- optereenja 304
- potiska 25
sile
- rastavljanje 19
sastavljanje 19
silicijum
- diode 66
- karbid 58
simbol
- elementi za spajanje 345
- podloge ema 345
- ugradnja (prikazivanje) 76
- visina (prikazivanje) 76
simbol namotaja 41
simboli
- obrada informacija 280
- skale 236
- u emama 354
- akumulatori 352
- analogna tehnika 367
- anlaseri 355
- aparati za domamstvo 362
- binami elementi 363
- elektrine instalacije 361
- elektnne maine 350
- elektronske cevi 349
- induktivnosti 348
- ispravljai 352
- kalemi i prigunice 351
- kondenzatori 348
- konektorski spoj 347

- logiki sastavni delovi 363
- merna oprema 356
- memi releji 355
- mree 361
- naizmemni pretvara 352
- otpornici 348
- poluprovodnici 348
- posrednikih sistema 358
- pretvarai 351, 352
- provodnici 347
- rasklopna oprema 352
- regulaciona oprema 357
- senzori 357
- signalm ureaji 357
- tehnika telekomunikacija 358
- zatita 353
- zatitni ureaji 352
sinhrone
- brojila 267
- delitelj frekvencije 269
- maine 84
- motori 84. 88
- upravljanje 250
sinter - materijali 312
sinus 11
sinusni odziv 251
sistem
- dojave poara 157
- grananja vodova 164
- mirne struje 157
- strelica 35
- za nadzor izolacije 172,174
- za projektovanje sijalica 208
- zatite prostorija 157
- napajanja 296
- radijalnih sistema 164
sjaj svetlosti 202
- raspodela 203
skalar 14
skener 299
sklopka 145
- 7 pozicija 200
- kategorije upotrebe 108
- zavisnost od napona 67
skok(MPU) 271
- odgovor 251
skraenice 14
skrobni lepak 329
slika punjenja 299
slobodni pad 24
slojni otpornici 55, 57
smanjenje jaine osvetljenosti 203
S M D -e le m e n t 328
smer lebova 336
smer obrtanja
smerovi (struje i napona) 35
smetnje 192
- napon 266
- oblast 250
- veliina 249
snaga
- elektrina 32
- intermitirajua 201
- mehanika 20, 25
snap-m - tehnika 328
SNT 225
soivasti ukrtem vijak 324
sofitne sijalice 209
softver 296
solarijum 201
solami
- elija 74
- elektrana 121
- modul 121
soli 28
Solid-state - releji 232
sone kiseline 201
Source - spoj 72
SPC - pogon (set-pomt-control)
257
specifina
j
- elektnna otpornost 305, 309
I
- elektrina provodnost 34, 303,
305, 309
- toplotna vrednost 305
specifina otpornost tla 169
specifina provodnost
- elektrina 303, 305, 309
- toplota 305, 308
specifini toplotni kapacitet 27, 37
specijalni
- motori 88
- transformaton 118
spektralna osetljivost 76
spektri emisija 76
spiralni
- burgija 325
- ugao spirale 325
spiralni namotaj 99
spiralno vlakno
- burgija 325
- regeneracija 210
spisak komandi
- mikroprocesor 287
spoj iskljuenja 152,154
spoj sa srednjom takom 217
- dvoimpulsni spoj 217
- jednoimpulsni spoj 217
- troimpulsm spoj 217
spoj sa zajednikim emiterom 72
spoj signalizacije 156
spojutandemu 211
spojevi
- sa izvorom napona 37
- sa kondenzatorima 38
- sa navojem 40
- sa otpornicima 35
- sa otpornicima u naizmeninim
kolima 47
spojnice 196
spoljanji
- komanda 297
- memorija 296
spreavanje nesrea 177
sprega
- faktor 75
397
- trougao u trofaznoj mrei 46

srebro-oksid (baterije) 123
srednja osvetjenost 202
srednja vrednost hrapavosti 336
srednje
- kablovi srednjeg napona 131
- spoj sa strujnom grekom 34
- optereenje 121
- taka 44
sredstvo za otputanje 308
sredstvo za prijanjanje 329
SS-burgija 325
stabilizatorski spojevi 223
stabilizovani izvor jednosmernog
napona 224
stabilnost regulacionih strujnih kola
225
staklo
- kondenzatori 62
stalna vrednost
- regulacija 251
- regulator 256
standardizacija 186
standardne
- fluorescentne sijalice 208
- lemilice 326
- sijalice sa arnom niti 209
standardni naponi 33
stanje obrade 306
starter 207,212
starler 211
- baterije 122, 124
- frekvencija 275
- granini moment (korani
motor) 275
starter sa prigunicom 211
steatit 320
Stehiometrijski lndex 29
stepen iskorienja 20
- elektroliza 30
- metode 20
- osvetljenje 202
- pogon svetiljke 202
- prostor 202, 205
- toplotm 37
stepen radio smetnji 192
stepen refleksije 202
- podovi 203, 205
- preporueni 203
- prevlake 203. 205
- zidovi 203, 205
stepen smetnji 192
stepen toplotnog dejstva 37
stepenasti namotaj 100
stepeni snage 200
stepenina kuna sklopka 153
steradijan 202
stereo ureaj 201
strma ravan 22
struja
- inski sistemi 135
- filtriranje 223
- gustina 30. 32. 77
- jaina 32
- kompaktno prikazana razvijena
398
ema 153, 155

model 28
prilagoenja 37
razvijena ema delovanja 338
relej udame struje 144
sistemi 44
- trajno dozvoljena 136,315

- trajno dozvoljena struja 75
- transformator 237
- ventili 273
struja dranja 67
struja kvara 171
- zatitna sklopka 151,172
struktuiranje 256
struktuma digitalna regulacija 257
struktumi dijagram 281
stvarna snaga 43
- faktor 43
- mema oprema 238
suve prostorije 180
svetiljke
j
- broj svetiljki 203, 204
- otstojanje 204
- podela 206
- smetaj 204
- stepen iskorienja 202
- visina 204
- vrsta 203, 205
svetlea dioda 74
svetlost
|
- boja 203, 208
|
- intenzitet, relativni 76
- iskoristivost 202
- jaina-merenje 246
- krive raspodele jaine 202, 204
- lampe 202
- nain dobijanja 207
- oitavanje 299
- obeleja tehnike 203
- opte 203
- ormari 75
- smer 203
- svetiljke 202
- zraenje 202
SVGA - kartica 296
eringov memi most 245

