I

Dubinska psihologija Karla Junga je bila odreujui uticaj na rast

astrologije XX veka. Voena simbolima Jungovog sopstvenog horo

skopa,

ova

knjiga opisuje Jungovo

buenje

za mo

astrolokog

simbolizma.
Ali Jung se borio sa nereenim dilemama o konceptualnim osnovama
astrologije. Njegov model psihe je bio uproeno usvojen u modernoj
"psiholokoj astrologijt (praktino osnova celokupne dananje zapadne
astrologije). Meutim, vana pitanja koja je on postavio o simbolikom
stavu su bila ignorisana.

Koristei mnoge ive primere, koncept

"sinhroniciteta" je po prvi put u ovoj knjizi analiziran i demonstriran sa

potovanjem za njegove radikalne uticaje za celokupnu praktinu
astrologiju.
Astrologija i okultno su bili temelj Jungovog rada mnogo vie no to je

to uobiajeno proznavano. U ovoj kontroverznoj knjizi autorka istrauje

podjednako doprinos astrologije Jungovoj psihologiji i Jungov peat na
modernu astrologiju.

}U.PM CRUlS

ROI,001}6

}lSI

JUNG IASTROLOGIJA
Megi Hajd

S engleskog prevele
Marina Furlan i I vana Mireti

Nas/ov on'gina/a:

JUNG AND ASTROLOGY

Maggie Hyde

SADRAJ

Copyright za Srbiju i Crnu Goru: lP "ESOTHERlA" Beograd

Sva prava prevoda i objavljivanja

za Srbiju i Crnu Goru zadrava izdava.

Posveta
Zahvalnica

fzdava:

lP ESOTHERIA, Beograd
Marala Birjuzova 13a
tel: 011/3285-949,2631-820
web: www.esotheria.com
e-mail: esother@EUnet.yu

O/avni uredni/e

Vladimir Madi

An direktor i direktorprodukcije:

Bojana Gnjatovi

Lektura i korektura:

Dragana Jovanovi
Kompjuter.ski s/og:

Slobodanka Bokovi
Dizajn korica:
I vana Flegar

tampa: "M3", Beograd

Prvo izdanje
Beograd,2005.
Tira: 1000
ISBN 86-7348-205-4
,

Uvod

l.
2.
3.
4.
5.

Doba Riba
Jung,Frojd i okultizam
Zemlje tame
Jungovi znaci: simbolian stav
Psiholoka astrologija:
potraga za dubljim znaenjem
6. Mapa psihe
7. Sinhronicitet
8. Astrologija na delu: tumaenje sluajnosti
9. irenje nebesa
lO. Uzajamna tajna veza
l l. Svet astrologa: alhemijska slika
Dodatak I: tranziti Uian-Neptun
Dodatak 2: Mars-Jupiter-Satum: Jung i Frojd
Dodatak 3: Frojdov astro-Blizanac
Dodatak 4: Astrologija ivantopela
Dodatak 5: Puer B: amalgam
Dodatak 6: Konaan trik
Drutvo astrologa
Beleke

6
7
8
12
25
45
62
74
92
109
126
137
155
173
189
195
198
199
207
209
211
212

ZAHVALNICA

Mojoj majci

Mnoge ideje iz ove knjige pojavile su se tokom dve decenije

saradnje s prijateljima i kolegama. Htela bih da se zahvalim Premu
Agami za seme posejano u Patniju i Vandsvortu AEI koje je dalo
vie plodova nego to je on ikada mogao da sanja. Moja tri
suosnivaa Drutva astrologa su, svako na svoj potpuno drugaiji
nain, imala vrhunski uticaj na moju astrologiju. Radikalna
revizija astrologije Defrija Komelijusa s aspekta proricanja sud
bine omoguila je prodor u njegovu filozofiju i praksu, a to je
stvorilo vei deo inspiracije za moje delo. Gordon Votson, sa svo
jim iskustvom psihoterapeuta, pokazao mi je naine kako da
unesem nove ideje u odnos astrolog-klijent i njegova vatrenost je
prokrila put surovom i iskrenom ispitivanju mojih motiva kao
savetnika i uitelja. Derek Eplbi mi je otkrio lepotu i dra tradi
cionalnog horoskopa i pokazao, naroito kroz horamu astrologiju,
na koji nain njegovi simboli oivljavaju u svetu. elela bih da se
zahvalim svim kolegama u Drutvu na uvidima koje smo delili
godinama, a naroito Pet Bleket, Pru Kejv, Dejn Farer, Alanu
Dounsu, Marion Holt, Grejemu Tobinu i Vemonu Velsu.
Defri Komelijus je takoe bio od neprocenjive pomoi sa
svojim detaljnim komentarima i kritikom. Komentari Roberta an
dlera na temu sadraja i stila su bili od ogromnog znaaja. Roland
Karter i Pet Bleket omoguili su ilustracije u I po!);lavlju.
U svetu psihoanalize, zahvalna sam Sonu Samdasaniju za
pomo i uenje o Jungovom miljenju generalno, a naroito u II i
III poglavlju. Takoe sam imala na umu Jungove kritike koje sam
ula od prijatelja u udruenju Filadelfija, a naroito od Doa
Fridmana, Dona Hitona i Barbare Lejtam. Oni su mi posluili kao
podsetnik da postoje i drugi naini miljenja.
Posebno bih elela da se zahvalim klijentima i prijateljima koji
su dozvolili objavljivanje svojih nataInih karti ili pria, kao i
Marsiji i Ferial za njihovu sestrinsku pomo za vreme pisanja knjige.
I, na kraju, zahvaljujem se svom izdavau, Marion Rasel, to je
tolerisala kolaps Saturnovih rokova u vreme Uranovog polupovratka u kome je knjiga napisana.
,

J U N G I ASTROLOGIJA

se pred tom idejom, oseajui da njegov mitski, sveobuhvatni pri

stup odvlai od onoga to se "stvarno" deava pojedincu. Njegov
sistem je delovao totalno i sveobuhvatno, bez odgovora na druge
oblike razvoja u modernoj filozofiji i psihoanalizi. Ali, sledei tu
reakciju, moje razmiljanje se jo jednom preokrenulo. Postepeno
je poelo da mi postaje jasno da nijedan drugi od savremenih "velikih
naina miljenja" nema mnogo toga da kae o plavim biciklima, ili
slinim neobinim fenomenima koji se dogaaju ne samo u gru
pama o snovima, ve i u ivotu generalno, u astrologiji i proricanju
sudbine naroito.

UVOD
Plavi bicikli su me prvo udaljili od Junga, da bi me na kraju
ponovo njemu vratili. Pojavili su se u grupi o snovima koju sam
poseivala, grupi kojoj se prikljuivalo desetak lj udi nedeljno kako
bi podelili svoje snove. Jednom prilikom, ni manje ni vie nego pet
osoba je sanjalo bicikle prethodne nedelje, a nekoliko snova je
ukljuivalo i plavu boju. Voa grupe je u stvari imao bicikl, ali on
nije bio plav i niko nije mogao da shvati kako je toliki broj nas
mogao da istovremeno proizvede tu sliku u snu.
Poslala sam deo te grupe posle nekoliko godina korisne nezapo
slenosti, koje sam'provela itajui Junga i Ivana llia, uei astro
logiju i sanjajui. Citave dane sam provodila zadubljena u Jungove
alhemijske tekstove, itajui do kasno u no, sanjajui uroborine
snove, usklaujui ih, pravei njihove horoskope, povezujui slike
iz sna, slike iz horoskopa, alhemijske slike, stvarajui kosmike
slagalice. U tim neogranienim carstvima, Jungova struktura psihe
s egom, senkom i slikom due stvorila je neku vrstu reda i svet je
postao jungovski. Sinhroniciteti su se svuda javljali i ivot je
delovao arobno. Nekoliko godina kasnije, shvatila sam da je taj
period astroloki opisan kao aflikcija Neptuna u StreJeu u tranzit
nom kvadratu sa Suncem u Ribama.
U mojoj jungovskoj magli, pronala sam put do grupe snova
koju je vodio psihoterapeut Do Fridman. On je prilino brzo
ocenio Jungovu strukturu psihe sa esticom. Kada smo analizirali
nae snove desilo se da, ak i kad nismo znali unapred kog
teoretiara snova emo izuavati iz nedelje u nedelju, snovi koji su
prethodili skupu ne samo da su mogli da se protumae u skladu s
tom teorijom, ve su mnogo bolje mogli da se protumae sa tog
stanovita nego s nekog drugog. Ako bi seansa bila o Frojdu,
sanjali bismo rakete i torbice. Ako bi se sledee nedelje radio Mot,
pojavile bi se cevi, bazeni i lemovi. Izuavajui Senoi pleme i
njihov obiaj sukobljavanja strahova i tigrova u snu, i nai snovi bi
postali takvi. A kada se radio Jung, pojavljivali bi se paunovi, rue
i mandale. To iskustvo me je oslobodilo preterane vezanosti za
Jungovu misao i pokrenulo je reakciju protiv njega. Povukla sam

Od tih iskustava iz sedamdesetih godina naovamo, iz mog rada

astrologa i diskusija s psihoanalitiarima, postalo mi je jasno da se
takve misterije bukvalno nikad ne pominju. Ironino, astrolozi
takoe imaju naviku da ih ignoriu. Sto vie tragam za shvatanjem
kako astrologija deluje i za idejarna koje objanjavaju ta se
dogaa izmeu astrologa i klijenta, to me put vie usmerava ka
Jungu. Jung ne samo da je izuavao astrologiju, ve je njegova
metoda razrade ukorenjena u nekoj vrsti razmiljanja na bazi mita
koje je fundamentalno za astrologiju. Osim toga, meu savreme
nim misliocima, on ostaje bukvalno sam u ozbiljnom shvatanju
primene proricanja sudbine i njenom lociranju u onome to naziva
"simbolian stav". Od modernog zapadnog oivljavanja na prelasku
stolea, astrologij a je nastavila da cveta, pomognuta hi-tech
dobom, koje je, navodno, odavno posedoval o neverovatno znanje
da zvezde imaju veze s naim oveanstvom. Pogled na svet koji
dozvoljava astrologiju stalno se ismeva i smatra trivijalnim od
veeg dela kulturnih moralista. Ipak, ma koliko neverovatnom nai
naunici i akademici smatrali astrologiju, i ma koliko antiokuitna
inkvizicija pokuavala da zatiti navodno lakovemu javnost od
vavilonske kurve, simbolika astrologije i dalje je znaajna za mase
koje sumnjaju da se u astrologiji dogaa neto to je bitno za njih.

U toj klimije Jung postao znaajan za astrologe. U astrologijije

dolo do revolucije u poslednjim decenijama s obzirom na to daje
ona traila i stekla vie potovanja kada je odustala od svog
prorokog imida i uskladila se sa psihologijom, savetovanjem i
psihoanalizom. N a tom razvojnom putu, Jung je referentna taka
koja tri. Njegovo zanimanje za alhemiju, gnosticizam i istone i
zapadne tradicije mudrosti probudili su i uinili dostupnim veliki
repertoar mitova i slika. Jungov rad, koj i privileguje mitsko i ima
ginarno razmiljanje, omoguio je astrolozima da istrae svoje
simbole bez neudobnog plata determinizma i srednjevekovnog
fatalizma koji se nadnosio nad astrologiju za vreme njenog prepo
roda na prelazu stolea.

10

JUNG I ASTROLOGIJA

Koja veza je do sada stvorena izmeu astrologije i Jungove

misli? U ovoj knjizi, pokuavam da odgovorim na to kompleksno
pitanje sluei se Jungovim glavnim idejama i prouavajui ih
onako kako su preuzete u astrologiji. Njegov uticaj se do sada, iako
irok, koncentrisao uglavnom na primenu mitske razrade astro
lokih simbola i na veze izmeu njegove strukture psihe i horo
skopa. Ovaj poslednji je rezultirao sumnjivim pojmom da je horo
skop "mapa psihe". U IV i V poglavlju, razmatram primenu Jungo
vog pristupa razradi u odnosu na simbole horoskopa i diskutujem o
njegovoj ideji o arhetipovima. U VI poglavlju, razmatram kako su
koncepti senke, animusa, anime i tako dalje, pozajmljeni iz
Jungove analitike psihologije na nain koji je nepravedan i prema
Jungu i prema astrologiji i ilustrujem druge delotvomije naine za
oivljavanje ovih koncepata u naoj praksi. Slino, Jungova ideja o
sinhronicitetu - znaajnoj koincidenciji - izvuena je i z konteksta
njegove misli i prilino pojednostavljeno je primenjena kao
"objanjenje" za delovanje astrologije. Ipak, sam Jung se bori s
nereenim dilemama o konceptualnoj osnovi astrologije i znaajna
pitanja o simbolinom stavu i prirodi simbola ostaju zapostavljena.
Zato VIII poglavlje sadri detaljno ponovno tumaenje njegovih
pogleda na sinhronicitet. Njegovi astroloki eksperimenti na temu
braka predstavljali su ambiciozan nain da se pokae zakon
sinhroniciteta, a remitirali su izazovom za astrologe koji je jedva
obelodanjen, a kamoli prihvaen.
Veza izmeu Junga i astrologije moe se jedino potpuno razu
meti ako njegov stav poveemo s okultizll1om. Na njega nisu uticali
samo astrologija i Ji ing, ve itav svet proricanja i paranor
mainog - "kompleks duha", kako ga je Frojd zvao - i posmatranje
Junga u vezi s astrologijom je razJIliljanje o nainima koji njegovom
radu daju dimenziju okultnog. U tom smislu u napraviti osvrt na
Jungov kontakt s Frojdom, prouavajui astrologiju njihovog
odnosa i razmatrajui sam psihoanalitiki projekat u odnosu na
okultno.
Jung primamo nije bio astrolog i stoga treba imati na umu
znaajno pitanje, a to je da li je njegova perspektiva astrologije bila
neadekvatna u ma korn smislu? Na primer, ini se da nije koristio
horam u astrologiju i vei deo njegove misli sledio je tok astroloke
tradicije koji je u stvari ukorenjen u ptolemejskom univermmu. Ta
tradicija trenutno podlee znaajnom ispitivanju i transfornlaciji u
okviru savremene astrologije i pokazau kako Jungova misao
pomae tom procesu. Uprkos ogranienjima ptolemejskog razu
mevanja astrologije, u njegovom uenju i viziji, Jungovi astroloki

JUNG I ASTROLOGIJA

11

izleti karakteristino nadmauju izlete mnogih postojeih astrologa.

To nigde nije oiglednije nego u njegovoj zapaenoj i dirljivoj
studiji o dobu Riba. U I poglavlju je taj rad opisan, iako astroloki
neobrazovan italac treba da zapazi da je, zbog svoje astronomske
osnove, to poglavlje neizbeno tee za itanje. Ipak se nadam da e
poetinost Jungove astrologije i dalje biti blistava za one koji ne
znaju mnogo o astronomiji.
Vrlo sam svesna da sam iz Jungovog opsenog dela izabrala
samo neke od tema koje je pokrenuo, a koje su u vezi s astro
logijom. Ali, i u okviru tog izbora, razmatranje pripajanja Jungovih
ideja astrologiji otkriva da smesi do koje se do sada dolo isuvie
esto nedostaje Jungov duh. Kontakt s tim duhom nudi nov smer za
astrologe. Ponovno tumaenje njegove misli u odnosu na astro
logiju je u svakom sluaju preterano i otvara mogunost njegovog
ponovnog raanja u novom milenijumu. Jung je jo 1911. shvatio

da astrologija moe da prui slike libida i da je junakovo nono

putovanje morem, dok se borio da se ponovo rodi, opisano u
astro-mitologiji zodijakom i planetarnom sin1bolikom. Praenje
Jungove misli u tim redovima bi moglo da dovede do radikalnih
promena u tekuoj primeni astrologije. Nadam se da u u ovoj
knjizi pokazati kako bi to moglo da se uradi.

JUNG I ASTROLOGIJA

1.
DOBA RIBA
U svom delu "Aion" Jung je stavio veliki akcenat na astrologiju.
Govorei o zapadnoj civilizaciji, zakljuio je:

Tok nae istorije religije, kao i sutinski deo naeg psihikog razvoja,
mogli su se predvideti, i II pogledu vremena i sadraja, na osnovu pre
cesije ravnodnevica kroz konstelaciju Riba.1
Jung misli da je astroloka simbolika mogla da otkrije kljune
faze razvoja u zapadnoj religiji od Hristovog roenja do sadanjeg
doba. To je veliki izazov za astrologiju i daleko iznad cilja ak i
.'
Z sada emo osta
ture
litera
najsofisticiranije tekue astroloke
viti po strani Jungovo shvatanje kako se to desava I koncentfl
saemo se na saimanje njegove diskusije o znaajnoj povezanosti
Hrianstva sa nebeskim fenomenima. S Jungove take gledita,
astroloka simbolika ne samo da otkriva roenje Hrista i prirodu
njegove misije, ve pokazuje dvojni karakter Hrianstva i uticaj te
dvojnosti na razvoj modernog drutva. Ta simbolika podrazumeva
dva astronomska faktora. Prvi je konjukcija Jupitera i Saturna u 7.
veku pre nove ere, a drugi je precesija prolene ravnodnevice.
Jupiter i Saturn su dve najudaljenije od tradicionalnih i vidljivih
planeta i njihov ciklus je dobro dokum entovan u tradICIJI astrolo
_
gije. Te planete su kronokraton, one oznacavaJu vreme I sastaju se sva
kih dvadeset godina da oznae "Zeitgeist", duh vremena. Najee
ih viamo u poluciklusima decenija, kao to su bile gromoglasne dva
desete, leprave ezdesete i tako dalje. Njihova konjukcija na svakih
dvadeset godina se deava u istom elementu, sve dok, posle oko
'
dvesta godina, ne preu u drugaiji element. Veliki ciklus kroz sva
etiri elementa stoga traje nepunih osamsto godma. Taj CIklus JUpI
ter-Saturn oduvek je privlaio specijalnu panju astrologa, jer te
planete simbolizuju suprotne osobine duha i materije, prostora I
vremena. Za njihove konjukcije se smatralo da izazivaju promene
u religiji i vladanju nacija i, prema Albumasaru,. predviale su

... dolazak proroka i proricanje uda II dravnim partijama i slubama.4

13

Jung je izdvojio konjukciju Jupiter-Saturn u znaku Riba koja se

odigrala u 7. veku pre nove ere. To je bila neobina konfiguracija
ne samo zato to je oznaila 800-godinji ciklus, ve je to bila i
'
trostruka konjukcija, koja se dogodila tri puta u istoj godini. To je
"Zvezda Vitlejema", kako su je videli magi, astrolozi-svetenici
upueni u proricanja starog testamenta koja se tiu dolaska Mesije
na poetku nove ere:

... sa istoka su u Jerusalim doli mudraci, govorei: "Gde je onaj koji

je roen kao Kralj Jevreja? Jer, mi smo videli njegovu zvezdu na
istoku i doli smo da mu se poklonimo." (Matej, 2)
Jupiter simbolizuje Hrista kao "Kralja Jevreja" zbog njegovog
udruivanja sa kraljevstvom i religijskim uenjima. U dignitetu je
u znaku Riba kojim vlada i za Palestinu se tradicionalno verovalo
da njome upravlja taj znak. Saturn je uvek povezivan s Izraelcima,
a jevrejski Sabat je subota, Saturnov dan. Ta Jupiter-Saturn
konjukcija, zvezda Vitlejema, prihvaena je od nekih astrologa
kao vrhunsko prikazivanje astrologije. Kepler tvrdi:

On (Bog) odredio je roenje svog sina Hrista, naeg spasitelja, tano

II vreme velike konjukcije II znacima Riba i Ovna, pored take
ravnodnevice. 6
Keplerovo pominjanje znakova Riba i Ovna dovodi nas do
drugog i ak mnogo znaajnijeg astronomskog fenomena,precesije
ravnodnevica. ta je precesija? Naih dvanaest znakova zodijaka
dobili su imena po konstelacijama fiksnih zvezda. Svake godine,
oko 21. marta, Sunce se vraa na taku presecanja svog puta, eklip
tike, sa nebeskim ekvatorom. Taj trenutak oznaava poetak prole
a za nau severnu hemisferu i pozicija Sunca u tom trenutku
definie poetak naeg zodijaka znakova, O stepeni Ovna - taku pro
lene ravnodnevice. U vreme nastajanja nae klasine grko-rimske
astrologije, taka prolene ravnodnevice se nala na granici
konstelacija Ovna i Riba, tako da je zodijak od dvanaest znakova
odgovarao pozadini konstelacija zvezda istog imena. Ipak, celo
nebo pokazuje deavanja u ciklusima i nita nije statino. Svake
godine kada se Sunce vrati na taku prolene ravnodnevice,
njegova pozicija u tom momentu nalazi se deli sekunde iza
pozicije iz prethodne godine. Taka ravnodnevice stoga se kree
unazad, ili "precesira" oko 50 sekundi luka svake godine, mereno u
odnosu na pozadinu zvezda. To znai da se niz od dvanaest
znakova postepeno povlai unazad kroz konstelacije istog imena.

J U NG I ASTROLOGIJA

15

Veliki ciklus od 25.868 godina kada se prolena taka pomeri

unazad kroz svih dvanaest konstelacija postao je poznat u moder
noj astrologiji kao Platonova godina, a prolazak kroz svaku konste
laciju je poznat kao Platonov "mesec". Ipak, za razliku od zodijakib
znakova, konstelacije su nejednake duine (vidi sliku

1.1) i postoji

velika razlika u duini vremena koje je potrebno taki da putuje

kroz svaku konstelaciju.

U vreme Hrista, taka prolene ravnodnevice se nalazila

izmeu konstelacija Ovna i Riba i kretala se unazad iz Ovna (Aries)
u Ribe (pisces). Stoga se Hrist povezuje sa zavretkom doba Ovna
i poetkom doba Riba i Jung primeuje:

Roen je kao prva riba u eri Riba i bio e osu.en da umre kao poslednji
ovan (jagnje) opadajueg doba Ovna.
Tako su se dva velika astronomska dogaaja poklopila pri Hri
stovom roenju. Prvo, velika konjukcija Jupitera i Saturna u Riba
ma, vidljiva zvezda Vitlejema koja je oznaila "Kralja Jevreja".
Drugo, nevidljivi faktor precesije ravnodnevice koji je, u vreme
Hrista, bio na prelazu Riba u Ovna. Zajedno, oni oznaavaju Hrista
kao Mesiju koji dolazi na poetku nove ere. Jung je zapanjen vezom
sa simbolikom riba koja okruuje Hrista. Precesija take ravno
dnevice u Ribama ukazuje na

... doba II kome je "riba" koriena kao ime za Boga koji je postao
ovek, koji se rodio kao riba i bio rtvovan kao ovan, iji su uenici
bili ribolovci i koji je eleo da od njih naini (ribo)lovce na ljude, koji
je masu nahranio udom umnoenim ribama, koji je i sam pojeden
kao riba, "sveta hrana", i iji su sledbenici bile ribice, "pisciculi".8

Zapisuje i drugu astroloku simboliku kao to je pranje nogu

uenika (Ribe) na Tajnoj Veeri, kao i Hristovo pojavljivanje pred
uenicima posle vaskrsenja. Ribarili su na obali i izvukli su jo
jednu veliku mreu riba. ak i roenje device odraava polarnost
Riba kroz suprotni znak Device.
Ipak, Jung primenjuje ovu simboliku izvan Hristovog ivota
pokazujui kako ona predstavlja razvoj hrianstva. Ako posma

tramo konstelaciju Riba (vidi crte 1.2b), vidimo da su dve ribe po

vezane jednom niti kod zvezde alfa, poznate kod Arapa kao Al
Ria, vor. One plivaju u suprotnim pravcima, istona riba se kree
vertikalno severno od ekliptike, a zapadna riba pliva horizontalno

Slika 1.1 Konstelacije Ovna, Riba iVodolije

du ekliptike. Smatra se da to predstavlja dvojnu prirodu znaka,

vertikalnu i horizontalnu, dva suprotna kvaliteta koja se ukrtaju,

16

JUNG I ASTROLOGIJA

17

JUNG I ASTROLOGIJA

ali su zauvek povezana jedan s drugim. To su riba duha i riba

materije, a raspee Mesije iz doba Riba oznaeno je simbol ikom
tog ukrtanja. Hrist, prva riba duha, razapet je na krstu materije.
Velike teme hrianstva - rtva, odricanje i iskupljenje - takoe
definiu osobine znaka Riba.

Slika 1.2(a) Ovan

Za Junga, dvojnost koju sadri riba znaka Riba odraava

nepomirljive suprotnosti hrianstva. Teistiki religiozni sistemi
moraju da pomire "dvojnu" prirodu Boga; Bog kao manifestacija i
pozitivnog i negativnog, mukog i enskog, duha i materije. Bog se
esto via kao taj princip koj i ujedinjuje suprotnosti, ali hrian
stvo ima tekoe u mirenju ove dvojnosti. To se u evropskom
intelektu ispoljava kao problem "Bog protiv zla" i u provoka
tivnom p itanju kako Bog koj i je samo dobar moe da stvori zlo.
Ako zlo autonomno postoj i izvan Boga, onda se podrazumeva da
Bog nije svemogu. Alternativa za to je da se sugerie da Bog
deluje i da jeste, i dobar i zao, ali ta alternativa je isto tako odba
ena u hrianskoj dogmi. Figura Hrista je, stoga, samo svetlost,
bez mrane strane, a ta neravnotea se ispolj ava u neobjanjivoj
ulozi Satane i akcentu koji se stavlja na grenost svakog oveka.
Ako zlo ne moe da doe od Boga, ono mora biti izazvano
ovekovom voljom i l i neznanjem, njegov im prvob itnim grehom.
Jung komentarie:
Nema sumnje daje prvobitna hrianska ideja imago Dei koja postoji
u Hristu zamiljena kao sveobuhvatna celina koja ukljuuje ak i
ivotinjsku stranu oveka. Ipak, simbolu Hrista nedostaje celost II
modernom psiholokom smislu s obzirom na to da ne ukljuuje mranu
stranu stvari, ve je specifino iskljuuje u obliku luciferske
suprotnosti.9
,

Predstava o Hristu je "tako prefinjena i neukaljana" da sve ostalo

postaje mrano pored nje. Tako jednostrani akcenat mora
nem inovno da stvori senku zato to je mrana strana odseena i odvo
jena. Ona se vraa u slici Antihrista, ij i su dolazak predvideli razni
astrolozi i proroci u srednjem veku. Za Junga, dolazak Antihrista
nije samo predvianje proroka - to je neminovan psiholoki
zakon.10 Srednjovekovna i renesansna predvianja o Antihristu
mogu se videti kao izraz te psiholoke neophodnosti.
Slika 1.2(b) Ribe
Na osnovu ilustracija Ejmi Manson za "Svedoenje zvezda" autora
svetenika Etelberta V. Bulingera, London (1893).

Pretpostavke o dolasku Antihrista uglavnom su bazirane na

konjukeijama Jupiter-Satum. Nostradamus je 1 558. godine predvi
deo uspon "paklene moi" oko 1 792. Kardinal Pjer Daji ( 1 356-1420)
predvideo je ovaj dogaaj za 1 789. ili "tu negde":

JUNG I ASTROLOGIJA

-------

Kaemo da, ako svet do tada izdri, a to sam Bog zna, onda e doi do
mnogib velikih i divnih promena i transfonnacija II svetu, naroito to
se tie pisanja zakona i religijskih sekti ... Antihrist e doi sa svojim
zakonom i prokletim sektama, koje su potpuno suprotne i neprija
teljske za zakon Hrista ... jedan Monik e doi ... koji e doneti zakon
zla i magije. l I

;:

"

---------

. 19

'"

U Aionu, Jung uporeuje ta predvianja Jupiter-Saturn sa kre

tanjem unazad take prolene ravnodnevice kroz konstelaciju

Riba. U vreme Hrista, prolena taka se nalazila na poetku prve
ribe (vidi crte 1.3). Hrist jeste ta riba, riba duha, Bog i Svetlost.

-----

! ,
.

----

Dok se taka ravnodnevice kretala kroz konstelaciju, prolazei

kroz prvu ribu, osnovana je Crkva i nastalo je hrianstvo. Ono je
cvetalo dok se prolena taka kretala du kanapa koj i spaja ribe, ali
tada, kada je prolena taka stigla na pola puta izmeu riba, poela
su iskuenja Crkve i predvianja Antihrista. Jung opisuje jeretike
doktrine koje su se javile kako bi dovele u pitanje i oslabile
autoritet Crkve i izma od koga je patila za vreme reforme u
esnaestom stoleu. Od tog momenta nadalje, za vreme revolucije
u nauci od 1 500. do 1 700., dolo je do procesa "enantiodromiana"
i l i slike u ogledalu dok se prolena taka kretala du kanapa prema
drugoj ribi. Nasuprot prvoj ribi koja je plivala navie u "gotskoj"
tenj i ka v isinama, druga ribaje plivala horizontalno prema spolja.
Jung to pripisuje istraivakim putovanj ima i osvajanju prirode do
koga je dolo posle Reforme i kae:
Vertikalu je presekla horizontala i ovekov duhovni i moralni razvoJ
pomerio se II pravcu koj i je sve oiglednije postajao antihrianski'

Prolena taka je stigla prvu zvezdu u repu druge ribe, Omega

Piscium, oko 1 8 1 7 . Iako je to riba Antihrista, njene manifestacije
nisu otelotvorene n i u jednoj osobi ili Mesiji. Umesto toga, one se
otkrivaju u filozofijama, "prokletim sektarna", i "zlom i magij
skom zakonu" koj i je "potpuno suprotan i neprijateljski prema
H ristovom zakonu". Jung kao primer za to navodi dolazak na
presto boginje razuma u Notrdamu posle francuske revolucije 1 789.
godine. Ljudski razum je egzaltiran umesto boanskog zakona.
Antihrist se ispoljava u naunom materij alizmu, uDarvinovom
usponu u devetnaestom veku i u rastu takve antihrianske misli
kao to je marksizam (Marks je roen 1 8 1 8!).

Slika 1.3 Doba Riba

Stoga za Junga precesija ravnodnevica kroz konstelaciju Riba

nosi priu o istoriji religij e Zapada. Jung je u tome izuzetno
ubedUiv i nadahnut. Njegov rad je u najviem smislu astroloki

J U N G I ASTROLOGIJA

20

poetian, s meavinom tehnike vetine i simbolikog znaenja,

dubinom, irinom, ciljem i inspiracijom koje nudi. Mogue je
razmisliti i uveati materijal koji on nudi n a naine koji to i
potvruju i ire. Na primer, Blejkov glas, "glas barda koji vidi
sadanjost, prolost i budunost", uo se u Engleskoj s plaem
jagnjeta i tigra, nevinosti i iskustva, Jurizena i Losa, dok je Uran
otkriven, a taka prolene ravnodnevice se pomerila ka drugoj ribi.
Prva potpuna kopija " Jerusalima" uraena je izmeu 1 8 1 8. i 1 820.
Blejk, pesnik vizionar, nije bio zainteresovan za Hrianstvo, ve
za borbu duha u materijalistikom dobu.
Implikacije

A iolla su izuzetne, a kako Jung objanjava vezu

koju je tako snano pokazao? Ubeen je da ne postoji dokaz u

staroj knjievnosti da je simbolika hrianske ribe nastala iz
zodijaka. Osim toga, on smatra da astronomski faktori ne "izazi
vaju" te istorijske pomake, ve da se bez razloga povezuju na "sin
hronistiki" nain . On predstavlja kolektivnu psihu, koja ima i
svesne i ne svesne delove, i radi autonomno kroz vreme i prostor
kroz nae uobiajene kulturne mitove i predstave. Nesvesna kolek
tivna psiha se projektuje na spoljni svet, stvarajui oseaj transcen
dentalnog znaenja. Drugim reima, postoji uzorak, red, smisao
ivota koji prevazilazi individualno razumevanje. To se otkriva u
naoj percepciji poretka u kosmosu, ali je proisteklo iz nae
kolektivne projekcije. Ta projekcija je predstava o oveanstvu
koju Jung zove sopstvo.

I kolektivna i individualna psiha nesvesno nose ovu predstavu

sopstva, predstavu o poretku i celovitosti, i upravo kretanje ka toj
predstavi predstavlja deo rada Jungove analizel'. To je jedan
neprekidan proces koji rezultira pomirenjem suprotnosti unutar
individualne psihe. Jungovo prouavanje hrianstva prvenstveno
je studija o Hristu kao simbolu sopstva. Kolektivno, oveanstvo
je uzelo Hrista kao simbol sopstva, videvi u njemu samo svetlu
stranu, iskljuivi tamnu polovinu, Senku. Kolektivna podsvest
nadoknauje to iskljuivanje projektujui kolektivnu senku na
nebo i na zemlju. Ta tamnija polovina se posmatra ili kao zlo ili u
svom enskom obliku, kao nezamislivo uzviena Devica Marija,
ime se suzbija "ivotinjska" priroda seksualne reprodukcije.
Pitanje pomirenja suprotnosti se, prema tome, moe prepoznati i u
hrianskoj i u individualnoj borbi da se dostigne svojstvo, procesu
koji Jung naziva "individucija". Na ovoj najvioj skali, na nivou
kolektivnog, Jung se okree astrologiji i simbolici velikog doba u
nameri da simbolizuje ovaj prqces. Kasnije, u Poglavlju 3,
videemo kako se jo jednom okrenuo astrologiji da bi simbo-

JUNG I ASTROLOGIJA

21

!}zovao isti proces na individualnom nivou, a kroz njegov rad na

putu kroz morsko nebo".

Koje mesto u naoj astrologiji zauzima J ungov rad o dobu

.
Riba? Kao to je on otkrio, Minter je bio taj koji je 182 5. istakao
.
vezu Izmeu sllnbohke ribe i roenja Hrista. Sam Minter se poziva
na rad Abarbanela ( 1 43 7- 1 508 ) to je i najstariji navedeni izvor. 14
Izg eda da ne post JI astrolog koji je zaista predvideo tok zapadne
?
clvdlzaclJe pomocu precesije, na nain na koji ju je Jung retro
aktivno konstlO. Neverovatna predskazanja astroloki se temelje
na Ciklusu Jupiter-Saturn. Do sada se nisu pojavilie indikacije da se
precesua JJodudara sa znaenjem simbola u klasinoj, srednjo
vekovnoJ Ih renesansnoj astrol iji. Tradicionalna kosmologija i
?
astrologija su konstrulsale razhclte modele "velikog doba", ali svi
dokaZI ukaZUJU da je slmbohka precesionog ciklusa delo astrologa
devetnaestog veka."

Nekoliko astrologa dvadesetog veka razvijali su ovu simboliku.

Margaret Hone daje tipian primer u njenom Modernoll1l1dIbellikll
alr% gije gde nudi konzerviranu istoriju od Doba Lava do
tobonjeg oetka doba Vodolije, od l OOOO. pre nove ere do 200 0.
'p
.
,
nove ere
Na pnmer, stan Egipat Je u dobu Bika i odlikuje se
:
.
vrednostima kOJe kara ten
u ovaj period oboavanja bika i
.
graenja pIranlIda. MOjSijevo Izbavljenje Izraelaca iz Egipta, prela
zak Crvenog mora, zabrana oboavanja bika i donoenje novih
zakona, kao I deset zapovestI mogu biti posmat:rani kao najava
promene doba iz doba Bika u doba Ovna.

Pristup koji je prezentovala Margaret Hone kao i kod veine

autora koji su dikutovali o precesiji doba, za snovu ima "zodia
noeta" zvezdani zodijak od dvanaest pravilnih znakova od po 30
,
stepem. Posledica to a su Izvedena doba jednakih trajanja, 2. 1 56

godma svako. NajveCI problem je nedostatak saglasnosti po pita

nju Ispravne poetne take, to za posledicu ima da su sazvea

razliitih oblik i duina i esto se preklapaju. U zavisnosti od toga

gde je nulta tacka, Ovan u siderainom zodijaku moe biti lociran

nasuprot sazveima, a veoma razliiti datumi se vode kao vero

vatni o eci svakog doba. Dejn Radjar izbegava takve probleme
p'
generlSu,:' vehka dob IZ zvezda po kojima polarna osa rotira."
Ovo je mteresantna Ideja, all Radjar ne nudi neku odreenu
Simboliku ili tumaenje za razliite faze ovog ciklusa i njegove
sugestije niSU znaajnije razvijane.

Jung ostaje pri precesiji ravnodnevnice, ali koristi metodu

znatno drugaiju u odnosu na druge astrologe. Umesto da koristi
zvezdam zodUak znakova od po 30 stepeni (zodia noeta), on je

J U N G I ASTROLOGIJA

22

sazvea
lik
.ob
k
na
jed
ne
,
ba
Ri
"
iju
og
fol
or
"m
lio
os
direktno up
kazao ISto
pn
Je
on
,
lje
Da
.
bu
ne
om
n
no
na
ku
sli
o
im
kako mi vid
eih zvezda
toj
po
a
tik
ris
kte
r
ka
u
mo
po
ba
Ri
ba
do
j
:

rijski razvo
I U
I.
5
19
oJ
ck
ma
Ne
u
n
lje
jav
ob
t
pu
vi
pr
je
sazvea. Aioll
u da se
nJ
l
po
o
lak
po
e
cij
ka
pli
il11
e
ov
nj
a
tad
Od
9.
.
Engleskoj 1 95

nsan Jun
pI
ms
d,
en
rt
be
Ro
.
ja
an
slj
ITII
raz
ka
lo
tro
as
filtriraju u
.
.
.
. ao tehlllcku dIskusIJu podr b
ec
uv
I
e
tod
me
ve

go
nje
je
gom, pratio
sa zvezdama sazveza
e
l1lc
ev
dn
no
rav
ne
le
pro
ta
sre
su
m
nje
tira
da
nim
UJUI da Je
az
uk
u
lik
bo
sim
io
o
izl
jno
tal
de
e
o
tak
je
Riba. " On
.
a" iako on a ilije
lph
"A
a
an
ov
en
im
ba
Ri
u
e
zv
sa
u
da
ez
zv
prva
uge :!be
dr
a
zd
z
va
pr
je
to
Po
.
a
e
zv
sa
da
ez

najsjajnija zv
.
neoblcnu
a
bIj
do
a
eg
Om
I
fa
Al
m
sa
"Ja
a:
av
izj
a
ov
ist
"Omega", Hr
zvezdanu korelaciju.
ideja koje se
lak o Robert Hend razvija ne ke od sopstvenih
g rada predstavlJ3
odnose na istoriju religije, sutina njegovo
sledI Ju ng ov o VI
dir ek tan od raz Jungovih as tro lo kih tez a. On
kao nepovezane I
enje po kome t e fenomene treba razumeti
voljenja kolektIvne
sinhronizovane, a kao rezultat prOjekCIje zado
psihe:

J:I

Mi stvaramo na univerzum, to nas naizmenino pretvara .u sliku

nae slike. Sinhronizacijaje sutinski r zultat p? vrtne spre le
duevnog i fizikog univerzuma na nam na kOJI pSIha to dozlvlj3va.
opeg
rni
ltu
ku
za
ita
lim
t
os
n
va
a
ng
Ju
od
ata
hv
pri
e
On tako
raziJclte
aju
zn
po
re
ltu
ku
ite
li
raz
to
a
tog
og
Zb
e.
ove simbolik
simbole i podudaranje Hrist-Riba:

... pre dstavlja projekc iju ps e

Zapada, sve do modernog doba.
.

iskljuivo kolektivne energIje

isan
pir
ins
og
rol
ast
an
jed
jo
s,
liju
rne
Ko
i
efr
D
o,
bil
Bilo kako
am u radu Izvan
Aionom pokazao je isti precesionistiki simboliz
dudaranje doba
postavlj nih limita." Za poetak, istorijsko po
ba. A o
Ri
ba
do
d
ko
o
on
go
ne
o
in
ob
ne
nje
ma
va
Ovna je jed
o tn naJsvtiJJe
dlm
v
a),
1.2
ika
(sl
na
Ov
e

ve
saz

mo
da
gle
po
.
Je s grupisane
kO
m,
thl
sar
Me
i
ton
ara
Sh
,
th)
Na
l
(E
l
ma
Ha
,
de
ez
zv
znacaJa I snge
u blizini Ovna. Ova slika sugerie nagomilavanje
bol.ovna IStO
znaka u jednoj taki. To se vrlo dobro uklapa u sim
:
varaJu nbl kao
go
od
be
Ri
a

ve
saz
na
jas
ne
i
ja
rzi
pe
dis
i
to
kao
, ekuJemo ekspan
ac
da
vo

astrolakom znaku. To nam daje za pra

e proe kroz tn
ziju doba Ovna kada taka prolene ravnodnevnic

J U N G I ASTROLOGIJA

23

najsjajnije zvezde sazvea Ovna. Takva situacija je bila od Shara

tana 7 1 3 . g. p. n. e. do Hamala 446. g. p. n. e. Ovaj period od 276
godina i jeste zapravo bio plodonosan za svetsku istoriju. Gautama
Buda je roen tokom sedmog veka pre nove ere, kada je i osnovao
jednu od velikih svetskih religija koja se neverovatnom brzinom
rairila po Istoku. Takoe 5 5 1 . ili 552. g. p. n. e., roenje Konfuija

obeleila je izuzetno formativan period kineske civilizacije, kreira

jui obrasce kroz koje e ova dalje napredovati narednih dva i po
milen ijuma. Dalje, u tom istom periodu, m i zapaamo i uspon
"
grkih polisa to je poznato i kao doba "samouzdignua Grke".
Poreklo zapadne civilizacije, stoga, takoe simboliki vue korene
iz ovog pica doba Ovna.
Stoga najznaajniji periodi u tri velike svetske kulture mogu
biti prikazani tako da budu dovedeni u uzajamni odnos, isto
vremeno nezavisni i sinhronizovani, sa precesijom ravnodnevnice
preko glave Ovna. Kornelijus je otiao dalje demonstrirajui zna
aj simbola Riba za kljune promene u budizmu. Razvoj Mada
hane (Velikog toka) Budizma, sa njegovim osnovnim poukama
od Bodisatve koji se odrie (Riba) individualne prosveenosti
(Ovan) radi vih verujuih bia koja su se nala u trenutku osni
vanja hrianstva, kada vrh prolene ravnodnevnice naputa Ovna
i ulazi u Ribe.
Ovakva shvatanja ostavljaju potpuno otvorenim pitanje kako
zapravo takve uzajamnosti funkcioniu. Ako je odreeni sistem
simbola podesan za kulture Kine i Indije, onda se ini manje
razumljivim projekcija "istone psihe" zato to njihovi astrolozi
koriste drugaiju simboliku. To posebno vai za drevnu kinesku
astrologiju koja je koristila potpuno drugaije simbolike forme.
Astrologija, kako su smatrali Jung i Hend, funkcionie "neza
visno", kroz projekciju psihe n a nebo. Ipak slina logika projekcije
ili "povratna veza" nije tako lako prihvaena u praksi od veine
astrologa, ukljuujui i Henda, kada ju je trebalo primeniti na
natalnu astrologiju. U gotovo svim drugim astrolakim aspektima,
fenomen je tretiran kao relativno "objektivan" u smislu da je
nezavisan od uea psihe ili projekcije individualnih interesa.
Kao to emo kasnije videti, dilema izmeu projekcije psihe i
objektivnog fenomena pojavljuje se svaki put kada Jungov
koncept sinhronizacije bude istaknut kao eksplanatoran princip u
astrologiji.
Jungova razmiljanja o dobu Riba bila su podsticajna za
astrologe. Rad je imao veliki uticaj, jer je otkrio velike domete
astrolake simbolike, balansirajui na granici izmeu astronom-

24

JUNG I ASTROLOGIJA

skih injenica i subjektivne imaginacije, Poslednjih vekova,

racionalna, uzrona filozofija druge ribe imala je preovlaujui
uticaj na Zapad. Ona je vie cenjena i uporeivana sa istinom, jer se
bavi materijalnim i "pravim" stvarima. Neracionalni pristupi, koji
su prihvaeni kao umetnost ili poezija, postepeno su gubili na
znaaju zbog toga to se "oslanjaju na matu" i, kao posledica toga,
manje su stvarni i stoga manje istiniti. Nastaje sve vea razlika
izmeu mitske poetike i naune misli: jedna je privilegovala
intuiciju, a druga je prednost davala naunim metodama. Deo
problema sa kojim se suoavaju astrolozi potie i od toga to se u
praksi susreemo sa oba ova naina miljenja i deava nam se da se
naemo u raskoraku nad rascepom subjekat-objekat. Svi smo mi i
proroci i naunici, pa ova konstatacija vai i za Junga. Njegov rad

na psihi i takvim prorokim oblastima kakve su astrologija i Ji

ing prikazuju ga kao proroka. A ipak postoji i naunik u Jungu
koga izazivaju objektivne istine i empirijski dokazi. On je napisao

Aion na vrhuncu svog ivota kada je prouavao alhemiju i

razmatrao alhemijski brak, jedinstvo suprotnosti sopstva. Njegov

rad o Hristu i dobu Riba je pravo filozofsko zlato, koje je otkrilo
jedinstvo proroka i naunika u Jungu. Kao to emo videti, on e
ipak pokuavati da usavri taj proces u narednih pola veka.

2.
JUNG, FROJD I OKULTIZAM
Jungov rad na simbolu Hrista predstavlja samo kulminaciju stalnog
.
mteresovanja za psihologiju religije. Religijska pitanja su uvek kod
njega zauzimala istaknuto mesto, jer su negov otac i osam strieva bili
svetenici. U svojoj autobiografiji on opseno govori o efektu tih
religuskih uticaja u njegovom detinjstvu na njegovu tajnu, pagansku
pobunu protiv jalovosti crkve kada je shvatio da hriani koji ga

okruuju ne znaju boju delatnost. Jung je do svoje devete godine bio

jedinac i, kao mnogi usanlljeni deaci, u nedostatku drutva zakoraio
je u carstvo magije i tabua, urezujui majunog oveka i sakrivajui ga
na tavan kao talisman svoje druge, tajne polovine.
Ipak, nue cela porodica bila svetenika, a svoje pagansko
zavetanje je nasledio od majke. Njegova kerka, astrolog, Greta
Bauman-Jung uverljivo je locirala Jungovu majku u njegovoj natalnoj
karti (vidi sliku 2, I) kao Mesec u Biku zdruen s Plutonom.' On je
svoju majku opisao kao "duboko ukorenjenu u nevidljivoj osnovi", a
sa Mesecom u skladu sa Uranom; on ju je doivljavao kao osobu sa
neoekivanom drugom linou, neobjanjivu i zastraujuu. Iako je
bila svetenika kerka i svetenika ena, nekada bi iz nje
progovarala tamnija strana, koju je upravo nasledila od svog oca.
Tokom njenog detinjstva, on je jednom nedeljno razgovarao sa
svojom pokojnom, prvom suprugom, pri emu bi nju naterao da stoji
pored njega dok bi pisao propoved da bi oterala loe duhove. Jungu
nije io stran svet spritualizma i neobjanj ivog, kako preko majke,
tako l preko lokalnog seoskog stanovnitva.
Jungov rani religijski razvoj bio je dakle duboko ambivalentan, sa

pobonim ali prilino oslabljenim kalvinizll10m s kraja devetnaestog

veka koji je zapravo kamuflirao grub i primitivan spiritualizam. Tokom
detinjstva, ali i deatva, on je iskusio dve koncepcije samoga sebe,
koje je imeno ao kao linost broj I i linost broj 2. U koli, linosti broj
l nedostajalo Je samopouzdanja i izgledala je kao manje inteligentna,
istija i pristojnua od drugih deaka. Jung je sebe video kao...
,

. .. prolazni fenomen koji je eksplodirao u svim vrstama emocija, kao

plamen koji bukne brzo i onda se ugasi. '

JUNG I ASTROLOGIJA

26

I t

""':s
g

27

"Drugi" se vezuje za kamen, na kojem je J ung esto sedeo,

razmiljajui da li sedi na kamenu ili je, pak, on sam kamen na
kojem sedi. Broj 2 bio je "bezvremen, neunitiv kamen", deo tajnog

ivota, Jungovog sna iz detinj stva o falusu' i oveuljku skrivenom

na tavanu. On je bio usamljen i izolovan od drugih zbog toga to je

If

ll>
!:J

J U NG I ASTROLOGIJA

"LS

oseao da zna neto to oni nisu iskusili - prirodu boanstva. On se

poistoveivao sa Bogom i bio je blizak prirodi, noi i snovima.
Drugi je bio "dah velikog prostranstva zvezda i beskonanog
svemira"; onje imao duhovne kvalitete i bio je u dobrim odnosima
sa neobjanjivom stranom svoje majke. Broj 2 je nosio razume
vanje i istorijski kontinuitet, za razliku od "nepovezanosti i sluaj

nosti" koje odlikuju ivot broja I . Bio je superiorne inteligencije i

'------1

morao je da se nosi sa stvaranjem snova. O tome nam Jung kae:

l'-;

. . . u njemu (broju 2) vlada svetlost, kao u prostranim holovima

kraljevske palate iji su visoki pro zori otvoreni prema krajoliku
okupanom suncem. s

?t

7.. 5

.f1.,

"?

.:b l>

.., ,.,
'"

b'

",

tr

5)!f

I/,'

'I
I
}[.

:z.:

Slika 2.1 Ju ng 19 .32LMT=18. 55GMT, 26. Juli 18 75 .,

Kesvi/, 47N369E19. (izvor: Greta Bauman-Jung)

tinjasto
de
,
an
ov
lin
cip
dis
ne
,
an
jat
pri
ne
je
ao
ost
1
j
bro
nt
Kao stude
se SUOI sa
da
je
leo
e
i
u
cij
ak
io
tra
je
On
.
an
trz
ras
i
n
razoara
uke I
na
ne
od
pri
je
al
dir
stu
l
j
bro
st
no
li
a
ist
Ta
a.

njom ovde i sad

elela je pol ozaj I pnstoja
je.
du
pre
na
da
ri
me
na
u
na
ioz
bila ambic
.
da pOStOJI JOS
sh
standard, a nita je nije vie deprimiralo od poml
1 Jung prepoznao
jedan koncept sem nje same. Tako je u brojU
JI po s aku cenu
kO
og
esn
sv
1
os
etl
sv
e
rav
pe
tre
ca
sio
no
,

o"
"eg
.

."
stl brO J 2 .
no
hc
od
lI
pre
mu
je
kO
ja
en
it
un
od
an
uv
i
sa
bit
mora
taj e sa linou broj 2? Jung opisuje predstavu o sebi u detinj
stvu kao:

Ovaj "Drugi" je bio starac oji j e ive II osamnastom veku, no io

cipele sa nalom i belu penku... 1, ao. vihor se ':' OZIO na. .konkavmm,
zadnj im tokovima izmeu k OJ lh J e bila postavljena kutiJa, smetena
na federima i konom kaiu ?

ZanimUivo je bilo potraiti obe linosti u njegovoj natainoj

karti, a Greti Bauman-Jungje to otkrilo da su Saturn i Uran nosioci
onoga to Jung naziva njihovim "dejstvom i kontradejstvom".
Izgleda da postoje mala neslaganja oko tanog vremena Jungovog
roenja i ona se kreu u rasponu od dvadeset minuta ' Ovaj interval
je dovoljan da promeni podznak iz Jarca u Vodoliju. Jung se
izgleda nalazi na samom prelazu, doao je na svet istovremeno pod
Saturnom i Uranom. Greta Bauman-Jung je koristila kartu sa
ascendentom u prvim stepenima Vodolije i ini se da je ovo
prilino odgovarajui horoskop za Junga . Ona je ubedljivo
pokazala taj prelaz i progresiju Saturna i Urana kao kljune u
ivotu i radu svog oca. Na primer, ona ukazuje da je kada je Jung
pisao Mislerium Coniunc/ionis, Sunce prolazilo kroz trojstvo, prvo
kroz Saturn, pa kroz Uran, ujedinjujui tako linosti broj I i broj 2 .
Kada je Jung umro planete su konano dole u poziciju progre
sivne suprotnosti.
Koliko dobro se opisi broja I i broja 2 uklapaju u simboliku
Saturna i Urana? Deo Jungovog opisa broja I pokazuje da je on

konvencionalan, ambiciozan i tip naunika. Snano prisustvo

Saturna u njegovom horoskopu oznaava njegovu veliku
inteligenciju, Vodolija u njemu oznaava principijelnost, njegovu
tenju da bude dogmatian (popravljao bi i vazduh) i da uvek
zauzme objektivan stav . To je racionalni Jung sa njegovom
teoretskom strukturom psihe. Osim toga, Saturnov stari rival, Jupi
ter je tu kao aspekt neposredne podrke. Jupiter u Vagi u 8. kui

28

vljuje u kljunim
ja
po
se
ja
ko
a
Ol
tiz
ui
ok
iju
of
oz
fil
a
nagovetav
tu da kompenzuJe
st
ve
ds
po
Je
o
kO
po
ije
or
te
e
ov
J
eg
J
nj
elementim a
ag a) kOJu
(V
st
no
e
te
no
av
ur
ne
v
sta
po
us
vo
no
i d a pokuava da po
.
raskl d sa
og
ov
eg
nj
sle
Po
.
)
cI
.
ku
l
u
n
ur
at
je stvorila svest (S
.
zdusnog
va
o
ov
a
cl
en
Ig
el
m
na
Iv
kt

le
J
ko
,
om
liz
Frojdom i psihoana
sa velIkIm
sI
no
se
da
1u
sll
vr
po
na
tI
os
un
tp
po
trojstva je izb ila u
da pratImo
dI
vo
na
s
na
To
a.
am
ej
id
m
ki
its
m
i
a
temama simbolizm
koncepcIje
e
nj
re
vo
ot
el
ot
o
ka
rn
tu
Sa
o
m
di
vi
i
g
Gretu Bauman-Jun
Ira Saturn
oC
ev
o
ak
dn
je
2
a
oj
br
is
op
ov
ng
Ju
,
lo
broja 1. Bilo kako bi
utonom - ta m a,
Pl
sa
se
e
sla
i
ja
an
zn
sa
ka
ijs
or
ist
starac ka m en
n?st broj I
li
i
,
a
ve

)o
la
bi
ija
uz
nf
ko
bi
a
D
e.
jn
ta
nepozn to, uv r
stI I vatre,
lo
et
sv
a
am
Ik
sl
m
m
nt
pa
fra
su
ne
isa
i linost broj 2 op
la zI u
na
se
I
ko
va
La
na
e
vi

jo
J
i
iji
o\
od
V
ukazujui na Sa turn u
, ostI opIsana u
Icn
I
od
a
ak
sv
Uranu. Ispada da je do nekog stepena
iskljuivo
na
lje
sta
ed
pr
ti
bi
e
o
m
ne
da
i
e
et

odnosu na obe plan

nucIma
tre
m
m
uc
klJ
u
e
tn
isu
pr
su
le
bi
e
jednom. Obe planet
neverovatno
o
Im
e
on
,
m
dl
go
oj
st
ae

an
J
dv
U
.
Jungovog ivota
.
e mIslIo da e
I
kO
za
a"
lIc
ag
m
iz
a
J
id
J
"z
iz
o
vi
ja
po
iskustvo ka da se
ovog roenja
eg
nj
m
ko
ili
pr
je
ko
ka
o
em
uj
e
im
Pr
veno iza nj eg a.
va planeta
pr
e
da
l
al
,
m
no
tu
ep
N
J
tim
vi
lo
ag
m
Sunce u skladu sa
emenu bI O
vr
u
e
pr
na
ao
et
kr
se
k
do
t
pu
ov
eg
koja je stupila na nj
udbonosna
"s
ItI
ac
zn
o
ov
e
da
o
dn
le
ig
o
je
a
Uran. Iz horoskop
godina". U momentu otkrovenja

29

JUNG I ASTROLOGIJA

JUNG I ASTROLOGIJA

. .. odjednom sam znao: sada sam j stv arn? ja !. .. u ovon: momentuja

.
.
sam se sreo sa samim sobom. I mOlJe sam Ja posoJao, ah se sve samo
deavalo meni. Sada sam seja desio smom ebl. Sada. 1oam: Ja sam
ono to jesam, sada postojim . . . postOjI autOrItet II menJ.
sa sa mlm
eo
sr
se
m
sa
a
"J
i
o
M
a
ar
ad
vl
su
n,
ra
U
.
Sunce otkriva
a peno
ov
se
da
e
uj
az
uk
g
un
-J
an
um
Ba
ta
re
sobom". Takoe G
,postOjI
a
nc
Su
Jungovog
poklapa sa prel.askom Saturna preko
.
autontet u mem".
no je ponovo
e
vi
e
et
an
pl
e
dv
u
e
izm
vo
jst
de
ra
nt
Dejstvo i ko
e sedeo kao dete:
m
je
kO
na
u
en
m
ka
io
J
at
vr
ng
Ju
se
da
ka

Tekoe u pronalaenju jasne simbolike za obe Jungove

linosti vraaju nas nazad suptilnosti njegove vlastite definicije.

On je naglaavao da njegova ivotna bitka izmeu dva koncepta ne

ukljuuje razdvajanje u psihijatrijskom smislu, poto "se ona
odigrava u svakoj individui". Ako je Jung u pravu, i ako je koncept

dvojstva zaista u osnovi ljudske prirode, tada mi ne moemo

oekivati da lociramo i trajno odredimo simboliku ove dualnosti u
svakom pojedinanom natalnom horoskopu. Uvek e postojati
dejstvo i kontradejstvo u svakom od njih, kao i svim simbolima,
posebno tamo gde oni iskazuju dualnost i suprotnost, bilo u sebi,
bilo u kombinaciji. Saturn i Uran nose dualnost bez toga da je
definiu. Mogunost razdvajanja, koja se javlja iz rascepa,

li

izraena je u anarhinom U ranu u 7. kui koji sutinski ne pripada

ni broju I ni broju 2. Ipak, prvobitni primer iste dualnosti se moe

nai u simbolici svetlosti. Sunce, muki, princip ureenja, nalazi se
Lavu, intuitivnom vatrenom znaku. Mesec, fluid, enski princip,
jeste u Biku, oseanjima svojstvenim zemljanom znaku. Oba su
usklaena sa ruilakim i haotinim transsaturnijskim planetama.
u

Ova usklaenost ukazuje na sloen nain izraavanja Jungovog

dualizma: bilo koji fa ktor bilo kada moe biti infonniui, dok
drugi ve prilazi da ga prekine. Jungov talenat lei u njegovoj
izvanrednoj sposobnosti da se kree unutar takvog dualizma.
Gledano iz tog ugla, postaje jasnije da Jung, kada govori o
linostima broj I i broj2, zapravo opisuje razliite kvalitete neega
to je najpravilnije nazvati duom. Kao student Jung je bio pod
uticajen Kanta, koj i je pridavao znaaj ovom fenomenu. U jednom
od svojih prvih predavanja na psihologiji, koje je odrao student
skom udruenju Zofingija, Jung navodi Kantova uverenja:

b
u . . . Iznenada
ag
i
n
m
to
na
o
ja
sta
et
op
m
sa
ja
,
ije
sn
ka
a
din
.
Trideset go
1Z
st1
ve
o
ka
,
a
str
lJe
m
ao
led
iz
!
u
rih

Ci
u
ot
iv
j

.
sam po m isl io na mo
ue.
nekog dalekog sveta i vremena. To Je bI lo zastrauJ
enje, otue
m
a
,
na
di
go
t
se
de
tri
rn
tu
Sa
na
e
uj
az
Simbolika uk
polupovratka
e
em
vr
u
a
ga
do
se
o
ov
,
ak
ip
ah
nost, vreme i str
Urana.

, .. ljudska dua se nalazi II neraskidivoj vezi svim nematerijalnim

oblicima du hovnog sveta ... primajui od njih utiske kojih, zbog svoje
ljudske prirode, uopte nije svesna dok sve ide kako treba .'
Kant sugerie da dua ima dve razliite orijentacije: jednu koja
je usredsreena na ivotne probleme i drugu koja je povezana sa
spiritualnim carstvom. U svakodnevnom ivotu, ova veza se uzima
zdravo za gotovo i tek kada ivot doe do graninih situacija mi
postajemo svesni spiritualne dimenzije due. Jedna dimenzija, poput
Jungovog broja I , usredsreena je na svoju sopstvenu istoriju i
identitet, kao i na njihovo snalaenje u svakodnevnim aktivno

stim a . Druga je u dodiru sa Bojim svetom, veIlOU, umom izvan

prostora i vremena koji je prisan sa "zvezdan1a i beskrajnim

30

JUNG I ASTROLOGIJA

ti e
se
da
e
vi
lo
ba
tre
ja
tri
ja
ihi
ps
bi
da
je
ru
ve
ng
Ju
.
sv em iro m"
sa
di
lju
u,
el
sm
m
no
lje
e
u
idu
ne
i
ar
stv
jih
ko
d
ko
due, je r su ljudi
: tu aln og .
lfl
sp
vo
"b ole sn im m isl im a", sp os ob ni da opaze carst
J ungova kasnija shvatanja ps ihe proistiu direktn.o i:: . ovog
l1l
lJe
clI
c
n
or
og
ko
bo
du
O
bI
je
on
k
ve
o
,:
lad
m
o

ka
Jo
koncepta.
di
iro
pr
a
ac
zn
Ju
da
pn
ne
J
e
uk
na
e
en
tv
u
dr
ni
e
dn
iro
pr
com da ni
a me
nt
de
stu
g
no
re
vo
ot
o
dim
vi
i,
gij
fin
Zo
u
a
jim
an
av
ed
pr
du e . Na
e,
ag
sn
ne
ot
iv
z
be
o
tel
i
aju
atr
sm
po
u,
r
sm
sa
o
di cin e koj i se susre
on
,
om
tv
us
isk
.
vim
tak
Sa
e
du
e
nj
ja
sto
po
dio
vr
ut
i tako nepobitno
komentarie:
udno je, Neto se odvaja od tela, Neto to sadri volju za ivotom . . .
elementama sila, ivotni princip . . . Dopustite da hrabro ovom
transcendentalnom subjektu dodel im ime ':dua". Sta podrazumevll1o
10
pod "duom"? Dua je um nezavisan od prostora i vremena.

aj
ku
po
na
se
su
a
sil
no
od
i
gij
fin
Zo
na
ja
an
av
ed
pr
a
Ju ng ov
eme
vr
im
rn
de
mo
nim
oje
str
na
ki
js
tel
ija
pr
ne
u
e
du
ja
isp oljavan
ostora,
pr
i
a
en
em
vr
od
an
vis
za
ne
um
o
av
pr
za
a
du
je
o
ni m a. Ak
si
ko
pr
i
j
ko
in
na
na
je
stu
ife
an
m
se
da
ti
iva
ek
onda se moe o
To
ti.
os
n
ro
uz
i
ru
to
os
pr
u,
en
em
vr
o
a
m
va
sta
uo bi aje ni m pred
clt au
a
e
n
so
re
te
l
n
ra
o
ov
ng

Ju
J
o
em
m

zu
ra

da
e
a
nam pom
I ne uo blc aJ el1lh stanj a,
l1lh
em
str
ek
i
a
en
om
fen
ih
aln
lln
no
ra
pa
skalu

vl
do
v
e,
nJ
ca
<in
pr
,
je
an
e
os
ed
pr
,
!
iju
at
lep
te
uk lju u ju i hip no zu ,
a
,
m
so
du
VI
ba
a
I
og
ol
Ih
pS
se
da
J
ao
ev
ht
za
e
nj
O
tost i sp iri tu ali za m .
da
ba
tre
da
on
e,
en
m
no
fe
e
tn
ul
ok
oz
kr
je
stu
ako se du a m an ife
prouava i nj ih .
Po
.
ka
ve
o
o
lad
m
a
nj
isa
et
or
te
g
ko

pu
od
e
vi
ko
To je da le
nor
ra
pa
ve
ja
pO
a
tv
us
isk
a,
im
ov
sn
ka
i
st
no
lo
sk
e
ov
strani od Ju ng
izivao va
pr
je
n
O
.
ol
iv
ov
eg
nj
na
j
ica
ut
an
at
zn
a
al
im
su
malnog
. ,
cu
rs
sk
ra
na
o
dogaaja koja su ut ica la na nj ega kada J e bI .
lju Iv ao
uk
e
vl
Pr
.
rra
lrz
lJa
ec
J
sp
e
da
in
ic
ed
m
u
an
gr
ju
ko
i
od luuj u
m kada
ko
aj
m
om
oJ
sv
sa
lm
nj
za
o
de
se
e
nj
O
.
sto
ov
ah
or
ri
je da n sta

jka je
ma
a
oj
M
.
.
.
lja
to
pi
nj
ca
pu
o
ka
ak
as
pr
o
u
za
a
ad
. . . se iznen
ruku . . .
.iz
alo
isp
je
joj
o
tiv
ple
i,
a
nj
slo
na
j
ojo
sv
la
u
de
se
zapanj eno
lO od IVice
ep
sc
ra
se
o
St
o.
dIl
go
do
se
ta
m
sa
tio
va
sh
i,
o
e
en
Pratei nj
goen. Kako
po
om
om
gr
ko
m
sa
o
Bi
.
vo
dr
no
pu
oz
kr
mo
sa
ini
ed
po sr
"
di?
go
do
se
je neto tako moglo da

akterisala
ar
ok
j
a
ga
do
i
on
as
gl
m
ni
ve
st
an
taj
je
a
ajk
m
va
Njego
dr
D?
u.
n
ta
pI
m
to
p
J
an
ti
ep

sk
o
bi
ng
Ju
je
i

kao "znaaja n" , al

l
uc
uJ
us
gl
za
se
da
ka
Ije
sn
ka
lja
de
ne
o
lIk
ko
ne
lo
.
gog dogaaja je do
ac,
en
ed
kr
no
vo
ot
ng
Ju
e
.
da
Ka
e
su
J
po
za
a
ar
m
or
zvuk zauo iz

JUNG I ASTROLOGIJA

31

otkrio je da se seivo noa za hleb polomilo na nekoliko delova.

Sledeeg dana, Jung je odneo no kod noara koji je potvrdio da
nije bilo greke na eliku i da no nije mogao da se polomi sam od
sebe. Jungje bio "duboko impresioniran" i sadaje verovao, kao to
Je nj egova majka rekla, da takva dva dogaaja koja su se zbila
takorei neposredno jedan posle drugog moraju neto da znae.
Kada je grupa roaka odravala seansu nekoliko nedelja kasnije,
zahtevalI su od njega da se sretne sa medijumom, njegovim
roakom. Jung se odmah setio udnih deavanja u SVOm domu i
pretpostavio da su oni povezani sa medijumom . On je pohaao ove
seanse vie od dve godine, ponekad i s majkom, i njegove
. sa tIh seanSI postale su kasnije tema njegove doktorske
zabeleske
dIsertacIJe. "Psihologija i patolooija takozvanoa okultnoo
en mena".11 Greta Bauman-Jung nelvosmisleno tvrdi daje to t
Je 'lJen otac odabrao da specijalizira psihijatriju direktna posledica
pa anormalnih iskustava koje je doiveo ." Znai, od samog
pocetka Jungovo IIlteresovanje za psihijatriju potie od njegovog
kontakta sa paranonnalnim. On je verovao da su takvi neistraeni
fenomeni indikatori onih aspekata due, koje u normalnim okolno
stima ne bismo videl i. On je pokuavao da premosti jaz izmeu
.
okultlzma I pslhologlje u akademskim okvirima, poto tu je obema
brlo zajednIko bavljenje duom ili psihom.
Kako su sva ova dogaanja prikazana u Jungovoj natainoj
kart!? Greta Bauman-Jung prImeuje da se Uran ukrstio sa SkorpUom
MC-a kada su sto i no iznenada pukli, ukazujui i na paranor
malne fenomene r na njegovu psihijatrijsku karijeru. Njegova
doktorska dIsertacIJa, zasnovana na iskustvu sa medijumom,
poklapa se sa njegovim lunarnim povratkom i pribl iavanju
Meseca Uranu to simbolie analogiju psihijatrija-okultizam.
Mesec J e trad IcIonalno kraljica noi, car tame, misteriozni vladalac
pir me I oseke, majke i materice. On je uvek bio predstavnik
nepoznatog i kao takav je par excellance simbol nesvesnog. Kao
;dna od ' SV llosti", esec nosi snagu vida, aji tajanstvenog
drugog vIda za razhku od dnevnog svetla Sunca. Njegova
sposob nost da zakloni Sunce daje mu mo zasleplj ivanja ili
. a, ba kao to mo vida nesvesnog ili drugog vida
pomracen
J
okult zll a mogu unititi dragocenu svetlost svesnog. Njegovi
.
.
mesecl1l cIklusI su poznatI J O od antikih vremena i simbolizuju
plllnu u odnOSIma mu.karaca i ena i, kao to e vam rei bilo koj i
prezauzetI lekar, paCIjenti postaju nemogui kad je mesec pun. On
takoe,
. . . . .trad IcIonalno predstavlja i simbol due za razl iku od duha( ,
CIJ I Je sImbol Sunce.

"

JUNG I ASTROLOGIJA

32

o
stv
ev
alj
kr
no
ult
ok
i
o
oln
ob
um
,
sti
ve
ds
po
vo
rst
ca
rno
Luna
je u
ec
es
M
v
go
nje
,
eli
vid
o
sm
to
o
Ka
a.
ng
Ju
je
lo
ira
cin
fas
due
om i
an
Ur
m
vi
nji
ja
ob
ne
sa
u
lad
sk
u
te,
ne
pla
ne
olj
sp
e
dv
sa
u
do dir

pla
ja
dn
sle
Po
.
da
Ha
i
nk
se
rom
da
vla
m,
no
to
Plu
nim
iroko zdrue
gonetna
za
je
bio
ja
en
ro
og
ov
ng
Ju
e
pr
io
ru
zd
se
m
jo
ko
sa
ta
ne
plane
transsaturnijska pla ne ta - Ne ptu n. T I kontaktI sa spoljl1lm
e Izvan
tama ukazuju na interesovanje za materije koje se nalaz
u
o
sv
a
zIv
po
ng
Ju
g.
ato
J
zn
po
va
rst
ca
a,
turn
Sa
ica
an
neprop us nih gr
pu bli ku iz Zo fin gij e
_

. . . da etate . . . du Stigijske obale do kraljevstva senki.

"

u 3.
ku
Bi
u
ec
es
M
:
op
sk
ro
ho
v
go
nje
ara
ov
og
pr
tno
Ovde direk
u
dio
ra
je
ar
jat
ihi
ps
ati
izn
.
pr
o
ka
,
ije
sn
Ka
m
no
to
Plu
s
n
e
ku i, zdru
sa
kt
nta
ko
u
IO
laz
do
o
vn
ne
od
ak
sv
je
e
gd
i,
lcl
ho
rg
Bu
lud nic i
U svojim pis mi ma
".
ke
en
"s
o
ka
eli
iv
ot
iv
oj
sv
su
ji
ko
a
dim
lju
u prvim
ZI,
ela
pr
ng
Ju
,
ma
icI
ter
his
sa
i
j
i
ac
din
or
u
ren
tvo
za
u,
ojd
Fr
spolJ
sa
ec
es
M
o
Ka
.
ale
ob
e
jsk
igi
St
e
ov
na
a
vim
do
re
im
en
rb
bo
'
i".
tij
ku
oj
av
a
"
u
a
im
ac
lud
sa
ci
ini
kl
u
je
on
nim planetama,
su
e
kO
te
su
e
bd
,
e
du
J
t
les
bo
na
le
iva
u
up
su
je
ko
.
Frojdove ideje,
vu
do
oJ
Fr
a
tlf
tes
da
lv
pl
.
str
ne
bIo
je
n
O
ilo
lud
u
!
prenele Ju ng a
h
za
ma
se
su
I
kO
ata
en
cIj
pa
m
je
J
jan
sto
po
sa
en
o
su
u
an ain u teorij
h
ji
ve
o
ca
lon
la
po
ao
pij
"is
je
i
j
ko
om
lik
to
ka
dim

l
m
izmetom i
patnj i, sa o igl ed nim zadovoljs tv om "."
u rokti
i
6.
90
1
m
do
oj
Fr
sa
iju
nc
de
on
sp
re
ko
u
pio
stu
Ju ng je
a
ll
kt
p
as
TI
II
SV
o
h
va
to
ku
dis
su

i
on
a
din
go
p
m
da
na re dn ih se
. snost e 'l
Ila
"
pn
lna
ua
kt
J
ele
int
va
iho
nj
i,
in
.
vr
po
Na
.
ps iho an ali ze
om
Q

l
ek
pr
ne
"u
eta
s
g
vo
pr
om
ilik
pr
su
da
a
lik
ogromna, to
%
,
tka
ce
po
g
mo
sa
Od
.
ti
sa
t
es
na
tn
o
aln
kv
bu
i
el
ov
pr
razgovoru

ve
i
',17
:
a
im
ov
uh
?
t
os
en
inj
p
"o
u
oj
sv
ao
riv
7.
??
1
Ju ng nije sk
a
ck
InI
pS
za
tva
us
Dr
og
ck
en
am
na
la
og
sn
a
po
za
imenovan je
u:'.
izm
ult
Q.k
je
en
lu
"s
io,
rd
tv
no
ni
iro
on
je
ko
ka
,
za
ja
an
istraiv
n iJ e
ng
Ju
a,
Im
nJ
u
me
u
nj
ga
sla
om
lik
ve
no
ed
igl
o
os
rk
Ipak, up
da
i
rd
tv
n
O
.
JU
tan
pi
1
OI1
OV
a
em
pr
v
sta
v
do
oj
Fr
i
mogao da podr
.
eno
nj
i
nit
u,
an
str
u"
in
ist
"m
u
oj
sv
ati
ihv
pr
da
e
mo
.
Frojd ne
Ulfa
SIB
\I1
e,
n
Ja
st
po
no
nje
u
J
a
nj
l11
SU
n
"O
ih:
ug
dr

d
ko
je
postojan
esta
l1lf
ma
do
slo
do
se
da
ka
A
."
u"

lno
ua
ks
se
ta
nu
tis
po
je
ju i da
\11ovan.
\l1
oe
bIO
Je
b
ko
su
a,
tav
us
isk
nih
ult
ok
i
l
i
ih
ain
rm
no
ra
cije pa
Ju ng nam o tOl11e kae:

Ono to Frojd podrazumeva pod "okultiz!llOl1l", zap ravo j sve to su

filozofija i reliija, pa i nauka II povoJu paraps Ih o l ogIJ a do sada
nauile o psihi.
,

JUNG I ASTROLOGIJA

33

tom kontekstu mi poinjemo da shvatamo vanost neobinih

dogaaja, koji su se zbili pos lednje veeri Jungove posete Frojdu u
Beu, krajem marta 1 909. Oni predstavljaju prekretnicu u odnosu
dva oveka. Frojdje po svojim sopstvenim reima, Junga prihvatio
kao "najstarijeg sina" i proglasio ga za "naslednika i hunisanog
princa" psihoanalitikog pokreta. Ali, dogodilo se neto to ga je
duboko povredilo, liilo ga "oinskog ponosa". Njih dvojica su,
kako vidimo iz Jungovih pisama nakon samog dogaaja,"
diskutovali o istorijatu pojedinih sluajeva, i vrlo je verovatno da
je povod da se razgovor pretvori u raspravu o paranormainom bio
sluaj jednog Jungovog pacijenta, izofreniara, koji je pokazivao
znake "first-rate" spirutualnog ponaanja. Nakon to je od Frojda
zatraio da mu izloi svoje vienje okultnih fenomena, bio je
iziritiran Frojdovim materijalistikim pristupom. Jungu je bilo
teko da kontrolie "otar jezik", a istovremeno se osetio snano
uzbuen:
U

lzgJeda}o je kao da je moja dijafragma od gvoa i da postaje uareni

bletavl svd. I ba t m momentu zauo se zagluujui prasak iz
ormar, kOJI se alazJ ? .tlk do nas, tako da smo ustali u panici, plaei
se da ce se stvan ru ltl na nas. Rekao sam Frojdu: "Eto. to je primer
takozvanog spolja Izazvanog fenomena". "Ma 'ajde, to je ista
glupost", tvrdio je. "Nije, vi greite, gospodine profesore. I da bih
dokazao moju tvrdnju predviam da e se u narednom trenutku dooo
diti j ? jedn eksplozija!", odgovorio sam mu. Doista, jo nis m
21
zavrIO reenIcu kada se zau !ajojedna eksplozija u ormaru.

Ne treba nam Jungova majka, da bi nam rekla da ovo "ima

nekakvo znaenje". I ncident je katalizator, ne samo Ju ngovog
odnosa sa Frojdom, ve i za njegovo mesto u psihoanalizi. On je
zapravo putokaz itavom pravcu psihoanalize. To je bio trei i naj.
.
vise razaraJucl IZ senJ e paranormalIlIh mCldenata koji su obeleili
Jungovo putovanje prvo u psihijatriju, a zatim i u psihoanalizu. Za
razliku od prva dva, Jung je ovoga puta bio direktan fiziki
uesnik, od pukog posmatraa postao je akter. Frojd je bio uzdr
man i povreen to se takva stvar moe desiti u asu kada je Jungu
ponudio najvee mogue priznanje. Onje u pismu, nespretno sveo
dogaaj na "zbir verovatnoa"." Jung mu nije odgovorio gotovo
itav mesec. Frojd kasnije razmatra mogunost da je dogaaj
zapravo bio povezan sa curenjem gasa. Jung je bio ostavljen sa
oseanjem da je "uradio neto protiv Frojda", ali se istovremeno
osetio osloboen Frojdovog "oinskog autoriteta" -"
.

