Milos Crnjanski

Milo Crnjanski roen je 26. oktobra 1893. godine u ongradu (mala varoica u Maarskoj, "inovniki Sibir" za nepodobne srpske
inovnike onog vremena), od oca Tome i majke Marije, roene Vuji. Mala porodica Crnjanski ivela je u bedi. "Majka me je
prepovijala", zapisae mnogo kasnije Crnjanski, "u koritu za meanje hleba." Porodica e se ubrzo, 1896, preseliti u Temivar, gde
mladi Crnjanski ui osnovnu kolu i gimnaziju, a 1905. postaje ak Pijaristikog liceja.
U Temivaru e mladi kolarac igrati fudbal, gimnasticirati, ali i slikati i napisati svoje prve stihove, pa i pesmu "Sudbu", koju e
objaviti u somborskom listu Golub, 1908. godine.
Pisanje ga zaokuplja okuava se i u drami i u romanu, a kao pesnik predstavie se i u "Bosankoj vili", 1912, pesmom do koje e
veoma drati "U poetku bee sjaj". Iste godine na Rijeci upisuje Eksportnu akademiju, a ve idue, 1913, i filozofiju u Beu.
U Beu ga zatie i Prvi svetski rat, gde je mobilisan u austrougrsku vojsku. Ratuje u Galiciji i Italiji, zamalo ne izgubivi glavu. Posle
rata, 1918, dolazi u Beograd, gde upisuje studije knjievnosti i ureuje list "Dan". Objavljuje prve knjige zaredom:
dramu Maska (1918), Liriku Itake (1919), Prie o mukom (1920) i Dnevnik o arnojeviu (1921).
Na kratko putuje u Pariz i Italiju, a po povratku, 1921, eni se Vidom Rui, koja e mu ostati doivotna supruga, "delei s njim
radosti njegove slave i gorine njegovog stradanja", kako e pred smrt u svome testamentu zapisati g-a Crnjanski. Sa radom
poinje kao nastavnik u Panevakoj gimnaziji, a posle steene diplome na Filozofskom fakultetu (1922) postaje profesor IV
beogradske gimnazije. Bavi se angaovano i novinarstvom u "Vremenu", "Politici", "Naim krilima", "Jadranskoj strai".
Postaje i atae za tampu u Berlinu (1928/9). Ali ne zapostavlja pisanje. Roman Seobe, koji je nobjavljivao u Srpskom knjievnom
glasniku (1927), dve godine kasnije objavljuje i kao knjigu, za koju e dobiti i nagradu Srpske akademije nauka (1930). Reaju se
knjige: Ljubav u Toskani, Sabrana dela, u dva toma, Knjiga o Nemakoj, Sveti Sava.
Godine 1934. i 35. posvetie svom nedeljniku "Ideje", kojim e izazvati burne knjievne i politike polemike onoga vremena.
Ui e i u diplomatsku slubu Kraljevine Jugoslavaije u Nemakoj (1935/38) i u Italiji (1939/41). Po izbijanju rata evakuisan je iz
Rima, preko Madrida, za Lisabon, odakle odlazi u London, gde e neko vreme biti i savetnik za tampu u jugoslovesnkoj emigrantskoj
vladi. U Londonu ostaje i posle rata, sve do 1965. godine kada se vraa u Beograd.
Iako e mu emigrantske godine biti mukotrpne, bie one stvaralki bogate. Napisae tamo veliki Roman o Londonu i svoje
najznaajnije delo Drugu knjigu Seoba. Kao i svoj Lament nad Beogradom (1956), ali koji e najpre objaviti u Johanesburgu (1962).
Ali pre samog autora, u zemlji e se pojaviti vie njegovih knjiga: Seobe, Dnevnik o arnojeviu, dramu Konak (koja e se 1958/59.
izvoditi u Narodnom poozoritu u Beogradu), Itaka i komentari, Druga knjiga Seoba... a nedugo po povratku i Sabrana dela u 10
tomova (1966), u okviru kojih prvi put i Kod Hiperborejaca. Poinje da objavljuje delove svojih memoara Embahada u kojima e za
sebe rei da je bio "mala igraka sudbine".
Poetak osme decenije obeleie njegovi novi romani Kap panske krvi (1970) i Roman o Londonu (1971), za koji e dobiti i NIN-ovu
nagradu i Nagradu za najitaniju knjigu godine. Poslednje godine ivota posveuje Knjizi o Mikelanelu, kojim se, u stvari, bavio
celog svog ivota. Napunivi 30. oktobra 1977. osamdeset i etiri godine, umire mesec dana kasnije, 30. novembra, poto je prestao
da uzima hranu i lekove. Tek posthumno objavie se njegove velike knjige Knjiga o Mikelanelu (1981) i Embahade (1985). Ali u
rukopisnoj zaostavtini ima jo neobjavljenih stranica najveeg srpskog pisca sve one nai e se jednog dana u DELIMA MILOA
CRNJANSKOG u izdanju zadubine Miloa Crnjanskog.