mitov triger 264
otkijeva
- dioda 66
- logika 266
tajnmecov spoj 87
ema 274
ema poloaja 340
estoimpulsni mostni spoj 217
estougaona matica 324
inski razvodnik 135
irina opsega 50
irokopojasni
- komunikacija 166
- prikljuci 167
tampa 201, 299

| tampana kola 315
I uplji
- provodnik 201
- tipl 325
- valjak 13
valot 328
T
taka isparenja 302
taka namotaja 41
takasta linija 332
takasta matrica 299
take u sistemu 44
TAB 147, 176
tablica upozorenja 178
tablice obavetenja 178
talasna
- irina 161
- duina 161
- namotaj 99
tangens 11
tarifni satm automat 239
tastatura 299
taster
- poloaj 43
- sa potamnjivaem 155
- stepen 43, 255
taster sa svetlom 142
tasteri
- kodirani 299
- nekodirani 299
- prosleivanje 299
tavanica
- polje 203
- stepen refleksije 203
teina 19
teki metali 306
teni kristal - prikaz 76
tehnika voenja 158,260
I tehniki uslovi prikljuka 176
' tehmka procesnog voenja 260
- karakteristina slova 261
- simboli 261,368
telesna doza 195
telesna otpomost 171
televizija
- aparat 201
- signali 167
- svetlost 207
telo kalema (navoja) 77
telo sijalice 207, 210
- lemilica 326
- oblici 207
temeljni uzemljiva 147,169
temeni faktor 304
l temperatura kaljenja 307
temperatura primene 317
temperatumo
- birai 200
- granica 206
- koeficijent 34, 58, 303, 305
- matenjali 330
- poviSenje 206
- primena 317
- regulator 200
zavarivanje gasom 330
zavisna otpornost 58
teonja skupova 7
termistor 58
termo
- tampa299
bimetali 312
- napon (relej) 75
testerasti postupak 241
tetradm kodovi 282
tiplovi 325
tipovi tampaa 299
tipovi stubova 128
tinstor 68
- dioda 67
- tetroda 68
- tnoda 68
tkane
- trake 319
- tvrdetkanine 319
tok delovanja 249
Tomsonov merni most 245
topli ton 208
topljenje
- osigurai (topljivi) 132, 149
- specifina toplota 302, 305
- sposobnost 308
- taka 302
- vreme 150
- vrsta lepka 329
toplota isparavanja (spec.) 305
toplota 27
- isparavanja 305
- kapacitet 27, 37, 302, 305
- koliina 27
- korienje 197
- otpornost 234
- postojanost 201
- postrojenje pumpi 197
- provodljivost 305, 308
- topljenja 302, 305
toplotna
- izdriljivost 305
- obradivosl 307
- otpornost 305
toplotna vrednost
- donja 305
- gomja 305
- specifina 305
toplotno istezanje 27
toster 201
trajanje gorenja 210
trajanje optereenja 55
trajanje pauze 43
trajanje periode 43
trajni
- kontakt 278
- magnetni materijali 314
- struja punjenja 124
trajno dozvoljena struja provodnika
137
trajno dozvoljene struje 137
traka od liskuna 319
trakasti uzemljiva 169
trake 319
trake za elektrotehnike svrhe 313
transreflektivna LCD 76
transformator 41,113, 212
- glavna jednaina 113
- stamca 132
transformator za paljenje 118
transformator za pokretanje 89
transformator za prilagoenje 77
transformator za razdvajanje 118,
173
transformatori za igrake 118
transformatorska stanica 132
transmisivna LCD 76
transparentne elektrode 76
tranzistor
- bipolar 69
- efekt polja 70
- granine vrednosti 69
- inverzm napon 69
- logika 266
- nulta komponenta struje 69
- osnovni spoj 72, 73
- sklopka 73
tranzistor snage sa efektom polja
71
tranzistori sa efektom polja 70
trapez 12
trenje 21
trenje klizanja 21
trenje kotrtjanja 21
trenje mirovanja 21
trenutna vrednost 43
trigerdioda 67
trigonometrijske funkcije 6
tnjak 68
- trijak kapler 75
trofazna struja 45
- motori 95
- podeava229
- pogon 83, 221
- sinhrona maina 83
- sinhroni generator 84
- sinhroni motor 84
- sklopka 230
- transformator 114
trofazni motor 45
- podela 45
- pokretanje 89
- prenos 45
troimpulsni spoj sa izvedenom
nulom 217,21 9
tropoloajni regulator 254
TSE spojevi 233
TTL logika 266
turbine 121
tutkalo 329
tvrda
- guma 319
- lem 327
- lemovi, vrstoa 328
- otrica od tvrdog matenjala
325
- papir 319
- tkanina 319
tvrdoa 304
U
I
| uad alumimjum - elik 129