34

J U N G I ASTROLOGIJA

J
e pov .fati ovaj
g
un
ji
afi
gr
bio
to
au
j
ojo
sv
u
,
M no go kasnije
?
.
e
d
oJ
Fr
ll.
do
J
oJ
Fr
s
dio
vo
e
uJ
kO
a
siJ
ku
dis
J

od

do gaaj sa je dn om
lne
ua
ks
se
cl
re
od
ce
ne
a
ad
nik
se
da
a
J
e
ob
da
zahtevo od unga
J un g
.
m"
de
be
iv
oj
sv
eo
"n
a,
l
,
gn
do
ti
sta
po
ra
mo
a
on
teorije zato to
se pobu nio :
ta j e on
Na
"
a?
eg
tiv
pro
'em
ed
"B
:
ga
sam
o
ita
up
,
en
a
en
izn
Vrlo
t, pa dodao:
na
me
mo
na
o
sta
za
",
lja
mu
asa
tal
og
cm
tiv
ro
"P
:
rio
vo
go
od
,2S
"
ma
ltiz
ku
"O

e
src
mo
sa
II
rila
za
J
se
oj
"k
g,
un
se
nio
as
izj
",
je
an
,
('To je bi lo pit
emeno se
vr
Po
Je?
an
pit
to
o
av
pr
za
je
je
Ko
".
va
jst
tel
ija
pr
g
nae
J
unga bio
I
a
ojd
Fr
u
e
izm
ra
do
raz
k
ro
uz
i
vn
gla
je
'
da
alo
smatr
jem da
tan
va
sh
llll
oV
oJd
Fr
sa
t,
jes
to
,
om
rij
teo
m
lno
ua
ks
se
sa
n
za
pove
zastupao
ng
Ju
Je
k
do
,
sti
lno
ua
ks
se
u
vu
no
.os
a
im
ija
erg
en
lna
ua
spirit
ahze se
on
lha
pS
od
e
em
vr
to
u
o,
av
pr
Za
.
lda
hb
t
ep
nc
ko
an
ral
ne
vie ge
prava .o
ras
k,
Ipa
A
st.
lno
ua
ks
se
na
t
na
ce
ak
vi
sta
da
lo
oekiva
J ung. On ) e
uo
en
kr
po
je
je
ko
e
du
je
an
pit
a
av
eg
izb
sti
lno
seksua
.
se
du
du
ro
pn
za
e
nj
va
so
ere
int
le
de
m
iza
ult
ok
i
uvideo da psihoanaliza
e
ilij
vl
n
os
u
o
J
rav
za
ga
un
I
da
oj
Fr

hlo
de
po
je
p
.
Dakle "pitanje" koje
I J O
I
tO
a
tog
Iza
J
a
o,
izm
"lt
ok
je
an
pit

ve

sti
pitanje seksualno . .
.je okultlzom cnll talas
znaajnije pitanje rehglJe. FroJd J e verovao da
izma.
uit
.ok
ja
ca
uti
od
lje
da
i
dr
zu
ali
an
da
je
io
te
i
mulja"
"pravo
,
Cilj
OJ
sV
io
ar
tv
os
bl
da
tlo
ns
ko
<:
e
UJ
kO
",
va
a
tvr
J
iva
oj
"Neosv
Izmeu
zu
ve
o
va
k
ta
za
mo
sa
e
nij
d
oj
Fr
i,
a
ri

teo
lna
ua
ks
se
je bila
:
dIlIka.
sre
po
o
ka
u
rij
teo
lnu
ua
ks
se
tlo
ns
ko
Je
c
ve
a,
izm
ult
ok
i
analize
lik o
ko
ne
n
isa
na
,
ja
a
ga
do
ih
ov
is
op
ov

ng
Ju
,
lo
bi
ko
Bi lo ka
da
oj
Fr
u
og
ul
stl
ro
up
o
aln
sim
ak
m
da
va
a
ku
po
,
ije
sn
decenija ka
a
blv
am
e
nj
aj
kr
Je
O
bi
a
lzm
ult
ok
ju
an
pit
v
po
sta
v
1 909 Frojdo
nst
Er
f.
ra
og
bi
ov
eg
Nj
a.
izm
tic
ep
sk
g
to
os
pr
od
o
lek
da
lenta;" al i
Douns u njemu nalazi:

da
ite
o
o
tak
,
t
!
os
ern
ov
lak
i
a
zm
ici
p
t
e
u
sk
e
izm
ije
. . . ve lik e os cil ac
gove
nje
aJu
av
drz
l
OJ

za
k
?
do
go
ml
o
ak
dn
i
j

i
,,:
p
t
ku
sa
e
?
je mogu

de II vezu
vo
do
ga
JI
kO
ih
On
o
I
ka
,
ma
nJi
ere
uv
nlm
ult
ok
a
em
pr
sumn. .je
26
sa nJima.

a
ot
iv
og
sv
m
ko
to
je
da
o
m
aje
zn
sa
a
nj
je
n
ja
ob
og
Iz Dounsov
rm
an
br
Iza
o
in
m
su
na
i
ti
os
jn
a
slu
aj
a
zn
i
lik
ve
Frojd pridavao
I da Je bi O po m alo
o
ka
o,
lot
za
a
im
et
tik
na
ih
on
t
pu
broj ev im a, po
a
em
pr
en
or
tv
za
o
bn
se
p
o
bi
je
da
e
clJ
lka
md
je
sto
po
e

sujeveran. N
,
e
ov
eg
nj
le
pa
stu
pn
a
im
j
an
zIv
ra
Ist
nrm
ult
ok
su
entuzijazmu s kojim
ncIJa,
re
Fe
m
je
ica
ut
d
.
po
0,
1
9
1
Od
i
nc
re
Fe
i
ng
Ju
e,
leg
najb lie ko
no
Zl
i
j
stO
po
da
v
sta
o
lra
nll
fo
I
ne
me
no
fe
e
aln
tu
istraivao je spiri

J U N G I ASTROLOGIJA

35

istine u nekim na prvi pogled fantastinim tvrdnjama. To zrno

istine zapravo je bila telepatija. Frojdova znatielja je dostigla
takav stepen daje postao lan Drutva za psihika istraivanja i ak
otkrio da u samom procesu analize, postoje primeri telepatije koj i
uobiajeno ne bi bili dostupni samim psihikim istraivanjima."
Ve 1 920, na zgraavanje nekolicine svoj ih kolega, on je ozbiljno
nameravao da izjednai psihoanalizu i istraivanja due. Ipak, on
nikada nije izgubio skepticizam i racionalnost. Njegovo prihva
tanje telepatije moe se delimino objasniti time da se, od svih
tipova okultnih fenomena, telepatija najlake moe svesti na
pozitivistiko objanjenje.
Ukoliko elimo da shvatimo vezu izmeu okultizma i psiho
analize, treba da imamo na umu razlike izmeu parapsihologUe i
filozofije okultizma. Frojdove simpatije prema prvoj, kojaje uivala
lep akademski ugle-d u to vreme, ne smeju biti shvaene kao
tolerisanje potonje . Dakle, Frojd je bio zaintersovan za mogunost
ukljuivanja paraps ihologije u analizu, ali i odluan daje izdvoji od
tradicionalne okultne filozofije sa njenom magijskom i religijskom
konotacijom. Osniva psihoanalize dobro je znao da bi svaka veza
sa okultizmom, izvan strogih okvira nauke, unitila reputaciju
analize.
Ironija je bila to je Frojd za naslednika izabrao Junga koj i je
imao sve potrebne kontakte i ugled, ali koji ni po koju cenu nije
hteo da zataka svoje izlete u nepoznato zarad akademske karijere
ili titule kralja psihoanalize. A ipak, 1 909. Jungova pozicija bilaje
mnogo manje ambivalentna od Frojdove. Do tada je on traio aka
demsku i profesionalnu karijeru, a njegov rad je fonnulisan prizna
tim jezikom medicine i psihijatrije. Tokom svog ivota J ung
nikada nije izgubio potovanje prema nauci i akademskom ugledu.
Bilo kako bilo, on se drao ideja iz svoj ih studentskih dana koje
se tiu due i znao je da su psihoanaliza i okultno usko povezani i
zavisni. Ipak, do susreta sa Frojdom on nije mogao da osmisli
nain na koj i bi, vieni njegovim oima, funkcionisali broj I i broj 2.
On je, prvobitno, poseti o starijeg kolegu upravo zbog teorije
potiksivanja. Pretpostavlja se da ga je ona interesovala zbog
vi enja broja I kao dragocene svetlosti, to jest, svesne odluke da
potisne l inost broj 2. U momentu kada je postao krunisani princ,
on je bio primoran da jo dublje potiskuje broj 2. U takvoj
ambivalentnoj poziciji, J ungje bio onemoguen da direktno izrazi
svoj protest, pa je sebe izraavao na druge naine. Njegov bes koj i
je Frojd priguivao - uarena dijafragma - postao je nezadriv i

J U N G I ASTROLOGIJA

J U N G I ASTROLOGIJA

36

ov
ojd
Fr
e
vrn
pre
da
o
a
ku
po
je
to
o
tak
o,
ira
lod
sp
ek
je
o
ind irektn
orman, kao sim bo l it ave Frojdove teorije.
je
Al i ta b i se de sil o, u ovom trenutku, kada bis mo se , kao to
o
ka
ti
isi
or
isk
je
li
mo
e
Mo
e?
rij
teo
lne
ua
ks
se
li
a
dr
,
Frojd traio
je u
bedem protiv ovog malog ok ult no g inc identa? Kako to da
J un g trebalo da
9,
90
1
u
Be
u
om
ojd
Fr
sa
a
rim
vo
go
raz
m
oji
sv
se vi e
poeli detonaciju Frojdovog ormana? Sada je trenutak da
bio

ve
je
on
a,
tad
Do
.
om
ot
iv
m
tni
iva
J
pr
vim
go
un
o
pozabav im
.
ma
za
sta
nim
as
op
no
ili
pr
o
da
ho
je
ali
ar,
jat
ihi
ps
i
k
ve
o
oenjen
u kojoj
Go din a 1 909 . je bil a od lu ujua za njega, to je bil a go din a
vi put
pr
,
ce
rar
no
ho
u
o
a
oti
o,
sa
po
lan
sta
o
sti
pu
na
,
lio
se
pre
se

Be
u
o
a
do
je
da
Ka
.
ije
og
tol
mi
e
dij
stu
o
isa
up
i
iku
er
Am
posetio
u
r
kto
do
i
vn
gla
o
Ka
n.
e
ro
ist
no
ili
pr
bio
je
on
a,
da vid i Frojd
om sa
rad
im
en
em
vr
ko
pre
n
e
ro
ist
je
bio
e,
zim
e
av
it
iju
lcl
ho
tg
Bu
due
pacijentima, studentima i beskonanim ad mi n istrativnim za
eli
iv
su
a
Em
a
ug
pr
su
va
go
nje
i
on
,
izi
kr
u
bio
je
nj im a. Brak mu
tetom i
de
m
nji
di
go
tro
i
m
nji
di
go
ro
tvo
e
sa
ilu
az
u
nje
rad
ad
izn
vo
a
se
su
li
ra
"ig
ti
les
bo
itih
li
raz
di
pa
Na
m.
bo
be
m
no
e
ro
novo
jna
vo
na
ez
av
ob
i
a
e,
din
go
ne
od
eth
pr
m
lje
rav
zd
vim
go
la" sa nje
on
i,
a
u
p
ka
ja
dn
sle
po
o
Ka
a.
en
em
vr
sta
do
ela
uz
od
sluba mu je
t
en
cij
pa
m
ojo
sv
sa
ze
ve
og
zb
i
m"
ko
itis
pr
i
kin
eli
je bio pod "v
du je ve
oj
Fr
a
set
po
va
go
nje
o,
av
pr
Za
.
jn
ilra
p
om
bin
Sa
m,
jo
kin
tog
om
tok
m
njo
sa
J
s
no
od
v
go
un
to
,
nje
og
zb
a
an
lag
od
a
bil
jednom
perioda in i vred nim nae panje.
i
elj
dit
ro
i
en
nj
li
sla
po
su
u
J
ng
Ju
,
ku
rej
ev
u
sk
ru
,
ajn
Sabinu Sp iir
biljnih
oz
od
tila
pa
je
to
to
za
a,
din
go
t
es
tna
ve
de
ala
im
je
kada
u
J
io
le
je
u
gj
un
.
ma
ika
ist
ter
rak
ka
nim
oid
iz
sa
da
pa
na
ih
histerin
ila
v
sta
na
ije
al
a,
ten
u
otp
je
ga
e
n
ko
na
,
na
da
u
din
go
Burgho lcl iju
njegov
la
sta
po
e
aj
On
t.
en
cij
pa
i
ik
oln
nb
va
o
ka
im
nj
sa
a
vi
se
da
J Uligom i sa
sa
i
je
ala
iv
ra
sa
i
ar,
ti
ali
an
i
ije
sn
ka
a
student,
u
a
bil
lju
za
se
a
on
si,
an
se
kih
ti
ali
an
iz
loj
as
izr
zi
ve
Frojd om . U
u pr ilo g
re
vo
go
zi
ka
do
i
sv
,"
mu
haj
tel
Be
a
em
pr
i
de
su
i
ga
J un
je
ko
Ne
".
de
iro
pr
ne
im
int
i
ne
av
ub
j
l
"
bio
s
no
od
v
ho
nji
je
da
tome
e
aj
on
a
,
a
ga
do
se
ta
joj
i
u
vaj
ta
ve
go
na
e
ov
ajn
ilr
Sp
i
pisao majc
U
.
a"
stV
j
tel
ija
pr
ice
an
gr
zi
ela
pr
ne
a
"d
ga
J
i
le
mo
pis ala un gu
on
se
da
li
e
o
ak
a,
on
da
J
uje
e
im
pr
g
un
,
ru
vo
go
od
m
e
iznenauju
tni
iva
pr
a
pla
mu
da
ba
tre
da
on
ra,
kto
do
ge
ulo
oje
sv
i
dr
striktno
".
ini
db
su
ti
us
ep
pr
i
ar
stv
da
bi
alo
eb
"tr
m,
no
ot
pr
su
U
honorar.
om
tok
e
ov
ajn
ilr
Sp
i
elj
dit
ro
su
da
uje
az
uk
uto
ten
ro
M e uti m, Ka
ati
ihv
pr
da
e
mo
ne
da
i
J
u
ruj
ve
,
ga
un
ali
riv
da
da
rio
pe
tog
itavog
honorar za va nb oln ik o leenje do k radi u Bu rg ho lcl iju .

37

J ung ) e jo vie zakomplikovao situaciju optuujui pilraj

novu daje odala tajnu svoJoJ maJCI, kao i daje itavu aferu netano
prezentoval Frojdu. Od svog d!ugog pisma Frojdu 1 906, J ung je
.
I edovno trazlO savete u veZI sa Spdrajnovom, ali, kadje pretilo da
. Izbiti skandal, on Je par uta greutao Frojdu svoje ponaanje
ce
p
.
.
prel a :'J O}, I . nJ em"'. roditeljIIna. Cak I kada je priznavao da se "ne
ponaanju bilo "tragova prljav
?ec, Clst I .a Je }" .U 1JegovOIn

mesecima.29 Ipak, i Froj d

stme , on to mje rascIstiO sa FroJdom,jo
Je Imao svoJe taJ e. J ungJe znao za njegovu vezu sa snajom Martom
Bernez mko s cml da Frojd toga nije bio svestan. Da su skrivene
afere nJ Ih dVOJ ice koj im sluajem bile otkrivene, psihoanalitiki
pokret biO bl ozbdJno uzdrman. U toj mranoj, zaverenikoj
atmosfen, mogh smo da oekujemo da e skrivene seksualne ten
denc;Je IzbIti a Videlo i da e oboj ica morati da odgovaraju na
. etike. Kao astrolozi u J un no
optuzbe o nepostovanJ u pSlhoanahtlcke
von opis seb uj mo - "kao gvoe","uaren" - plantu M :rs,
kOJa oznacava I bes I seksualnost. Da li uarena dijafragma ukazuje
daje u korenu Jungovog otpora Frojdu, te poslednje veeri u Beu,
Ipak bda seksualnost?
Da li je seksualna teorija ispunila svoju misiju kao odbrambeni
bedem kada se s o"a sa okultnim fenomenom poput ormana koj i
ekspl?dlra? Mozemo II o bacltl takav dogaaj kao "delo aveti"?
Navescemo nekolIko razlIcItih obJ3njenj a taje zapravo ovde bilo
P?tlsnuto. Ako sledimo Frojdovu misao, onda je J ungova uarena
d lJaframa na neki nain povezana sa sesualnoll i moemo je
doves '. u vezu sa nJ egovonl aferOl sa Spilraj novom . J o jedan
. Rustang, lakanski mislilac,
mogucI prIstup Jeste onaj kOJ I J e IZiOZlO
kOJ I J e d.?,gaaJ VIdeo kao Jun1\ov otpor Frojdovoj "poniavajuoj
nadmoe l. ' nJegovoj POzlclJ I oc lI1ske figure u odnosu sa J ungom .30 l
,
, razmotncemo
J unov pristup. U svetlu dodeljene mu
kao treel,
krune I FroJ dovog mSlstIranJ a na seksualnoj teoriji kao bedemu
protIv okultlzma, lI1cldent se moe tumaiti i kao J ungovo
odbijanje da potisne svoJe lI1teresovanje za duu. Za J unga prihva
tanJe roJ dovog projekta znai lo bi poricanje nj egove lino;t broj 2,
najvazIlI Je dIlllenzIJe due.
Ova .trea interpreta5' ija, otvara j o interesantnije rasprave.
EkslozIJa o ! nara oznaeava centralIll momenat u razvoju psiho
u n enom odnosu pren a okultizmu. Eksplozije su
. 'Je
nalIze,
tac

,
.
katalIzatol kOJ I Je . konacno razdVOJ IO pravce razvoja Junga i
Frojda . Zapravo,. njihova ambivalentnost, zajedno sa nj ihovim
seksuall1lm I POlltlkull tajnama? "materijalizovana" je u obliku
omlara. Kako se pSihoanalIza udaljavala od tog kata litikog trenutka,
FloJ d I Jug tabor se razdVOJ IO na dva neprijateljska tabora po
pitanju duse.

38

JUNG I ASTROLOGIJA

ksualne
se
u
vid
u
m
de
be
v
do
oj
Fr
a,
im
ov
ug
kr
kim
ti
ali
an
iho
ps
U
te
rak
ka
va
go
nje
a
,
om
lzm
ult
ok
sa
i
rb
u
bo
ii
dr
se
teorij e i dalje
J SV?I
n
va
zo
all
gm
m
de
bu
da
a
en
i
or
isk
"
je
eti
:
av
rizacija "d elo
.
Ih
iji
log
tro
as
P,
ES
i,
gij
ma
o
re
je
li
da
a
zir
ob
z
Be
.
na racionalno
u
me
je
Ija
nc
de
ten
a,
en
om
fen
h
lni
na
on
ran
pa
nih
va
oz
.
nekim od tak
ti
rak
vih
ho
nji
sti
lno
ua
ks
se
toj
nu
tis
po
u
p
suj
ipi
pr
ih
da
a
anal itiarim
I neobj3snj lv?g
va
ho
du
je
an
kiv
tis
po
ta,
di
gle
ke
ta
e
ov
ara. Sa Ju ng
.
s
du
de
ro
pn

nJ3
va
me
zu
r
st
no
ob
os
sp
ne
vi
no
os

nagovetava u
j
lgl

e
l
a
em
pr
m
so
n
od
lln
ov
ojd
s
Fr
o
d
sle
do
je
!;
je

Takvo potiskivan
?
,
za dusom
gu
tra
po
o
ka
t
tos
nu
bn
za
Ju
svo
o
isa
fin
de
d
jza
na
je
ng
Ju
"
an 111 su
c
htl
na
oa

I
pS
to
Po
.
ma
liz
ija
ter
ma
ba
do
u
ka
ve
o
g
rno
mode
" ljU da
ze
ao
IIn
e
nIJ
eleli da se bave takvim pitanjim a, onda 111 on
bude nj ihov krunisani princ.
tna
isu
pr
je
ek
uv
,
og
rn
po
os
ne
ja
an
ric
po
g
vo
go
un
J
og
zb
Gorina
di
nu
m
na
ng
sta
Ru
.
je
ici
ad
t
ke
ti
dis
roj
stf
po
i
e
ik
ist
;u kr itic i frojd
stupa .
modernu, ali tip in u predstavu frojd lS!lckog jednostranog pn
a ka
. On je inc ie nt vid eo kao doka Ju ng ov Ih predispozIcIj
de mo n
om
ov
ng
Ju
n
ma
dr
uz
bIO
d
oj
Fr
je
da
a
nic
nje
Ci
i.
nij
fre
zo
i
ravao
me
na
ng
Ju
je
da
z
ka
do
o
ka
je
eta
uz
,
og
aln
nn
no
ra
pa
m
ijo
strac
-a je
ma
or
IZ
uk
zv
a
do
lud
no
te
ps
so
u
u
;
leg
ko
eg
rij
sta
e
u
da uv
:
jasnje
ob
o
k
eta
uz
e
3j
1lj
rel
of
Slz
.
ne
ma
a.
ob
stu
vr
ku
ne
za
en
la
prog
asn,
Op
O
jIV
'n
U
eS
,
vo
go
un
!
va
ka
sli
od
da
je
la
ba
?

tre
A
e.
sv
nje za
kako
ilo
B
a.
IIm
en
cIj
pa
lllm
ce
me
re
po
o
vn
e
du
sa
je
an
ov
fik
identi
ge
zlo
r
I
no
clt
ph
IIn
a
v,
sta
ov
ng
Ju
i
ma
tu
no
e

gr
po
ng
sta
bi lo , Ru
z lSljanj
njegovog razilaenja sa Frojd om . Jungova teoretska ra
Os
on
je
r
je
o,
va
ro
ve
ng
sta
J
Ru
je
ko
ka
,
ih"
sn
"ja
bi la su daleko od
jeg b l
kO
z
be
2,
a
oj
br
je
an
kiv
tis
po
na
su
no
od
u
an
nt
ale
biv
am
bi o
ljll l
po
"s
o
ka
i
olj
isp
se
a

je
.
lo
ba
tre
,
kle
Da
pa
ru
na
pu
a
bil
a
teorij
.
.
duo
lo
bi
e
ilij
a
jlm
3n
slj
111
raZ1
im
ov
ng
.
Ju
u
e
o
sn
Ja
"
tor
katal iza
Je
j3
kO
e
rb
bo
e
mn
ro
og
n
ko
na
da
rio
pe
do
ne
o
ak
ak
sv
a
3I
vremena
pomene.
oli
mb
Si
lu
de
om
aln
pit
ka
m
vo
pr
na
rad
v
go
nje

il
ob ele
r
po
.
ot
Io
uz
pr
9
90
1

ba
ng
Ju
je
to
g
zlo
ra
je
Mogue je da
sopstveno
Frojdovom pravcu seksualne teorije bil o i . njegovo
r prema
po
o
v
go
nje
I
bIO
to
je
da
tno
va
ro
t
A
ve
e.
nj
a
na
po
lno
ua
seks
,
me nt i
ele
cI
gu
mo
e
s
su
To
ik.
en
u
orjst
ma
pu

stu
na
m
vo
do
Froj
ng ov u
Ju
Je
je
kO
e
nj
sta
o
aln
IOn
oc
em
.
vo
tak
li
va
ko
ro
uz
su
koj i
ktualne
ele
1I1t
e
ov
ng
Ju
u
etl
sv
u
k,
Ipa
.
nja
ija
us
do
lo
ve
do
mu
rag
dijaf
" 3nja, to su sve posredne
slj
nll
raz
lh
j
l
sll
ka
prolosti i njegov ih
im pli kacije istinskog ok ult no g fenomena.
a
ret
erp
int
d
go
ju
ko
za
,
ela
ud
alo
im
nje
sta
o
k
ihi
Ma ko lik o ps
IZ Frojdovog
se
da
a
nic
je
in
je
sta
eo
pr
lje
da
i
o,
im
ciju da se od lu
11
V1l
lhO
nj
sa
o
pd
klo
po
to
se
da
a
nic
nje
Ci
.
ija
loz
ormara u la eksp

J UNG I ASTROLOGIJA

39

razgovorom o okultizl1lu je dokaz zagonetne prirode realnosti, to

je Frojd za svoga ivota i pokuavao da prihvati. Postoji defini
tivno neto to m isteriozno povezuje psihiko i duevno i to treba
dalje ispitati, "neto" nezavisno od vremena i prostora to Jung
zadovoljilO naziva duom. To se jednako manifestuje u lomljenju
noa i li kroz planete i znakove zodijaka. N ije bilo nikakve anse da
to "neto" bude obrazloeno seksualnom teorijom.
Za astrologe je interesantan poloaj Marsa - simbola fa lusa i
muke seksualnosti - u natainim kartama Frojda i Junga. Sa
korpijom u usponu (vidi sliku 2.2), Frojdovim horoskopom vlada
Mars, ali, formalno, i onje u loim aspektima, na utrb Riba i kree
se retrogradno u suprotnom smeru. Ako uporedimo, Jungje roen
na dan kada je Mars jo bio u zodijaku, retrogradan, ali se kretao
napred u direktnom smeru. Vredno je panje da su obojica osnivaa
psihoanalize imala Mars u retrogradno m luku, to nagovetava
nj ihov zajedniki interes za potisnute elje. Meutim, Jungov
Mars je zateen u zaokretu, to je tano ono to je on uradio
seksualnoj teoriji - "izokrenuo je". Jungov Mars se takoe nalazio
i u religioznom Strelcu i njegov "san o falusu" kada je bio mali
deai gaje inspirisao da veruje u vie sveobuhvatan, univerzalni
l I O. 32
Ibd
Postoj i, ipak, jo znaajniji seksualni simbol u kartama Frojda i
Junga. Jungov Mesec je smeten na 1 s . stepenu Bika, unutar orbite
Frojdovog Sunca na 1 6. stepenu Bika. Takva veza uvek je
nagovetava la znaajne saveze kroz istoriju astrologije. jedinstvo
"svetlosti" meu dvojicom lj udi nudi mogunost "kosmikog
braka", jer Sunce i Mesec predstavljaju prvobitnu podelu neba i
zemlje, svetlosti i tame, mukarca i ene. To nam ukazuje da je
veza izmeu Frojda i Junga zapravo bila privlaenje suprotnosti i
da je dala obojici mogunost da dostignu oseaj ispunjenosti i
jedinstva. To je posebno bilo vano Frojdu koj i je ve bio zabrinut
za sopstvenu dvostruku prirodu. lsta simbolika nam govori O
lanoj prirodi odnosa "oca i sina" koji su oni navodno imali.
Prvobitno, Jung je sebe predstavio kao novajliju koji treba da ui
od Frojda, isto kao to Mesec poput deteta ui od Sunca u ulozi
oca. Ipak, Sunce i Mesec sujednaki po pravima koja imaju. Mnogo
godina kasnije, kada je Jung otkrio alhemiju, on je koristio
alhemijsku konjukciju Sunca i Meseca, kralja i kraljice, iz
alhemijskog spisa koj i datira iz 1 6. veka, kao najbolju sliku
prenosne veze izmeu analitiara i objekta njegove analize.
Ironino, ali rei koje Sunce i Mesc izgovaraju jedno drugome
zapravo opisuju njegov "kosmiki brak" sa Frojdom:

J U N G I ASTROLOGIJA

40

5)

"l>

'!>'
""+

v-'------!.:t
I

'l' "l1S

"i",.,

'cf

\'

lt- 1:1 H

li

'"

tj

::rt

zI,.,. l/

Z3"'a .Q,
if'
19

Slika 2.2 Frojd 06.30LMT=05. I 7GMT; 6. maja 1856, Frajberg,

49N38 18E09 (Izvor: L. Raden, American Book ojCharfs)

Luna, uukaj se u mo m slatkom zagrljaju

Bu di jaka kao to sam ja, na lij e moga lic a.
.
0, Su na ce , naj sv etl ija od sv ih pozatll:J svetlostl
Jo sam tl potrebna, kao petlu kokoska.

0,

Kao Su nc e M esecu, Frojd mu je govorio ap rila 1 90 8, -:-. ba

e sa
clJ
u
n
ko
do
ao
ov
J
pre
na
c
se
Me
ov
ng
Ju
je
da
ka
a
sec
me
og
on
, znake ve likan a , FroJ d
aje
zn
po
pre
mu
nje
u
natalnim Suncem - da
svog
da
je
leo
e
i
ti"
os
etl
sv
sne
"ja
o
ka
e
seb
n
sta
sve
bio
je
.
a"
lic
og
sv
em
ij
l
na
,
on
o
ka
kim
"ja
ini
u
ika
dn
sle
na
og
odabran
o
rug

im
sk
em
ad
ak
u
nin
a
hri
n,
ba
tre
ng
po
Ju
je
mu
da
Znao je
I da
vili,a, za dalji rad, da probudi njegovo sopstveno Su nc e , l UC lll
gov
ono sija za potomstvo. Kod J unga, ov a veza je probudda nje
g
vo
Jdo
Fro
od
nje
tlje
sve
pro
io
tra
je
to
e
ju
u
u
za
Mesec, pa n ije

J U N G I ASTROLOGIJA

41

Sunca u svojoj lunarnoj, okultnoj linosti. Da bi nj ih dvojica

funkcionisali, bilo je potrebno da se nau na pola puta, ali Frojd
nije bio voljan da prihvati Jungovu lunarnu prirodu. Onje u celosti
stajao iza stava da eli da "izgradi bedem" (Sunce u Biku) koj i e
analizu da zatiti od uticaja okultizma. Kada se njegovo Sunce
susrelo sa J ungovim Mesecom, Frojd je otkrio svojim tienicima
da nadire plima okultizrna. J ungov Mesec je "tamni talas mulja
okultizma" - on je planeta mora i plime, ogranien sa senovitim
Plutonom u mutnom Biku. Kao Kanute, kralj nije mogao da se
suzdri i Frojd se plaio, kao to se Sunce plai M eseca, da e biti
preplavljen okultizmom.
Dok je Frojd bio petao, a J ung kokoka, brak je trajao. Ipak, i
J ungje posedovao dominantno i istaknuto Sunce. Onje bio Lav, a
ne Frojd. Astrolozima je materijal za poigravanje sa temom
"kosmikog braka" pruila i injenica daje Jung roen 26. jula. A
to je bio znaajan dan za Frojda i njegovu porod icu. Zato? Zato
to j e to bio:
' " dan k i smo slavili ve mnogo godina; to je bio roendan moje
3
supruge.

Da li su dva velika "svetla" psihoanalize zapravo bili dve strane

istog novia, kako sugerie kosmika konjukcija? Simbolika ne
ukazuje samo na nametnutu fascinaciju koju su gajili jedan prema
drugom, ve nas navodi da razmotrimo injenicu da je Frojdov
princip muki, oinski i aktivan, a J ungov pristup enski, materin
ski i receptivan. Zajedno, oni su otac i majka psihoanalize. Ovde
moemo posumnjati u povratak dejstva i kontradej stva, koje smo
ve videli u Dobu Riba, u samom J ungu sa nj egovim poimanjem
broja I i broja 2. Sunce i Mesec su takoe i red i anarhija,
racionalista i prorok. Jung, poput svog Meseca, obraa se Frojdo
vom Suncu da bi naao potporne stubove za lunarni haos u svetu
nepoznatog i ludila koje ga okruuje. S gledita astrologa, ni lunar
ni ni solarni nain razmiljanja nije plodonosan bez onog drugog,
odnosno postoj i neto u svakom od pristupa zbog egaje potreban
ovaj drugi da ga dopuni. Sabina Spilrajn je uvidela ovo i nadala se
da e ih pomiriti. Govorila je Frojdu da on i J ung
-

... ne treba da budete slabii, jer "vi pripadate jedan drugome daleko
vie nego to to k
i o moe da pretpostavi". J

Ipak, svet analize zauvek je obeleen nj ihovom podelom i

antagonizmom i ovaj nebeski brak zavrio se kosmikim razvo-

JUNG I ASTROLOGIJA

42

dom . Od prekida saradnj e sa Jun gom , Frojd je slavljen kao jed ini
osniva ija je doktrina odredila psih oan alit iku praksu, dok je
Jun gu stavljena etiketa mis tika . Naavi se izmeu njih dvojice
nas led nici bi se oprede lili za jedan od tabora i tako nastavih
raspravu na temu da l i je seksualnost bila osn ovn i problem u
odnosu ma me i tate. Sol arn o i lun arn o dvojstvo ima razliite
pristupe Bikovoj praktinosti. To se najbolje vid elo pril iko m
Frojdove posete Cir ihu . Jun g ga je proveo kroz Bur gho ich I
upoznao ga sa Barbetom, izofren in om staricom o ijem slu aju
je predavao i pis ao. Ona je roena u siromanom predgrau, sa
pijanim ocem i sestrom prostitutkom, postala je izofren ia r u 39.
god ini i u raz lii tim inst ituc ijama provela vi e od dvadeset god ina .
Tokom isp itiv anj a njenih obmana i ispada lud ila - :'Na puIJ I J a
moramo snadbevati svet rezanc ima " - Jun g J e zapazIO da postOji
zrno razuma II njenim parano idn im idejama koj e, ako se uzme II
obzir njena ivotna pria, imaju nek i sm isa o. On je pokuao da
izofre niju le i psi hoterapijom i eleo je da uje ta Frojd mis li O
tom e. Me ut im, iako zai nteresovan, Frojdo vaj edi na pri me dba na
tu temu bila je:
. . . kako, za ime sveta, moe da trai sate i dane na ovu neverovatno
ruznu zenu?36
.
"

Ovakve ideje nikada nisu padale na pamet Jungu koji je

. . . smatrao izuzetno prijatnom staricom, zbog njenih simpatinih
obmana i tako interesantnih pria , H
Isti Mesec koji sim bol izuje "tamnu plim u mu lja oku ltizma"
predstavlja i talas lud ila koj i nad vladava ind ivid ue poput Barbete.
Jun gje uo io sli nos t u prizorima m itova, oku lliz ma I lud ila. On je
ak bio i voljan da uzme uee u tim prizorima, uko liko je to
mogue, i primetno je njegovo izn enaenje to je me dic ina oduvek
odbacivala du evn e bol esn ike kao nei zle iv e i ne pokuavaj ui da
pronae me tod iku u nj ihovom lud ilu. Barbetine .imagin acij e je ,:"u
su " ljupke" i m i vid imo da njegov Mesec ilije samo opc mJ en
prelepom Venerom, ve da se dve enske planete meusobno
susreu. To ukazuje na erotsku komponentu u Jun govoJ zamtere
sovanosti za 1ud ilo i Frojd je moda ima o pravo kada se intere
sovao za njegov odn os prema Ba rbe ti. Jun gje ima o I'Omantizovanu
predstavu lud ila, neoprezno je bio op inje n njome, kao to je FroJ d
primetio, neu obi aj eni m odgovorima rune starice, kao i mo n ?to
n ijom i stresom izazvani m dug ogo di njim bitisanjem meu IZO-

J U N G I ASTROLOGIJA

43

freniarima. Jung je esto bio kritikovan zbog svoje opinjenosti

m itom i prikazima koje je pronalazio II realnim dogaanjima koj i
su mu bili pri ruci. U Frojdovim istorijama sluajeva. mnogo je
ei oseaj njegovog prisustva na radnom mestu. Sa nj egovom
konfiguracijom Mesec-Venera, mogue je da je Jung, kako tvrde
Frojdove pristalice poput Rustanga, bio manje sposoban da se
distancira od erotskog zavo(lenja u svom klin ikom radu. Bez
obzira na to da li je pacijent bila luda starica ili prelepa devojka,
Jungje bio opinjen. Takve ene postajale bi kako je to kasnije sam
Jung rekao "ilustracije" due, ene koje nose predstavu o njegovoj
sopstvenoj enskoj strani - odraz njegove due. U tom periodu
svog ivota, kako je kasnije priznao, njegova predstava je mogla da
postoji jedino kroz obolele ene, poput Barbete.
Da rezimiramo, 1 909. bilaje za Junga puna deavanja. pilraj
nova, annan, ponuda za krunisanje, preseljenje, naputanje Burghol
cJija, Amerika - svi ovi dogaaj i ozna ili su poetak novog
poglavlja za Junga koje ukljuuje preispitivanje stavova II vezi
okllltizma, a odnose se na psihijatrijski rad. Preseljenje je u
njegovom horoskopu delimino naznaeno velikim pomeranjem
Urana i Neptuna. Od 1 906. do 1 9 1 0. dve planete su se nale devet
puta jedna naspram druge u Raku i Jarcu i izgleda daje to najvei
tranzit planeta II Jungovom horoskopu (vidi Dodatak I ). Kad je
Uran, II tranzitl II Jarcu, bio II opoziciji sa Jungovom Venerom
raskinuo je sa Spilrajnovom. U prva dva meseca Jung je oseao
,,
Hogroman pritisak" zbog "groznog skandaia /8 a Ufanje bio tano
nasuprot Venere u januaru. Spi Irajnova je, pak, sim bol iki prikazana Jungovom Venerom u Raku u 6. kui, kui bolesti. Ona je
bolesna mlada ena pod njegovom zatitom (Venera u Raku u 6.
kui), koju je njemu poslala majka (sekstil, uzajamno vladarstvo
Meseca) i on se upetljao u vrtlonu i romantinu vezu kada se Uran
usprotivio njegovoj Veneri. U februaru, napredujui Mesec je
doao u konjukeiju sa nj egovnim nalainim Vranom u 7. kui veze.
pilrajnovaje, dakle, opet prikazana Uranom, planetom razvoda i
<;!istanciranja, doavi u dodir sa obe Jungove enske planete.
Stavie, incident sa ormarom se desio u aprilu, kada je Jungov
napredujui Mesec napravio konjukeiju sa I/apredujuilll Vranom.
To daje jaku astroloku potvrdu veze izmeu afere sa pilraj
novom i incidenta sa ormarom te iste veeri kada je Jung proglaen
za prestolonaslednika. B ilo kako bilo, to nije iskljuivo pitanje
seksualnosti. Sa tako izraenom Mesec-Uran simbolikom, pilraj
nova zapravo predstavlja njegov razlaz sa lunarnom polovinom.
-

44

J U N G I ASTROLOGIJA

Tokom itave ove dramatine godine, opozicija Uran-Neptun

neprestano je prelazila Jungovu natainu Veneru. S tim se poklapa i
udan dogaaj koj i se zbio dok su Frojd i Jung u Bremenu ekali
brod za Ameriku. Jung je diskutovao o "tresetitu leeva" - tela
sauvana u blatu tresetita - i dok se on time bavio, Frojd se
onesvestio. Treba napomenuti daje to bio nj ihov prvi susret nakon
afere pilraj n i Betelhajmovih tvrdi da se Frojd onesvestio zato to
e plaio da e ga naslednik izdati, isto kao to je ve uinio sa
Spilrajnovom. I, zaista, astrolozi '! to vreme prepoznaju Iste one
elemente kao i u vreme raskida sa Spilrajnovom: Uran j e nasuprot
Veneri po drugi put. A i Neptun u Raku prvi put prelazi Veneru,
simboliui "gadan skandal" i "izdaju ljubavi". Povezani zajedno u
astrolokom modelu pilrajn, incident sa ormanom i Frojdova
nesvestica, pokazuju da je i p itanje izdaje i te kako u igri. Nije u
pitanj u samo Jungova izdaja pi lrajnove i Frojda, ve i izdaja
metaforine ene, "obole le ene" u sebi. Ovde se ne radi samo o
njegovoj enskoj strani, njegovoj dui ili "odrazu due". Ovde je
re o broj u 2, to jest, o njegovom izraavanju kroz okultizam.
Te 1 909. godine Jung se kretao ka pozicijama . gde vie n ij e
morao da potiskuje svoje interesovanje za okultno I upravo to bl
moglo bitijojedno objanjenje Frojdove nesvestice. Akoje Frojd
mogao da nasluti moguu izdaju, mogao e biti . uplaen i
nadolazeom "tamnom p l imom" u Jungu. FroJ d J e bIO IZIrItiran
Jungovim oduevljenjem u vezi s "tresetitem leeva". U toj
mutnoj napomeni, Frojd je osetio nadolazei talas i pokuao je da
uniti svaku vezu izmeu analize i okultizma. Njegovo Sunce se
zdruilo sa Jungovim Mesecom i bedem n ije izdrao. Frojd se
onesveslio. Ovo je Sunce-Mesec simbolika. Frojd je izgubio svest,
njegov um je Pomraen - okuitovan je. To da je ovaj dogaaj
trebalo da se dogodi ba dok su se nj ih dvoji ca ukrcavali a prek? :
. na temu plime, ali I
okeanski brod u Novi Svet ponovo nas vraca
nagovetava motive Jungovog putovanja onim brodom - more
ludila na koje se ukrcao tokom krize srednj ih godma. OdgovaraJ ucl
na Jungovu molbu da bi trebalo da "osvoje prostranstva okul
tizma" Frojd je rekao "to je opasno putovanje i ja ne mogu da tl se
pridruim"." Znao je da je suvie "slab" za takvo putovanje.
Jungova potraga ukljuivala je potragu za nJ egov '!l sopstvemm
Suncem, ali bez Frojdove podrke to bl se zavrsIlo u crmm I
mutnim vodama.

3.
ZEMLJE TAME
Nakon Jungovog povratka i z Amerike u jesen 1 909. dogodio se
preokret nagoveten tranzitom Uran-Neptun. Zapoeo je privatnu
praksu i presel i o se u novu kuu na jezeru (Neptunov tranzit
Venere u Raku, 4. kua gospodarice). Zahvaljujui svojim pacijen
tima i bogatstvu svoje supruge, bio je slobodan da "uestvuje u
socijalnom ivotu meu ljudi ma". Jungje bio u usponu, spiritualno
i intelektualno, i nj egov odnos sa enama poinje da se menja.
Kadaje Neptun nainio drugi prelaz preko nataine Venere, Jung se
alio sa Fojdom da je "recept za uspean brak - dozvola za
prevaru".' Do kraja godine, njegova napredujua Venera je
dospela u Devicu, a Toni Volf, Devica,' postaje njegov pacijent.
Ona e postati njegova lj ubavnica, i "nadivee" sve druge ene II
njegovom ivotu. Njihov greh sugerie da je i ona deo dejstva i
protivdejstva izmeu njegovih linosti broj I i broj 2 i da ba ona
uvodi pitanje dualnosti koje je implicirano natainim prikazom Sat
urn-Uran. Ovo je uoljivo ako primetimo da je njen Saturn tano
nasuprot nj egove Venere u 7. kui, kui drugog i braka.
U takvoj atmosferi koja ga je okruivala kao uitelja i analiti
ara, nije teko razumeti kako su mlade ene padale na tog
visokog, zgodnog m ukarinu. Jung je zasigurno bio enskaro;
imao je vatreni Mars u promiskuitetnom Streleu, slatkoreivu
konjukciju Merkur-Venera i u 7. kui Sunce u Lavu. Do 1 9 1 1 . ve
su postojale etiri ene koje su se borile za nj egovu naklonost njegova supruga Ema, pilrajnova, Toni Volf i Marija Molcer' - a
sa Suncem u skladu sa Neptunom, striktno pridravanje granice
analitiar-pacijent vie nije bilo u njegovoj moi. Tokom ivota
bio je okruen jatom enskih pacijenata. Njegova sekretarica
Anjela Def je zabeleila da je konferencijama u Eranosu tokom
30-ih i 40-ih, prisustvovalo mnotvo ena bilo kao pacijenti, bilo
kao studenti. Okupljale su se oko njega kao "kao pele oko upa s
medom" izmeu predavanja, za vreme njegovih uvenih "sesija na

'.

46 .

JUNG I ASTROLOGIJA

jezeru", kada b i zagledan tl jezero "rasipao svoje udesne m isli"."

Greta Bauman- J ung dalaje aljivo objanjenje razloga to je njen
otac uvek bio okruen enama, jer su sva etiri enska "planetoida"
(asteroidi Ceres, Palas, J uno i Vesta) bili u njegovoj 7. kui .'
Kasnije, J ung je postao neto poput Mesije i neke od njegovih
pristal ica na Eranosu okruivale bi ga za dorukom kao u
kineskom sudu, ekajui tumaenje svojih snova ' Sve te ene su
ostale zaljubljene u njega i nakon njegove smrti, to je bilo oito
posle filma Pitanje srca iz 1 985 . u kome ga pristalice i dalje slave
kao sveca. I m id Junga postao je "tako uzvien i neukaljan" daje
samo nekolicina njegovih naslednika imala hrabrosti da kritiki
pristupi njegovom radu, naini reviziju i unapredi njegovo uenje.
Njegova uloga gurua za ene ini se da se paralelno razvij ala sa
njegovom identifikacijom sa onim to je kasnij e nazvano "enska
strana" svesti. Okultizam, oznaava simbol Meseca, koj i u naoj
grko-rimskoj kulturi ima enski oblik. Za Junga, ova veza je
ostvarena preko njegove majke koja je o svetu broja 2 i spiri
tualizmu priala upola glasa. Njegova roaka, medijum, samo je
bila nastavak te veze i njena tragina sudbina duboko ga je
potresla. Umrla je u 26. godini od tuberkuloze i Jung je alio to
nije vie rad io sa njom, zato to muje ona pokazala nain da linost
broj 2 bude integrisana.' Jo od studentskih dana on je odluio da
e prednost dati broju I, a kada se broj 2 s vremena na vreme pojavi
to e biti kroz oboavanje rastrojenih ena. Ova odluka se ogleda u
njegovoj karti preko veze Meseca i Venere .
Jungovo sve snanije zanimanje za mitologiju u periodu
izmeu 1 909. i 1 9 1 2. dovelo ga je do ene koju je deklarisao kao
najznaajniju refleksiju svoje due, mada mnogo godina kasnije.
To je bila Frenk Miler, Amerikanka koju nikada n ije sreo, ali koja
je bila glavna junakinja njegovog dela Simboli promene ' Tokom
svojih putovanja po Evropi 1 898. i kasnije po povratku u Ameriku
ona je doivela nekoliko fantastinih iskustava, koja mogu biti
klasifikovana kao spiritualistika. Posebno zaajan je njen
vizionarski susret sa aslekim Indijancem koj i je sebe nazivao
"Civantopel". Onaje iskustvo oznaila kao "hipnagoginu dramu"
i verovala je da to to se dogod i lo nema n ikakve veze sa
spiritualizmom i "izmiljenim lutanjima medijuma". Ona je svoje
fantazije doivela kao zaboravljena seanja i poluzapamena
"svakodnevna deavanja", a njene beleke iskoristio je Flurnoj
1 905. da bi odbranio svoj rad od spiritualista 9 Kada je Jung
proitao analize njenih sopstvenih iskustava, bio je inspirisan da
napie svoje vlastito vienje onoga to joj se dogod ilo. Jungova

J U NG I ASTROLOGIJA

47

. .
.
op cl1lJenost nJ ol:n e moe se na slu titi iz nj ihovog uporedn
og
.
horoskopa. .ona J e bli a Rak, sa Su nc em na devetnaestom stepe
nu
Raka, zdruzen sa JUl1govom Venerom u Raku u 6. kui, ku i boles
ti.
Da kle , Frenk Mi ler j e bil a ostvarenje i no sil ac njegove opsed
.
nutosti "bole sni m" enarna .IO
Njegov rad na ,,aterija lim a Mi lerove samo je ku lm inacija
ungovlil ramh .straz.vanja veze .zmeu mi tologije i izofrenije,
sto je 'na krajU rezultiralo razlazom sa Frojd om . Simbolipromen
e je
de lo u kOj em on od bacuje da je iskljuiva osnova \ib
ida
seksu." lnost zastupa svoju teoriju "taloga iskustva" i svoje
vi e
teo los k(}, nego red uk tJv no , shvatanje nesvesnog. On je po
slao
.
Frojd u sk .cu prvog de la leta 1 9 1 0, a elja da ga dovri bil aj e tol
iko
J aka, voena neverovatl1 lm snom u nedelji povratka Ju pitera, da je
on prekll1uo od mo r da b pouriO ku i i nastavio sa radom. Prvi
de o
,
obj vljen je u Jarbuhu, avgusta 1 9 1 1 . i nij e odstupao mnog
o od
Frojd ov e teorije. B. lo kako bli o, dr ug i deo koj i je izaao na sv
etlost
da na .' 9 1 2, ve ukazuje na pravac razvoja treeg de la, ko
j i se
pOjav.' o ne ko ll o me se ci kasnije. Jungova teza je da lib ido
ps .h. :ka energIJa - mo ra bit i odvojen od majk e u cil ju da
ljeg
.
ps .lll ck og rasta razvoj a da ovo razdvajanje predst
avlja
sp .rI tua lno ponovno raanj e. Ak o potuje mo Ju ngovo ne sla
ganje
.
sa FroJd ov Inl tumacenjem tabua I1lcesta, na mo tiv incest
a ne
gle da mo bukvalno kao nagon, ve kao na no sio ca sp irit
ua lne
potrebe za po no vn im raanje m. Za ju ng aj e vr lo vano da poj
ed i.
na c ne treba da ostane u vrstoj incestnoj ve zi, ve da
"

... oslobodi ove din am i ne sil e koj e lee zarobljene u inc

estu i .ako
upotpu m sebe." ,

Ak o je din ka n ije u stanju da se os lob od i veza sa majk om

, kao
po sle d.c a po t.s k.vanja Ilb ida do lo bi do ps iho ti no g stanja
.
D ?k se lib ido bor za os mostaljivanje, predstava koja se
gradi
.
"
. .
lI1d.v du . n je .sk luc .v ? Ilc. na . Ona predstavlja teme zaj ed ni ke za
.' nstvo, kOJe
c.tavo coveca
se od sli kavaj u u mi to vim a sv ih doba i
prostor . Osnovna predstava ponovnog raanja ili transfor
macije
Je heroj , kaj ' s bon da se os lob od i zle majk e koja se pojav
ljuje u
.
lik u mora III CudOvlta. Heroj se ukrcava na "p lov idb u no
n im
orern", upadom II U do vi te . kao Jo na II kita, i ponovo raanj e iz
.
jeg
a.
Bo
rba za os loboenje od uticaja majke podrazumeva

zrtvova J e mfan tJln os ti, ali om og uava poj ed inc u vezu sa

"be
...
smrtnoscll":

48

JUNG I ASTROLOGIJA

J U N G I ASTROLOGIJA

49

mit o heroju je zapravo mit o Suncu. Ali, to je . mit o naoj

napaenoj podsvesti, koja je neugasivi izvor najskriveniji unj i
nae podsvesti; za telo majke, i kroz njega za uspostavljanje prisne
veze sa besmrtnou tl svim oblicima postojanja. 1
.

Besmrtan ivot se ovde poistoveuje sa Jungovim brojem 2.

tavie, to je zapravo Sunce, sa svakodnevnim izlaskom i zala
skom, to predstavlja herojevu borbu sa tamom i koja na kraju do
vod i do ponovnog raanja:
. . . Sunceje podesno vie od bilo ega drugog da predstavlja vidljivog
Boga. To je zapravo pokretaka energija nae sopstvene due, koju
nazivamo li b ido .14

Godinji Sunev ciklus kroz zodijakje jojedan od prikaza istih

psihikih procesa. Jung proiruje Frenk M ilerine fantazije na solar
nu simboliku, pokazujui da su njene line predstave poduprete
onim un iverzalnim, kojeje on nazvao "talogom iskustva". Kasnije
ih je nazvao "arhetipovi".
lako ovi zakljuci seu daleko od Frojda, Jung se ipak u mnogo
emu u svojoj analizi Frenk Mi ler dri seksualne teorije. On je
smatrao njen pokuaj samoanalize amaterskim i netanim, a njeno
automatizovano pisanje poezije "etiki potpuno bezvrednim", i
niim vie do "nesvesne transformacije erotskog konflikta u
religijsku aktivnost" . " On ju je naslikao kao duboko frustriranu i
socijalno nepodesnu enu, suvie . dugo zarobljenu u . naruju
porodice, ije morbidne fantazije I1ISU posledica 111 medijuma 111
kriptomanije, ve poricanja erotskih poriva. On vidi njenu poti
snutu scksualnost kako izbija na povrinu kroz njene fantazije, kao
indikaciju opasne introvertnosti i latentne psihoze. Kasnije, u
izdanju iz 1 924. on primeuje da je njegova analiza Frenk Miler
"pogod ila tano u centar u svim esencijalnim pitanjima",jer je u to
vreme on ve bio obaveten da je ona bila leena od izofrenije i
tako dobio potvrdu svoje ranije analize 16
Meutim, novija studija Son q a amdasan ija prua nam sasvim
drugaiju sliku Frenk M ilerove. 7 Po njemu, daleko od toga da je
bila poremeena i morbidna, onaje bila radosna m lada ena, svet
ski putnik, koja je studirala knjievnost i filozofiju na nekoliko
evropskih univerziteta. Znala je mnogo o inostrani m kulturama, a
kao predava je bila poznata po svojim kostimiranim p, redava
njima za vreme koj ih bi obuena u lokalne narodne nonje 8 priala
o razliitim zemljama. Njen astroloki portret (vidi sliku 3 . 1 ) pred
stavlja Raka19 to ne negira mogunost preterane vezanosti za
majku, kao to je verovao Jung. Njen Mesec se nalazi u ciganskom

'?>'\.-

0.
:
<>

0
"'-

'Y,,;

i;

lt
.!:!

!f
JJ:.. -------

'

.: "

ll)(

If

,
,

0<1'-///

,/

Slika 3,1. Frank Miler Nepoznalo vreme: Planele u podne

LMT=I7.52GMT, ! l . ./u/ I878, Moba)/, Alabama. 30N4I 88W03.
(izvor: Samdasani, A Woman Called Fral/k)

St re lc u, zn ak pu tn ik a i vi zi on ar a. Ia ko je repr
es iv ni Saturn u ud
no m O vn u, njen Mars u Lavu ukazuje na po
zo ri ni i ratn i ki du h.
Ju ng pretpostavlja da je ok id a za nj en u pr
vu fa ntaziju bi la ne
uzvraena erotska elja usmerena prema ita lij
an sk om pomorskom
kapetanu, kogaje srela na br od u. Ipak, Frenk
M ilerova sa di letant
skom Venerom u B liz an ci m a, provod ila je ve
eri pokuavaju i da
kapetana I n egovog po m o ni ka naui en gl es
ki . Su pr ot no Ju ng o

vo m stanovIstvu, Izgleda da je on a ipak bi la sv

esna svoo
us hienja,
'::'
ud varaju i se svom m orn ar u na otvorenom m
or u.
. Im a jo neto u vezi Ju ng a i M ile rove to dovodi u pitanje
njegov su d I e lk u. Njen m ed ic in sk i dosije
je do bi o od drugog
E
do kt,?ra I p,,: krslo Je kodeks poverIj ivosti ob
javljuju i podatak da
Je ! ecena od sl zofren Ije . to Je .lo gore, isposta
vi lo se da to n ije bi lo
ta cn o. Frenk M ilerova Je verovala da je "nervo
zna i iscrpljena i da

50

JUNG I ASTROLOGIJA

joj je potreban odmor" i pristalaje da ode u bolnicu posle obeanja

da e biti poslata u privatni sanatorijum. Nije bilo nikakvih naznaka
psihotinog stanja; nije imala halucinacije i l i priv ienja i putena
je nakon nedelju dana. "
to znai daje Jung imao potpuno pogrenu sliku o Frenk Mile
rovoj, uspostavio joj pogrenu dijagnozu i prekrio profesionalnu
etiku. Kako je dospeo u takve probleme sa njom? Njegovi proble1111 SlI zapravo povezalll sa nJegovim sopstvel1ll11 neresel1lm ullutrasnjim konfliktom. I ako je napustio Burgholcli, on je i dalje bio
predava na Medicinskom fakultetu cirikog Univerziteta. On je
ostao u psihijatriji i eleo je da bude deo prihvaenih medicinskih i
naunih krugova. ak se i u njegovim poslednjim delima O izo
"
freniji 1 958. uje "glas broja I " naunika i psihijatra. Godine 1 9 1 0 .
eleo je da prisustvuje mejnstrim debati, jer je prepoznao inovacije
Frojdove teorije nesvesnog. Ipak, njegova sopstvena klin ika
iskustva sa izofren ijom, plus Frojdovo prenaglaavanje incesta i
seksualne teorije, ostavile su ga potpuno nezadovoljnim. Nakon
inc idenata sa Frojdovim ormanom i njegovih neprestalnih napora
da O dui govori kroz broj I, sve vee interesovanje za oku Itna
iskustva je stvaralo u nj emu sve dublje raslojavanje.
Radei na Milerinim fantazijama, on je zapravo traio intelek
tualno orue van psihijatrije i psihoanalize. On otkriva Kruzerov
rad o mitologiji i "ita kao lud" zavravajui u "potpunoj konfu
ziji". Otkriva da su prizori iz m itologije veOIlla slini imagina
cijama na koje je nailazio u klin ikom radu sa pacijentima
obolelim od psihoze i izofrenije. Osea se kao daje otvorio "ima
ginarnu ludn icu m itologije":

'

.. . Jeim i aryliziram sve kenta.Ire, .ryimfe bogove i boginje iz

Kruzerove knjige kao da su stvarni pac IJent I . i2

M itska m i sao poela je da se utrkuje sa analizom, to gaje na

kraju dovelo do astrologij e. Dva dana posle Frojdovog roendana,
8. maja 1 9 1 1 , lano na dan svog solarnog povratka, Jung J e ptsao
Frojdu, objavljujui:
Okultizam je naredna teritorija koju bi tebalo da osvojimo - ,.uz
pomo teoTIje, o libi du ... U .ovom tre!lutku Ja prouayam strolgIJu,
Jer mi se to ml neophodl1lm za valjano razumevanje mitologiJe. U
ovoj zemlji tame nalaze se .\ldne i udesne stvari. Odavde u se vratiti
natovaren bogatim plenom.M3
.

Dakle, Jung se odao astrologiji tokom rada na Simbolima

promene i za samo mesec dana Potpuno ga j zahvatio v i .s astr?M
logije. On se 1 2. juna poverava Frojdu da Je u astrologtJ t otkno
"neverovatne stvari", Veeri je provodio II proraunavanju dijagrama:

J U N G I ASTROLOGIJA

51

... ini se da znaci zodijaka predstavljajtl slike karaktera, druoim

reima, simbol libida koj i odslikava tipine kvalitete libida u datom
trenutku.N

Jungova astrologija se razvija tokom juna 1 9 1 1 . dok Saturn

prelazi preko njegovog Bikovog Meseca - "zemlje tame",
"natovaren bogatim plenom". Kroz astrologiju, on istrauje
tradicionalne forme (Saturn) okultizma (Mesec ) i ini se da nalazi
reenje ambivalencije svetova broja I i broj a 2. Astrologija je za
njega bila "neverovatan svet zvezda i beskonanog svemira" ka
kome je b roj 2 oduvek bio okrenut, ali ija ureenost i matematika
tanost moe biti privlana i konceptu broja l . Bez obzira na to da
li je to Jung tada shvatao ili ne, astrologija nudi vie do puke slike
libida u datom trenutku. Poto nataina karta prikazuje trenutak
raanja, onaje povezana sa odvajanjem od majke, a samim tim i sa
spiritualnim ponovnim raal1jem, koje je posebno interesovalo
Junga. Vredno panje je da je prva nataina karta koj u je Jung
pomenuo Frojdu pripadala eni koja je imala kompleks majke.
Jungje bio uzbuen injenicom d a j e karta prikazivala majku:
'" njeno raanje stvorilo je nedvosmislenu sliku karaktera sa
nekoliko biografskih podataka koji se n e odnose na nju ve na n enu
majku - a i karakteristike odgovarau majci T. Gospoa pati od
neuobiajeno jakog kompleksa majke,MS

To je istovremeno ironino, ali simboliki potpuno mogue da

ova prva karta pokazuje kompleks majke, zbog podudaranja sa
Saturnovtm prelazom preko Jungovog Meseca .
Kao to sm o vid eli, Jungov Mesec je vezan za Veneru i zbog
toga on uvek vid i vezu izmeu oku ltiz ma i erotike. tavie, zato to
je svoju l inost broj 2 i interesovanje za oku ltno nas led io od majke,
on nik ad n ije mogao da se osl obo di Frojdo vih edi pov ski h opt ub i.
U isto vreme, on nije mogao da obj asn i svoja oku Itna iskustva
dos lov nom interpretacijom Edi pov og kompleksa. Razlog njegove
am biv ale ntn ost i verovatno u potpunosti lei u njegovoj fascin acij i
obo leli m enama, ljub avn im aferama i posveenim pla net oid ima .
Frenk M i lerova je dotakla njegovu Veneru i zas iau rno uzd i"la u
nje mu jed ins tvo oku ltno g i erosa. Ali ona nije bol ;sna i rastr ena
en a, iak o je Jun g pokuao da je na ini takvom ana l izom njene
latentne pSi hoz e. S druge strane, Frenk M i lerova progovara veoma
precizno iz racionalnog broja l i naroito se protivi la spi ritu al i
sti kim h i potezama me dij um a. U su tini ., to je isto zatakavanje u
koj em uestvuje Jun gov broj I . Zapravo, njena kritika fantastinog
i spr itu aliz ma je ide nti na .lungovoj. On nije mogao da pree na

52

JUNG I ASTROLOGIJA

stranu spiritual ista, ali je ipak eleo. da napadne nju zbeg ataka na
nj ih. Kadaje deae de Milerinih materijala, J ung je primenio. isti
mehanizam petisk ivanja sveta breja 2 kao i ena i napao. ju je
analizirajui je pomou seksualne teorije.
Tek mnege kasnije, Jungje shvatio. daje, kake je en te nazvao.,
projektevae sepstvene fantazije na nju. U te vreme je en i dalje
tragao. za intelektualnem fel11lOm krez keju bi megae da ih
prikae, i kao. to. je priznao. 1 92 5 . :
... pasivno miljenje m i je izgledalo tako slabo i perverzno da sam se
usuivao da se nosim sa njim preko obolelih ena.26

U analizi Frenk Mi lerove, en je zapravo. analizirao funkciju

svejih fantazija ?) e su, pete su bile petiskivane poput njenih, bile

.
"pelumerbldne". Te Je eVidentne I IZ sameg teksta. U prvebltne.l
verzij i Simboli promene je kemlikevan i nerazumljiv tekst, i u
njemu se vidi sve najgere ed Jungoveg treeg pevratka Neptuna,
prilageeneg Suncu u 7. kui. Onje telike utenue u razradu Frenk
M i lerinih fantazija, da su u jednem trenutku ene pestale njegeve
sepstvene "eslebeenje mitskih asecijacija" ."
Nezavisno od izvanredne Venera-Sunce sinastrije, postoji jo
jedna astreleka veza izmeu Junga i Frenk M ilereve, bliska
epezicija njeneg Jupitera u Vedeliji s njegevim Suncem u Lavu.
Jupiter planeta vizienarstva u racienalnej Vedeliji, ukazuje na
Milerinu potragu za smislom II njenim fantazijama. Sa svojom
deminantnem Vedelijem unutar dva stepena Jupitera, Jung je
takoe tragao. za racienainim ebjanjenj ima. Meutim, njegeve
intuitivno, vatreno Sunce suprotstavlja se njenom Jupiteru, i II srcu
on edbacuje takvu racienalizaciju. Krez te rivalstvo., en etkriva
sveje Sunce - centralni simbol transfermacij e i preebraaja za kej i
se ispestav ile daje zapravo njegev. Prema teme, Frenk M ilerova,
Rak, jasne ebeleena kao. Mesec-Venera u Jungevem hereskepu,
kejej je Jung edao priznanje da je najvaniji edraz njegeve due,
odvela gaje na putevanje nemirnim morem. On je prerekao. njenu
psihezu, ali je zapravo. en bio. taj kej i je uske re despeo. u stanje
bliske ludilu. Nije Frenk Milerova bila ta keja je trebale da se
istrgne iz sigurnog naruja porodice i Hodazove se pozivu
sepstvene sudbine", te je trebale da uradi Jung. On je uprave
otkrivao. Sunce u Lavu, i enje bio. taj kej i je trebale da se ed rekne
svoJe pezlclJe

... atoma koji se samo obre u rotacionoIl1 sistemu. da bi postao centar

.
'o
Ilovog Ulllverzuma.-

J U N G I ASTROLOGIJA

53

I:?0v od e i vezu m itsku m is ao i astroloke si m bo le sa psih

o
an al lz onl, en Je ,I pesredne es le bo di e ta m ni
talas. On je deivee
,
stvaralacku bl ek ad u, tekem pi sanja pesledn
jeg peglavlja knjige
,
ZrtvovOIlje, ka da J e pe su m nj ao. da je r
tvevanje majke na keje je
Ju na k bI O prImeran zapravo. njegeve seps
tvene samertvevanje.
J un g Je bi o. nademak ed lu ke da se
edrekne an al iti k eo naslea i
naracija I pr i i o svetnikll Egeru II Simbo

lima prolJ elle od sl i

kava tu nJe evu d i le m u. ' E ge rj e fa nt zirae
e Ju di nej izdaji i pitao.

se da II m u Je ill ne B eg eprestlO IzdajU Hris

ta. Je dn e nei u crkvi
m el ,o. se da de bije ne ki znak da je Ju di opre
tene, i tada je "eseti
ebe 1 do di r na Svom ra m en u" , Posle nekog vremena, svetenik
J e et ls ae u svet na pu st iv i K at el i ku crkvu i pestavi Sved
en
bergev sl ed be ni k. Ova fantazija zapravo.
je bi la metafera "nesve
sn lh elja du e ". Sveteni je zapravo. ele
o. da bu de Ju da , al i je
prve ,11 eraQ da se uveri da ce de bl tl epretaj
. Ju ng se nalazio. u istej
,
pe zl IJ I. S tl l ste s on pr Ib ej av ao. da za "n
ebeski de d ir", kej i je en

pr im io. preucavaJ uCI ne be , nee take la ke de

bi ti eprost ed "eca"
Froj da .
l , z ita, Frej d n je bi o. ed uevijen ka da je u
o. vesti o Ju ng ev im
.
i
astreleskml bu da la st m am a. O nj e l"stmu pr
iznao. da se nj egev stav
pr em a oku iti zm u premenIo., a zahvaljuju
i poseti m ed ij um u sa
.
FerenCIJem :
Po pita.nj u okultizma pOSlao sam ponizan . . . Obeao sam da u
ve o :vtl u sve to se moe uiniti da bar izgJeda razumno. Neu to
.
U IJl ItI rado, to zaSIgurno zna. Ali moja oholost j e skrhana.JI

Njegeva peniznest je po sl ed ic a prelaska

isteg Saturna keji se
lI r:tlo sa Ju ng ov IIll M e ec om . vaj je
, naravno, preao preko

F, eJdevQg unca tekem Is t g pe n ed a. N

jiheve ke sm i ke je di n

stvo pl etlpece Saturnev test, ste se peklapa

sa Ju ng ev im ul as ke m u
astre le gi ju . O n Je pekuao. da razu veri Fr
ej da da e se "vratiti u
ter" pe sl e lutaIlja pe ''r el ig ij sk i pohetnim eb
la ci m a" , al ij e in tim no
.
strepeo. ed nastup3Juceg ra sk id a. Z ab ri nu
ta je bi la i E m a Ju ng keja
Je ;e la Froj du da veruje da se en eslobaa
ke m pl ek sa majke ili oca
.
p' SU CI tu kn l u . O na Je , zapravo., bi la sv
esna da se nj egev rad
pdJ ed na ke lic e Ju ng a ke lik Q I Frenk M ile
reve. O na m ud ro suge
ns e da J e Jungev strah ed FreJ doveg m i lje
nja zapravo. same izge
v r za " lJegove sopstvene slim nje" i zahtev
e samoana liz e. 32 Em in a

taj na pi sm a Frej du su pi sa na ped dejstv

em isteg Saturnovog
prelaska preko. Ju ngeveg Meseca. Ona je
bi la "petitena" zbeo
pr ob lena u braku i tra ila je savet ed
eveka keji je bi o.
ko sm ic ko m braku sa ilj en Im m u em .

54

JUNG I ASTROLOGIJA

J U N G I ASTROLOGIJA

Saturnov dodir nije slutio na dobro . Tokom 1 9 1 2 . razvod je

visio II vazduhu kada je Uran, drugi veliki igra II Jungovolll
horoskopu, poeo da prelazi i naputa njegovu nadmo i kre.e se . lI
opoziciji sa Sunce m. Njegov razlaz sa Froj .om r1o pre lzno Je
prikazan ovim tranzitom . . Distan ca ll1e ? . nj ima J e postaj ala sve
vea, kadaj e Uran napravIo drugu OPO CIJU II ? nosu na Jungovo
natalno Sunce (27. maja, 1 9 1 2). NJ ih dvoJic a su obostrano
izbegavali da se sretnu tokom Frojdovc posete B i ncvagenu, gradu
u susedstvu, a Frojd je to kasnije shvatio kao poetak J ungove
izdaje . U Amer ici tejese ni, Jungj e drao predavanja o svom nesla
ganju sa seksu alnom teorijom i Frojd ovim :, ienjell motiv
incesta. regresije odojeta i preterane vezanostI. Na M lIlhen :ko
konferencij i, novembra 1 9 1 2, J ungo J\ p redlozI o ureivackoJ
politi ci Zentralblatt b d i su nadglasalll I FroJd se po drugi put
onesvestio. Njihov odnos se mio neverovatn01l1 brzinom, a posle nJ I
udarac m u j e zadao Jung kada je istupi o iz lora. Onje pisao Frojdu
da ga ak n i Adler ovi bliski prijatelji ne smatraju "jedn im od
tvojih " misle i pri tome "jedn im od njiho vih". Jungova oma a Ll
pogledu prisvojnih zame nica (tvoj, nj ihov) je oigle dna posle dica,
ako se posmatra iz njihovog sazvea II Biku , znaka p? sed ?v n a.
Onje , pak. bio izbezumljen kadaj e Frojd tome poklomo paznJu.l u
ljutitom odgovoru od 1 8. decembra, dao J e u potpunosti oduska
tranzitu Urana koji je preao njegov ascendent tano dva dana
kasnije. On optuuje Frojda da "zabada nos svuda" da bi po svaku
cenu zadriao svoju pozic iju oca. Jung poj anjava:
, .. sve dok ti deli ove materijale, ja ne dajem pet para Z moje
simptomatine postupke; oni ne przajH ni od ega za razliku od
tekog straha tl oima mog brata FroJda.

Jung, u skladu sa povezivanjem u reoj kui, sada n ziva

.
.
bratom Frojda, iji je Mesec u Biku u trecoJ kUCI, I m l se vracamo
slici svetlosti, oima, zaslepljujucm i okultnom.
Naruavanje ove unije Bika daje nam pozadinu za razumevalje
jednon od centralnih prizora u Simbolima promene. To Je sl ika
Boga sunca Mitre koji rtvuje bika. Jung je objasnio da prizor
prikazuje odbacivanje i ovekove ivotinjske prirode i tabua
incesta. Sunce je prikazano dok klei ispred M itre, kao metafora
odbaene majke, koja je "za sebe prigrabila svu snagu Sunca"."
Ipak, jasno je daje Jung bio svestan da slika rtvovanja predstavlja
zapravo njegv odnos sa Frojd :nn. Kada se nJ I o a zaJ ednlca Sun
,
,
ce-Mesec Ll Biku raspala, J ungJe poput Mitre, . prigrabiO svu snagu
Sunca za sebe". Onje takoe morao da rtvuje i bika, tojest, Sunce
u Biku - zapravo Frojda.

55

Nakon dalje razmene pisama, 6. januara 1 9 1 3 , u toku neto

malo manje od dve nedelje treeg i poslednjeg kontakta Urana i
opozicije njegovog Sunca, Jung je pisao Frojdu d a okonava
njihovo prijateljstvo. Krunisani princ konano se pobunio (Uran)
protiv kralja (Sunce u Lavu). Taj razlaz sa Frojdom zapravo je
prikazan u nj egovoj natainoj karti ovim rivalstvom. Poto je
njegovo Sunce na Zalasku, projektuje se na druge, i Frojd, ije je
Sunce spojeno s Jungovim M esecom, jeste taj na koga se Jung
projektuje. U radu koj i ga odvaja od Frojda on koristi Sunce kao
simbol heroja koj i ima potrebu da se odvoji od majke. Toje odraz
Jungove potrebe da razdvoji svoj Mesec (majka/okultno) od
Frojdovog Sunca. Morao je da pronae svoje Sunce u Lavu i
postane "centar novog un iverzuma" . J ung je roen tokom zalaska
sunca i njegovo natalno Sunce je u zalasku, tone na zapadnom
horizontu, u drutvu Neptuna, Boga mora. Ovo je zapravo prikaz
umiranja Sunca na poetku njegove plovidbe uzburkanim morem,
putovanje koje je zapoeo nakon razlaza sa Frojdom.
Frojd je takoe patio zbog razvoda. Pismo koje je mu je
napis ao kosm iki par, u kojem insistira na osvaj anju okuit izma,
pisan o je na dan njegovog solarnog povratka. Deset dana pre toga
pomraenje Sunca nailo je na Frojdovog potomka." Ovo je bilo
ono "okul tno" koga se on uasavao. Za razlik u od Junga on n ije
video "bogat pien" u tim "zemljama tame ". Uprkos Jungo vim
uvije nim pokuajim a da se Simb olima promene dri seksualne
teorije, on je zahtevao da se analiza proiri i na sintezu i teologiju.
U svojim prouavanj ima Frenk M i lerove onje poeo da dopunjuje
analiz u slobo dnom m itopoetikom m ilju, koja je ukljuivala i
astrologij u. S druge strane, Frojd teko da bi mogao da bude otac
nove nauke - ukoli ko bi ona sadriala ak i okult nu anti ku
umet nost, njegov rad b i bio vrlo verovatno odba en od akademske
javnosti kao umrljan ludilom.
Jungovo putovanje uzburkanim morem poelo je decembra
1 9 1 2 . kada Uran prelazi njegov ascendent trei i poslednji put.
Tada je imao jedan zbunjujui san. Sanjao je kako sedi na
renesansnom tronu i jedna bela ptica se pojavljuje ispred nj ega,
sleui na smaragdni sto. Ptica se pretvorila u malu devojicu i
rekla m u da je golub odleteo, u posetu "dvanaestorici mrtvaca".
Godinama kasnije, Jung je povezao sto sa hermetinom filozo
fijom Hermesa Trismegistusa '7 Njegov lini preporod-Sunce u
Lavu, zlatni renesansni presto - bio je na pragu.
Nakon razlaza sa Frojdom, Jung se osetio odseenim od kolega
i odustao je od ambicija u akademskoj karijeri, delimino i zato iO
vie nije mogao da ita akademske udbenike. Patio je od stomanih

56

JUNG I ASTROLOGIJA

tegoba i osetio se "zaposednutim ". U oktobru 1 9 1 3 . imao je vizije

reka krvi, koje su se nastavile tokom prolea i leta 1 9 1 4. vizijama
beskrajnih pustinjskih prostranstava pokrivenih ledom. Tek nakon
poetka Prvog svetskog rata on je shvatio da se v izije nisu ticale
iskljuivo njega. Jungova izolacija i slom su tumaeni na bezbroj
naina, najee su pripisivani temi oceubistva i razlazu sa
Frojdom. Kao to se esto deava II burnim vremenima, postoji
komplikovana astroloka formula. Greta Bauman-Jung vidi itav
period u svetlu Urana. Ona se podudara sa krizom srednj ih godina i
Uranovim polupovratkom, do kada je opozicija U ran-Neptun na
nebu prela preko Ju ngovog descendenta i kroz nataini kvadrat
Sunce-Neptun (vidi Dodatak I ). Bilo kako bilo, ovde u se
ograniiti da bih pokazala da je Jungovo "putovanje nemirnim
ll\Orem" nagoveteno II njegovom horoskopu Suncem koje
umiruje Neptun.
Jungovo Sunce na zalasku gotovo je umirilo Neptun, Boga
mora, planetu fantastinog, iluzija i spiritualizma. Ovaj Neptun je
bio dominantan II njegovom psihijatrijskom radu, interesovanju za
spiritualizam i njegovim paranormaInim iskustvima. On je izdao
novine drutva kada je Merkur dospeo u povoljan poloaj Neptuna.
A poslao ih je Frojdu kadje Sunce dospelo u pozici ju Neptuna. Pa i
rad na Simbolima promene je zapoeo nakon to je njegov Medium
Coeli zauzeo tu poziciju. Postepeno, Jung nalazi nain da locira to
neopipljivo carstvo komunikacije koje je predstavljeno Neptunom
II 3 . kui. Njegov kvadrat sa Suncem opisuje i putovanje nemirnim
morem, ali i ruenje, odnosno ponitavanje granica izmeu sebe i
drugih. Ovo je imaginarna ludnica na koj u je Jung naiao u svoj im
pacijentima koj i su patili od izofrenije, u mitologiji i okultizmu i
koj a je zapravo doprinela razdoru subjekat-objekat i celokupnom
problemu psihiko-tizike prirode stvarnosti.
Tokom krize srednj ih godina, kao ludak, on poinje da uje
sebe kako glasno apue dok "nesvesno" progovara iz njega, silazi
u zemlju senki i razgovara sa mrtvima, sa l I ajdom i Salumi.
Kljuni lik koj i se pojavljuje tokom ovog "ludila" je Filemon, koj i
ga je prvi posetio II snovima:
Nebo je bilo plavo, kao more, ali umesto oblaka ga je pokrivalo
grumenje zemlje. Izgledalo je da emo, ako se oblaci razdvoje, moi
da vidimo plavu morsku vodu. Ali, ta vodaje zapravo bila plavo nebo.
Iznenada, zdesna se pojavio par krila plovei kroz oblake . To je
zapravo bio starac sa rogom bika. Drao je sveanj sa etiri kljua, od
kojih j e dograbio jedan kao da upravo nj ime namerava da otkljua
neku bravu. Imao je krila vodom ara sa svim karakteristinim
bojama.ls

J U N G I ASTROLOGIJA

57

Ovaj opis detaljno izraava Neptuna u Biku u treoj kui, taku

po taku. Nebo je kao more (Neptun) i grudve zemlje (Bik) pout
oblaka (Neptun). Nebo i zemlja su zamenili mesta. Zemlja (Bik) se
razdvojila da bi otkrila more (Neptun). A sam Fi lemon imao je
bikov rog plodnosti (Bik) i drao je kljueve, Hermesove atribute,
poput Neptuna na vrhu treeg polja. Filemon je takoe imao krila
poput vodomara i .Iungovog Neptuna, v ladara Riba, koji je u
kvadratu sa Suncem, kraljevskom planetom. Postoji mala nedouni ica
oko toga da li je u njegovom horoskopu Filemon prikazan kao Nep-
tun, u kvadratu sa Suncem.
Poto prvobitno Jung nije shvatio san, on gaje naslikao. U toku
slikanja pronaao je mrtvog vodomara u svojoj bati. Kae da je
bio:
. .. zabezeknut. jer su vodomari izuzetno retki II oko l ini Ciriha, a ja do
.
sada nikada nisam pronaao nijedan mrtav pri merak J9
.