Crnjanski je svoje sportsko iskustvo esto stavljao u prvi plan

Stadion je eksplodirao! Mladi centarfor reprezentacije Jugoslavije, Milo Crnjanski, tri prema publici, skida dres, preskae ogradu...
Gubi se u masi razdraganih navijaa. Pri povratku na teren dobija uti karton. Ali, nema veze, postigao je odluujui gol, u
poslednjem minutu. Ovakva scena je nekada, dvadesetih godina prolog veka, bila sasvim zamisliva. I injenice je podravaju. Milo
Crnjanski, dodue, nikada nije nastupio za reprezentaciju Jugoslavije, ali bio je fudbaler. I to ne lo.
Bio je centarfor momadi "Banata" iz Paneva. Prema svedoenjima protivnika, pa i saigraa, bio je temperamentan, ustar, prgav i
svaalaki raspoloen fudbaler. Karijeru je prekinuo u dvadeset devetoj godini. Poseivao je fudbalske utakmice do kraja ivota. U
starosti, omiljeni fudbaler bio mu je Dule Savi.
Fudbal je bio drugaiji u Crnjanskovoj mladosti. Komercijalizacija ove igre, posle koje je ona prestala da bude umetnost, dola je tek
kasnije. Onda je, sport uopte, znaio, pre svega, afirmaciju zdravlja, snage i veite mladosti. A izgleda da je za Crnjanskog imao i
terapeutska svojstva. U tekim trenucima, piui Andriu iz Paneva, Crnjanski tvrdi da je fudbal ono to ga odrava: "zrak, veseli
mladii, zelena trava, igra i pobeda oslobodili su me... ". Pesnik ga je i drugaije zvao - futsbal.
Pet godina pre smrti, Crnjanski e, u jednom intervjuu, potvrditi: "Uivam u tome to sam stvorio naoj knjievnosti, gde nije lako
stvoriti neto. Tolike su njene rtve bili ljudi koji su moda bili isto tako talentovani, moda i mnogo vie, ali su propali! Mene je,
izgledae vam smeno, spasao sport! " Pisac "Seoba" i "Romana o Londonu" jedno vreme bio je i profesor gimnastike (tadanji naziv
za fiziku kulturu) u Panevakoj gimnaziji.
Pored fudbala, praktikovao je i druge sportove. Poglavito boks, kako teorijski, u ringu, tako i praktino, u kafani. Smatrao je da je
najvee muko zadovoljstvo pesnicom udariti. Svoje shvatanje uitka jednom je demonstrirao na nosu Miroslava Krlee. Posle takvih
"poetikih" sukoba pozivao je u pomo Muze kako bi svoje tue nadahnutije prepriao i razglasio u istim tim kafanama.
Ne elei da bude "ukleti" pesnik i boleljivi intelektualac, Crnjanski je svoje sportsko iskustvo esto stavljao u prvi plan, pozerski
potcenjujui znaaj svog knjievnog dela. Imao je obiaj da kae da sve to je napisao ne vredi kao jedna fudbalska utakmica.
Pesnika Duana Matia nervirao je takav stav, pa ga je ovako objasnio: "To su znate preanska posla! Crnjanski je voleo sebe i svoju
pesmu. Sve drugo je, ipak, bilo drugog reda. Ljudi koji su literate, to su bia pola stvarnost - pola nestvarnost... ". I stari lisac
Crnjanski je, izgleda, znao za kemp.