ubrzanje 24
' ubrzanje slobodnog pada 19,24
udamo ispitivanje 318
udvostruiva 216
ugao provlaenja 328
ugao spirale 325
ugao zraenja 202, 204
ugljen dioksid - karaktenstike 302
UJT 67
ukljuenje
- prelazni proces 146
- usporavanje 271
ukrteni spoj 152
ukupni svetlosni fluks 203
ulaz
- invertirajui 79
- MPU (memorijski programirano
upravljanje) 270
- neinvertirajui 79
ulazni
- faktor optereenja 266
- impendansa naizmenine struje
77
- nulta struja 79
- nulti napon 79
- struja mirovanja 79
ultrazvuno zavarivanje 330
umnoci jedinica 14
umnogostruiva 216
U-MOS 71
unipolarno
- tranzistori 70
- upravljanje (korani motor) 275
univerzalni
- belo 208
- motori 87
unutranja otpomost izvora 37
U-oblik 207, 210
' upravljake
- tehmka 249
- vrste 250
- vrsteznakova 282
upravljaki znak formata 282
! upravljanje irinom impulsa 222.
228
upravljanje
- elementi (MPU) 272
- instrukcije (MPU) 270
- karakteristike (naizmeninih
podeavaa) 231
- naizmenina struja
(holgenerator) 78
- oprema 249
- program 300
- reaktivna snaga 2 1 8 ,2 3 1 ,2 3 2
- staza 249
- tasteri 297
- upravljaki sistem 249
- upravljaki ureaj 249
upravljanje 249
- memorijski programabilno
upravljanje 250
- sinhrono 250
399
- zatita 277
upravljanje koje se programira
izmenom 250
upravljanje komandama 250
upravljanje koranim motorom 275
upravljanje logikim veznim
lanovima 250
upravljanje povorkom impulsa 222
uputanja 324
uputeni vijak 324
ureaj za izdavanje podataka 296
ureaj za obradu 296
ureaj za unoenje podataka 296,
299
uredaj za voenje 260
usisiva praine 201
usmereni signal (ormari za
osvetlenje) 75
usporavanje 265
utini pribor 196
utika 196
uzemljenje
- otpomost 151. 175
- sklopki 145
uzemljiva 169
V
V.24 - interfejs 291
vakuum
- fluorescentni prikaz 76
valencija 302
valjkasti ploter 299
varijable 263
varistor 233
vazduni vodovi 129
- rr&terijali 129
- stubovi 128
VDE
- mehanizam propisa 186
- udruenje nemakih
elektrotehniara 186
ve maina 201
vektor 7,1 4
veliki pomera faze 140
ventilator 200
vertikalana osvetljenost 202
veza
- atom 29
- jon 29
- metal 29
vezivno sredstvo 321
VF - prikaz 76
V G A -k a rta 296
viekristalni poluprovodniki
ispravlja 215
vijak 323
vijak sa ukrtenim otvorom 324
Vikers - tvrdoa 304
Vinov merni most 245
visokofrekvencijsko zavarivanje
330
visokonaponska sklopka 70
visokopropusnik (filtar) 49
visokovoltni
400
' invertor 70
j
- sijalica 2 0 7,21 0
| Vitsonov most 34, 245
| vlane prostorije 180,182
V-MOS 71
, vodee
1
- podruje 250
- veliine 249
vodovi
- duine 130, 138
- polaganje 136
- ue 129
- vrste 133
- zatita 136, 149
- zatitna sklopka 136,151
vrni ugao 325
vrno
- optereenje 121
- ugao 325
- vrednost 43
| vrata
- govomi sistem 156
- sistem otvaranja 157
vreme
- ekanja (lepak) 329
- dranja 253
- izjednaenja 255
- prorade (LCD) 76
- regulisanja (uspostavljanja)
253
- upotrebe 329
I
- utitravanja 255
vremenska sklopka 252
vremenski
- lan (MPU) 271
- dijagram toka 338
konstanta 42
pravila planiranja 251
- sklopka 264
- strujno podruje 150
vremensko ponaanje
- lanovi regulacionog kola 251
- regulacione staze 251
- vodee veliine 251
vrsta
- ploa 200
- rashladnih ureaja 234
- baterija 122
- delitelja 269
- kvarova elektrine maine 104
vrste pogona
- akumulatora 125
- elektrinih mama 110
- usmerivaa 220
vrste pretvaranja elektrine energije
214
vrste upravljanja
- bipolamo (korani motor) 275
- unipolarno (korani motor) 275
vrste vijaka 324
vulkanizirani fiber 319
Y-otklonski sistem 244
i
I
'
;
I
X
|
X-Y pisa 299
zatita 142
zatita Ijudi
- elektromagnetska polja 194
zatita Ijudskog tela 194
zatita od eksplozije 185
zatita od pregrevanja 200
zatita od udara ili vremena 185
zatita od vode 184
zatita okoline 127,192
zatitni provodnik 44
zatitno
- transformator 118
- izolovanje 173
- klase 173
- mali napon 173
- mere 171
- provodnik 171
- razdvajanje 173
zabrana
- tablica 178
- znaci 177
zadata temperatura 206
zadata vrednost
- ogranienje 258
- voenje 256
zakljuna otpornost (Holov
generator) 78
zakon vonta 35
zakon asocijacije 10
zakon asocijacije eme, tabele i
planovi vezivanja 341
zakon slinosti 11
zakretni moment 20, 25
- obrtni moment 220
zamenjivanje logikih lanova 262
zamenska ema
- mrtvo vreme 255
- postrojenja za proizvodnju
energije 180
- spoj 338
zaobljavanja 334
zaporni
- memi transformator 225
- tranzistori sa efektom polja i
zapomim slojem 70
- ventil 273
- vrata (inhibicija) 262
zapremma
- specifina 25
zapreminski - koeficijent istezanja
302, 305
zarubljena kupa 13
zarubljena piramida 13
zatezna sklopka 264
zatvoreni tok delovanja 249
zavarivanje
- temperatura gasa 330
- postupak 330
- povrine 330
- sposobnost 307. 308

zavanvanje termoplastinih masa
330
zavarivanje toplim gasom 330
zavanvanje trenjem 330
zavarivanje vruom elektrodom
330
zavisnost od izlaznog stanja 265
zavrSavanje linije kota 334
zbrinjavanje
- aparati za hlaenje i
zamrzavanje 201
Z-dioda 66
zemlja
- bezbedno prekidanje (MPU)
171
- elektrane na gas 120
- kabl 131
- struja prekidanja 171

zgrade
- tehniki sistem 158. 369
- vodovi 158. 369
zidni vijak 324
znaci spasavanja 177
znaci upozorenja 177
- elektromagnetsko polje 194
,
radioaktivne materije 195
zone kuvanja 200
- dva kola 200
zonezatite 193
- gromobran 179
- ploa za kuvanje 200
- postrojenja 179
udan 148
- zatita 148,179. 193
zraenje i pnrodna konvekcija 200
zraenje
- curenje 201
- svetlost 202
zupasti pogon 23
zvezda
- pretvaranje zvezda-trougao 36
- spoj (naizmemna struja) 46
- spoj zvezda-trougao 89. 279
- zvezdite 4 d
zvonca
- vodovi 134
zvono za vrata 157
4-
| ilavost 304
i iva 207
I ivine sijalice 2 0 8,21 2
CIP - KaTanorn3aL(nja y ny6nnKannjn

HapoflHa 6n6nnoTeKa Cp6nje, 6eorpa/
621 3(0351
VESTERMANOV elektrotehniki prirunik / G.
Brechmann ... [et at ) , priredili Gordana
Spai ... ; [et al ] ; [redaktor - prevodilac
Gordana Spai ; prevodioci Mirko Popovi,
Vera Stojadinovi], - Beograd . Graevinska
knjiga. 2000 (Vrnjaka Bania Interklima). 401 str. : graf. prikazi ; 24 cm
Prevod dela: Elektrotechmk Tabellen Energieelektronik, Industrieelektronik /
Gerhard Brechmann ... [et a l ). - Registar.
ISBN 86-395-0371-1
1. 6pexMaH, Tepxapfl
a) EneKTpoTexHHKa - npnpyMHnun
ID = 82675468 7 S 0 M
401
Spisak standarda navedenih u Priruniku

strana
strana
OIN 5. ISO D IS 5 4 5 6 .......................................................... 332