Ova koincidencija sa vodom arom uzdrmala je Junga, "ba

tako" pria (3. kua) koja se poigrava sa il uzijom (Neptun) o
objektivnoj stvarnosti (Bik). Kao to se zemlja razdvojil a u snu da
bi otkrila more, ovakva koincidencija unitava i destabilie nae poima
nje stvarnosti. Voda razdvaja zemlju, a oseanja zamagljuju inje
nice. Dogaaj sa Filemonom pokrenuo je pitanje nedokuive veze
izmeu neijeg psihikog stanja (san u kome ima krila vodomara) i
objektivnog, fizikog sveta koj i ga okruuje (vodomar u bati).
Jungje ranije mislio da m u psihijatrija moe pomoi da razrei ovu
misteriju, ali se to nije desilo dok nije naiao na Filemona:
... Ovde sam nagokon naao mesto gde je jedinstvo prirode i duha
postalo realnost. o

Filemon je za Junga postojao kao nezavisna jedinka, i nj ih

dvojica su odlazili u zajednike etnje kroz batu tokom kojih su
diskutovali O svim filozofskim pitanjima. Kasnije, Jung ga je
okarakterisao kao duha gurua, poput onih koj i postoje u hindu
trad icij i . Ako se oslonirno na mitopoetiku misao, potpulloje smi
sleno da nakon takvog sna sledi pronalaenje mrtvog vodomara.
Duh Fi lemona, u vidu vodomara, zaposeo je Junga dok je spavao.
>.Iakon to je stekao novo telo, duh je odbacio stari oblik. Time je
Jung otelotvorio duh vodomara dok je Neptun u tranzitu prolazio
blizu Sunca u kvadratu sa Neptunom."
Dalja pojanjenja dobijamo iz astrologije. Kvadrat Sunce-]\eptun
prikazuje vodomara ili kralja ribo!ovaca. Jung je ve imao san II

58

J U NG I ASTROLOGIJA

kome je bio srednjovekovni vit z II potrazi za ralom;12 a I legell? i

, nbara, koga Je opl. e
o Gralu Persifal nailazi na ranjenog kralja
!
pogodilo u kuk. Dok su veerali, Persifaije nekoliko puta pnmetlO
prelepu devicu kako prolazi pored njega nosecl zlatnu posudu
ispunjenu najukusnijim akoIllj ama I srebrni. serV IS, neznanom
, pal te,
gostu. Uprkos elj i da pita o prirodi veere u sknveno, knlu

ostao je nem. Prekasno je ol'kno da kralj nbar moze bItI. Izlecen

jedino ako ga neko pita kOllle su akonIje posluzene. KralJ I Gral su
nestali i Persi fal je nastavio da traga I za Jedl11l1l za drugIIn.
U svojim ranim radovima iz psil ijatri.)e i p ihoanal ize, poput
Persi fala, Jung nije mogao da govon o mls nJI due: zdela pll.n
hrane (Mesec u Biku) koju je nosila pred nJ Im kelnerca (sekstd I
uzajamno v ladarstvo Venere II Raku LI 6. kuc l - B bet. Sil raJno' ,
Frenk Mi lerova). Dua ostaje neotvoreno poglavlje u psJilOana!Jzl.
Fon Franc smatra daje kralj ribara zapravo Hnstova senka, ranjena
jer je otrgnuta iz tame, enstvene ribe.43 Ba kao nnjeni kralj ribara
-i JUI1? je tl potrazi a svojill Stlnc:lll tl L:' I." <?n Jc sebe moa da
.
,
,,
izlcI samo ako bl pronasao nacln da IZl aZI svoJa nedo lIc.lva)
okuitna iskustva, koja simbolizuju Mesec i )leptun u 3 . kucI. .
lako je Jung tvrdio da je integrisao lik Filemona prouavajui
alhcm ij u, nije dozvolio teorij i psihoanalize da mu oduzme autono
miju. 1 10 je vrlo vaan detalj. Jung objanjava:
1

Fi lelllon i drlloj likovi iz mojih fantazija su mi otvorili oi da uvidill

da postoje stv;ri u mojoj psihi koje n pot ll od mne. kOJ se tv a raJ lI

same i imaju svoje sopstvene. neavl.sne zIvote. F ! I n On J ll edstav

ljao silu koja se nalazI II menI. alt pn pada nekom dl llOIl1 .

Kao medijuIll i kao duevno poremeena osoba, hng je eko

"onje to govorio, a neja". "Drugi"je preuzeo ontrolll l J l.ngJ bIO
ubeen da on nezavisno razmilja. Verovao Je da postOjI neslO u
njemu to govori stvari koje 011 nije name:avao da kae a ak
ponekad i nije znao za nj ih, a koje su esto bde usmerene d : reklno
protiv njega. Ipak, on je u Filemonu prepoznao one . ,ste 'znake
psihoze. pretvaranj prikaza nesvesnog. ?Jl SI bdi rataim z '
:
njegove pacijellle" .J l pa . ' ko.n sv g. lll ckog I k ll tva, ede t
" ava lJu O dl
godina kasnije, on ne kOrlStlJezl pSlhlJatnJ c l ob.lasI1J

_
,
pojava. On veruje da Sll ta Iskustva prol. stekla IZ ,nal1lce
.
mitopoetike imaginacije koja je iezla IZ nae raCIOnalne
.
u s\'akome od Ilas u
stvarnosti". Te imaginacije su pnstltne
maljell1 jli veem obimu_ ali se smalmju :tabu temom,'.J6 l p ,
samo nj ihovo prisustvo postavlja pitanje nac svakocl:lc percepcIje
stvarnosti, i uprkos prazn im reima "No\-og doba" svesnog, to

J U N G I ASTROLOGIJA

59

pitanje ostaje veim delom ignorisano i izrugivano u zapadnoj

kulturi, ak i meu sledbenicim3 psihoanalize. I J ungov nenadmaan
doprinos se sastoji II nalaenju savremene forme za ovaj vid
percepcij e. To je od neprocenj ive vanosti za astrologe zato to je
"pitanje psihoze" zapravo materijal za okultizam, proricanje i
astrologiju.
Jung ne porie opasnost ela se eovek moe izgubiti II svemu
ovome. Njegova sposobnost da sasvim bezbedno koristi mito
poetike imaginacije bila je podpomognuta karakterom Bika i
njegovim logikim, ureenim S aturnol1l II Vodoliji. Tokom ovog
perioda sloma, onje nastavio da via pacijente, a njegova porodica
je stala uz njega. Da bi zaustavio ludilo, igraoje igru iz svog detinj
stva koja se sastojala od ritualnog sakupljanja kamenia na obali
jezera od kojihje kasnije pravio maketu sela. Oduvek je oseao da
e ga dodir sa kamenjem spasti ludila. To je bio njegov sopstveni
bedem protiv plime tame. On ga bukvalno fiziki gradi od kamenja
na obali jezera - kameni Saturn rasporeduje svoj kvadrat oko
senovitog Plutona.
Vrh una c plim e i prekretnica na J ungavaIll putovanju des io se
leta 1 9 1 6 . On je bio nem iran , a kua mu je bi la zaposednuta. Jed na
od ke rki je vid ela be lu pri lik u, a drugoj je neko zgrabio ebe
tokom no i, dok je njegov ml ai sin nakon jed nog sna poeo da
s lika rib ara sa vatrom koj a kulja iz njegove gla ve. avo ga je
pro kle o jer mu je ukrao rib u, ali aneo ga je za titi o jer je uhv atio
sam o lou rib u. Hv atanje av olje rib e sugerie mo tiv kralja riba ra i
po dse a na sim bo liku rib e l-lr ist- An tih rist . U lom kontekstu lake
em o razumeti neverovatan dogaaj koj i je usl edi o nakon sna
njegovog smao
Bil o je to jed nog lep og nedeljnog dan a dok su ulazna vrata bil a
iro m otvorena. Izn ena da se za ulo zvono, iako nik og nije bilo
pred vratima. Prema Jun gu, go mil a duhova je poh rlila u kuu, ispu
niv i je da su bil i sab ije ni do ula zn ih vrata i tada:

. . . jauklluli su II horu, "Mi smo se vratili iz JerlIsalima gde nismo nali

ono to smo traili." To je bio poetak Septem Sermones. Rei su

poele da izlaze iz mene i II roku od tri dana knjigaje bila napisana .:l7

Sunce u kvadratu sa NeptullOlll II njegovoj natainoj karti posta

lo je, nakon tranzita, konjukcija Sunce-Neptun." A salIl J1Ing
pos/oo je medijIIm kroz koga su duhovi govorili. Njihovo oplaki.
vanje odnosi se na Jerusalim, mesto raspea - i Jungu je trebalo tri
dana da zapie njihovu propoved. Ovaj dogaaj obeleio je Jungov

60

JUNG I . ASTROLOGIJA

povratak, njegovo "uskrsnue". Njegov preporod je i izleenje

kralja ribara (Neptuna u Suncu), do koga je dolo nakon to je
smogao snage da dii pravo glasa kraljevstvu duhova. Jung je ko
nano prigrlio tamnu, ensku polovinu odvojen od svetlepredstave
Hrista, iji je nedostatak prouzrokovao patnje kralja ribara. Ova
tamnija strana najee se vidi kao okuItna. Opisujuje kao avoij u
rabotu i pripisujujoj daje udarena, sablasna, puna duhova - to jest,
psihotina.
Septem Sermones, delo pisano ekspresno po automatizmu, ali
sa visokim ambicijama, arhainim jezikom, mnogi jungis!i sma

traju sramotnim, a Fon Franc tvrdi daje i sam Jung zaalio to gaje
objavio." Gde moemo da ga svrstamo? Da li je to "u potpunosti
etiki bezvredno delo", samo "puko rasplinjavanje mediju ma"?
Krugje zatvoren i vraamo se drami Frenk M ilerove. Ali za razliku
od Frenk Milerove, Jung je odbio da racionalizuje zbor duhova i
objasni ga kao "dnevni talog". On je iskustvu sa F ilemonom i
"Septel1l Sennones" dao istaknuto mesto u svom ivotu:

Sav moj rad, sve moje kreativne aktivnosti, proistekli su iz prvobitnih

fantazija i snova koji su poeli 1 9 1 2, gotovo pre pedeset godina. Sve
$to sam kasnije postigao II ivotu, ve se nalazilo u njima, mada II
poetku samo u obliku oseanja ili slika."
Onje eleo da "posadi drvo uspeha... na tlu realnosti" (Mesec u
Biku). Ovo mu dozvoljava da o svetu duhova govori glasom broja I
kao "aktivna imaginacija". "Struktura psihe", sa njenim senkama,
pokretakim duhom, duom i tako dalje, postala je sredstvo koje
mu je dozvolilo da neguje i iskae takva iskustva. Bio je na pragu
saznanja da antike tradicije mudrosti kao to su alhemija i astro
logija slue istoj svrsi, ali zbog statusa koji imaju u naoj zapadnoj
kulturi, rad na njima izaziva isto toliko problema koliko ih i rei.
Zbog toga je Jung, sa Saturnom u usponu, stvorio svoju strukturu
koja ukljuuje i tamni talas; on n ikada nije izgubio glas broja I koj i
ga je odrao praktinim i koji je davao naunu osnovu njegovom
radu:

Nauka je bila jedini nain da se ispetljam iz tog haosa. Drugaije.

materijalizam bi me uhvatio u svoj estar i zadavio kao praumsku
puzavicu.51
Konano je mogao da nae nain da dopusti dejstvo i kontradej
stvo broja I i broja 2, racionaliste i vraa. Razm iljajui o ovom
raskru krize srednj ih godina, on zakljuuje:

JUNG I ASTROLOGIJA

61

Kao mladiu, cilj mije bio da postignem neto II svom naunom radu.
Ali onda, nabasao sam na ovaj potok lave i njena vrelina preobli
kovalaje moj ivot... moji radovi su vie ili manje uspean I?okuaj da
inkorporiram ovu usijanu materiju II savrenu sliku sveta. Pokuaj da drugi postanu svesni ovog "potoka lave" (Sunce

Lavu je u kvadratu sa Neptunom u Biku) obeleio je Jungov ivot.

Kao to je Kolin Vilson primetio" sve do bliskog iskustva sa smru
1 944. Jung, u svom predgovoru za Ji Ding, nije bio sposoban da u
potpunosti izrazi svet broja 2.

'.

J U N G I ASTROLOGIJA

majka ( M esec u Biku) pevala njegovoj sestri (Mesec u Biku u J .

kui) o devojici II amcu (Venera II Raku). Ovo je glas njegovog
broja 2, iracionalna i instiktivna sila koja opinjava, oarava i lei
(3. i 6. kua) .

4.
JUNGOVI ZNACI

Simbolino ponaanje

,'

63

Onoga trenutka kada je Jung u sebi pronaao glas broja 2, u

potpunosti je mogao da prikae arm svoje 3. kue (Mesec u Biku),
sekstil i uzajamno v ladarstvo 6. kue (Venera u Raku). Ovakva
konfiguracija simbolizuje bolesnu enu ali, u isto vreme, i Jungovu
sposobnost da dotakne duu i izlei bolest. Kao ilustracija moe da
poslui jedna simpatina pria. Njegov kolega poslao mu je seosku
uiteljicu, "jednostavnu mladu devojku", koja je patila od nesanice.
Jung je pokuao da joj objasni da je potrebno da nae nain da se
opusti kao to to on ini najedrenju, ali ga ona nije razumela, a onda:

... dok sam priao o jedrenju i vetru" uo salT glas l?je maje kak
peva uspavanku mojoj mlaoj sestn kao to Je to .mi1 a kad Je mem
bilo oko osam, devet godina, uspavanku o devoJlcl u malom brodicu,
na Rajn i, sa mali m ribicama.
N i sam ne znajui zato, poeo jeje dajoj pevui o vetru i j edre
nj u melodij om uspavanke. Njegov opis dogaaja, u intervjuu jed
nom francuskom magazinu, pun je divnih igri rei:
J'ai chan/anni! ces sensations. Etj'ai vu qU'elle etait el1chantee.
(Pevuio sam veoma neno i video daje ona bila oarana.)
Dve godine kasnije, Jung je sreo njenog lekara koj i ga je obavesti o daje nakon te posete, njena nesanica potpuno izleena. Jung
mu nije rekao kako se to desilo:

Kako da mu objasnim da sam sledio svoj unutranji glas? Bio sam nem
kao riba, Kako da mu kaem da sam joj pevao uspavanku glasom moje
majke? Ovakvo opinjavanje je najstariji oblik medicine,1
U tiini, sledei svoj unutranj i glas (Sunce u Lavu u kvadratu
sa Neptunom u 3 . kui), on je pevao uspavanku koj u je njegova

I sceliteljska mo rei i pesme bila je poznata jo u antikim

vremenima, a Jung daje primer jz starog Egipta. Kada bi nekog ujela
zmija, svetenici bi mu itali pergament iz bibl ioteke hrama, priu
O ltar i njenom sinu Ra. ltar je stvorila otrovnog crva i zakopala
ga u pesak, ali on je ujeo Boga Ra. Ra je trpeo velike bolove i
pretila mu je uasna smrt. Upravo ta pria itana je rtvama
zmijinog ujeda kao lek, a Junguje posluila da pokae kako slike i
simboli mogu da mobiliu isceliteljske moi nesvesnog. To je
jedno od tajanstvenih naina na koj i moe da deluje m itopoetika
misao, isti onaj koj i j e uinio da Jungova uspavanka izlei devojku
od nesan ice. On je u potpunosti svestan koliko to deluje apsurdno
zapadnom nainu miljenja:

N n:a je nemogu e da zmislil10 da itarv e, na primer, Gril110vih

.
.
, plua."
bajki Illoze da leI tifus III zapatjenje
Jung sugerie da itanje pria i pevuenje zaista moe imati
isceliteljske efekte, jer se na taj nain zapravo izraavaju
un iverzalna i l i "arhetipska" psihika stanja. Motiv zmije, koji se
javlja u prii o Ra, poznat je u mnogim kulturama. Time to bi
prizivali ovu univerzalnu sliku kroz priu o Bogu kojeg je ujela
zmija, svetenici bi otrovanog oveka dovod i l i u vezu sa drugima u
njegovoj situacij i . On vie ne bi bio izolovan i sam i postao bi
svestan arhetipa koji se nalazi u istom poloaju:

'" ako bi mu se predstavilo da njegovo oboljenje nije sal110 njegovo,

ve univerzalno - ak i oboljenje bogova - on bi osetio da se nalazi tl
drutvu bogova i lj udi i to saznanje izazvalo bi isceliteljski efekat.3
Oseaj povezanosti sa boanskim je bitan za pojedinca ne samo
u trenutcima bolesti, ve uvek kada je ovek u krizi i li na
prekretnici.
Za Junga, upotreba simbola ukljuuje upravo ovu povezanost
sa boanskim. Oni mogu dovesti do izleenja,jer povezuju svesno
i podsvesno, proces koj i Jung naziva "transcendentalna funkcija".
To se moe desiti i aktivitranjem kolektivnih, kulturolokih
simbola, ali i potpuno individualnih predstava. Kompleksna priroda
nekih simbola, poput Krsta ili apsurdne slike iz nekog sna, podstie
borbu da bi "imali smisla", Znaenje simbola neprestano izmie

64

JUNG I ASTROLOGIJA

definicijama i ukaluplj ivanju, tako to ostaju n i ije vlasnitvo, pa

pojedinac ima utisak da je njegova i l i njena volja blokirana. U

takv im situacijama mogue je aktiviranje svih psihikih funkcija,

koj e imaju zadatak da dozvole podsvesti da "'izbije na povrinu" i
tako omogue promenu stavova.

65

J U N G I ASTROLOGIJA

Takav stav doputa izlazak na videlo stvarnosti znamenja i bez

njega oni ne bi imali smisla. Svet, kao i dogaaj i i objekti koj i ga
ine, "komunicira" sa pojedincem potpuno neracionalno. Jungova

analitika praksa se zasniva upravo na tom intuitivnom i pro

rokom shvatanj u . Onje radio u svojoj kui i leti bi video pacijente

Dakle, simbol ima istaknutu ulogu. On je posrednik, povezuje

svet i podsvest, i na taj nain "obl ikuje i formulie esencijalni

iz letnjikovca kako pogledom prelaze jezero. Svaki dogaaj koj i b i

se desio tokom seanse - nalet vetra, let ptice, ukanje insekata mogao j e da se tumai kao predskazanj e '

simbol da nam pomogne pri otkrivanj u . Dakle, simbol je "glasnik

Potpuno j e prirodno da sledei korak od tumaenja ovih

spontani h i nepovezanih znamenja10 bude aktivno uestvovanje u

faktor podsvesti". Kada znamo da neto ne znamo m i angaujemo

podataka koji nam u sutini jo nisu poznati"" i predstavlja

najpodesniji nain formul isanja tih nepoznatih psihikih faktora.

nj ima. Cita sudbine, traei znamenja, preduzima dalje mere u

kolektivnih kulturnih predstava postoj i "poznati" deo koj i se slae

Simboliko ponaanje se zapravo krije i u bacanju novia, ali se i

Za razliku od znaka, simbol je neiscrpan izvor znaenja.

U sluaju

sa konvencijama i koj i omoguava prihvaenim stavovima da se

odre, ali iza njega se nalaze neistraeni delovi svakog od simbola.

pokuaju

da

razsvetli

nepoznate

faktore

svakog

dogaaja.

slui svim sredstv ima II ';'potrazi" za znamenjem. Na primer,

drugarica i ja smo se jednom pril ikom izgubile u umi, gde nas je

Dakle, svi ivi simboli su "trudni i nose znaenja".5 Onog trenutka

doveo poznan i k koj i je, to smo na nau tetu prekasno otkrile, bio

sana, simbol je "mrtav"i:

izgubio. B i l e smo stranci u tom kraju i nismo mogle da naemo

pu!. Pom i s l i l e smo da je dovoljno da sledima stazu kojom smo

kada "nepoznato II njima" postane poznato, trasirano i form u l i

... uglavnom slui kao konvencionalna asocijacija koja je manje ili

vie poznata svuda . . . Izraz koj i se koristi za poznate stvari uvek je
znak i nikad ne postaje simbol.6

sklon alama. Kada smo zali duboko u umu, on se iznenada

dole, to smo i uinile deo po deo, ali izlaza nije b i l o na vidiku .

B i l o nam j e hladno, b i le smo umorne i poele smo da se priboja

vamo da je on zapravo ludak koj i e nas zaskoiti iza nekog drveta
v

Jung dopunjuje definiciju simbolajed nostavnim, a l i sutinskim

iskazom:

Da li j e neto simbol i l i ne najvie zavisi od toga kako ga svest

doiv!java.7
Neki ljudi imaju razvijen oseaj za simbolino, a drugi ga

uopte nemaj u . N ajvie zbog toga to simbolino ponaanje:

. .. samo delimino zavisi od poretka stvari; ostatak je rezultat

odreenog pogleda na ivot pun sluajnosti, bilo da su one velike ili
male, kojima se pridaje odreeni vei znaaj nego pu koj stvarnosti.
Ovakav pogled na stvari stoji nasuprot drugom koji akcenat stavlja na
stvarnost i podreuje znaenje samim injenicama.s
To zapravo znai da se svakom dogaaju i l i situacij i moe

pripisati simboliko znaenje, ako posmatra pretpostavi i l i

intuitivno oseti da oni imaju metaforino znaenje, da nagoveta
vaj u neku drugu jo nepoznatu mogunost. Na primer, ako m i se

pokvari centralno grej anje ja sam tog dana izloen opasnosti i

mogu se zapitati da l i m i to govori neto o boravku na h ladno i .

sa sekirom i umobolnim izrazom lica. Sta smo mogle da uradimo?

Pokuale smo da izgatamo na put nazad. Nale smo gladak kamen

i svaki put kada bismo se obrele na raskru pitale bismo ga koj im

putem da idemo? Postepeno, pratei kamen, izale smo iz ume.

Kada Sl11 0 dospele do seoskog puta, razbesne l i farmer nasje napao

jer smo mu upale na posed.

Kasnije, pitala sam se da l i je nae gatanje stajalo rame uz rame

sa ovim upadom.

U naoj zapadnoj kulturi, gatanje j e odbaeno i

prokaeno. Simbolino ponaanje koje opisuje Jung, uobiajenoje

u svetu terapije i alternativne medicine. Poznato je i izvan tih

krugova, a l i se ne shvata ozbiljno, a i tu se tretira kao stvar

pojedinca i o tome se retko javno raspravlja. Mnogi od nas
obraaju panju na horoskop u novinama, udne podudarnosti i l i
snove, ali mali broj e priznati da dozvoljava da im takve stvari
utiu na ivo!. Gatanje nema politiku zaleinu i m i ne oekujemo
da e se nai pol itiari konsultavati sa predskazanj ima pre objave
rata i l i pril ikom odluivanja o drugim nacionalnim pitanj ima. Sta
god velikani rad i l i privatno, javnosti je neprihvatlj ivo da ameriki
predsednik baca J i ing, analizira snove i l i slua savete astrologa,
to se videlo po pra ini koja se digla kada se otkrilo za astrologa
v

Ronalda i Nensi Regan. Jung nije mogao da preali to su ak i II

66

JUNG I ASTROLOGIJA

istonim kulturama prestali da konsultuju proroke prilikom

donoenja krupnih dravnih odluka. Japanci su:
... oigledno mnogo nauili iz is kore nj en?g i k.orespol dentnog ludil a
belog oveka p oto vi nisu k()J1sult va!1 ,J I ll1g pre l tok? l1: ,:ata"
Prvom svetskom ratu, JapanskI: zvaninICI uvek SlI ga kon su i t prili
kom reava nja sudbinskih dravnih p i tanj a. l l
,

tome postoji i politika pozadina, jer upotreba gatanja moe

uoroziti mo i autoritet politiara. t:! Zbirno posmatrano, planetarna
z amenja imaju autonoman autoritet to ih stavlja izvan politikih
zabrana, kao to je Herod otkrio u Zvezdi V itlejema. Nebo ostaje
iznad domaaja diktatora, a samo posmatranj e njegovih fenomena
prua astrolozima univerzalni jezik simbola .kojim premouju
m ilenij ume, razli ite rase i kulture. Astrolog kOJ I posmatra nebo sa
Vavilonske kule delie istu istu emociju sa putnikom u Vitlej emu
ili kolecrom koj i u nebo gleda sa mosta Vaterlo, ako svi mogu da
vide M rsovu konjukciju sa Jupiterom 13
Hipi pokret tokom ezdesetih sa svoji m prili no senti men
talni m novi m dobom svesno g, malo je uini o da na svetl o
pozornice izvede proroanstva. Paranormaina i psiholoka iskustva
su i dalje nairoko odbaena kao besm islena - "samo snov i" ;
"puka" sluajnos t, "ista" imag inaci) a - ali ka to vam,. svak i
novin ski ured nik rei, lanc i o okul tlzm u prodajU novlI le ko alvu .
Nala zimo se u ambi valentnoj pozic iji, odbijamo da okult izmu
damo mesto u nauc i, uprkos velik om interesovanju. Ipak, jas o je
zato je proricanje neprihvatlj ivo za nau nu misa o. Ono ukaZUje Ila
stvarnost kojoj nema mesta u racio nalno m svetu . " Svet proro kaje
zbunjuju i, pun kontradiktornosti, lamentiranja i privida k.oj i su
svojs tveni lj udim a koj i pate od psihoze, pa prororoke ne bUe glas
intelektualaca. Mno gi od njih igraju na kartu vere I ne dozvoljavaJu
preispitivanje svoje prakse, to je dove lo do toga da su knjige o
okult izmu vein om filozofski sirom ane i najee laik e. Takav
manjak diskr iminacije stavio je sve okul tiste u isti ko. Snov i,
predskazanja, sluajnost i, duho vi, N L,? , pOI1? vno raanje! JI l1lg!
Tarot, listii aja, astrologija - u emu J e razlika? Sve su to oplJ uml
za narod, popu larna kultura koja prodaje magazine i ini ne
sren im. A ozbi Uni anali tiar i paranonna lnog zauvek e kucati na
vrata akademije nauk a. Mala grupa nau nih istraivaa ullutar
zajed nice astrologa pokuala je da dokae astroloke tvrdnje kroz
nauk u, ali su ta "ozb iljna " istraivanja jedin o uspel a da dosti.gnu
izvestan nivo pomou metoda inherentno stran ih fenom enu kOJ I su
-"
IstrazivaI a.
.

J U N G I ASTROLOGIJA

67

Ipak, zatakavanje prorokovanja nije iskljuivo rezultat rada

moderne nauke i racionalizma. Zvanina religija je takoe imala
izvestan in:teres II nj egovom potiskiv3nju. Zvanina Angl ikanska
crkva i dalje dri vrst kurs protiv astrologije, a hrianski
fundamentalisti vode neprekidnu kampanju protiv astrologije, ali i
svih ostalih oblika okultizma. Oni su efikasno organizovani u
spreavanju uvoenja kurseva astrologije u nekim obrazovnim
institucijama za odrasle, diui svoj glas s vremena na vreme
nezvaninim kanalima. Ipak, teko je poverovati da m i je mena
der jedne fotokopirnice u centru Londona, Borou,jo 1 980. odbio
da fotokopira natainu kartu, iako se radnja nalazila u sklopu najve
eg lanca fotokopirnica. Umeslo usluge m i j e pruio pisanu izjavu
u kojoj se trai da se pokajem i u kojoj m i se objanjava da je
astrologija "avolja rabota".
Stoga najvei Jungov uspeh predstavlja pribliavanje m ito
poetike m isli i prorokovanja nauci i religiji. Njegov predgovor
V ilhelmovom prevodu kineske knjige gatanja, Ji ing,16 u
znaajnoj meri je doprineo stvaranj a intelektualne atmosfere II
kojoj je proricanje bar malo manji tabu. I pored njegove nove
teoretske "strukture psihe" i imenovanja nekih od iskustava novim
psiholokim izrazima - arhetipovi, senke, slike - due, i tako dalje
- bio je spreman da svoje postupke prepusti proricanju. Jung je
pitao Ji ing da li predgovor treba da bude psiholoki i, nakon
upozorenja koje je dobio, on to nije urad io. Takoe se deavalo da,
s vremena na vreme, tako donosi odluku da l i da prihvati novog
pacijenta."
J ungje bio svestan predubeenja koj e o proricanju ima zapadna
civilizacija. On se n ije sloio sa korespodentom koj i je eleo da
osnuje J i ing institut, jer je verovao da ako Ji ing i treba da bude
predstavljen Zapadu, to treba uiniti pod izgovorom nauke:
... tako neto lllora biti uraeno krajnje paljivo da se ne bi izazvala
poplava ubitanih nesporazuma. Ako eli da izbegne! kobne
predrasude zapadnjakog miljenja ti mora da im predstavi ovu
materiju ogmutu platom nauke. J8

Njegov uspeh u pribliavanju proricanja intelektualnim krugo

vima n ije ostavio ravnodunim ni neke crkvene ' glaveine i
Jungova misaoje postala teritorija na kojoj su mogle da se sretnu
religija i okultizam. Ja sam to shvatila tek pre nekoliko godina
tokom debate na temu astrologije kao "popularne religije". Liz
Grin, astrolog, nastupala je u korist astrologije koristei Jungovu
term inologiju, dok je svetenik zastupao stav hrianstva, takoe

68

JUNG I ASTROLOGIJA

J U N G I ASTROLOGIJA

konjukeiju Mesec-Mars na vedrom nonom nebu. U tom trenutku

zaul i smo viku i shvatili da se na ulici odvija gadna svaa. Vrlo
brzo, svaa se pretvorila u pesnienje, odnosno, gomilu lj udi koja
se tukla na trotoaru. U to vreme, jedna osoba iz nae grupe je
prolazila kroz nasilje u porodici (Mesec-Mars), ali retrospektivno
se moe rei daje ovo ukazivalo na nadolazei period nasilja za nas
ukljuene u javne nastupe. Medutim konjukcija Mesec-Mars
postoji svakog meseca i esto je vidlj iva, pa lo ne znai zasigurno
da e se ljudi u to vreme tui ee po ulicama. Za nasje bilo kljuno
to to smo m i, astrolozi, bili svedoci poklapanja konjukeije i tue i
ocenili to kao znaajnu. Bez nae prisustva ni konjukcija ni ulina
tua ne bi imale dublje znaenje. o

inspirisan Jungom ! 19 Ma koji stav zastupala zvanina crkva,

injenica je da je religija postala psihologizirana, a da su i
svetenici i vernici posta li otvoreniji za astroloki pogled na svet,
kanalisan kroz Ju ngove ideje. Ako to moe okonati vekovno
neprijateljstvo izmeu hrianstva i okul tizma, onda je Jung uinio
veliku stvar. U ovim sekularnim godinama, takozvane "popularne
religije" poput astrologije neprirodno polau pravo i na religiju i na
spiritualno. Religiozna filozofija je jedva primetna u njihov? m
radu i trude se da nas okrenu tajnama kanne, sazrevanju duse l
reinkarnaciji. Jungje razlikovao proricanje od stanovita proroka i
onje bio potreban II "zemljama tame" da bi objavio istinu i hrabro
priao o "bogatom plenu" koj i se krije II nj irna. Obavijen term ino
lonijom psiho logije, Jung je bio prihvaen kao onaj koj i e javno
gooriti o paranormainim iskustvima i dodiru sudbine, kao i o
nainu na koji zakon okultizma deluje na nae ivote.

Simbol iko ponaanje ne uplie se u sve nae svakodnevne

rasprave i probleme. Oni koj i u svemu vide simboliku su poput
pokvarene ploe. Pucketaju, zavijaju i kre, ubeeni da i najba
nalniji dogaaj mora imati neko skriveno znaenje. To oboljenje
Jung naziva "jurnjava sa podsvesnim". U astrologiji, vetina tuma
enja horoskopa ne samo da otvara vrata simbolikom ponaanju,
ve uspostavlja disciplinu i postavlja granice bezumnom "j urcanju".

Kako je Jungov pogled na simboliko ponaanje uticao na

astrologiju, astrologe i njihovo shvatanje astrolokih simbola? Taj
sloeni sistem simbola prua astroiozima visokorazvijeno "simbo
l iko ponaanje', u skladu sa .Iungovom definicijom. Astrolozi vide
i uju svet kroz taj sistem simbola. Na primer, moe doi klijent i
rei, daje preopleren obavezama, da muje otac bolestan i da pati od
nedostalatka ambicij e u poslu. Takoe, on astrologu moe ispriati
da se osea izolovano i ispranjeno i da je jue glupavo zakljuao
kljueve u kui i zalim odrao kolena da bi preskoio zadnji zid. Za
klijenta, to je sve skup nesrenih okolnosti i on u nj ima ne vidi
nikakvu simboliku. Ali, za astrologa koj i zna da nesreni ovek ima
dvadeset devet godina, sve ukazuje na povratak Saturna. Dakle,
astrolog je taj koj i poseduje znanje o simbol ikom ponaanju, pa
prema tome on rei uje kao astroloke simbole i on svet svodi na
astroloke koordinate. Svrha ovog ina "prevoenja" - sveta u
simbole - jeste da omogui astrologu da uspostavi veze koje
drugaije ne bi mogle biti uspostavljene. Na bazi tako
uspostavljenih veza dobijamo novi pogled na stvari i dogaaje.
Osobe sa simbolikim ponaanjem prihvataju neobina iskustva
i ponavljajue sluaj nosti na potpuno neoekivan nain. Astrolozi
su zapravo tu da ponude organizovan i sofisticiran koordinatni
sistem pomou koga e objasniti takva "neoekivana predska
zanj a". To nekada podrazumeva i direktna iskustva samog neba.
Neke od najupadljivijh planetarnih kontiguracija. poput konjuk
cije Mars-Jupiter, nedeljama no po no daju snaan oseaj "zuba
vremena" na kolektivnom nivou. Takvi prikazi se mogu odnositi i
na individualne situacije. Jednom kad smo prijatelj i ja kren uli s
predavanja, im smo izali na ulicu mogli smo da vidimo

69

I sa malim znanjem astrologije mogue je primetiti prenosnu

funkciju simbola u svakodnevnim situacijama. Na primer, prijate
ljica m i je plakala u telefonsku slualicu jednog subotnjeg j utra,
nakon uasne nedelje na poslu. Onaje dobila porudbinu za veliku
koliinu slajdova, koju je trebalo da isporui klijentu do poetka
konferencije sledeeg ponedeljka. Meutim, tokom prethodne
nedelje, prvo je fotokopir poeo da zakazuje, a taman kada je
popravljen nestalo je struje u Zapadnom Londonu. Naprav ila je
novi raspored i u petak je izgledalo da e ispotovati rok. Ceo dan
je bila van kancelarije, ali je ostavila instrukcije efu da sprovede
muan proces buenja rupa na 4000 slajdova. Meutim, on je
izaao ranije obavestivi sekretaricu da je maina spremna.
Sekretarica je, elevi da pomogne, poela sa buenjem rupa i bila
je pril ino zadovoljna onim to je uradila dok se moja prijateljica
n ije vratila u 6 sati popodne. Meutim, prilikom kontrole, otkri
veno je da je maina bila pogreno natelovana i da se rupe nalaze
na pogrenim mestima. Toje znailo da e moja prijateljica morati
da radi ceo vikend da bi isporuka bila spremna za ponedeljak.
U tom trenutku, u ovom strpljivom Biku, pojavio se pravi

razjareni Bik. Bila je besna i bukvalno naelektrisana, bacala je

predmete po kancelariji i izdirala se na sve prisutne. Trebalo joj je
dobrih dvadeset minuta da se smiri i oajna ode na sastanak sa
nekim. Ali pakleni dan jo n ije bio gotov. Kada se vratila kui,
videla je da njena cimerka n ije ostavila upaljeno svetlo u hodniku.

JUNG I ASTROLOGIJA

70

To ju je iznerviralo, jer je ve nekoliko puta bila opljakana i uvek

je ostavljala upaljeno svetlo kad nikog ne bi bilo u kui, Kada se
cimerk vratila, rasprava je izmakla kontroli i zavrila se nep rijat
nom svaom. U subotll ujutru, bilaje sama na poslu, a hjen vikend
bio je upropaen. A i imala je dogovor sa jo jednom drugaricom
da to popodne idu da kupe venecijanere i nije mogla da ga izbegne.
Pri tome je znala da treba da radi i u nedelju i u potpunosti je
utonula u duboko mrano raspoloenje, tipino za Bika.
Dok m i je priala svoju tunu priu, poela sam da sagledava m
ove dogaaje u dugaijem - Astrolokom - okviru. Oni su bili
opisani pomraenjem Meseca koje se dogodilo u petak uvee,
tokom njenog izliva besa u kancelariji. " To pomraenje je palo na
njen Jupiter u natalnoj 6. kui, kui posla, i ta simbolika precizno je
opisala' deavanja iz te nedelje. Dve velike kreativne sile, Sunce i
Mesec, predstavljaju nebesko "svetlo" i kada one oblikuju pomra
enje, svetlo je ugaeno. Veruje se da tada veliki nebeski zmaj
progutajed'i1u od kreativnih sila, pa su pomraenj a loa znamenja.
Stvari krenu loe, zarone u tamu, a m i postajemo slepi. I ta se
zapravo dogodilo mojoj drugarici? Ona je planirala da nedelju
pone projektom vizuelnilll pomagalima. a zavri kupovinom zGlamnjivaima. U meuvremenu, maina se pokvarila, nestalo je
struje, pogreno su postavljene rupe, crna minuta, i svaa oko
ugaenog svetla. Ona nije astrolog, a poto je Bik, treba joj vrst
dokaz da bisteje ubedili da to nije samo loa srea. Ipak, injenica
da se pomraenje poklopilo sa njenim pranjenjem u kancelariji
bilaje prilino ubedljiv argument.
ta se zapravo deava kada dozvolimo da se simboliko pona
anje nosi sa ovakvim svakodnevnim problemima? Kao astrologja
sam u u mogunosti da dam dublji znaaj ovim simbolima i
sagledam ove uznem irujue dogaaje u irem znaenju. Ona je,
kao to se vidi u 6. kui, nameravala dajo pre godinu dana napusti
taj honorarni posao i zavri studije prava. Pom raenje Jupitera planete Zakona - sugerisalo m i je da prelaz nee proi glatko.
Ispostavilo se da je ova proroka nota pom raenja tana. Uprkos
tome to joj je ponueno da nastavi studije, finansijska situacija ju
je primorala da to odloi i da zadri posao najo godinu dana. Njen
nataini Jupiter - studije prava - bio je potpuno zaklonjen. Ipak, ono
to je znaajnije od same mogunosti predvianja jeste da su
simboliko ponaanje i astrologija omoguili da razgovaramo o
njenom trenutnom ivotnom putu. Ona je mogla u potpunosti da
sagleda tu nesrenu nedelju, ne samo kao seriju nepovezanih
frustrirajuih dogaaja, ve i u svetlu vitalnih ivotnih pitanja. Na
kraju naeg razgovora o pomraenju, onaje nesvesno primetila da
se osea mnogo "lake".
-

J U N G I ASTROLOGIJA

71

Cini se da smo m i ljama daleko od duboke psihologije. Ipak,

simbolino ponaanje, artikulisano kroz astrologiju, dovodi poje
dinca u vezu sa kosmosom, U sluaju moje prijateljice je pomra
enje, znaajan kosmiki dogaaj, imalo direktan uticaj na nj u.
Onaje pomou nj ega povezana sa neim veim od sebe, neim to
daje stvarima puno znaenje. Pria o pomraenju nije bila nj ena
pria, ali je to postala, i to je proces sl ian onom koji su pri
menjivali stari Egipani nosivi bolesnika u hram da slua priu O
Ra. To naravno ne ini astrologe svetenicima, ali znai da pro
roci i ljudi sa simbolikim ponaanjem otvaraj u nau vezu sa
duhovnim.
Sve ovo je ponovo otvorilo pitanje astrologije kao proricanja.
Za razliku od ostalih proroka, astrolozi proriu sa neim veim od
kamena, novia ili pila karata. Njihov in proricanja ukljuuje
nebo i dodeljuje simboli ko znaenje nedodirlj ivim i bezlin im
objektim a strahopotovanja, samim zvezdama i planetama. Jako je
veina astrologa svesna retke sposobnosti svoj i h simbol a da
promen e svest, stavove, miljenj e pojedin ca, ipak se ne slau svi da
je astrologija oblik proricanja. Oni koji je prihvataju kao proricanje
shvataju da kada rade natain i i l i horarni horoskop, zapravo "itaju
naredbe" znamenja, to jest, prori u, Ne samo onima koj i
astrologiju smatraj u naukom koja se bavi planetama kao
nosioci ma "energije", ve velikoj veini astrologa ne dopada se
koncept proricanja. Unutar astrologije, neki uvaeni praktiari
poput Denis a Elvila radili su na razvodu astrologije od "itanja
dlana, Tarota, vraanja, J i inga i ostalog ciganskog posla"."
Astrologija kao proricanje, sa implicit nim vezama sa okultnim ,
nije slika astrologije koju ele profesio nalni, modern i astrolozi iji
je cilj profesionalizacija astrologije. Potpuno je razumljivo zato
astroloz i, eljni respekta i priznanja svog rada, okreu lea i
diferen ciraju se od toga okretanjem nauci i psiholo gij i .
Postoji verovatno i dublji razlog za ovu ambivalentnost. Ako je
astrologija oblik proricanja, naa panja se okree pitanju prirode
simbolizma, tanije njenoj zavisnosti od naina interpretacije.
Veina autora u astrologiji - psiholoki ili na druge naine - ne
postavlja pitanje susretanja sa simbolima niti raspravlja o
problematici njihove interpretacije. Smatra se daje uz date kljune
rei, malo prakse i uvek misteriozne i iluzome intuicije, tumaenje
simbola potpuno lak zadatak. Zbog toga esto ne uvaavamo
Jungova upozorenj a o simbolima i upadamo u iste "slike rei",
objanjenja koja ubij aju ive simbole. Postaje nevano da lije Sat
urn predstavnik naela ogranienja i l i senki, ako mu i pre nego to

72

J U N G I ASTROLOGIJA

ga naemo u horoskopu, pripiemo odreeno znaenje. Simbol

nije znak, i bez obzira na njegovo "izvorno znaenje", pojedinac
lllora da se trudi da mu da odgovarajui smisao II svakoj
pojedinanoj situacij i . To od posmatraa zahteva svest i stav da
simbolu udahne ivol.

Senzibilni astrolozi su to uvek nasluivali, ali je Jung prvi o

tome govorio. Lindzi Radermaher je bila jedna od nekoliko astro
loga koji su se bavili ovim pitanjem i, govorei o prirodi inter
pretacije, opisala je svoje iskustvo o razl ici izmeu "ivih" i
"mrtvih" simbola. Jednom prilikom naprav ila je horoskop za
trenutak kada je ugledala lisicu, jer je osetila da je taj dogaaj
znaajan, ali simbolika za nju nije oivela i ona iz njega nije nita
nauila. Ona ga je ak kasnije koristila na predavanj ima, kao
primer "mrtvog" horoskopa. Na njeno iznenaenje, horoskop je
oiveo tokom diskusije i publika je jasno u njemu mogla da pre
pozna simbol lisice. I ne samo to, na njemu se mogla videti i
publika koj a prepoznaje simbol lisice. I kao da to n ije bilo
dovoljno, te veeri kada se vratila kui, u svom ren iku simbolaje
otkrila da se lisica smatra lukavom, upravo zbog toga to se pretvara
daje mrtva da bi uhvatila pien ."
Ovo je tipian l isiji astroloki trik. Po svojoj prirodi, simboli
otkrivaj u nesvesno i tako nas neprestano iznenauju i vode nas
pravcima suprotnim od onih kojim mislimo da smo svesno krenuli.
Ali astrologija se nikada sama po sebi ne ponaa ovako, ak ovi
trikovi simbolizma zahtevaju od astrologa da razmotre svoju ulogu
u tumaenju simbola. Ako sledirno Jungovo saznanje, astrologija
kao proricanje ukljuuje uee jedinke iji je zadatak
interpretacija simbola, to je, kako smo videli, sutina definicije
simbolinog. Simbol je zavisan "od svesti onog koj i ga tumai". U

tom kontekstu, postaje jasno zato astrolozi ne ele da vide

astrologiju kao proricanje. Mnogo je bezbednije obezbediti as tro
logiji i natainim kartama neku dozu objektivnosti i l i ak i "nauni"
status, jer u tom sluaju astrolozi mogu da preuzmu ulogu posma
traa i izbegnu d i leme sauesnika.
Ipak, u praksi veina astrologa doe do zakljuka da ne mogu
biti objektivni, jer su oni ti koji oivljavaju natainu kartu svojom
interpretacijom. Tu nastupa dupla komplikacija za one koj i
poseduju simboliko ponaanje. U svetu u kome vam se "obraa"
centralni grej n i sistem, ovekje u opasnosti od psihoze i pomisli da
je Bog - sve je zapravo odraz mene samog. Zbog togaje osobama
sa simbolikim ponaanjem potreban racionalan jezik da obezbedi
okvir znaenja. I sistematski ograniena astrologija i Jungova

JUNG I ASTROLOGIJA

73

racionalna struktura psihe , slue ovoj svrsi, svaka na svoj nain .

A l i i postojanje takvog racionalnog jezika ne garantuje , samo po
sebI , sIgu rnu luku . Nek i e u svakom sistemu simb ola vide ti stvo
renja dun gle koja im se prikradaju i odvode ih u zemlje tame. Jer,
sImb ah ne samo to odsl ikavaju njega i l i nju, ve to rade na
podmukao, lukav, nesvestan nai n. Odbaciv anje astrologije kao
proricanja je direktno povezano sa odbijanje m u laenja u proble
mati ku SImb olizm a. Zauz imanje objektivnog stava u astrologiji
moe biti ekvi vale nt u manjenju nelagodnosti sveta due, broja 2,

tako to je izraen glasom broj a I.

Rezultate Jungovog rada u proricanj u i paranonnalnom,

astrolozi su uglavnom ignorisal i . Mada sa rezervom, ipak su mnogi
pozaJ mlh od Junga I h sreenu strukturu - senke, linost, i tako
dalje, ili upeatljive slike koje je on sam preuzeo iz mitologije i
.
alhemue. Jer, povezIvanje planeta i znakova sa grkim mitovima i
alhemijskim procesima, bez svake sumnje je isto to i iskoristiti
simbolino ponaanje u inu astrolokog proricanja. "Nauka" koja
J e Izbavila Junga, spasi la je i astralage divljine, i to je ono to ihje
oaralo. Ipak, sam Jung nije bio siguran ta psihologija moe
doneti astrologij i :

Oigledno je da asrrologija ima mnogo toga da ponudi psihologiji, ali

kako ona moe da uzvrati starijoj sestri, manje je oitO.24
Kao to emo videti, ono to je evidentno iz psiholoke faze u
kojoj se nalazi astrologija, jeste d a astrologija nije odgovorila na
veinu pitanja koju je pred nju postavi l a Jungova psihologija. Sta
flJa sestra se pravila d a ne uje uspavanku koju je Jung pevao
glasom svoje majke.

[I
JUNG I ASTROLOGIJA

5.
PSIHOLO KA ASTROLOGIJA

Potraga za dubljim znaenjem

emu zapravo slui astrologija? ta nam, u stvari, prikazuj u
astroloki simboli? Onako kako je zamiljena, trad icionalna astro
logija bi trebalo da koristi nataini horoskop kao simbol jezgra due,
sposobnog da otkrije to "neto tajnovito') toje fasciniral ltlI1ga u
.
.
studentskim danima, i to je primetno u trenutku raanja 1 umI
ranja. Astrolozi uzimaju zdravo za gotovo da e, ako znaju mome
nat otelovljenja due, nai u natainoj karti i simbole njenog
ivotnog puta. Ma kako ova ideja bila primamljiva, nije se esto
potvrdila u praksi. Simboli se najee tumae na ovozemaljski,
dogaajima okrenut nain, i tako podstiu astroloka predskazanja
fatalistikih pojava. U literaturi o astrologiji teme astroloke predu
zimljivosti i prirode simbola veoma su oskudno obraene. Neko
liko autora je pokrenulo ovo pitanje u okviru opisa stvarne i
praktine primene simbola, vezanih za generalna pravila crtanja
dogaaja i karaktera u horoskopu.
Kroz istoriju, prim eujemo nekoliko koraka ka dubljoj filozof
skoj osnovi astrologije i pitanju odnosa simbola prema spiritualnom.
Renesansni neoplalonisti, predvoeni Marsiliom Ficinom, doivlja
vali su astrologiju kao otkrovenje svelog i osuivali su sterilni deter
minizam 0I10doksne astrologije svog doba. Ovaj pokret je na neki
nain prethodio modernoj humanistikoj asn'ologij i.'
Poetkom dvadesetog veka, i A lan Leo je poeleo da produbi
spiritualnu dimenziju astrologije to mu je delimino polo za
rukom kada ju je povezao sa teozofij om, koja je na svom vrhuncu
bila nosilac "dubljeg znaenja" za bezbrojne tragae. Sa stanovita
teozofije on je verovao da je nataina karta indikator napretka due
tokom serije otelotvorenja:
Svaki horoskop predstavlja korak napred u toj evolucij i i,
predstavljajui osobine i okruenje due, pokazuje stepen razvoja ega
II toj jedinki.2

Leovo vienje astrologije zadrava praktinu orijentaciju, ali

joj obezbeuje i spiritualnu dimenziju kroz okultnu filozofiju. Poseb
no, njegovo omiljeno predavanje, Karakteri II sudbini, poznaje
"zakon okultizma" pomou koga se nerazlueni elementi karak
tera i psihologije, prikazani preko problema konfiguracije horo
skopa, manifestuju kroz neprijatne dogaaje spoljnog sveta. Teak
Mars, na primer, Hprivlai" i l i se manifestuje nasiljem . Izjedna
avanje okultnog zakona i rada sa podsveu predstavlja znaajan
korak za dalju psihologizaciju astrologije; teak M ars nagovetava
potisnuti bes koj i e biti projektovan napolje.
A lan Leo je tragao za nainom kako da omogui astrolokim
simbolima da direktno izraze spiritualne istine i upravo ova
potraga objanjava njegovu elju da razvije sistem "ezoterine"
astrolog ije. Poto je raen pod teretom teozofski h principa, ovom
sistemu su nedostajali ivost simbola i olorit njegovih drugih
dela, pa je njegov uticaj bio beznaajan. Carl s Karter je to Leovo
delo opisao kao "koliinski obimno, ali u njemu nema nieg
vrednog itanja".' S l ian poduhvat Alise Bejlis imao je neto vie
uspeha,' ali istinu govorei "ezoterina astrologija" se nikada nije
primila, dokje sa druge strane trad icionalna astrologija umnogome
sauvala njene praktine metode, bez obzira na to da li su ih
primenjivali teozofi i l i pragmatiari. Rad vodeih engleskih
astrologa poslednje generacije, poput Kartera i Dejvisa, bio je pod
jakim uticajem spiritualnih vrednosti i inspirisan ili neoplato
nistima ili teozofijom. Oni su takoe vrsto oseali da simbolizam
ima primenu u svetskim deavanj ima. A ipak, za razliku od rada
Alana Lea, kod njih filozofij a i horoskop nisu u potpunosti
integrisani, U modernoj astrologiji najblii integrisanju filozofije i
interpretacije bio je rad Dona Adija. On je pokazao da su
astroloke metode d irektna refieksija neoplatonske teorije i
Pitagorine filozofije brojeva i ovaj elegantni prikaz privukao je
znatan broj pristalica.
Jo od vremena Alana Lea, psihologija pojedinca je bila vana
tema, ali starije generacije u engleskoj astrologiji nisu bile pod
uticajem psihoanalitikih ideja o nesvesnom . 1 Karterova Enciklo
pedija psihologije astrologije, 5 puna ljudske pronicljivosti i bogata
simbolikom, spada u raniju tradiciju. Uprkos tome to se u njoj
povremeno pominje podsvest, tekst ne daje oseaj postojanja pod
svesti, kao dinamine sile koja deluje ispod povrine "karaktera".
To zapravo znai, da uprkos svim svojim kvalitetima, engleska
astrologija nije ila u korak sa vremenom. U naem dobu
psihologije, od astrologije se zahteva da prui vie od opisa karak

75

J U N G I ASTROLOGIJA

JUNG I ASTROLOGIJA

76

Jojedno esto korieno poreenje je ono sa semen om, koje se

vremenom ustalilo kao "kesica semena", Inicijalni potencijal poje

ternih crta i l i suda o rezultatima svetskih deavanja. U eri, kada se

postojanje podsvesti uzima kao izvesnost, pojedinci konsultuj u
astrologe elei da saznaju neto vie

77

dinca koj i se moe videti u natainoj karti je poput slike na kesici.

sebi, svojoj linosti, psihi,

dui. Modema, sloena psihologija, postala je nosilac "duboke misli"

Seme moe izrasti i procv etati kao primerak na slici, ali nikako ne
moe dati neki drugi cvet ili plod. Radjar o tome kae:

je posledica njene spremnosti da ;prihvati svu sloenost psiho

logije.

MO del senena definie ta bi taj organizam (ili organizovano polje

,
aktivnost!
) TREBALO da pOSlane ako bi se ispunili svi preduslovi iz
univerzalne eme ili, kako bi neki rekli, po Bojem planu.7

u naim ivotima i neizbena je ostvarila veliki uticaj na astro

logiju. Nastanak ozbiljne astrologije u proloj deceniji, u velikoj meri

Uticaj Jungove misli na astrologe treba sagledati u irem

kontekstu. Od svih pravaca moderne psihologije, njegov pristup je

Ako pojed inac dozvoli da ga vodi astrolog, nebeski batovan,

moi e u potpunosti da ostvari svoj potencijal, jer e prepoznavati

u najveoj meri predstavljao pokretaku silu za . pronalaenje

dubljih znaenja u astrologiji. Njegova analitika psihologija, koj a

predznake koj i mu u.kazuj u - kad da poseje, kad da ponje,

pot kree, i tako dalje. C itava ova metafora O batovanstvu, evocira

se sluila slikama i simbolima, pokazala je astrolozima na koj i

nain simboli mogu otkriti duu i navela ih da se bave neim

prirodni ciklus i prua uzvieni oseaj pripadanja kosmosu. Deli

mino je reen antiki problem sudbine i slobodne volje, jer indivi
dua ima slobodan izbor kako da razvije poetni, ucrtan potencijal.
lako insistira na slobodnoj volji, model semena ipak mora da se
nosi sa odreenim predodreenim parametrima koji se nalaze u zacr

znaajnijili1 od banalnih briga kojih se slepo dri nj ihova tradicija.

Mnogi su okrenuli lea oiglednoj trivijalizaciji simbola i
determ inizmu, nasleenom od klasine astrologije i stali uz Junga.
Njegov respekt prema tradicionalnim mudrostima, ukljuujui i
astrologij u, uinio gaje cenjenom figurom meu astrolozima, koj i

su oajniki traili nain da se pridrue novom uzletu psihologije.

Shvatili su da njihovi simboli kada se tumae u svetlu psihologije

podsvesti, mogu da ukau na mnogo znaajnija otkrovenja, nego

to su tradicionalisti mogli i da pretpostave.

eleo da gaj i glavice kupusa ili Venerine muholovke. A onda se

zapitamo kako je izgledala slika na H itlerovom kosmikom pako
vanju?

U astrologiji engleskog govornog podruja postoje dva velika

pravca pod direktnim uticajem Junga, ovaploeni u potpuno
razliitim stilovima: Dejn Radjar i Liz Grin. U Americi je jo
tokom tridesetih godina, Radjar stvorio pokret koj i je obeleio
imaginaciju itave generacije astrologa. Radjar je bio okultni
filozof sa jakim uporitem u teozofij i i, on je u Jungu prepoznao
dobru podlogu za razvoj neoplatonske misli. Onje sa simpatijama
gledao na Jungove ideje o procesu individuacije, procesu kroz koji
pojedinac

prolazi,

za ivota,

da

bi

stekao oseaj

celine

zaokruenosti. Radjarov razvoj "humane" astrologije tee paralelno

sa takozvanom "treom silom" humane psihologije, suprotstavlje
noj i biheviorizmu i onome to je prihvaeno kao smanjenje nega

cije Frojdovog tumaenja podsvesti. Humana astologija podrava

staru tezu po kojoj nataina karta prikazuje putovanje due. Naj
ee koriena metafora je ona o "emi":

Nataina kart definie strukturu individue. To je, na neki nain, ema

potencijalno izgraenog "hrama" zrele, izgraene osobe. Kaem
"potencijalni", jer ema ukazuje samo na potencij al. 6

tanoj sudbini. Ako horoskop ima Saturn u istaknutom poloaju,

tada je njegov potencijal pod tim uticajem najedan ili drugi nain.
Sto je jo znaaj nije, sve sl ike na kesici su uvek lepe,jer ko bi inae

Liz Grin predstavnik je mlae generacije astrologa, koj i se

znatno razlikuju od starij ih kolega i koj i su mnogo odluniji da
primene Jungove ideje u astrologij i . Njen rad ima drugaiju notu
od pravca Radjara i, odbacujui sentimentalni pristup sazrevanju
due, ona je mnogo odanija Jungu. Ona je spremna da se uhvati u
kotac sa problemom sudbine i jetko primeuje "elegantnu dvo
smislenost potencijala, semena i ema".8
Tana je pretpostavka da je svaki ivot dragocen i da svako od
nas ima svoj put i svrhu, ali sada otkrivamo i tamnu stranu te prie:
Saturn, Pluton i senku. to je jo gore, ne postoji vie oseaj
povezanosti kroz teozofiju i neoplatonizam. Akcenat je stavljen na
dinamiku Jungove analitike psihologije i njenu primenu na razu
mevanje nesvesnih procesa. Astrologija postaje deo pravca u
psihologiji u kome astrolozi izjednaavaju nata Inu kartu sa
"psihom". Re psiha ne koristi se vie iskljuivo kao "dua", ve II
skladu sa kasnijim Jungovim teorijama, sada oznaava itavu
psihiku spoljanjost, celokupne psihike procese, kako svesne
tako i nesvesne.

J U N G I ASTROLOGIJA

78

Uprkos nj ihovim razlikama, ovi suprotstavlj eni stilovi iji su

osnivai Dejn Radjar i Liz Grin dele sline ideje koje se
suprotstavljaju trad icionalnoj astrologij i . One se tiu simboli
zovanja sveta. U klasinoj astrologiji nataina karta simbolizuje
duu, ali razotkriva i svet oko nas. Psiholoka astrologija preten
duje da pomeri polje delovanja astrologije sa "spoljanjeg" na
"unutranji" svet. Njen fokus je na dui pojedinca i njena osnovna
karakteristika jeste da smatra da postoji jedna nesvesna kompo
nenta koja izgrauje i presudno opredeljuje ovekovo ponaanje.
A njen osnovni zadatak je da iskoristi horoskop u otkrivanju
nesvesnih motiva i elja. Zajedno sa tim ide i upotreba psihoana
l itikog koncepta "projekcije". Akcenat je stavljen na verovanje da
se sadraj podsvesti projektuje na druge i na spoljna deavanja. To
pred astrologe postavlja pitanje psiholokog redukcionizma. Spoljni
svet postaje refleksija unutranjeg, a astrolozi nude projekciju
sadraja psihe, kako na kolektivnom tako, astrolozi velikog doba, i
na pojedinanom nivou.
Znai, prisvajajui psihologiju nesvesnog, moderni astrolozi,
bez vraanja na eksplicitno religijske ili okultne interpretacije,
mogli su da povrate dublji aspekt koj i je, ini se, tradicionalna
astrologija izgubila. Kao analitiari, astrolozi su se pomerili od
religijske konotacije due ka analitikom bavljenju "sekularnom
psihom'" A veza sa Jungovim uenjem astrologiji prua govor
analize i savetodavnu ulogu. Mnogi astrolozi smatraju d a je ovo
toliko proirilo polje delovanja astrologije, da je ona sada u stanju
da prepozna nesrena lj udska stanja - depresiju, anksioznost, oaj,
gubitak, i tako dalje - sa svim bogatstvom psihoanalitike misli odvajanjem, projekcijom, suprotstavljanjem, transferom, projek
tovanom identifikacijom, i tako dalje. Ovo je redom, privlailo
ljude iz ove oblasti astrologiji, a kombinacija astrolokih simbola,
prizora iz m itova i ideja analitiara, navela je ljude sa eljom za
saznanjem i istinom da se dublje pozabave pitanjem svoje sudbine.
Danas, u doba psihologije, ak i kada bi veina Jungovih ideja
ostala nepri mee na, trebalo bi uloiti mnogo napora da bi se
negirale metafore senke, ili "slika due", unutranji prikaz mukog
i enskog principa nae prirode. Te mone ideje nale su svoj put
do astrologije i dovele su astrologe u Jungov tabor. I, ubrzo,
tradicionalni opis karaktera je izbledeo pred naletom takvog
arenila znaenja. A mala grupa tradicionalnih astrologa je ustuk
nula pred naletom tamne plime analize koja je nadirala u nj ihov
rad. Ali, to su se due borili, to su postajali ekstremniji, a nj ihove
POZIcIJ e cvrsce.

o .

"

" "

J U N G I ASTROLOGIJA

79

Kljuni koncept, koj i je d i rektno od Junga preuzet u psiho

lokoj astrologij i , jeste koncept arhetipa. Kada pacijent ispolji
simbole i motive iz snova, osnovni zadatak Jungovih analitiara

jeste d a iznova uspostave vezu izmeu jedinke i arhetipa koji lei u

osnovi simbola. Mari-Louiz fon Franc komentarie:

... cilj interpretacije je uspostavljanje veze izmeu svesnog i izvora

energije, koji lei II arhetipu. Ovaj izvor moi je taj primami duh iz
kojeg je naa sopstvena svest, takorei "izdiferencirana". IO
.

Jo od vremena Simbola promene, kada se Jung prvi put

zainteresovao za "ostatke prolosti" kroz materijal o Frenk Mile
. rovoj, on je razvio, definisao i redefinisao svoju ideju arhetipova.
Idejaje odmah zauzela znaajno mesto u njegovim razmiljanjima
i postala je sr Jungovog koncepta, obuhvatala je svetove medi
cine, psihijatrije, literature, filozofije i religije, a mogla je primiti
razliite oblike u zavisnosti od naina na koj i je tumaena. Zbog
toga se suoavamo sa problemom da svaka profesija ima razliitu
definiciju arhetipova.
Arhetipovi ne postoje u materijalnom svetu, u primitivnim
kul urama i mitopoetikoj misli poznati su kao duhovi. Poput File
mona oni su "iva sila due" i predstavljaju deo kolektivne svesti. To
iin daje autonomnost preko koje ostvaruju odluujui uticaj na
itavu psihu. Oni su vie apstraktno zamiljeni kao "osnovni principi"
strukturiranja psihe i Jung uporeuje njihovo prisustvo sa kristalnim
osovinskim sistemom koji stvara kristalnu strukturu jo u
majinskoj tenosti. Oni su oduvek neprimetni, ali se pomaljaju iz

kolektivne svesti kao slike, postupci ili stavovi i najee se izraavaju kroz metafore. Arhetipovi kao to su sopstvo ili majka su
.
prvobitni pokretai koji slikaju svoje "autoportrete" kroz predstave i
metafore. Predstave poput Suncallaval kraUalzlata su arhetipski mo
tivi, jer proizilaze iz istog arhetipa, koji je u ovom sluaju sopstvo.
Ove slike se skupljaju oko arhetipa, ali "na veito negodovanje
!!
razuma" one ne mogu "da se uklope u formulu".
Nastanak predstave arhetipa iz samog arhetipaje prepoznatlj iv,
jer dubok o utie na indivi duu. Jung uporno istie da arhetipovi ne
predstavljaj u pojmo ve, ve boanska iskustva, ispunj ena emo
cIJama:

Oni istovremeno predstavljaju slike i oseanja. O arhetipovima se

moe govoriti samo kada postoje oba ova aspekta podjednako. Ako
nadvladaju slike, onda je to samo svet - slika bez veeg znaaja. Ali,
ako su upotpunjene emocijama, slike postaju predstave boanskog (ili
energija due); oivljavaju i mogu prouzrokovati izvesne posledice. !2

JUNG I ASTROLOGIJA

80

S lika kralj a i l i kraljiceje arhetipska i zbog toga izaziva emocije,

to se moe videti na primeru engleske kraljevske porodice. Malo

je onih koj i nisu emotivno umeani, za i l i protiv, jer je kraljevska
porodica verovatno nosilac arhetipske slike sopstva i esto se u toj
ulozi pojavljuju u snovima. Znai, iako su arhetipovi osnovni

principi i graa dinamike due, ne moemo ih posmatrati "kao deo

mehanikog sistema koj i se moe izuiti napamet". Moramo ih

gledali kao:

... delove samog ivota - slike koje su, pomou mosta oseanja,
integrisano povezane sa ovekom ... one oivljavaju i dobijaju zna
enje samo kada se uzme II obzir njihova boanstvenost - to jest,
nj ihova veza sa ivim ljudima... jer sama nj ihova imena ne znae
gotovo nita, ali nain na koji su povezani sa tobom moe znaiti
sve. lJ
Kljuno pitanje za astrologe jeste da li je mogue arhetipove
zameniti astrolokim simbolima. Jung je izaao sa idejom o odre
enoj vezi. O n smatra da astrologija treba da se bavi "interpreta
cijom arhetipova (bogova)"" i tvrdi:

Astrologija, kao kolektivna podsvest kojom se bavi psihologija,

sastoj i se od simbolikih oblika: "planeta" koje predstavljaj u bogove,
simbole moi podsvesti. IS
Svaki astro log koji povezuje astrologiju sa Jungovim uenjem
kao bazu uzima ovu vezu izmeu bogova, arhetipova i planetarnih
simbola. Prie O boanstvima, posebno mitovi panteonske Grke koj i
su vrlo bliski zapadnoj astrologiji, lako doputaju takvu vezu. Tako
astroloki simboli postaju metafore koje predstavljaju same
arhetipove. Karen Hamaker Zondag, u svom znaajnom pokuaju da
povee Jungovo uenje i astrologiju, veruje da svaki astroloki
simbol:

posedovati arhetipsku osnovu ukoliko pretenduj e da bude

simbol, iako ne mora da bude potpuno identian arhetipu. 6
. . . 11101'0

Na prvi pogled, u ovom pristupu postoj i mali problem, zbog

ega astrolozi u Suncu/lavu/kraljulzlatu nisu prepoznali zodijaki
znak Lava? Da li, ako se upoznamo sa arhetipskom figurom oca
kao mudrog starca m i zaista poznajemo i Satum? A kada Jung
govori o "arhetipu majke" da l i nas to podsea na Mesec i Raka?
Meutim, trad icionalisti astroloki simbol vide samo kao koren
njegovih prava, a ne kao izraz arhetipa. Sa arhetipovima, ponavlja

81

J U NG I ASTROLOGIJA

se pria kao i sa simbolima - da oko samog jezgra simbola imamo

jo itavu hrpu prikaza. Mesec, na primer, ima na stotine moguih
znaenja, od kojih je po jednom simbol majke i majinstva. Ali,
Mesec moe znaiti i, meu hiljadu razliitih mogunosti, tok j
alternaciju, dete, proste ljude, no, ogledala, levu stranu, alat, srebro,
prtljag, kupatilo i stomak. Deo zadovoljstva u astrolokoj praksi
predstavlja i nedovrena i slojevita priroda simbola.
Ako se pozabavimo Jungovim vienjem "arhetipa majke",

videemo da ga astrolozi doivljavaju veoma sl ino simbolu

Meseca i da i on ima bezgranino mnogo varijeteta:

A meu njima su najvanije linosti majke i bake, maehe i svekrve/

tate; a zatim i svake ene sa kojom ste II nekoj vezi. Sledi sve to
predstavlja majku u figurativnom znaenju. U tu kategoriju spada u
enska boanstva, i posebno Bogorodica, Devica, Mudrost (Sofija). 7

Jung je izaao iz ovog centralnog jezgra znaenja u potrazi za

drugim moguim figurativnim asocijacijama za majku: Crkva,
more, donji svet, Mesec kamen, peina, stena, drvo, pe, krava,
zec, i tako dalje.
Meutim, ak iako su poredak simbola u horoskopu i arhetip
ska psihologija u osnovi kompatibilni - to ne treba uzeti sa
sigurnou - ne smemo ignorisati velike razlike koje postoje
izmeu simbola i arhetipova. Po Jungu, raspored simbola proistie
i svodi se na sutinsko znaenje "arhetipa majke". Dok je za
astologe, izvor iz kog se ovaj raspored manifestuje sam "Mesec",
majka (ili "arhetip majke") je samo jedan od pojavnih oblika
"Meseca", koj i ne moe imati neko drugo znaenje, razliito od
originala kojeg predstavlja. To znai da je original bogatij i
znaenjima, vie otvoren i manje determinisan od "arhetipa
majke". Konani zakljuakjeste da svaka taka u poredku simbola
mora poticati iz "Meseca". M a kakva da je Jungova namera,
Jungovo "savreno znaenje" (na primer, arhetipa majke) vie
odgovara psihologiji i l i ak biolokom redukcionizmu nego
klasinom astrolokom "savrenom znaenju" (na primer, sfera
Meseca). U Jungovom pristupu, astroloki Mesec postaje arhetip
ska slika arhetipa majke, onako kako je astrolozi prikazuju.
To nas dovodi do jo jednog pitanja u vezi sa odnosom

arhetipova i simbola. U jungovskom pravcu analize, analitiar trai

i oslukuje delo arhetipova u pacijentovom stanju, kroz njegove
snove, igre reima, slike, nain izraavanja i tako dalje. Pacijent
proizvodi arhetipske slike, a nama su dostupne zbog nj ihove
optereenosti emocijama. Sa druge strane, astroloke simbole ne

JUNG I ASTROLOGIJA

82

proizvode klije nti, ve astrolozi koj i i m nj ih ond a predaju tOkOll1

seanse, jer zapravo nj ima i pripadaj u. Pita.nje Za koga I . na Ojl
nain su astrolo ki sim boli optereent emo cijama, astrolozI kOJ I su
prihvati li Jungovu terminologiju jo n iu post3\ i ! i. To J.e vano i
sup tilno pitanje o kome emo podrobnije gov? ntl kas lje . . lspada
da veza izmeu arhetipova (ill arhetIpskIh motIva) uopste nije tako
jednostavna kako se to ini lo na prvi pogled. Mno gI astrolozI,
jung ovi sled ben ici, bili su mno go manje spremili da sagledaju sve
imp likacije arhetipova kao "pokretakih sila due': ' Um esto toga,
oni su prihvati li mno go manje pouzdanu defintclju arhetIpova osnovni prin cipi i samoportreti inst ikta i nagona.
Ono to iznenauje je da se i stara astrologija bav ila pitanjem
izmeu arhetipova horoskopskih sim bola . Jo u sedamnaestom
veku Moren de V i lfran razlikovao je dva na ina tum aenja
plan tarnih sim bola . Oni mogu da se it.aju kao "un iverzalni" i i
"poj edin an i". Na primer, Mesec kao majka, Merkur kao ko u l
kacija, i tako dalje, predstavlj3ju njIhova u nIverzalna znacenja.
Znaenja prihvatljiva, poznata svim mukarcima i enama, bez
obzira na vreme i mesto u kom e se nalaze. Me ut Im, kada rad Imo
horoskop odreene osobe, sa odreenim vre men skim i prostorni n
koordinatama ove u niverzalne planete se sme taju u odgovaraJ uce
kue horosko a i tako dob ijaju pojedinano znaenj e. K,ua u,kojoj
je planeta smetena, kao i kua u kOJoJ vlada, snn bolt se naC In na
koji se univerzalne sile odraavaju na tu osobu. Dale, Mesec
uopte ne mora da predstavlja majku ako se e nalazI lit ne vlad a u
4. ili 1 0 . ku i, ku ama koje se odn ose na rodItelje. U zavIsnostI od
horoskopa, majku moe oznaavati bilo koja planeta - agresivni
Mars, hla dni Saturn, zaljubljena Venera ...
Morenova krit ika nedovoljnog razlikovanja un iverzalne i
poje dina ne sim boli ke je aktuelna i danas i nigd e inte zivn ije lH ;go
u psiholo koj astrologiji . Jungov koncept arhetIpa je sltcan
astrolokom sim bolu , jed ino ako ga posmatramo kao "umver
zalan". i m taj sim bol nae mes to u poje dinanom horoskopu, .o n
poprima drugaije znaenje i zav isi . od mtoda mterpreclje.
Kritika psih olo ke astrolo gij e se fokusIra na IsklJ UIV O konscen e
sim bola kao univerzalnih (arhetipova) i njen o neg Iranje
mogunosti da ih vid i kao nos ioce indi vidualnog z aenja. To
neprepoznavanje planeta kao vladara odreemh kuca, . k ,rate
ristino za trad icio naln i metod mterpretaclje, rezultIralo je losI In
ucrtavanjem kua" i nek riti nim pristupom horosko pu. Nedostatk
naglaavanja ku a i neobraa e panje ovoz;maljskoJ ast,olog ljl,
, njem svetu.
,
tras
unu
Ije
olog
astr
ke
ukazuju na okrenutost pSlh olos

83

J U N G I ASTROLOGIJA

Pozajmica arhetipova, zapravo, poinje da se vezuje za

raskalaan i neobuzdan pristup i dovodi do striktne polarizacije
izmeu tradicionalnih metoda i savremene psiholoke astrologije.
Takva situacija je prebroena usvajanjem Jungove metode
razrade. kojoj u se sada vie posvetiti. To je metoda koja kod
Jungove analize koristi bajke i m itske asocijacije da bi razradila
simbole, slike i situacije koje stvaraj u pacijenti.
Ovaj pokuaj uveavanja horoskopskih simbola je jedan od
najupe atljivijih i najpopularnijih Jungovih izvoznih artikala. Liz
Grin bila je pionir u ovom pristupu, a mnogobrojni astrolozi su
pokuavali da je prate. Njen status je direktna posledica elje za
odreenim znaenjem koje umetnost horoskopa nije mogla da
ponudi. Pre nje gotovo da nije bilo astrologa koji je znao kako da
evocira boanstveno kroz simbole. Upotreba mita i alhemijskih
analogija, za m noge astrologe, oivela je astrologiju, i to je toliko
prihvaeno shvatanje da arhetipske slike kao to su dete (ve na
mladost) i senex (mudri strarac) imaju svoje mesto u reniku astro
logije. U prilog mitskim referencama, Liz Grin kae da koristi
psiholoke materijale:
.
da proirim astroloke slike da bismo mogli da vidimo ZIva,
dinamina deavanja na samoj karti, a ne samo rasparan list s
IS
,

osobinama karaktera.

U jungistikim analizama, mitoloke asocijacije Su koriene

da bi proirile slike i pomogle klijentu da stupi u kontakt sa
arhetipom iji mit ili sliku izlae. Tpak, tenost i oputenost se
vezuju za svet mitologije ukljuujui drugaije orijentacije od onih
svojstvenih konvencionalnoj astrolokoj interpretacij i . Horoskop
je diskriminacioni, selektivan, precizan inbulit astro-Iogos, koji
dovodi do precizne interpretacije u smislu da astrolozi lociraj u one
simbole koji se odnose na klijenta. Ako upored imo ove orijen
tacije, vidimo da je jedan proces potpuno jupiterovski i beskrajno
povezuje stvari (razrada), a drugi saturnovski i diskriminiui koj i
ih rastavlja (rasuivanje). Dva procesa mogu biti plodonosna ako
se dopunjuju, ali sadanja generacija astro-psihologa, koji su pod
uticajem Junga, vie voli razradu i zanemaruje praksu diskri
minacione metode tradicionalnih interpretatora horoskopa. Najve
a zamka u primeni razrade jeste to u njoj pojedinac moe lako da
se izgubi, kao to se i dogodilo Jungu kada je prvi put naiao na
m itologiju 1 909. - zavrioje analizirajui sve mitove i kentaure, "u
totalnoj konfuzij i". Liz Gri n je priznala vie nego to je elela opi
sujui svoju sopstvenu metodu u ASlra/agiji sudbine:

84

J U N G I ASTROLOGIJA

J U N G I ASTROLOGIJA

85

Na nesumnj ivu frustrac ij u pragmatinih italaca, astroloke interpre

tacije predstav aju beznadenu meavinu bajki, mitova, snova i
drugih udesa. '
Kada je bilo jasno daje struktura tradicionalne astrologije unitena,
nametnu lo se pitanje gde PSillOloka astrologija moe da pronae
sistem i disciplinu u svojoj praksi? Spas za brz upliv mitske grae u
jungovskim analiVlma, nalazi se delom u Jungovoj teoretskoj stmkturi,
a delom u konvencijama analitikih treninga. Liz Orin je uinila da
analitika psillOIagija, pre nego astrologija, poslue istoj svrsi. To se
najboUe moglo videti iz njene primedbe da se za astrologa itanje
horoskopa "svodi na ist laicizam" ukoliko nije podvrgnut terapiji.20
Ovo je teka optuba na raun velikog dela zajednice astrologa i
potpuno je n0l111alno to su se nali uvreeni svi koji smatraju da ciljevi
i rituali astrologije ne moraju, pod obavemo, da se poklapaju sa
ciUevima i metodama psilloterapije. Trenutak u kome je dolo do
sukoba sa tradicionalistima se zbio kada su i astroloka stremUenja i
astroloki simboli pali pad uticaj analize, II ovom sluaju, Jungove
teorije. Otpor Jungovom uticaju mnogo promiljenijil1 astrologa, zainte
resovanih za psihoanalizu, proistie iz njihovog vrednovanja
visokodiferencirane i diskriminiue prakse tradicionalnog tumaenja
nataine karte. Njihov vodi kroz beznadenu meav inu mitova, slika i
udesaje horoskop.
Primer interpretacij e karte koj i nam daje Liza Orin posluie kao
ilustracija nekim temama kojima smo se do sada bavili. Tokom
njenog predavanju o "detetu" u Razvoju linosti, Z' ona govori o
arhetipovima "deteta" i "senex-a" - vene mladosti i starca. Bogat
stvo arhetipske psihologije, posebno ukoliko se kombinuje sa
optim astrolokim simbolima, inspirie i intrigira. Ipak, tek kada se
pozabavimo konkretnim horoskopom pojavljuju se problemi.
Liz Orin razrauje ovaj problem na primeru horoskopa klijenta
jednog astrologa-terapeuta, koj i je prisustvovao nekom od njenih
seminara. Klijent pokazuje karakteristike "Puer Aetel11us-a", "vene
m ladosti", stanj a u kome jedinka odbija da prihvati odgovornost i
zrelost odraslog oveka. Simbolika klijentovog horoskopa (Puer "B")
iskoriena je za otkrivanje ovog arhetipskog motiva. Reeno nam
je, takoe, daje njegova majka sedamnaest godina imala lj ubavnika,
za koga je on znao, alije morao to da krije od svog oca. U dvadeset
etvrtoj godini doiveo je "veoma neprijatno iskustvo" religiozne
prirode i "povukao se u sebe". Bio je depresivan, sklon samoubistvu
i ubrzo je hospitalizovan.

Pre nego to nastavimo sa njegovom priom, baciemo pogled na

astroloku simboliku koja bi mogla da opie ove situacije (vidi sliku 5. I ) .

!
! r-----I
l g

nY...
Slika 5,1 Natalno karta Puer B nacrtana na OSlIOVU transkripta
predavanja"Puer i Senex " u Razvoju linosti (prvo izdanje).
(Videti i Dodatak 5)
Puer B ima Skorpija-B ik na MC/IC osi, to sa trigonom Mars-Pluton
I Venerom u konjukciji sa Jup iterom tano oznaava roditelje.
Tradlc lon a] no, maj ka u 1 0. ku i i njena tajn a veza mogu biti
obeleeni Sko rpijom na Srednjem nebu sa ekstremno blis kim va
trenim trigonom Mars-Pluton. Un iverzalno, maj in a prevara moe
bitI pnkazana kao Mesec u kvadratu sa Neptunom, a nemogunost
da o tome razgovara sa ocem kao Sunce u konjukciji sa Saturnom u
B lizancima Posledice su izloene Merk:urom u Biku, retrograd
;
mm u 4. klici. Ovo vrl o dobro opi suj e problem u komunikaciji koj i
postOj i u porodiCI Puera B, i nemogunost da razgovara s ocem
zbog tajn e koj u krije. A gde moemo nai religiozno iskustvo
Puera B? On je u to vreme imao dvadeset etiri godine to nas
nav dl na Juplter, unIverzalnu planetu religije, i njegov dvanaesto
.
"
godisnji Cik lus . Njegova konjuk cija sa Venerom, damom reli gije u
-

86

J U NG I ASTROLOGIJA

9. kui, ini ovu konjukciju prvim osumnjienim za ukazivanje na

jedno takvo religiozno iskustvo.

'

Takoe smo saznali da je jednog dana, na putu za seansu sa

svoj im astrologom-terapeutom, Puer B spasao deaka od davljenja
u reci. M ladalaki Merkur, gospodar 5 . kue, kue dece, nalazi se u
separacionol1l trigonu s vodenim Neptunqm II 8. kui smrti. To se
prenosi i na sekstil sa Venerom u konjukciji sa Jupiterom. Znai,
imamo indikaciju spasavanja (Venera-Jupiter), davljenje (Neptun
u 8. kui) i deaka (Merkur, gospodar 5 . kue). Iako je mogue da u
svemu ovome ima i elemenata fikcije (Sunce u Blizancima i retro
gradni Merkur u trigonu sa Neptunom), u najmanju ruku moramo
prihvatiti da se ova pria o davljenju deaka simboliki potpuno
uklapa. Vremenski najznaajnija mera koja mu se preporuuje za
terapiju je data Uranovim tranzitom suprotno Merkuru - "govorna
kura" sa astrologom. Oiglednoje da bi svaki sud o situaciji Puera
B bio objanjen ovim Merkurom u trigonu sa Neptunom i sekstilu
sa konjukcijom Jupiter-Venera.
Bar do sada moj rad na natainoj karti Puera B nije doveo do bilo
kakve interpretacije, ve sam samo locirala simbole koj i su
verovatno povezani sa deavanjima u njegovom ivotu. Kada se
konano pomerim sa lociranja, postoji vie pravaca koj ima se moja
interpretacija moe kretati, u zavisnosti od njenih prvobitnih
cijeva. Jungov stil razrade odgovarajuih simbola, Merkura i Nep
tuna, predstavlja primamljivu mogunost i vezivanje arhetipa deteta
za Merkur moe biti plodonosno. Od mitolokih razrada se moe
oekivati da poveaju znaaj i astrolokim simbolima i samim
dogaajima, a tradicionalnim astrolozima ne treba vei povod da
se oseaju kritikovanim.
Bilo kako bilo, ni Puerov astrolog-terapeut ni Liz Grin nisu
uspeli da se snau meu horoskopskim simbolima. Faktori koje su
isticale tradicionalne metode nisu smatrani relevantnim i nisu
povezivani sa ivotom Puera B. Religiozno iskustvo je vieno u
tranzitu Urana i Plutona do kvadrata sa Saturnom, ali sa moje take
gledita ovaj dogaaj nije astroloki posebno ubedljivo obraen
niti testiran. Cuvanje majine tajne, pripisuje se iskljuivo motivu
Bl izanac-Jarac sa istaknutom konjukeijom Sunce-Saturn, bez
pridavanja znaaja roditeljskoj osi MC/IC.
-

Moda se moe tvrditi i da je Liz Grin prihvatila drugaiju,

moderniju formu horoskopa, koja odreuje znaenja stavljajui
akcenat na univerzalno i spoljno znaenje planeta, potcenjujui
ulogu i crtanje samih kua. Ali, ako je tako, zato ni Liz Grin, niti,
koliko ja znam, neko od nj enih pristalica nije objasnio potrebu
,

JUNG I ASTROLOGIJA

87

astro-psihologije da napusti trad icionalne metode lociranja bitnih

znakova u natai noj karti. Na kraju prie, vie i nije bitno da l i je Liz
Grin koristila tradicionalni ili novi, slobodniji horoskop, jer je
sama astrologija pala u drugi plan. To shvatamo, kada II obzir
uzmemo kljuni dogaaj, to jest, njegovo "dublje znaenje" spasavanje deaka od davljenja. Liz Grin stavlja primedbu "da se
ljudi ponaaju u skladu sa onim to se deava u nj ima"," i daje pre
sudnu interpretacij u po kojoj je cilj terapije Puera B zapravo bio
spasavanje mladalakog duha od davljenja u podsvesti. Ona ga
doivljava kao "ugaenog puera" i "maskiranog senexa", koga je
senex potisnuo, poput Sunca odmah pored Saturna.
Kako se dolo do ovog zakljuka? Verovatno je to delo
istreniranog oka anali tiara koj i za ozbiljno uzim a svaku priu koja
poinje sa "dok sam dolazio ovamo desil a mi se udna stvar". Liz
Grin je, naravno, takoe bila u potrazi za detetom od koga bi
poela, jer joj je karta predstavljena u kontekstu njenog preda
vanja. Ono to je, ipak, najvanije jeste da ova interpretacija nije
pronaena u simb olim a nataine karta. Retrogradni Merkur u Biku
u 4. kui predstavlja brilijantan astroloki opis "ugaenog puera" i
potvrdu da se interpretacija nalazi na pravom putu. To se odnosi i
na ovekove probleme i na simb oliku nataine karte, ali Liz Grin
nije bila potrebna pomo astrologije da bi dola do svog zakljuka.
Zapravo, ona i nije prepoznala ovu simb oliku i nije pridavala
znaaj trigonu Merkur-Neptun, pa ak ni kvadratu Mesec- Neptun
kao simb olim a koj i bi mog li da ukau na spasavanje deteta od
davljenja. Ona nije ni pokuavala da spoj i indi kacije u svako
dnev nim dogaajim a sa horoskopom, tako da nije bilo naina da
kroz astrologij ll, potvrd i istin itost svoj ih saznanja i I i - to je da leko
vanije - dalje ih rasvetli. Astrologija je ovde od male pomoi. U
najboljem sluaju predstavlja fusnotu, a u najgorem moe pom utiti
slav u anal itikog pokreta.
Ovde lei i najvea razlika izmeu razrade i presuivanja.
Kada neki astro-psiholog ima na umu neki od arhetipova, on
odmah kree da ga ulovi u horoskopu. Bez liderstva tradicionalnih
metoda interpretacije, bilo bi mogue da uhvati i prilagodi
znaenje bilo kog simbola iz karte, koj i je generalno, univerzalno
povezan sa arhetipom koji tra i. Jer ukoliko se simbol izabere
proizvoljno, astrolog uvek moe da izvue "slobodne mitske asoci
jacije" iz simbola i tako sa J ungove take gled ita razradu uini
zanim anjem astrologove podsvesti. Jer, to omoguava naim
tvrdnjama i razradama da budu podvrgnute testu zajednikih metoda
koje su sposobne za jasno razlikovanje simbola.

88

JUNG I ASTROLOGIJA

J U NG I ASTROLOGIJA

89

Cinjenica da astro-psiholozi, poput Liz Grin, koriste proizvoljni,

nezanatski horoskop, ukazuje daje cilj nihovog bavUenja astrologijom
povezivanje sa moguim dubljim znaenjem, neraskidivim delom
Jungovog uenja. Pretpostavlja se da se istina i "donja linija"
pojavljuju sve vie kako se pribliavamo Jungovim perspektivama.
U ovom procesu, Liz Grin nikada nije nameravala da naprosto ucrta
dete u natainu kartu:
Ja ne mislim da neko moe da naprosto uzme dominantan arhetip kao
to je puer ili senex i vrsto, otro ga identifikuje sa astrolokim
faktorima.23
Vremenom, meutim, umeUlost asnulogije jesle uspostavila "vrsto,
otro identiftkovanje", ali ne sa drugim prikazima, ve sa poznatim
dogaajima iz ivota odreene osobe. Identifikacja simbola nataine
karte sa klijentovim svetom je uspostavljena da bi ohrabrila astrologe
da rade sa odgovarajuim simbolima. Jer, ako ne moemo da
poveem o dogaaj sa simbolom u karti sa odreenim stepenom
sigumosti, koliko emo biti nesigurni kada spekuliemo o tome koji
simbol ukazuje na nepoznata psiholoka stanja? Svet i psiha nikada ne
idu razdvojeni. Zbog toga trad icionalni astrolozi tragaju za simbolima,
vidU ivim u spoljnom svetu, i testiraju svoje tumaenje tih simbola
naspram pravih dogaaja kroz astroloke vremenske kriterijume, pre
nego to se pozabave njihovim dubljim im plikacijama.
Povrh toga, upoznavanje sa arhetipskim slikama nije pomoglo
astrolozima pri reavanju nekih od ve postojeih problema.
Psiholoka astrologija, poput svih drugih, naila je na odreene
tekoe u interpretaciji nataine karte, alije to prikriveno Jungovom
emom. To je jedan ambiciozan pokret, koj i je negde izmeu
psiholoke teorije i astrolokih simbola, i autoritet saznanja
sakupljenih iz nataine karte ne samo da nikada nije osporavan, ve
se u njega nije ni sumnjalo. Jer kojaje svrha astrologa koj i ne znaju
smisao simbola ili karte koja postavlja vie pitanja nego to daje
odgovora? Dilema se najee javlja kada izgleda da nataina karta
ne odgovara osobi, ili kada neka ivotna pria ili dogaaj i ne mogu
biti povezani sa simbolima. U tim situacijama astrolog mora da
prizna ili da astrologija ne funkcionie ili da iz nekog razloga ne
odgovara datom trenutku ili ak daje njegova/njena interpretacija
pogrena. Astro-psiholozi koj i misle da mogu dalje bez povoca
trad icionalne astrologije nee znati kada astrologija postaje
suvina. Kao astrolozi koj i bacaju kesice semena, prisiljeni su da
predvide da e ovi neivi, latentni potencijali za koje veruj u da ih
vide u natainoj karti, jednom iznenada uj ahati u klijentov ivot.

U sluaju sl inom onom koj i smo do sada razmatrali, Liz Grin

je pretpostavila da je pronala jo jednog puera, Puera A, jer se
ponaanje te osobe poklapalo sa arhetipom, iako je bilo jako malo
ind ikacija u njegovoj natainoj karti. Nije potrebno veliko pozna
vanje astrologije da bi se prepoznalo da trostruka konjukcija u
Biku ne podsea na lakomislen, nepostojan, mladalaki duh puera,
uvek prisutnog i nikad vidljivog. Ukoliko i dalje insistiramo da ga
vidimo kao puera,jedino to se moe zakUuitijeste da ga sadanje
ponaanje ini "lanim puerom" i da e jednog dana poeti da se
ponaa u skladu sa svojim horoskopom. Suoivi se sa takvom
natalnom kartom puera A, Liz Grin je zakljuila da e i on:
. . . jednoga dana pui, jer je i njegov ivotni stav takoe laan i bilo bi
najbolje daje amputirao vei deo svoje karte."
I, zaista, vei deo njegove nataIne karte je amputiran, ali ne
njegovom zaslugom! Operacija koja se esto sprovodi u astrolo
giji, zapravo koriste je svi tipovi astrologa, ali u ijem rasvetlja
vanju Jungov koncept arhetipova i nj ihove projekcije nije bio od
velike pomoi. Takav pristup ne nudi nita novo i zapravo samo
zatakava nemo astrologije, prebacujui problem na klijenta, i
ostavlja otvoreno pitanje veze astrologa sa simbolikom karte.
Najpre dolaze Jungove ideje, nasleuju ih prvo klijenti, pa nataina
karta, ali astrolozi su uvek tu. Na kraju srno zavrili sa potisnutim
puerom, lanim puerom, moguim puerom, nepostojeim puerom
koj i e jednoga dana postati puer i obratno - ali ni do jednog od
nj ih astrologe nije dovela nataina karta.
Treba istai da i tradicionalna astrologija ima svoje lim ite. Ako
se fokusiramo samo na tehniku crtanja horoskopa moemo se lako
zapitati: "Pa ta?", kada se suoimo sa plitkou i prazninom
znaenja, koj i oduvek predstavljaju vano pitanje za astrologe.
Astrolozi svakako mogu nai odgovarajui simbol, odrediti njegovo
znaenje" , ali da li mogu tumaiti to znaenje? Ograniene metode
interpretacije karte, same po sebi nisu dovoljne. One dobijaju na
znaaju jedino u sluaju kada postoj i vii cilj ili svrha
interpretacije. Ukoliko ih ne oivimo i damo im prostor da govore
o tome
. kako se lj udi zaista oseaju, simboli i simbolika nemaju
znacaJ .
Ako se inteligentno koriste, tradicionalne metode ukazuj u na
znaajna pitanja, o kojima astrolog mora govoriti sa klijentom, i
uspostavljaju veze koje ni na koji drugi nain ne mogu biti
stvorene. Na primer, religijsko iskustvo Puera B moe biti
povezano sa porodinim problemima, jer je Venera vladar i u 4.
-

90

JUNG I ASTROLOGIJA

kui (porodica) i 9. (religija) i ini se da predstavlja oca. Kroz

nj enu konjukciju sa Jupiterom, jo jednom je otac doveden u vezu
sa religioznim oseanjima. Astrologija nas navodi da otvorimo
konverzaciju sa Puerom B dalje, niz linij u retrogradnog Merkura u
sekstilu sa konjukcijom Venera-Jupiter. Na koj i nain je on
pronaao put da izgovori roditeljsku tajnu kroz to intenzivno

religijsko iskustvo? Astrologija od nas trai da poveemo ova dva

faktora na nain na koji analiza to nije spremna da uradi. Ipak, iako
se od astrologije uvek zahteva da se bavi vanim pitanj ima due,

mnogi astrolozi se spotaknu o misterije psihe i samog ivota.

Nasuprot tome, postoj i opasnost od oholosti u analitikoj
psihologiji ukoliko njeni primenjivai ne budu morali da "doka
zuju" svoja tumaenja. Jer njihov rad jo n ije pod kontrolom n i
analitikih procedura, niti strogih pravila astrologije.
Pisana astroloka analiza je veoma zahtevna i za itaoca i za
pisca, i to je jedan od razloga zato se horoskop pre smatra ukra

som u astrolokim knjigama, nego briljivom studijom. A poto

vanje privatnosti k l ijenta jo vie komplikuje publikaciju
pojedinanih horoskopa. Za razliku od lakoe sa kojom ljudi itaj u
prie, mitove i sluajeve zasnovane na analizi, vrlo malo nj ih je
spremno da se pomui prouavajui primere natainih karti. Pred
itaoca, jedna za drugom, iskau upeatljive slike o svrsi i smislu
ivota. Ko nakon toga i dalje eli 'da zna ko je vladalac koje kue?
Ironino je, da ba zbog toga to Jupitera moemo doiveti tokom
itanja, njegov simbol u horoskopu esto ostane neprimeen, kao
to je to sluaj s Jupiterom Puera B. Slino je i sa psiholokom
astrologijom koja naglaava ulogu Saturna kao uvara kapije
izmeu svesnog i nesvesnog na utrb vie diskriminiue saturnov
ske upotrebe vremenskih mera i nataine karte.

Sada u napraviti zaokret koj i bi mogao da iznenadi itaoce.

Dok smo razmiljali o Jupiteru i Saturnu i razlikama izmeu
razrade i tradicionalnih astrolokih metoda, horoskop Puera B je
poeo da oivljava sa odgovorima na ova pitanja. Ovakva radi
kalna promena, koja "razotkriva" natainu kartu u potpuno drugom
kontekstu moe biti ekstremno prosvetljujua.26 Kao to je to bio
sluaj i kod Radermajerovog iskustva sa lisicom, koje smo ' '
pominjali ranije, astroloki simboli su neoekivano oiveli i poeli "
da nam ukazuju, ne ba tano na pitanja koja se razmatraju, ve na
sadraj koji moe pomoi u objanjenju datih simbola. Ako sada
"ponovo proem" kroz kartu Puera B u kontekstu diskusije o
razradi i tradicionalnoj astrologij i, v ideu da m itska i ekspanzivna
konjukcija Jupiter-Venera u Raku, sa Venerom kao vladarom 9.

JUNG I ASTROLOGIJA

91

kue astrologije, govore u prilog razradi astrolokih simbola. To je

divna jungovska pesma nabijena emocijama i znaenjem. A

konfuzija koju ona moe da izazove nalazei se istovremeno svuda

i nigde, prikazana je poloajem njenog Meseca, u 6. kui i u

kvadratu sa Neptunom - to ukazuje na nedostatak zanata. Proces
tradicionalne izrade horoskopa i rasuivanja prikazan je Merkurom,
vladarem 6. kue i rasporedom konjukcije Sunce-Saturn u

B l izancima. To je mnogo tee, poto je Merkur u Biku retrogradan

i sporij i, studiozniji nain prolaska kroz sve aspekte nataine karte.
To takoe ima i svoju pozadinu u retrogradnom odvajanju od
Neptuna u Devici, u 8. kui. Treba napomenuti da to nije glas i l i
potvrda (retrogradn i Merkur) prirode njegovih okultnih zavetanja
(Neptun u 8. kui), to stvara iluziju o prirodi njegovih tehnika
(Neptun u Devici.). Horoskopuje neophodan sekstil sa konjukcijom
Jupiter-Venera da bi ona progovorila o tajnama koje uva.

U sluaju simbola, dozvoljena je promena stava. I dentifikujui

simboliku Venera-Jupiter u natainoj karti Puera B , kao proces
razrade u astrologiji, uzvienost ovog simbola - i s tim u vezi
slabosti Merkura - naterale su me da ponovo razmislim o ovome.
Moja iritiranost nedostatkom zanata u Liz Grininom tumaenju
horoskopa, ublaena je njenom sposobnou da ispuni svrhu
procesa razrade za svoje itaoce. Ovo je neto to je nesumnjivo
unapredilo (Jupiter) astrologiju (Venera, v ladar 9. kue). Kao to
smo ranij e videli u priama o zmij inom ujedu i bogu Ra i Jungovoj
llspavanci, rnitovi i prie se vezuju za osobu preko emotivnog
konteksta arhetipa. To je dimenzija, koja esto nedostaje u
tradicionalnoj astrologij i . Astrolozi poslednje generacije rad i l i su
horoskope, ali u njima nisu aktivirali arhetipove. Liz Grin, s druge
strane, moda nije poznavala tu vetinu, ali je na svom vrhuncu
mogla da izazove arhetipsko i boansko u svoj i m itaocima.
To se ne moe uopteno rei za psiholoku astrologiju, pod
Jungovim uticajem, gde je esto prisutno nerazumevanje arhe
tipova kao "pokretakih sila due". Dejms Hilman ukazuje da je:
o

vrlo lako pomeati arhetipove i stereotipe. "

Tokom potrage za dubljim znaenjem i pokuaja da oslobodi

astrologiju od "kljunih rei", jedino to je psiholoka astrologija
zaista postigla jeste da pretvori arhetipove u stereotipe. Ovo nije
nigde oiglednije nego u pokuajima da se "mapira" dua.

JUNG I ASTROLOGIJA

93

Tabela 1 Struktura psihe sa glavnim komponentama

6.
MAPA PSIHE
Nakon putovanja nonim morima, Jung se posvetio sreivanju
svog dotadanjeg rada, dajui oblik svoj im iskustvima kroz prizmu
steenog znanja u psihijatriji i analizi. On je postepeno razvio
model koj i diferencira imena. i principe razliitih psihikih stanja i
kompleksa. Kao i svaka uspena teorija, Jungova struktura psihe je
potvrena, uobliena i diskutovana kroz teoriju i praksu, ali ne
predstavlja potpun sistem na osnovu i u okviru kog Jungova ana- ,
liza opaa i analizira stvarnost. Model se zasniva n a neoplatonskoj
misli, koja pretpostavlj a primarne principe u svim ivotnim i ove
kovim iskustvima. To se ogleda u arhetipovima, nevidljivim
principima koji se nalaze u osnovi vidljive stvarnosti i ine
zajedniku, kolektivnu bazu oveanstva.
Jungova sveobuhvatna koncepcija psihe obuhvata i kolektivnu

i individualnu psihu i moe se definisati kao:

PSIHA
SOPSTVO
libido
kompenzatori
SVESNO
Dva tipa
Ekstravertno
Ili

Introvertan

- ETI RI FUNKCIJE
Jedna pravi razliku

dve pomone sekcije

EGO
PERSONA

NESVESNO
Dva tipa
Ekstravertno
iIi

Introvertan
ETlRf FUNKCIJE
Jedna ne pravi razliku
dve pomone sekcije
SENKA
SLIKA DUE
(animaJanimus)

RAZMILJANJE
INTUICIJA

DOIVLJAJ

OSEAJ

. celokupnost psihikih procesa, svesnih kao i nesvesnih ... psiha se

sastoji od dve komplementame ali antitezne sfere: svesti i podsvesti. I
_

U prilog ovoj osnovnoj razlizi izmeu svesnog i nesvesnog,

Jung svrstava libido, energiju psihe, u jedan od tipova, funkcija i
kompleksa. On trvrdi da su oni svi nastali iz arhetipova i imaju
karakteristian odnos kako jedni sa drugima, tako i sa svesnim i
nesvesnim podrujima, te zbog toga imaju ulogu posrednika izme
u dve sfere. Na Tabeli I unete su osnovne komponente Jungove
strukture psihe. Jungovo shvatanje kompenzatorske prirode psihe
najbolje je opisano njegovim natainim Jupiterom u Ribama
smetenim u 8. kui. Po njegovom miljenju, svrha igre izmeu
svesnog i nesvesnog jeste da se stvori psihika ravnotea. Na
primer, ako ja imam previsoko miljenje o sebi, zadatak moje
podsvesti bie da ponovo uspostavi balans. Taj proces se moe
odvijati interno kroz snove koji naglaavaju oskudicu i sve to je
malo, i l i pak eksterno "projekcijom" na druge. U drugom sluaju
vrlo je verovatno da u esto nailaziti na sitniave, uskogrude lj ude
koj i e pokuavati da me ponize.

Osnovne komponente svesnog prikazane su odmah do kom pen

zatomih faktora nesvesnog.

Arhe/ipovi kolektivne podsvesti se nalaze u osnovi i ispoljavaju

se kroz strukturu psihe.

Kompenzatorna priroda nesvesnog vidi se u stavovima kroz

razliite forme Jungovog libida. "Linost", termin odabran da
oznai linost i masku svesnog i l i sredine kroz koju prihvatamo
svet, ima svog parnjaka II nesvesnom, "Slika due", toj est, animus
kod ena ili anima kod mukaraca. Oni II potpunosti nose peat
uzajamnog dejstva "etiri funkcije" - razm iljanja, oseanja,
opaanja, i intuicije - ali dva tipa - introvertan i ekstravertan takoe e imati svoju ulogu u formiranju l inosti i njene nesvesne
slike due. Ako j a na svesnom nivou predstavljam "oseajni" tip i
svet doivljavam na emocionalnoj bazi, moja podsvest e to

94

JUNG I ASTROLOGIJA

kompenzovati kroz m uevnu sliku due koju karakterie racional

nost. Poto sam ena, moj "animus" e biti veom logian i vero
vatno e se pojavljivati u snovima kao prikaz nekog mukog logosa,
kao to je orao. Ili moe biti projektovan na spoljni svet, a njegov
nosilac moe postati ovek u koga sam zaljubljena ili neka
tntelektualna alatka za koju sam vezana.
J ungov sistem tipova i funkcij a je komplikovano isprepletan sa
jungovskom analizom, i uprkos tome to smo je preleteli na brzinu,
nadam se da je i to bilo dovoljno da ukae na prisutnost reda i
tipologije nasuprot nestabilnosti i konfuziji psihikih stanja i
pnkaza. Jungova struktura psihe je lako izjednaila kategorije istog
opsega i stavila ih u slubu razumevanja, a svakog od nas ini
posebnim. Ako seja, na primer, zaljubim, moje hiperaktivno emo
cionalno stanje moe ukazivati na deo moje podsvesti koji poku
ava da izbije na povrinu, a projektovan je na mog ljubavnika.
Zapravo, to znai da ja ne volim njega, ve nepoznati deo moje
pSIhe. Ako, pak, mrzim zlobnu kominicu, vrlo je verovatno da je
ona nosilac moje senke i da je to zapravo moja sopstvena zloba
kOJ e se gnuam i pokuavam da je se oslobodim. Iako su ovakve
projekcije u ig;ri jedino kada emocionalna reakcija na neki dogaaj
daleko prevazilazi njegov znaaj , njihovo postojanje otvara nepri
jatna pitanja autonomije naeg okruenja i statusa "drugog". Jun
gov prilaz, doveden do svojih lim ita, preti da svet svede na
unutranji, a drugog na dogradnj u pojedinca .'
Jungovo shvatanje psihe ima tako karakteristinu i prepoz
natlJIvu strukturu i tipologiju da su astrolozi bili u iskuenju da ga
uv ste u okvire svoje nauke. Bez izuzetka u svim delima astrologa
kOJ I su usvoJ Ih Jungovu termtnologlJ u planete su izjednaene sa
arhetipovima, a potpuno je prihvaeno stanovite po kome nataina
karta ukazuje n a "primarne nagone ili arhetipske modele" poje
dinca. Liz Grin radi na premisi da:
..: natlna karta na roenju zaista predstavlja model, II reniku
SImbolike, za razliite energetske ablone ili psihike komponente
koje ine individuu. 3

Metafore paketa semena i eme samo su potvrda ustaljenog

verovanja daje nataina karta "karla due". Postoje nedoumice oko
toga da li se karta vie uklapa u Jungovu definiciju "due", "sop
stva" ili "linosti", a Liz Grin sugerie da:
". ta god daje to to "navodi oveka da ide svoj im putem", sigurno se
ne nalaZI u horoskopu ... Zapravo postoji neto u sopstvu to preva
zilazi sam horoskop.4

95

JUNG I ASTROLOGIJA

Uglavnom, astro-psiholozi se slau da imaju mapu ove teritorije

i, to je vanije, da mapa najpre opisuje "unutranj i svet" i struk
turu individualne percepcije, pa tek onda svet spoljanj ih dogaaja.
Neki. delovi Jungovog modela bili su zanimljiviji astrolozima od
drugih. Cetiri funkcije, na prime, ovezane sa etiri elementa esto se
konste, kao u delu Stefana AroJ a, ah I komponente podsvesti poput
senke, animusa i anime do sada su postale deo astrolokog vokabula
ra. Anima i animus su ist pogodak za astrologe, jer njihove klijente
najee interesuju pitanja vezana za ljubav i partnera. Zato ne
iznenauje Io je ba seksualni deo Jungove teorije najvie uzbudio
astrologe. Kao to smo videli, astrolozi su dugo bili u potrazi za
prikazom - due i bili su zreli za aferu sa analitikom psihologijom.
Na koj i nain je u tom trenutku Jungov model psihe primenjen
u astrologij i? Tokom ezdesetih, u jednom od najznaajnijih
pregleda astrologije i moderne psihologije, Margaret Morel, detalj no
ulazi u korelaciju izmeu Jungovog koncepta i natalne karte 6 Njen
rad nam je veoma interesantan, jer predstavlja prekretnicu izmeu
dve. glavne struje astrologije, pod Jungovim uticajem, ije su
perjaIlIce Dejn Radjar i Liz Grin. Ona je nestrpljiva da nae
korelaciju sa J ungovom strukturom, ali mu pristupa sa jakom
privrenou izradi horoskopa. Tokom rada sa horoskopima
pojedinaca iji su tipovi i funkcije predmet procene analitiara,
otkrilaje da svi njoj poznati pokuaj i povezivanja Jungovih tipova
sa astrologijom - ukljuujui i onaj Radjarov - nisu dali rezultate.
Odnosno u nekim pojedinanim sluajevima, tipovi su se uklapali :
samo kad se radi o kompletnoj nala/n oj karli, a ne o skupu pravila koja
se odnose na pade Ju planeta na znakove i kue. 7

nogi astrolozi su probali da uspostave vezu, ali i dalje nije

postIgnut konsenzus oko toga koji deo karte se odnosi na koji deo
psihe. U tabeli 2 dat je pregled kako su vezu Jungove strukture i
astrolokih simbola videli neki od najznaajnijih astrologa. U svakom
sluaju, ova lista nije kompletna i njena osnovna svrhajeste da nam da
nekakvu ideju o postojeim razlikama. Na primer, Radjar je identifi
kovao libido kao Mars i itavu kompenzatorsku prirodu psihe dodelio
Jupiteru. Takoe je i Karen Hamaker Zondag napravila detaljan plarl,
taku po taku, da privena Jungovu teoriju i natainu kartu. Ona
doivlj,:va arhetipove samo kao deo itave teoretske strukture i vezuje
Ih za tacno odredem deo horoskopa, 1 2 . kuu. A kako se ovo uklapa
sa njenim stavom da su svi astroloki simboli arhetipovi nije ba
naiiasnije. Liz Grin, poput Margaret Moril, nije se drala nijedne od
moguih korelacija, ve je pratila one znakove koj i su joj se inili
najpodesnijim u datom sluaju .
,

96

JUNG I ASTROLOGIJA

Tabela 2. Astologija i Jung: Tabela korelacija

Radjar
Svest
lina

Mejo

Aroj

Planete
posebno

o do ci"

."

Podsvest
- lina (I)
- kolektivna

(1<)

(I)'

pl anete
Tranzit TJ(k)

Arhetipovi

Planete

Libido

il'

Sopstva

Sunce!
aneli
relacija

Ego
Persona

etiri
funkcije

"
(U)
etiri
anela

Slika due
(animafanimus)

--

.._--

l!-

(ll.")

Planete

- " (I)
------------

Tranzit 1')

Znaci

12,
kua

4-8-12

''''";
'I

Morel

0 + ])
MC
0 + :
IC
-------Tranzit

-----

---

'f (k)

Planete

Sili

0
Takoe

itav
horoskop

" /
0
Veina planeta
posebno

0
1-5-9

uestvuje

0 /Ase,
Znak o;
superior f.

c;;;;;
Zodijak

,,' OI,

0 1 mosl
Sopstva

Cetiri
ciementa

"'o,

tetiri
elementa

tetiri
elementa

Vazduh Razmi!llj.
Zemlja ..

8
pojedinan
;h
I
,

"

"

Elementi
Dese.!
Pl u 7
) 1 iI' & '"
uesh'Uju

8,
kua

0i1'l)jJt!
ena
WfI'V

8. kua

Kompleksi

1) - ego

Sve planete

" - mo

R planete

Df1) majka
'''

ivOUli put

Dve faze
'> pa lt

II

10/4
osovma

veina planeta

Vali uestvuju
i druge planete

Senka

o do ll.
2-6- 1 0

Planete

Planete
posebno
V

Grin

& 0

Znaci

anima

c1 i1i "fJ
anlmus

J U NG I ASTROLOGIJA

97

Ono to je proizalo iz ove liste jeste da u smislu astrolokih

modela psihe ne postoji nijedna kola "Jungove astrologije", kao i
to da do danas ne postoji konsenzus oko najvanijih pitanja meu
astrolozima pod njegovim uticajem. Uobiajeno je da su za
nosioce arhetipova i kolektivne podsvesti odreene spoljne
planete, Uran, Neptun i Pluton, ali i to je prilino problematino.
Jer, ako su sve planete arhetipovi, onda se sve moraju odnositi na
kolektivnu podsvest i stanja svesti. Isti je sluaj i sa funkcijama: ne
postoji dogovor koji element odgovara kojoj funkciji. Robert Hend
ima vrlo jake argumente protiv vode kao funkcije oseanja,' kao
to ju je identifikovao More!.
Ona je odbacila i mogunost da vatra oznaava intuiciju i
umesto toga ukazivala na povezanost oseanja i stabilnosti,
intuic ije i nepostojanosti. Postoj i uzajam ni dogovor da Sunce pred
stavlja ego, iako u zavisnosti od autora, moemo naii i na druge
faktore kao simbo le ega. Morel izjednaava ego sa Mesecom, na
osnovu toga to se bazira na pamenju, asocijacijama iz prolosti i
onome to pojedinac prepoznaje kao svoje vlasnitvo. Sa druge
strane, Radjar identifikuje ovaj faktor kao Saturn, oslanj ajui se na
teozofsku m isao koja ego definie preko pitanja odbrane i granica.
Lista je vredna panje, jer ukazuje na nedostatak saglasnost i u
vezi najznaajnij ih Jungovih pojmova poput slika due, senke i
sopstva. I sama Jungova definicija moe biti veoma nezgodna, ali
se nj ihova upotreba toliko rairila meu astrolozima da je sada
postalo gotovo nemogue postii dogovor. Ono to itavu stvar
oteavaje i injenica da niko od autora ne obraa panju na radove
svojih kolega. Tako imamo sluaj da sa svakom novom knjigom
dobijamo novi sistem korelacije, a da pri tome niko ne nalazi za
shodno da dokae svoje stanovite. U itavom svom opusu na ovu
temu, Karen Hamaker-Zondag nijednom nije pomenula natainu
kartu niti se trudila da povee svoj rad sa praksom, a da ne pomi
njemo da nije smatrala za neophodno da se pozove na rad nekog od
kolega.
Kao ilustraciju, probaemo da lociramo "Sliku due" (anima
-animus) u horoskopu. Sam Jung se pri tom poduhvatu vrsto
drao univerzalnih simbola:
Mesec primamo oslikava ovekov enski deo podsvesti. ali pred
stavlja i ensku stranu psihe, dok Sunce predstavlja muku. To je
najoiglednije u astrolokim interpretacijama Sunca i Meseca,'

98

I'

JUNG I ASTROLOGIJA

Kako astrolozi lociraj u simbol za sliku due u nataInoj karti? U

zavisnosti od autora, moe biti smeten u Jupiteru (Radjar), Me
secu, Merkuru, Veneri, Marsu ili Uranu (Mej o), u 8. kui (Karen
Hamaker-Zondag) ili prema Liz Grin u svemu to u tradicionalnoj
astrologiji simbolizuje veze: elementi, Descendent, planete u 7. kui,
Sunce-Mars-Uran kod ena, to jest,
Mesec-Venera-Pluton kod mukaraca. Radjar ostaje veran
Jungu i nudi dobro potkovanu interpretaciju Meseca kao anime ili
animusa. To znai da Mesec moe uzeti muki ili enski oblik, u
zavisnost od pola osobe, i predstavlja kontrapoInu kompenzaciju
ili protivteu svesnog stava ." Po Morelovoj, ponuene korelacije
mogu biti vrlo lako pogreno shvaene ukoliko ne ukljuuju kultur
ne i socioloke razlike. Ona nam prenosi da je Greta Bauman-Jung
intezivno istraivala astroloke simbole animusa i da je otkrila da
ga u kartama Amerikanki predstavlja Mars, a u kartama Evrop
lj anki Saturn. Razlog je bio to to su Evropljanke bile kulturno
dominantnije po imagu oca . "
U svakom sluaju, razlikujemo dva pravca u odnosu na ukljuivanje
Jungovog koncepta u astroloku praksu. Predstavnik prvog je Karen
Hanlaker-Zondag, koja trai sistematske i manje ili vie defmisane veze
iz",eu simbola i Jungovih pojmova. Ovaj pristup se svodi na pokuaj
mapiranja psihe pomou univerzalnih korelacija, ija se osnovna veza
Sunce-Mesec poistoveuje sa odnosom ego-persona. Kao to ukazuju
Morel i Hend, astrologija m
i a svoju sopstvenu, dodue neizgraenu
psihologiju, i nije ni optimistina niti eljna pronalaenja konane
korelacije. Hend vidi ovaj pokret kao:
... jedan od mnogih primera da mnogi astrolozi pokuavaju da naprave
jedan na jedan prevoenje iz jednog simbolikog sistema (Jungov) u
drugi (astroloki). Razlogje elja da astrologija bude priznata, alije to
nemogue, jer astrolozi shvataju da je njihov sopstveni sistem
psihologije mnogo uspeniji od onog koji se nudi u ortodoksnoj
psihologiji.12

JUNG I ASTROLOGIJA

99

uopte, poeli su da se ire na interpretacuu horoskopa. Na primer,

senka, persona i projekcija postali su uobiajeni izrazi pri tumaenju
nataIne karte, iako astrolozi vie i ne nanIeravaju da lociraju dublje
slojeve unutar Jungovog konteksta. Modema astrologija je uzela po
malo iz svakog dela Jungove terminologije, smatrajui da se moe
iskoristiti na ovaj ili onaj nain, a sve u okviru sveobuhvatnueg procesa
psihologizacije astrologije koji se odigrava poslednjih decenUa. Jedna
od svakidanjih, ali negativnih posledica ovog procesa jeste da su
mnogi astrolozi zamenili monotono iitavanje karakternih osobina
jednako dosadnim opisima ega i anime, pa je susret sa "visokim,
tamnim strancem" postao "sastanak sa senkom".
Da li je mogue venati Jungovo stanovite za simboliku
horoskopa, bez podrivanja tradicionalne astrologue? Sledei primer
ilustruje i problem i mogua reenja. Slika 6. 1 je horoskop ene koja
je bila aktivni protivnik amerikih vazdunih baza u Grinem Komon
1 980. U to vreme ona je imala pedeset godina i njena politika
ubeenja su bila toliko snana daje napustila svoj posao babice da bi
neprekidno kampovala pred kapijom Grinem Komona. Tu je ivela
dve godine pod plastinim atorom, nekoliko puta je uhapena i
neko vreme je provela u zatvoru. Njen in prkosa, osim samog
boravka na tom mestu, sastojao se u tome da preskoi ogradu na
periferij i i premae crvenom farbom pijunske avione.
Da li moemo koristei tradicionalne astrolake metode sa
izvesnom sigurnou povezati eninu kartu sa njenom ivotnom
priom. Njena karijera babice predstavljena je Rakom, znakom
majki, na njenom Srednjem nebu. Njegov vladar Mesec se nalazi u
korpiji, medicinskom znaku roenja i smrti. To je Mlad Mesec i
nalazi se u meusobnom vladarstvu sa Plutonom u Raku u 9. kui.
Ova kombinacija Mesec-Pluton ne opisuje samo podrivaki
pravac na kome se nala njena karijera, ve i preobraujue
iskustvo koje je doivela dok je boravila u Grinemu. Ona je
pomoglajednoj eni koja se poraala u atoru izvan glavne kapije.
Ovo se jasno vidi u njenoj karti kroz Mesec u Skorpiji, vladaru 1 0.
kue - poroaj - sa doekom Plutona - izvan nuklearne oruane
baze u Ona je opisala tiinu, koja se spustila meu ene to su
prisustvovale poroaju, kao "nevidljivo prisustvo Svetog Duha"
(prigueni znaci, religiozni Pluton u 9. kui). A l i postaVlja se
pitanje da )i simboli babic saboti raju aktivnosti? Ona je
tajanstvena Skorpija, a vladar Skorpije, crveni i ratoborni Mars je
spojen sa njenim Suncem. Kadaje Pluton svojim tranzitom preao
preko ove pomorske kombinacije, onaje presekla ianu ogradu i
ofarbal a pijunske avione u crveno. Simbolika je istovremeno
precizna, divna i apsurdna.
-

Drugi prilaz, koji predvodi Liz Grin, neto je suptilnui utoliko to

ne traga za konanom vezom. U praksi, njen pristup je poznatiji pod
nazivom prikaz psihe, nego "mapa". Njen pristup daje najbolje
rezultate kada ne odstrani Puera i kad pokuava da dozvoli svakom
pojedinanom horoskopu da na svoj, osoben nain prikae Jungov
model. Bilo kako bilo, oba pristupa bilo da "mapiraju" ili "prikazuju"
psihu, zavise od Jungove strukture ukoliko ele da dopru do "dubljih
saznanja" o nekome na osnovu njegove natalne karte.
Jungov uticaj bio je oigledan i daleko izvan granica "psiholoke
astrologije". Razliiti znaajni pojmovi, kako Jungovi tako i psihologUe

JUNG I ASTROLOGIJA

JUNG I ASTROLOGIJA

1 00

101
,

oseanja. U Jungovoj tipologiji oni su dijametralno suprotni, to

znai da dominacija jednog elementa u svesnom automatski znai
da drugi pripada podsvesti i nepristupanom delu individue.
Prisustvo tolike vode ukazuje da je oseanje svesno najprisutnija i
najdiferenciranija funkcija. Shodno tome, nedostatak vazduha
pokazuje da je njena neizdiferencirana, nesvesna funkcija razum.
Prema Jungovoj teoriji, slika animusa - "unutranje" - predstave
mukarca - osmiljena je i obojena uglavnom podsvesnim
funkcijama. Sto znai da e animus ene iz Grinema oblikovati
njena nesvesna funkcija miljenj a i da emo u ovoj tvrdoglavoj
eni jakih ubeenja pronai znake tui babe, animusa mislioca.
Poto je animus u podsvesti onje bez njenog znanja projektovan na
mukarce, objekte ili neke druge odgovarajue nosioce, poput
uzronika i "doktrine". injenica da je naa ena iz Grinema
kampovala ispred vojne vazdune baze dobija potpuno drugo
znaenje kada se posmatra kroz Jungov koncept Vazduna baza
zapravo predstavlja njenu vazdunu bazu. Koja slika moe tako
upeatljivo odslikavati superiorni muki intelekt od vojnog kampa
sa avijatiarima i nijhovnim falusnim krstaricama? Zena iz Gri
nema otelotvorila je animus u obliku vazdune baze i njena jaka
ubeenja mogu biti posledica ovog "crnog sunca" u eni "kojom
dominira animus"." Muke planete su veoma snane, ukljuujui
konjukciju Sunca sa Marsom u usponu, svojim ponosom. Suprotno
tome, enske planete, Mesec i Venera su u horoskopu prikazane u
svom zalasku .

--

'

-,

'.

AA

'1.'\

... ...
o

&>

-<'ft

'1>..

il>

or

!
-

]L"
I II

s-

'T'
-----\

l'Ii.

Slika 6.1 Zena iz Grinema 06. 00GMT, 26. oktobar 1927.

55N534W15
Njena nataina kartaje i vrlo upadljiva zbog dominacije vode, sa
ak est planeta u vodenim znacima. I pored toga to je Ascendent
u Vagi nedostaju elementi vazduha, to ukazuje na to da je ena
patila od manjka logike i objektivnosti. Konvencionalno reeno,
njeno ponaanje je svakako neodgovorno. Onaje zamenila komfo
ran ivot, srednje klase, za naporan boravak u atoru i tako izdrala
ak dve surove engleske zime. Neuobiajenujainu njenih emocij a
simbolie upravo sva ta voda. U sebi ona je oseala da mora da
nastavi ovo bdenje, ma kako to nerazumno izgledalo drugima, jer
sa njene take gledita nita n ij e bilo manje razumno od krstareih
aVIona.
Sta se dogaa kad na ovu natainu kartu prirnenimo Jungovu
strukturu psihe? "Situacija" je u sm islu etiri elementa i Jungove
etiri funkcije prilino dobra. Iako se svi astrolozi ne slau, uobia
jeno je miljenje da vazduh i voda reprezentuju funkcije miljenja i

Mi se ovde suoavamo sa poecima Jungovog stila tumaenja

nataine karte, ali da bismo odredili dokle je enina relacija sa
animusom "zdrava" morali bismo da istraujemo jedino na sesiji
'Jedan na jedan". Inferiorne funkcije, poto se nalaze blizu
kolektivne podsvesti, mogu biti izvor kreativnosti kada se stave u
liniju sa svesnim. Zenine ludorije u Grinemu verovatno su predstavljale njen nain da se izbori sa neprijateljstvom svoje
inferiorne funkcije i njen pokuaj da integrie animus u svoju
psihu. Jer, nakon svega to je reeno
i uraeno ipak je ona ta koja
.
odluuje.
-

Ali pre nego to produimo dalje kroz kartu u potrazi za drugim

delovima njene due, primetite kako nam astrologija izmie. Ono
to je poelo kao interesantno poreenje Jungove etiri funkcije sa
etiri elementa potpuno je preuzelo kontrolu i uvuklo nas da enu
posmatramo iskljuivo kroz prizmu Jungove strukture. Prvo smo
traili njenu linost, pa senku, onda njen ego i tako dalje. Seoba u
Jungovu misao, plodonosnu kakva moe biti, uinila je da se

1 02

JUNG I ASTROLOGIJA

distanciramo od ene koja je opisana u astrolokoj natainoj karti.

Ako produimo ovim putem, veoma brzo karta i njena simbolika

bie izgubljeni, drugim reima, njene simbole pretvoriemo u
Jungove komponente psihe.
To nas dovodi do problema redukcionizma u itavoj analizi,

nevezano za Jungovu tipologiju. Sva ubeenja ene iz Grinema, svi

gestovi hrabrosti koje je uinila mogu pasti pod sumnju ako se znaju
njene unutranje, psiholoke dileme i podsvesni motivi. Da l i se
pravi "unutranj i razlozi" mogu proitati iz konjukeije Sunce-Mars
u Skorpiji?

Tokom uvoenja primene Jungove strukture, dovedeni smo u

iskuenje da izgubimo iz vida metode tradicionalne astrologije koji
nam omoguavaju detaljnu razradu astroloki h simbola. Osnovna
razlika izmeu tradicionalne i psiholoke astrologije je u tome to
prva ostaje ukorenjena u neiji m delima i ponaanju i uopte je ne
zanimaju skriveni motivi, svesni ili nesvesni. Usvajanje Jungovog

pristupa neizbeno izaziva jednu objanjivu paradigmu koja nije

uvek neophodna. Sa stanovita psiholoke astrologije, nije dovoljno
to znamo d a j e ena iz Grinerna bojila pijunske krstarice, jer je
smatrala da su raketne krstarice zlo. Ona nas tera da "objasnimo"
njene akcije kroz njen unutraniji svet, njenim funkcijama i
tipovima. A l i ovde se suoavamo sa nedoslednou logike i to je
razlog to nam ova objanjenja zapravo nee otkriti razloge njenog
akta, mada tako izgleda. U eri psihologije vie nas raduje da psiho
loki objasnimo neku pojavu, nego da uemo u njenu sutinu.

U istraivanju neije psihe moderni astropsiholozi usvoj i l i su

jo neke nepotrebne, limitirajue pretpostavke. U istoj liniji sa
nedostatkom interesovanja za stvari i dogaaje, kao i sa insisti
ranjem na unutranjem svetu individue stoji i pretpostavka da se
astroloki prikaz neije psihe nalazi iskljuivo u natainoj karti.
Ovo je sputalo i razvoj psiholoke astrologije, ali i dalji upliv
Jungovih ideja. Psiha i svet oko nas nikako nisu razdvojeni i prvi
korak u procesu oslobaanja od redukcionizma psihologije mora
biti oslobaanje od nataine karte. Jer, ona nikako ne sme biti jedini
horoskop kroz koji emo se baviti neijom psihom, nije ak ni naj
adekvatniji. Ako usvojimo psiholoko shvatanje projekcije, jasno
je da emo elemente psihe nai podjednako oko nas koliko i u nama.
Cak je mogue da u horoskopu dogaaja esto naiemo na
manifestaciju arhetipova kao "delova samog ivota."

Kao ilustraciju naveu neto to se desilo mom prijatelju,

astrologu. I ako je izgledalo potpuno trivijalno, bio je zaintrigiran i
napravio je horoskop perioda u kome se to desilo. Poto mu nije
ilo najbolje sa tum enjem, zamolio me je za m iljenje. Shvatila

JUNG I ASTROLOGIJA
sam da samo ako je stavim

1 03
u

perspektivu Jungove misli karta ima

smisla. Ali, najpre u vam izloiti dogaaj onako kako ga je on

zapisao. Verovatno ete se dok budete itali, a pre nego to
pogledate kartu, pitati kakve veze Jungova intrpretacija astrolokih
simbola ima sa ovim.

Uao sam u Rajmanovu radnju na Haj Stri tu da kupim indigo papir.

Bilo mi je jasno da neko nekog doziva ili pokuava da privue
njegovu panju, ali ne i da samja taj neko. Neko mi se obratio reima:
"Odakle vam taj kiobran?" i dotakao moje rame. Okrenuo sam se i
ugledao atraktivnu cmkinju sa malim detetom. Pitala me je da li moe
da pogleda moj kiobran,jer misli daje njen. Odgovorio sam joj da ne
moe, jer sigurno grei. Optuila me je da sam joj uzeo kiobran jo
pre nego to sam uao u radnju. Smireno sam joj rekao da ako misli da
sam joj ukrao kiobran, slobodno moe da zove policiju. Odbilaje, ali
e . nastavila da me optuuje za uzimanje njene imovine. Rekao sam

JOJ:

"ao nl i je, gospoo, ali ne moete ii okolo i optuivati ljude da su

vas opljakali ako nemate dokaze", i daje to uvreda za moj karakter.
Pitala je: "ij i karakter?", na ta sam odgovorio:
"Moj" .Ignorisala je ovo, ali je nastavila da protestuje tvrdei da
kiobran izgleda isto kao njen i da treba da joj dozvolim da proveri.
Hladnokrvno sam je odbio, objanjavajui da nema potrebe' jer je
kiobran moj .
Stala je iza mene i rekla mi da je moja srea to sam muko, inae!
Tada sam malo popustio (femin istike gluposti) i dopustio joj da, ako
Je od neke pomoi, moe da pogleda kiobran. l dalje sam se drao
vrsto svog stava. Rekao sam da mogu da dokaem da je kiobran
moj, alije ona tvrdila isto. Uzviknuo sam da moj ima mrlju od blata na
sebi, ali je ona to isto tvrdila za svoj.
Nakon to je paljivo pregledala kiobran, pitao sam je:
"Da l i ste sada zadovolj ni?", na ta je ona rekla da nije, ali da vie
nita ne moe da uini s tim u vezi. Okrenula se i pola ka izlazu iz
radnje, dobacujui devojici:
"Polazi 1".
Iako sam ostao bez rei, zapanjilo meje koliko sam sve vreme bio
smiren, kao i injenica da m i je ona i dalje bila veoma privlana.
Kada imamo ovakav opis pred sebom, moemo oekivati da u
horoskopu dogaaja naemo Bika i Blizance, jer su oni znaci

vlasnitva i rasprave. Optuba za krau ukazuje da istaknuto mesto

zauzima i Merkur. Ako Ukljuimo Jungove ideje, ma ta mislili O
rasnim predrasudama, injenica je daje za veinu belaca cmkinja,
potencijalni nosilac anime.15 S obzirom na to da se dogaaj zbivao

na javnom mestu i da moj prijatelj dri do svog ugleda, pria

sugerie odnos persona-anima. Scenario u prodavnici, ako ga

JUNG I ASTROLOGIJA

1 04

1 05

JUNG I ASTROLOGIJA

Devica u usponu, Merkur, gospodar Ascendenta, u kvadratu sa

horizontom je upravo taj ovek. On je na poslovnom zadatku
(Merkur u B l izancima u 1 0. kui), na Haj Stritu (MC i B l izanci),
kupuje indigo (blizanac, B lizanci). Merkur nije samo bog pisanja,
ve i zatitnik lopova, a nalazi se u 1 0. kui oveka koji je javno
optuen za krau!

-----

..fL
13

Ovaj Merkur, gospodar Ascendenta i kvadrat na horizontu,

opisuju linost ovog oveka ( 1 0. kua, kvadrat Ascendenta). U
Jungovoj tipologiji, ustanovljeno je da je persona sastavljena od
sve etiri funkcije. Cini se daje dominantna funkcij a ovog oveka
miljenje, jer je Merkur snano pozicioniran u vazdunom znaku.
Njegova najmanje istaknuta funkcija je oseanje, to astroloki
moe biti povezano sa vodom. Njegova anima, koju ini neizdife
rencirana funkcija oseanja e, dakle, biti nosilac "vodene"
asocijacije. Postoj i mala nedoumica da li gaje devojka izazivala u
vezi kiobrana, predmeta ija je namena bila da ga zatiti od vode,
pa prema tome i od nje same. Zahtevala je da zna: "Odakle ti taj
kiobran?" Ona nije sa sigurnou mogla da zna da kiobranjeste
nj en, odnosno, iz kog kraljevstva potie, jer kiobran ne titi samo
od vode. Sa nj im je mogue i praviti senke (um brela kiobran,
eng. prim. prev.; lat. umbra = senka), senke koje kompenzuju ego.
Devojka zaista predstavlja njegovu animu, ali je mogue da
kiobran ne pripada iskljuivo njoj . Slika anime se stopila ili je
"obojena", elementima koj i pripadaju senkama.

f-----

...A-.

"1>

cH.

"'j.

... ...
"'

'"

..

- l-

Io

Slika 6.2 Incident sa kiobranom l3.22BST =I2.22GMT,

18. maj 1987,London, 51N28 OWJ3
posmatramo kao otelotvorenje psihe , ukazuje da je njegova per
sona preuzela i l i ukrala, imovinu anim e. Ona se osetila prevareno i
nezadovoljno i pokuava da vrati ono to je njeno. Dogaaj je
zapravo o odvajanju, distanciranju i projektovanju sadraja pod
svesti, koj i je on svesno potiskivao da bi podrao odreen tip
linosti. Devojka je njegova podsvesna anima, slika due, koja
pokuava da uspostavi balans u njegovoj psihi, a njeno tegljenje
deteta simbolie sopstvo.
ovek u radnj i je pogrean ovek, zastranjuje, ide pogrenim
putem. U tom sluaj u je mogue da je podsvest kompenzovana
jednostranim svesnim stavom. On je zalutao dok je kupovao in
digo, pa se postavlja pitanje kakva je razrada ovde posredi? Teko
je to rei, ali kada komb inujem o Jungove ideje s astrologijom,
dobijamo moguu interpretaciju incidenta i njegove simbo like
(videti Sliku 6.2). Horoskop susreta ga sasvim precizno locira :

A kako je devojka oznaena u horoskopu? Susret sa strancem je

vidljiv u 7. kui neimenovanih ljudi. Tu nalazimo Ribe, vodeni
znak, i nj ihovog vladara Jupitera koji je smeten u Ovnu u 8. kui.
Ali ova velika vatrena planeta ne prikazuje na odgovarajui nain
devojku i njene poteze, kao to i u horoskopu nije vidljiva veza
ovog Jupitera i Merkura, koj i simbol izuje mukarca. Znai,
moraemo na nekom drugom mestu da traimo simboliku. U
ovakvim kartama, Mesec je uvek primarni simbol itave matrice
dogaaja, pa i u ovoj se on javlja kao vladar I I . kue prijateljstva,
nade i elja. To je kua dobrog demona i kua u kojoj je moj
prijatelj naao "duh vodia" koj i ga je izveo na pravi put. Mecec
takoe, kao un iverzalni indikator enskog principa i due, moe
biti i indikator anime. Ali ponovo imamo isti sluaj,jer ovaj Masec
Vodoliji - hladan, racionalan, ravnoduan - ne opisuje devojku.
Sto znai da nam nije preostalo mnogo prostora gde bismo mogli
da potraimo njen opis. Jako posesivan Bik sugerie postojanje
pitanja vlasnitva, ali ni Sunce ni Venera ne predstavljaju opis
devojke. Ako idemo dalje, samo Mars, zatitnik devojke u 2. kui i
.J

1 06

J U NG I ASTROLOGIJA

otvoren prema Merkuru (mom prijtelju), priblino odgovara opisu

kiobrana. Karta koja nee biti u stanju da proita sve detalje,
poput devojke, ne zadovoljava astrologe.
Ipak, znaajan napredak postignut je horarnom metodom i
ukljuivanjem aplikacionog Meseca. Onje u kvadratu sa Plutonom
u Skorpionu u 3 . kui, a ovaj kvadrat ga odseca od savrenog trigona s Merkurom, koj i ukazuje na astrologa. Ovo vano kretanje
opisuje kompletan susret sa devojkom. Pluton, bog podzemnog
sveta Hada i uvar senki, i sam je senka, umbra nae umbrele.
Mesec u kvadratu sa Plutonom je slika anime, podsvesni arhetip
enske figure. Kvadrat sa Plutonom spreava ga da napravi trigon
sa Merkurom (astrolog), to zapravo ukazuje na njegovu nespo
sobnost da uspostavi kontakt sa podsvesnom funkcijom oseanja.
Tradicionalni tehniki izraz za ovo astroloko stanje koje ukljuuje
vezu Mesec-Pluton-Merkur, a koj i uobiajeno upotrebljavaju horam i
astrolozi, jeste "poricanje". I on najbolje odslikava ovekovo
psihiko stanje.
U ovoj karti imamo astroloki opis nestrpljivosti sadraja
podsvesti da kompenzuje svestan stav. Nj egova naj izdiferen
ciranija funkcija je miljenje, a suoava se sa projektovanom i
materijalizovanom funkcijom oseanja u telu devojke. Susret je
bio potpuno apsurdan. Momak u odelu, jedan od onih pristojnih,
svestan svog imida, vrlo ponosan na svoju poziciju i imovinu,
razuman u odnosu prema svakodnevnim problemima. Svakako ne
propalica, ve neko na koga se uvek moete osloniti. Bio je ogor
en, da je on od svih ljudi javno prepoznat i optuen za krau
najobinijeg kiobrana, i to ni manje ni vie ve od crnkinje. On je
sigurno uvreen, ali istovremeno je i zapanjen "smirenim stavom
kojim je odisao". Upravo to to je bio zapanjen ili zateen ukazuje
daje nj ime preovladao sadraj nesvesnog. Primetimo samo koliko
nelogina postaje njegova logika kad se ljubazno povlai,
ceremonijalno, poput utogljenog tipa l inosti. Devojci koja mu se
svidela obraa se sa "gospoo". I govori joj "da slobodno moe da
pozove policiju". Koristi pravni argon, "uvreda karaktera" i ak
joj je ponudio da "pogleda kiobran". Konano, sluaj je reen
najloginije, neoborivim dokazom vlasnitva - mrljom od blata.
Serloku Holmsu ovde vie nema mesta. Sve je kristalno jasno.
ta je svrha ovog susreta s animom? ovek je optuen za
lopovluk dok je kupovao indigo za posao. Vrlo je verovatno da je
njegova linost postala do tih granica dominantna da se ego previe
poklapao sa njom. Kao i veina lj udi koj i se bave poslovima
pogubnim za duu, onje poput teksta na indigu, samo kopija. Onje
"

"

J U N G I ASTROLOGIJA

1 07

zakljuan u logiko, vazduno rasuivanje i za njega ne postoj i

nijedan drugi nain da se suoi sa devojkom. To je odraz linosti,
maske koj a je uspostavila ablonski nain ivljenja. On je mogao
da se suoi sa situacijom na mnoge druge naine. Mogao je da je
shvati kao zabavnu i da napetost razbije humorom. Mogao je da
flertuje sa njom i zavede je dok su se raspravljali oko kiobrana.
Moda i da se saali na nju, i dajoj da kiobran, iako je njegov. Ali
zapravo, nita od ovoga nije bilo mogue, jer je njegova linost
nadvladala razum i totalno onemoguila svaku oseaj nu reakciju.
Sada nam je jasno zato je Mesec u principijelnoj Vodoliji i kako
su njegove instinktivne reakcije postale racionalne. Poslednj a
potvrda sumnji daje devojka zapravo nepoznati deo njega samog,
proistie iz injenice daje Pluton, na koj i je usredsreen Mesec, na
liniji tranzita astrologovog natainog Meseca. Devojka je zapravo
njegova odsutna funkcija oseanja, ograena, poput njegovog
Meseca, "feministikom gluposti".
Postoje jo mnogi aspekti ove prie koji su vidljivi i iz
jungistike i iz astroloke perspektive, kao to je mrlja od blata
koja uvodi sledei element, zemlju, i pomonu funkcij u opaanja.
Ove interpretacije su prilino pojednostavljene u odnosu na finu
isprepletanost Jungovih tipova i funkcija, koje su razumlj ive samo
vetim analitiarima. Ipak, veoma je vano da Jungova struktura
psihe ponekad moe biti od neizmerne pomoi astrolozima pri
davanj u sm isla pojedinim dogaajima u kartama. Cetiri funkcije, u
korelativnom odnosu sa ovom kartom, bile su pokretai i otkro
venje za datu osobu u datom trenutku. Arhetipove moemo posma
trati kao "delove samog ivota", kroz koje potiskivani i neintegrisani
delovi psihe dobijaju spoljne oblike. Naravno, postoji i problem
svoenja ljudi i dogaaja na spoljanji svet tako to im dajemo sta
tus projektovanog unutranjeg sveta pojedinca. Ali to nije samo
problem Jungove psihologije, ve je i te kako prisutan i danas u
dobu psihologije u kome ivimo.
"

Razmatrajui kako Jungova struktura psihe moe biti povezana

sa astrologijom, zapaamo daje za astrologe od vitalne vanosti da
se udalje od nataine karte kako bi se oslobodili nekih balasta koji
nose pristup "mapiranja". Astrolozi ne govore ljudima o nj ihovoj
psihi. U stvari, oni sami iznose astrolozima svoja iskustva koja
pored astrolokih tumaenja mogu dobiti i smisao kroz Jungovu
teoriju. Razlika izmeu ovog i pristupa "mapiranja" jeste to se
astrolog ponaa kao prorok, primenjujui analitiku psihologiju i
astrologiju na dogaaje koji su se ve desili. To se prilino
razl ikuje od postupka analize nataine karte pomou koga objanja-

1 08

JUNG I ASTROLOGIJA

vamo ta se dogaa "unutar" neije psihe. Koliko ja znam, psiho

-astrolozi tumae psihu iskljuivo na osnovu nataIne karte. Pri
medba moda moe biti upuena tranzitima, ali praktino n ikad
horoskopu dogaaja ili privremenoj karti. Oslobaajui se stega
natainog horoskopa otvaramo novu, moda jo vaniju dimenziju
Jungovog shvatanja simbola - dimenziju koju su do sada astrolozi
potpuno ignorisali.
Priroda psihe e nas uvek na jedan neodreen nain dovod iti u
sukob sa psiho-fizikom prirodom realnosti. Razliita imena za taj
fenomen postoje u razliitim jezicima i drutvenim sistemima.
Kada je oveku u Haj Stritu prila devojka i pitala ga za kiobran,
oni sa simbolinim ponaanjem odmah su pretpostavili da dogaaj
ima skriveno znaenje. Bilo da prihvatimo Jungovu klasifikaciju
po kojoj je ona anima, ili je shvatimo samo kao "duha", i dalje
emo eleti jo razliitih znaenja, i u tom smislu astrologija nam
pomae da ih "pogodimo". Kako god, nalazimo se u dungli. Jer,
kao i sama priroda psihe, i proricanje je prevrtljiva, nestabilna
teritorij a. To je manje oito u astrologiji nego u nekim drugim
prorokim oblastima, jer astrolozi ipak rade sa objektivnim poja
vama - planetama, znacima, kuama, ljudskim psihama. Sa druge
strane, priroda astrolokog materijala je nepredvidiva, haotina i
uvek se pojavljuje odakle je najmanje oekujete. Kada iluzija
objektivnosti nestane, astrolog se na svoje ogromno iznenaenje
susretne sa samim sobom. Kada se to desilo Jungu, tokom njegovih
studija astrologije, on je bio i te kako usplahiren, kao to emo i
videti.

7.
SINHRONICITET
Kako gore, tako i dole. Na samom poetku studija Jung je
naiao na antika makrokosmika i mikrokosmika verovanja koja
se tiu veite teme organskog jedinstva svemira. Ovo m istino
delo alhem iara Unus mundus imalo je ogroman uticaj na njega.
Dok je razvijao psihologiju arhetipova, desile su mu se mnoge
udne koincidencij e, pa je tragao za modelom, u okviru svoje
teorij e, kojim bi objasnio ova iskustva. Takoe je tragao i za
mehanizmom na kom se zasniva proricanje, i pretpostavljao je da
mora imati veze sa Unus Mundus-om i, psihoanalitikim renikom
reeno, projekcijom nesvesnog sadraja u vezi sa arhetipovima.
Rezultat ove potrage za temeljima "bitnih sluajnosti" je
koncept sinhroniciteta. Taj koncept se esto koristi da bi se
objasnilo kako funkcionie astrologija. Meutim, veina astrologa
je prihvatila pojednostavljenu verziju Jungovog pristupa, a impli
kacije teorije sinhroniciteta na astrologiju ostale su, manje i l i vie,
do dan-danas neispitane. Ovo je utoliko znaajnij e, ako se zna daje
kljuni element Jungovog izlaganja o sinhronicitetu uveni
"eksperiment s brakom", koj i ukljuuje statistiko testiranje astro
lokih indikatora braka. Bez sumnje, razlog zbog kog su astrolozi
zanemaril i ovu teorij u lei u injenici da su Jungovi argumenti
prilino dvosmisleni. On se dugo borio da bi javno objavio
koncept, jer se suoio sa salvom kritika zbog upotrebe statistikih
metoda. I

Sta Jung podrazumeva pod sinhronicitetom? Njegov esej iz

1 952, pomae nam da razlikujemo re sinhronost, i njen pridev
sinhrono, od rei koju je skovao sam Frojd, sinhronicitet, i njenog
prideva sinhronicitetski:
... sinhronicitet... (je) ... vremensko podudaranje dva ili vie uzrono
nepovezanih dogaaja koj i imaju isto ili slino znaenje; suprotno
tome, postoji "sinhronost" to znai istovremeno odigravanje dva
dogaaja .'

110

JUNG I ASTROLOGIJA

Ova "znaajna koincidencija u vremenu" mOe imati tri oblika.

Prvi je:
Podudarnje odreenih psihikih sadraj a sa odgovarajuim objektiv
nim procesom, za koje se ini da se odigravaju simultano.]

To je najee videna koincidencija, knjiga otvorena ba na

pravoj strani, poziv od prijatelja na koga mislite u tom trenutku.
Drugi oblik sinhroniciteta je:
Podudaranje subjektivnih psihikih stanja sa fantazijama (snovi ili
vizije), za koje se kasnije utvrdi da su manje ili vie veran odr
"istovremenog", ali realng dogaaja koji se dogodio u isto vreme ah
na nekom drugom mestu.

Kao primer ovog drugog tipa posluie ena koja je sanjala

uasan san o Annagedonu dok je nj en suprug bio na slubenom
putu. Ono to ona nije znala bilo je da je njegov raspored bio
promenjen i da je u to vreme etao ulicama Hiroime.
Trei oblik je slian drugom, s tom razlikom to e se san ili
vizija, u realnosti, odigrati u budunosti. Ovaj oblik bi mogao da se
primeni pri proricanju kroz kristalnu kuglu, kroz predoseaje,
prekognitivne snove i sve druge vidovnjake fenomene. Nije ni
udo to su onda i neka astroloka predvianja smetena u isti ko.
Drugi oblik znaajne koincidencije - poput eninog sna najee se smatra telepatijom ili "transferom misli". Znaajno je
da je Jung posebno insistirao na tome da telepatiju klasifikuje kao
oblik sinhroniciteta. Ova klasifikacija je znaajna u smislu
reputacije telepatije i okultnog u psihoanalizi. U vencu okultnih
pojava, Froj d je jedino prihvatio telepatiju kao deo analitikog
koncerna i pokuavao je da smanji broj nerazjanjenih sluajeva u
ovoj kategoriji. ' To je donekle doprinelo racionalizaciji ovog
fenomena kao oblika psihike "energije" koj i nje odlazio daleko
izvan okvira naunog objanjenja. Frojd se drao podalje od
svakog drugog objanjenja - "tamna plima" - ali u ovom sluaju
on bi ponitio sam fenomen, paje bilo nemogue da postavi pitanje
objektivne realnosti proricanja i znamenja, unutar svoje teorije. '
Za Junga je p itanje proricanja ostalo otvoreno i on je smogao
intelektualne hrabrosti da se suoi sa ovom realnou. To je glavni
razlog to je on toliko vaan za astrologiju.
Sve tri Jungove definicije sinhroniciteta ukljuuju oseaj nu i
psihiku komponentu, neobjanjiv oseaj da je dogaaj znaajan.
.
Postoj i mnogo iskustava koja se ne uklapajU tano nI ujedan obhk,

J U N G I ASTROLOGIJA

111

ali koje ipak smatramo sinhronicitetom, jer nose oseaj smisla u

neobjanjivom. Na primer, tokom dogaaja koji su pratili pisanje
ove knjigejedne veeri, za stolom, priala sam prijatelj ima o Jungu,
Filemonu i mrtvom vodom aru u njegovoj bati. Oni o tome nisu
znali nia, a bili su slabi izgledi i da e mnogo toga zapamtiti. Ipak,
nekoliko dana kasnije primila sam ovo pismo:
Veoma smo uivali tokom nedeljne veeri. U ponedeljak popodne,
moja majka i ja smo na jezeru spazili vodomara. Mama je odmah
zapoela priu kako je ona pokupila mrtvog vodom ara pre pel godina,
kadaje nekom sluajnou naleteo na stakleni zid kompleksa bazena.
Odnela ga je kui i pokazala unuci.