OIN 6 T.2; ISO/DIS 11947. ISO 128.
JUS A.A0.110............................................................. 332.335
DIN 13T.1, ISO 7 2 4 .......................................................... 323
DIN 15T.1.T.2; ISO /D IS 12011-1; I S 0 1 2 8 ..................... 332
D IN 7 4 .................................................................................. 324
DIN84, IS 0 4 7 6 2 ............................................................. 324
DIN 201, ISO/DIS 11947; ISO 128. JUSA.A0.110
JUSU.A0 0 1 6 ..................................................................... 335
D IN 3 1 6 .............................................................................. 324
D IN 4 0 4 ................................................................................324
D IN 4 0 6 ............................................................................. 334
D IN 4 6 1 ...........................
333
DIN 476; ISO 216; EN 20 21 6.............................................332
DIN 5 2 9 ........................................................................
324
DIN 5 4 6 ................................................................................324
D IN 5 4 8 ................................................................................ 324
D IN 6 0 3 ................................................................................324
D IN 9 1 2 .............................................................................. 324
D IN 9 1 7 ................................................................................324
DIN931 ...............................................................................324
D IN 9 3 4 ................................................................................324
D IN 9 3 7 ................................................................................324
D IN 9 6 3 ..................................................................... 324,335
D IN 9 6 6 ................................................................................324
DIN 1301; I S 0 1000; J U S IS 0 10 00...................................14
OIN1302; IS 0 3 1 -1 1 .............................................................. 6
DIN 1303; ISO 31 -11.............................................................. 7
DIN 1304, IS 0 3 1 -1 .2 .3 ,4 ,5 ,6 ,7 ,8 ,9 ,1 0 .1 2 ,1 3 ;
IEC 2 7 -1 .1A;JUSIEC 2 7 -1 ................................................ 15
DIN 13 04 T 1 .T 3. ISO 3 1 -1 ,2 .3 .4 .5 .6 ,7 .8 .9 .1 1 .1 2 .1 3 ;
IEC 27-1. 1A; JUSIEC 2 7 -1 ...............................................214
DIN 1304T.1. IS 0 3 1 -1 ... 13; IEC27-1.1A;
JU S IE C 2 7 -1 .1 A ;.................................................................82
DIN 1304 T.7; ISO 31-5; IEC 27-4; JUS IEC 27-4 .......... 82
D IN 1 3 0 5 ...................
19
DIN1313; IS O 3 1 -0 ...............................................................14
DIN 1314; IS 031-3; JU SA.A1.025....................................26
D IN 1 3 1 9 ..............................................................................236
DIN 1412; JUS K.03.001 ..........................................
325
D IN 1 7 0 0 ........................................................................... 309
D IN 1 7 0 7 ..............................................................................327
DIN 1708; IS 0 4 3 1 ............................................................. 309
DIN 1715T.1 .................................................................... 312
D IN 1 7 3 2 ..............................................................................327
DIN 1733; pr EN 20544; ISO 544, ISO 636, ISO 2560.
ISO 3580, ISO 3581; JUSC.H3 011, JUSC.H3.015,
JU SC .H 3.017..................................................................... 327
DIN4844 T 1; ISO 6 3 0 9 ......................................................177
DIN 503511, T .2 ........................................................202,204
DIN 5 0 4 0 T .1 .T 2 ............................................................ 206
DIN5473; ISO 31-11............................................
7
D IN 5 4 8 9 ......................................................................... 35,41
DIN 6779 T.1; IEC 750; JUS N.A3.750............................. 343
D IN 7 5 1 4 ..............................................................................324
D IN 7 7 1 1 ..............................................................................319
D IN 7 7 3 3 ..............................................................................319
D IN 7 7 3 7 ..............................................................................319
D IN 7 7 3 9 .............................................................................31 9
DIN 7 9 7 1 ..............................................................................324
DIN 850513, ISO 4063, ISO 857;JUS C.T3.01 2 ............ 326
DIN 8511-1; prEN 1045..................................................... 327
DIN8513; ISO 3 6 7 7 ........................................................... 327
D!N 16920............................................................................329
DIN 17007 T 1 .1 4
306
DIN 17210; EU 84; ISO 683-11......................................... 308
DIN 17350............................................................................308
DIN 17470............................................................................311
DIN 17471............................................................................311
DIN 17660; ISO 426. JUSC.D2 100 ............................... 310
DIN 17661, ISO 426-1 ;JU S C .D 2.100 ............................310
DIN 17662; ISO 426-2; JUSC.D2 100............................. 310
DIN 17663; ISO 4 2 6 -3 ........................................................310
DIN 17664; ISO 4 2 6 -4 ........................................................310
DIN 17665; ISO 4 2 6 -5 ........................................................310
DIN 17666; ISO 426-6 ......................................................310