Moj prijatelj se nije seao daje ikada pre video vodomara. Ovo je
tipina vrsta dogaaja koji se deavaju u vaoj okolini dok itate
Junga. Ako priate o vodomaru, pojavie se vodoOlar. Da bi bili
sinhronizovani ovi dogaaji moraju biti znaajni. Ali, da li ova
koncidencija zaista neto "znai"? Lako je pomisiti da je tako, jer
imamo dve prie o mrtvom vodomaru, plus pojavljivanje ivog,
koje se deavaju u isto vreme na vrlo zagonetan nain. Ja sam vrlo
radoznala, kao i moj prijatelj, da otkrijem zato je uo prie o dva
mrtva vodomora i video jednog ivog u roku od samo dvadeset etiri
sata, kada nikada pre toga nije n i video ni uo ni za jednog! Postoj i
vie moguih "objanjenja", ali je transfer misli ono koje prvo pada
na pamet. Nakon naeg razgovora moj prijatelj je imao vodomara na
umu. Njegova majka je podsvesno to prihvatila i usred mnotva
objekata koji su ih okruivali tokom etnje, njen pogled je zastao na
vodomaru, jer je nesvesno znala da je on predmet razmiljanja
njenog sina. Ako pratimo Frojda, mogue znaenje dogaaja nai
emo iskljuivo u edipovskom odnosu majke i sina.
Drugi analitiki pristupi ne uzimaju ni u raznlatranje mogunost
transfera misli. Po njima, incident je samo jo jedan dokaz
proizvoljne besmislenosti ivota, a potraga za nekakvim znae
njemje odraz veite ljudske elje za razumevanjem, nekom vrstom
objanjenja. "Znaenje" moe biti samo drugi izraz za tenju za
sveznanjem. M i se bojimo naih slabosti i samoe i ne moemo da
podnesemo pomisao da smo odvojeni od sveta. Sluajnost poput
ove sa vodamarom doputa uzlet naim tenjama, da damo sebi na
znaaju i da tenje budu zadovoljene. Takav je sluaj posebno kod
ljudi "koj i jure sa nesvesnim" i svako ko se bavi astrologijom ili
proricanjem prepoznae da je to nji.hov osnovni motiv za laikim
bavljenjem okultizrnom. Ipak, ovo "objanjenje" ne moe se pri
meniti na fenomene sa kojima se susreu prilino razumne, smi-

112

JUNG I ASTROLOGIJA

rene i osobe sa dobrim zapaanjem, potpuno nezavisno od prave

mere filozofa svih vremena. Takva praksa je uobiajena, ali
intelektualno neubedljiva, zapravo ini se da predstavlja nain da
se zatitimo od neprijatne stvarnosti. Dakle, i racionalizacija
transfera - misli i teorija o sveznanju primenjene na ovakve
sluajeve, zapravo potiskuje sam fenomen na isti nain kao to je
to inila Frojdova teorija u sluaju sa bibliotekom, svodei ga na
"delo aveti". Ono to Junga izdvaja meu vodeim misl iocima
dvadesetog veka jeste to da on eksplicitno prihvata postojanje
ovog tipa iskustava sa kojima se ljudi svakodnevno susreu.
Njegovi opisi daju iskustvima verodostojnost, to ga ini izvan
rednim fenomenologom.
A sada da se vratimo vodomaru. Sama injenica da se to
dogodilo dok smo razm iljali o Jungu i Filemoni, jasno stavlja do
znanja da je "Jung" umeao svoje prste u itavu stvar. Pojava
vodomara je uparena sa klasinom Jungovom metaforom "kompleks bazena" (swiming pool complex, eng. - prim. prev.)
jeste upadljiva slika kraljevstva kolektivne podsvesti, sedite
arhetipova gde se kompleksi i naa iskustva sjedinjavaju ili
"udruuju" . Vodomar je ptica koja izvlai ribu iz vode - to jest,
upravo ono to sadraj podsvesti eli da uradi svesno. M i moemo
ponovo ispriati i razmiljati o drugoj prii o mrtvom vodomaru
kao o metafori za nain na koj i je svest (vodom ar), kojaje u potrazi
za hranom- nesvesnim (roni u potrazi za ribom), spreena
nevidlj ivom barijerom (staklenim zidom).
Da li nas ovo dovodi do nekog znaenja? Da l i postoji neto to
je nerazdvojivo vezano za pozadinu sinhroniciteta i eka da bude
otkriveno? Vrlo je verovatno da koincidencija nema samo jedno
znaenje, jer su nosioci znaenja subjekti od kojih svaki neizbeno
nosi razliite sadraje koj i kroz iskustvo izlaze na videlo. Isti
simbol imae jedno znaenje za mene, a moda sasvim drugo za
mog prijatelja. Ako govorimo o ovoj koincidenciji, ona me je
navela na razmiljanja o vodomaru, kralju ribara, Gralu i Jungo
vom radu. Zapravo, trebalo je da se aktivira transcendentalna
funkcija da bi moje razmiljanje o Jungu bilo upotpunjeno. Ovo je
stalan proces, jer simbol vodomara oste "puna korpa znaenja",
nosilac mnogobrojnih moguih znaenja. Covek sa simbolikim
ponaanjem i ne oekuje da e mu se "znaenje" koincidencij e
jednostavno pojaviti u konanom obliku. O nj emu dugo razmilja,
nalazi mu se negde u zoni sumraka. Horoskop trenutka kada je
vien vodom er ima Mesec u Jarcu i trigon s Jupiterom u Lavu
(3 :40pm, 24/9/90, Hajndhed), ali ja i dalje nisam u stanju da dam
nj egovo tumaenje. Reeno Jungovom terminologijom, arhetip je

J U NG I ASTROLOGIJA

113

poeo proboj ka svesnom. U tome moda nikada nee uspeti, aja

u moda zauvek biti spreena da izrazim to "dublje znaenje".
Na prvi pogled koincidencija moe izgledati trivijalno i
nevano poput obinog lapsusa. Ali je injenica da je bilo snova
koji su upozoravali na katastrofe ili predskaza nj a koja su spasla
mnoge ivote deavaju, kao to je i injenica da su oni izuzetno
retki i da velika veina koincidencij a nije ni priblino dramatina i
da uglavnom zasl uuju karakterizaciju beznaajne. Upravo zbog
njihove bizarnosti, simbolino ponaanje ih obdaruje znaenjem i
izdvaja iz transcendentalne funkcije. Kada se ovo desi, a to je u
emocionalnom afektu, koincidencije mogu postati znaajne.
Postaju sinhronicitet kako je to Jung definisao i u njima se mogu
pronai arhetipski temelj i . Jung je bio ubeen da su arhetipovi u
osnovi sinhronizovanih dogaaja:
Velika veina spontanih sinhronizovanih fenomena koje sam do sada
imao prilike da posmatram i analiziram mogli su se lako povezati sa
nekim arhetipom.7

Meutim u praksi, ovaj postulat o arhetipskoj bazi je teko

prepoznati. Kada sam itala knjigu fon Francove,' bila sam zaintri
girana njenim komentarom da se koincidencije najee deavaju
kada ljudi putuju, jer su stvari onda u pokretu. Ve sledeeg dana,
tokom pica, ja sam zgrabila jedino preostalo mesto u gradskom
prevozu i zaklonila se iza knjige fon Francove. Kada sam se osvr
nula, ena preko puta mene italaje istu knjigu. Tuje oigledno da
nisu bila ukljuena jaka oseanja, to je pojaalo oseaj bizarne
prirode Unus Mundus-a, jednog sveta. Izgledalo je da je to bezna
ajna koincidencija, ali je bilo mogue da se situacija promeni da
smo ena ili ja stupile u razgovor. Poto se to nije dogodilo,
dogaaj je samo potvrdio pretpostavke fon Francove. Ako je i bilo
nekih dubljih arhetipskih osnova, jo se nisu pojavile.
Ali, postoji mnogo znaajniji problem u samom srcu Jungovog
opisa sinhroniciteta. Jungov koncept je zapravo njegov pokuaj da
objedini svoja iracionalna i egzistencijalna iskustva sa teorijom i
dok je radio na tome, konstantno je pomerao teite sa dvostruke
poluge simbolike percepcije na teoretsku konstrukciju, i obrnuto.
Njegovi pokuaji su puni paradoksa. Iako je zaao u aroban svet
mitova i maginih teorija, Progof nam prenosi svoje divljenje prema
nauci i elju da parira samom Ajntajnu, sa teorijom monom kao i
teorija relativiteta .' Tokom razvoja ideje sinhronic iteta, razvilo se
neto to Progofnaziva "dvostruki pojam". Na ovo ukazuje i Mari
Luis fon Franc:

JUNG I ASTROLOGIJA

1 14

Kaaje Jung izneo svoje hipoteze o principima sinhroniciteta, bilo je

mnogo rasprava na temu da li je mogue otkriti neke zakonitosti II
njegovom funkcionisanju, da li on uopte prati neku zakonitost... Na
ta pitanja nije bilo mogue odgovoriti pa je Jung, nakon dugog
razmiljanja i raspravljanja, doao do zakljuka da moramo da priznamo,
koliko god to poniavalo na um, da sinhronizovani dogaaj i jedno
10
stavno spadaju II obine prie.

Na prvo javno pominjanje sinhroniciteta nailazimo 1930. u

pismu upuenom Riardu Vilhelmu, u kome se Jung dotakao
pitanja astrologije i njene pozicije kao "potpuno proizvoljnog,
konceptualnog vremenskog sistema":
Na svaku do sada uspostaVljenu pravilnu astroloku dijagnozu,
presudni uticaj nije imalo sazvee, ve vreme u kojem ivimo.
Drugim reima, ta god se dogaalo u ovom trenutku, nosi peat ove
ll
vremenske take.

To je omiljeni citat meu autorima koji piu o astrologij i. Gotovo

uvek se vadi iz konteksta kada je potrebno naglasiti znaaj objektiv
nog trenutka raanja. Zbilja, ovaj rani pogled na sinhronicitet je
usmeren na objektivnost, okultni kvalitet vremenskog trenutka na koji
Jung ukazuje i 1 949. u predgovoru za Ji ing:
Ima ak i astrologa koj i vam mogu rei, bez ikakvog predznanja o
vaem roenju, kakav je poloaj Sunca i Meseca tada bio i koji se znak
pojavio na horizontu u trenutku vaeg raanja. U svetlu ovog podatka,
l2
moramo priznati da momenti mogu ostaviti dugorone tragove.

Ipak, do ove faze Jung se sa veim arom bavio razvojem ideje

o "hipotetikom vremenu", koja je nagovetavala neverovatne
mogunosti. Pet godina kasnije, 1955, u pismu upuenom
francuskom astrologu Barbau, Jung daje jedan iskaz o sinhro
n icitetu koj i ne smerno ignorisati. U nj emu u potpunosti naputa
svoje ranije ideje o kvalitativnom vremenskom trenutku i distanci
ra ih od koncepta sinhroniciteta:
To jeste bilo moje miljenje, ali sam ga zamenio idejom
sinhroniciteta... poto kvalitativno vreme nije nita drugo nego tok
stvari, a to je osim toga isto toliko "nita" koliko i prostor, ova hipo
teza iskljuivo ustanovljava
tautologiju: tok stvari i dogaaja prouzro
"
stvan,
lt
d
U
je
k tok
. . .

Kako i zato je Jung stigao do ove pozicije? Odgovor lei u i

njenici daje on poeo da shvata da njegova ranija stanovita ne odra
avaju adekvatno subjektivnu psihiku komponentu u sinhronicitetu.

JUNG I ASTROLOGIJA

115

Cesto u svojim defmicijama, on daje dvosmilene odgovore po pitanju

prirode te psihike komponente i ostavlja otvorenu mogunost
"dvojakog tumaenja". To jejasno vidljivo u predgovoru za Ji ing:
Sinhronicitet koincidencije II vremenu i prostoru ne vidi se kao puki
sluaj, naime, udna meusobna zavisnost objektivnih dogaaja
meu sobom, kao i sa subjektivnim (psihikim) stanjima odjednog ili
vie posmatraa. 14

U ovom sluaju dvosmislenost lei u frazi kao i sa. Veza izmeu

objektivne stvarnosti i subjektivnih psihikih stanja posmatraa n ije
najjasnija. To zapravo omoguava dve verzije sinhroniciteta koje
u ja oznaiti kao sinhroncitet I i sinhronicitet II. Prva naglaava
(znaajnu) meusobnu zavisnost objektivnih dogaaja (sinhroni
citet I). Druga verzija na svetlo dana iznosi subjektivno uee
posmatraeve psihe (sinhronicitet II). Kada se dolo do zakljuka
da se Jungov opis sastoji od dve formulacije, mnoge nedoumice u
vezi koncepta bile su razreene.
Prva verzija (sinbronicitet I) sugerie da postoji veza izmeu
objektivno posmatrane psihe i objektivno posmatrane stvarnosti.
Da je to zaista tako, ta povezanost bi mogla da se prouav
objektivno, emu se Jung na poetku nadao. Dakle, sinhronicitet I
podstie nepristrasnu i objektivnu percepciju kvalitativnog vreme
na i u stanju je da ponudi teoriju ili zakon. Meutim, druga verzija
(sinhronicitet II), potvruje subjektivno uee posmatraeve
psihe, to je zapravo psiha one osobe koja pokuava da shvati kako
itava stvar funkcionie. To je oito u razuzdanoj, jedinstvenoj,
neobjanj ivoj, nepredvidivoj, "instinktivnoj" prirodi sinhroni
zovanih dogaaja, koje je jedino Jung, prorok, bio svestan. Ovo je
sinhronicitet II.
U eseju na temu sinhroniciteta, 1952, on se namerio da pronae
"zakonitost" poslovne prepiske, ali odbija da napravi razliku
izmeu dve razliite verzije koje se kriju u njegovoj definiciji. On
se neodreeno kree izmeu njih dve, pokuavajui da premosti taj
razdor subjekat-objekat koji je oduvek predstavljao nereivu
razliku u zapadnoj filozoftii. On shvata da ne moe odvojiti "zna
enje", esencijalni sastojak sinhronistikog fenomena, od delova
nja psihe i odmah je pourio da postavi tezu o "psihoidnom
supstratu", prvenstveno sa potovanjem ljudske svesti, koj i lei u
osnovi i objektivne stvarnosti i psihe. To je taj psihoidni nivo
stvarnosti - mistino, sjedinjeno tle alhemijskog Unus Mundus-a
kroz koje arhetipovi mogu da se objektivno manifestuju u
spoljanjim dogaajima. To znai da samo sinhronicitet II, koji

116

JUNG I ASTROLOGIJA

zavisi od uea posmatraeve psihe, dozvoljava ostvarenje Unus

Mundus-a. Vi naprosto ne moete ostati izvan, kao puki posmatra
i, jedinstvenog sveta.
Ispostavilo se da je astrologija idealan medijum kroz koj i se
demonstrira "meusobna zavisnost stvarnih dogaaja meu
sobom". U astrologiji, jedna grupa objekata - planetarni niz - izjed
naava se sa drugom grupom - stvarnih dogaaja. U sluaju
ernobiljske katastrofe, dogaaj se odigrao blizu lunarnog
pomraenja na dan kada je Sunce bilo u opoziciji sa Plutonom,
oigledno nezavisno od bilo ije psihe, to je gledano retrospek
tivno nesumnjivo znaajno. I u ranijim poglavljima, ja sam
povezala raspored planeta u Jungovoj natainoj karti sa dogaajima
u njegovom ivotu. To podrazumeva formulacija "meusobna
zavisnost stvarnih dogaaja meu sobom". Poto ne postoji
shvatljiva uzrona veza izmeu planeta i dogaaja, astrolozima je
preko potrebno objanjenje zasnovano na sinhronicitetu. Jung se
nadao, da e kroz svoje eksperimente sa brakom, demonstrirati
sinhronicitet i pronai "neuzroni povezujui princip" kO i bi bio
"u istom rangu sa uzronou kao osnovom objanjenja". 5

Vrlo znaajna indikacija Jungove ambivalencije u odnosu na

proricanje jeste da on i u sedamdesetoj godini, decenijama nakon
prvog kontakta sa kraljevstvom simbola i okultnog, kree sa pret
postavkom da moe da usvoji naune metode. On zapoinje:
Samo oni koj i ne veruj u u horoskop im aju potrebu da obave takvu
istragu. Nama je za izradu horoskopa dovoljan datum roenja,
astronomski almanah i algoritamska tabela."

Ovo je svakako sinhronicitet l, meusobna zavisnost stvarnih

dogaaja meu sobom. Ovde dolazi do podele izmeu naunika i
proroka. Kako naunici mogu otkriti fundamentalni princip koji bi
objasnio koincidenciju i bizarnost "instinktivnog" kvaliteta ansi
da e se dogaaj odigrati? lli pronai nauno objanjenje za uticaj
koji astroloki simboli imaju na same astrologe koji ih tumae?
Jung poput oca Dunipera traga za reenjem m isterije Mosta kralja
Svetog Luja." Kestier govori o Jungu i Kamereru u svom radu o
"zakonitosti ponavljanja":
Poput teol oga koji polaze od premise da Boja miso stoj i iza svakog
ljudskog miljenja, a onda nastavlj aju da objanjavaju kako funkcionie
Boja misao, oni postuliraju nezavisni princip i objanjavaju ga
pseudokauzalnom tenninoiogijom.'&

JUNG I ASTROLOGIJA

117

Jungove prvobitne pretpostavke potiu od njegovih ranih

stavova da postoji objektivni kvalitet vremenskog trenutka (sin
hronicitet I), pozicija na kojoj je bio i 1 930. On je ubeen da su:
znaajne koincidencije za kojima tragamo, uoljive II astroiogij i, od
kada su astrolozi izjavili da odreeni astronomski podaci odgovaraju
odreenim karakternim crtama.19

Upadljivo je da Jung ne pridaje vei znaaj svojoj definiciji

simbola. injenica da verovatno nije mogao da prikae neve
rovatnu mo astrologije kao "objektivnu", prema tome skriva
njegovu simboliku, proroku osnovu. ak je i Jung obeleen
objektivnim stavom astrologije, koj i proistie iz nj ene klasine
tradicije. Iz perspektive sinhroniciteta I , Jung je napravio greku
kada je pomeao astronomske podatke sa simbolima; astronomija
je dovedena u vezu sa karakternim crtama i subjektivnom interpre
tacijom astrologa koji znaenje crpe iz simbola, a nisu stvari koje
bi se mogle izjednaiti.
Tekoa postizanja dogovora oko ocene individualnog
karaktera, dovela je Junga na ideju da istrauje brak, jer je to
veoma znaajan dogaaj u ivotu svakog oveka, i da prouava
sazvea u natainim kartama venanih parova. Izvan raznoraznih
moguih astrolokih kombinacija za ljubav i vezu, selektovao je tri
tradicionalna fakotora za koje Ptolomej kae da ukazuju na brak:
Sunce u konjukciji sa Mesecom, Mesec u konjukciji sa Mesecom i
Ascendent u konjukciji sa Mesecom. Toliko je bio nestrpljiv da
VIdi rezultate, da nije mogao da saeka da podaci budu
kompletirani. Zatraio je od svoje saradnice, Lilijan Frej Ron, da
analizira prvu gomilu podataka. Rezultati su ili u prilog astrologiji
jer su svi venani parovi imali blizak aspekt - konjukciju
Sunce-Mesec. Meutim, Jung je bio svestan da rezultati nee biti
statistiki validni dok i drugi niz podataka ne bude obraen. Von
Francova nam pripoveda da je Jung sedeo u svojoj bati
razmiljajui o rezultatima kada gaje prepalo:
... avolsko lice koje mu se cerilo iza zida... Odjednom je pomislio:
Da li se to Merkur, duh prirode, ali sa mnom?"

Njegov instinkt koj i mu je govorio da sumnja u rezultate bio je

potvren i narednom alom sa preostalim materijalom. Druga tura
obraenog materijala nije potvrdila prvobitne rezultate, ve je
pokazala visoku prisutnost Mesec-Mesec konjukcije. Trea gomila
je ukazivala na konjukciju ascendenla i Meseca i konano je unitila

118

JUNG I ASTROLOGIJA

svaku verodostojnost prvih rezultata. Ako sumiramo rezultate

obrade sve tri grupe podataka, ne postoj i statistiki dokaz da bilo
koja od konfiguracija predstavlja indikaciju braka. Ali, Junguje to
pruilo sasvim drugi dokaz. Statistika je dobila sasvim zanimljiv

obrt. Tri veze za kojima je na poetku tragao, uspeo je da povee sa

tri razliite grupe: konjukcija Mesec-Sunce, konjukcija Mesec-Mesec

i konjukcija Ascendent-!Jesec.

JUNG I ASTROLOGIJA

119

da bi mu vremenom sve to dosadilo. Mnogo vanije jeste to daje,

ukljuivi druge subjekte, dobio rezultate koj i su odslikaval i same
subjekte. [spostavilo se da se znaajna koincidencija ne krije izmeu
samog braka i astronomskih konstelacija (sinhronicitet [l, ve da
sazvea branih parova reflektuju psihiko stanj e osobe koja
pravi selekciju (sinhronicitet ll). Citav koncept prvobitno zamiljen
kao "nauni eksperiment" se raspao i otiao u proroke vode, mada

Jung nije uspeo da uspostavi statistiki objektivnu vezu izmeu

izgleda neba u trenutku raanja i branih partnera. A to je
predstavljalo i neuspeh u pokuaju davanja znaaja "meusobnoj
zavisnosti stvarnih dogaaja meu sobom" (sinhronicitet I).
Zapravo, izgledalo je da je ukljuen i njegov subjektivni stav, s
obzirom na to da su rezultati neverovatno oponaali njegove
trenutne stavove (sinhronicitet Il). Tada on preduzima potez koj i je
vie in proricanja nego nauke. Odluio je da se malo poigra sa
prikupljenim podacima i pokua da prevari sinhronicitet, njegovim
sopstvenim oruem. Jer, ako su rezultati odslikavali njegove sta
vove, ta e se desiti ako promeni posmatrae? U tu svrhu je
izabrao troje ljudi "iju je psihologiju prilino poznavao"." Svaki
od nj ih je izvukao po dvadeset horoskopa venanih parova, sa

je Jung i dalje pokuavao da se dri nauke i ostane nepristrasan

posmatra. On govori o "opasnostima" koj e su neraskidivo vezane
za parapsiholoke eksperimente:

Prva je poslu pristupila ena koja je bila u "intenzivnom stanju

emocionalnog uzbuenja". Evo ta govore parovi koje je izabrala:

... poivaju na nepouzdan im temeljima. Ali, pretpostavljam da je sa

nj ima isti sluaj kao i sa mnom, to jest, da izmeu materijalnog i
psihikog stanja astrologa postoj i uzajamna tajna veza. Ova veza je
naprosto prisutna, poput svakog drugog prijatnog ili neprijatnog
dogaaja, i za mene je pod znakom pitanja da li je mogue i nauno
dokazati da ima neko dublje znaenje."

gomile. Zatim su ispitivali poklapanja sazvea meu parov ima.

Ako ih uporedimo sa generalnim rezultatima primetna je predomi

nacija asp ekta Marsa, to se potpuno slae sa njenim psihikim
stanjem.2

U drugom primeru, ena koja je birala horoskope bila je

"nesposobna da afirmie svoju linost zbog samogueih tenden

cija". Ona je izabrala brane parove sa naglaskom na vezi Ascen
dent!Descendent i Mesec. Jung komentarie da je "ovaj rezultat,
astroloki posmatrano, u potpunom skladu sa posmatraevim

trenutnim problemima", Konano, trea ena ima 'ak unutranji

otpor ije sjedinjenje i pomirenje predstavljaj u njen najvei prob
lem". Ona je izvukla parove koj i su imali konjukciju Sunca i
Meseca, jasno istiui jedinstvo suprotnosti.
Jungova igra je statistiki, gotovo u potpunosti, pogrena i
nimalo nije slina paljivo osm iljenom glavnom eksperimentu,
ali je ostavila dubok trag u astrologiji. Njegova rasprava o
sinhronicitetu je zauzela svoje mesto pored njegovih studija ESP
fenomena i u ESP eksperimentima koje je radio Rajner, u kojimaje
dokazana umeanost posmatraa. Jung poredi sebe u astrolokim
eksperimentima sa ESP subjektima, prvo sa velikim entuzijazmom,
,

Znam, na osnovu velikog iskustva, da spontani, sinhroni fenomeni

uvlae posmatraa, milom ili silom, II sebe i postepeno ga pretvaraju II
sauesnika.2J
Kao naunik u potrazi za principima koj i lee u osnovi
objektivnog trenutka u vremenu, Jung se osetio "uvuenim u
astrologiju", ali kao prorok on je nasluivao da nikada i nije bio
van nj e. Doao je do zakljuka da astrologija i astrolozi od

pamtiveka:

Ova prijatna ili neprijatna veza, optereena emocionalnim

afektom, zapravo je fenomen sinhroniciteta. Ali, ovaj astroloki
sinhronicitet ne moe se u potpunosti poistovetiti sa vezom izmeu

astronomskih konstelacija i realnih injenica, pa ak ni kao veza

izmeu astronomskih konstelacija i neijeg karaktera. S inhro

nicitet I I ukljuuje aktivno uee astrologa i njegovog ili njenog
emocionalnog i l i psihikog stanja. U astrolokoj literaturi, astro
lozi koj i inae rado kradu Jungove ideje, kritikuju njegove
zakljuke na osnovu eksperimenta o braku !
Ni astrolozima ni Jungu, nauniku, nije lako da shvate ili
objasne ideju "uzajamne tajne veze". U eksperimentu sa brakom,
subjekti pretvaraju astrologiju II predstavu koju imaj u o sebi
samima. Projekcija funkcionie tako da:

... psiha ne posmatra spoljne objekte, ve gleda unutar sebe."

1 20

J U NG I ASTROLOGIJA

Da li je ovo stara magina uzronost, poznata u doba antike?

Jung se ne slae s tim. On ostaje pri ubeenju da se u osnovi
sinhronistikih iskustava nalaze arhetipovi, ali pre e biti da oni
izazivaju procese nego jedan drugog. Oni se manifestuj u pomou
emocionalnog afekta i nagovetavaju "nezadriv psihoidni faktor
kolektivne podsvesti". Zato je emocionalno uzbuena ena "proizvela"
parove sazvea Marsa, ena koja je tragala za uj edinjenjem
izabrala Sunce-Mesec parove i tako dalje. I , to je jo znaajnije,
emocionalnost i psihiko stanje posmatraa koj i uestvuje odlaze i
izvan njegove line sfere. Na neki udan nain, to je usklaeno sa
oigledno objektivnim faktorima i moe dovesti u vezu
astronomske podatke i brane parove. Dakle, aktivni posmatra,
brani parovi i fizike, astronomske injenice su poduprti arhe
tipom iz kolektivne podsvesti koj i deluje potpuno nezavIsno.
Govorei o arhetipovima i kolektivnoj podsvesti, Jung se kree ka
"transcendentalnom znaenju" koje tako direktno ne ukljuuje
psihu posmatraa. to znai da se ponovo pribl iava stavovima
sinhroniciteta I i zavrava sa "podjednakim znaajem paralelnih
dogaaja", nezavisno od samog oveka:
Postulati sinhroniciteta su prvenstveno II vezi sa ljudskom sveu i
oigledno postoje izvan oveka. Takva pretpostavka se najpre loe
nai II Platonovoj filozofiji, koja uzima zdravo za gotovo postojanje
transcendentalnih slika ili modela empirijskih stv ari. 26

Znaaj, pre svega za ljudsku svest, dozvoljava sinhronicitetu I,

da se dri teze o meusobnoj zavisnosti objektivnih dogaaja, ali,
kako uvia Progof, problem same ideje sinhroniciteta lei i u tome
to moe biti shvaena u razliitim kontekstima:
Da lije sinhronicitel princip interpretacije koj i se i sk l) u iv o odnosi na
ljudska iskustva? .. . i II tom sluaju, to Je konaa tent?nJ, I im l t rna

delovanjem ljudske vrste. Druga mogunost Je da Je smhromcltet

jedan opti princip koji je primenljiv na sve prirodne fenomene.27

J U N G I ASTROLOGIJA

121

Moda i jeste stvaralaki akt, al i ko je umetnik?

Ja u sada iskoristiti detalj ili dva iz Jungovih sinhronicite!a,
koj i bolje od svih teoretskih rasprava ilustruj u dilemu dve verzije
sinhroniciteta. Ba u vreme kad je razraivao ideju sinhroniciteta,
varalica sinhronicitet se nekoliko puta poigralo sa Jungom, to je
on i zabeleio u fusnotama svog eseja. On je pisao ovo delo u istom
estogodinjem periodu u toku koga je pisao i A ion. U tom istom
periodu je prouavao simboliku ribe u odnosu na Hrista i doba
Riba, i "niz" ili seriju inc idenata u koje je bila upletena i riba
nazvao je "hranom za glavu":
Zabeleio sam dogaaje od I . aprila 1 949 : Danas je petak. Imamo
ribu za ruak. Neko je pomenuo obiaj da se treba naaliti sa nekim.
(make an "April fish", eng. - prim. prev.). A tog istog jutra napisao
sam posvetu koja je glasila: "Est homo totus medius piscis ab irno".
Popodne, jedna od mojih bivih pacijentkinja, koju nisam video
mesecima, pokazala mi je impresivnu sliku ribe koju je II meu
vremenu naslikala. Te veeri pokazali su mi vez na kome je bilo
riboliko morsko udovite. Sledeeg jutra druga pacijentkinja, koju
nisam video godinama, ispriala mi je san u kome ona stoj i na obali
jezera i iznenada vidi ogromnu ribu kako joj se pribl iava i pristaje uz
njena stopala. Treba napomenuti da sam u to vreme studirao simbo
liku ribe kroz istoriju. Ali, za to je znala samo jedna od osoba koje su
pomenute ovde.

Sledi najinteresantnija fusnota u Jungovom tekstu:

Kao pandan onome to sam rekao, trebalo bi da pomenem da sam dok
sam pisao ove redove sedeo na jezeru. Samo to sam zavrio ovu
reenicu, proetao sam do lukobrana i tamo naao mrtvu ribu,
dugaku jednu stopu i vidno nepovredenu. Prethodne veeri ona nije
bila tu. (Pretpostavljam dajuje iz vode izvukla neka ptica ili maka.)
To je bila sedma riba u nizu.

Ovi dogaaji ostavili su dubok trag u Jungu. Ribe koje poinju

da ga okruuju, ba kada poinje da prouava ribu. Sta sve to
znai? On je niz povezao sa svoj im zanimanjem za istorijat
simbola ribe. U Aionu, on zakljuuje da astroloki Ribe simbo
I izuje arhetip sopstva. Iron ija je da je Jung smesta razumeo nj ihovo
teoretsko i bezlino znaenje, locirajui ga to dalje od sebe, u
arhetip sopstva.
Poslednja u nizu riba se pojavila kasnije dok je pisao o
sinhronicitetu. Postoji l i mogunost da se ovaj niz odnosi na
koncept sinhroniciteta? Prva od riba pojavila se na aprilski Dan
ale, dan kada se od ljudi zahtevaju najbudalastije stvari. Neki
-

Jungov konaan stav ne razreava dileme u vezi dve mogue

verzije sinhroniciteta. On trai i osnovni princip i objektivni model,
iako zna iz iskustva da se sinhronicitet uvek dogaa sluajno,
nepredvidivo i bez ikakve oigledne zakonitosti. Zakljuuje u
pesn ikom maniru:
... ovi oblici ureenja predstavljaju stvaralaka dela tog vremena ... mi
ih moramo ceniti kao stvaralaka dela, stalnu kreaciju modela koji
postoj i kroz itavu venost, sporadino se ponavlja i nema nijednog
poznatog pretka ."

122

JUNG I ASTROLOGIJA

izvori ga vezuju za hriansku tradiciju koja potie od Hristovog

raspea. Takoe je kroz istoriju povezivan sa Takom prolene
ravnodnevice. Neverovatno je da je Jung prouavao velika doba i
kretanje take prolene ravnodnevice to jest, njihovu povezanost.
sa roenjem Hrista i dobom Riba.
Ipak, ako krenemo ka objektivnom i univerzalnom znaenju
moe se desiti da otkrijemo da je jednostrano. Zato je vrlo vano
postaviti pitanje: da li se Jung latio oravog posla sa svojim
konceptom sinhroniciteta? Da li pokuava da uradi nemogue? Da
li je varalica opet u blizini? Jung je prvih est riba video kao
indikaciju osnovnog zakona za koj imje tragao. esta riba, riba sna,
pliva ka eni i pristaje na njenim stoplima, dok ona stoj i na obali
jezera. S druge strane, Jung, sedei pored jezera, video je gde se
ona nasukala, ali je ostala zagonetka kako je tamo dospela i kako je
uginula. Da lije sinhronicitet poput mrtve ribe? Izvuena iz vode i
izvan sveta snova, riba ne moe da preivi u vazduhu i na zemlji.
Potreban joj je element vode. Fenomen sinhronic iteta je nepre
poznatljiv u uobiajenim okolnostima i racionalna analiza ga ne
podrava. Tu se ne potuju vidljivi zakoni. Sedma riba se pojavila
misteriozno, a zna se i da je sedam mistian broj . Jungu je to
poznato, i to ga je pokrenulo - ostav ilo je na njega jak utisak - ali
ipak -ak i u prii o ribi - on nudi delimino racionalno objanjenje:

JUNG I ASTROLOGIJA

1 23

Kao riba u znaku Riba koja pliva u suprotnom smeru, Jungova

borba sa "dvostrukim konceptom" sinhroniciteta je jo jedno polje
gde se ogledaju dva aspekta njegove l inosti, naunik i prorok. I
simbol ribe zapravo predstavlja dve ribe, duh i materij u. Do
nj ihovog sjedinjavanja dolazi u taki prolene ravnodnevice, u
savrenom jed instvu ekliptike i ekvatora, taki spajanj a Platonovih
krugova istog i razliitog, u Danteovoj viziji Bojeg oka . U Aionu,
na svoj jedinstven nain, Jung kreira predivan mitski koncept doba
Riba, koji predstavlja jedno od najimpresivnijih astroloki h dela
naeg vremena. To je projekcija, najveeg mogueg nivoa,
magino delo ljudskog poretka, delo "stvoreno u vremenu". Ali,
ako razm islimo, prvenstveno njegovo potojanje moe biti prvo
aprilska ala, namenjena svima nama. U Skotskoj je obiaj da se
prevarene osobe isprate u lov da "ree kvadraturu kruga". Da li je
Jung mislio da j u je pronaao u krstu i u mandali?
Tokom eksperimenta s brakom, aljivdija sinhronieitet se po ko
zna koji put naalio sa Jungom. U jo jednoj fusnoti, on nam
pripoveda daje jednom prilikom,jedna njegova saradnica napravila
raspored sedenja za stolom za mnogobrojne zvanice, pozvane na
veeru. U poslednjem trenutku, ispostavilo se da dolazi i jedan
neoekivan, ali vrlo uvaen gost, "koji je po svaku cenu morao biti
smeten" i ceo raspored je hitno promenjen. Jung naglaava:
Kada smo seli za sto, pred nama se pojavila sledea astroloka slika:

Prethodne veeri ona nije bila tu. (Pretpostavljam da ju je iz vode

izvukla neka ptica ili maka.)

DAM A 0J2 DAM A 0 GOS T0 DAM A 0

Moda vodomar? On pokuava da objasni kako je riba dospela

tamo, ali ne preterano ubedljivo. On nije eleo upliv racionalnog,
ali nije mogao ni da ga u potpunosti iskljui. To se stalno ponavlja
kao problem u konceptu sinhroniciteta. On se prihvatio nemo
gueg zadatka da izvue ribu iz vode i odri je u ivotu. To je jo
jedna neloginost koj a nam pokazuje Jungovu borbu i ambi
valentan stav prema sinhronicitetu. Dokje on tragao za principima
koj i lee u osnovi sinhroniciteta (sinhronicitet l), dogaaji oko
njega su ukazivali na njegovu umeanost i uee u toj tajnoj vezi.
Ipak, ba lo toje uporno u svemu traio zakonitost, dovelo gaje na
kraju do mrtve ribe. Iako je znao da se ranije tu nije nalazila riba,
onje nastavio da traga za prvobitnim znaenjem i istrajao je u stavu
da se dogaaji odnose na arhetip sopstva. Ali, da li se svi dogaaj i
podjednako tiu samog Junga? Jungje ptica grablj ivica, vodom ar u
potrazi za ribom, kralj ribara.

DAMA:J)J2 DAMA :J) Gl MUKARAC :J) DAMA :J)

Pojavila su se etiri braka Sunca i Meseca. Moja koleginica je,
svakako, bila upomata sa aspektima astrolakog braka, kao i sa
horoskopima ljudi o kojima je bilo rei. Ali rok u kome je trebalo
napraviti novi raspored, nije ostavljao vreme za razmiljane, pa je
podsvest imala slobodne ruke II ugovaranju ovih "brakovall.10

Uzd izanje Jungovog Meseca u Biku , moda najb olje odslikava

snagu enskog prin cipa u njegovom ivotu, kao i njegovo oduev
ljenje to je za stolom sa est ena. Dogaaj je svakako bizaran; ali
ta to zapravo znai? Jung eli da verujem o da se sinh ronicitet
nalazi u osnovi veze izmeu astrolokih faktora i rasporeda sedenja,
i da uzalud tragamo za znaajem uea pojedinca, razli itim od
onog koj i smo utvrdili u branom eksperimentu. Jung nudi
nagovetaj objanjenja - podsvest je bila nesputana u kreiranju

1 24

JUNG I ASTROLOGIJA

rasporeda - ali takvo objanjenje ne otkriva arhetipsku osnovu i

samim tim odvlai nam panj u od ljudskih situacija koje je Jung

opisao. A sada je na nas red da pitamo, koja je uloga pojedinca u
svemu ovome? Cija podsvestje imala odreene ruke? Ispostavilo se
daje dotina saradnica Lilijan Fraj-Ron, ista ona saradnica kojoj je
Jung naredio da analizira prvu grupu podataka II prvobitnom branom
eksperimentu. Setiemo se da je ta grupa podataka ukazivala na

sazvee Sunce-Mesec, i evo je opet Lilijan Fraj-Ron, posluuje

isti kosmiki brak."

Dogaaj za stolom predstavlja jo jednom sinhronicitet I I na

delu. Usred potrage za nagovetaj ima koji bi potvrd i l i sinhronicitet
kao princip koj i lei u osnovi veze izmeu branih parova i
astrolokih konfiguracija, Jung se, zajedno sa lj udima oko sebe,
naao uparen u kosmiki brak. Sest dama, est riba i sedma koja
dolazi kasnije da ih kompletira - plus Jung. O emu se zapravo radi

u ovoj prii? U kontekstu itavog Jungovog ivota i rada to nas

vraa najojednu linu sagu. Podsea nas na vezu Junga i Frojda i
njihov kosmiki brak, na spajanje Frojdovog Sunca i Jungovog
Meseca u Biku. Da li se ovo ogleda u pojavi "uglednog gosta", jo
jednog Bika? Frojd je, u trenutku kada se dogaaj dogodio, ve
dugo bio mrtav (kao i sedma riba), ali ko zna koliko dugoje razvod
titio Junga? Da l i je, nesvesno, on i dalje tragao za tim razbijenim
spajanjem tako to je prouavao astroloke brakove i Misteriozne
konjukcije?

JUNG I ASTROLOGIJA

poezija (subjektivna)? Da l i je ono to "vidimo" u horoskopu

objektivna istina i l i proizvod neije imaginacije? Sa materijalom
koj i pripada dobu Riba, Jungov nacrt razvoja religiozne i
filozofske misli zapada prouzrokovan je prolaskom take prolene
ravnodnevice kroz dve ribe Riba. Nain na koj i astrolozi
premouju podelu subjekat-objekat je vidlj iv u svakom aspektu
astrologije. M i radimo horoskop i tumaimo simbole unutar
prihvaenog simbolikog sistema i esto se - na nae iznenaenje
- ispostavi da su ljudski ivoti, njihovi karakteri i postupci,
nezavisni i objektivni, bar koliko i simboli koji ih opisuju. Ako
uzmemo u obzir nedostatak uzrone veze, u iskuenju smo da
posumnjamo da smo otkrili neki univerzalni i l i transcendentalni
poredak. Meutim, dve ribe zodijaka Riba, koje predstavljaju
razdor objekat-subjekat, u nepomirljivoj su suprotnoti sa bilo
koj im simbolikim projektom u koj i smo umeani. M i esto
mislimo da se suoavamo sa objektivnim pojavama, ali na nae
iznenaenje otkrivamo, kao i Jung u astrolokom branom
eksperimentu, da m i nismo toliko van cele prie koliko nam se ini.

Jungov "brak" je smeten u Biku i on je smatran lunarnom

polovinom. On je okruen enama, petao meu kokokama, ali on

zaista i poznaje jezik ena. Njegova lunarna priroda trai da bude

dopunjena i oploena jakim mukim Suncem. Petao i kokoka,
Frojd i Jung, naunik i prorok, subjekat i objekat, broj I i broj 2. Ne
postoj i "konano" tumaenje. Simboli se menjaju. Jungov brani
eksperiment, zajedno sa pronaenim fusnotama, predstavlja samo
epizodu njegove avanture kroz jezik simbola sa svoj im zamkama
interpretacije. Ovo je kraljevstvo kojim vlada hennetiko-henneneutiki
bog. Jung prilazi astrologiji kao sinhronicitetu I, ali su ga mnogo"

brojna iskustva uvukla u tajnu vezu. Saljivdija gaje obavezao d a

veera sa nenadanim gostom i da ga smesti "po svaku cenu" da bi
napisao svoje poslednje kapitalno delo Misterija konjukeije.
. Ovo nas vraa na temu koj u je Jung prepoznao u dvema ribama
koje ine simbol Riba, ribu Hrista i Antihrista, duh i materiju.
Tajanstveno premoavanje raskola subjekta i objekta predstavj ia
veliku d i lemu za zapadni nain m iljenja sa svim to je astrolozima
jasno na svakom koraku. Da l i je astrologija nauka (objektivna) ili

125

J U N G I ASTROLOGIJA

8.
ASTROLOGIJA NA DELU

Tumaenje sluajnosti
Jedna od jednostavnih istina do kojih smo doli na osnovu
Jungovih eksperimenata s brakom jeste da astroloki materijal, na
neki udan nain, ukljuuje i astrologa. U svoj oj dugoj istorij i,
astrologijaje razvila relativno sigurne metode objektivnog tumaenja
horoskopa i stoga nudi put koji je m isteriozan. Kada se suoimo s
udnim sluajnostima, neobinim snovima, telepatskim iskustvima
i slinim, metoda razrade ponekad ima uspeha u objanjavanj u, ali,
kada se koristi izvan granica analitike seanse moe da stvori
konfuziju uzajamne povezanosti koja nas udaljava, umesto da nas
vraa sebi. Jungje poeo da izuava astrologij u paralelno sa svojim
ranim uenjem m itologije, moda u potrazi za simbolinom
strukturom u svojoj "zemlji tame" dok je Saturn bio u tranzitu
preko njegovog meseca u Biku. lako je astrologija oblast neuzronih
mogunosti, ona takoe omoguava onima koj i se njome bave jasno
izdiferencirani ciU kojim mogu da objasne ili protumae neobjanj ivo.
Naveu jedan primer za ilustrovanje procesa kojim tradicio
nalne astroloke metode mogu da osvetle i objasne iskustva sinhro
niciteta, dok ostaju u granicama izvesne objektivnosti. Ali, kao to
u pokazati, u tom procesu je i moje uee ukljueno u igru.
Uzajamnu tajnu vezu do koje je Jung doao ne treba odbaciti kao
nezgodnu, niti prihvatiti kao zabavnu fusnotu. Ona moe i treba da
bude sastavni deo sposobnosti astrologa da tumai simbole.
Ovo je pria o m ukarcu koji je doiveo udnu sluajnost za koju
je pretpostavio da "neto znai", iako n ije znao ta. Jednog dana
punog obaveza sede la sam za svojim radnim stolom na poslu i
trebalo je da zavrim gomilu mune administracije. Mukarac koga
u nazvati K doao je u kancelariju i motao se okolo, uv laei me u
razgovor. Govorio je o tome kako vreme prolazi na udan nain. Da
li sam primetila kako neke nedelje prou sporo, dok druge prou
veoma brzo, kao da postoji neki kvalitet samog vremena?

1 27

Shvatila sam da je taj ovek u nekoj astrolokoj dilemi.

Nerviralo me je to to imam mnogo posla i nisam elela da se
upletem u razgovor na temu astrologije. Pokuala sam da budem
utiva, ali sam nastavila da radim svoj posao, II nadi da e shvatiti
da nije pravi trenutak za razgovor. Nepokolebljiv, nastavio je da
pria o sluajnostima koje se povremeno deavaju lj udima i kako
se, eto, udna sluajnost jednom desila i njemu. Dok je priao o
tom dogaaju, bilo je oigledno da ga je veoma pogodio i da je
pokuavao da shvati njegov znaaj. Nevoljno sam odluila da
prekinem s poslom i sasluam njegovu priu, iako sam znala da ne
postoji garancija da astrolog moe da prui objanjenje za takve
dogaaje.
Jednogj utra pre nekoliko godina, K se posvaao sa sinom zbog
njegovog stava prema poslu. Grdio je sina zbog lenjosti zbog toga
to uzima slobodne dane i nerado ide na posao. Sin je napao K da
misli samo na posao i daje itav ivot naporno radio za male pare.
Rekao je daje K lud to m isli da posao zavisi od njega, jer su ga svi
iskoriavali i n ikoga nije interesovalo koliko on dugo i koliko
naporno radi, a naroito ne nj egove kolege. To je veoma povred ilo
K i estoko su se posvaali.
Kasnije tog prepodneva na poslu, K je jednom kolegi ispriao
jedan stari vic, promenivi neke delove kako b i izgledalo da je vic
na sopstveni raun. Vic je bio o vojniku koji je poslao par cipela
obuaru na popravku i bio pozvan u boj pre nego to je mogao da ih
podigne. Nekoliko godina kasnije, kada se rat zavrio, vojnik se
vratio kui i setio se svojih cipela. Preturaj ui po majinoj polici,
pronaao je staru cedulju i otiao do obuara da podigne cipele.
Obuar je uzeo cedulju, skinuo cipele s police, oduvao prainu i
rekao da e biti gotove u utorak.
Tog popodneva, K je morao da odvede suprugu u bolnicu na
pregled zbog proirenih vena. Dok je bila na pregledu, sedeo je u
bolnikoj ekaonici i uzeo je stari broj Riders Dajdesta. Panju su
m u privukla dva lanka u novinama. Prvi je bio lanak o
radoholicima. Drugi je bio ala koj u je tog jutra ispriao svom
kolegi. K je bio zapanjen oiglednim odrazom tog jutra, kada se
posvaao sa sinom i ispriao vic.
Kada je K zavrio sa svojom priom, razgovarali smo o tome
kakva je to neobina sluajnost i kako svet pokuava da ti neto
kae, a ti nisi siguran taje to. Rekla sam da astrologija nekad moe
da pomogne time to obezbedi strukturiranu i disciplinovanu
tradiciju koja omoguava tumaenje. U jednom trenutku, proko
mentarisala san1 da iz dogaaja koje je K opisao astrolog moe da

1 28

J U N G I ASTROLOGIJA

zakljui da zvue kao simbolika Devica-Ribe. K j e utao i delovao

prilino okirano. Zatim je rekao da, astrolog koji to kae, ne b i
m nogo pogreio, jer je on Devica, a njegov sin Riba!
Bila sam iznenaena to to ujem, jer do tog momenta nisam
bila svesna u kojoj je meri simbolika Device i Riba bila zastupljena
u K-ovoj prii. Poto je otpoela, nastavila je da se razvija. Dan je
poeo svaom oko posla, to je briga Device. Polarnost
Devica-Ribe je pokazana u K - Devici i sinu - Ribama. Sledi vic o
obuaru koji nije popravio cipele posle nekoliko godina. Zanati i
jama vlada Devica, ali cipele i obuari su simbolika Riba, a odlaga
nje je takoe odlika Riba. K vodi suprugu u bolnicu, jo jednu
simboliku Riba. Ona ima proirene vene, koje se esto sreu kod
lj udi koj i stoje dok rade; simbolika Devica-Ribe ponovo se javlja.
U ekaonici, K pronalazi Riders Dajdes!. Koliko Device ima u
tome! Konano, oba lanka u asopisu odraavaju Devicu-Ribe.
Tu je vic o obuaru, a tekst D radoholiarima stvara igru rei s
alkoholiarima i ponovo povezuje pijane Ribe s radnim principom
Device.
Kada je K potvrdio znaaj simbolike Devica-Ribe za svoju
priu, odmah sam shvatila da tu postoj i uzajamna taj na veza.
Simbolika se odnosila ne samo na dogaaje o kojimaje priao, ve
i na situaciju izmeu nas dvoje, iako s udnim obrtom. Tu sam bila
ja, Riba, zauzeta s papirima u kancelariji, ljuta zbog K-ovog
prisustva zato to sam imala mnogo posla. On, Devica, razvlaio se
po kancelarij i, priajui prie o dogaaj ima punim emocija, u
potrazi za njihovom istinom i uvidom. Apsolutno apsurdna zamena naih uzajamnih sunevih znakova. St je najvanije, K je
istrajao do trenutka kada sam odluila da mu se "posvetim" tako
to u sasluati nj egovu priu, s obzirom na to daje izazvao Ribu u
meni. Na sastanak se zavrio njegovom ponudom, n a moj zahtev,
da pokua da nae vreme i datum lekarskog pregleda njegove
supruge od pre nekoliko godina - to je za jednu Devicu bila
privlana dunost!
"

Nekoliko nedelja nisam imala vesti od K . Dan posle naeg

susreta napisala sam beleke o onome do ega sam dola u
simbolici Devica-Ribe. Pretpostavila sam da e biti jo takvog
znaenja u K-ovim horoskopima. Astrologijaje povremeno takva,
i u svakom sluaju, simbolika se ve pokazala u razmeni koja se
dogodila. Simbolika se ve odigrala u vreme prie. Imajui u vidu
igru izmeu mene i K, treba imati na umu moja oekivanja u tom
momentu vezana za ono to moe da ispliva na povrinu u
astrologiji, jer takva oekivanja odreuju ono to je izabrano za

J U N G I ASTROLOGIJA

1 29

dalje tumaenje. Uzela sam polarnost Devica-Ribe kao centralnu.

Odluila sam da osvetlim samo taj jedan dogaaj za K, bez detaljne
studije o njegovoj ivotnoj prii i natainoj karti. Traila sam snane
dodirne take tranzita pre nego progresija, sa natainim kartama K i
njegovog sina. Konano, pretpostavila sam da e se pojaviti
simbolika Marsa; vojnik koji se bori u ratu, proirene vene, cipele
gotove u utorak, dan Marsa.
K je pronaao vreme i datum bolnikog pregleda i takoe je
proverio vreme svog roenja i sinovljevog. Ve uspostavljena
simbolika Devica-Ribe poj aana je njihovim Suncima koja su na
svega dva stepena od tane opozicije. Simetrija suprotnosti
odigrava se dalje u injenici da je jedan od njih dvojice roen
takorei u zoru, a drugi u sumrak (vidi slike 8 . 1 i 8.2). To im
obojici prua horizont Devica-Ribe. K-ovo sunce u Devici nalazi
se u 1 2. kui, prirodnoj kui Riba. Sinovljevo Sunce u Ribama
nalazi se u 6. kui, prirodnoj kui Device. Paljivo treba razmotriti
razliku izmeu Sunca u Devici u 1 2 i Sunca u Ribama u 6.
Uobiajeno je tumaenje daje Sunce u Devici praktian radnik sa
eljom da slui drugima. Za Sunce u Ribama, sluenje vie potie
iz elje da se dostigne udaljen ideal nego da se ostvare praktine
potrebe. O toj razlici u mestu Sunca u natainim kartama moemo
rei dajedno Sunce radi u smeru zarobljavanja, do" se drugo osea
zarobljenim poslom. K-ovo Sunce u Devici u 1 2 je njegova
sposobnost da "postane neko drugi" putem preteranog rada. Ono
ga definie kao radoholika. Sinovljevo Sunce u 6 je fleksibilan,
leeran stav prema radu. Ono ga definie kao obuara.
Obuar i radoholik su znatno razliiti, naroito kada se
posmatraju u smislu polarnosti Devica-Ribe. Radoholik, Devica,
otelotvoruje savesnost i diskriminaciju. Ronald Dejvison I kae da
Devica eli da slui kako bi mogla da sprovede "Veliki plan"
univerzuma do u detalje i to ini neumorno s pogledom na
praktinu efikasnos!. Devica zaluta zbog skuenih pogleda koj i
vode u previe kritiki stav pun predrasuda koji pronalazi greke
kod drugih, ali ne moe da prihvati kritiku na svoj raun. Obuar,
Riba, ukorenjenje u instinktivnom shvatanju da se univerzum koj i
vidimo ne treba uzimati zdravo za gotovo. Sluenje mora da
obuhvati smisao ivota i mora da se sretne sa zahtevom Riba za
plemenitim ciljem koj i se bori za budui uspeh.
Bez tog uslova, Ribe ne mogu da uivaju u svom principu
samortvovanja. Riba zaluta u potrazi za izbegavanjem odgovor
nosti i postaje nemetodina, haotina i razoaravajua za sebe i
druge.

1 30

J U N G I ASTROLOGIJA

JUNG I ASTROLOGIJA

1 31

JI. 1. Y<t- 1:3

1'2.

i----11.\.

X
-----1 'l.!-'I-

5)

.,.:!>-;
....
o

<->"

.r&.

'\

t?'i!3-

O!"I -.I) ff.

'"

3-

lj)

:P2Y'"

Slika 8.1 K 07. OOBST=6.OOGMT, 27. avgust 1 926, 51N25 OW04.

Slika 8.2 K-ov sin 1 7.45GMT, 24. februar 1959, 5IN24 OW02.

Do sada, simbolika natainih horoskopa pokrilaje poetno shva

tanje polamosti Devica-Ribe. Poloajem u kuama smo dobili po
etno shvatanje koje je posledica suprotnih sunevih znakova. A
ta je sa simbolikom Marsa i tranzita? U K-ovom horoskopu tog
dana, Jupiter j e tranzitirao nataini Mars. To daje specifino kon
centrisanje na kartu i osvetljava simboliku Marsa, prvobitno
posmatranog kao od sekundarnog znaaja. Prividna simbolika je
bila Devica-Ribe; to odgovara ovim znacima s obzirom na to da su
na horizontu natainih karata i odgovara sunevim znacima. Ali,
znaaj dogaaja i vic o vojniku treba shvatiti na osnovu Jupiterovog
tranzita preko K-ovog Marsa. aljivi Jupiter prua iskustvo K,
otkrivajui poloaj njegovog natainog Marsa u Biku u 9 . polju.
Takav Mars ukazuje na K-ovu fi lozofiju praktine akcije ' On je u
detrimentu u Biku, principu energije i akcije zasnovanom na
fiksnom elementu zemlje. U najboljem sl uaju, onje kontrolisana i

trajna snaga, ali je posesivan i tvrdoglav i nedostaje mu pokretlj i

vost. Moe biti teak kao olovo. Meu aspektima on je deo K-ove
karte i pravi kvadrat s Merkurom, vladaocem karte i dispozitorom
Sunca. Takav Merkur u Lavu moe biti veoma kreativan i organi
zovan u svom razmiljanju; on takoe moe da ispria dobar vic.
Ali, njegova fiksnost mu daje arogantan stav koji ne trpi suprotstav
ljanje. Kvadrat Merkura s Marsom podstie mentalne i fizike
energije. To je klasian simbol m iljenja da neko treba neto da urad i,
a potom da previe radi. Karter o tom aspektu kae:
S take gledita morala i karaktera najpotrebnija lekcija, po pravilu,

jeste da se naui da se cene vrednosti i miljenja koji su razliiti od

sopstvenih i da se shvati da nekad svi greimo. 3

To je naroito teka lekcija za Devicu, s obzirom na njenu nespo

sobnost da prihvati kritiku od drugih. Ona je naroito nesposobna

1 32

J U NG I ASTROLOGIJA

da ceni svoj suprotan znak - Ribe. Stoga je adekvatno da tranzit

Jupitera, vladaoca Riba, donese tu lekciju K kroz njegovo vladar
stvo K-ove 7. kue. Jupiter donosi uenje o suprotnom znaku,
Ribama, obuaru .
Sta se dogaa u sinovljevoj karti na dan tih dogaaja? Kod
nj egaje tranzit Merkura u egzaktnoj opoziciji s njegovim natainim
Jupiterom. Jupiter je snano poloen, u dignitetu, angularan i
dispozitor Sunca. On ukazuje na filozofiju slobode i neposvee
nosti; nalazi se na IC-u i uiva da ostane kod kue. Stoga izaziva
MC, u potrazi za znaenjem smisla ivota. Ako prihvatimo da je
MC znak autoriteta kroz oca, taj Jupiter suprotstavlja njegov
autoritet. Otac e tad biti lociran specifino u sinovljevoj karti
Merkurom koji je vladar MC-a, a tranzitni Merkur u B l izancima
nasuprot natalnom Jupiteru koj i je aktivan tog dana: njegov otac se
s nj im svaa zbog toga to ostaje kod kue i ne ide na posao.
Tranziti ponovo aktiviraju polarnost Devica-Ribe. Za Devicu je
to tranzit Jupitera, vladaoca Riba. Za Ribe je to tranzit Merkura,
vladaoca Device. Potencijal za K i njegovog sina da se svaaju oko
posla postoji u drugim takama sinastrije meu kartama. U svojoj
karti, sin ima krst u promenijivim znacima koj i obuhvataju Sunce,
Pluton, Mars i Jupiter. Konjukcija njegovog Plutona s oevim
Suncem moe da nas odvede do oblasti Edipa, ali sin takoe ima
mo da pokrene i transfonnie radoholika u K. To je podstaknuto
sinovljevim natainim Marsom. Ne samo da je u konjukciji s
njegovim MC-om u Blizancima, ime daje agresivan i svaalaki
stav prema autoritetima, ve je Mars veoma blizu konjukcije s
K-ovim MC-om. On podstie K kroz svau da se pozabavi
karijerom i smislom ivota. Simbolika Marsaje stoga naglaena u
horoskopima i oca i sina.
Neko shvatanje situacije i sluajnosti moe, stoga, da se
pronae posmatranjem natainih horoskopa i nj ihovih tranzita.
Horoskop za odlazak u bolnicu, kada je i dolo do sinhroniciteta,
moe se smatrati kartom od veeg znaaja. Meutim, osim ponav
ljanj a horizonta Devica-Ribe, ta karta ne otkriva mnogo i onaje od
sumnjivog znaaja ' U izvesnom smislu, karta je razoaravajua
zato to nema snaan potpis. Postoje bliski aspekti u eninoj karti
'
koje moemo oekivati budui daje to njena poseta bolnici. Ono
na ta karta moe da ukae zbog velike bliskosti tranzitajeste to da
nas astrologija vraa nazad ka natainim kartama, navodei nas da
naroito obratimo panju na akcije K tog dana. Tano vreme
sinhroniciteta ne mora da bude znaajan astroloki momenat.
Dogaaji sinhroniciteta u bolnici su spajanje stvari koje su ve
uinjene; one odraavaju to jutro i zato treba traiti dogaaje od tog

JUNG I ASTROLOGIJA

1 33

jutra. U odsustvu vremena za svau, karta koju imamo je za vreme

kada je K ispriao vic ' Tu nailazimo na mit, na arhetipsku igru
situacije, na polarnost Devica-Ribe. Tu je trenutak kada, priajui
vic o obuaru, K aktivno poprima svoju riblju suprotnost.
ak i na prvi pogled, horoskop vica "pada u oi" (vidi sliku 8.3).
Zabavni Lav je u usponu sa Suncem u I I . kui meu prijatelj ima.
Ipak, tu ima i neto to n ij e sasvim oigledno u onome to je
reeno. Merkur, prirodni signifikator duha i britkosti je u
B lizancima i upravlja 3 . kuom horoskopa, ali je sagoreo, u
pretesnoj konjukciji sa Suncem, retrogradan i umetnut. Znamo da
to to je reeno nije sasvim tano zato to K pria vic kao da je o
njemu. Izigrava vojnika. Mo Marsove simbolike sada poinje da
sejavlja. Mars, koj i vlada 5 . poljem ala, u usponu je na O Lava; to
je vic o vojniku. Kada K ispria vic kao da je on vojnik, njegova
zamena uloga je ilustrovana uzajamnim vladarstvom
.' stepena koj i
ukljuuje i njegov horoskop i horoskop vica U njegovom
natalnom horoskopu postoji uzajamno vladarstvo Merkura i
Sunca. Kada doe do tog vladarstva, Merkur se pomera na 1 5
stepeni Device, a Sunce na 3 stepena Lava, u konjukciji s
ascendentom horoskopa vica. On pria vic kao da je na njegov
raun. inei to, on ne samo da pomera svoje Sunce u I I . kuu
svog horoskopa gde moe da sija prijateljski, ve svoj nataini
kvadrat Merkur-Mars pretvara u trigon, time to dovodi Merkur na
I S Device. Taj trigon mu omoguava da vidi sebe kao vojnika i da
pozitivno gleda na svoj nataini Mars. Sa svojim Suncem koje se
sija u Lavu na ascendentu horoskopa vica, sada moe da vidi sebe u
"dobrom svetlu". 8
Osim toga, iako je vic o vojniku iji je Mars u usponu, Mars je u
disociranoj konjukciji s ugroen im Saturnom u Raku u 1 2 . polju.
Oba svetla su povezana sa Saturnom; Sunce ide u aplikacioni
sekstil, a Mesec u Jarcu je u uzajamnom vladarstvu sa Saturnom. S
aspekta K-ovog vica, . Saturn konjukcija Mars simbolizuje
kanjenje; posle nekoliko godina (Saturn), cipele e biti gotove u
utorak (Mars). U odnosu na sluaj nost, Saturn u Raku u 1 2. polju
(bolnice) s Mesecom u 6. polju (zdravlje) ukazuje na enin pregled
u bolnici. Konvencionalan stav prema radu i njegovoj dosadnoj i
munoj prirodi takoe se moe zakljuiti iz ovih poloaja. Ipak,
Saturn u Raku iza Marsa moe da ukae na emocionalno
potiskivanje koje postoj i u porodinoj situacij i, kao to je praina
na m ajinoj polici (Mesec-Jarac, Saturn-Rak). To je dobro
prikriveno hrabrim Marsom u Lavu na ascendentu, vicom o
vojniku.

1 34

JUNG I ASTROLOGIJA

rr;1

!!l
.1

cr

l't:i

"

""o'I

>t- Ji..'"- 1Tl:r-

-,.0

'2-

135

izmeu svesno.g i nesvesno.g. Fro.jd je Po.kazao. kako. su vicevi izraz

nesvesno.g neega to. nije prihvatljivo. za svest. Do.k pria vic, K se
o.slo.baa svoje zarobljeno.sti radoholika. Oslo.baa svo.je Sunce iz
1 2 i o.slo.baa se svog sina.

7..0

JUNG I ASTROLOGIJA

-A-

li

Slika 8.3 Vic 10. OOBST= 9. OOGMT, J 7. maj J 976, London,

51N30 OW10.
Klju za ho.rosko.P vic aje ukljuenje retro.gradno.g Merkura. On
.
J e tano. u o.Po.ziciji sa sinovljev im Jup iterom i astro.logija stoga
potvrUje da su pri anje vic a i svaa povezani. Sim bol ika nam
tak prua pravac za tumaenje te veze. Dovedeni smo, zbog
pzlc e Merkura, U situaciju da se bav imo tim e to n ij e izreeno i
ilij e .oClgleno kao mnogo znaaj nij e. Zatim shvatamo ta je K
. VIC . Za me niv
uradio IspncavsI
i svoj nat ain i kvadrat Merkur-Mars
za trigon, omoguava procenu vrednosti drugih s ko.j ima , kako.
kaz. e Karter, kvadrat lina tek.oe. K mi sli da je o.buar zabavan.
Do. bij a uvi d u priro.du o.buara i mo.e to. da prihvati bez kri tike . U
redu Je ako. posao. nije zavren, a cip ele nis u Po.pravljene. Me ut im,
ilije bIO sPo.so.ban da prihvati taj pri stu p za vre me svae sa sin om .
Takvo. pri anje vica, sim bo.l izo.vano. Merkuro.m, odgo.vara njego.
Vo.J m ltsko.J ulo. zI gla sni ka izmeu go.rnje g carstva i Po.dzemlja,

K nije o.so.ba koja ima simbo.lian stav i mada gaje intereso.vala

ta sluajno.st, o.n teko. razm ilja bilo. na simbo.lian i l i analitian
nain. Nije m u palo. na pamet, na primer, da sluajnost ima bilo.
kakve veze s njim i l i da mo.e da ima bilo. kakvo.g uticaja na svau
sa sinom. Osobama sa simbolinim stavom ovo moe da zvui
udno., ali ja sam esto. viala kako. se ljudi iznenade najjedno.
stavnijom sugestijom da neki dogaaj ili slika iz sna mo.e biti o.
nj ima. Bilo. je do.vo.ljno. da se ko.d K po.dstaknu problemi njego.ve
kritike, rado.ho.l iarske prirode i njego.vo.g snano.g insistiranja,
kao. to.je Mars u Biku u 9, da on mo.ra "biti vo.jnik" o. emu god da
je re. Ta pria, u paru s astro.lo.gijo.m, mo.e se prihvatiti na
neko.liko. naina. Meutim, u o.kvirima u ko.jima smo. diskuto.vali o.
tim pitanjima, bilo. bi sasvim neadekvatno. da se o.duva praina s
papiria na majino.j Po.lici.
Ovu priu sam o.vde ispriala zato. to. Po.kazuje ko.liko.
tradicio.nalne astrolo.ke meto.de mo.gu da nam o.mo.gue fo.kus i
Po.mo.gnu da Po.nemo. da nalazimo. smisao. u neo.bjanj iv.om.
Tako.e Po.kazuje neto. o.d same priro.de astro.logije. K Devica je
pronaao. drugu Ribu, ali ta Riba se maskirala kao. Devica, o.drau
jui svo.je radoho.liarsko. o.granienje u kancelariji, i zato. je mislio.
da je SVo.j u priu ispriao. neko.me ko. je kao. o.n.
S o.bziro.m na nain na ko.j i mo.emo. da istraimo. K-o.VU priu s
astro.lo.kim simbolima, da l i treba da sledimo. Junga i traimo.
arhetip ko.j i je .obuhvaen K-o.v i m sinhro.nistikim do.gaajem?
Verujem da to. nije neo.pho.dan ko.rak za astro.lo.ga. Jungu je bilo.
Po.trebno. da do.vede arhetip u red kako. bi dobio. o.kvir referenci
kro.z ko.j i bi Po.smatrao. ta se deava. Slike u K-oVo.j prii - o.buar,
vo.jnik i tako. dalje - mo.gle su sko.ro. sigurno. da se razrade kro.z
bajke i n a kraj u bismo. napravili arhetipsko. tumaenje. Ali, priaje
ve bogata slikama i simbo.lima i jo. vie slika ne bi nam Po.mo.glo.
kao. astrolozima. lako. meto.da razrade, pravilno. primenjena, na kraju
Po.iva n a arhetipu, astro.lo.zima nije Po.treban taj proces u mno.gim
sluajevima. Umesto. to.ga, mo.emo. primeniti vetinu astro.lo.gije
da izaberemo., diskriminiemo. i prepo.znamo. znaaj o.dvo.jenih i
razliitih slika ko.je su se ve predstavile samom K . Astrolo.ka
simbo.lika - Devica-Ribe, Mars, Merkur, Jupiter - snabdela nas je
jasno.m o.rijentacijom. Osim to.ga, ona je sposobna da se odnosi ne
samo na K i nj egovog sina, ve i na mene kao astrologa koj i

1 36

JUNG I ASTROLOGIJA

subjektivno uestvuje. Astrologija deluje kao sinhronicitet I u

prividno objektivnim vezama izmeu horoskopa K i njegovog
sina, njihovih tranzita i tako dalje, ali dodatno postoji astroloki
sinhronicitet koj i se dogaa u trenutku kada tumaenje polarnosti
Devica-Ribe "zvui istinito" za K i mene, jo jedan Devica-Ribe
duet. To nije sasvim na kraj u sinhronic iteta ll, jer horoskopi ostaj u
primarno o K i nj egovom sinu i mogu se objektivno prouavati kao
takvi. K je ispriao vic kao da je o njemu. A vic u astrologiji je
takav da, kada priamo priu o drugome, moe se dogoditi da je o
nama sam lina.

9.
SIRENJE NEBESA
v

Moe li astrologija da osvetli Jungovu ideju o sinhronicitetu? U

nj egovom uvenom p ismu Rihardu Vilhelmu, koje je u Minhen
stiglo 1 0. maja 1 930, Jungje prvi put pomenuo koncept sinhroni
citeta kada je diskutovao o J i ingu koji je ViIheIm preveo na
nemaki. Ta prigoda se podudara s jednim od epohalnih trenutaka
u modernoj astrologiji - Pluton je otkriven neto manje od dva
meseca pre toga .' Sumnja da Jung, sinhronicitet i Pluton imaju
neku vrstu veze se potvruje kada se pozabavimo Jungovim horo
skopom. Tokom tog perioda, Plutonje bio u tranzitu preko njegove
nataIne Venere. Sto je najudnije, bio je na tano m stepenu i
minutu njegove Venere ( 1 7 stepeni Raka 30) kadaje Pluton dobio
ime ' Kao da su imenovanje Plutona i imenovanje sinhroniciteta
povezanI.

Jungova Venera se ve pokazala u sluaju Spilrajna i Frenka

M ilerove, a sada se pokazuje u sinhronicitetu. Osim toga, Pluton je
putovao kroz zodijak sa svoje pozicije blizu Jungovog natainog
Meseca, sugeriui da koncept sinhronic iteta treba da se povezuje
sa celom konfiguracijom Mesec-Venera u njegovom horoskopu.
To ga locira kao deo Jungovog sveta linosti broj 2, sveta okultnog
i sveta uspavanke koju je otpeva la njegova majka. Godine 1 930, u
vreme uvenog pisma, Jungov Merkur u progresiji se pomerio u
kvadrat s njegovom natalnom Venerom, i jedna od misterija ovoga
sveta dobila je ime. Jungov horoskop je u to vreme takoe imao
progresivan ascendent u konjukcij i s Mesecom, to je upadljiva
potvrda da je kroz koncept sinhroniciteta, Jung konano dao glas
svetu broj 2. Mesec u Biku, u sekstilu s Venerom u Raku, i nj ihova
uzajamna vladavina, obezbeuju zanimljiv odraz Unus Mundus-a,
objedinjujueg "jednog sveta" alhemiara. U iskustvu sinhroni
citeta stvari se "deavaju zajedno" i tu postoj i nedostatak odvajanja
izmeu pojedinca i sveta. U tom smiluje svojstveno elji Edipa da
se vrati u matericu i majku (uzajamna vladavina Mesec-Venera,
Rak-Bik). Ali, Jungovo ponovno tumaenje te elje u "Simbolima

1 38

JUNG I ASTROLOGIJA

promene" je da se elja ne odnosi na njegovu majku, ve za Veliku

Majku, svetsku majku, tako da taj proces oznaava poetak
ponovnog roenja pojedinca. Iskustvo sinhroniciteta je paralelno
sa "povratkom u materieu" zato to se uobiajene granice II
prostoru i vremenu gube i pojedinac nema poseban identitet. To,
naravno, moe biti kamen temeljac na putu u psihozu, ali je takoe
"iskorak sa pola od hiljadu stopa" koji pojedinac prihvata u
mnogim duhovnim tradicijama. Osim toga, Unus Mundus koji se
otvara s tim korakom nikako nije bezbedan. Tu vidimo daje Pluton
igra na tom terenu, i kree se u tranzitu S Jungovog Meseca ka
njegovoj Veneri. Pluton vlada jazom i prazninom, on je planeta
razgradnje. Koncept sinhroniciteta koj i podrazumeva Unus Mundus
takoe razgrauje Saturn ovo ograniavanje vremena i brie sva
mesta za ivot. U iskustvu Unus M undus-a, pojedinac sree ono
to Jung naziva Uasnom Majkom i mora da se bori da stvori
odvojen identitet, kao to je sam Jung morao da radi tokom svog
nonog putovanja morem i susreta s plutonskim carstvom senki.
Kada je Jung ovo iskustvo Unus Mundus-a nazvao sinhronicitet,
na umu je imao ideju o "zajedno II vremenu" i centrirao je re i
koncept oko Hronosa, Saturna, vremena. Da li je to neto kao
pogreno korienje imena? Njegov nataIni Saturn je u kvadratu s
1'lutonom i on pokuava da odri kontrolu nad podzemljem, ali
1 930. Saturn nije na neki drugi nain istaknut, bilo u tranzitima ili
progresijama. Jedna od tri kategorije sinhroniciteta koje Jung
opisuje u svom radu iz 1 952. oigledno nije vezana za "istovre
menost". Zato je Jung naglasio sluajnost u vremenu i zato je u
poetku verovao da postoj i kvalitet u trenutku deavanja? Razlog
moe biti u astrologij i. Kada Jung prvi put komentarie sinhronicitet
u odnosu na Ji ing, on jasno ima astrologiju na umu, kao to je
oigledno kako u njegovom uvenom pismu tako i u predgovoru Ji
ingu iz 1949. godine. U ovom poslednjem navodi sposobnost
nekih astrologa da izdvoje znake Sunca, Meseca i ascendenta bez
prethodnog znanja o detalj ima roenj a i tvrdi da "treba priznati da
trenuci mogu da ostave dugorone posledice". Izuavao je
astrologiju od 1 9 1 1 . i u njegovoj biblioteci postoj i odreen broj
knjiga iz tehnike atsrologije koje su tampane tokom dvadesetih
godina 20. veka, a neke od njih su se bavile odreivanjem vremena u
astrologij i ' Ipak, uprkos svom obimnom znanju iz astrologije, ini
se da Jung nije radio s horamom astrologijom ' S obzirom na
njegovu zainteresovanost za Ji ing, mogue je, ukoliko je Jung
doao u kontakt s delotvomim izlaganjem horame metode, da bi se
manje vezao za ptolemejski model posejanog semena koji je
'
karakteristian za natainu astrologiju

1 39

J U N G I ASTROLOGIJA

U uvenom pismu V i lhelmu iz 1 930, Jungje takoe izrazio nadu

da e jednog dana biti pronaen statistiki metod zahvaljujui kome
.
e astrologija moi da prikae koncept sinhroniciteta, a ekspenmentl
na temu braka dvadeset godina kasnije su predstavljali nastavak
njegove nade .. Zato je u imenovanju sinhronic! teta upao u Saturno,:u
zamku. SlediO Je m noge astrologe u misijenju da astrologija
jednostavno ima uspeha zato to je bazirana na objetivnom semenu
momenta u vremenu, to jest vremenu roenja. Da ilije bio toliko pod
uticajem ptolemejske definicije kako astrologija deluje, nj gov
koncept sinhroniciteta ne bi morao da naglaSI kvalitet tacnog
vremena. Bacanje novia J i inga, otvaranje Tarota, telepatska
razme na, srene okolnosti - o svima njima se moe govoriti, a da se
ne definie nj ihovo deavanje u vremenskoj kategorij i.
Ne samo u astrologiji, "vremenska odrednica" naih ivota
poetski je shvaena od mnogih. Vreme za . raanj e, vreme za
umiranje, vreme za smejanje, vreme za plakanje - m lstlcna I svta
dimenzija injenja stvari II "pravo vreme", II hannonIJI s nrodmm
ritmovima, jeste oseaj koji mnogi od nas imaju. AstrolOZI, zato to
se koncentriu na vreme roenja pojedinca, i zato to se samo vreme
meri planetarnim kretanjima - dan, mesec, go.dina - stoga se
shvataju, a esto sami sebe shvataJU, kao sudije u vremenskOj
odrednici u ivotima ljudi. Astrolog koj i se bavi finansijama moe
da vam kae kada da neto kupite ili prodate, astrolog koji se bavi
zdravljem moe vam rei kada da uzmete lek ili poaljete po
svetenika, a astro-psiholog moe da vas pita da li se grevito drite
neega u vreme kada treba da odustanete. Ukorenjenost strologlJe u
kvalitetu vremena esto se navodi od astrologa kao objasnjenje za to
kako astrologija deluje. Ipak, od 1 970. godine naovamo, moj kolega
Defri Kornelijus je ispitivao objektivno tano vreme u astrologiji
kao deo istraivanja astrologije kao naina proricanja .' Taj rad na
istorij i i filozofij i astrologije je do dams najradikalnij i moderni novI
nain miljenja o prirodi astrologije i tome kako ona delUJe. Ona e
tiho izvrila uticaj na malu grupu astrologa tokom osanldesetill
godina i ta inspiracij a za slobodno astroloko tu.maenje na osnou
.
postojeih veza u objektivnom trenutku nalazi se Iza astroloskIh
incidenata koje u sada prodiskutovati.
Kao to smo videli iz eksperimenata s brakom, Jungje otkrio da
astrologija nekad ima manje veze s planetarnim rasporedom u vreme
roenja, a vie je vezana za uee astrologa kOJ I preuzima sllnbo
liku nekoliko godina kasnije. Ukoliko sinhroniciteti ukljuuju
distorzij u vremena i prostora, onda uporedo s uzaJ3mnom tajnom
vezom astrologa i astrologije takoe moemo oekivati distorzije
vreme-prostor u okviru astrolog ije.
.

140

J U N G I ASTROLOGIJA

To astrolozi esto pominju, a uzajamna tajna veza moe takoe

biti u igri od trenutka kada smo se upustili u astrologiju. Dok uimo
simbole, uvek postoje neki koje stalno zaboravljamo ili s kojima
imamo tekoe, a oni se mogu ispostav iti kao znaajno postavljeni
u naem horoskopu. Naredni horoskop (crte 9. 1 ) m i je pokazala
osoba koj a je bila novajlija u astrologiji i koj a je bila prilino
skeptina. Bio je to prvi horoskop koj i je napravila; kada mi ga je
dala na proveru, prokomentarisala je da je horoskop veoma
znaajan i da treba da pokae neto izuzetno. Sta sam mogla da
vidim u njemu? Primetilaje da e, ukoliko ne vidim nita izuzetno,
dii ruke od astrologijejer n i ta ne zna. Tipino reagovanje novog
studenta!

Na ta ukazuje taj horoskop? Jarac je u usponu, sa Saturnom u

B lizancima u 6. polju, jedinom planetom iznad horizonta. Tu
moramo posluati Lilin aforizam i primeniti diskreciju zajedno s
umetnou. Izuzetne teme su obino nesrene i sa Saturnom
malefikom koj i ugroava vrh 6. polja, verovatno je zdravlje bilo u
pitanju. Pitala sam enu da l i je u pitanju zdravlje i potvrd ila m i je
da jeste. Zatim sam razmotrila koja strana tela b i mogla da bude
ugroena i, pretpostavivi da je blizanaka, rekla sam da je neto
to ima veze s komunikacijom - moda gluvoom. To n ije bio
sluaj, pa sam se prebacila na Merkura, vladaoca 6. polja, deo
grupe umetnutih planeta u Devici u 8. Snaga Device, s oba svetla i
Merkurom u tom znaku, ukazivala je na devianski deo tela,
digestivni sistem i creva. Zenaje potvrdila da se radi o crevima. Da
li je horoskop dalje razvijao temu? Planete su u 8. kui, kui smrti,
ali treba imati na umu b lisku konjukeiju u grupi u Devici. Sunce,
v ladar 8. polja, u tanoj je konjukciji s Marsom. To je takozvana
"cazimi" konjukcija, na 1 7 m i nuta od Sunca i stoga se u
tradicionalnoj astrologiji smatra da ima veliki d ignitet zato to je
planeta u "srcu Sunca". U medicinskoj astrologiji, 8. kua je
takoe kua operacija kao i smrti, a Mars u Devici je jasan
pokazatelj fine otrice hirurkog noa.

141

JUNG I ASTROLOGIJA

I II

1[.

"

18

rr

lo

Ovaj horoskop je bio za enino dete, roeno s komplikacijama

koje su zahtevale operaciju creva koja mu je spasla ivot po
roenju. S obzirom na taj kontekst, horoskop je sutinski radikalan
i veina astrologa bi do tih detalja dola iz itanja naslepo, kao to
sam j a uradila. Prirodno, ena je bila veoma iznenaena to
astrologija moe da prikae ovakve stvari i osetila je da e njen
pokuaj da to naui na kraju biti nagraen. Trebalo joj je dosta
vremena i napora da uradi horoskop zato to se uasava la cifara.
Zelite li da ujete kako horoskop poinje ponovo da govori, u

Slika 9. Horoskop
<kugom itanju? Jarac u usponu, Saturn u B lizancima u 6. polju,
strah od matematike i tehnike, sva ta Devica zabrinuta u tajnoj 8.
kui, plaei se da ne napravi greku i uradi neto kako ne treba.
Saturn je u aflikciji kako s Bl izancima, tako i sa 6. poljem, znakom
brojeva i kuom tehnike, i, u izvesnom smislu, nj eni strahovi su se
obistinili zato to jeste napravila greku i uradila netaan horoskop.
Horoskop je nepravilno izraunat za detetovo vreme i datum
roenja. Zabrljani prorauni nejasno se odnose na pozicije planeta
u septembru 1 972. Ipak, tri planete su zajedan dan, eitiri planete
su za sledei dan, jedna p laneta je za jo jedan dan, a jo jedna
planeta je tu jo nedelju dana i vie. Pluton, planeta odsustva, u
potpunosti nedostaje.
Ono to je ovde vano jeste da je taj "pogrean" horoskop u
stvari "pravi" horoskop. On je stvorio konjukeiju Sunce-Mars u
Devici, konjukciju koja se dogodila u septembru, ali ne, kao to je

142

JUNG I ASTROLOGIJA

JUNG I ASTROLOGIJA

majka izraunala, na detetov roendan. Ta "cazimi" Sunce-Mars

konjukcija u Devici je sj ajan simbol za operaciju creva koja
spasava ivot. Oigledno, novi studenti prave mnogo greaka i
nee svi meu nj ima pronai znaenje koje bih ja dala ba tom
dogaaju. Kontekst u kome je nastao horoskop bila je rukavica
baena astrologiji, kao to je izazov Sunce-Mars, koj i testira (Sat
urn) njegovu validnost. Izazov je na meni, kao njenom uitelju, i
ako ponovo pogledam horoskop, mogu ga sumirati na ovaj nain.
Astrologijaje tema 9. polja, Venera vlada 9, na samom kraj u Raka,
na gran ici s 8. Moj horoskop i m a dobru sinastriju s tom Venerom.
Ako sam ja njena "astroloka mama" (Venera u Raku, vladar 9.
polja), horoskop postaje simbol njenog putovanja u astrologiju i
mog odnosa prema njoj kao nj enog vodia na tom putu. Njen strah
od matematike i tehnike je takoe taj strah koji se esto sree meu
poetnicima kada se za astrologiju iznenada ispostavi da "deluje".
Sigurna i apsolutna priroda matematike u merenju nebeske sfere se
prenosi na celinu astrolokih napora. Kada se potom za deo te
simbolike ispostavi daje "tana", novi studenti shvate da astrolo
gija o kojoj su lepo priali svoj i m prijatelj ima moe biti zastrau
jue precizna, a to predstavlja izazov za njihovo shvatanje
stvarnosti. Kada "deluje", astrologij a moe biti apsolutna i sudbin
ska i jednostavno zastraujua na neki magian nain. Horoskop
ukazuj e na to da enin strah od matematike nosi pomeren strah od
onoga to moe da pokrene ako se bavi okultizrnom (Saturn u
Blizancima u 6. polju, polju zanata i vetiarenja, Devicaje umet
nuta u okultnom 8. polju). To je strah koji ja treba da uputim, a ne
samo zbir njenih greaka. Cemu sve to, u stvari, vodi?
Nain na koji je ena napravila ovaj horoskop je potpuno u
skladu s Jungovim shvatanjem uzajamne tajne veze na koju je
naiao u eksperimentima s brakom . To lii na Frojdovu omaku,
neto potisnuto to sklizne u svest, osim to je u ovom sluaju
izraunavanje horoskopa, od koga se svesno ima strah, takoe bilo
i nosa jednog nesvesnog faktora i, osim toga, to je prikazano u
simbolici horoskopa. Dalje, horoskop deluje u doslovnom smislu.
On svakom astrologu kae: "zdravlje/operac ije/creva", ali - a to je
znaajna stavka - nije baziran na tanom vremenu. Ne postoji
tano vreme kada se planete ovako poreaju. Ovaj horoskop, bar,
ne deluje kroz staru izreku "sve to je roeno i l i uinjeno u ovom
trenutku ima kvalitet ovog trenutka", jer nemamo taj trenutak.
Umesto njega imamo primer sinhroniciteta I I . Ukljuene strane su
neraskidivo deo onoga to istrauju. Ne tvrdim da astrolozi koriste
"pogrene" horoskope, kao daje sve mogue i prave horoskope za
lj ude kako dolaze i prolaze. Objektivno tano vreme je znaajan

143

astroloki ritual koji nam obezbeuje uobiajenu referentnu taku i

omoguava astrologiji da ue u igru u vidu sinhroniciteta I . Bez
toga, nedostajalo bi nam osnovno pravilo igre, kao kada se mali
fudbal igra bez lopte. Jedan moj prijatelj i ja smo napravi l i
eksperiment da vidimo da l i moemo nasumice da pravimo
horoskope. Stavili smo u eir komadie hartije za svaku planetu,
znak, kuu 'i stepen i postavi l i horarno pitanje: "Moemo li da pravi
m o horoskope?". Kada smo izvukli glas neba iz eira i primeni l i .
horarna pravila za tumaenje horoskopa koj i smo napravili, odgo
vor na pitanje je bilo definitivno "ne"! '
Objektivno tano vreme je, stoga, u manjoj meri nosa znaenja
ili kvaliteta, a vie spoljanje sredstvo kroz koje astrolozi.
zapoinju svoje pripisivanje znaenja. I zabrali smo, kao ritual, da
radimo s nekim trenucima koje nae konvencije i na emocionalan: '
.
ivot oznaavaju kao znaajne - trenutak roenja, horarni
trenutak, elektivni trenutak i tako dalje. U knjizi "Astroloki
trenutak", Defri Kornelijus trai od asirologa da razmotre svoje
pretpostavke o nainima na koje je nj ihovo'znaenje ukorenjeno U
vremenu. Zbog toga to tako mnogo radimo s vremenom, lako
postajemo rtva Saturna kao malefika koji je simbol
poroboljenosti i pritiska. Osim vremena, moderna psiholoka .
astrologija je poprimila druge Saturnove brige, kao to su . .
anksioznost, bol i patnja pojedinca. Ona pokuava da to provue
kroz Saturnove mere pozajmljene iz analize i dubinske psihologije
- analitiki sat, suzbijanje, granica i tako dalje. Jedna od
n ajplodonosnijih i najuticajnij ih knjiga u popularizovanju '
astrologije i njenih veza s Jungom jeste knjiga Liz Grin o Saturnu ',
i za mnoge astro-psihologe, planetarna simbolika ide od Saturna ka
spolja. Ipak, uprkos uobiajenom verovanju da je, sa spoljanjim
planetama, astroloka simbolika prevazila vremenski ogranieno
. kraljevstvD Saturna, moderna astrologija i dalje sa sobom nosi teret
koj i je nasledila od klasine tradicije, petpostilVku da pDstoji
objektivan kvalitet trenutka u vremenu.

Ipak, Saturn deluje zajedno s Jupiterom u astrologij i. Znaenje:i

uvid traimo kroz simbole (Jupiter), koristei vreme i objektivnost
da to uradimo {S.aturn). Jupiter i Saturn su takoe kao prorok i
naunik. Proriemo sudbinu (Jupiter) kroz primenu objektivne
karte neba II datom vreme (Saturn), ali, inei to, moemo lako da
se upletemo u trl reu sa Saturnom. Poinjemo . da mislimo ' da
znaenje (Jupiter) poiva u trenutku u vremenu (Saturn). Jung ima
Dve planete u bl iskom trigonu i u najboljem sluaju, kao to je
njegovo delo o velikim dobima, obema odaje poast.

144

J U N G I ASTROLOGIJA

1 45

J U N G I ASTROLOGIJA

Razlika izmeu Jupiterovog i Saturnovog pokreta u astrologiji

najbolje je ilustrovana primerom horoskopa. Naredni horoskop se
odnosi na iskustvo prosvetljenja koje je Daglas Hardi n g opisao u
svojoj knjizi inspirisanoj zen budizmom, "O nemanju glave". On
opisuje kako je, za vreme meditace u planinama Tibeta, imao reli
giozno iskustvo koje:
... nije bilo san, niti ezoterino otkrie. Upravo suprotno: osetila se
kao iznenadno buenje iz sna obinog ivota i kao kraj sanjanju. Bila
je to samoosvetljujua stvarnost konano oiena od svih mranih
IO
umova.
Ako posmatramo horoskop (vidi crte 9.2), vidimo da se
religizoni Jupiter upravo uzdigao, kao jedina planeta iznad
horizonta. On je vladar 9. polja religije i inostranstva, i ne samo da
upravlja 5 . poljem kreativnog iskustva, ve je takoe u Lavu, u
znaku individualnosti. Podsetimo se da je ovo horoskop o
rel igioznom iskustvu osobe, Jupiter je takoe u bliskom trigonu i
uzajamnom vladarstvu s vladaocem horoskopa, Suncem, koje se
nalazi u religiozonom Strelcu na vrhu 5 . polja. Stelium u Strelcu s
Mladim Mesecom takoe prosleuje duhovnu poruku. Akcenat je
na Jupiterovoj vezi sa "svetlom", Suncem, i Lavom, dok 5 . po)je
opisuje Hardingovo iskustvo "samoosvetljujue stvarnosti". Sta
god to znailo, reeno nam je da nije san, ve iskustvo o irenju i
oslobaanju od "obinog ivota". Harding takoe kae da je:
... prestao da misli. .. razum i imaginacija, sve mentalno brbljanje je
"
zamrlo. Odjednom, rei su m i zaista nedostajale.

'1"'0 f

.5L 1----=""
I

_____

W--

Ibt

Slika 9.2 "O nemanju glave ". 21. 16GMT. 30. novembra 1978.
Dan - Jupiter Sal - Sunce

Vidite kako je Merkur, planeta govora i misli, slabo postavljen u

horoskopu, u detrimentu u Streleu i retrogradan sve do konjukcije s
bezgraninim Neptunom. Harding takoe gubi oseaj za vreme:

prirode". Pogledajte, takoe, kako Hardingovo opisivanje tano odgo

vara vatrenom trigonu Sunce-Jupiter i njihovom uzajamnom vladar
stvu. Naveu tekst da to ilustrujem:

... prolost i budunost su nestale ... Bilo je to kao da sam roen tog
trenutka, potpuno nov, bez uma, nevino osloboen svih seanja, ,2

Sada se vratio sebi onakav kakav je stvarno (Sunce-Jupiter uzajamno

vladarstvo); kao samo srce (Sunce, Lav) postojanja, u kome se svako
bie (Sunce) ispoljava (Jupiter, vladar 5. polja, u usponu). Ukratko, on
je postao Bog (lupiter, kralj bogova, vladar 9. polja). Postavljen u
jedini izvor (Sunce, S. polje), on uzvikuje: "Ja sam sredite (Sunce,
Lav), ja sam univerzum (Jupiter, Strelac), ja sam tvorac
(Sunce-Jupiter uzajamno vladarstvo)! lli: "Ja sam uzrok mog bia j
svih stvari (Sunce-Jupiter uzajamno vladarstvo)! " U zen argonu,
"mangy cur", (Saturn-Devica) je postao Lav sa zlatnom grivom koji
rie u pustinji (Jupiter, Lav, 12. polje), spontan (Strelac), slobodan
(Strelac, Jupiter), energian, uzvieno samodovoljan hSunce-Jupiter
uzajamno vladarstvo) i sam (lupiter, sam tl 12. polju). '

To se II horoskopu vidi s Mladim Mesecom koji je u separa

cionom kvadratu sa Saturnom u Devici, planeti vremena, istorije i
"obine stvarnosti". Harding je osetio kao da je "ispustio nepod
noljiv teret" i to je tano kao Mesec koj i se odvaja od Saturna. S
obzirom na snagu konfiguracije Sunce-Jupiter, Saturn nema uti
caja u ovom horoskopu. Hardingovo religijsko prosvetljenje pruilo
mu je oseaj da je aktivna i kreativna sila, sjedinjena s kosmosom,
koja vidi univerzum kao "nita drugo do isticanje svoje duboke

1 46

JUNG I ASTROLOGIJA

Akcenat na usam ljenosti je dalje naznaen u horoskopu. Uprkos

svojoj slavi i dignitetu, Jupiter se nalazi u nesrenoj kui, 1 2 . kui
.
izolacije, ogranienja i "samorazaranja". Hardmgova POZICIJa Je
svemona, bez Saturnovog ogranienja. koja negira oca i bilo koj i
autoritet osim sopstvenog. U njegovom univerzumu ne postoje
drugi ljudi. Saturn, v ladar 7. polja drugih ljudi, izvan je karte, a
Merkur, vladar 3 . i l l . kue, koje takoe oznaavaj u I druge, Jeste
slab. Venera, univerzalni vladar veza, kljua u detrimentu u
korpij i , naruena uzajamnim vladarstvom s destruktivll im
.
Plutonom i u aplikacionom kvadratu sa Jupiterom. Ma koliko
prosvetlj ujui za Hardinga, taj trenutak iskljuuje sve ostale. A l i,
horoskop opisuje njegovo iskustvo i sa veselim Jup iterom u
usponu II Lavu, on se ak i al i. Harding tvrdi da je ova vrsta
religioznog iskustva kao "stanje bez glave" i vidimo da je Ovan,
znak koj i vlada glavom, umetnut u 9. kui religije!
Horoskop nosi jo jednu alu. Mesec je u konjukciji s
Neptullom, suvladarem 9. kue i v i ste, dragi itaoe, upravo
nasamareni. U svojoj knjizi, Harding ne daje vreme n i datum svog
iskustva. Zato bi, ako je ono bilo sasvim izvan Saturna? Horoskop
nije uraen za trenutak njegovog prosvetljenja na tibetanskoj
planini, ve za vreme male sluajnosti koja se odnosi na ovu
knjigu. Pre nekoliko godina, pohaala sam obrazovni kurs za
odrasle na Fi lozofij i astrologije gde su problemi astroloke prakse
subjekta i objekta bili esta tema debate. J edne veeri, neko je
pomenuo Hardingovu knjigu i, sluajno, neko ju je kupio upravo
tog popodneva. Horoskop koj i smo izuavali nema nikakve veze s
objektivnim trenutkom na Tibetu. On je uraen za trenutak jedne
kine novembarske veeri u Vonsvortu kada je neko rekao:
"udno da si to pomenuo. Danas sam kupio tu knjigu." Ne moe se
rei daje to neka fascinantna sluajnost, ali nekoga sa simbolinim
stavom male sluajnosti mogu mnogo toga da naue, kao u
primeru neugledne starice za koju se ispostavlja da je lepa M ajka
Boja.
S obzirom na kontekst u kome je horoskop nastao, moe se
tumaiti kao razred studenata (stel ium u 5), koj i ue filzofij u
astrologije (Jup iter, vladar 9), zaljubljeni u svog tutora prema
kome postoj i takav transfer da je povremeno dobijao d imenzije
gurua (Sunce-Jupiter uzajamno vladarstvo). Neto udno se dea
valo i sa knj igom ( Merkur u Strelcu, retrogradan prema Neptunu).
Ali, u drugom tumaenju, horoskop veoma precizno pokazuj e sadraj
te knjige, kao i filozofske razgovore o razdoru subjekat-objekat u
astrologij i, koj i su deo kursa iz astrologije. P lanete, poreane u

J U N G I ASTROLOGIJA

147

Vonsvortu, tano opisuju Hardingovo iskustvo nekoliko godina

pre toga. "Pravi" trenutak na Tibetu kada je Harding imao to
iskustvo ostaje petpostavka i, u astrolokom smislu, koj i je taan
momenat Hardingovog isksutva? Da l i takav trenutak treba da se
ukoreni II objektivnom vremenu i l i to moe biti kada astrolog,
zbog toga to ima simbolian stav, oznaava trenutak kao znaa
jan? Tu moda postoj i jo jedna ala. Jednom sam ula daje !leko
rekao da Harding nikada zapravo nije n i imao takvo iskustvo, da ga
je "izmislio" kako bi na direktan i jednostavan nain preneo neka
komplikovana budistika uenja. Akoje to tako - aja ne znam da l i
su to samo prie, kao Merkur u horoskopu - onda je horoskop jo
udnij i . Ne samo da je pravljen za tre!lutak u Vonsvortu, ve
opi suje i jedno izmilj eno iskustvo!
Osim toga, horoskop, koj i negira objektivan trenutak vremena,
prikazuj e sebe kako to radi ("samoosvetljen") snagom simbola
koj i ukazuju na subjektivno, proroko iskustvo (Jupiter) i
odgovarajuu slabost onih koj i vladaju objektivnou i vremenom
(Saturn). Sada ponovo moemo da se pozabavimo horoskoponl
zbog njeaovog prorokog stava koj i stvara znaenje kroz simbole
(Sunce-J piter, Lav-Strelac, 5-9., uzajamno v l adarstvo), i udaljava
se od granica objektivnog vremena (Mesec u separacionom
kvadratu Saturna u Devici). U tome imamo kretanje od Saturna
(naunika) ka Jupiteru (proroku). Moda nas to ostavlja sa
solipsizmom i omoguava astrolozima i prorocima da izigravaju
Boga, kao "lavovi sa zlatnim grivama koj i riu II pustinji". Kakav
god da je na pogled na ovo pitanje, jasno je da astrolokim
simbolima nisu potrebni objektivni momenti u vremenu kako bi
dobili smisao. "Sta god bilo roeno i l i uraeno u tom trenutku u
vremenu" moe se ponovo vratiti i l i moe biti jasnije prikazano
simbolima, u nekoj drugoj prilici. Prorok u Jungu je to pretpos
tavio, ali je naunik u njemu doveo ga do toga da se koncentrie na
element vremena, potez za koj i je kasnije shvatio da je pogrean.
Astrolozi su zbog toga sledili Jungovu poetnu nezadovoljavajuu
formulaciju. Meutim, ako dozvolimo sebi da nas vode nj egova
otkria proroka, moemo osloboditi astrologiju njene vezanosti za
Saturna i spremnije je prihvatiti kao sredstvo za proricanje.

Kako emo shvatiti astrologiju kao proricanje? U drugim

oblicima proricanja, kao to su Tarot i Ji i ng, prorok baca novi
i l i preseca pil karata i niko ne veruje da komadii metala i l i pil
karata poseduju neki unutranj i "kvalitet" od koga zavisi prori
canje. Uestvovanje proroka kao tumaa simbola ve je vieno i
prihvaeno. A l i, mnogo je komplikovanije da se astrologija

148

J U N G I ASTROLOGIJA

posmatra kao proricanje, delom zbog toga to astrolog ne treba da

mea niti preseca planetarni pi\ ' Planete su udaljene i objektivne i
ine se potpuno izvan psihikog uticaja individue. Nataina karta se
pravi za stvarni poloaj fizikih planeta, mnogo godina pre nego
toje astrolog ita znao o nj ima, a nj ihova objektivnost kao da baca
u oi postavku da astrologija deluje kao oblik proricanja. Ali, da l i
je tako? Jungje otkrio da su njegovi eksperimenti s brakom bili pod
uticajem njegovih elja i astrolozi uvek pronau da tui horoskopi
imaju neke veze s njihovim ivotima.
Prema tome, da li je astrologija nauka, zato to se bavi objek
tivnom povezanou planeta i ljudskih ivota, i l i je simbol ian
sistem i in proricanja? Nezgodan odgovor glasi da se ini daje i
jedno i drugo. Planete se mogu posmatrati kao nosai arhetipskih
slika, koje na nj ih projektuje astrolog. Kao i sa svim projekcijama,
projektovani sadraj i izgledaju kao da su objektivni i kao da
nemaju nikakve veze s osobom koja ih projektuje. Ipak, prava
tekoa poiva u shvatanju kako nataina karta druge osobe moe
da se smatra inom proricanja astrologa. Kako moe vaa karta,
nacrtana za planetarne pozicije pre mnogo godina, da bude nosa
mojih nesvesnih sadraja, dok njeni simboli i dalje otkrivaju
objektivno istinite injenice o vama? Odgovor, za Junga, poiva II
njegovoj pretpostavci psihoidnog nivoa stvarnosti, koj i povezuje
sva bia u Unus Mundus-u i povremeno to ispoljava u vidu
fenomena sinhroniciteta.

To su zbunjuj ua pitanja i Jungovi odgovori nisu uvek

zadovoljavajui. Cini se da se i sinhronicitet I i sinhronicitet \ I
mogu primeniti na astroloko iskustvo. Na poetku, Jung je
napravio greku brkajui astronomske podatke s astrolokom
simbol ikom i, osim toga, zaglavio se s ptolemejskim modelom
astrologije. To je pretpostavilo kvalitet u trenutku roenja - "ambi
jent" - koj i je ostavio peat na novoroenetu. Posledino kretanje
p laneta potom je doivljeno kao razvijanje modela koj i je dat
roenjem, tako da su astronomski faktori i planetarna kretanja
postali isto to i sudbina. To je sinhronicitet I
meuzavisnost
objektivnih dogaaja izmeu sebe. Ironino, astro-psiholozi poku
avaju da se odvoje od identifikacije sa sudbinskom, "srednjove
kovnom" astrologijom, ali oni u potpunosti prihvataju vezu
izmeu planetarnog kretanja i sudbine koju prua klasina tradi
cija. Kao to Defri Kornelijus primeuje:
-

... modeme kole, koje sebe zam iljaj u tako dalekim od starih astro
loga, naslanjaju se na Ptolemejeva iroka ramena. !4

J U N G I ASTROLOGIJA

1 49

Konano, ptolemejski pristup omoguava pravo, objektivno

predvi anje, ali ak su i astro-psiholozi puni sumnje o mogunosti
predv ianja, dok pripadanje sinhron icitetu I tipa astrologije ima
druge posledice. Ono odraava sliku astrologa koj i, zbog toga to
je distancirani posmatra kretanja nebeskih tela, moe "znati" o
sudbini i l i psihi drugih osoba. Astrolog je, kao Jung, na poetku
svog astrolokog eksperimenta, i misli da e astronomski podaci
biti dovoljni. Uostalom, zar on nema svoje efemeride? Zar nije
sposoban da nacrta nebesku kartu, da proe kroz strane M i elsena
i l i Rafaela i da vidi kako se na njegove oi odmotavaju vremenski
ciklusi? Saturnovi tranziti dou i prou, Sunce u progresijama stie
do Jupitera, "nataini potencijal" je osvetljen i aktiviran dok
ogromni ciklusi stvaranja grade lj udsku sudbinu. Kao B lejkov
Jurizen, astrolog, gospod mera, pravi kartu dubina i dolazi do ivice
preteranog ponosa:
"Zar ja nisam Bog?", ree Jurizen. "Ko se moe sa mnom meriti? Zar
,, 1
j a ne irim nebesa ili ih slaem kao od eu ? 5

Naravno, znanje o astronomskom poloaju planeta ima malo

veze s inom astrolokog tumaenja. [mamo tradiciju u okviru
simbolinog govora kome je potreban in tumaenja. Kada bi se
astrologija posmatrala kao zavisna od merenja objektivnih tela i
njihove meuzavisnosti, ona b i se posmatrala samo kao
sinhronicitet I . Svi astro-psiholozi prihvataju ovaj klasian model,
kao da su svedoci transcendentalnog znaenja i principa koj i se
nalaze ispod njih, a iza sveta ispoljenih oblika ivota nj ihovih klije
nata. Kao klasini astrolozi, oni koriste fiziki svet u ritualizo
vanom okviru razgovora o ljudskom postojanju, a potom pretpo
stave da fiziki svet obuhvata objektivnu istinu koja je postojala
pre oveka, a koj u su otkrili O oveku.
Svaki astrolog oekuje od drugih lj udi da se "uklope" u
horoskop trenutka svog roenja i svoje vremenske odrednice. Sat
urn u tranzitu preko MC-a donosi pad s vlasti, preko Venere donosi
kraj lj ubavi, preko Marsa stavlja elju na probu. Ali, neminovno e
postojati razlika u znaaj u kao posledica orijentacije astrologa bilo
prema svetski m poslovima bilo prema "unutranjoj" osobi.
Tradicionalni astrolog tumai Saturn na Suncu u 2. kui kao
siromatvo. Astro-psiholog moe to da protumai kao gubitak ili
ouvanje smisla o sopstvenoj i unutranjoj vrednosti, dokjungijan
ski astrolog moe to da tumai kao moralnu temu i krivicu vezanu
za senku i da je razradi kroz m itove i prie. Kakav god da je
pristup, objektivan stav astrologa ostaje identian. Postoj i mala

1 50

JUNG I ASTROLOGIJA

razlika izmeu toga da l i ja prekrstim va dlan srebrom i vi m i

priate o budunosti, ili ga prekrstim zlatom i vi m i priate o mojoj
psihi i poaljete me kod psihoanalitiara. Model "sudbinske
maine" astrologije ostaje identian.16 Astrolog i njegov in tuma
enja nisu ukljueni. Astrolog posmatra meuzavisnost objek
tivnih dogaaja izmeu sebe - planetarnil, kretanj a i dogaaja u
ivotu, i l i planetarnih dogaaja i unutranjeg stanja osobe. Osoba
"ima" izvesnu astroloku konfiguraciju i horoskop je prividno
sainjen za osobu kao da nema nikakve veze s astrologom. Osoba
moe tad da radi s tom konfiguracijom na pozitivan nain ili ne, ali
to ostaje potencijalan otisak za ivot koj i sledi teleoloki model
koj i se moe identifikovati s planetarnim ciklusima. Jungijanski
astrolog takoe povezuje ove spoljne i objektivne faktore - planete
i drugu osobu - s Jungovom teoretskom konstrukcijom psihe.
Kombinacija moe biti duboko zbunjujua, ali svejedno. Sve to
pripada klijentu i nita od toga nije prihvaeno kao da gaje stvorio
astrolog. Astrolog deluje kao nebeski uvar koj i, poto sve vidi,
moe da kae k l ijentu kada da odbaci suvino i neguje svoj psihiki
rast. Klijent je posaen kao drvo - a ne kao ljudsko bie - u svet
transcendentalnog znaenja.
Osim toga, prediktivno lice astrologije, prividno mogue zbog
stalnog oslanjanja na astronom ska kretanja, uspeno je zaobieno.
Sa "kartom psihe" i kretanjem po unutranjem svetu, psiholoka
astrologij a je stvorila udobnu odbranu od sumnjivog prediktivnog
naslea i prividnog sudbonosnog znaenja klasine astrologije.
Meutim, ona je sauvala monu sliku astrologa kao nekoga ko
zna nepoznato iz te trad icije. Jer, ko je moniji od onog koj i
poznaje nesvesno drugog? Takvo znanje nije isplivalo na povrinu,
kao to je moglo u mnogim kolama dubinske psihologije, iz veze
izmeu analitiara i pacijenta, alije privatno shvaeno od astrologa
pre nego to se odigrao susret meu nj ima. Astrolngov odnos s
klijentom je postav ljen du nekih linija sa poetka ovog astrolokog
modela sinhroniciteta l . On posmatra astroloke konfiguracije pri
roenj u i razvijanje vremenskih mera dok se poklapaju sa ivotom
k l ijenta i pokuava da ih povee s modelom psihe. Cinei to,
astrolog radi na psihikom ueu klijenta u situaciji i zatvara se za
mogunost sinhroniciteta I I na delu u astrologij i.

Uprkos svemu to je Jung nama kao astrolozima govorio o arheti

povima, simbolici, psihi i prirodi vremena, njegovi najznaajniji
uvidi nisu prihvaeni, a posledice njegovog radajo nisu iznete na
astroloku filozofsku osnovu. Nasuprot tome, astrolozi pod Jungo
vim uticajem podmazali su tokove sudbinske maine i stoje u
iekivanju, dok se ona kree.

J U N G I ASTROLOGIJA

151

Radjar, kad razmilja o sinhronic itetu, vidi ga ekskluzivno u vezi

s kvalitetom trenutka II vremenu 17 i, kao veina astrologa iz skorije
generacije, Karen Hamaker-Zondag jednostavno priziva koncept
kao objanjenje kako astrologija deluje, poput stare ideje o
makrokosmosu-mikrokosmosu. Njena relevantnost za poloaj
astrologa bilo u makro ili mikrokosmosu nikad nije dovedena u
pitanje. Meu psiholokim astrolozima, samo Liz Grin je uinila
ozbiljan pokuaj da se pozabavi temom sinhroniciteta. U "Astrolo
giji sudbine", uprkos komplikovanoj diskusiji koja se tie veza
izmeu fatuma, vremena i sudbine, Liz Grin ne nalazi drugu opciju
do da prihvati isti cilj, kvalitativan trenutak u vremenu koj i je u
poetku pronaao Jung. Njen pogled na sinhronicitet je takorei
jedinstven pogled na sinhronicitet J. Diskulujui o astrolokoj konfi
guracij i za trenutak smrti klijentkinjinog mua, ona kae:
.. pr incip sinhroniciteta II kv alite tu trenutka jednako je relevantan kao
sinhroni fenomen u odnosu na osobu. Neki trenuci su vie "ispunjeni
18
smru" od drugih, a to je jedan od nj ih.
.

Sinhronicitet se shvata kao usaglaavanje s natalnom kartom i

nj egovo vreme se meri unutranj im i spoljanj im razvojem u
ivotu osobe. To, u stvari, nije n ita drugaije od tvrdnj e klasine
astrologije da je fatum isto to i planetarno kretanje:
... te astroloke konfiguracije, koje su sinhrone s dogaajima i
un ut.ranji m iskustvima, " odreene su" u trenutku roenja osobe zbog
"
b
k
ne
es
og
preciznog
sata.
Izraz "sinhron" se esto koristi naizmenino s rei "sinhroni
stian" i pretpostavlja se da niko nue potreban kako bi se shvatilo
znaenje. Ne samo da se tranziti i progresije na osnovu sata klasifikttiu
kao sinhroniciteti, ve se tradicionalne astroloke telmike nazivaju
"sinhronistikim", kao to je sinastrua izmeu lanova porodice i
merenje vremena u nj ihovim kartama za porodine dogaaje.
Ta meuzavisnost objektivnih dogaaja ako je posmatra
distancirani astrologjeste ist sinhronicitet I . U svom ekstremnom
obliku, to ne treba da bude od znaaja za klijenta i bilo koja
psihika komponenta je uoljiva samo za astrologa koji, kao
objektivni posmatra, predstavlja svedoka. Klijent ne mora da uoi
znaaj zato to je planetarno kretanje isprogramirano tako da ima
efekta. N a primer, tranziti nas pogaaju bilo da poznajemo
astrologiju i l i ne, zato to se podudaraju s urgencijom "arhetipskog
potencijala ... koj i aktivira nesvesno u pravi as". Liz Grin je
ubeena da je:

152

JUNG I ASTROLOGIJA

... takvo vremensko poklapanje odreeno II samom roenju orga

nizma, kao to je vreme za biljku paradajza da cveta i proizvodi
plodove u njenoj p ri rod L20

Ista pozicija je ilustrovana studijom sluaja " Dejvid a Bejtsa" i

porodice:
(u sluaju) ... Oejvida Bejtsa, oseaj posebnog znaaja n ije bio oigle
dan za osobu. Ali, za astrologa je to bilo oigledno, kada je ivotna
ema povezana s horoskopom, a sinhronicitet se vidi izmeu raspo
reda planeta i unutranjeg i spoljanjeg ivota osobe.21

Ko to vidi? Ovde je problem da se J ungova veoma specifina

re, "sinhronicitet", koristi da definie situaciju koja je uobiajena
u astrologiji i uvek je bila. Nema razlike s onim to su astrolozi
rad ili vekovima. Situacija s pomagalima za vid i gubitkom ivaca
moje prijateljice u vreme jednog pomraenja je ista kao kod Liz
Grin koja opisuje Dejvida Bejtsa. Vidim vezu izmeu poloaja
planeta i unutranjeg i spoljanjeg ivota moje prijateljice. Meu
tim, ako bih tu povezanost nazvala sinhronic itetom bilo bi to kao
da taj izraz iskljuivo koristim kao sinhronicitet l i tako e ostati
dok god se moje psihiko stanje kao osobe koja uoava incidente
kao znaajne unosi u jednainu. Tek kad to izostane, tada emo
moi da se pomerimo u dinaminij i , nepredv idiv i ivahan svet
simbolike koji je predstavljen iskustvima sinhroniciteta I I .
Liz Grin se slae da astrolog vidi sinhronicite ali njegova
percepcija je percepcija distanciranog posmatraa, koji u nekom
drugom trai fenomen sinhroniciteta. Moderni astro-psiholozi su u
istom poloaju kao klasini asuolozi i od klasine oadicije su nasled ili
ideju o transcendentalnom znaenju. Istina o kvalitetu trenutka u
vremenu otkrivenaje astronomskim faktorima i deluje izazovno da se
istina projektuje kao "apsolutno znanje" na astrologiju. Astrolozi
mogu tad lako da osete da su, kao jasnovide osobe:
... prevazili obian kontinuitet prostor-vreme i dostigli taj "meupro
stor" u kome se prolost, sadanjost i budunost deavaju odjednom.22

Verovatno moemo da kaemo zbogom "trendovima i poten

cijalima" Margaret Han ako astrolog ima pristup toj vrsti znanja.
Jungijanski analitiar moe da otkrije dinamiku pacijentove psihe
iz snova, asocijacija rei ili razrade. lungijanski astrolog ide korak
dalje. On to ve zna iz prouavanja horoskopa. Liz Grin sugerie
da je astrolog u dodiru s "drugim svetom koj i se nalazi iza onog
prividnog" i da je iskustvo tog sveta:

J U N G I ASTROLOGIJA

1 53

... oseaj neke vrste mree s nitima koje zrae II nepoznate daljine.23

To namee pitanje - ko je pauk, a ko muva? Sinhronicitet I p ita

da l i je mrea ispletena od kolektivnog nesvesnog ili je treba na
neki nain identifikovati s astronomskim kretanjem nebeskih tela.
U oba sluaja, klijent je upeean dok se svevidei astrolog nigde ne
pojavljuje. Sa sinhronicitetom I I , meutim, postoj i opravdana
sumnja da je astrolog kandidat broj jedan za pauka, koj i sedi u
centru astroloke mree. Tu smo naili na dilemu za osobu sa
simbolinim stavom, a to je stav upecanosti u sopstvenu mreu.
Uzajamna tajna veza koja se pojavljuje u praksi natainog
horoskopa ukljuuje fenomene koj i mogu samo da se opiu reima
sinhronieiteta I I i koj i obuhvataju uee astrologa. Liz Grin je
talentovan i promiljen astrolog i zna da dogaaj ili unutranje
stanje mogu biti od znaaja kako za astrologa tako i za klijenta.
Granice mogu sasvim nestati tako da se simbolika klijenta nae u
karti astrologa. Lizje shvatila da se situacija klijenta:
... esto podudara s nekim tranzitom II mom horoskopu, iako ne
obavezno i s neim II horoskopu klijenta.24

Koja psiha ide s kojom kartom? Na to nema odgovora. Kao to

smo videli, horoskop i se mogu raditi na sve mogue naine, neza
visno od vremenske odrednice. Simbolika se javlja na sve strane,
podstiui nae pokuaje da obuhvatimo njene oblike. Astroloka
praksa i iskustvo ne samo dajednostavno ukljuuju astrologa u in
obj ektivnog tumaenja, ve odraavaju i njegovu psihu. Jungov
komentar postaje veoma znaajan:
... psiha ne posmatra spoljanja tela, ve posmatra sebe.25

Sinhronicitet I I n ije o izvesnom i stalnom kretanju planetamih

tranzita u ivotima i horoskopima drugih ljudi. On je daleko
nepredvidivij i i neoekivaniji i on stvara niti u radu sudbinske
maine i s inhronieiteta l . Iskustvo sinhronieiteta I I je delom zna
ajan susret astrologa sa simbolom, a delom je to udan oseaj da
je materijal takoe o sebi. Na nain koj i ne razumemo, mi subjek
tivno uestvujemo u simbolici dog aaj a koji nemaju n ikakve veze
s nama.
U astrologiji se, u veini sluajeva, deava to da vebamo u do
bro uspostavljenoj tradiciji sinhroniciteta l, u okviru klasinog obli
ka objektivne vremenske odrednice. Zatim, u okviru te "posude"
vremena, tradicije i horoskopske vetine, javlja se mogunost

1 54

JUNG I ASTROLOGIJA

sin hro nic iteta I I . U ve ini astroloke prakse, astrolog treba da radi
kao da se bavi "meuzavisnou obj ekt ivn ih dogaaja izmeu
sebe, planeta i drugog". Me ut im, taj nain rada je samo jedna
pol ovi na prie i, sam po seb i, on nas ostavlja sa ivotn im
tumaenjem o karakteru, psi hi, dogaaj ima itd. To to pokree
osobu, izgovaranje isti ne, uteni gest, najee dolazi od iznenadne
i neoekivane urgencije sin hro nic iteta I I , obrta i preokreta, po
novnog uzi manja sim bol a dok se pretvara u ivol.
Igr
. a i kontraigra sin hro niciteta I i sin hro nic iteta l i u astrologiji
k?Jom se baV Imo su odraz Jungovog oseaj a za njegove svetove
hcnostl broj I I brOJ 2. Kao i Jung, treba da privileguje mo svet broj I
u naoj praksi kako bis mo bil i sposobni da uopte vebamo, a da bi
astrologija im ala ivot, takoe nam je potrebno da ostanemo otvo
reni za mogunost tog drugog sveta. Jungovi eksperimenti s
brakom otkrili su neraskidivu vezu ta dva sveta. A taj nezvani gost
kOJ I se pOJ avI o na veeri kod J unga takoe esto izvodi astrologe
na ruak.

10.
UZAJAMNA TAJNA VEZA
U astrologiji se u veini sluajeva bavimo tumaenjem nataine
karte uz pomo vremena roenja, pretpostavljajui da horoskop za
taj trenutak pripada toj osobi. Tumaimo osobu iz horoskopa, na
isti nain na koji sam j a tumaila J ungov horoskop. Oekujemo i
zahtevamo od astrologije da ona to uradi i ona u tome esto i
uspeva. Bob Dilanje vet na reima, a Merkur u B l izancima nalazi
se na njegovom descendentu. Samouki guru Krinamurti ima
Sunce u opoziciji s Uranom, a Frojd i D. H . Lorens imaju seksi
korpiju na ascendentu. Astrologija tako deluje i, da bismo je uopte
primenjivali, moramo da koristimo objektivno vreme roenja i da
ga prihvatamo kao da pripada toj osobi.
Objektivno vreme ostaje u sreditu naeg posmatranja astrol
okog rituala i nj egova simbolika je pouzdana i uvek valid na.
M isterija sutine astrologije jeste pitanje zato je to tako i malo je
verovatno da emo to ikad uspeti da objasnimo. Ne znamo kako
moemo da posmatramo sim bole i, dosta esto, donosimo istinite
zakljuke, ne samo u odnosu na psihiko stanje osobe, ve i u
odnosu na protekle dogaaje i datum kada su se dogodili i,
ponekad, budue dogaaje takoe. Rei da astrologija to moe da
uradi zahvaljujui samom kvalitetu vremena ili zato to je jezik
simbola, turo je objanjenje kada se suoimo s istinom u praksi.
Ipak, ta "objektivnost" koj u svaki astrolog iskusi ima prilino
sumnjiv status. Skoro smo sasvim propustili da statistiki
potvrdimo astrologiju i ak i najupeatljivija istraivanja, kao to
su istraivanja Miela Goklena, imaju malog oiglednog uticaja na
sutinu astroloke prakse. I, ako smo iskreni prema sebi, praktina
astrologija nimalo nije pouzdana kao to bismo eleli da bude.
Kada bi povratak Saturna redovno izazivao krize kod dvadeset
devetogodinjaka, Ii kada bi tranziti delovali s tanou sata, onda
astrologija sigurno ne bi bila tako marginalna. Oni koj i je prime-

1 56

J U N G I ASTROLOGIJA

njuju bi imali bolji status, a nj i hov rad bi dobio pravu trinu

vrednost. Apsurdnost astrolog ije je to ona moe znatno da otkrije
istinu i omogui izuzetno precizne predikeije, ali su astrolozi ipak
nesposobni da predvide kada e ona prcdvideti ili otkriti svoju
istinu . J
U astrologiji se dogaa jo neto to nije nebeski sat. U
razgovoru s raznim astrolozima tokom mnogo godina, skoro svi
iskusni astrolozi, ma kako nazvali svoje iskustvo, u sebi priznaju
da postoj i "uzajamna tajna veza" u nj ihovom radu. Nekada su to tri
Lava koj a se javljaju zaredom, nekadaje va problem nj ihov prob
lem, nekada se ista konfiguracija ponavlja u nedogled u raznim
horoskopima, vodei astrologa, podstiui ga da naui nova
pravila ove umetnosti. Vraamo se na nejasne opise ovog iskustva,
kao to su intuicija, vostvo ili, ak, duhovni vodii. Kao Jung u
"eksperimentima. s brakom", astrolog se Dsea umeanim kada
,
radni materijal ispolji udno raspoloenje. Simboli nastavljaju da
budu o objektivnoj drugoj osobi ak i ako 'ne postoj i objektivan
trenutak, tako da, na primer, horoskop majke ijaje beba bolesna, i
dalje govori o kerki noj operaciji, a horoskop Puer-a B odraava
njegove okolnosti. Ali, horoskop i mogu da budu i o ueu
astrologa i kontekstu u kome se susret sa simbolima deava. Horo
skop se moe tumaiti u mnogim kontekstima, to esto iznenauje
astrologa.
Kada je re o uzajamnoj taj noj vezi, za poetak, to je zai sta
"tajna". Astrolog pretpostavlja da ima horoskop O nekome, ali se
ispostavlja jo neto. To "neto" je esto sam astrolog. Ako se
uopte s tim suoimo, to nepredvidivo ponaanje je veoma
nezgodno i traimo da horoskop bude o k l ijentu, a ne o nama. U
tom traenju, imamo punu teinu klasine astroiogije iza sebe.
Ipak, ako pozajmimo analitiku terminologiju, taj otpor prema
vienju simbolike naeg uea moe biti II vezi s otporom svesti
prema rasvetljavanju nesvesnih sadraja. Ako astrologija ima
efekta, kao to Jung tvrdi, kroz proces projekcije, onda se ispolja
vaju subjektivni psihiki sadraj i . U pravo iz razloga to je
projekcija nesvesna, ostajemo nesvesni toga i verujemo da su
projektovani sadraji objektivni i , stoga, pripadaju svetu ili
drugoj osobi. l , naravno, oni i pripadaju i ne pripadaju. Projekcija
astrologovih linih nesvesnih sadraja ne moe da odgovara za
nain na koj i , na primer, Bob Dilan, kolektivno nosi
merkurijanski arhetip za druge i tako se vraamo pozi cij i
sinhroniciteta l . Ipak, ostaje mogunost nata Ine karte koj a pro-

J U N G I ASTROLOGIJA

1 57

funkcionie n a nain sinhronic iteta l l . N e mogu da znam kada i,

na taj nain, dok posmatram Dilanovu kartu, to moe da postane
ivot za svaku temu s kojom sam povezan, a koj i i moe da otkrije
m oj nesvesni nain strukturiranja te situacije. Moda nikad to ne
uradi, a moda, umesto toga, uvek ostane kao objektivan
fenomen tipa sinhroniciteta l . Astroloko tumaenje sklizne i
proe izmeu dva ekstrema sa senkama jednog i drugog do
izvesnog stepena.
S obzirom na te razne mogunosti, u astrologiji postoj i potreba
za odreivanjem objektivnog trenutka. To obezbeuje tlo na kome
simboliki proces moe da se odigra. U okviru priznavanja astrolo
govog uea, opisanog kroz samu simboliku s kojom on radi, on
moe posluiti kao vodi ka shvatanju onog to se deava kako s
astrologom, tako i s klijentom.
Situacija u kojoj astrolog, klijent, simbol i svet postaju jedno i
prevazilaze granice subjekta i objekta, kao alhemijski Unus
Mundus, najbolje je opisana primerom. Da bi se uklopio u nau
uroborinu temu, ponovo sam izabrala primer iz astrologije koji
obuhvata pomraenje; vreme kada je, prema naim starima, svetla
gutao veliki zmaj na nebu. U natalnoj astro logiji, take vorova u
koj ima se deavaju pomraenja esto su simboli za situaciju
prenoenja zato to su to glava i rep zmaja i ukazuju na to ta
introjektujemo, a ta projektujemo. Iz tog razloga, vorovi obino
zauzimaju znaajno mesto u sinastriji ljubavnika. Naredni horoskop
je nastao za vreme jednog vaara. Vaarske izrade horoskopa na
licu mesta predstavljaju zanimljivo iskustvo i, uprkos tekoama,
obino sam dolazila do zakljuka da je taj brzi duh "na krilima"
desetominutnog proricanja sudbine ivahan i plodonosan. Niko ne
moe da garantuj e da e protestantska radna etika sa svoj im satima
i satima ozbiljnog rada i dubokim prouavanjem biti produktivnija
za klijenta od priznanja znaajnog simbola, gde oko astrologa u
prolazu zapaa stvari. Osobe iz publike u istom duhu prihvataju ta
tumaenja, ne oekujui previe za svoj ih pet funti i deset minuta
pnce.
Tog dana kada sam uradila ovaj horoskop pomraenje sunca je
bilo na 8 stepeni Ovna, u konjukciji s Jupiterom. Jedna ena je
dola da pita za svoj u vezu i pruila m i je horoskop za sebe i
partnera. On n ije bio prisutan. A l i, ve sama simbolika dana je
znaajna, utoliko to je Mesec pornraio Sunce - enaje prisutna, a
mukarca nema. Jedna od glavnih konfiguracija u njenom
horoskopu je pun Mesec, ukljuen u T-kvadrat:
.

"

1 58

J U N G I ASTROLOGIJA

2f,'T'
I X 'I,

1 59

J U N G I ASTROLOGIJA

Merkur je pored Meseca u Ovnu, ali na dan vaara, pom raenj e

Sunca na 8 stepeni Ovna je palo na mukarev u konjukcij u
Merkur-Mesec. Jupiter je takoe bio blizu ovih pozicija. Slika
poinje da lii na enu koja o njemu ( Mesec-Merkur) pria
astrologu (Jupiter). Ali, trad icionalno, pomraenje je lo znak,
..
.
.
naroclto za slI1astnJu.
Hajde da samemo ovaj horoskop na trenutak. Tu je ena,
roena na pun Mesec. Mukarac, roen na mlad Mesec. l astrolog
koji to vidi na dan kada pomraenje Sunca u konjukciji s Jupiterom
prelazi preko mukarevog Meseca. To je trenutak kad poinjem
da se osea m nelagodno II prisustvu "uzajamne tajne veze", Da l i
pom raenje znai nesreu za ovu vezu? Ili u ja da pomraim
njihovu vezu - svojom priom o pomraenju? Da li sam ja, kao
astrolog, samo svedok objektivne istine o nj ihovoj vezi? l li ja, s
mojim simbolima, stvaram probleme za enu i, to je jo gore,
simbolika ima drskost da me prikae kako to radim, opisujui moje
uee?
'"

.;)i 1)

27o!:=

I I I ..J

Sunce i Mesec su u opoziciji du ose Ovan-Vaga, osoba i drugi.

Sunce u Ovnu je vatreno, jedi nstveno, nezavisno i samovoljno.
Mesec u Vagi, s druge strane, jeste oklevajui, promenljiv i
oscil irajui. Nepomirljiva priroda ove opozicije m oe da se izrazi
kroz planetu na taki T-kvadrata. To je Mars, u detrimentu u Raku
u 1 2 sumoran, neraspoloen, mrzovoljan, u povlaenju. Taj Mars
je di spozitor Sunca u Ovnu i ini enu nesposobnom da preduzima
odlunu akciju. Njegova snaga je, dalje, umanjena irokom
konjukcijom sa Saturnom, a oklevanje Meseca je potenci rano
konjukcijom s ]upiterom.
Zenaje objasnila da se zaljubila i daje njen partner mukarac na
koga je ekala itav ivot. B i o je vatren, nezavisan, snane volj e
upravo kao ona, i sam Ovan. Kao to L i l i kae u pitanjima
sinastrije, "slinost je majka Ijubav i".' Ne samo daje mukarac bio
Ovan, ve je bio roen na pun Mesec u Ovnu, s Merkurom i Vene
rom u konfiguracij i s ovom konjukcijom, kao to sledi:
-

Ase .

:*

J)es c.

-------

I .l> l
CT' 0 .
\

1rR

To je povezanost u astrologij i i ona dri astrologa u ah-mat

poziciji subjekat-objekat. ' I zabrala sam ovaj primer zato to se to
nije dogodilo na konsultacij i ili na astrolokoj seansi. Daje to bila
konsultacija od jednog sata, pustila bih enu da vie govori kako bi
dalje otkrivala simboliku. Ali, s obzirom na to da smo se srele u
okviru tradicionalnog "teiteljskog" oblika astrolokog naslea,
pitanj a koja se postavljaju o prirodi astrologije i astrologovoj
sposobnosti da se nosi sa simbol ikom sopstvenog uea oigled
nije su prikazana. Osim toga, ukoliko astrologija to pokazuje, onda
nema mnogo razlike da l i je nekome potreban jedan sat ili deset
minuta da o tome govori.
U sutini ove dileme, izuavam simboliku za neto drugo to
bih elela da izazovem. Glavni problem izmeu ova dva Ovnajeste
taj da njihova strast moe biti potisnuta zbog toga to oboje imaju
Mars u Raku. Osim toga, mukarev Mars je u konjukciji sa
eninim Saturnom na 1 9 stepeni Raka, a to "sagoreva!l nj enu
konjukciju Mars-Saturn. Ova konjukcija malefika u detrimentu naj
blii je aspekt izmeu ovih horoskopa. Ukoliko postoj i nesrea u
vezi, tl ta moemo da posumnjamo s obzirom na simboliku pomra
enja, onda to mora biti to, ali kako to rei zaljubljenoj eni, ak i
kad bi htela da slua. ta astrolog moe da uradi? Poto oigledno
nije sve ruiasto, ak bi i najhumaniji astrolog morao da se
pomui da preokrene simboliku konjukeije u detrimentu malefika
u 1 2, u paru s pomraenjem na natalnom Mesecu, u lepu sliku. To
je vie nego umee. To je veliki problem.

1 60

JUNG I ASTROLOGIJA

Razmiljajui ta da kaem, iz ne znam kog razloga sam

iznenada pitala enu za vreme! Bilaje to udna stvar s moje strane,
kao da sam traila neku objektivnu injenicu koja e me razuveriti.
Ispostav ilo se da je 1 .40 popodne i shvatila sam da je to veoma
blisko vremenu pomraenja ( 1 .47). Znala sam da, kao astrolog, ne
mogu da ignoriem simboliku pomraenja i da dam lani savet kako
se ova dva Ovna dobro slau. Ipak, znala sam da sam u potpunosti
ukljuena i da mogu doi u situaciju da iskaem tu nesreu koju sam
simbolizovala. Mogla sam samo da se nadam da e m i Jupiter pruiti
mudar savet. Jupiter je bio u konjukciji sa eninim natainim
Mesecom, i trenutnom solarnom eklipsom. Zato sam nastavila i
pomenula njen Saturn u 1 2 na nj egovom Marsu u 5. Govorila sam o
krivici i strahu, besu i samovolji, o frustriranoj elji i potiskivanju.
.
Rekla_sam da bl to moglo da bude zbog dece (njegovo 5. polje) i tuge
( 1 2). Zenaje glatko odbila takav scenario. Objasnila je, na slikovit
ovnovski nain, daje taj mukarac bio najei mukarac s kojim je
ikad bila i da je njihov seksualan ivot sjajan. U svakom sluaju,
nastavila je, pria o deci nije mogla da bude istinita. On nije eleo
decu, ona je bila starija od njega i, iz zdravstvenih razloga, nije
mogla da Ih ima. U njenom poricanju, njen Saturn u Raku - starija
ena koja ne moe da ima decu - bio je na njegovom Marsu u 5 .
Cuvi na koji ga nain ona doivljava, moja uloga je jedino bila da
joj kaem da razmisli da lije ta situacija moda ozbiljnija nego to je
to do sada pretpostavljala. To je nj eno "slepi lo" u ljubavi, a slepilo je
povezano sa Simbolikom pomracenJ a. Ako mogu to da vidim, kroz
moju "vetinu", onda to moram i da kaem, jer, II suprotnom, ena
moe da pomisli da nita ne vidim. Pomraenje ukazuje na to da se,
ma koliko strastven bio ovaj duet Ovnova, Sunce i Mesec ne
sjedinjuju plodonosno i da se njihova veza ne moe nastaviti. Ali
koji plo je mogu iz prividno grubog savetovanja tradicionaln
astrologije? Mogu samo da se nadam da u joj pomoi da doe do
jasnijeg uvida u istinu o svojoj situaciji, u istinu koju moe da negira.

I takvih iskustava, astrolog ui slinu istinu onoj koju je Jung

otkno u svoJ im ekspenmentlma s brakom, a to je da:

.. sinhronist i ki fenomeni uvlae posmatraa, milom ili silom, II ono

4
to se deava I povremeno ga ine pomonim sredstvom u deavanju.
.

lako astrol0l;l uvek p rati svoje uee i njegovu simb oliku , on

mora da se ponasa kao da J e horoskop o drugome. Osim ako neko ne
pretpostavi. to "kao da", nita drug? ne moe da ue u igru da to potre .
U astrologiji moramo vezbati ISti korak kao kod psiho-anal itiara
kOJ I mora da se pravi daje "onaj koj i zna",5 iako, naravno, uopt

J U N G I ASTROLOGIJA

161

ne zna. S astrologijom moramo da se ponaamo kao daje horoskop

o drugome i kao da znamo neto o tom drugom, dok istovremeno
ne dozvoljavamo sebi da budemo zaslepljeni verovanjem daje to
uvek tako. Pravila nae umetnosti, igra koj u igramo, tradicija koj u
sledimo, moraju se podrediti kako bi se ostva rilo bilo kakvo
istraivanj e. Na svakom koraku na tom putu astrolog mora misliti
o svom uticaju i o tome na ta i na koga se simboli odnose. U takvom
proceslI, II tom prepoznavanju uzajamne tajne veze, obavezno smo
delimino slepi i nekad moemo prepoznati ta se dogaalo samo
retrospektivno. Da bih to ilustrovala, sada u relativno detaljno
prokomentarisati kako je jedan horoskop pokazao ta se dogaalo
Izmeu mene i klijentkinje, iako smo, u to vreme, obe bile samo
delimino svesne toga.
Klijentkinja, koj u je zanimala astrologij a i simbol ian nain
razmiljanja, dolaje po preporuci prijatelja. Poslala mije raz(l led
niclI i zamolila me da joj se javim, a ja sam bila zaintrigirana
upadljivim purpurnim mastilom. Pomislila sam na Jupitera koj i
upravlja purp'urnom bojom i zapazila daje napisala razglednicu u
duhu jup ltenjanske slobode, komenlariui:
Nadam se da ste mogli da uivate II junim temperaturama prole
nedelje - imala sam slobodan dan i sjajno ga provela na suncu.
Kada sam s nj om stupila u kontakt, dogovorile smo se dajoj za
odgovarajui honorar napravim horoskop i da se sretnemo dva
puta kako bismo zajedno prokomentarisale simboliku horoskopa.
I z njenih podataka o roenju, videla sam da ima dvadeset osam
godina i pomislila sam da ovo ba i nijejup iterijansko vreme za nju
s obzirom na to dajoj dolazi Saturnov povratak. U tom momentu,
pitala sam je zajedan i l i dva dogaaja iz prolosti kako bih mogla
da pogledam progresije i ona m i je dala datum u detinjstvu kada je
njena starija sestra umrla.
I z samog datuma roenja sam znala da u imali probleme s
horoskopom. Mesec roenja mi je ve bio poznat, jer je horoskop
iz tog perioda bio jedan od prvih koje sam uradila kada sam
predavala astrologiju prema knjizi Margaret Han. Tada gaje bilo
nemogue protumaiti. Kao to ete videti u postojeem
horoskopu (crte 1 0. 1 ), postoji stelijum od est planeta u Lavu, a
sve su u kvadratu sa Saturnom. Moete zamisliti kako sam se
oseala kao potpuni poetnik koj i primenjuje metodu Margaret
Han ... Vae Sunce je u Lavu i vaa mo i vitalnost e se ispoljiti
ponosno i velikoduno. Va Merkur je u Lavu i vaa komun ikacija
e se izraziti ponosno i velikoduno. Vaa Venera je u Lavu ... i
tako dalje. Naravno, potreban je drugaiji pristup kako bi se ivot i
smisao podarili tako kreativnoj i dinaminoj grupi Lavova.

1 62

J U N G I ASTROLOGIJA

J U N G I ASTROLOGIJA

163

.J'-

\S'-

nije bio znaajan u vreme smrti njene sestre. Glavna progresija bila
je MC prema Uran u - ok i iznenadno saznanj e daje ona najstarija.
Do tada, razmiljajui o tom horoskopu, nisam nita tumaila.
Jednostavno sam pokuavala da lociram znaaj i otkrijem ta treba
da pitam. Osim progresivnog lunarnog povratka koj i vodi do
Saturnovog povratka, nominalni datumi za progresije koje se tiu
naeg susreta u leto 1 98 3 . bili su sledei:
progresivan Jupiter konjukcija Mars
29. oktobar 1 982:
8. novembar 1 982: progresivan Lunarni Povratak
6. jun 1 983:
progresivan Jupiter konjukcija Merkur
progresivno Sunce polusekstil Jupiter
1 2 . ju I 1 98 3 :
Naredna znaajna progresijaje dolazila tek u novembru sledee
godine. Stoga sve progresije pokazuju Jupitera i Jup iter se zaista
ve pokazao u naem prvobitnom kontaktu. Njena razglednica j e
nosila datum 1 2 . jula, dana kada je, po moj im proraunima,
progresivno Sunce otilo u polusekSIii s Jupiterom i onaje napisala
purpurnim mastilom: "Imala sam slobodan dan i sjajno sam ga
provela na suncu".
Zato sam odluila da dalje istraim konjukeiju Sunce-Jupiter iz
horoskopa. Postoj i i trenutak kada progresivan Jupiter dolazi u
konjukeiju s natainim Suncem. Sta je moglo da joj se dogodi, za
vreme leta 1 969? Nadala sam se da e, ako j e pitam za taj period,
sama izneti na svetlost dalje shvatanje simbolike Sunce-Jupiter i da
e nam to pomoi da shvatimo njenu sadanju situaciju.
Sledei korak j e bio susret. Jo nisam bila protumaila horo
skop, poto sam odluila samo emu da dam znaaj . Naravno,
jasno m i j e ta ti znaaj n i faktori mogu da znae. S tako naglaenim
Lavom, oekivali bismo ljubav prema ivotu, v italnost i smisao za
dramu, lojalnost i organizacione sposobnosti. Poloeni u 1 0. polju,
mogli bi da se ispolje na planu karijere ili kroz neku ambiciju.
Restriktivan Saturn u 2 ukazuje na pitanje novca, posedovanje i
smisao za sve to je vredno. Mesec u Ovnu u 7 j e impu lsivan i
tvrdoglav u vezama. Imajui u vidu kvadrat Sunce-Saturn moemo
oekivati neku vrstu borbe kako bi se stekla prava vizija i talenat
simbol izovani stelijumom u Lavu. Ali, sva ta tumaenja ostaj u za
razmilj anje dok sama osoba ne oivi horoskop za nas.
Pri prvom susretu pokazala sam joj natainu kartu i objasnila
skicu horoskopa. Takva karta ima upadljive vizueine elemente i s
obzirom na njene knjievne i umetnike sklonosti, brzo je
prigrabila neke od relevantnih simbola poto smo prodiskutovale
njihove kljune koncepte. Nju je prirodno zaintrigirala ta grupa
planeta u Lavu i pitala meje o tom delu neba. Objasnila sam daje
-

Slika 10.1 enski horoskop 1 1. 24BSTlO. 24GMT, 8. avgusl

/955. London. 5IN30 OWIO.
Da bi stelijum dobio bilo kakav sm isao, moramo da paljivo
krimo put kroz nekoliko drugih faktora koj i su izvan njega. Nema
elementa zemlje, a vazduh takoe nije jak. Dve planete izvan steli
juma, Mesec i Saturn, nalaze se ispod horizonta i to u znacima
kojima vlada Mars, ime Mars dodaje snagu grupi u Lavu.
Transsaturnijanske planete su meusobno povezane. Sr stelijuma
je Sunce, u dignitetu, koje vlada i svim ostalim planetama i koje je
najblie kvadratima sa Satumom. Taj Sunce-Saturn kvadratj ejedna
od najznaajnij ih karakteristika horoskopa.
Ako pogledamo progresije zbog gubitka starije sestre,
primeujem daje Jupiter vladar 3 . polja (brae i sestara). Nalazi se
pored Sunca i setila sam se razglednice pisane purpurnim
mastilom, a J upiter j e vladar 3 . U nekim zemljama, purpurna boja
je boja oplakivanj a i razmiljala sam o tome kako je ta devojka
opla.kivala svoju sestru. Ali, kada sam ispitala progresije, Jupiter

I'
1 64

JUNG I ASTROLOGIJA

to najvia taka, gde se Sunce nalazi u podne, taka ambicije i

vokacije. Rekla sam, rnislei na Jungovu reenicu, da je to "o
odraivanju oevog posla", mislei pri tome na "Boji posao",
njenu vokaciju. Ona je to bukvalno shvatila mislei na svog oca,
koj i je bio veoma uspean ovek posveen svojoj profesij i . U to
vreme joj je pomagao finansijski dok je poseivala izvestan broj
poludnevnih kurseva s namerom da promeni karijeru. Vidite kako
je Saturn, vladar oca - 4. polja, u finansijskom 2 . polju. Mnogo
smo razgovarale o simbolici kvadrata Sunce-Saturn, 2 . i 1 0 . polje,
o novcu, odgovornosti, vokacij i, kontrol i , kreativnosti i moi.
Malo smo razgovarale o njenoj sestri i posle toga sam je pitala za
leto 1 969, period kadaje progresivan J upiter bio na Suncu. Setila se
tog perioda i ispriala m i je sledeu priu. Bilaje mlada i raspust je
provod ila na selu s ocem i braom i uivala je u tome da im kuva i
izigrava mamu. Bilo je to divno letovanje, s izuzetkom jednog dana
kada su otili u etnju. Vreme je bilo lepo i sunano, ali, kako su se
peli sve vie i vie u brda, vreme se menjalo. Poeo je da pada sneg i
pomislilaje da e umreti. Ipak, "bri lijantno vostvo" njenog oca ih
je spaslo. Primetila je da j e njen ivot esto bio takav. Stvari bi
krenule sunano i vedro, a onda bi se navukli oblaci, postalo bi
mrano i sve bi se pretvorilo II "ledeni vrh". Ta tema II njenom
ivotu, koja se stalno vraala: prelazak sa svetlosti na tamu, s toplog
na hladno, '!Pravo je bila kao njeno Sunce u Lavu u kvadratu sa
Saturnom u Skorpiji, ledenom vrhu. U pokuaju da to pokaem kroz
astroloke simbole - u nastojanju da doem do take s datum ima u
vremenskim razmerama (Saturn) - shvatila sam, ali mnogo kasnije,
da se ista stvar ponovo deava, ali izmeu nas. Seansa je poela
dovoljno sunano, ali smo u izvesnom trenutku dole do oblane
atmosfere. Modaje devojka zato, kadaje otila, zaboravila da plati,
a j a sam zaboravila daje pitam za novac. Kao Saturn u 2, opipljiva
stvar, tano izmeu nas, odraava simboliku nataine karte.
Izmeu dva susreta, Saturn je od igrao jo jednu igru. Devojka
se razbolela od gripa i javila se da odloi drugo vienje. Takoe je
rekla da je tokom noi posle naeg vienja imala san koj i je bio i
uzbudljiv i zastraujui i bilo joj je jasno da ima veze S
astrologijom o kojoj smo razgovarale. Javljanje sna ponovo
ukazuje na simboliku J upitera zato to je u grkim mitovima Zevs
(Jupiter) bio poiljalac snova. Obratite panj u kako je, zajedno sa
Saturnom, J upiter stalno-igrao znaajnu ulogu II naem susretu - II
purpurnom mastilu, u progresijama i, sada, ujavijanju sna. Kao to
moemo oekivati iz takve arene i intuitivne kombi nacije
Sunce-Jupiter u Lavu, klijentkinja ima matovit unutranj i ivot.
Evo ta je sanjala i ta je tada zapisala:

J U N G I ASTROLOGIJA

San

II

165

noi (losie prve astroloke seanse

Sanjala sam da etam kroz brdovitu prirodu Ll prolee, bilo je lu

mnogo ljudi koj i su etali II grama. ali sejasno seam samo !llladog
uitelja (visokog zgono ozbIlJ I? g 11 ltl s. karc II koga s uenlc lao
.
zaljubljuju) i petogodInje devoJclcc.*
Sl deca stvar oJe se secall Je
. popeli na
drvo u cvanl - ali bez lia (voka?) i ml SIllO se SVI troje
drvo kako bismo imali Jep pogled - a zatim smo J eg] i a stonak preko
jedne jake grane s rairenim rukama zbo avn oteze I drvo Je poelo
veoma polako da se okree (ulevo), brdovIt I potpuno poznat prelvn
predeo polako je proma ka? ispod na do s,e drvo okretalo, a zatim Je
drvo napravilo pun krug (I mi smo vIdeli Itav predo oko I as ) ,
Sledea stvar koje Se seam - iako sam svesna daje s an b l ? n no
detaljniji, a mesta i poseban oseaj prella nj in: bili sll naro l t Ja1l I 1
. u peJzaz . sa
stvarni - jeste da smo ponovo h,odall ulaecl sv vIe
.
livadama i poljima - s veoma blaglll ,brdaCIma - a Is red nas se naslo
pravo arhitektonsko delo - prazan pijedestal s baldahmom bez statute
je stajao na toj livadi i iznenadaje vazduh tu poeo da kov lt l a (ka,o t1
.
filmovima naune fantastike) i jedna ena se ,11l at nJa l l. z a l n1 IZ
.
ega, sila niz stepenice pijedestal i otila, ku l - nJena kuclcaJe bila
,
za ma kogod nas
u blizini, Bilaje sasvim obina - nimalo mIstenozna
_ izoJedaJa je kao da se vratila iz kupovine ,
Sdea slika - doli smo do kuice (sline onoj koju sam ve
videla) ili, pre, nekoliko kuica koje su bile) edna do ?fl1?:. a du
spoljne strane bati. du kua, i,ao je putIJak - prdlvnl zbun.oy
cvea i u kamenoj bati - sa zlatnun umetnlltlll1 kan enJem - mozaIcI I
sve vrste radova od srebra i zlata, Rekla sam ostalima da znam da tu
ivi veoma poznat zlatar koj i pravi izuzetno d rago,c e l nakit, zatin s
atmosfera donekle promen i l a i prostor oko , ku Je, p.o sta UI, I
mraniji, puteljak je polako iao nizbrdo (kra) kll c lc a J e I dalje bIO s
desne strane) i plltclj akje sad bIO posut krllpl11m drvecel11 I ograll1n
ivicama i zavravao se, odnosno prolazio je kl:OZ ba tensku kapIJU
.. kojaje izgledala kao rotaciona v ata (kao u robIlIm klicama), pom lo
klaustrofobina, pogotovo to J e u t,om . . ll'enutkll postalo saSVUll
m ra n o i vrt kroz koj i je pute ljak prolaZIO niJe se nnoo raz,aznavao, S
druoe strane mi (devojica, uitelj i ja) i pas s l i an "pSll IZ pakla" lii je na ps Hijeronimusa Boa il i ak srednj ovekovne pe a slIka
,
pas opasnog izgleda, potpuno prekriven
crnim trakama I ntall1 , sa
svetloutim oima koje su bile neverovatno prodorn e - l,laSI'll O .1c, !,a
nas s irom otvorenimeljustima i, s obzirom na to da n I ko nIJe !lIsta
preduzeo, poela sam a ga paIl del )\'ima ?de kOje : 3m drala ll
. kosturu I cudnl delOVI donjeg vesa)
.
,
ruc i (kao to su kupacI
- pIVO Je
*Zaboravila sam da kaem da, dok S1110 jo stajali ispod drveta .. pe!o :
godinja devojica mi je vrlo ozbiljno r,ek la da he da se tld za U I te lj a I
j a sam odmah pokuala da je odgOVOrim, tvrdecl da ne moze d dOI1C e
.
takvu odluku pre nego to napuni dovoljno .godina, Jr
kasl lJe 1l10Z
sasvim da promeni miljenje; bila a,111 za.b l.n uta Za !ljenu SIgurnost I
ranj i vost akoje ne budu posavetovah I zatnlll.

166

J U NG I ASTROLOGIJA

je iz ledalo ? nema nikkv.og efekla - zatim je pas izgubio svoje lice

psa IZ pakla l Ispod se pOjavilo mesnato lice oveka - ali oi su i dalje
bile te ,iste uasne ut boje i s,cvale su,. a zatim je poste eno njegovo
pravo lce dos lo I:a svoJ : mesto I pnovo Je nasrnuo na nas i uopte nisam
znala sta da radml - lllsmo mogli nazad - jer vrata nisu 11100la da se
otvre s te strne - morali smo nekako da proemo kroz vrt, j r je tuda
vodiO P ut,da .b 'mo ,5 dr,uge strane ponovo izali II prirodu. Probudila sam
,
se pomisliVI:
To je biO IllOj, Satu m-Satan a (zvui slino).
,

"

zbog purpurnog mastila i progresija, tragala sam za

. U P?etku,
Simbolikom J upitera, a ima l i bolje simbolike od ovakvog sna? To
Je Izuzetan san, bogat .simbolinim sadrajima i zreo za tumaenje
prema Jun ovoJ t",or I... Klij entkinjIlla bujna mata je preuzela
:
_ Simbole I uCllllla
astroloske
Ih svoJ im. Prema J ungovoj pretpostavci
da snovI Imaju etvorostruku strukturu,' kao grka drama, slike
uvoda pokaZUJU dramatIs personae i ispoljavanje dileme koj u e
nesvsno sontl za v reme sna. U tim scenama otvaranja, imamo
,
predivnu sliku snevalce,
mukarca i deteta, koj i su svi na granama
drveta kOJe se polako okree ulevo. Prema Jungu, drvo je osnovni
Simbol sopstva, a levo je nesvesno. San ukazuje na to da je sneva
na putu da krene u novu fazu procesa individuacije. Nesvesno,
neizdiferencIrani elementi psihe, "mnogo ljudi koji etaju u
grupama", treba da se osveste i integriu. Tu je i dete, takoe
Simbol sopstva; prolee je i snevaica taman zapoinje ovo
.
.
putovanje. Drvo Je u cvatu, ali nema lia. To moe biti voka i to
ga arhetipski poveztije s Drvetom ivota, drvetom U rajskom vrtu.
Snevaica pokuava da zatiti dete od elje da se uda za uitelja, a
pn tome pokuava cla devojicu dri podalje od zabranjenog voa.
Seksualna slika Je pnsutna kao znak coniunctio . Proces indivi
duaCije zahteva illteraciju mukog i enskog dela njene psihe, sjedi
. suprotnostI.
nJavanJe
Druga glavna slika je potpuno obina ena koja se pojavljuje
kao t fihll0VlJlla naune fan!astike poto j e zavrila s kupovinom.
OnaJe Istog pola kao snevaCIca I to, zajedno s njenom obinou

ukazuje da je ona slika senke. Ona je snaan kontrast "dragoce

ostil! zla.tarevog rta li nar dnl e i. Zlatareva kua, sa svoj im
umetnutIIll zlatl1lm kamenjem CIllI zlatara alhemiarem kopa
m zl a II potra za "pravim zlatom", Njegova kuicaje c i lj indi
VIduacIJe, alhell1lcarsk() zlah) sopstvo. Put koji do tamo vodi je
:am roces l dIVI lIa lJe,. ah Je mraan, opasan i uva ga opasan
pas IZ pakla . BosovI pSI su kao Kerber iz Pakla. On uva ulaz u
Had, II P? dzemni svet i II nesvesno, a snevaica lllora da se suoi sa
senk ()m 1 tamom kako bi dos ela do prirode koja je iznad. Njena
..
JacIJa
na Satanu potvrUje mogunost drveta-voke, podse
soc

caJlIel nas na zmiju II vrlu, jo jedno "pakleno" stvorenje.