DIN 18012; HD 384 5.54; IEC 364-5-54, IEC 364-4-41;
JUS N.B2.741. JUS N.B2 7 5 4 ........................................ 170
DIN 18014; HD 384 4 41 S1; IEC 364-4-47.
IEC 364-4-46. IEC 364-4-41;JUS N B2.741.
Sl list SFRJ 53/88, 3 7 /9 5 ...................................................169
DIN 18015; 1 1 .1 3 ; HD 384 5 54. IEC 364-5-54,
J U S N B 2 .7 5 4 ......................................................................147
DIN 1 8 0 1 5 1 2 ......................................................................168
DIN 19221; HD 245.2 S1; IEC 27-2. 2A;
JUS IE C 2 7 -2 .................................................................... 249
DIN 19222............................................................................ 260
DIN 19225........................
256
DIN 1 9 2 2 6 1 1 .1 2 ...............................................................249
DIN 19226 T 4 ......................................................................249
DIN 1 9 2 2 6 1 6 ......................................................................256
DIN 1922711, ISO 3511-1,2.4. JUS M.A0.100 ........... 261
OIN 19255............................................................................ 251
DIN 32640 .......................................................................... 29
DIN 40 00 3.............................................................................. 33
DIN 40004, DIN EN 61293; IEC 1293, EN 61293 ............ 33
DIN 4 0 0 0 8 1 1 ,1 3 , D INEN 50110-1.................................178
DIN 40030.............................................................................109
DIN 40050; IEC 529; JUSIEC 5 2 9 .................................... 184
DIN 40100 1 2 122; pr HD 243 S9; IEC 417;
ISO 4196; JUS N.A3.451.................................................... 189
DIN 4010111..3, HD234 S8.IEC417, JUSN.A3............. 189
DIN 40 10 8.............................................................................. 44
DIN 40 40 0............................................................................ 323
DIN 40430
323
DIN 4 0 5 0 0 1 1 ......................................................................309
DIN 40501 T1 13; IEC 114, IEC 1 0 5 ........
309
DIN 40634 ........................................................................... 319
DIN 40 70 5.......................................................................... 130
DIN 4071912; IEC 750; JUS N.A3 7 5 0 ........................... 342
DIN 40 71 91 6, IEC 8 4 8 ......................................................276
DIN 40 73 2............................................................................ 124
DIN 40751. DIN IEC 21 A(Sec) 1 4 5 .................................. 126
DIN 40771. DINIEC 21 A /1 8 7 ............................................ 126
D IN 4 12 15............................................................................ 144
DIN 4129311 ......................................................................77
DIN 41294.............................................................................. 77
DIN 4 1 2 9 6 1 7 .......................................................................77
D IN 4 14 50.............................................................................. 57
DIN 4 1 5 7 1 1 2 .1 3 ; EN 60127-1, IEC 127-1;
JUS N .E5.711......................................................................150
DIN 41576 1 1 ,1 2 ; EN 60127-1. IEC 127-1;
JU S N E5.711 .................................................................. 150
DIN 41577 1 1 ,1 2 ; EN 60127-1, IEC 127-1,
J U S N E 5 711
150
D IN 4 16 87............................................................................ 150
D IN 4 17 45............................................................................ 224
DIN 41750 1 1 ,1 2 ; IEC 50(551); ISO 31-1, 2. 3, 4, 5. 6,
7 ,8 .9 .1 1 .1 2 .1 3 . IEC 27-1.1A. J U S IE C 2 7 -1 ............. 214
D IN 4 17 51..........................* .............................................. 234
D IN 4 17 52............................................................................ 215
DIN 41 7 6 2 1 2 .................................................................... 215
DIN 4178513; HD 245.2.S1. IEC 1 4 8 ............................... 68
DIN 4 1 9 8 0 1 1 ,1 2 .................................................................77
D IN 4 19 81............................................................................ 77
DIN 4 2 0 2 1 1 1 .1 2 ...............................................................275
DIN 4 2 0 2 5 1 1 ,1 2 ........................................................... 275
DIN 42 02 7............................................................................ 275
DIN 42601 (DIN VDE 0414-1); HD 553 S2; IEC 185;
JUSN.H9 101,10 2,10 3.....................................................237
DIN 42673 T 1; HD 231 S 1; IEC 7 2 .................................... 107
DIN 42 67 31 4, CENELEC 2B ........................................ 107
DIN 42961 .....................................
98
DIN 43 62 7.......................................................................... 147
DIN 43802 1 6 ......................................................................236
DIN 43 80 7............................................................................ 238
DIN 43 8 5 6 ............................................................................ 239
strana
strana
DIN 4 3 8 7 0 1 1 .T .2 .......................................................
147
DIN 44080; IEC 738-1 ........................................................ 58
DIN 302; ISO/EEC/DIS 2382-9, ISO 2382-9................ 290
DIN 45922 7.1; CECC 4100
68
DIN 4 6 0 6 2 ........................................................................... 90
DIN 46400 T .1 ..................................................................... 313
DIN 4640012; EURONORM 126; IEC 40 4-8 -3 ............. 313
DIN 46400 T.3;EURONORM 107; IEC 404-8-7........... 313
DIN 48200 T .1 ......................................................................129
DIN 48204. IEC 2 0 9 ...................................................
129
DIN 48350; DIN IEC 38; HD 47251.
JU S N A2 001 .................................................................. 128
DIN 49615; IE C 61 -1L ........................................................207
DIN 49640; IEC 61-1H ..............................
207
DIN 49653; HD 65.1 S 1 ......................................................207
DIN 49663; IEC 6 1 -1 .......................................................... 207
DIN 49720; I E C 6 M H ........................................................207
DIN 49726. IEC61-1H; HD65.1 S 1 ..................................207
DIN 49749; HD 65 1 S 1 ......................................................207
DIN 49750; IEC 6 1 -1 .......................................................... 207
DIN 49753;H D 65 1 S 1 ;IE C 6 1 -1 .................................. 207
D IN 4 97 57;H D 65 .1;IE C 61 -1 ........................................ 207
DIN 50900 T.1; ISO8044Am d1; ISO 8044.
JU S C A5 001/1 ............................................................... 31
DIN 50902; ISO 2080, ISO 2079; JUS C A6.0 0 1 ............ 31
DIN 55003-3; ISO 2972; JUS I.N0 0 1 0 ...........................300
DIN 66000, IEC 61 7 -1 2 ......................................................262
DIN 66001. ISO 8790. ISO 5 8 0 7 ......................................280
DIN 66003, ISO/IEC 646; ISO 6 4 6 ................................. 283
DIN 66020 T 1; ISO 4903, ISO 4902. ISO 2110;
JUS I D6 001 .................................................................... 291
DIN 66025 T .1 .T 2 .............................................................. 300
DIN 66 26 1............................................................................281
DIN 72311 T 1 3 .................................................................... 124
DIN EN 1046; IEC 364-5-523; JUSN B 2.752................. 135
DINEN 10021..................................................................... 307
DIN EN 10025; EN 10025; JUS C B0...............................308
DIN EN 10027 T.1. EN 10027-1.
ISO/TR 4949; JUS EN 10027 ....................................... 307
DIN EN 10027T.2; JUS EN 10027 !................................. 306
DINEN 10083 T 1.T.2;EN 10052, EN 10083-1............ 308
DINEN 27 1 8 5 ..................................................................... 298
D IN E N 45014.E N 4 5 0 1 4 ............................................... 187
DINEN 50003; EN 50003; IEC 255-17 .......................
92
DIN EN 50005; EN 50012; EN 50011, EN 50 00 5........... 143
DIN EN 50011, EN 50011...................................................143
DIN EN 50012; EN 50 01 2...........................................
143
DIN EN 50014; ISO 5 5 4 .................................................. 185
DINEN 60062, EN 60 0 6 2 ...............................................
56
DIN EN 60204 T1; EN 60204-1; IEC 204-1.
JUS N S 3.0 01 ..............
142
DIN EN 60309 T.1. T.2, EN 60309-1,2;
IEC 3 0 9 -1 .2 ....................................................................... 196
DINEN 60617 T. 13; EN 60617-13; IE C 61 7-1 3...............367
DIN EN61082T.1; EN61082-1; IEC 1082-1................... 337
DIN EN 61082 T2; DIN 40719 T6; EN 61082;
IEC848. IEC 1082-1.......................................................... 339
DIN EN 61082 T.3; EN 61082-3; IEC 1082-3..................341
DIN EN61131 T.1, T.3.EN 61131-3; IEC 1131-3............ 270
DINEN 60445, EN 60445; IEC 445 .............................. 141
DIN IEC21A; IEC21A(Sec) 1 4 5 ...................................... 126
DIN IEC 34 17 ; HD 53.751; IEC 3 4 -7 ............................. 111
DINIEC 38; HD472S1. IEC 3 8 .................................. 33,128
DINIEC 51; IEC 50 (CO) 276 ........................................... 77
DINIEC 62; EN 60062 ........................................................ 56
DIN IEC 63; lEC 63, JUS N N0 0 1 1 .................................. 56
DIN IEC 326T.3; IEC 3 2 6 -3 ...............................................315
DINIEC 625; HD 414 1 S1;IEC 6 2 5 -1 ............................. 295
DINIEC971; IEC/TR971; IE C 9 7 1 ............................... 215
DIN IEC 7004; IEC 7004 ............................................... 207
DIN ISO 1219; ISO 1219, ISO 1219-1.............................. 273
D IN ISO 1302; ISO 1 3 0 2 ................................................ 336
D IN IS 0 1 3 5 6 ...................................................................... 336
DIN VDE 0100 T 410 A2; HD 384 4 41.
IEC 364-4-41; JU SN B 2.741............................................171
DIN VDE 0100 T 410, T. 540; HD 384 4 41;
IEC 364-4-41. IEC 364-4-46.............................................. 169
D IN V D E 0 1 0 0 T . 2 0 0 , H D 3 8 4 2 S 1 / A 1 ;
IEC 50 (826); JUS N A0.826 .................- ........................171
DIN VDE 0100 T.300, IEC 364-3; JUS N.B2.730.......... 172