J U NG I ASTROLOGIJA

1 67

Toliko se moe rei o ovoj vrsti tumaenja jednog sna. Jung

nikada n ije voleo da anal izira izdvojen S3n, jer je smatrao da snovi
dolaze u serijama .' Ta "jungijanska" tumaenja i alhemijske slike
snova znaajno SlI povezane s kartom roenja. K I ijentkinja ima
Sunce u Lavu u 1 0, konjukciju Jupitera u stelijumu u Lavu, san o
"veoma poznatom zlataru". StelijuIll II Lavu u 1 0 pravi u-igon s
Mesecom na descendentu - zlato i srebro - "predivni buketi
cvea._. mozaici i sve vrste rada od srebra i zlata". Kameni Saturn u
korpiji u 2. kui pravi kvadrat s njenim Suncem u Lavu, "i u
kamenom vrtu . . . zlatno umetnuto kamenje". Prolee je i ona je s
mukarcem i detetom, misli da je dete naivno i da IllU je potrebna
zatita, kao Mesec u Ovnu na descendentu. U snu, sneva treba da
proe kroz vrata) a astroloki, ona se sprema da se otisne u novu
fazu. Upravo je prola progresivan lunarni povratak i kree se ka
raskru sa Saturnovim vratima u dvadeset devetoj godini. Simboli
kalte i simboli iz snova su skoro savren par, kao da je odsanjala
svoj horoskop. To prua oseaj zadovoljstva to je sve to tako, a
razrada potvruje i razrauje prvobitne slike tako da sve izgleda
kao da se uklapa, kao divan komad koj i je izradio nebeski zlatar.
Al i, naravno, moj i pokuaji da dam sm isa o ovoj div noj
bez
a,
tov
mi
va
gla
nja
vlja
sta
"sa
od
e
vi
lo
ma
i
bit
gu
mo
i
lic
bo
sim
u
I
itet
nic
hro
sin
kao
je
To
"
va'
nst
re
sav
do
a
put
ja
en
dovo
t
ite
nic
hro
Sin
.
rtu
ka
i
ta
jen
kli
je
u
kla
us
no
tiv
ek
obj
i
koj
iji,
og
rol
ast
u.
J
zid
ka
em
lic
lim
lja
va
ne
S
g
un
kao
il
e
ue
je
mo
e
uj
lju
uk
I
I
ka
et
po
Od
i.
lic
bo
sim
u
toj
ma
ija
erz
inv
im
dn
u
sam
a
ren
va
pre
sija
gre
Pro
a.
turn
Sa
J
do
dio
vo
to
es
je
rep
rov
ite
up
a
ra,
ite
Jup
im
jur
a,
am
nin
pla
u
gu
sne
o
u
pri
u
ov
turn
Sa
je
la
ne
do
u
nc
Su
ka
era
pit
Ju
se
a
av
vr
za
san
i
nsk
rija
ite
jup
j
Ta
".
om
vrh
nim
de
"le
i
em
oc
s
etnji
i
r
ite
Jup
.
psa
g
no
kle
pa
od
m
aho
i
str
)
turn
Sa
kao
ui
(zv
m
ano
Sat
ju
aci
situ
u
ena
ved
do
sam
aja
,
no
ed
zaj
u
juj
avl
poj
ga,
sto
se,
Saturn
a
ist
a,
tog
im
.
Os
turn
Sa
erpit
Ju
rat
ad
kv
trim
mo
raz
vo
no
da po
i
san
,
a
Pri
.
ne
me
i
nje
tki
jen
kli
u
e
izm
a
av
igr
od
se
a
lik
sim bo
.
nse
sea
e
ok
rol
ast
me
vre
za
s,
na
u
e
izm
ali
igr
od
se
su
p
horosko
sa
m,
islo
sm
za
om
rag
pot
m
sko
iter
jup
om
na
s
e,
el
po
o
sm
Dobro
"sjaj nim slo bo dn im danom na suncu", ali sm o zavri le s pa kle nim
pso m. Kao da je moje ev oc iranje Su nc a i Jup itera nesvesno
og ran ie no Saturnol11, led en im vrhom, nedostatkom novca,
J up iter), Iijen tki nja m i
(
san
z
kro
,
tim
Za
.
em
anj
lag
od
i
gri po m
ba
tre
san
tav
Ci
.
ije
og
rol
ast
og
zb
ila
us
isk
je
i
j
ko
ll
tuI
Sa
je
pokazu
koj
o
rol
ast
na
lo
a
ga
do
se
to
ga
e
ne
je
an
isiv
op
o
ka
ti
tri
razmo
no
nje
o
ka
,
rte
ka
ne
nje
e
enj
a
tum
je
ne
sce
je
ran
va
Ot
se an si.
m
no
nje
u
m
liju
ste
i"
up
gr
"u
di
lju
lo,
rek
po
no
nje
o,
drv
no
po ro di
se
rvo
"d
lo,
ma
po
loma
,
pa
ko
ros
ho
gu
kru
po
mo
Ide
u.
op
horosk
-

J U N G I ASTROLOGIJA

1 68

okretalo i zatim je napravljen pun krug i videli smo svu okolnu

prirodu", kao ciklusi Meseca i Saturna o koj ima smo diskutovali.
San ukazuje na to da je promena situacije u igri tako to se
pojavljuje devojica koj a eli da se uda za uitelja. Devojica je
ranj iva i potrebna joj je zatita, kao klijenktinji, i oila trai savet,
kao Mesec u 7, kui drugih i astrologa. I , ta se deava? Pejza se
menja i nailazimo na prazan pijedestal bez statue. ASIIologija je
moda bila na pijedestalu, ali, pijedestal je s "baldahinom", ima
prekriva od bogate svile i zlatnog brokata, nebeski prekriva. Ali,
prazan pijedestal ukazuje na to da postoj i neto prazno u pravljenju
katie. U SilU, ena se iznenada pojavljuje, slina "onima iz filmova
naune fantastike". "Rat zvezda" ("Osveti i me, Skoti") to potvruj e
da je san o zvezdama i astrologiji. Kao ena u snu, klijentk inja iz
horoskopa postaje ena koja se materijalizovala "ni iz ega".
Horosop je razoaravajui i "nije neka misterija za bilo koga od
nas". Zena iz snaje "potpuno obina", za razliku od izuzetnog steli
juma u Lavu. Vratila se iz kupovine i, kao i kupovina, to eje kotati.
Ostatak Sila se bavi onim to sneva misli da je ona unela II san.
Oaravajue, magino mesto na kome se zlatar bavi svim
svoj im blagom u prednjem delu vrta predstavlja imaginarnu sliku
onoga to astrolozi mogu da urade. Kada poseti te astrologa,
oekujete da dobijete "izuzetno dragocen nakit", tako da vienje
"veoma poznatog zlatara" jeste isto to i izrada nataine karte. I pak,
njegova kuica je uska, mrana, mala, ograniena i, jednom reju,
taj puteljak je naporan. Astroloka iskustvo j e bilo saturnavska,
olovno. Daleko od pronalaen ja zlata, ovaj proces je promenio
zlato u ol(>vo, kao to Saturn napada Sunce u karti. Saturn u
simbolici Skorpije preuzima ostatak sna u slici psa "pokrivenog
crnim trakama i ritama" . Podsea snevaa na Boove pse, ili
srednjovekovne, a asocijacija na srednjevekovni period i Boovu
enigmatinu umetnost, punu religioznih, alhemijskih i astroloki h
sl ika, druga je aluzija na astroloku seansu. Ona sama prepoznaje
paklenog psa kao Saturna i mene je doivela kao paklenog psa na
seansi. S mojim vremenskim odrednicama i prividnim vladanjem
okultnim misterijama, pokrenula sani uasne slike o Saturnovom
povratku, ime sam ispolj i la ulogu Saturna u Skorpiji u njenoj
karti. Pokuala je da Ille odbrani, ali mene to nije smirilo. Pakleni
pas se sprema da naplati - i na drugoj seansi, kada se ona vrati sa
svojim snom, ja se zaista spremam dajoj naplatim, upravo kao Sat
urn kod vrha 2. polja, polja novca.
Ali, mnogo vaniji izraz Saturna je da se "vrata ne otvaraju s
druge strane". To otkriva klijentkinjinu nesvesnu percepciju
astrologije. Videlaje da je, poto je jednom dospela do astrolokih

169

J U N G I AS TR OL OG IJA

se
to
Po
.
tka
vra
po
z
be
rak
ko
en
vlj
pra
na
rti,
ka
joj
svo
u
sim bo la
I.
VIt
ora
zab
II!
1l1i
loJ
uk
gu
mo
ne
ad
nik
se
i
on
ju,
ira
oc
ev
li
sim bo
To
.
ane
str
ge
dru
ju
ara
otv
ne
se
)
turn
(Sa
ta
vra
tka
vra
po
ma
Ne
:.

e
oso
g
110
m
l1
C11
ka
slI
va
tak
ila
av
ost
je
:
ji
ko
a
ak
zn
nje
va
a
uo
" ale uce svoJe
..
sk
e
ask
ral
ast
ke
um orn im od sim bo li nih sistema. Ne
se
bi
ko
ka
ta,
jen
kli
od
o
lek
da
ni,
rgi
ma
na
le
bo
sim
e
dr
da
e
ag
astral
ta
na me rno izbegao argon, al i i zato, moda, a os i.o ?ode klijen
a
tereta pre uz im anja sim bo la na seb e. Moja kliJen tkl l1Ja, zbg tog
n
to je ve bil a upoznata S ve ti no m i slik am a I l1 ala 111t el!.ent
l
stav prema sim bo lim a, izb or ila se s SVOJ II neprljatn111
da
oseanj im a o pri vid no m fatum u astrologlje tako sto J e zgrab
o
sim bo le i prisvojil a ih. Ak o veruj em o samlln slln bo lun a, v1 lm
t
en
i
j
Kl
.
u
1
kc
fun
u
ntn
de
en
nsG
tra
J
u
aj
im
,
e
ka
:
ng
Ju
to
o
ka
kako_
.
J
svo
na
bl
ko
ka
ik,
jez
j
;
svo
na
le
bo
sim
e
ak
rol
ast
la
ve
pre
kinj je
se
ko
Ta
la.
nu
kre
po
nsa
sea
a
na
je
je
ko
a
am
tem
o
ala
ilj
m
na in raz
am
ku
po
o
Ak
.
nju
tki
jen
kli
na
se
no
od
h
ma
i
u
prv
o
sam
san
karta i
i
da i h veem samo za nju , isp us ti u pr ilik u da pokaem da i karta
s.
san mo au da se odnose na on o to se doo-aa u vezI Izmeu na
e
As tro lo ki ' u mom po ku aju da pronaem Ju p,terovo znacenJ
II po ku
e
ljn
vo
do
u
nis
lje
e
i
re
me
na
bre
Do
a.
turn
Sa
na
sam
na ila
at
ek
e
tan
pro
su
ore
stv

da
gu
mo
e
On
li.
bo
sim
ju
ea
uv
se
da
aj u
C1l1Ju
pO
e
kO
ma
aTl
stv
o
a
pri
J
ina
.
inj
ntk
ije
Kl
a
ah
str
i
nja
are
o
raz
sn u,
m
no
nje

o
ka
ia
pr
a
ist
je
a
led
h
vr
u
se
u
raj
tva
pre
i
o
an
n
su
!. U
ali , to je znaajn ije , ist a pria se dogodda na astroloskoJ seans
to
to vreme nis am bil a dovoljno mu dra dl dovoljno ,skusna da
prepoznam jasno kao to to sad in im .
Dalje, tek pred kraj eg dr.ugog susreta strah koj i je u sn u bio
strah
J
.
Ta
raz
.'z
tan
ek
dlT
su
1
bd
do
1
p1
or
Sk
u
turn
Sa
i
an
J
ov
liz
bo
sim
.
blO J
a
p1
or
Sk
o
ka
,
i
tila
va
sh
sam
to
J
go
ne
e
blj
du
o
og
mn
o
ia

je
.
oset1
a
lll
ntk
Je
kh
da
1
loz
raz
J
vi
pra
ki
ne
su
li
ja
sto
Po
n.
ive
kr
sa
o
br
do
1l1
led
u
se
u
raj
tva
pre
i
ne
tam
ju

sta
po
i
ar
stv
e
an
n
su
i
ne
j
sja
kako
oJoJ
sv
o
e
c1J
ma
Or
lIlf
lje
da
e
nla
otk
e,
ns
sea
ju
J
kra
a
N
h.
vr
,
e pre
cJ
ve
u,
str
se
u
rij
sta
ila
ub
izg
je
da
mo
sa
Ne
iji.
or
ist
j
no
di
po ro
su v
a
kO
ce
de
o
tvo
e

jo
J
a
dil
ro
jb
ma
na
nje
ja
en
ro
og
njen
1
b1h
su
la
a11
eb
m
rli
um
tlm
u
e
M

3.
n
e
ro
sle
po
va
n-d
J
da
um rla
.
enadan
1zn
'
n
g1c
tra
,
lje
Da
a.
d1l
sle
na
a
on
je
a
,:
en
im
a
ij
i
nc
za
bli
.
kao
Je,
t
J
0
1l11
UC
n,
nta
ka
o
bi
se
po
m
sa
,
tre
ses
e
rij
sta
ne
nje
ak
,
gu bit
. To se
to je pr im eti la, "sledeom u m w nasleenog lan ca smrt1
.
e
Tl
sta
k
1ta
ub
za
u
J
an
Ur
ka
a
CM
m
ijo
res

og
pr
s
e
sla
e
sada vi
da
c1,
de
o
en
l
ub
1zg
tO
po
a
J
an
J
zv
na
,
ala
J
e
os
je
ek
uv
Od
sestre.
n la Je kao da Je po sta la
e
os
e,
str
se
m
ko
bit
gu
s
i
ga
ko
ne
je
nju
zame
da 3 .
vla
er
p1t
Ju
a.
1sl
sm
e
v1
a
im
da
sa
ija
log
tro
As
i.
ug
dr
ko
ne
akl1vlTan,
er
p1t
Ju
e
da
ka
t
pu
i
ak
sv
i
,
J
ra
sta
se
i
e
a
br
m
o
ku
e

"

1 70

JUNG I ASTROLOGIJA

Saturnov kvadrat i strah od smrti ulaze u igru. Progresija j upitera

ka njenom SunclI poklopila se s priom o srenom letovanju, ali
kvadrat Saturna je to ugrozio. "Brilijantno vostvo" njenog oca jll
je spaslo, ali moe l i se na nj ega uvek osloniti, s obzirom na to da
n i j e uspeo da spasi ostalih petoro dece? Ako njen otac ne moe da
je zatiti (Jupiter), onda on mora da plati (Saturn u 2, vladar 4. polja).
Saturn II Skorpiji je, stoga, njen otac, ali ni njen strah od smrti,
imajui u vidu protekle okolnosti, nije bio neopravdan. Astrologija
je uveala taj strah zato to se pokazalo da le ona itala izvestan
broj lakih astrolokih tiva o Saturnu u Skorpiji i njegovom
kvadratu sa planetam3 II Lavu i naila je na neka mrana i nesrena
tumaenja da e "deca umreti'. N ije mogla da uradi nita drugo do
da bukvalno prihvati ova tumaenja. Njen sanjoj govori da se vrata
ne otvaraj u s druge strane. Ako to primenimo na simbole u njenoj
karti, ponovo smo privueni kvadratom Lav-korpija. To je stalno,
kroz itav njen ivot, bilo simbol svetla koj tamni, ivota koj i
postaje smrt. Kretanjeje uvek bilo od Lava ka Skorpiji, a 'vrata" se
ne mogli otvoriti s druge strane, od Skorpije ka Lavu, Nain na koji
simbolika astrologije moe da pomogne da se to osveti i jeste da se
pretpostavi da ponekad, .vrata ipa mogu da se otvore i s druge
strane. Stvari mogu da se kreu od Skorpije ka Lavu. Tama takode
postaj e svetlost, a jz njenih iskustava o smrti ona je izala s
velikom ljubavi Lava prema ivotu.
Sada u se pozabaviti pitanjem kako su san i okolnosti koje ga
okruuju doli kao otkrie o prirodi tajne uzajamne veze u
astrologij i . Ako horoskop ne samo pripada klijentu, ve opisuje i
ta se deava izmeu astrologa i klijenta, onda je to sigurno nova
dimenzija astroloke prakse. Ako pomislimo da to znai da imamo
objektivnu "kartu konsu ltacije", ponovo emo izgubiti vezu,jer se
ona moe nai u samom susretu astrologa sa simbolima. Takva
pitanja nas vode ka carstvu tabua i ja sada palj ivo idem drugim
tamnim i preraslim putem koji vodi ka zlatarevoj kuici. Tu
ostajem, jer je iskustvo astrologovog simbolinog uea uobia
jeno, a ipak se o njelllll llglavnolll ne govori II naoj li teraturi. Alan
Leo se dotie te teme kada govori o "prokletstvu i blagoslovu" II
astrologij i . Neki od astro-psihologa prihvataju to iskustvo, ali im
nedostaje odgovarajua teorijska osnova u astrologiji sa koje bi se
diskutovalo i oni, stoga, imaju pozajmljene analitike koncepte sa
kojima rade. Analitiari su odavno otkrili takve udne monstrume
u svojoj praksi i razvili su pristup za nj ihovo obuhvatanje u okviru
izraza psihoanalitikog miljenja. Astrolozi su uglavnom jedva
poeli da pominju ove probleme i naredno razmatranje ima cilj da
pominje neke od naih astrolokih tabua.
-

JUNG I ASTROLOGIJA

171

Jed na od karakter istika uzaj amn e tajn e veze u astrologiji je

nestanak granica, tako da astrolog ne zna kome i l i emu sim b? 1
pripada. Ovo esto moe da se pojavi, kao u pomraenju u smastnjl
o kom e je prethodno bilo rei, na na in koji izaziva uas kod
astrologa. U primeru klijentkinje i njenog sna, spec lfil11 mCl den t
se doo odio kod moo pokuaj a da rastumaim kartu. Tano pre
nego to je ona do la na drugu seansu, ja sam razmiljala D
sim boli ci preciznog kvadrata Sun ce-Saturn kada je azv01110
telefon. Bio je to kolega s pos la koj i me je nazvao da m l saoptI
loe vesti o naem efu koj i je doiveo infarkt. Sed ela sam tu, u
sopstvenom mraku, s horoskopom u jedn oj i slu alic om u drugOJ
ruci , sluaju i te vesti koje su delo vale kao horo sko p. U tom
trenutku se zaulo zvono i klije ntki nja je stig la. To je uzaJ 3mn a
tajn a veza. Predstav nik autoriteta za men e ima o je infarkt, Saturn u
ko rpij i kvadrat Sun ce u Lavu u 1 0. Pretnja svetlu i ivotu (Sun ce)
iz Saturna u ko rpij i ponOVljena je pria o sun an 1111 , sJ 3jnl m
isku stvi ma koja postaju tamna i zastraujua , ah se sada ta shk a
deava men i sa samom astrologijom i ja po injem da se pItam gde
su granIce.
Kao itai sudb ine mno gi astrolozi prim euj u znake_ i
predznake koj i se javljaju oko horoskopa i vo eni su nj ima . Sta
mo e da znai da se tako mraan dogadaj javlja izvan horoskopa?
Da l i treba da to prepoznam kao znak za moju klije ntki nju i njeno
zdravlje? N ije lako pro cen iti gde da se povue linij a. S.ezbedno
mesto je ana liti ki rez koj i to tretira kao bole st I konfUZIJU samog
astrologa i dovodi u pitanje sve mo nu pretpostavku da astrolog
moe ima ti znak o bud un osti . Spremno bih se pre bac ila na tako
bezbedno tle kada ne bi postojala inj enic a da se takvi znaci
nekada ispostave kao istin iti. ta ja treba da mis lim kada se tako
ud ne stvari dogaaju u astrolog iji? Sreom, moj ef se pot? uno
oporavio, ali dogaaj je mom enta lno predstavljao po!nracenJ e
srca. Bila sam suoena sa strahom od smrtI (Sat urn u SkorpljI),
prvobitno u vezi s moj im efom, a zatim u vezi s kljje ntk i jom . U
tom trenutku naravno nisam zna la za smrtI u njen oJ por 091c I I mOJ
strah za nju j takoe b io njen prik rive ni strah (Saturn u Skorpij i).
To bi mog lo da se opi e psih oan aliti kim jez ikom kao "pro ek
c ijsk a iden tifikacija". Tu se ona, ipak, odigrava u pSlho-fizlckoj
stvarnosti.
Retrospektivno, uklapa se da ta klijentkinja sa stelijumom u
Lavu treba da m i pokae, kroz borbu u svojoj karti, svetlost i tamu,
blagoslov i kletvu, na putu astrologa. Ona je donela san, kao dar
Lava, u vreme mog rada kada sam bila u dilemi oko procepa

/1

1 72

J U NG I AS TR OL OG IJA

subjekat-objekat. Ko inc id en cija telefonskog poziv

a zahteva da se
sltuaClja protumal s potvanjem prema moj i
m pr ob lem im a s
"
astrologijom u to vren e . Sl ike u sn u i sim bo lik a ho
roskopa mogu
; .
se sada pon v tllll13 Clt J II odnosu na primenu astro
log ije. Drvo
,
kOJe se okrece Je horoskop, zlatar je astrolog, m oz
aik i radovi od
zlata I srebra su de lo tu "aenja, pa kl en i pas je
tajna uzaja m na
!
veza, naen a II samom em u tumaCenj3. Astrolozi,
takoe, na ilaze
,
na vraa kOja I e mogu da se otvaraj u s druge stran
e. Su o en i sa
psom I sa vratllla, moramo proi kroz njih. Prola
enje podrazu
meva Saturna CI11 procene, sposobnost da se oseti gd
e su granice.
:
Tek tada mozemo bezbedno da govorimo o carst
vu sim bo la i
vratimo se s na im zlatom obinom svetu pr iv idn e
obje kt ivn os ti.
Kao alh em ijs ki urobor koji guta svoj rep, astroloka
sim bo lik a
mora da se okrene e samo ka onom to se
dogaa izmeu

.
astrologa l kl ijenta, vec I ka astrologu u in u pr im en
e sa m e ve ti ne .
..
U alhenH II, du h Merbolest nu di "b ril ijantno vostv
o" zato to nam
govori da je pravo zlato "svuda i da se moe
na ba vi ti za m al e
'
pare" } naenj astrolokog sim bo la u karti je ne
samo tu da nam
.
bode OC I, IgraJu cI se a samo seansi; ono je takoe
na samom putu

na kom e UZI lHlmo sl m bo le I IstraJ3vamo II nj iho

vom tumaenju .
. .
,
To Je Igra I ontralgra He r llesa hermetinog
-hermeneutinog

Boga. J un g taj veoma poznati zlatar, znao je mno

go o nestanom
Bogu k?.I1 Im a razne trikove kojim a moe po
du it i u en ika
astrologije .
,

11.
SVET ASTROLOGA

Alhemijska slika
Kako se astrologija pretvara u ivot za nas? Svi astrolozi znaju
kako pojedinci ispoljavaju svoje horoskape - Ovnovi s crvenom
kravatom, dok se utljiva korpija na ascendentu pita da li e od
vas saznati neku tajnu. Kao neko ko prorie sudbinu, astrolog
prisustvuje prikazivanju simbola u odnosu na osobu i slua ljude
kako reima iskazuju svoj horoskop. Jednom prilikom sam se
odazvala poruci koju mi je jedna ena ostavila na telefonskoj
sekretarici, elei konsultaciju. Kada se javila na telefon, predsta
vila sam se, a onaje uzvrati la: "Saekajte, ostavila sam vrata zamr
zivaa otvorena i moram da ih zatvorim". Zatim me je ostavila da
ekam dosta dugo dok je otila do zamrzivaa, a potom se vratila
da zakae seansu. Kada sam pogledala njen horoskop, k ljuno
astroloko mesto relevantno za taj period bio je tranzit Urana preko
njenog natainog Saturna u Jarcu - vrata njenog zamrzivaa zaista
su bila otvorena!
Horoskapi esto oivljavaju na nain koji uklj uuje i astrologa i
klijenta s istim simbolima. U horoskopu snevaice iz prethodnog
poglavlja, simbolika se odnosila ne samo na nju, ve i na mene kao
astrologa, kao i na situaciju u kojoj smo se srele. Jednom prilikom
sam prouavala horoskop mukarca koj i je imao Marsa u Raku
tano na ascendentu. To je loe mesto za muku planetu potvri
vanja zato to je direktna i snana ' akcija oslabljena u tom
vodenom, materinskom znaku i ja sam nameravala da s njim po
razgovaram o toj simbolici. Meutim, on nije doao na seansu.
Vreme je prolazilo - deset minuta, dvadeset minuta, trideset
minuta. Konano, posle etrdeset minuta, zaulo se zvono i ja sam
otvorila vrata kako bih u njima videla pokislog mukarca - Marsa u
Raku. Kia je pljutala i on j e bio mokar do gole koe, poto se
izgubio. Izvinio se to je "malo" zakasnio, ali je ipak eleo da ue,
osui se i saslua moje tumaenje horoskopa. Dakle, tu je bio,

I:
J U N G I ASTROLOGIJA

1 74

potpuno mokar, sa eljom da se neko pobrine o njemu, upravo kao

njegov Mars II Raku n a ascendentu. I tu sam bilaja, s besom koj i je
rastao. Do tog momenta sam b i l a potpuno iznervirana ( M ars) zbog
izgubljenog vremena, a l i sam osetila i saaljenje (Rak) prema
njemu. Ipak, poela sam d a sh\'atam da j e to igra koju taj ovek
igra sa svakim. Upravlja svelom (ascendent) tako to izaziva
saaljenje ( M a rs u Raku) i brani se tako to deluje slabo. Problem
n a koji u tome nailazi jeste da njegova i n d irektna volja izaziva bes
kod drugih, to su potvrdila i moja oseanja besa.

Kljuna

simbolika u njegovom horoskopu tako je opisala nas oboje, u

okviru konteksta naeg susreta.
Tumaenje s i m bola, stoga, ukljuuje subjektivno uee kojeje
i svesno i nesvesno, tako da je tumaenje horoskopa daleko od
pravo l i n ijskog, objektivnog procesa. Koliko god se trud i l i da
budemo d i stancirani, ne postoji garancija da emo sauvati tu
poziciju. Iskustvo m isterije, II kombinaciji sa sudbinskim obrtin1a i
saradnjom s uzajamnom tajnom vezom, esto nas moe ostaviti
nesigurnim II ono to sc deava. U sluaju mukarca s Marsom u
Raku, nominalna tema horoskopa j e i dalje centralna za simboliku,
iako sam ja, astrolog, " potopljena". I pak, kada prihvatimo da
horoskop moe da se izdigne iznad svoje teme i ponovo vrati u
kontekst iz koga potie, tada granice poinju da se gube. U nekim
situacijama, prvobitna tema horoskopa bledi do beznaajnosti pred
ponovnim bavljenjem
"
proucaV3n.

horoskopom

kontekstu

kome j e

Koncept '!uzimanja "', s akcentom na kreativnom inu tuma

enja, bez sumnje ide protiv glavnog toka astrologije koj i j e i dalje

1 75

J U N G I ASTROLOGIJA

Poto dozvoli mo sebi da prih vati mo takv e mog uno sti, postaje
oio ledn o da horo skop ski sim boli staln o izno va uka zuju n a
sitl ciju u kojoj Sll prik azan i . I ma mno go takv ih s l ajc va. N
prim cr, Ver non Vel sje poe o da radi horo skop ZI konj sku trku, a l l
njegove pror aun e je prek inul a svaa sa Susc lI11a ok ? toga gde
treba ostavljati ub re. Bes all, sam je uklo lllo gonl llu kesa s

c111br etom , ostaviv i ih n a vrat ima jedn og od uvreen ih suse da

potom:

Bes m e je proao, otiao sam kui i nastav io da radim horoskop. N a

moje zaprepaenje, otkrio sam da su Mars l. Mesec u usponu tl OVllU. 1

Pon eka d,

horo sko p

moe potp uno da

izne nad i astrologa,

prav ei rez kroz sve . gran ice vrellena i P 'ostora bud e uasan

obm pam ti takvo Isku stvo

1
lem
Grc
o.
smi sao o ono me to J e svet
.
dok je prou ava o horo skop koj i je u 1 7. vek u napr avio Kalp epe r za
bole st jedn e en e. Kalp eper je nav eo taj horoskop kao prim er kak o
j e fizi ko telo bez astrolog ije kao "lam pa bez lJ;asa" . lsko nstl o J e
horo sko p kao bl istav prik az za javn ost kako b l pokazao pnr odu

astr olou -ije . a to se odr azil o n a sam horo sko p u kom e Je Sun ce b i l o
u konj kcij i s MC -om . Mes ec j e tako de bio sna an u 5 . ku i i
Kal pep er, razmatraju i od koje bole sti je en a bole sna , se pita o da
l i j e ona "s dete tom " . Dok je Orejem Tob in prouavao taj

hor osk op, on nam kae kak o je jed ne ned elj e za ruk om:

. .. mojrl supnga Rcnske asekla pOJIIrandt i prOlala sa relO

.
.
oblikovanu, a l l znatno manj u pOlllorandzlI U vecoJ. MOJa sesuaJe
bila
time pogoena i odmah je to nazvala simbolom plodnosti.

vezan za pozicij u objektivnosti naslec1enu od nae ptolemejske

tradicije. Meutim, neke moje kolege

SlI

poele novo izuavanje

astrologije. Na kreativnom prikazivanju principa "uzimanja", Defri

Kornelijus j e pokazao kako je

1 86

1 976.

napad na astrologiju tima od

vodeih naunika 1110gao da se protumai kroz horoskop

objavljen uz napad. Koordinatori ove bitke priklj u i l i su kartu

roenja koj a je itnala za cilj samo d a i lustruje kako horoskop izgle
da. Za astrologa, horoskop je izgledao tano kao prestini lj udi (Ju"
piter u Lavu u

1 0)

koji napadaju astrologiju (kvadrat Merkur,

vladar 9. polja)! Dalje, horoskop raen za neki neodreen trenutak

II

1 907.

tano se pok lapa s astolokim vremenom njegovog kasni

jeg objavlj ivanja. Defri Konelijus po drugi put tumai taj horo
skop na fu ndamentalnij i nain kao znaajan potpis naeg shvatanja
astrologije j naina na koj i, kao retrogradan Merkur u Skorpiji,
-

astrologija lae o sebi. I

Njegova en a je, u stva ri, b i l a bled a i bilo joj jc muk a i on se

pita o d a l i da nap rav i njen hor osk op kako bl Vide o da " Je bole sna
i l i trud na, ali tada m u j e :
. . . odjednom sinulo da je odgovor ve pred moj i m oim3
horoskopu l1a kome radim.

NedeljIli ru ak i pom ora nd a odrazil i

II

1 65 1 .

su Sun ce (en gL Sun day ;

"
n IJ " J e b J ! a
caJ
l.na
ned elja : Sun ; sun ce - prim . prev. ) na
"
icno
pl"1l
tl.
i
d
b

i nje nic a d a su pod aci iz 5 . ku e IlJegv: zen e

I
s i nas trij i s Ka Ipep ero vi m hor osk opo m. 13 J O J e ube den da Je trud na
to se i pot vrd ilo. Nji hov a ke rka Lid ijaj e rod ena ono g dan a kad aJc
n
Sun ce pre lo preko uscelldell/u Kal peperovog hor osk opa . Nje
otac sa ima ovaj div an prim er nstrologijc n a sjed ei na in:

MC "l\" "

1 76

JUNG I ASTROLOGIJA

Tako je astroiogija ponovo primeniia svoje stare trikove: iako je

horoskop uraen 337 godina ranije, bio je radikalan za te dogaaje
1 988. i ostaje kao primer "uzajamne tajne veze" koja moe da postoji
izmeu prividno nepovezanih fenomena i koja omoguava simbo
lino tumaenje p rolosti, sadanjosti i budunosti, ako samo imamo
oi da to vidimo.)

Kojaje svrha ovakve astrologije? Ona nema "duboki znaaj" u

nekom psihoanalitikom smislu i njena prediktivna crta ne mora
mnogo da znai, s obzirom na to da bi se zdravlje njegove ene
uskoro saznalo. N iti, prividno, dovodi do sve.sti vitalni nesvesni
psihiki faktor. Tobin, lekar-travar i astrolog, poeo je c,la radi na tom
horoskopu bez beba na umu, jednostavno izuavaj u.i Kalpepera .
Cudan "obrt" do koga je dolo predstavlja poetino iskustvo , al i
zbog toga to je beba Lidija zapravo dola na svet u vezi s tom
"poetinou", ponovo dolazimo do tog mesta gde "sudar prirode i
duha postoje stvarnost".

Ovaj sluaj poseduje izuzetnu lepotu, ali takva iskustva nisu

neuobiajena u svetu astrologa. Jedinstven, individualan pokret II
tumaenju omoguava percepciju koja prevazilazi normalne
mogunosti i ostaje divna i m isteriozna. Astrolozi kojima se to do
godi u m a kojoj meri, razvijaju ljubav prema astrologiji i svi slini
simbolini sistemi mogu biti pravo uivanje za njihove simbole.
Dej ms Hilman, govorei o razlici izmeu alhemijskog i psihoana
litikog jezika, kae da postoj i vrednost u metafori sa sopstvenim
pravom. Uestvovanje simbola ima svoju ulogu II tome, a slike
alhemije, zbog toga to su supstanca i materija, poseduju realnost
koju psihoanalitiki koncepti nikada ne mogu da dostignu:
Uimo o kondenzovanju i zaleivanju oblaka kako bismo dobili
krupne kapi iz njih. Uimo o koaguiaciji i fiksaciji o rastvaranju i
raspadanju, o unitavanju i cmjenju . Sada ujte glavne psiholoke
izraze: anal iziranje transfera, regresija II slubi ega. pomereni afekti,
suportivne mere, iskazivanje neprijateljstva, sintonina identifikacija,
poboljanje, pori canje, otpor i tako dalje. Ne samo da SlI apstraktni;
oni su neprecizni ... oni su prokleto bezvredni."

Astroloki jezik ima slinu mo kao alhemijski jezik, ali, kao

nestani duh Mercuriusa, iznenaujue i nepredvidivo prikazi
vanje njegovih simbola takoe moe da pree astrologa, isto kao
to je trik sinhroniciteta iritirao Junga II njegovom eksperimentu s
brakom. Taj trik je esto najnestan ui kada astrolog tumai horoskop
za drugog i uiva da se igra haosa sa razlikom subjekat-objekat u
takvim prilikama. Ako pitamo ko je subjekat u horoskopu. onda se

1 77

J U N G I ASTROLOGIJA

to ne uzima uvek zdravo za gotovo kada horoskop ispred nas

"pripada" klijentu ije roenje nominalno predstavlja. Tradicionalna
astrologija pretpostavlja daje subjekat klijent. Horoskop se radI za
vreme roenja i daje klijentu, drugome, kao da m u prtpada. All,
poto smo jednom rekli da horoskop pripada klijentu, obrnuli smo
subjekat horoskopa u objekat. I pak, kao to smo vIdelI, horoskop
moe biti i o subjektu i o objektu, na isti nain na koj i je Mercurius
dvostruk i ne pripada nikome. Tek poto napustimo "fiksirani
pogled'" objektivnosti, ukljuujui pojam da je horoskop "karta
psihe", moemo d a sluamo korake Mercuriusa na astrolokoj
konsultaciji.
Kada uzmemo horoskop kao simbol za susret, naroito susret
astroloaa i klijenta, vano je da budemo svesni dalje suptilne
objekti
izacije fenomena. To se ponekad deava kada po injemo
'
da istraujemo sinastriju izmeu astrologa i k l ijenta. Sin astrija ima
svoj nain otkrivanja, ali ne smemo da zaborav imo .da m ?e
postojati i druga "objektivna" tehnika, druga a atk u dlstan lra
,
,
nom astrologovom alatu. Ako samo zamenIte kartu pSIhe
"kartom psihikog susreta" to je samo jo jedan pokuaj da
fiskirate pokret tumaenja, ali Mercurius se esto tome odupre.
Ponekad emo imati kartu susreta, nekad neemo. Horoskop se
moe odaovarajue tumaiti du linija trad icionalne astrologije, sa
simbolikm koja je jasno locirana u "injenicama" klijentovog
ivota. On moe da pokae sinastriju izmeu astrologa i klijenta.
On moe da pokae odnos astrolog-klijent. Moe se ispostaviti da
on nema mnogo veze s astrologom. l l i klij entom. Ne moemo da
pretpostav imo kako e se horoskop tumaiti. Polazimo od svesne
pretpostavke da e horoskop biti o klijentu i odatle emo ii dalje.
Nita drugo ne moemo da urad imo, ali moramo da gledamo kako
bismo videli ta se dogaa. Simbolika horoskopa se oivljava uz
pomo astrologa i klijenta zajedno. Astrologov nail pogaanj
ta se dogaa i tumaenje njegove sImbolIke bIce u Igrt I
kontraigri, let koj i spaja razdor subjekat-objekat.
U psihoanalizi postoji paralela s tim. Odnos izmeu analitiar
i pacijenta ukljuuje oboje u ono to se tehniki ove transfe I
.
kontratransfer. Jednostavno reeno, transfer uklJ ucuJ e prOJekCIJU
odnosa iz prolosti pacijenta na analitiara, koj i je esto roditeljska
fioura, ali nekad moe biti i brat i l i sestra ili neka druga znaajna
osoba. Nesvesna dinam i ka ove veze ponovo se od igra s anahttcarem. Izraz kontratransfer se koristi za ukazivanje na nesvesne aspekte
analitiara, projektovane u vezu s pacijentom. Analiza transfera se
obino uzima kao glavni deo analitiareve dunosti, naroito u
o

' w

1 78

J U N G I ASTROLOGIJA

1 79

J U NG I ASTROLOGIJA

Frojdovoj koli. Jungov stav je bio razliit. On nije tematski

analizirao transfer na nain na koj i se on kasnije tumaio pod
Frojdovim uticajem, kao klasini analitiki pristup i, to je jo
vanije, nije smatrao da je transfer neophodan. Naprotiv, smatrao
je da su mnogi pacijenti razv ili transfer zbog "provokacije od
anal itiara". U Frojdovoj analizi:

v iduac iJ' e , Juno tuma i borbu s Mercuriusom kao borbu za dono enje nesv esnih sadraja II svest.
U svom ranom radu s alhe mij om 1 930, J ung je pretposta vio da
astrolog moe da obavi in sl ian inu alhe miara II kome SlI
oboj ica proje ktov ali svoje nesvesne sadraje u materijalne s
koji ma su rad i l i :

... njima je usaena da moraj u da doive transfer ili nikad nee biti
izleeni. To je savrena glupost. Transfer ili ne transfer, to n ema
nikakve veze s izleenjelll. 6

Alhe mia r je doiveo svoju projekciju kao vlasnitvo materije.;. al. i,

ono to je stvarno iskus io bilo je njegovo nesvesno . . . Astrologija Je
fund ame ntaln o iskustvo slin o al he miji.9

Njegovo shvatanje da transfer nije uvek prisutan ili ak

poeljan odraava se na situacije koje otkrivamo u astrolokoj
praksi. Nekad odnos astrolog-klijent n ije naroito relevantan u
simbolici i klijentov horoskop ostaje iskljuivo o k l ijentu, a u
drugim sluajevima, kada je odnos transfera u igri, horoskop moe
da ga simbol izuje.
Jung je smatrao da su sinhronic iteti i dogaaj i koj i ukljuuju
uzajamnu tajnu vezu ei u analizi u kojoj se razvio transfer i, u
tom smislu, analitiar je trebalo i sam da proe analizu kako bi
shvatio komplikacije koje postoje u kontratransferu .' Naroito je
pazio na svoje emocionalne reakcije n3 pacijenta, svestan da su
pacijentove emocije zarazne, neke vie od drugih, i da one treba da
se projektuj u na anal itiara kada su identine s analitiarevim
nesvesnim sadrajima. Suprotno je takoe tano, i taj kontra
transfer, '''uzajamno nesvesno i zaraza", Zbunjuje i analitiara j
pacijenta tako da:
.. . sva orijentacija izgubljena, a kraj takve analize je katastrofa.H

To je razlog vie to, daleko od toga da postanu nezgodne,

neobine koincidencije i uzajamnu tajnu vezu u astrologiji treba da
ispita astrolog. One nisu samo klju za samoreferentnu prirodu
astrologije, ve mogu i da ukau da su taj transfer i kontratransfer
znaajno u igri, koristei astrologa da im prisustvuje i protumai ih.
Jungove vee studije o transferu i kontratransferu su raene u
kontekstu alhemije, okultnog umea koje je bilo usko identifiko
vana s astrologijom. Jungje sainio dugaak pregled zapadne alhe
mijske tradicije i video u njenoj simbolici mnoge paralele sa svoj im
radom s nesvesnim i procesom individuacije. U pokuaju da
promeni metalnu osnovu u zlatnu alhemiar je naiao na duh Mer
curiusa. Uzimajui Opus alhemiara kao analogiju za proces indi-

"'

Ovo znaajno poreenj e u znaku projekcije prolo je bukv alno

nepr ime eno II astro!okoj l iteraturi. Me utim , .lungav razvoJ tog
koncepta ostavlja nas S dosta dvos misl enog tumaenja. Da l i su
alhe mija i astrologija rezultat sut inski proizvoljne projekcije
"unu tranj ih" sadraja - lini h ili kole ktivn ih - o odgovaraj uim
slika ma II stvarnom svetu? l l i se taj stvarni svet sudara i povezuje II
svoj im dejstvin13 sa sliko vitim , na nai n psiho-fi i.ke Stv31110Sti?
Ova posl ednja je jasn a impl ikacija njegovog kaslllj eg rada s Unu s
"
ucu
ukl
lela
para
lJa
olog
J e projekcIJu :
J
Mun dus- om. Ta alhe mlja-astr
alhe mia r projektuje na osno vne metale. a astrolog projektuje na
zvezde i planete u vreme roenja. LJ duhu priro de proj ekcije, oboje
su toaa nesv esni , kao da to pripada nekom obje ktiv nom "dru gom ",
A lhem iar, sa svoj i m govorom o "filozofskom zlatu", mozda J e
bio u veem skla du sa svojom angaovanou, za razl iku od astro
loDa koji su istrajali u svom verovanju da horoskop prua
"objektivnu informaciju" o poje dinc u koj i se tada rodi o, ukljuu
jui info rma ciju o njegovoj nesvesnoj psih ikoj strukturi .
JUll!!Ovu paralelu izmeu alhe mije i psih ologije podrali Sll
broj n i J ung ijan ski ana liti ari, naroito Mar i Luiz fon Franc i
Dejms H ilma n, a Liz Gri nje pop ular izovala tu jedn ain u u astro.:
logi ji. U njenom pristupu, nata Ina karta postaje "pn ma matena
tako da astrolog-alh emi ar, koji radi na shvatanju horoskopa:
o

"

... uzim a sirov materijal psih e kaoto je portretisan u horoskopu i

transfor mie ga kroz uec sves ti.

Na isti na in na koji mito logi ja moe da se prim eni da uvea

(pro iri) sim bole u horoskopu:
... alhc mijs ke slike su veoma snani poja ivai
shvatimo suti nsku dubi nu astrolokog poloaja . : !

II

pokuaju da

J U NG I ASTROLOGIJA

1 80

To je moda tako, ali II meavini astrologije-alhemije i psiho

logije Liz Grin ostaj u nereene sve tekoe na koje smo ranije naila
zili u odnosu na proces uveanja kakav j e prihvaen u psiholokoj
astrologij i. Mo sl ika, naroito alhemijskih stadijuma rada, moe
da pokrene osobu stvarajui oseaj "dubokog smisla" . Alhemijske
slike pruaju ive opise za stanje duha i l i sliku u snu i spremno
omoguavaju uklapanje s astrolokim simbolima - spaljivanje
calcinatio-a i vatru, na primer. Meutim, suvie je lako da se
Mercurius fiksira, tako da on n ije prisutan za astro-psihologa dok
se bavi astrolokim opusom tumaenja horoskopa. l i i , nestaan
duh je izabran da simbolizuje klijentovo nesv esno i nj egov proces
individuacij e. Misteriozni radovi Mercuriusa su jedinstveno vezani
za planetarne tranzite ije vreme, kao rad sata, odreuje stadijume
kljentovog opusa, dok astrolog ostaje kao posmatra, koj i viri u
retortu.
Alhemiar je morao da radi kroz Mercuriusa zato to je samo
kroz njega mogao da osnovne metale promeni u zlato i srebro.
Njegovo alhemiarsko uvanje blaga direktno se odraava u
astrologiji kroz tradicionalno planetarno vladarstvo znakova (vidi
crte 1 1 . 1 ) . Merkur, univerzalni simbol za duha Mercurius-a, prati
Sunce i Mesec, zlato i srebro, time to vlada znacima zodijaka koji
l'
se nalaze sa svake strane Lava i Raka. Mercurius uva i zlato i
srebro, kralja i kraljicu, psihu i materiju, subjekta i objekta, i stoga
Je sam cuvar conIUnctiO.
ta to znai, da radi kroz Mercurius-a? ivin metal ima znatnu
sposobnost da pravi amalgame. J edna alhemij ska tehnika je
obuhvatala toplj enje stena u kojima se nalazilo zlato i l i srebro u i
vinim kupkama; ivaje inila amalgam s dragoce nim metal ima 1 3 ,
iva bi ispari la i, u teorij i, alhemiar bi ostao sa zlatom - i l i se tome
nadao. J er, kada se iva zagreje, ona oslobaa opasnu, otrovnu
paru kojaje nevidljiva. Radei s M ercuriusom, alhem iar b i fiziki
bio povreden ako bi udisao tu nevidljivu paru.

181

JUNG I ASTROLOGIJA
.

--- " /---

/

..J\.

"

Stoga je susret s duhom Mercuriusa u naoj astrolokoj praksi

pepoznavanje prirode njegovih amalgama. Najfundamentalnij e,
Mercuriusje poscbna medurelacija psihe i matcrije koj a sc nalazi u
naoj praksi, ali se takoe nalazi u ii tumaenja, lukavoj prirodi
simbola i nainu na koji je u naem sudelovanju esto skriven od
nas. U kontekstu konsultacije, amalgam se nalazi izmeu
analitiara i pacijenta, astrologa i klijenta, u odnosu transfera i u
tajnoj vezi. Otrov Mercurius-a tada postaje slepa, uzajamna ne
svesna zaraza koj u Jung smatra katastrofalnom. Kao Mercuriusova
para, nae uee je nevidUivo za nas same i to je uzajamna tajna

Slika 1 1 . 1 Planetarna vladarstva. Planele i njihova vladarstva

II znacima il1lQju drugaiji i specifian model. Taj model
je kaldejski red koji se zasniva na prosec'nol1/ kretanju
planeta kako se vide sa Zemlje. Poinje sa Suncem i Mesecom.
dvoma najveim svetlima neba. vladarima dalla i noi.
Sunce vlada pozitivnim znakom Lava. Mesec vlada
negalivnim znakom Raka.
Ptolemej nam. skladu s tim. kae:

Oni (stari) su pretpostavljali da je polukrug od Lava do Jarca bio

solarni, a od Vodolije do Raka lunarni, tako daje u svakom polukrugu
jedan znak mogao da se pripie svakoj od pet planeta kao njen, tako
to je jedan pravio aspekt sa Sucem, a drugi s Mesecom, II skladu sa
sferama nj ihovog kretanja i neobinostiIlla njihove pri rod e .
Red kretanja planeta odre'!ie njihovo vladarstvo znakova,
poinjui s Merkurom ; zavravajui sa Sa/urnom.

1 82

J U NG I ASTROLOGIJA

veza. Cesto samo prepoznamo njeno prisustvo kada iznenada postanemo svesni naeg simbolinog uea, Sh\'3tajui poneto kroz
simbole nae nesvesne motivacije.
Mercurius je takoe relevantna slika za astrologe zato to je
njegov astroloki odraz u ogledalu Merkur, bog govora. Obrai
vanje Mercuriusa je, stoga, obraivanje horoskopa i izrada tuma
enja. Ovde je u drugom ruhu pria o kralju ribara i legenda o

svetom Gralu. Ukoliko Persifal ne progovori i ne da glas misteriji,

kralj ne moe da se izlei. Bez posveenosti tumaenju horoskop

1 83

J U NG I ASTROLOGIJA

stavljaju najapsolutniji mogui oblik fizikog dela psiho-fizike

jednaine.
Kada horoskop postane brod i za astrologa i za k l ijenta, ak i uz
povremeno uoavanje "uzajamne nesvesnosti" izmeu njih, tadaje
sam in nj egovog tumaenja oslikan simbolima s kojima astrolog
radi. To j e alhemijski urobor, cirkularni pokret, hermeneutiki
krug zmije kojajede svoj rep. U takvom procesu, ta moe delovati
kao vodi? Niko drugi do sam Mercurius koji nam kae:
Ono na emu ja poivam i ono to poiva na meni, pronai e u

skih simbola, ostajemo samo s matom, muninom i gubitkom.

MerclIrius nas upozorava da II primeni alhemijske umetnosti,

meni oni koj i slede svoja istraivanja u skladu s prav i l ima

"mnogi spoznaju bol, a izgube bogatstvo i posao". Isto se moe

Mercurius nam kae da pogledamo u njega, i tu je opet pokret

rei za bilo koju astroloku praksu koja se odupire amalgamu i

potpuno vezuje za jednu i l i drugu stranu teme psiha-m aterija.

Humanistika i psiholoka astrologija su izgubile horoskop i svet,

a l i su zato uvek postojali astrolozi u potrazi za "prolaznim zlatom",

odbacujui svaki pojam o svom ueu. Njihovi napori su esto

gubljenje vremena, jer se astrologija odupire radu kao sredstvu

koje je samo sebi c i lj i notorno je nepouzdana kao metoda za

dobijanje ovozemaljskih dobara.

To nas dovodi do druge serije alhemijskih slika koje je doneo

Jung. To su stadijumi alhemijskog procesa i lustrovani u alhemij
skoj knjizi iz esnaestog veka, koj a se ve pominje u Drugom po
glavlju, " Rosarium Philosophorum". U toj varijanti opusa, alhemijski

kralj i kraljica se sreu u alhemij skoj lai, spajaj u se, umiru i iz

nj ihove veze se raa hermafrodit. Proces koj i je Jung tumaio kao
paralelu ne samo za ljubavnu vezu, ve i za analitiki susret koj i
ukljuuje transfer i sam proces individuacije, predstavlja "unu

tranj u" vezu mukarca i ene. Spajanje kralja i kraljice se odigra

va u Mercuriusovoj fontani, a to ima astroloku podlogu. To je
zvezdano vozilo, koje ine sedam planeta; za alhemiara, astro

loka simbolika je bila sastavni deo tog dela. Jungov izbor OVill

alhemijskih s l i ka u opisu psihologije transfera je, stoga, od

naroitog znaaja za astrologe. Poto brod sainjavaju planete on,
stoga, ne pripada nikome i zato je najobjektivnije mogue sredstvo.
Astrologija je, vie od ma kog drugog oblika proricanja sudbine,
ispunjena oseajem transcend iranja, onim celim objektivnim
drugim. Planete Sl! nedodirljive, one su iznad obe strane, nespo

umetnosti,I4

hermeneutikog

Boga,

Boga

tumaenja.

Sama

pravila

nae

umetnosti, nae trad icionalne rnetode tumaenja, slue kao na

vodi - Mercuriusov vodi za Mercuriusove trikove! Znaaj
pravila horoskopa se nalazi delimino u primeni kua, mundanim
okvirima koj i omoguavaju tum aenje sveta. Astroloka simbo
lika ima znaenje na isti nain na koj i se alhemijske slike bave
materijom. Tek kroz tumaenje (Mercurius) sveta (Saturn) moe
mo stii do z l ata u astrologij i i to esto povlai priznanje naeg
subjektivnog uea (Sunce). Kao alhem iar, kroz Merkura radi
mo kako bismo pretvori l i olovo u zlato, Saturna u Sunce, materiju

u duh. Tako su se tradicionalni astrolozi dra l i horoskopa zato to

je imanje vere u umetnost najbolji izlaz kadaje amalgam tu negde.
Nasuprot tome, analitiko vebanje ima nedovoljno diskrim ina
torne principe vetine koj i vode astrologa i,

u tOI11

smislu,

jungijanska praksa, naivna zamena za astrologiju, ostavlja nas s

"beznadenom meavinom" koja preti da zbuni i astrologa i
k l ijenta.
lako smo do sada prouaval i Mercuriusa u toj paraleli alhemije
i astro logije, koje zlato se dobija iz astrologije? To se ne moe lako
definisati i, kao alhem iaru, astrologu moe biti teko "da to
dostigne". Moda je to u samom govoru astrologije, kao mo
nj enih simbola da znae i da pokrene osobu. Ponekad, u odnosu
astrolog-klijent, zlato je istina osobe i tu i tamo moe da se pojavi
neka mrvica u zdruenom priznanju simbola od astrologa i k l ijenta
i nainu na koj i se on iskazuje izmeu nj ih. Na primer, s

sobne za manipulaciju. Koja god konfiguracija da se pojavi u

neije vreme roenja podvodi se pod bacanje nebeske kocke. Niko

mukarcem s mokrim Marsom u Raku, trenutak kada Sino se nali

zajedno, na ulaznim vratima, jeste trenutak u astrologiji kada ja

ne moe da kontrolie i l i manevrie Saturnom na ascendentu i l i

tom oveku mogu da ukaem na istinu o njemu. M a k o l i ko to bilo

malo, to je jedina ansa koj u imam da otkrijem njegovog Marsa i

Suncem u Bl izancima, Mesecom u

5.

polju i l i ma im to se

ispostavlja kao naa "sudbina", Planete i zodijak, samim tim, pred-

, o.

da "spustim zvezde na zemlju" za njega. Kako gore, tako i dole.

1 84

J U NG I ASTROLOGIJA

U toj meupovezanosti sveta i simbola, astrolog je esto

iznenaen kao kad klijent treba da otkrije naine na koje se simbol i
svet izraavaju i esto postoji zadovoljstvo i zajednog i za drugog
kada lO uvide. Na primer, jednom sam razgovarala sa enom koja
je izrazito bila nezadovoljna svojim poslom. Radila je u jednoj
firmi u gradu, promenila je nekoliko poslova i nijedan je nije
ispunjavao. Ta situacij aje u njenom horoskopu bila predstavljena
Venerom, vladaocem ID. polja karijere, u detrimentu u Ovnu.
Pitala sam je da l i je u njenom ivotu postojao bilo kakav period
kada je oseala entuzijazam (Ovan) na poslu. Zamislivi se, rekla
m i je kako je, kad je bila mlada, jedno leto uvala ovce na jednoj
farmi. Dokje priala kako se zabavljalajurei ovce i ovnove, nj eno
lice je zablistala od sree i to je oigledno bio najsavreniji izraz
njene Venere u Ovnu. Takvo tumaenje Venere u Ovnu mi nikada
ne bi palo na pamet. A opet, kada sam to ula, nisam mogla da se
setim boljeg izraza tog simbola i to je za sva vremena obogatilo
moj astroloki renik. Meutim , joje vanije bilo to toje enino
nezadovoljstvo u kancelarij i razumljivo s takvim simbolom. Shva
tanje njene adekvatnosti za obe nas ima svoj znaaj i to moe biti
glavni cilj ili namera astrologije. Kao pria o Ra i ujedu zmije, jli pro
palim planovima moje prijatelj ice s pomagalima za vid, kroz
simbolian jezik astrologije osoba se osea povezanom s neim
iznad sebe. To je ponovo Mercurius, bog povezanosti, i kada je
Dejms H i lman ukazao na terapeutsko dejstvo jezika supstance
koja je pronaena u alhemiji, njegova tvrdnja je jednako odgova
rajua u astrologij i :
To je njen terapeutski efekat: on nam namee meraforu. Ponesen i Sl110
jezikom Ll pretpostavke, u materijalizacij u psihe i psihizaciju materije,
odjednom, dok izgovaramo svoje rei. I

I
I

U svom radu o sinhronicitetu,. Jung diskutuje o jednom inci

dentu to se tie naina na koj i je osoba dirnuta tim spajanjem psihe
i materij e. To jc esto ponovljena pria i ja se izvinjavam to je
ovde ponovo prepriavam, ali to je jedna od najboljih slika do
koj i h sam dola izuavajui nijanse ovog problema. On nam kae
daje ena koju je leio imala animus koji je bio "utopljen u karte
zijansku filozofiju i rigidno se drao svoje ideje o realnosti". '
Leenje nije dobro ilo sve do dana kada mu je ena rekla da je u
snu dobila zlatnog skarabeja. Jung nastavlja:
Dok mi je prepriavala svoj san sedeo sam leima okrenut zatvo
renom prozoru. Iznenada sam ttO neki zvuk iza sebe i ugledao sam
insekta koj i u letu udara tl prozorsko okno sa spoljne strane. Otvorio

J U N G I ASTROLOGIJA

1 85

sam prozor i uhvatio ga dok je II lazio unutra. Bio je to insekt najsliniji

zlatnoj skarabeju koji se moe nai na naim prstori n1 , bi na ru!
na bubica (Cetonia aurata), kojaje suprotno svoJim uobiajenim navI
kama osetila potrebu da uleti tl mranu sobu upravo u tmn trenutku . l7

Grandioznim pokretom koj i se uklapa u njegovo Sunce u Lavu

u 7. polju, Jung je ispruio ruku i uhvatio zlatni skarabej dok je
ulazio unutra i, kao da ostvaruje njen san, dao ga je eni. Bila je
okirana iracionalnom, nemoguom prirodom te koincidencije.
Dok je govorila o svojoj unutranjoj slici iz sna, ona se pojavila u
spoljnom svetu. Njen kartezijanski animus morao je da ozbiljno
ponovo razm isli o sebi! Jung je u skarabej i prepoznao sllnbol
ponovnog raanja iz starog Egipta i njena pojava je potvrdila daje
kljuna taka u terapij i enino ponovno roenje.
Ova pria je zanimljiva kao primer sinhroniciteta, ali ona
takoe predstavlja metaforu za otelotvarenje istine koja pokree
osobu. Jung mora da "uzme" skarabej. On prua ruku, hvata ga i
daje ga eni. Ovo "davanje i uzimanje" dogaa se takoe na
astrolokoj seansi, kada astrolog "uzima" horoskop na izvestan
nain i pripisuje ga klijentu ili situaciji. Ali, astrolog ne moe
jednostavno da ispria svoju priu klijentu, ve mora da uhvati
simboliku koja se dogaa izmeu nj ih i pokae je drugoj osobi. To
se dogaa u letu i, kao skarabeja, mora da se uhvati za krila dok
prolee. esto ne uspevamo da to vidimo, a kamoli da ga
uhvatimo.
Ova Jungova pria ilustruje nain na koj i istina isplivava za
vreme seanse i osposobljava osobu da se oslobodi fiksne pozicije.
Ali, to takoe pokazuje da mo da se Jungov pacijent pomeri ostaje
ono prvo i osnovno u spajanju rascepa subjekat-objekat. Zlatl i
skarabej simbolizuje Sunce i njena slika ponovnog raanj a vraca
nas centralnoj slici u "Simbolima promene". Nocno putovanje
brodom junaka pria istu priu, priu o borbi osobe za odvajanj e od
majke i za ponovno duhovno roenje. To se ne odigrava uvek kao
velika drama, kao tamna no due i kao Jungov slom ivaca. To se
ee spoznaje u trenucima u kojima osoba doivljava dodir
magine realnosti koju joj omoguava metanoia, promena srca i
due.
Kada je Jung pisao "Simbole promene", prepoznao je da astro
logija, a naroito mitologija Sunca, nude simbolian opis duhov
nog ponovnog raanja. To za nas otvara centralno pitanJ : o
natainoj astrologiji i prirodi "raanja" na koju se odnosI. I klaslcna
i moderna astrologija su traile znaenje u biolokom momentu
roenja, koristei simboliku za opisivanje putovanja osobe u

1 86

J U N G I ASTROLOGIJA

ivotu. Ipak, momenat biolokog roenja je trenutak odvajanja od

majke, a to odvajanje od majke Jung identifikuje kao neophodan
pokret potreban za duhovno ponovno raanje. Stoga karta roenja
moe biti prvi pokazatelj ponovnog duhovnog raanja osobe.
To nas vraa na vremensku odrednicu u astrologij i . Zaveden
ptolemejskim modelom, Jung konano nije pogrei o kada je
pominjao trenutak u vremenu. Astrolozi su locirali znaaj u bio
lokom trenutku roenja, ali, pogledajmo ponovo ta Jung kae:
. . . ta god je roeno il i ui njeno u ovom trenutku vremena ima kvaJ itet
tog trenutka u vremenu.

Ako to dovedemo u vezu ne s trenutkom roenja ili njegovim

tekuim tranzitima, ve sa sada i ovde astrolokog tumaenja,
vidimo da sve to se dogaa u kontekstu u kome astrolog pristupa
karti, u ovom trenutku u vremenu, m oe biti ono to karta simbo
l izuje. Videli smo ovakve brojne prim ere u knjizi - moj susret s K u
kancelarij i , napad na astrologiju, Bez glave, Puer B, operacija
bebe, snevaica i njen zlatar i pravo zlato koje je Grejem Tobin
otkrio radei s Kalpeperom, U kontekstu astrolog-klijent, osoba se
, simbolino "raa" kada je astrolog dovede do trenutka ponovnog
roenja tako to shvati, kroz mo simbola, ta se dogaa tu i tada.
Taj pristup astrolokoj seansi naglasio je Gordon Votson koj i je bio
pionir u tumaenju nataine karte kao raanja k l ij enta za vreme
astroloke seanse. "
Takva simbolika ponovnog roenja od velikog je znaaja za
astrologe. Moderna astrologija je u potrazi za duom i dobila je
dublji znaaj iz kontakta s psihoanalitikom misli. Ipak, iako su
astro-psiholozi inspirisali Junga, njihovo novo tumaenje astrolo
gije do sada ima neke nedostatke kad je re O radu i mogunostima
na koje je Jung m islio u svom radu o sinhronicitetu. Tu je Jung
znaajan za nas, jer, za razliku od Persifala, on je insisitirao na
davanju glasa ovoj misteriji psihe i materije i na istraivanju
m itskog naina postojanja u svetu. Jungova alhemijska metafora
ostaje kao brilijantan podsetnik na prirodu astroloke umetnosti.
Astrologija kao sredstvo koje ukljuuje astrologovo duhovno bie
postala je skoro sasvim izgubljena za nas. Alhemiar-astrolog,
Elajas Emol, koji je pisao u sedamanestom stoleu, kae:
Astroiogija (uzmite je sa svim njenim znaenjima) je jednako
tajnovita ili misteriozna kao alhemij a i jednako teka da bi se potpuno
19
i savreno razumela.

J U NG I ASTROLOGIJA

1 87

Jungov pokuaj da ujedini suprotnosti kroz alhemijske studije

je neto to je, kao to smo videli, bilo prisutno tokom celog
njegovog ivota. To se moe pronai od poetka II dvem3
dimenzijama due koje je opisao Kant, od koj i h se jedna okree ka
zemaljskom postojanju, a druga ka "dahu velikog sveta zvezda i
beskonanog prostora", " to su nj egove l inosti broj I i broj 2.
Ove suprotnosti su dve ribe iz doba Riba, miseriozno ukrtanje
duha i materije, i one se takoe mogu nai kod Junga naunika i
Junga proroka. Odraavaj u se u njegovoj "dvostrukoj koncepciji"
sinhroniciteta koj i sam ja nazvala sinhronicitet I i sinhronicitet II.
Simbolizuju ih Sunce i Mesec i u nj ihovom spajanju uvek postoj i
mogunost pom raenja i okultizma. Meutim, takoe smo videli
da je u kosmikom braku s Frojdom, Jung identifikovan s
lunamom polovinom i on nas ponovo podsea na Frojdov izrazit
doprinos zapadnoj misli. On je otkrio da racionalnost, sama svest,
moe da se potisne nesvesn i m . Jungje pomenuo Frojdov projekat
o okultnim umetnostima gde je on, ironino, doao kui da se
nasloni na astrologij u. Nai svesni, racionalni napori II
astrolokom radu mogu biti nepredv idivo potisnuti nesvesnim u
m a kom stadijumu. Veoma smo naivni astrolozi ako verujemo da
moemo jednostavno da prihvatimo psihoanalitike koncepte zato
to deluju kao da sejasno "uklapaju" u delove i komade planetarne
simbolike. Ako elimo da prihvatimo psihologiju i psihoanalitiku
misao uopte, onda moramo da se angaujemo II radikalnoj reviziji
koja postaje neophodna u okviru astrologije poto smo prihvatili
postojanje nesvesnog. Ali, dok astrologija sledi svoje udvaranje
psihologiji, ona poinje da zahteva da njen nov partner plati danak,
time to e prepoznati da su udni fenomeni koj i se dogaaju u
psihoanalizi od "iste materije" kao okultizam. Iza obe discipline,
kao to ih je Jung video, nalazi se religiozno p itanje i to "udno
neto" to se zove dua.
Poto sad stav imo taku na ovaj aspekt Jungovog doprinosa
modernoj astrologiji, vidimo da skoro ne postoji oblast s tom
temom na koju on nije uticao. U najirem smislu preuzeo je debatu
proricanje-nauka i bio je fundamentalan za filozofsku poleinu
astrologije u vidu obezbeivanja naina miljenja koj i poku avaju
da objasne kako astrologija "deluje". Njegovo prihvat3l1je mitske
'
. 'ni isli omoguilo je astrolozima da prihvate relig iozan instinkt i
donelo je mnogima od njih "duboko znaenje" za kojim su tragal i.
Njegov rad sa simbolima i arhetipovima moe da se odvoji od dis
cipline sistema simbola koj i postoj i u astrologiji, ali njegov
naglasak na simbolinom stavu podsea astrologa na njegovo
simbolino uee II inu tumaenja. Jungovo delo o psihologiji

188

J U N G I ASTROLOGIJA

transfera i prir odi sinh ron iciteta oekuje dalje istraivanje od

astrologa koji trae na ine da d iskutuju o astrolokom isku stvu .
Jung je ak sam u zapadnu kult uru sme stio u astrolo ki okv ir,
pokazuju i kroz svoj u studiju o dob u Riba simb ol ian nai n za
pris tup naoj filozofskoj i relig iskoj istoriji.
[ron i no je da je verovatno najv ei poje dina ni doprinos
.
astrologIJ I u dvadesetom veku potekao ne od nekog astrologa, ve
od Junga. Ipak , ta je to tano to mi astrolozi treba da uin imo s
njegovim radom i dalje je irom otvoreno pitanje. Dok se kreemo
napred kroz nov i m ileni jum , astrologija nastavlja svoju potragu za
duom.

Dodatak 1
TRANZITI URAN-NEPTUN
Dve transsaturnijanske planete, Uran i Neptun, prave kvadrat s
Jungovim natainim Suncem i Mesecom (Sunce kvadrat Neptun,
Mesec kvadrat Uran). O emu one govore? Pokuale su da potisnu
stare kronokratore, Jupitera i Saturna, vladare Riba i Vodolije i
zato moemo pretpostav iti da takoe simbol izuju "Zeitgeist", duh
vremena. Otkrivene su 1 78 1 . i 1 846, obuhvatajui datum iz 1 8 [ 7 . o
dolasku prolene take na rep druge ribe i stoga se naroito tiu
moderne ere. Uran se povezuje s racionalizmom i naunim
otkriima. U mitologiji je kastriran i zato simbol izuje razvod, a u
vie psihoanalitikom tumaenju simbolizuje odvajanje. Neptun,
bezgranini bog mora, jeste planeta misticizma, romantinog
idealizma i razoarenja; moe biti sveobuhvatan i histerian. Te
planete se sastaju na oko svakih 1 7 1 godinu i nae vreme je
obeleeno nj ihovim jedinstvom u Jarcu. Tehnoloka tenja
"virtueine stvarnosti" ini se odgovarajuim "kadrom" II simbolici
ove jarevske konjukcije.
Od [906. do 1 9 1 0, Uran i Neptun su bili u opoziciji devet puta u
Raku i Jarcu i imali su znaajne tranzite sa elementima u
Jungovom horoskopu. Datumi njihovih opozicija, s Uranom u
Jarcu, jesu sledei:
1 906.
1 907.
1 908.
1 909.
1 9 1 0.

I . mart

7 . maj
I . februar
1 3 . jun
1 2. januar
2 3 . decembar
2. decembar
2 3 . septembar
28. oktobar

7 42 Jarca
8 I S Jarca
1 0 27 Jarca
I I 3 3 Jarca
1 3 20 Jarca
1 6 06 Jarca
1 8 S4 Jarca
2 1 1 8 Jarca
2 1 34 Jarca

1 90

JUNG I ASTROLOGIJA

Tranzitna opozicijaje napravila aspekt s Jungovim Merkurom i

Venerom izmeu 1 907. i 1 9 1 0, s Neptunom u konjukciji i
Venerom tl opoziciji s tim natainim planetama. Kad se opozicij a
udaljila i U ran i Neptun su se pomeri l i tako da predu J ungov
horizont i naprave aspekt s njegovim kvadratom Sunce-Neptun
izmeu 1 9 1 2. i 1 9 1 6. Taj devetogodinj i period poinje u vreme
kada je Jung prvobitno doao u kontakt s Frojdom i pokriva ceo pe
riod odnosa Frojd-Jung. Zavrava se s J ungovim oporavkom od
"sloma ivaca".
Siroko tumaenje simbolike Uran-Neptun moe se videti u
racionalnom (Uran) i mistinom (Nept"n); nj ihova tranzitna opo
zicija prema elementima u Jungovom horoskopu je stvorila u nje
mu borbu kao naunika i proroka. Njihova simbolika se odraava u
Jungovom prvobitnom stavu prema psihijatrij i . Mislio je da je u
psih ijatrij i pronaao . . .
"

... empirijsko polje uobiajeno za bioloke i duhovne inioce, koje

nikad nisam traio i koje nigde nisam pronaao. Ovde je na kraju bilo
mesto gde su sudar prirode i duha postali stvarnost.

Frojdovo odbijanje da se upusti u taj sudar postepeno je postalo

nepodnoljivo za Junga i dilema se za njega odigrala u paranor
malnim okolnostima kao to je incident s bibliotekom. Tako
opozicija Uran-Neptun takoe ispoljava paranormaino i susret s
"duhovima". S obe ove planete u tranzitnom kvadratu s njegovim
natainim Neptunom u Biku u 3 . polju, za njegaje to pokrenulo ceo
problem psiho-fizike stvarnosti.
Sledee kratke biografske zabeleke su objanjene ovim veim
tranzitom preko raznih faktora u Jungovoj kalti. Osim toga, zabeleila
sam i glavne progresUe za svaki period za astrologe koj i ele da dalje
prouavaju ovo vreme razvoja u Jungovom ivotu i radu.
Tranziti s Merkurom: 1907-1908.
Neptun konjukcUa: 1 5. avgust 1 907, 25. decembar 1 907. i 1 5 . jun 1 908.
Uran opozicija: 2 1 .januar 1 908, 6. avgust 1 908, 6. nove mbar 1 908.
U pismu Frojdu, napisanom 1 2. avgusta 1 907, J ung je opisao
svoje tekoe u pokuaju da napie rad za konferenciju o
Frojdovim pogledima na seksualnost i histeriju i prvi aspekt
vodenog, neuhvativog i histerinog, Neptuna s njegovim Merku
rom primer je borbi u komunikaciji koje su usled ile. On pie
Frojdu:

191

JUNG I ASTROLOGIJA

ini mi se sasvim nemoguim da razvodnim proizvo tako da bude

manje ili vie pristupaan publici koja nita ne zna ... Cesto elim da
odustanem II pustom oaju. Ali, na kraju se uvek uteim m ilju da
nita od ovoga ionako nee shvati ti 99 odsto lj udi, tako da II tom delu
mog predavanja mogu da kaem dosta loga to elim. Niko to ionako
nece raZUI11etl.

Februara 1 908, Jungje poeo da organizuje Prvi meunarodni

psihoanalitiki kongres , koj i je odran u aprilu, i imao je brojne
svae i probleme oko njegovog naziva. Te godine je esto bio
bolestan od gripa, oseao se depresivno, iscrpljeno i bolesno i sea
se da su se porodini problemi "igrali avola" s njim (Merkur u
Raku u G. polju). Njegov sin Franc je rode n krajem novembra
(Merkur vladar 5 . polja).
Kljune progres ije 1907-1 908.
Negde oko Jungovog roendana 1 907, njegov progresivni ascen
dent je uao u Ovna, a njegov progresivni MC je uao u Jarca. Ta
neobina progresija uglova koj i su se poklopili s takama
ravnodnevica, a koj a se dogaa jednom u ivotu, udaljilaje Junga
od psihijatrije i pribliila ga psihoanalizi. To j e godina kada je prvi
put stupio u kontakt s Frojdom.
S Venerom: 1909-1910.
Uran opozicija: I G. januar 1 909, 27. avgust 1 909, 27. oktobar 1 909.
Neptun konjukcija: 28. juI 1 909, 25 . januar 1 9 1 0, 28. maj 1 9 1 0.
Jung je prevideo sastanak za predavaa u Burgholcliju
sredinom januara 1 909. i napustio je svoj posao u martu. U
februaru, bio je "pod uasnim pritiskom" zbog afere Spi irajn. Od
25. do 30. marta, posetioje Frojda u Beu gde se dogodio incident
u biblioteci paralelno s Frojdovom ponudom da postane krunisani
princ. Ta poseta se takoe poklopila s Jungovim naputanjem
Burgholclija i 25. maja se preselio u svoju novu kuu na jezeru.
Frojd se oncsvestio 20. avgusta, dok su ekali na brod za Bremen
kako bi otputovali u Ameriku, i u Njujork su stigli 27. avgusta.
Vrativi se u jesen, Jung je bio u "top form i". Pre toga je otvorio
privatnu praksu i poto je imao malo pacijenata, gutao je knj ige o
ITI itologoji i "uivao u ljudima i drutvenom ivotu".
Poetkom 1 9 1 0, Toni Volf je postala njegov pacijent i 30.
januara se poalio Frojdu na bezrazlonu lj ubomoru svoje supruge
j al io se na raun dozvole za neverstvo kao preduslov za dobar
"

JUNG I ASTROLOGIJA

1 92

brak. U martu se ponovo ukljuio u politike borbe u I PA izmeu

Bea i Ciriha. Krajem jula, Jungje otiao na dvonedeljno jedrenje
(MC u progresijama trigon Neptun) i "j urio je kao lud, jedrei
izmeu brojnih ostrvaca u jezeru" (Brom: "Jung, ovek i m i t").
Nekoliko kraih putovanja je usledilo u jesen i to do Londona,
Pariza i Holandije. Njegova trea kerka, Marijana, roena je 30.
septembra i nedelju dana kasnije otiao je na bicikl istiku turu po
Italij i . Za to vreme, u oktobru, Jungje imao san koj i gaje naveo da
prekine odmor kako bi nastavio rad na "Simbolima promene" (pe
riod Jupiterovog povratka, 1 4. oktobar).

Kljune progresije 1 909-1910:

1 909:
28. januar asc. u progresijama Trigon Sunce
1 4 . april Venera u progresijama trigon Mars
u progresIJ ama
3 1 . januar Venera u progresijama u Devici
1 9 1 0:
30. jul MC u progresijama trigon Neptun u
progresIJ ama
1 6. septembar MC u progresij ama trigon Neptun
u progreslJ 3ma

Tranzit Urana: 1 912-1913.

Konjukcija sa asc.: 28. februar 1 9 1 2, 23 . jul 1 9 j 2, 20. decembar 1 9 1 2 .
Opozicija sa Suncem: 20. april 1 9 1 2, 1 7. maj 1 9 j 2, 2 1 . januar 1 9 1 3 .
Dok se Uran bliio njegovom ascendentu poetkom 1 9 1 2,
Junga su pozvali da odbrani psihoanalizu od serije napada u
novinama. U aprilu je zavravao poslednje poglavlje "Simbola
promene" ("rtva"), paralelno s belekama o Frojdovoj poseti
Binsvangeru. U septembru je Jung bio u Americi, gde je drao
predavanja o svom neslaganju s Frojdovim teorijama o infantilnoj
regresij i i fiksaciji. Tog meseca je objavljen i drugi deo "Simbola
promene" (prvi se pojavio avgusta 1 9 1 1 ). Na Kongresu u
Minhenu, Frojd je 2 5 . novembra po drugi put pao u nesvest.
Zavrno dopisivanje s Frojdom poelo je Jungovom omakom,
"jednom od vaih", 1 4 . decembra 1 9 1 2, praeno besnim pismom
Frojdu 1 8. decembra. Za vreme boinih praznika, sanjao je san o
beloj ptici i dvanaest mrtvaca. Njegovo pismo Frojdu, kojim je
prekinuto nj ihovo prijateljstvo, napisano je 6. januara 1 9 1 3 . Zato
tranzit Urana preko ascendenta i opozicija sa Suncem snano
ukazuju na prekid s Frojdom.

J U N G I ASTROLOGIJA

1 93

Greta BaumanJung povezuje tranzit Urana preko ascendenta s

Jungovim silaskom II carstvo mrtvih, ali, prema Jungu, na k a se
.
ne moe uvek osloniti to se tie priseanja na datume, ovaj II1Cl
dent se dogodio tek 1 2. decembra 1 9 1 3 . Sea se da j,: tog dana
pustio da "padne" i daje sleteo na "meku, leplJ lvu masu . OselioJe
daje na ivici provalije i kae:
Bilo je to kao putovaj na Mesec ili s utanje II prazal. prost?L Prvo
. da sam II zemlji mrtVih.
je dola slika kratera I Imao sam osecaJ
(MDR str. 205)
"Le plj iva masa" koja podsea na Frojdovo blato oku ltizm a, kao
daj e sim bol izovana Jun govom konjukcijom Mes ec-P luton u Bik u,
bliz u JC-a . Njegove rei to i opisuju - krater na Mesecu, provalija,
carstvo mrt vih - ali ne postoj i neka znaajna odred ilica za
Mes ec-P luto n za ovaj dogaaj . U tom smi slu, njegova kerka je u
pravu to svrstava ovaj dogaaj u deo prelaenja Saturnovih
granica koje su do le u kriz u skoro tano godll1u dana pre toga,
kada je Ura n napravio svoj konani prelazak preko ascendenta.
Nap ome na: polupovratak Jungovog Urana dogodio se 6. apri la
1 9 1 S , 7. jula 1 9 1 S . i 22.j anuara 1 9 1 6, a to se pok lopi lo s tranzitom
Nep tuna o kom e je ranije bilo rei .

Kljune progres ije: 1912-1 913.

I S . j ul Venera u progresijama trigon Neptun
1 9 1 2:
26. novembar ase. u progresijama kvadrat Merkur
1 91 3 :
Tranzit Neptuna: 1915-1917.
'
Konjukeija s descendentom: I . septembar 1 9 1 S, 1 3 . januar 1 9 1 6, 2.
ju1 1 9 1 6.
.
Konjukcij a sa Suncem: 20. avgust 1 9 1 6, 30. januar 1 9 1 7, 2 1 . Jun
1 9 1 7.
Jungova vizi ja zaleene zemlje, bez ljud i, poela e 1 9 1 4, a
njegov susret s carstvom nlltv ih i File mo nom nastavIO se kroz
1 9 1 4. i sve do 1 9 1 5 . i pol upovratka Urana (vid i gore). Posednutost
njegove ku e duh ovi ma i sedam zaveta dogod ilo se jedne nedelje
za vreme leta 1 9 1 6. Obratite panju da je u nedeljU 2. Jula, Ne pu n
tano prelazio deseendent, a u nedelju 20. avgusta, pravIO J e tacan
aspekt s njegov im Sun cem .

1 94

JUNG I ASTROLOGIJA

Kljune progresije: 1 915-1917.

7 . jun Merkur pr. Trigon Pl uton
1915:
3 1 . avgust asc. kvadrat Venera
1 9 1 6:
26. jun Merkur pr. konjukcija vrh 8. polja
1 9 1 7:
1 2 . jul asc. pr. trigon Mars
9. avgust 0p*O
Jungov Merkur u progresijama bio je 1 9 1 5 . godine, u trigonu s
natainim Plutonom i doao je u konjukciju s vrhom 8. polja. To je
savren znak za razgovor (Merkur) s mrtvima (Pluton). Frojd je
imao slinu progresij u kada je naiao na materijal Ane O. i poeo
da radi s "terapij.om govora". Vidi moj lanak o "Terapiji govora",
A . A. Journal, zIma 1 985/86.

Dodatak 2
MARS-JUPITER-SATURN

Jung i Frojd
Centralna taka sinastrije izmeu Frojda i Junga je nj ihova
konjukcija Sunce-Mesec, ali, u Jungovom horoskopu, Frojd se takoe
pojavljuje kao Mars u I I . polju prijatelja, u sekstilu, na pola puta
trigona Jupiter-Saturn, s Jupiterom koj i upravlja i Jungovom l l .
kuom. Frojdje u kontaktu s ovom konfiguracijom kroz svoj juni
vor koj i je u bliskoj konjukciji s Jungovim Jupiterom - moda
oekuje ast i potovanje (Jupiter) kroz Jungovu promociju (Jupi
ter) njegovog "prljavog posla" (juni vor). Osim toga, Mars u
Frojdovoj I I . kui u bl iskom je sekstilu s Jungovim Suncem, a u
tome vidimo Frojdovu elju (Mars u I I ) da Jung postane njegov
vladar i krunisani princ (sekstil Jungovo Sunce u Lavu). Osim
Jungovog progresivnog Sunca u trigonu s NepWI)om one godine
kada su se sreli, Jungove progresije za poeJa:k njihovog dopisi
vanja pokazuju njegov progresivni Mars u seks tilu s progresivnim
Jupiterom. Uz to, progresivni Mars je i sam u kvadratu s progre
sivnim ascendentoll1.
Ti aspekti potvruju da Frojda u Jungovom horoskopu simbo
l izuje sekstil Mars-Jupiter, a primer toga-se moe videti pre nego
to su se sreli u nj ihovoj ranoj prepisci Ni<_v Erold/Jung pisma,
pismo br. 9J, 29. decembra 1 906). Jung je tlaitiF'ro}dovo milje
nje o snu koji je pripadao "Gospodinu X", a koj i je "a{laliziran i
objavljen u knj izi "Psihologija Dementiae Praecox". tl snu se
'
javlja snaan arac koji visi u vazduhu podignut < debelim
konopcima, ali, konopci pucaju i on pada na zemlju. koivi na
noge, udaljava se opasnim galopom, vukui jedng de.blo za sobom,
sve dok ga konano jaha na malom konju s kO-I im",,ne uspori tako
to polako ide ispred zastraenog konja. Jedno ad Frojdovih
kljunih tumaenja je bilo da se san ticao
braka". Tek poto je ovo tumaenje uraeno
on sneva. Uraen je prilian broj raznih <uu

1 96

J U N G I ASTROLOGIJA

Slika A2.!