DIN VDE 0100 T 430; IEC 364-5-523;
J U S N B 2 7 5 2 ......................................................................136
DIN VDE 0100 T482; IEC 364-482.
SMistSFRJ 53/88
180
DIN VDE 0100 T.540; IEC 364-5-54.
JUSN.B2 754131,............................................................ 169
DIN VDE 0100 T.551, IEC 364-5-551, JUS N B2 751 180
DIN VDE 0100 T.610; HD 384 6.61;
IEC 364-6-61.SI list SFRJ 5 3 /8 8 ..................................... 175
DIN VDE 0100 T.730; HD 384 351,
IEC 364-3; JUS N B2 7 3 0 ................................................. 135
DIN VDE 0100 T .737........................................................ 180
DIN VDE 0105T 1, DIN EN 50110-1.............................. 178
DIN VDE 0170/0171 T.1. DIN EN 50014,
EN 50014; ISO 5 4 4 ............................................................. 185
DIN VDE 0185 T. 1. T .2 ..............................................148,179
D IN V D E 0211,H D 3 0 8 ,H D 402 S 2.IE C 209 ..............129
DIN VDE 0265, HD 308, HD 402 S2;IEC 209
129
DIN VDE 0271, HD 308, HD 402 S2; IEC 209 .............129
DIN VDE 0281 T .1 ............................................................... 130
DIN V D E 0 2 8 2 T 1; HD22.1 S2 .........................................133
DIN VDE 0293; HD 402 S2; HD 308; IEC 209 .............. 129
DIN VDE 0298 T 4 . HD 221 S2. HD 211 S2;
IEC 364-5-523; JUS N .B 2.752..........................................137
DIN V D E 0 3 1 8 ..................................................................... 319
DIN V D E 0 3 3 2 ..................................................................... 319
DIN VDE 0335 T.1; HD 426-1, HD 426 151 S3;
IE C 672-1; JUSN A8 3 0 0 .................................................. 320
DINVDE 03 4 0 ..................................................................... 319
DINVDE 03 6 0 ..................................................................... 319
DIN VDE 0414 T 1. HD 553 S2; IEC 185.
JUSN.H9 101,102,103 ................................................... 237
DIN VDE 0414 T2; HD 554 S1. IEC 166,
JUSN.H9 1 2 1 ,1 2 2 ,1 2 3 ,1 2 4 ......................................... 237
DIN VDE 0435 T.3012; EN 50003,
DIN EN 50003; IEC 25 5-1 7.................................................. 92
DIN V D E 0 5 1 0 ......................................................................127
DINVDE 0530 T.1 .............................................. 82.109.321
DIN VDE 0530 T.8; HD 53.8, HD 53 8 S3;
IEC 34-8; JUSIEC 3 4 -8 ........................................................ 94
DIN VDE 0532 T. 1. T.4. HD 398 1; HD 398 1 S 1 ............ 114
DIN VDE 0532 T.2; IEC 76-2; JUSIEC 76-2
.............. 116
DIN VDE 0532 T. 10; IEC 606; JUS N H1 606 .............. 116
DIN VDE 0550; IEC 742; JUS N H8.010,
JUS N.H8 020, JUS N.H8 021, JUS N.H8 022,
JUS N.H8 023. J U S N H 8 0 2 4 ...........................................118
DIN VDE 0558 T1; IEC 1 4 6 ..............................................217
DIN VDE 0625 T.1; EN 60320-1 ....................................... 196
DIN VDE 0636 T.1; IEC 617-2-7,
JUS N A3 002. JUS N.A3 0 0 7 ................................ 132.149
DIN VDE 0641 T.2, T .3 ............................................. 136,151
DINVDE 0641 T.11;EN 60898; IEC 8 9 8 ................. 136.151
DIN VDE 0660 T 100 T.108;
DIN IEC (Sec) 5 1 4 .5 1 5 ......................................................146
DIN VDE 0660 T102; EN 60947-4-1;
EN 60947-1, IEC 947-1, IEC 947-1-1 ............................. 108
DIN VDE 0660 T.107; EN 60947-3; IEC 9 4 7 -3 ................ 108
DIN VDE 0660T.301.......................................................... 90
D IN V D E 0664 T.1.T 104,
IEC 23E (Sec) 1 6 4 ,1 6 8 ............................................151,176
DINVDE 0 7 1 0 T .1 .T 5 ........................................................ 206
DIN VDE 0820 T.1; EN 60127-1; IEC 127-1;
JU SNE5.711 .................................................................... 150
DIN VDE 0829 T.220; pr EN 50090-1 .............................. 158
DIN VDE 0838 T. 1, EN 6055-1; IEC 555-1;
JUSN.A8 1 0 1 ..................................................................... 231
DIN V D E 0 8 4 8 .................................................................. 194
DIN VDE 0855 T.1, T2; EN 50083-1.
prEN 50083-2......................................................................162
DIN VDE 0875; DIN EN 55014
192
DIN VDE 0100 T.200; HD 384.2 S1/A1;
IEC 50(826); JUSN.A0 8 2 6 .............................................. 171
DIN VDE0530 T 1 ................................................................ 110
D IN V D E 0532T.10;IEC 606; JUSN H1 606
116
E DIN VDE 0100 T410 A2; HD 384.4.41;
IEC 364-4-41; JUS N B2 7 4 1 ............................................ 173
V D I2 2 2 9 .............................................................................. 329
V D I3260, IEC 8 4 8 .............................................................. 274
Istorija elektrotehnike
585 Tales (Thales) otkriva
p.n.e. naelektrisanje trenjem_________________
1600 W. Gilbert daje ime prirodnoj sili elektricitet
1663 Oto fon Gerike (Otto von Guericke)
pronalazi elektrinu mainu
1672 Lajbnic (Leibniz) pronalazi
_____ elektrinu varmcu_____________________
1735 Franklin pravi prvi gromobran novog doba
1745 Fon Klajst (von Kleist) otkriva prvi
sakuplja elektriciteta .Lajdensku bocu
1782 Hoj (Hauy) otkriva piezoelektricitet
1785 Kulon (Coulomb) otkriva zakone
magnetizma i statikog elektriciteta
1799 Volta otkriva Voltin stub
_____ (prvi hemijski izvor struje)___________
1819 Ersted (Oersted) otkriva
elektromagnetizam
1820 Amper (Ampere) formulie zakone
elektrodinamike
1826 Om (Ohm) otkriva Omov zakon i na tom
zasniva pojam elektrine otpomosti
1831 Faradej (Faraday) otkriva
elektromagnetsku indukciju
1836 Kuk (Cooke) uvodi zakon o
elektrinoj signalizaciji na eleznici
1837 Morze (Morse) pronalazi elektromagnetni
telegraf sa pisaem (Morzeova - azbuka)
1840 Dul (Joule) formulie zakone
zagrevanja strujom
1847 Simens i Halske (Siemens i Halske) osnivaju prvo elektrino preduzee u Nemakoj
1854 Gebel (Goebel) pronalazi prvu sijalicu
sa uarenim vlaknom
1855 Hjuz (Hughes) otkriva teleprinter
1857-Fild (Field) polae prvi
1866 transatlantski kabl
1859 Pliker (Plucker) otkriva elektronske zrake
Plant (Plante) pronalazi akumulator
1867 Simens gradi prvu dinamo mainu
za jednosmemu struju
1867 Bel (Bell) pronalazi prvi telefon
Hjuz (Hughes) pronalazi mikrofon
1878 Simens i Halske grade prvi
jednosmemi motor
1882 Edison gradi prvu elektrinu centralu
za elektrino osvetljenje (Nju Jork)
1883 Lorencova (Lorenz) elektronska teorija
P. i M. Kiri (Curie) istrauju piezoelektricitet
1884 Patent Nipkova (Nipkovv) za televiziju
(Nipkovljeva ploa)
1887 Herc (Hertz) otkriva
elektromagnetske talase
Tesla gradi prvi trofazni generator
1888 Elster otkriva fotoeliju
1889 Zvunik Friena (Fritschen)
Motor sa kaveznim rotorom Dolivo-Dobrovolskog (Dolivo-Dobrowolski)
1890 Trofazni transformator Dolivo-Dobrovolskog
1891 Dolivo - Dobrovolski i Miler (Miller) grade

prvi trofazni prenosni vod Laufen - Frankfurt,
15 kV, 220 kW
1895 Rendgen (Rontgen) otkriva zrake,
nazvane njegovim imenom
Prva radio - antena, Popov (Popow)
1896 Markoni (Marconi) pronalazi beinu telegrafiju
1897 Slabi i Arko (Slaby i Arco) grade prvi
radio predajnik u Nemakoj
Braun pronalazi cev sa katodnim zracima,
nazvanu njegovim imenom
1901 Prva radio-veza Evropa - Amerika,
Rurrer (Ruhmer).
Elektrofotografsko registrovanje tona
1904 Fleming pronalazi cev sa usijanom katodom
(Elektronska cev)
Hilsmajer (Hulsmeyer) otkriva princip radara
1913 Cevni predajnik - princip povratne sprege,
Majsner (MeilSner)
1920 Konrad (Conrad) osniva prvi
radio-predajnikna svetu u Pitsburgu
1923 Poetak nemakog komercijalnog radija,
29. oktobar, Berlin
1924 Ikonoskop Zvorikina (Zworykins) (Televizija)
1937 Cuze (Zuse) poinje razvoj relejnog raunara
1941 otki (Schottky) eksperimentie sa
prelazima metal - poluprovodnik
1945 Velker (Welker) teorija PN - prelaza.
Eniac - prvi raunar sa elektronskim cevima
1948 Bratajn (Brattain) i Barden
pronalaze tranzistor
1949 okli (Schockley) otkriva slojni tranzistor
1954 Televizija u boji SAD
Raport (Rapport) Atomska baterija
stroncijum-silicijum
1955 Justi razvija element sa gorivom
1957 Serijska proizvodnja elektrinih raunara (SAD)
1960 Proizvodnja ravnih tranzistora (Plan tranzistor)
1963 PAL-sistem televizije u boji AEG - Bmh (Bruch)
Hoftajn i Hajman (Hofstein i Heimen)
razvijaju tranzistor sa efektom polja (FET)
1968 Uvoenje integrisanih komunikacionih kola
1971 Razvoj mikroprocesora
1977 Prvi personalni raunar Apple i Commodore
1979 Uvoenje prvih standardnih softvera
(npr. obrada teksta u MS DOS-u)
1983 Grafika kod PC-a
Elekrana sa solamim elijama na ostrvu
Pelvorm (Pellworm) (Pmax=300 kW)
1984 Kablovska televizija u Nemakoj
1988 Rekord brzine (406 km/h) ICE-a
(Intersiti voz) sa trofaznim pogonom
1989 ISDN
1992 Digitalni mobilni radio, CD-ROM
1993 Euro-ISDN
MPEG-1
1994 Homebanking
1995 Intemet u Nemakoj
Digitalna radio emisija
Windows 95, MPEG-2, Pay-TV,
Video konferencija preko ISDN
1996 Disketa 3 1/2 cola sa 120 MB, DVD
Skraenice
ABB
Odbor za zatitu od groma i istraivanje groma