Slika A2.2

veina nj ih se koncentrisala na simboliku debla i penisa i Jungovih

branih problema. Brom pominje J ungov komentar da se san tie
"nedozvoljene seksualne eUe za koju je bolje da ne ugleda
svetlost dana" i razmatra je u homoseksualnom kontekstu. Jungje
kasnije rekao Frojdu da su nj egova oseanja divljenja prema njemu
u vezi s injenicom da je, kao deak, bio rtva seksualnog zlo
stavljanja "mukarca koga sam nekada oboavao" (pismo br. 49J, 28.
oktobra 1 907).
U svim gore pomenutim faktorima mOemo videti Jungov
sekstil Mars-Jupiter koji se tie 1 1 . i 8. kue: san o konju (Mars u
Strelcu, vladaru 9. polja, sekstil Jupiter), elja za veom seksual
nom slobodom u braku (Mars sekstil Jupiter u Vagi u 8), nezako
nita i prikrivena seksualna elja (Jupiter, vladar I I . polja elja,
umetnut u tajno, seksualno 8. polje, sekstil Mars), i seksualno zlo
stavlj anje (Mars) od mukarca koga je nekad oboavao (Jupiter).
Jungje video istinu u Frojdovom tumaenju sna. Njegova supruga
je bila izuzetno bogata (Jupiter u Vagi u 8 , poUu partnerov ih
sredstava, vladar njegovog 2, plus Mesec u Biku), i njegov brak je
bio klimav. Ali, s druge strane, Frojdovo tumaenje ovog sna na
poetku prijateljstva meu dvoj icom mukaraca se ispostavlja kao
proroki tano. San se jednako odnosi na Frojda i Junga, kao i na
Junga i njegovu suprugu, u smislu da "neuspeh bogatog braka"
takoe moe da se vidi kao neuspeh Frojdovog i Jungovog
"bogatog" (bikovskog) kosm ikog braka.
Isto kao tranzit Urana u opoziciji s Jungovim descendentom i
Suncem koji se pominje u drugom poglavlju, razdor s Frojdom je
prikazan i progresijama Marsa. Politike razm irice, naroito one

J U N G I ASTROLOGIJA

1 97

koje se tiu objavlj ivanja razni h psihoanalitikih novina, vide se u

Jungovim progresij ama s njegov im progresivnim ascendentom II
kvadratu s natalnim Merkurolll i progresivnim Merkurom II kvad
ratu s natainim Marsom. Frojd je ak pom injao bacanje "bombi"
na kamp jungovaca kada je napisao polemiki lanak u kome je
napao Jungov poloaj (Merkur kvadrat Mars). Ova progresija
takoe pokazuje kraj Jungovog uenja (Merkur u 6, vladar 8. polja)
i poetak njegovog samostalnog rada (Mars, vladar 1 0. polja).
Druge dve glavne progresije su se poklopile s incidentima koj i
su konano doveli do zatvaranja poglavlja s Frojdom. Jung se
povukao kao predsednik [PA maja 1 9 1 4, na dve nedelje od svog
progresivnog ascendenta II trigonu s UranoJll, ponavljajui tranzit
Urana. Tog istog meseca, odjednakogje znaaja i trenutak kadaje
spora i teka progresija Saturna u sekstilu s natainim Marsom
postala egzaktna. Ove progresije koje se tiu Marsa daju konanu
potvrdu Jungovog Marsa kao znaajnog za Frojda. Klasino
frojdovsko tumaenje da je Jung ubio oca nije nezanimljivo u
svetlu ove Saturn-Mars progres ije, udruene s progresijom
Merkura, vladara 8. polja (smrti) u kvadratu s Marsom, v ladarom
1 0. polja (otac). Ove progresije su podrane tranzitom Saturna
preko IC-a izmeu juna 1 9 1 2 . i marta 1 9 1 3 . kada je dolo do
razdora s Frojdom.
Prijateljstvo Frojda i Junga je zapoelo s velikim nadama i
zajednikim snom kada je progresivni Mars napravio sekstil s
Jupiterom u Vagi. Zavrilo se kada se sam Saturn pomerio u sekstil
s Marsom u Strelcu i Frojd pominje "brutalnog Junga s lanom
verom". Tako, osim tranzita Urana i Neptuna i progresija ka
Neptunu pomenutim u poglavlj ima 2. i 3, Jungova avantura s Froj
dom takoe se moe videti u svetlu njegove nataine konfiguracije
M ars-J upiter-Saturn.

Dodatak 3
FROJDOV ASTRO-BLIZANAC

Dodatak 4
ASTROLOGIJA CIVANTOPELA

. Znaajna astroloka koi nci dencija jeste da je istraiva Robert

Pin roen u Isto vre me istog dan a kao Frojd, iako na drugom
kOltll1entu ( 1 2.0 4pn LMT, 6. maj 1 856 , Kreson, Pa, Mesec na 1 4
B hzanaca 32, podacI od Loi s Roden, American Book ojCharts).
Pir i, prv i ovek koj i je stigao na Severni pol , ui nio je to 6.
pn la 1 909 . - na nek ohk dana od "kata liti ke eksteriorizacije" u
?
.
FroJdovOJ blb h?tec l. Mozda Je pita nje oku ltno g osa oko koj e se
vrti proJekat yslho ana hze . Nesvesno, oku ltno , Severni pol - ta je
metafora za sta?

"Simboli promene" je prvo J ungovo kapitalno delo i ono takoe

oznaava njegovo odvajanje od psihoanalitikog projekta kako ga
je definisao Frujd. Ono je izgraeno na analizi tri poetina i vizio
narska iskustva jedne Amerikanke, Frenk M i ler. Prvo se dogodilo
kada je bila na putovanju morem; jedne noi, iznenada se probu
dila i automatski napisalajednu pesmu - "Himnu stvaranja" - koja
joj je potpuno obl ikovana pala na pamet. Drugom prilikom, putu
jui nou vozom, druga pesma joj je pala na pamet dok je
posmatrala moljca kako leti oko svetla i ponovo je automatski
zapisala pesmu. Trea prilika, dve godine kasnije, donelaje mnogo
iru viziju. Ta vi.zija je od posebnog znaaja: re je o jednom
Asteku po imenu Civantopel. Srea je to je Frenk M ilerova zapam
tila vreme te "hipnagogike drame", kako ju je nazvala:

Opservacija

1 7.

maja,

1 902. Pola sata posle ponoi.

("Simboli promene", str. 457).

Koji astrolog bi odoleo ovakvom izazovu? Verujem da ovaj

intrigantan horoskop nudi bar tri nivoa tumaenja i bez sumnje e
uviavni itaoci pronai druge naine na koje karta moe da se
protumai. Horoskop, prema mom miljenju, nudi astroloki opis
kako Frenk M ilerove tako i dramatis personae u njenoj prii. On
takoe pokazuje Jungov pristup i njegovu analizu nje II "Simboli
m a promene", i kao takav tie se svae izmeu Frojda i Junga.
Horoskop moe da se shvati kao da prikazuje Jungov nov koncept
"arhainih sl ika" i zato sam sklona da ga navedem kao astroloki
potpis Jungovog shvatanja arhetipova.
Frenk M ilerova je otila na spavanje veoma umorna, ali nije
mogla da zaspi i osetila je da e se dogoditi neto znaajno. Rei
"Govori, Gospode, tvoje sluge te sluaju - otvori ui moje" pale su
joj na pamet, a zatim se pojavila slika sfinge. Tome je usled ila
pojava jednog Asteka s perjanicom na glavi ija je aka, s velikim
prstima, bila sasvim otvorena. Postepeno se stvorilo i njegovo ime,

J UNG I ASTROLOGIJA

200

201

J U N G I ASTROLOGIJA

"Ci-van-to-pel". Posle toga, pojavile su se razne slike - gomile

lj udi, konji, bitka, stena i konano, "zbrka zvukova koj i su liili na
Va-ma, Va-ma itd". Civantopel se pojavio jaui jednog konja u
um i, al i, iznenada, jedan ratn ik Ind ij anac je pokuao da ga pogod i
stre lom. Nestao je kada je C ivantopel otkrio svoje grudi izazivajui
ga. C ivantopel je zatim izgovorio dugaku alopojku o mnogim
sujetn im, praznogJavim i ispraznim enama koje je oboavao, ali
koje ga nisu razumele. Zalei to nije naao srodnu duu, uzvikuje:

Dua kao njena raa se jednom u deset hiljada Meseca'

U tom momentu, zelena otrovnica ga ujeda za ruku i napada

njegovog konja. Konj umire, pojavljuje se vulkan iz koga izbija dim,
nastaje zemljotres i dok ga klizite prekriva zemljom, Civantopel
nestaje s poslednjim reima: "Ja-ni-va-ma, Ja-ni-va-ma, ti koj i me
razume!"

Pn'i kadar: Frenk Milerova - Hipnagogina drama

Sta Frenk Milerova ini od svega ovoga? Naziva to "hipnagogina drama" zato to nije spavala i sanjala, vejejednostavno bila u
stanju polusna. U kontekstu Flurnoaove kritike duhovnosti, ona to
vidi kao primer graninog fenomena koji, inteligentno. prouen,
moe da se racionalno objasni. Za medijuma, ivantopel bi bio
duhovni voa, kontrola, ali Frenk Milerova veruje da njene slike
nemaju nikakve veze sa "duhovima" i "izmatanim izletima"
medij uma. Ona kroz svoje asocijacije dolazi do njegovog imena, do
Indijanaca, vulkana i tako dalje, i vidi dramu kao mozaik "dnevnih
ostataka", koji su preostal i od njenih poluzaboravljenih dnevnih
utisaka. Ona ne pridaje nikakav znaaj slikama i ne tumai ih kao
simbole koji pokuavaju da joj ma ta kau. Oni se jednostavno
javljaju zato to Frenk M ilerova, racionalizuje svoju viziju, veoma u
duhu svog natainog Jupitera u Vodoliji (vidi crte 3 . 1 ). Ne postoje
znaajni tranziti za vreme njene vizije, ali najblii aspekt s njenom
natalnom kartom je povratak Jupitera u Vodoliju svega 4 stepena od
njenog povratka Jupitera. Kada pogledamo horoskop za pola sata
posle ponoi kada ova drama poinje (vidi crte A4. 1 ), vidimo daje
Strelac u usponu. Ovo je znak snova i vizija, tako da je Frenk
Milerova, vizionarka, oznaena Jupiterom u Vodoliji u 2. kui.
U grozn iavom ivotu koji se vodi u Njujorku, hiljadu razliitih
elemenata su esto pomeani II opte m utisku jednog dana.

:f. f..----

13 03

IT

( )
cr
11."-'.
'!_

_
_

.....

Slika A4.1 ivanlopel 00.30EST=05. 30GMT. 1 7. mari 1 902.

Njujork. (Izvor: Simboli promene, Frenk Mileroya)
i se
Gde se u horoskopu nalaze sli ke koje ona vid i? "Drugi" koj
ri
sad
jer
a,
ljiv
ad
up
je
a
i
on
m
o
ku
7.
ni
za
ka
pri
i
bit
gu
mo
ju
lja
jav
e
Mesec i dve spoljne planete, Ne ptu n l Plu ton . ,!o su J ed Ille planet
om,
iznad horizonta. Pluton je u irokoj konju kc IJ I s descendent
tun.
izvan orb isa do bli ske, ali separacione, konjukcije Mesec-Nep
pree
Mesec je prazan na samom kraju B lizana a. S rem a se da
posle
preko take ravnodnevice u Raku, gde e bit I u d,gl11tetu , tek
tog ula sk a e ponovo postati plodan.
ne
va
izo
l
bo
sim
o
lep
su
i
am
dr
oj
rin
ile
M
k
en
Fr
u
nja
ara
otv
S l ike
c.), kO} a
an
liz
(B
e,
rod
pn
ke
tru
os
dv
,
tun
ep
-N
sec
Me
m
ijo
kc
nju
ko
,
s
,
ela
to
an
,
postavlja trik-pitanja ( B l iza nC I). Druga sli ka C,
a.
ac
an
liz
B
IS
Op
I
ug
dr
je
"
ma
sti
pr
im
lik
ve
s
om
ak
otvorenOIti
e
brk
"z
do
de
vo
je
ko
liv
za
,
ad
gr
di,
lju
ke
sli
e
arn
lun
Sle de ga
ukova
zv
)
tun
ep
(N
rka
zb
a"
-m
Va
a,
-m
Va
na
e
li
ji
ko
a
ov
zvuk
.
(B liz an ci) i po na vljanje "ma-ma" (m ajka-Mesec).

202

J U N G I ASTROLOGIJA

Za Frenk M ilerovu, ove slike su "dnevni ostaci" - Mesec, II

pozadini, v ladar mrane kutije 8. polja, prazan na kraju B l izanaca.
Za medijuma, ovo bi bila komunikacija s duhovnim svetom Mesec, vladar 8. polja mrtvih, u konjukciji S Neptunom, carstvom
duhova, u 7. kui. Meseeva pozicija na kraju Bl izanaca, na
Mlenom putu, znaajna je stoga to ta taka prelaska Zodijaka i
Mlenog puta predstavlja nebesku taku u kojoj se due mrtvih
oprataju od ovog sveta. "Prisustvo" mrtvih je dalje oznaeno
Plutonom, v ladarem senki, u konjukciji s desecendentom. Za
Frenk M ilerovu, ovi odsutni "drugi" nisu niko drugi do zaborav
ljena seanja. Dnev(!i ostaci ili duhovne voe? Koj i god pristup da
usvojimo, poruka Civantopela je jasna: "sujetne i praznoglave
ene" ga ne razumeju - konjukcija Mesec-Neptun u B lizancima II
7. kui. Moda su ove praznoglave zene l.1',, lp spiritualisti
(Mesec-Neptun u B lizancima).
Gde je sam ivantopel u horoskopu? On je astek i ratnik, koj i
otkriva svoje grudi izazivajui, pun enje i lako obeshrabren.
Dobro je opisan Suncem u Ribama, v ladaocem 9. polja v izija, u
konjukciji s Marsom. To su vrele, herojske muke planete, ali su
one razvodnjene i oslabljene pozicijom u Ribama, enskom znaku
tuge i rtve. One su skoro na kraju Zodijaka i nj ihov izraz je
umanjen time to su umetnute i II promenljivoll1 znaku. Njihova
akcija je takoe oslabljena nj ihovim aplikacionim kvadratima sa
Neptunom. C ivantope\ tei za srodnom duom koja e ga razumeti
( Sunce-Mars kvadrat Mesec-Neptun u 7. polju). Civantopelovo
nazivanje samog sebe i njegov monolog o razoaravajuoj lj ubavi
simbolizovan je Merkurom, vladaocem 7. polja, koj i je dispozitor
konjukcije Mesec-Neptun. U tom Merkuru vidimo kako
C ivantopel veno trai nedostinog drugog. Merkur je u
aplikacionom trigonu s idealnim Neptunom, ali, II znaajnijem
horoskopskom detalj isanju, postoj i prekid. Mars see kvadrat
Neptuna pre nego to Merkur odradi trigon i time se umee i
spreava dostizanje "idealizovanog drugog" (Merkur, vladar 7., sa
Neptunom u 7). Simbolika ovog kvadrata Mars-Neptun potom se
manifestuje vulkanom i zemljo'esom (Neptun kao "onaj koj i trese
zemlju"), odnosei ivantopela. Videemo, kada ponovo razmo
trimo horoskop u drugim kontekstima, da je ovo presecanje Mer
kura i Neptuna Marsom odigrano na vie naina.

Drugi kadar: Palate mate

Poto je karta uraena kao radikalna za originalnu viziju, moemo
prei na drugi kadar. U kojoj meri ona zastupa potpis Jungove
analize i tumaenja materijala? Jung je verovao da je amaterska

203

J U N G I ASTROLOGIJA

autoan aliz a Fre nk Mi lerove promaila cilj . On a je sujetna i

praznog lava ena koja ne razume znaenje. C ivantopela . . On je
povezao sva tri njena v izionarska dogaaja I rekao. da su Izraz'.'l
istu potisnutu erotsku el ju. Na primer, njeno prvo Iskustvo, kOJe
se ti e automatskog pisanj a pesme dok je bil a na brodu, shvatIO Je
kao povezano s njenom potisnutom eljom prema italijanskom ka
petanu broda. J ung to vid i kao vezu s kompleksom oca I to se pre
rueno ma nifestuje II njenoj "H irn ni stvaranja ". Jungova analIza
moe bit i sasvim uverljiva dok nam pokazuje kako je mornreva
pes ma , koj a se ir i kroz no , pozajm ljena i preruena u n enoJ
pe sm i kao to jutarnje zvezde zJedno pevaJ u . U tum acenju
sek sua lno sti i potisnuto" \ib ida kao Izvora nJ em h fantaZIJa, Jun gJe
t
pre
u
jda
Fro
od
nje
aja
odv
vo
ego
Nj
.
nju
ilj
m
m
vo
jdo
Fro
bli zak
al
s
sek
I
uto
tIsn
po
s
na
eza
pov
ija
r
ene

ka
hi
';
psi
je
da
ci
tav
pos

no u Fre nk Mi lerove ne poclva na tabuu 1I1c esta na Ilca n nac 1l1.

Incest110zna elja je predstavnik osnovne elje za ponovnim
duh ov nim roenj em .
.
U tom sm islu , Jun g se pita da \ije , kao um e lik ili esn ik, Frenk
M ilerova uspela u stvaranju neega od ku ltu rno g znacaJ a. MI sir da
e
nij e; njena poezijaj e "etiki potpuno bezvre na". Jungovo Vienj
u
Fre nk M i lerove sim bo l izovana je konjukcIJom Mesec-Neptun
a,
Bli za nc im a. On aje ena s fantazija ma koje, kao prazn il.la Mesec
nik ud a ne vode. On vid i sva tri njena do iv ljaja kao introverziju
lib ida, koj i se vraa:

... subjektivnom svetu, gde vladaju vazduaste i krhke palate mate.

k
za
na
dz
pre
e
rov
ile
M
nk
Fre
ija
erz
rov
int
je
da
je
uu
klj
za
On
gubitak realnosti i za izofreniju:
iz magle zarobljenih ostataka libida die sc ttna fantazmagoija
koja tako skriva stvamost da prilagoavanje postaje skoro nemoguce.
_._

love
i
li
ag
I
a,
am
lat
pa
m
sti
ua
zd
va
,
kim
krh
o
:;,
r
vo
go
ov
ng
Ju
izan
Bl
nn
usn
zd
va
u
tun
ep
-N
sec
Me
iju
kc
nju
ko
na
uje
az
uk
a,
vim
e
mo
e
ov
ler
Mi
nk
Fre
id
lib
g
uto
tisn
po
e
anj
ev
um
raz

o
ov
cim a. Njeg
J unga, mtrovertova01 IIb ldo J e
Za
.
pa
ko
ros
ho
i
lic
bo
sim
i
u
eti
se vid
u du
ktu
bje
"o
ka
d
aza
un
ide
on
i
ti
op
lom
de
,
lni
sua
sek
lom
de
ars,
binama nesvesnog koj i ga mono privlai". Konju kcija Sunce-M
polJ ",
um etn uta, u Rib am a u 3 . polju, s Marsom kao vladarem 4.
)
ars
(M
n
ala
su
sek
lom
de
je
On
.
ida
lib
og
an
ov
ert
rov
int
is
op
!
ve tj e
, OV I
ell
vlg
mo
to
o
ka
,
da
to
na
om
zir
ob
S.
e).
nc
:
(Su
ti
op
lom
a de
I anto
sim bo li opisuju samog C ivantopela, Jun govo tumacenje C
kI Je
pela kao introvertovani lib ido Frenk M rlerove astrol os

204

J U N G I ASTROLOGIJA

mogue. Dalje, Mars je vladar 4. polja, polja korena, porekla i

roditelja. On moe da simbolizuje oca ili majku i budui daje Mars
u enskom znaku i u aseektu s Mesecom, Mars tu moe da ukae
na majku. Jung tumai Civantopela kao sliku koj a je povezana sa
"uasnom majkom" za Frenk Milerovu, predstavljajui detinjast
stav (razmetan je otkrivanjem grudi), koj i ona mora da rtvuje ako
eli da se oslobodi majke. Odvajanje od majke je kljuna tema u
horoskopu. Mesec je u separac ionom kvadratu s Marsom, vlada
rem 4 . polja, to oznaava presecanje (Mars) pupane vrpce
(Mesec). Mora se odrei onoga to Jung vidi kao linost s detinja
stim razmetanjem (Mars u R ibama), povezano sa eljom za majkom
(Mesec-Mars). Mars je u aplikacionom kvadratu s Neptunom,
planetom odricanja i rtve. Pratei ovo odricanje, Sunce takoe pravi
kvadrat s Neptunom i nono putovanje morem moe da pone.
Kvadrat Sunce-Neptun opisuje borbu za individuaciju i moounostI matanja, gubitka stvarnosti i izofrenije.
.

Ipak, u preseku Marsa na putu ka Neptunu, vidimo korak koj i

sam Jung pravi ka Frenk M i lerovoj. Merkur u Vodoliji u 3 . polju,
kao dispozitor Meseca i Neptuna, takoe se moe protumaiti kao
racional izacija slika Frenk M i lerove u smislu dnevnih ostataka.
Jung se potom bavi Marsom, tumaei Civantopela ne kao dnevne
ostatke, ve u odnosu na seksualnost Frenk M i lerove. Odbacuje
njeno tumaenje (Merkur u Vodoliji u 3 . polju) seksualnom
teorijom (Mars). Meutim, apsolutno je mogue da j e kvadrat
Sunce-Neptun na nonom putovanju morem izraen II C ivantope
lovom horoskopu zato to je taj kvadrat pronaen u Jun oovoj
natalno karti. Zato se Jungovo tumaenje njene vizij e, n enog
predstojeeg izofrenog kolapsa, odnosi na nj egov kasniji kolaps.
Imajui u vidu da su se Frojd i Jung razdvojili posle tog rada, i daje
nj ihova glavna sinastrija b i la konjukcija Sunce-Mesec, zapaamo
u tom horoskopu separaciju Meseca od kvadrata sa Suncem.
Izgleda da je u ovim simbolima Jung traio svoje Sunce, ali je
Sunce u ovom horoskopu u konjukciji s Marsom i Frojcl je taj koj i
ostaje sa seksualnom teorij om. Mesec je na Neptunu, spreman da
pree u Raka, i Jung je ovim talasom okultizma ponet na more.
-

Trei kadar: Arhetipovi

"Granino" iskustvo Frenk Mi lerove se odigralo one noi kada
je Sunce, kljuni simbol heroja i libida, pravilo sekstil sa
Saturnom, planetom ogranienja, oblika i vremena. Saturnova
dugovenost naglaena je njegovim dign itetom u tradicionalnom
Jarcu. Frenk Mi lerova nam kae daje otila na spavanje u 23.30, ali

J U NG I ASTROLOGIJA

205

se oseala nemirno i nije mogla da zaspi u narednih sat vremena.

Sunce je naprav ilo sekstil sa Saturnom nekoliko m inuta posle
ponoi, tokom nemirnog sata Frenk Milerove. Ova konfiguracija
je simbol za v iziju koju ini - Sunce, v ladar 9. polja, sekstil sa
Saturnom, vladaocem obl ika,jakom u Jarcu i konanim d ispozito
ram horoskopa. Ali, postoje dalji detalji koj i ovaj aspekt ine
izuzetno znaajnim. Upravo kada se aspekt dogaa, (0047a.m.
EST), Sunce je bilo tano na njujorkom meridijanu. Tao, aspekt
Sunce-Saturn se poklopio s pravom lokalnom ponoi. Sto je jo
vanije, prava pono 1 7. marta je trenutak kada poinje dan Svetog
Patrika.
Na poetkU svoje v izije, Frenk M ilerova uje rei: "Govori,
Gospode, da te tvoje sluge uju". To je u horoskopu prikazano Sun
cem kao v ladarem religioznog 9. polja. Biblijska referenca potie
od Samjuela, koj i je, kada ga je posetio Gospod, nekoliko puta
zamenio njegov glas glasom starog proroka Elija.
Dok se Sunce udaljava od Saturna i ide ka Neptunu vidimo ta
Jung podrazumeva pod "arhainim ostacima". Za Junga, slika
ivantopela Frenk M ilerove (Sunce) nalazi se u istom redu sa
kolektivnim i istorij skim slikama koje je oveanstvo stvaralo kroz
istorij u (Saturn). Ideju o ovim ostacima kasnije je Jung potpuno
razvio u arhetipove. Kao to smo videli u S. poglavlju, arhetipovi
su nesposobni da se manifestuju sami od sebe, kaQ umetnuto Sunce
u ovom horoskopu. Ipak, oni su univerzalni i poznati kroz s like i
mitove svih doba, kao Sunce u Ribama, u sekstilu sa Saturnom u
Jarcu. Ovaj astroloki opis pitke istorijske prirode arhetipova
takoe se dobro uklapa u kasniji Jungov opis nj ih. On je rekao da
su kao "sistem ose kristala (Saturn), koj i kristalnu strukturu (Sat
urn) prerauje u majku tenosti (Sunce u Ribama u aplikacionom
aspektu s Neptunom, u konjukciji s Mesecam)".
Horoskop moe dalje da pokae Jungovu teoriju O arhetipo
vima. Devica, znak modela i sistema, umetnuta je u 9. polje znanja
i njen vladar Merkur je u Vodoliji u 3. polju. Jungova teorija
(Merkur u Vodaliji) o arhetipovima podrana je neoplatanskim
idealizmom. Svet ideja i ideala, simbolizovan Merkurom u trigonu
s Neptunom, n i kada se ne moe ostvariti, na isti nain kao to
trigon Merkur-Neptun nikada nije savren. Arhetipovi sami po
sebi nikada nisu manifestni zato to Mars stvara presek tako to
stie do kvadrata s Neptunom pre nego to Merkur napravi trigon.
Ovaj astroloki pokret divno opisuje kako je prisustvo arhetipa
poznato kroz ispoljavanje nesvesne elje u emocionalnom afektu
Mars umetnut u Ribama.

206

J U N G I ASTROLOGIJA

Horoskop ivantopela moe, stoga, da se vidi kao astroloki

potpis za Jungov koncept arhe tipov a. Nj ihova astroloka insp i
racij aje potvrena stepenom astrologa (26 Lava) na vrhu 9. polja.
Sunce, kao v ladar 9. kue, za Junga je bilo centralni "sim bol
promene". Ipak, Sunc e je ovde na pononoj taki, u seks tilu sa
Saturnom, arha inim ostatkom. Gospod koji govori u Samjuelovoj
pri i je sam Bog, a ne stari svetenik Eli. To moe biti paralela s
Jungovim tumaenjem Edip a i incestnog motiva u vezi s Frenk
M ilerovom. Za razl iku od Froj da, Jung je smatrao da iza line
incestne elje postoji religiozna i duho vna elja za pon ovn im
roenjem . To je Bog koj i govori, ne Eli. Prelazak Sunc a preko
ponone take zaistaje simb ol "tamne no i due", ali u vizij i Frenk
M ilerove, heroj ( S unce) je pobeen otrovnicom (Saturn, Satana).
Njena pri a se razvija tano posl e pono i na Dan Svetog Patrika i
pokazuje ud ni obrt uspeha Svetog Patrika u izvoenj u zm ija iz
Irske. Ovde otrovnice poraavaju heroja i moda je arhaian
ostatak koji je Jung nasledio iz materija la M ilerove staro doba
stara bitka izmeu paganizrna i hrianstva.
_

Dodatak 5
PUER B : AMALGAM
Vidi diskusiju o horoskopu Puera B II 5. poglavlju
Pria o Pueru B deo je predavanja Liz Grin u "Razvoju
linosti". U prvom izdanju ove knjige ( 1 987) i u njenim skorij im
reprintovima, objavljen je horoskop za Puera B koj i ne odgovara
komentaru Liz Grin u njenom predavanju. Ona oigledno govori O
nekom drugom horoskopu, a ne tom odtampanom. Planete su iste,
ali, uglovi i kue su raliiti. Ona govori O horoskopu s Jarcem na
ascendentu, MC-u u Skorpiji i Suncem u S . polju, a objavljeni
horoskop ima Bl izance na ascendentu (vidi crte AS . I ). Iz komen
tara napravljenih za vreme diskusije, ponovo sam uradila horoskop
za Puera B u skladu s tekstom sa predavanja (crte S . I na strani 8S)
i moji komentari u S . poglavlju se odnose na taj horoskop.
Nedostatak kompletnijih podataka znai da ascendent moe da
bude nekoliko stepeni dalje, ali se to u materijalnom smislu ne
odraava na komentar.
Otkuda se pojavila "pogrena" karta, objavlj ena kao Puer? Za
vreme diskusije o karti, saznajemo da astrolog Puera B ima ascen
dent n a 1 9 stepeni Blizanaca i to je ascendent za pogrenu kartu.
ini se da su, u nekoj meavini podataka, astrologovi vrhovi kua i
klijentov datum roenja spojeni i oni su proizveli taj udni amal
gam. Kao retrogradni Merkur u trigonu s Neptunom, horoskop ima
zakoljicu, tajnu, i on nije onakav kako izgleda. Meutim, imajui
u vidu znaaj konteksta u astrolokom tumaenju, naroito u
takvim omakama ove umetnosti, horoskop moe da postoj i kao
potpis za moje ponovno razmatranje razlike izmeu razrade i
procene, kao to je prodiskutovano u S . poglavlju. Konjukcija
Venera-Jupiter je na vrhu treeg polja - razrada i uspeno itanje
a konjukcija Sunce-Saturn je u usponu, sa Saturnom kao vladarem
9. polj a - tradicionalne astrologije. Kao Merkur, vladar ascendenta,
kao neko ko ponovo izuava horoskop, ja se vraam ka sekstilu
Venera-Jupiter (ali, pazite, Merkur d irektno ide prema 27 stepeni
Bika O I ) .

208

J U N G I ASTROLOGIJA

D odatak 6
KONACAN TRIK
"

11

Slika AS.1 Puer B: Amalgam,

Jung je pred kraj svog ivota radio s alhem ijskom metaforom ,

Umro je 1 96 1 , i njegovo poslednje delo je bilo iz alhemije, "Myste
rium Coniunctionis", Jungje u njegovim slikama, naroito onim o
venanju kralja i kralj ice, video personifikaciju suprotnosti koje e
se nai kako u linoj tako i u kolektivnoj psihi oveanstva, Ovaj
rad se tie svih dimenzija odvajanja i sinteze suprotnosti,
Kada vidimo Jungove line okolnosti i njegov horoskop tokom
tih nekoliko poslednjih godina, pojavljuje se znaajan niz vremen
skih odrednica, Period izmeu 1 95 5 , i 1 957, bio je oznaen tranzi
tom Urana preko descendenta i Sunca, vodei ka Uranovom povratku
1 95 8/59, Prvi tom "Mystcrium Coniunctionis" napisan je 1 95 5 , i u
jesen te godine, Jungova supruga je umrla kada je Uran napravio
prvi od svojih ruilakih aspekata s descendentom, Setiemo se da
je, kadaje Uran preao preko ascendenta nekoliko godina pre toga,
to oznailo razdor s Frojdom, njegovim "kosmikim" partnerom,
Juog sada ima osamdeset godina i posle Eminog gubitka, kau da
je postao "drugaiji ovek" (Zafe, "Zivot i delo"), Sruivi se posle
Emine sahrane, zajecao je: "Bila je kraljica! Bila je kralj ica!"
(Zafe), Radio je da zavri svoje delo o alhemijskoj coniunctio
kralja i kraljice, ali s Uranom koj i se bliio njegovom Suncu i
Punim Mesecom u progresijama, njegovo carstvo je bilo skoro
gotovo,
Postoj i jo jedan kljuni oblik simbolike koj i deluje u njegovoj
karti kroz itav Jungov poslednj i rad o alhemiji i nije iznenaujue
da ukljuuje Merkura, astroloki simbol za duh Mercuriusa, Dokje
Jung pisao "Mysterium Coniunctionis", njegov progresivan
Merkur u Skorpiji ("zmaj koji bljuje otrov"), bio je u trigonu s
njegovim Merkurom i u kvadratu s nataInim Uranom, Ova
poslednja simbol ika moe da ukae na pomeranje njegovog bola
na pisanje, alije to i pokuaj da se govori o tom neuhvativom, spolja
njem, izdvojenom elementu, udnom okultnom svetu linosti
broja 2, Mesecu u kvadartu s Uranom koga je Jung nasledio od
"

Na isti nain na koji je stvoren, anlalgamski horoskop takoe

ukazuje na problem s metodom razrade kada se uvede u astro
logiju, P lanete i znaci su apsolutno korektni za Puera B i oni su uni
verzalni u metodi razrade, Meutim, kue su pogrene i to ukazuje
na zanemanvanje detalja u tekuoj psiholokoj astrologiji, ime se
odraava nain na koji ona privileguje unutranj i svet na raun
spoljanjeg,

210

JUNG I ASTROLOGIJA

svoje majke. Kroz Mercuriusa, Boga koj i i uva i dozvoljava

cOnIUnctIo,. JUI gJe pokuavao da da glas m isterioznoj vezi kralja i
kralj Ice, pSIhe -'. matenje. A ll, dok J e progresivan Merkur krio svoj
put ka OPOZICIJ I s 11J egovlm natainim Mesecom, sproveo je svoj
poslednjI trik na nJemu. Na svega etvrt stepena od progresivne
. retrogradno i nije zavrio aspekt s
OPozIcIJe, stajao Je nmno I Isao
Mesecom.
Jo jednom, Mesec u Biku, zlatni pehar, Gral, pokazao se kao
neuhvatljiv i n mogu. za izr a!avanje. Jngje priznao svoju uasnu
borbu da IzrazI pSlhlckl znacaJ alhem ljskog braka koj i je takoe
VIdeo kao problem suprotnosti i razdor subjekat-objekat u naoj
zapadnoj kulturI. PoredIo Je sebe S alhemiarima koj i su, posle go
dina borbI, Iskreno priznali da nisu proizveli ni zlato n i filozofov
kamen. Nesposoban da "rei zagonetku mysterium coiunctionis-a"
posle ivotnog dela sa 82 godine, Jung je komentarisao:
M ano sam syestan stvari k?je vrebaju u pozadini problema - stvari
kOJ su prevlle a. nae honzonte .. . avljenje coniunctiom ljudskim
, Je zadatak, s obZirom na to da ste prinueni da
eJa bunJuJu.cl
Iazlte I formuhete proces koj i se odiorava "u Mercurio-u" a ne na
nvo Iudske misli i ljudskog govor, to jest ne u okviu sfere
dlsknmmatorske svesti. ("Pisma", 2. tom, 1 5. oktobar 1 957).
,

"

D R U ST V O A ST R O L O G A
Drutvo astrologa je osnovano 1 983. i promovie bavljenje
tradicionalnom astrologijom kao nainom uvida i znanja o sebi. U
tom smislu, ono nudi pun program uenja od kursa za poetnike do
profesionalnog nivoa, kao i forum za podelu astro logije.
Uz svoj godinji program, Londonska letnja kola u julu i
avgustu nudi intenzivne nedeljne teajeve i dnevne seminare. Na
kurs o horamoj korespondenciji ukljuuje studije o psiholokoj ho
ramoj astrologiji i dostupan je onima koji su ve upueni u osnovu
astrologije. "Bilten drutva ", koj i sadri lanke i preglede knjiga,
objavljuje se godinje.
Za detalje o aktivnostima drutva moete nam pisati na sledeu
adresu:
The Secretary,
The Company of Astrologers
6 Queen Square
Bloomsbury
London
WC I 3AR

213

J U N G I ASTROLOGIJA

"

BELESKE
l . Doba Riba

I . Jung, K . G . ( 1 95 1 ), Aion - Istraivanja fenomenologije

sopstva, CW9 I I deo (London, engleski prevod R, F. C, Hai,
izdanje iz 1 974, str. 95).
2 . Jungovo obrazovanje iz astrologije bilo je znaajno. Bio je
verzira!' u Ptolemeja, Albumasara, Kardana i F i rmicusa Mater
nusa. Citao je Albertusa Magnusa i Keplera i napravio je
paljivu studiju predikcija Pjera d' Ajia i Nostradamusa. On
takoe poznaje nemake astrologe od devetnaestog stolea do
danas i kroz svoje studije je otkrio astrolozima malo poznate
izvore njihove tradicije.
3 . Svaka konjukcija J upiter-Saturn kree se napred u odnosu na
prethodnu za oko 123 stepena, i l i etiri znaka. Zato, u duim
vremenskim periodima, konjukcije se dogaaju u istom
elementu. N a primer, od 1 842. (Jarac) do 1 96 1 . (Jarac) one su
se bez prekida dogaale u zemljanim znacima. Stoga 200
godina ostaju u jednom elementu pre "mutiranja", kada se
pomere u sledei element. Konjukcija iz 1 98 1 . u Vagi bila je
promena u vazduni element, iako se ciklus privremeno vratio
nazad u zemljani element s konjukcijom u Biku 2000. godine.
4 . Aion, op. cit., str. 78, fn. 39.
5. Konjukcija Jupiter-Saturn iz 7, veka pre n. e. u vodenom znaku
Riba shvaena je kao oznaavanje zavretka 800-godinjeg
ciklusa kroz etiri elementa. Za vreme promene elemenata,
postoj i prelazni period kada se konjukcije pomeraju napred-nazad
Izmeu dva elementa, u ovom sluaju izmeu vode i vatre.
Konjukcija od pre 7. veka pre n. e. pala je u vatren i znak (na 3
stepena Lava u 26. veku pre n. e.), ali, pre toga, konjukcije su
bile u vodenim znacima. Konjukcija posle 7. veka pre n. e.
takoe je bila u vatri (na 4 stepena Streica u 14. veku n. e.), ali
poslednja konjukcija u vodenom znaku se dogodila na 24
stepena Riba u 54. veku n . e. Posle toga, ciklus se ustalio u vatTi.

Tokom ovog prelaznog perioda, konjukcija iz 7. stolea pre n. e.

mora se raunati kao najznaajniji dogaaj u 800-godinjoj
"Velikoj promeni" zato to je re o trostrukoj konjukcij i. To bi
bilo impresivno za astrologe iz tog vremena, bilo da su koristili
ili ne koncept promena kroz elemente. Trostruka konjukcij a
n ije est fenomen, i ta iz 7. veka pre n. e. je prva posle 1 46.- 1 45.
god. pre n , e. (u Raku). Druga se dogodila tek 332.-2. n. e. (u
Vagi). U kombinaciji s injenicom da se dogodila u R ibama,
poslednjem znaku zodijaka, treba slediti Keplera i izdvojiti
konjukciju iz 7. veka pre n. e. kao "Veliku konjukciju"
prelaznog perioda. Tri konj ukcije iz 7 . veka pre n . e. dogodile
su se 27. maja (20 stepeni Riba 56), 29. septembra ( 1 7 Riba 25) i
3 . decembra ( 1 5 Riba 34). (Podaci iz tabela planetarnih
fenomena, Nil Majkisen, ACS 1 990). Za dalju diskusiju o
zvezdi iz Vitlejema pogledajte Dejvida Hjuza, "M isterij a
Vitlejemske zvezde" (London:Dent, 1 979). Vidite i radove
Dona Adija o roenju Hrista i magijima u "Odabranim
tekstovima" ( 1 976, AFA, Tempe, Az.). Da li su "Tri mudraca"
trostruka konjukcija iz 7.veka pre n. e.?
6. Aion, op. cit., str. 77.
7. Aion, op. cit., str. 90.
8. Aion, op. cit., str. 74.
9. Aion, op. cit., str. 4 1 .
1 0. Aion, op. cit., str. 43.
I I . Aion, op. cit., str. 97.
1 2. Aion, op. cit., str. 95.
1 3 . Za d iskusiju O Jungovom razumevanju sopstva, vidite rad Majkla
. Fordema u The Journal of Analytical Psychology ( 1 96:3) ..
1 4. Aion, op. cit., str. 74.
1 5 . Nikolas Kempion tvrdi da nije pronaao astroloki izvor za
precesiju velikih doba pre knjige "Udbenik astrologije"
( 1 879) A, J. Pirsa - vidi "Mundana astrologija", M. Bejgent, N.
Kempion, C. Harvi ( 1 984, Aquarian Press, str. 1 27).
1 6. Han, M. E., ( 1 95 I ), "Moderan udbenik iz astrologije" (London,
Fauler, str. 276-80).
1 7. Radjar, D. ( 1 936), "AstrologUa linosti" (Njujork, Lucis). Precesija
take prolene ravnodnevice nastala je "uvorenjem" polarne
ose. Nebeski pol pravi vor sa narednim zvezdama pola tokom
ciklusa od 25. 868 godina. Velika Doba stoga mogu nastati iz
simbolike razliitih zvezda pola.
1 8 . Hend, R. ( 1 982), "Eseji iz astrologije" (Rockport, mass, Para
Research, str. 1 5 8). Podaci na crteu 1 . 3 potiu od Henda.

214

J U N G I ASTROLOGIJA

1 9. ibid., str. 1 48.

20. ibid., str. 1 5 2. Videti takoe Jungovu nesigurnost s tim u vezi,
Aion, op. cit., str. 93.
2 1 . Kornelijus D., predavanja o novoj filozofij i na Centralnom
Vondsvort institutu za obrazovanje odras lih, Mejfild, 1 979,
Privatne beleke.
22. Mjurej D. ( 1 935), "Pet stadijuma grke religije" (London,
Vots, str. 42). Ovaj period doba Ovna jednako je bio znaajan
za judeizam.
2. Jung, Frojd i okultizam
1 . Bauman-Jung, G . ( \ 974), "Razm iljanja o horoskopu K. G.
Junga". Predavanje odrano u Psiholokom klubu u Cirihu,
oktobra 1 974, ponovo objavljeno u Spring Journal-u.
2. Jung, K. G. ( 1 963), "Seanja, snovi, razmiljanja" (M DR),
(Fontana Library edition, 1 967), str. 59.
3 . MDR, op. cit., str. SO.
4 . MDR, op. cit., str. 26-30. Jungov najraniji san u dobu od tri ili
etiri godine bio je san o "ritualnom" falusu koji sedi na zlatnom
prestolu iznad zemlje. Njegovo znaenje zanimalo je Junga
.
cltav ZIVOt.
5 . MDR, op. cit., str. 1 07.
6. Nekoliko varijanti Jungovog horoskopa date su u "Amerikoj
knj izi horoskopa", Lois Roden (Astro Computing Services,
1 980). Jedna varijanta daje vreme 7. 20pm LMT (MC na 28
korpije 1 4, ase O Vodolije 07). Minut ranije u odnosu na ovo
vreme dao bi ascendent u Jarcu. Druga varijanta se bazira na
vremenu od 7. 37pm LMT (MC O Strelea 29, ase 3 Vodolije 1 6).
Izabrala sam horoskop koj i je koristila Jungova kerka. Onaje
o horoskopu diskutovala s ocem i najverovatnije je to horoskop
koj i je sam Jung koristio.
Postoj i nekoliko pogrenih horoskopa za Junga koji oslikavaju
Neptuna na vrhu treeg polja. Megi Entoni je u knjizi
"Valkirije - ene oko Junga" ( 1 990, Element) reprodukovala
pogrean horoskop. On j e zasnovan na vremenu 7. 32pm koje
je koristila Jungova kerka, ali je pogreno izraunat
korienjem standardnog vremena umesto LMT, dajui ascen
dent od 24 stepena Jarca. Taj isti nevaljali Neptun je napravio
trik u verzij i njegovog horoskopa Kristine Valantajn u "Slikama
psihe" ( 1 99 1 , Element). Osa 3-9. polje je nestala, ostavljajui
samo deset kua. Drimo paleve da se u ovom izdanju ne
pojave gremlini na vrhu treeg polja!
...

"

215

JUNG I ASTROLOGIJA

7. MDR, op. cit., str. 49.

8. MDR, op. cit., str. 36.
9. Jung, K . G., ( 1 983), "Predavanja na Zofingiji" ( London, RKP,
Sabrana dela, Dodatni tom A), str. 34.
1 0 . ibid., str. 29-30.
I I . MDR, op. cit., str. 1 26.
1 2. Jung, K. G . , ( 1 902), "O psihologiji i patologiji takozvanih
okultnih fenomena", (CW I ) reprodukovanih u "Psihologija i
okultizam" (Prinston N . J., Princeton University Press, 1 977).
Postojalaje ozbiljna debata ujungovskoj l iteraturi o Jungovom
bavljenju ovim delom. Videti Dejms Hilman u "Spring"
( 1 978) i debatu u "Spring" ( 1 985/86)
1 3 . Bauman-Jung, G., op. cit.
1 4. "Predavanja sa Zofingije", op. cit., str. 23.
1 5 . Frojd, S. i Jung, K. G. ( 1 974), "Pisma Frojda i Junga",
(Prinston, N . J., Princeton University Press, Harvard edition,
1 979). Pisma 2 ] ] i 24J.
1 6. Frojdov i Jungov kompozitni horoskop ima Sunce, Mesec,
Merkur i Veneru u B lizancima, s Merkurom na kompozitnom
descendentu na 1 9 stepeni B lizanaca.
1 7 . "Pisma Frojda i Junga", op. cit., pismo SOJ.
1 8 . MDR, op. cit., str. 1 72.
19. MOR, op. cit., str. 1 73 .
20. "Pisma Frojda i Junga", op. cit., pismo 1 3 8J.
2 1 . MOR, op. cit., str. 1 79.
22. "Pisma Frojda i Junga", op. cit., 1 39F.
23. op. Cit, pismo 1 3 81.
24. Jung i njegova supruga Erna posetili su Be od 2 5 . do 30. marta
1 909. U MDR, Jung datira razgovor o mranoj strani blata kao
"tri godine kasnije" u odnosu na nj ihov prvi susret u februaru
1 907. I pak, ne postoji dokaz daje Jung posetio Be posle 1 909.
Za diskusiju o tome, videti "Pisma Frojda i Junga", op. cit., str.
2 1 6.
25. MDR, op. cit., str. 1 73 .
26. Douns, 1., ( 1 957), "Sigmund Frojd: Zivot i delo", tom 1Il
(London, Hogarth), str. 402.
27. Ajzenbad, J. ( 1 983), "Parapsihologija i nesvesno" (Berkeley,
North Atlantic Books).
28. Karotenuto, A. ( 1 984), "Tajna simetrija" (London, RKP), p.
XXXII.
"

216

J U N G I ASTROLOGIJA

29, "Tajna sim etrija", op, cit., p, xxi,

30, Rustang, F" ( 1 976), "Vladanje kockom" (Paris, John Hopkins
University Press, 1 982, prevod na engleski Neda Lukahera),
3 1 , Jung, K. G " ( 1 952), "Simboli promene" (CW5) (Prinston NJ,
Princeton University Press, Bollingen ppbk, Izdanje 1 976):
Prvobitno objavljeno kao "Promene i simboli libida" ( 1 9 1 2),
32, Za dalju diskusiju o Jungovom Marsu videti Dodatak 2,
33, Jung, K, G" ( 1 954) "Psihologija transfera" (CW 1 6) (Prinston,
Bollingen 1 969), str. 85,
34, "Pisma Frojda i Junga", op, cit., str. I I L
3 5 , "Tajna simetrija", op, cit., str. 1 1 2,
36, MDR, op, cit., str. 1 49,
37, MDR, op, cit., str. 1 49,
3 8 , "Pisma Frojda i Junga", op, cit., 1 3 3J.
39. MDR" op, cit., str. 1 30,
40. Frojd Ferenciju, I I . maja 1 9 1 1 . Zapisano kao beleka uz pismo
2541, "Pisma Frojda i Junga", op, cit.

JUNG I ASTROLOGIJA

"Simboli promene", op, Cit, str. 1 40,

ibid, str. 1 27.
ibid, str. 43,
"Simboli promene", op, cit., str. 43.
"Zena zvana Frenk", op. cit.
ibid,
ibid, Samdasani navodi nekoliko izvetaja iz novina o tim
kostimiranim performansama: "[nteresovanje je podstaknuto
pojavom predavaa u kostimu bojara iz srednjevekovnih dana,
a kasnije u kostimu seljanke iz severne Rusije" i, dalje, "Bio je
to odlian rezime modernih grkih umetnikih, drutvenih,
literarnih i politikih uslova". Grki konzul joj je rekao da je
publika bila oarana",
1 9, Frenk Mi lerova, roena l l . jula 1 878, u Mobilu, Alabama,
Planete u podne po GMT:
0 1 9 1 4, II 1 6 1' I I, '1 27 34, '1 1 2 :Il:55, d' I I , 45,
lI.03 :::::: 57R, T;J02 ry'54, ilf27 20, 09 (5'32, W 26(5'07, .Q,14:::::: 29,
20. "Zena zvana Frenk", op, cit.
2 1 . Jung, K. G" ( 1 958), "Psihogeneza mentalne bolesti,
izofrenija"; CW3 (Princeton, Bolligen Series, izdanje iz
1 982). Cak i 1 958, Jungje verovao u mogunost metabolikih
otrova i drugih biohemijskih uzroka izofrenije i njegova
'
dikusij a je daleko od okultne stvarnosti.
22. MDR, op. cit., str, 1 86,
23. Jung, E., "Pisma Frojda i Junga", op, cit., pismo 254J,
24, ibid., pismo 259J
25. ibid" pismo 259J
26, "Zena zvana Frenk", op. cit.
,
27. ibid,
28. ibid,
29, "Simboli promene", op. cit., str. 25 1 ,
30. Za diskusiju o ovome, vidi Brom, "Jung - ovek i mit", op.
cit., str. 1 58,
3 1 , "Pisma Frojda i Junga", op, cit., pismo 260F,
32, "Pisma Frojda i Junga", op. cit., str. 462,
33. "entralblatt fur Psychoanalyse", urednik Frojd, objavili Adler
i Steke!.
34, "Pisma Frojda i Junga", op. cit., pismo 3 3 8J.
35, "Simboli promene", op. cit., str. 1 6 1 .

1 2,
13.
1 4.
1 5,
1 6,
1 7.
1 8,

3. Zemlje tame
l . "Pisma Frojda i Junga", op, cit., pismo 1 75J,
2. Antonia Volf, roena 1 8 , septembra 1 8 88, vreme nepoznato,
Planete za podne po GMT:
0 25 m. 58, II 5 )( 40, '>' 1 5 J>. 07, '>' 1 4 38, d' 5 l' 1 0, ll. I
02, 1) 1 5 53, '1;1 1 6 1 6, 2 :Il: 1 7R, oko 5 :Il:35,
3 , Samdasani, S., ( 1 990) "Zena zvana Frenk" u Spring Journal-u .
4 , Zafe, A" ( 1 968), "O ivotu i delu K. G , Junga" (Cirih: 1-I0dder
& Stoughton, prevod na engleski R, C. Hai, 1 972), str. 1 1 9,
5, Bauman-Jung, G " "Razmiljanja o horoskopu K. G. Junga",
op, cit. 2 , poglavlje,
6, Brom, V., ( 1 978), "Jung - ovek i mit" (London, Scientific
Book Club), str. 252,
7, MDR, op, cit., str. 1 28.
8. "Simboli promene", op. cit.
9. M iler, F., "Nekoliko injenica o podsvesnoj kreativnoj imagi
naciji", Archives de Psychologie V (eneva), ( 1 906) 36-5 1 .
1 0. Za disk!,siju o Frenk M i lerovoj kao Jungovoj slici anime,
videti "Zena zvana Frenk", op. cit.
I I , "Jahrbuch fur Psychoanalytische und Psychopathologische
Forschungen", objav ljivan od 1 909. do 1 9 1 3 , Glavni urednici
Bloj ler i Frojd, objavio Jung,

217

JUNG I ASTROLOGIJA

218

36. Solarna eklipsa na 7 Bika 3 0 pala je tano na Frojdov deseen

dent kojije na 7 Bika 26, 28. aprila 1 9 1 1 . Dva dana kasnije, Ju
piter i Saturn napravili su opoziciju na 9 Bika. Pomraenje na
Frojdovom descendentu biloje, stoga, u konjukeiji sa Saturnom
i opoziciji s Jupiterom u Skorpiji koji je prelazio preko
njegovog aseendenta.
37. MDR, op. cit., str. 1 95 .
38. MDR, op. cit., str. 207.
39. MDR, op. cit., str. 207.
40. MDR, op. cit., str. 1 3 0.
4 1 . Vidi Dodatak r za detalje o tranzitu Neptuna.
42. MDR, op. cit., str. 1 88.
43. Jung, E . i Fon Franc, M . ( 1 960), "Legenda o Gralu" (Boston,
Sigo Press, englesko izdanje 1 986), 1 1 poglavlje.
44. MDR, op. cit., str. 207.
45. MDR, op. cit., str. 2 1 3 .
46. MDR, op. cit., str. 2 1 3 .
47. MDR, op. cit., str. 2 1 6 .
48. Vidi Dodatak I za detalje o tranzitu Neptuna.
49. Fon Franc, M . ( 1 975), K . G. Jung - "Njegov mit u naem
vremenu" (London, Hodder&Stoughton), str. 36.
50. MDR, op. cit., str. 2 1 7.
5 1 . MDR, op. cit., str. 2 1 7 .
52. MDR, op. cit., str. 225.
53 .Vilson, K. ( 1 984), K . G . Jung, "Vladar podzemlja" (London,
Aquarian Press).
-

4. Jung pevao simbolian stav

I.

2.

3.
4.
5.
6.
7.

afe, A. ( 1 968), "O ivotu i radu K. G. Junga" (Cirih,

Hodder&Stoughton, prevod na engleski R. C. Hai, 1 972), str. 1 06.
Jung, K. G., ( 1 968), "Analitika psihologija" (London, RKP),
prvobitno objavljena na engleskom ( 1 935) kao "Predavanja iz
Tavistoka", predavanje br. etiri, str. 1 1 5 .
ibid, str. 1 1 6.
Jung, K. G., ( 1 92 1 ), "Psiholoki tipovi", CW6 (London, RKP,
prevod na engleski 1 97 1 ), poglavlje I I , paragrafi 8 1 4-829.
ibid.
ibid.
ibid.

219

J U N G I ASTROLOGIJA

8. ibid.
9 . Zafe, A., op. cit.
1 0 . Kornelijus, G . K., ( 1 984), "Trenutak u astrologiji", I I I deo,
"Astrology Quarterly", tom 5 8 . br. I .
I I . Jung, K . G, "Pisma", tom l 1 906- 1 950. (London, RKP), pismo
dr Kunkelu, 1 0 . jul 1 946, str. 430.
1 2 . Vidi Kari, P. ( 1 989), "Predvianje i mo, astrologija u ranoj
modernoj Engleskoj" (Oxford, Polity Press).
1 3 . Vidi pesmu Roberta Cendlera "Conjuction" u "Bulletin N. 3 "
(Ieto 1 990), Drutvo astrologa.
1 4. Vidi Korne lijusa, D., "Trenutak u astrologiji - predvial1je i
razdor subjekat-objekat", V deo, op. cit. 1 0 . beleka.
1 5 . Treba uzeti ma koj i broj asopisa "Correlation", istraivaki
urnal Drutva astrologa, da bi se ovaj problem video na
pnmeru.
1 6. Jung, K. G., ( 1 949), "Predgovor J i i ngu", V i iheim, prevod
(London: RKP, 1 95 1 . englesko izdanje).
1 7. Entoni, M . ( J 990) "Valkirije", (Element Books), str. 85.
1 8 . Jung, K. G., "Pisma", op. cit., pismo G. N., 25. oktobra 1 935.,
str. 20 I .
1 9 . Crkva Sent Dejms, Pikadili, 1 984.
20. Ovo je prodiskutovano kao "znaaj uestvovanja" Defrija
Kornelijusa u "Trenutku astrologije", J I l deo, op. cit.
2 1 . Pomraenje Meseca, petak 9. februar 1 990, 7. 1 7 pm GMT.
22. Elvel, D., ( 1 987), "Kosmiko tkanje (London, Anvin Hajman),
str. 3 .
23. Radermaher, L., "Horoskopi - mrtvi i l i ivi?", u asopisu "As
trology Quarterly", tom 59 br. 2, leto 1 985.
24. Jung, K. G., "Pisma", op. cit., pismo Andre Barbou, 26. maja
1 954, str. 1 75.
-

5. Psiholoka astrologij a: Potraga za dubljim znaenjem

MUf, T. ( 1 982), "Unutranje planete" (Great Barrington, MA,
Lindisfame Press izdanje 1 990).
2. Leo, A. ( 1 909), "Kako proceniti kartu" (London, Women's
Printing Society), uvod.
3 . Karter, K. ( 1 974), "Astroloka loa londonskog teozofskog
drutva", objavljeno u "The Best in Astrology" od IN
SEARC ':I Vol. l (Drutvo za istraivanje u kozmekologiji,
izdanje Carl s Dejn).
1.

220

JUNG I ASTROLOGIJA

4. Bejli, A. "Ezoterina astrologija" (London, Lucis Press, izda

nje 1 95 1 ).
5 . Karter, K. ( 1 924), "Enciklopedija iz psiholoke astrologije"
(London, Theosophical Publishing House).
6. Radjar, D . ( 1 976), "Astrologija okrenuta osobi" (Njujork, Au
rora Press, izdanje I 980), str. 42.
7. Op. cit., str. I OO.
8. Grin, L. ( 1 984), "Astrologija sudbine" (York Beach: Weiser,
London: Mandala), str. 4.
9. Kornelijus, D. ( 1 99 I ), "Psihoanal iza, proricanje, astrologija"
u "Bulletin" br. 4, (London: Drutvo astrologa), str. 2.
1 0 . Fon Franc, M . ( 1 972), K. G . Jung - "Njegov mit u naem
vremenu" (London, Hodder&Stoughton, 1 975, englesko
izdanje), str. 1 3 1 .
l l . Jung, K. G., ( 1 95 1 ), "Psihologija arhetipa deteta" u "Arheti
povi i kolektivno nesvesno" CW9, I deo (Prinston, Prince
ton-Bollingen, 1 980, pbk izdanje), str. 1 5 7.
1 2 . Jung, K. G . ( 1 964), "ovek i njegovi simboli" (Njujork, Dell
Publishing), str. 87.
1 3 . ibid., str. 87.
1 4 . Jung, K. G., ( 1 954), "Pisma" (London, RK.P), pismo Andreu
Barbou, 1 6. maja 1 954., str. 1 75- I 77.
1 5 . ibid.
1 6 . Hamaker-Zondag, K . ( 1 980), "Psiholoka astrologija" (Well ing
borough, U . K., Aquarian Press), str. 1 3 .
1 7 . Jung, K. G . , ( 1 954),' "Psiholoki aspekti arhetipa majke" u
"Arhetipovi i kolektivno nesvesno" CW9, I deo, op. cit., para.
1 56, str. 8 1 .
1 8 . Grin, L.&Sasportas, H., "Razvoj linosti" (London, RK.P), str.
3 13.
1 9 . Grin, L., "Astrologija sudbine", op. cit., str. 1 4 .
20. Konferencija Uranija Trusta, 8-9. februara 1 986, Imperial Col
lege. Ovo je objavljeno u izvetaju Defrija Kornelijusa u "As
trology Quarterly", vol. 60, br. I : "(Liz Grin) je polarizovala
postojee miljenje u Ujedinjenom Kraljevstvu u toj oblasti na
estoko suprotstavljene strane time to je rekla daje astroloka
konsultacija kod astrologa koji nije i sam na psihoterapiji isto
to i "primena loe prakse".
. "'
.
.
2 I . G rm,
L " "RazvoJ I 1enostl ", op. CIt., str. ?23
22. Grin, L., "Razvoj l inosti", op. cit., str. 306.
_

221

JUNG I ASTROLOGIJA

23. ibid., str. 3 1 3 .

24. ibid., str. 3 I 1 .
25. Odreivanje znaenja je izraz koji se koristio u Drutvu
astrologa kako b i se opisao pristup tumaenju horoskopa. On
ima za cilj da pomogne studentu da uvidi klju horoskopskih
tema i da uredi i razjasni razliitu simboliku koja se nalazi u
karti.
26. Za objanjenje razvoja ideje o "Kadrovima" u astrologiji, vidi
sledea dva lanka:
Vels, V. ( 1 983), "Kadar - Supermen", "Astrology Quarterly",
Vol. 57, br. 2, str. 46.
Votson, D. ( 1 983), "Kadrovi i astroloko tumaenje", "As
trology Quarterly", Vol. 57, br. 4. Ovaj lanak objanjava
istoriju razumevanja horoskopa kao "kadrova", ime se
usvojio izraz iz filmske industrije: "Kao to razliiti uglovi
kamere otkrivaju razliite aspekte iste fotografske teme, tako
razliiti 'kadrovi' iste karte nude tum aenj a iz razliitih
konteksta". Gordon Votson takoe podvlai uslove koj i
omoguavaju "kadrove" zato "to ne treba zakljuivati da je
astro loka karta 'prazan papir' koj i moe da znai bilo ta."
27. Koen, E. D., ( 1 976), "K. G. Jung i nauni stav" (Totowa, New
Jersey, Littlefield, Adams&Co). Koen se poziva na Hilmanov
komentar, bez dodatnih detalja, str. 1 46.
6. Mapa psihe
l . Dekobi, D., ( 1 942), "Psihologija K. G. Junga" (London,
.
RKP izdanje 1 968), str. 5 .
2. Jungova tendencija da vidi "drugog" kao "sebe"
simbolizovanaje njegovim Suncem u Lavu na descendentu.
3 . Grin, L., ( 1 977), "Odnosi" (London, Coventure), str. 25.
4 . Grin, L., "Astrologija sudbine" , op. cit. str. 3 1 6.
5 . Arojo, S., ( 1 975), "Astrologija, psihologija i etiri elementa",
(California, CRCS). Obratite panj u na Arojov prelaz s
holistikog pristupa na energetski pristup, str. 43.
6. Morel, M., "Astrologija i moderna psihologija" u "U potrazi",
tom II nos. I i 2.
7. ibid.
8. Bend, R., ( 1 98 1 ), "Horoskopski simboli" (Rockport, Para re
search), str. 1 84.
9. Jung, K. G., ( 1 955/56), "Mysterium Coniunctionis", C W l 4
(Prinston, Princeton U niversity Press), para. 222, str. 1 78.

222

JUNG I ASTROLOGIJA

1 0. Radjar, D., ( 1 976), "Astrologija i moderna psiha" (Davis,

CRCS Publications). Vidi poglavlj e 5, Anima i animus u
jungovskoj analizi i simbol Meseca u astrologij i.
I I . Morel, M . , op. cit., str. 1 96.
1 2. Hend, R., op. cit., str. 1 96.
1 3 . Dete ima Pluton na ascendentu, u konjukciji s ascendentom !
Vidi moj lanak "Zene Grinem", u "Astrology Quarterly", tom
58, br. I , prolee 1 984.
1 4 . Jung, K. G., "Mysterium Coniunctionis", op. cit., para.
228-232.
I S . Fon Franc, M.&Hillman, J., ( 1 97 1 ), "Predavanja o Jungovoj
tipologiji" (Cirih, Spring Publications). Predavanje IV od fon
Franca, "Uloga inferiorne funkcije u psihikom razvoju": "U
naoj superiornoj aroganciji (mi) gledamo s visine na
' nerazvijene zemlje' i projektujemo nae inferiorne fu nkcije na
nji h ! Nerazvijene zemlje su u nama! Inferiorna funkcija se
esto pojavljuje kao divlji crnac ili Indijanac", str. S S .
v

7. Sinhronicitet
I . Jung-Fordem, izdavaka prepiska.
2. Jung, K. G., ( 1 952), "Sinhronicitet - akauzalni princip
povezivanja" (London, RKP 1 972. englesko izdanje, str. 36).
Takoe u CW8.
3 . ibid, str. 1 4 5 .
4. ibid, str. 1 4 5 .
S . Vidi beleku 26, poglavlje 2.
6. Frojd, S., "Uvodna predavanja o psihoanalizi" (London, Pen
guin - The Pelican Freud Library). Vidi 2. predavanje,
Paraprakse ( 1 9 1 6), str. 39.
7. "Sinhronicitet", op. cit., str. 89.
8. Fon Franc, M., ( 1 972), "K G . Jung - njegov mit u naem vre
menu", (London, Hodder&Stoughton, englesko izdanje iz 1 975).
9 . Progof, L ( 1 973), "Jung, sinhronicitet i ljudska sudbina" (New
York, Julian Press), str. 1 52.
1 0. Fon Franc, M . ( 1 980), "O proricanju i sinhronicitetu" (To
ronto, Inner City Books).
1 l . Jung, K . G., ( 1 930), "U seanje na Riarda Vilheima", memo
rijalno pismo napisano u Minhenu, 1 0. maja 1 930. Vilhelmova
"Tajna zlatnog cveta" objavljena je 1 93 1 , ali Jungovo memori
jalno pismo nije uvreno u Jungov predgovor i komentar sve
do S. izdanja 1 957.

JUNG I ASTROLOGIJA

223

1 2 . Jung, K. G., ( 1 949), "Predgovor J i ingu", (London, RKP

izdanje 1 95 1 ).
1 3 . Jung, K. G., ( 1 954), "Pisma" (London, RKP), pismo Andreu
Barbou, 26. maja 1 954., str. 1 75 - 1 77.
1 4 . "Predgovor J i i ngu", op. cit. Napomena: ovo je u originalu
pisano na engleskom.
I S . Progof, L, "Jung, sinhronicitet i ljudska sudbina", op. cit., str.
1 52.
1 6. "Sinhornicitet", op. cit., str. 56.
1 7. Vaj ider, T., ( 1 927), "Most kralja svetog Luja", (London, Pen
guin edition).
1 8. Kestier, A. ( 1 972), "Koreni sluajnosti" (London, Picador),
str. 98. Vidi takoe pomonu razliku koju Majki Salis pravi
izmeu opisne i nauke koja objanjava sinhronicitet u "O
vremenu", ( 1 982, Burnett Books).
1 9 . "Sinhronicitet", op. cit., str. 5 3 .
20. Fon Franc, M., "K. G . Jung - njegov mit u naem vremenu",
op. cit., str. 238.
2 1 . Navodno, psiholoki status ovih osoba bio je "tano poznat"
samo Jungu!
.
.
2? "S'mh rOnJCltet", op. CIt., str. 79 .
.

_ .

2 3 . "Sinhronicitet", op. cit., str. 86.

24. "Sinhronicitet", op. cit., str. 85.
25. "Sinhronicitet", op. cit., str. 89.
26. "Sinhronicitet", op. cit., str. 1 1 8.
27. Progof, I ., "Jung, sinhronicitet i ljudska sudbina", op. cit., str. 7.
28. "Sinhronic itet", op. cit., str. 1 42.
29. "Sinhronicitet", op. cit, str. 1 4 .
30. "Sinhronicitet", op. cit. Osim sedam riba, obratite panju daje
Jungova diskusija o sedam gostiju kao fusnota 7 na strani 77!
Imao je 77 godina kada je prvi put objavljen njegov esej o
sinhronicitetu. Obratite panju, takoe, daja, kao Riba, stalno
plivam izmeu tih ribljih fusnota.
3 1 . Jung, K. G., ( 1 958), "Astroloki eksperiment", u asopisu
"Simbol ian ivot", CW 1 8 (London, RKP izdanje 1 977), para.
1 1 77, str. 495. Zato se ak i prvi element u tom "naunom eks
perimentu" odrazio na psihu uesnika!

JUNG I ASTROLOGIJA

224

8. Astrologija na delu

I . Dejvison, R., ( 1 963), "Astrologija" (London, Granada).

2. Takoe prikazuje K-ovu istrajnost (Mars u Biku)
pronalaenju znaenja (9. polje) ove sluajnosti.

3 . Karter, K., ( 1 930), "Astroloki aspekti" (London, Fowler), str. 85.

4 . Sastanak u bolnici: 2pm, 1 7. maja 1 976, London.

5 . Zenino vreme roenja nije tano poznato. Pominje se kao

"kasno uvee, skoro u sledeem danu" , 3 1 . maja 1 927, Lon
don.

J U N G I ASTROLOGIJA

225

4. Meu Jungovim knj igama iz astrologije iz kasnog devetnaestog

i ranog dvadesetog stolea nalaze se naredni tomovi engleskih
astrologa:
Alan Leo, "Astrologija za sve" ( 1 904), "Kako da procenite
nataini horoskop" ( 1 908), "Klju za va nataini horoskop"
( 1 9 1 0), "Progresivan horoskop" i "Saturn koj i melje".
Sefarial, "Novi prirunik iz asu'ologije" u etiri toma.
Pirs, "Udbenik iz astrologije" ( 1 9 1 1 ).
Karter, "Enciklopedija iz astrologije" (1 926) .
Imao je i odreen broj nemakih tekstova objavljenih 1 920,
naroito o vremenskim odrednicama.

6 . K nije mogao da se seti vremena svae. Kada sam ga pitala u

koje vreme je ispriao alu, odmah je odgovorio da je to bilo
"oko 1 0 sati pre podne".

5.

7. Tehnika uzajamnog vladarstva prema stepenu horama je

tehnika koju je izmislila Ajvi Goldstin-Dejkobson u svom
delu "Pojednostavljena horama astrologija". Takoe ima efekta
sa povremenim natainim kartama. Planete s uzajamnim vla
darstvom su prebaene u svoje znake digniteta, ali imaju isti
stepen. To omoguava stvaranje novih aspekata i, horamo,
simbol izuje mogue naine akcije koj u osoba moe da izabere
da kadrira, u zavisnosti od prirode tako nastalih novih aspekata.
Derek Eplbi je znatno oiveo ovu tehniku i on nairoko
ilustruje njenu praktinu primenu u svom delu, "Horama
astrologija" (London, Aquarian Press, 1 985).

6. Kornelijus, D., ( 1 983), "Trenutak u astrologiji - trenutak u

astrologiji u ptolemejskoj tradiciji", I deo, "Astrology Quar
terly", tom 57, br. 3 . Vidi i napomenu I 0, 4. poglavlje.

8 . Sunce na ascendentu je simbol "ponovnog raanja", ali K-ova

ala je takoe ponovno roenje kroz simboliku. To je u
potpunosti u skladu s Jungovim shvatanjem funkcije simbola.
Obratite panju da je ascendent karte ale i K-ovo Sunce na 3
Lava, to je isti stepen Jungovog natainog Sunca.

Jungovi tekstovi na latinskom bili su pisani u skladu s

ptolemejskom tradicijom i on n i je posedovao kopije bilo kog
veeg autoriteta i z horarne astrologije.

7.

Kornelij us, D., ( 1 978), "Stari komadi stene - konceptualne

osnove astrologije", Kalterovo memorijalno predavanje 1 978.
na konferenciji Drutva astrologa.

8.

Horoskop je imao Mesec na kraju Strelea na vrhu 6. polja, pol

ja tehnike, u opoziciji s Venerom u Bl izancima u 1 2.

9. Grin, L., "Saturn", (Njujork, Weiser).

1 0. I-Iarding, p. E., ( 1 96 1 ), "Bez glave", (London, Drutvo

budista). Sezdesetih godina, Hardingova vizija inspirisala je
Majka Hirona iz Incredible String Band da napie pesmu
"Douglas Traherne Harding", koja poinje reima:
Kad sam se rodio nisam imao glavu.
Imao sam jedno oko i moje telo je bilo ispunjeno svetlou.

I I . ibid .

9. Sirenje neba

1 2 . ibid.

1 . "U uspomenu na Riharda Viiheima", ibid. Vidi poglavlje 7,

napomena 1 1 .

1 3 . ibid.

2. Pluton je otkriven 1 8 . februara 1 930. u 4 pm

Louvel Opservatorija, F legstaf, Arizona.

2300 UT,

1 5 . Blejk, V., ( 1 797-1 800), "Vala ili etiri Zoe", N ight the Third,
(London, Longman izdanje 1 97 1 ).

Pluton je dobio ime 1 4 . marta 1 930, u 8am u Oksfordu. Vidi

diskusiju o podacima o Plutonu u "Astrology Quarterly", tom
58, br. 4, zima 1 984/85.

1 6. Kornelijus, D., "Trenutak u astrologiji - metafiziki dravni

udar nataIne astrologije", IV deo, "Astrology Quarterly", tom 58,
br. 2, vidi napomenu 1 0, 4. poglavlje.

3.

1 4. Komelijus, D., "Trenutak u astrologiji", I deo, op. cit.

JUNG I ASTROLOGIJA

226

1 7. Radjar, D., ( 1 936), "Astrologija linosti" , (Njujork, Lueis Pub

lishing). Vidi 2. poglavlje, "Astrologija i analitika psiho
logija" .
1 8 . Grin, L. ( 1 984), "Astrologija sudbine" (Nj ujork, Weiser, London: Mandala), str. 295.
1 9. ibid., str. 3 1 2.
20. ibid., str. 277.
2 1 . ibid., str. 3 1 3 .
22. ibid., str. 286.
23. ibid., str. 3 1 2.
24. ibid., str. 283.
25. Jung, K. G., "Sinhronicitet", op. cit. str. 89.
10. Uzajamna tajna veza
I.

2.
3.

4.
5.

Hiton, J., ( 1 990), "Metis - Divination, Psychotherapy and

Cunning Inteligence" (London, Drutvo astrologa).
Lili, W., ( 1 647), "Hrianska astrologija" (London, Regulus
izdanje 1 985), str. 627.
Vidi Pirsig, R . M., ( 1 974) "Zen i umetnost odravanja
motocikla" (London, Bodley Head) za razreenje dileme
razdora subjekat-objekat.
"Sinhronicitet", op. cit., str. 86.
Votson, G., ( 1 9 9 1 ), Drutvo !lstrologa - opis kursa. Pod
uticajem dela psihoanalitiara Zaka Lakana, Gordon Votson
kae daje horoskop "takoe onaj koj i treba da zna".

6. Vidi Dekobi, J., ( 1 942), "Psihologija K. G. Junga" (London,

RKP izdanje 1 980), str. 82.
7. Sneva je kasnije rekao da ovaj san nije bio deo serije.
8. Plotin us.
9. "Aurelia Occulta" u "Theatrum Chemicum IV" ( 1 659), str.
5 0 1 , Jung ju je naveo ( 1 942) u "Alhemijskim studijama",
C W I 3 , (London, RKP izdanje 1 967), para. 267, str. 2 1 8.
l l . Svet astrologa: alhemijska slika
I.

Kornelijus, D. ( 1 978), "Antiastroloki potpis", "Astrology

Quarterly", jesen 1 978.
2. Vels, V. ( 1 990), "2. 1 5 u Kateriku", "Bulletin br. 3", Drutvo
astrologa.

JUNG I ASTROLOGIJA

227

3 , Tobin, G" ( 1 99 1 ), "Predznak u svetlu astrologije", "Bulletin

br. 4", Drutvo astrologa,
4 , Hilman, D" "Terapeutska vrednost alhemijskog jezika" u
"Metodama leenja u analitikoj psihologiji", Baker izdanje,
5 . Votson, G., ( 1 9 8 1 ), "Astrologij a kao duhovno sredstvo", "As
trology Quarterly", jesen 1 98 1 .
6. Jung, K. G., ( 1 935 ), "Analitika psihologija- teorija i praksa":
Predavanja sa Tavistoka (London, RKP 1 968. englesko
izdanje), peto predavanje, str. 1 70. Obratite panju da sa
svoj im lekarskim poreklom, Jung pretpostavlja da je analiza
ukljuena u "leenje".
7. ibid., str. 1 57.
8. ibid., str. 1 5 7.
9. Jung, K. G., ( 1 944), "Psihologija i alhemij a", CW 1 2 (London,
RKP izdanje 1 953), para. 346, str. 245 .
1 0 . Grin, L. i Sasportas H . ( 1 988), "Dinamika nesvesnog" (Lon
don, Penguin Arkana).
I I . ibid., str. 324.
1 2 . Hajd M., ( 1 984), "Planetarna vladarstva: staro i novo",
"Zuma I astrolokog drutva", jesen 1 984.
1 3 . Kolerstrom, N., ( 1 984), "Astrohemija - studija o afinitetima
izmeu metala i p laneta", (London, Emergence).
1 4. "Aurelia Ocu Ita" u "Theatrum Chemieum V" ( 1 659), str. 50 I ,
navodi Jung ( 1 942) u "Alhemijskim studijama", C W I 3 , (Lon
don: RK? izdanje 1 967), para. 267, str. 2 1 8.
1 5 . Hilman, D., ibid.
1 6 : Jung, K. G., "Sinhronicitet", op. cit., str. 3 3 .
1 7 . ibid., str. 3 1
1 8 . Kursevi u Drutvu astrologa
1 9. Emol, E., ( 1 652) "Theatrum Chemicum Britannicum", Lon
don.
20. MDR, op. cit., str. 84.
-

CIP - KaTanOrH3aHja y ny6nHKaUH jH

Hapo 66nHoTeKa Cp6Hje, EeorpaA
1 33 . 52
1 5 9 . 964 . 26 JYHr K . r .

)(AJJI,

IIem

Jun g i astrologija I Megi Hajd ; s

engleskog prevele Marina Furlan i Ivana
Mireti . - 1 . izd . - Beograd :
Esotheria, 2005 (Beograd : M3 ) . - 227
str . : ilustr. ; 21 cm. - (Alpha crucis
edicija spiritualne astro logi j e )
Prevod dela: Jung and Astrology I Maggie
Hyde . - Tira 1 . 000. - Beleke : str .

212-227 .

ISBN 86-7348-205-4
a ) JYHr , Kapn ryCTaB ( 1 875- 196 1 )
A C Tp Onor H ja b) ACTpOnorHja

COBISS . SR-ID 126015244