(Ausschufi fiir Blitzschutz und Blitzforschung)
AEF
Odbor za jedinice i oznake u formulama pri DNA
(Ausschuli fur Einheiten und Formelgrotien im DNA)
Odbor za ispitivanje mogunosti primene u Nemakom udruenju za standarde
AGt
(Ausschuli fur Gebrauchstauglichkeit im Deutschen Normenausschuli)
Savezni zavod za ispitivanje materijala (Bundesanstalt fur Matenalprufung)
BAM
Meunarodna komisija za pravila i kontrolu elektrine opreme
CEE
(Commission Int. pour la Reglementation et la Contrdle de l'Equipement Electnque)
Evropski komitet za standardizaciju (Europaisches Komitee fiir Normung)
CEN
CENELEC Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici
(Europaisches Komitee fur elektrotechnische Normung)
Meunarodna komisija za osvetljenje (Commission Intemationale de l'Eclairage)
CIE
Nemaki savezni zavod za patente (Deutsches Bundespatent)
DBP
Nemako udruenje za mernu tehniku i automatiku
DGMA
(Deutsche Gesellschaft fur Mefitechnik und Automatisierung)
Nemaka elektrotehnika komisija pri DIN-u i VDE-u
DKE
(Deutsche Elektrotechnische Kommision im DIN und VDE)
Nemaki Institut za standardizaciju (Deutsche Institut fur Normung)
DIN
Nemaki odbor za standarde (Deutscher Normenausschuli)
DNA
Evropski standard (Europaische Norm)
EN
EVU
Preduzea za snabdevanje elektrinom energijom
(Elektrizitats - Versorgungsuntemehmen)
Pravila o telefoniji (Femsprechordnung)
FeO
HEA
Glavni savet za upotrebu elektrine energije
(Hauptberatungsstelle fur Elektrizitatsanvvendung)
IEC
Meunarodna elektrotehnika komisija (International Electrotechnical Comission)
ISO
Meunarodna organizacija za standardizaciju
(Intemational Organization for Standardization)
Zajedniki savet za inenjering elektronskih ureaja
JEDEC
(Joint Electron Devise Engeneering Council)
NTG
Udruenje informacione tehnike (Nachrichtentechnische Gesellschaft)
Ona
Austrijski odbor za standardizaciju (Osterreichischer Normausschuli)
ONORM Austrijski standard (Osterreichische Norm)
OVE
Austrijskao udruenje za elektrotehniku (Osterreichischer Verband ftir Elektrotechnik)
PTB
Fiziko - tehniki savezni zavod (Physikalisch - Technische Bundesanstalt)
RAL
Odbor za uslove isporuke i dopremu robe pri DNA
(AusschulJ fiir Lieferbedingungen und Giitesicherung bei DNA)
REFA
Udruenje za radno vreme i organizaciju rada
(Verband fiir Arbeitsstudien und Betreibsorganisation)
RKW
Komitet nemake privrede za racionalizaciju
(Rationalisierungskomitee der Deutschen Wirtschaft)
Tehniki uslovi odbacivanja VDEW-a (Technische Abschluftbedingungen der VDEW)
TAB
Udruenje nemakih elektrotehniara (Verband Deurscher Elektrotechnischer)
VDE
VDEW
Udruenje nemakih elektrana (Vereinigung Deutscher Elektrizitatswerke)
VDI
Drutvo nemakih inenjera (Verein Deutscher Ingenieure)
VDMA
Drutvo nemake mainogradnje (Verein Deutscher Maschinenbau - Anstalten)
VOB
Propis o izdavanju graevinskih dozvola (Verdingsordnung fur Banleistungen)
ZVEH
Centralno udruenje nemakih elektriara
(Zentralverband der deutschen Elektrohandwerke)
ZVEI
Centralno udruenje elektrotehnike i elektronske industrije

Vestermanov Elektrotehnički Priručnik PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vestermanov Elektrotehnički Priručnik PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Brechmann, Dzieia, Hornemann, Hiibscher, Jagla.

G. Brechmann, C. W. Dzieia, R. E. Hornemann,

Za G RAEVIN SKU KNJIGU:

Priprema i tampa: IN T E R K L IM A - Vrnjaka Banja

Osnovne veliine i formule u

Opti matematiki znaci i pojmovi

is o 31- 11; din 1302

Opte matematike relacije i povezivanja

Posebni znaci i povezivanja

pi (3,1415926), exp (1)

Eksponencijalne funkcije i logaritmi

eksponencijalna funkcija od z ili e na z

Trigonometrijske funkcije i njihove inverzije

Znaci i pojm ovi teorije skupova

skup (klasa) svih x sa (x)

Standardni skupovi brojeva

Skup celih brojeva

Skup realnih brojeva

ISO 31-11; DIN 1303

B rojevi i siste m i brojeva

Decimalni u binaran broj (Metoda ostatka)

Mesta signala 0, 1,2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Binami brojni sistem

Heksadecimalni brojni sistem

C 16- 5 16- - A 16-?

Uporeenje izmeu brojnih sistema

Decimalni u heksadecimalni broj (Metoda ostataka)

Heksadecimalni u decimalni broj

Mesto iza zapete

B roje vi i siste m i brojeva

Aritmetika binarnih brojeva

Heksadecimalni u prirodni broj

Svaku brojku preko odgovarajueg prirodnog broja

Heksadecimalni u prirodni broj

log (a - b) = log a + log b

log \^bn = log b ^ =

JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301

Za jednoznano odreivanje potrebno je da se navedu

ISO 31-0; DIN 1313

Jednaine brojnih vrednosti

npr. {v} = 3,6

ISO 31-0; DIN 1301

1) Systeme International d'Unites (Meunarodni sistem jedinica)

Prefiksi i skraenice za decimale i umnoke jedinica

Jedinicama slini nazivi i oznake

JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301

Nivo i mera u tehnici

1 Np = (20/ln 10) dB = 8,69 dB

Nivo jaine zvuka Ls

Broj binamih informacija,

1 dB = (In 10/20) Np = 0.115 Np

JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301

J U S IE C 27. 1; ie c 27-1, i a ; is o 31-1 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 13; DIN 1304

Naziv jedinice, primedba

Duine i njihove potencije, ugao

radijan, 1 rad =1 m/m

kvadratni metar, 1 a = 102 m2

sekunda, min, h (rad), d (dan)

vreme, vremenski razmak, trajanje

1 km/h = 1/3,6 (m/s)

Paskal, 1 Pa = 1 N/m2, 1 bar = 105 Pa

Oznake i jed in ice

JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301