UNIVERZITET U BEOGRADU

UMARSKI FAKULTET

Prof. dr Milan R. VUKIEVI

ORGANIZACIJA
PROIZVODNJE
PRAKTIKUM ZA IZRADU
SEMINARSKIH RADOVA

Beograd, 2011.

Prof. dr Milan R. VUKIEVI

Izdava

Za izdavaa

Tira

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE
(PRAKTIKUM ZA IZRADU SEMINARSKIH RADOVA)

UNIVERZITET U BEOGRADU
umarski fakultet

Dr Duan JOVI, redovni profesor

200 primeraka

Priprema

Milan R. VUKIEVI

Grafiki tehniki urednik

Milan R. VUKIEVI

tampa

umarski fakultet
UNIVERZITET U BEOGRADU

SADRAJ
PREDGOVOR
UVOD
I INTERPRETACIJA TEMA
1. Zajednike osnove
2. Tematske osnove
2.1. TEMA 1: Utvrivanje potrebnog broja maina i radnika
2.2. TEMA 2: Utvrivanje strukture operativnog
vremena, tj. uea vremena tehnolokih i
pomonih zahvata
2.3. TEMA 3: Utvrivanje strukture operativnog
vremena, tj. uea korisnog i nekorisnog rada.
2.4. TEMA 4: Organizacija unutranjeg transporta i definisanje
optimalne organizacije unutranjeg transporta.
2.5. TEMA 5: Organizacija iskoriavanja osnovnog materijala
(ploe/rezana graa) i definisanje optimalne
organizacije iskorienja osnovnog materijala.
2.6. TEMA 6: Organizacija izvrenja pripremnozavrnih
poslova i definisanje optimalne organizacije
njihovog izvrenja
2.7. TEMA 7: Organizacija izvrenja tehnolokog procesa i
drfinisanje optimalne organizacije njegovog
izvrenja.
II LITERATURA

V
VIII
1
3
12
12

14
16
19

23

32

37
41

PREDGOVOR

Izrada seminarskog rada u zimskom i

letnjem
semestru
iz
predmeta
ORGANIZACIJA
PROIZVODNJE
U
PREDUZEIMA ZA PRERADU DRVETA
ima veoma dugu tradiciju. Studenti ih rade
jo od 1956. godine kada je osnovan Odsek
za preradu drveta umarskog fakulteta u
Beogradu. Jasno, od tada pa do danas
mnogo stvari se izmenilo, tako da se menjala
i koncepcija seminarskih radova. Svrha
izrade seminarskih radova , ranije i sada, je
ostala nepromenjena. Pre poetka izrade
seminarskog rada, odnosno pre prvog
odlaska u proizvodni sistem, student mora
da savlada teorijski aspekt pojedinih metoda
koje e koristiti za prikupljanje podataka.
Prikupljajui potrebne podatke neophodne
za pisanje seminarskog rada i primenjujui
praktino pojedine metode, student se
upoznaje sa atributima pojedinih podsistema
proizvodnog sistema, kao i sa njihovom
meusobnom interakcijom. Nakon obrade
rezultata istraivanja student pristupa
pisanju seminarskog rada pri emu ui
kakva je struktura jednog naunog ili
strunog
rada,
kako
se
rezultati
interpretiraju i td. Sve ovo to je izneto, kao
i niz drugih stvari o kojima ovde zbog
prostora nije pisano, opravdavaju svrhu
izrade seminarskih radova i u budunosti pa
prema tome i pisanje i tampanje ovog
pomonog udbenika za izradu seminarskih
radova. Ovaj Pomoni udbenik treba da

VI

omogui
studentima
laku
izradu
seminarskih radova s obzirom da sadri, po
temama, sve elemente koje jedno takvo
istraivanje treba da obuhvati.Takoe,on
treba da omogui oslobaanje odreenog
fonda asova predavanja i/ili vebi koji je
bio namenjen za usmeno davanje uputstava
za izradu seminarskih radova.
Vano je istai da je u pomonom udbeniku
dat teorijski aspekt pojedinih metoda analize
atributa podsistema proizvodnog sistema, ili
njihove meusobne interakcije, a koje se ne
nalaze u osnovnom, niti u pomonim
udbenicima. Na taj nain je postignuta
inplementacija novih saznanja u nastavu i
njeno osavremenjavanje.
Potrebno je napomenuti da su istraivanja
koja se sprovode za potrebe izrade
seminarskih radova podvrgnuta mnogim
ogranienjima, kojih u realnim uslovima
nema. Ta ogranienja su interval
istraivanja, veliina uzoraka, pristup
informacijama i td. Meutim , to ne
umanjuje znaaj izrade i kvalitet
seminarskih radova. Naprotiv, piui
seminarske radove student se sprema da
jednog dana, kada pone da radi u nekom
od proizvodnih sistema za preradu drveta,
sistematski i na naunim osnovama pristupa
reavanju problema iz domena proizvodnje.

VII

To znai da je materija data u ovom

PRAKTIKUMU tako data da, pored pomoi
studentima u definisanju metodologije
istraivanja, omogui i ininjerima iz
proizvodnje da koncipiraju neka svoja
istraivanja.

VIII
UVOD

Materija koja je obuhvaena ovim pomonim

udbenikom, tretira problematiku postavljanja i
utvrivanja efikasnosti proizvodnje. Udbenik
obuhvata sledee teme:
1. TEMA 1: Utvrivanje potrebnog broja
maina i radnika
2. TEMA 2: Utvrivanje strukture operativnog
vremena, tj. uea vremena tehnolokih i
pomonih zahvata
3. TEMA 2: Utvrivanje strukture operativnog
vremena, tj. uea korisnog i nekorisnog
rada.
4. TEMA
4: Organizacija unutranjeg
transporta
i
definisanje
optimalne
organizacije unutranjeg transporta
5. TEMA
5: Organizacija iskoriavanja
osnovnog materijala (ploe/rezana graa) i
definisanje
optimalne
organizacije
iskorienja osnovnog materijala.
6. TEMA
6:
Organizacija izvrenja
pripremnozavrnih poslova i definisanje
optimalne organizacije njihovog izvrenja
7. TEMA
7:
Organizacija
izvrenja
tehnolokog procesa i drfinisanje optimalne
organizacije njegovog izvrenja.
Kod svih tema neke stvari su zajednike. Da bi se
izbeglo ponavljanje po pojedinim temama, to je dato
na jednom mestu Zajednike osnove.

1. INTERPRETACIJA TEMA

1. ZAJEDNIKE OSNOVE
Cilj istraivanja u seminarskim radovima je:
) Utvrivanje strukture radnog vremena smene i
a) Analiza atributa (obeleja) nekog podsistema proizvodnog sistema, kao i
njegovih relacija (veza) sa ostalim podsistemima. U sklopu ovih istraivanja
definiu se razliiti kvantitativni pokazetelji.
Sva istraivanja je mogue izvriti na dva naina, tj. uzimajui u razmatranje:
sve proizvode proizvodnog plana i
uslovni proizvod. U tom sluaju radi se o tzv. ekspertskoj analizi.
I faza: Drefinisanje uslovnog proizvoda
Imajui u vidu razna ogranienja u izradi seminarskih radova, pri njihovoj izradi
sprovee se ekspertska analiza. Prvi korak u ekspertskoj analizi predstavlja proraun
uslovnog proizvoda, koji se odreuje za svaki tip proizvoda (reetkasti, ploasti,
tapetarski). Da bi proraun mogao da se izvri neophodno je dobiti podatke o:
koliini pojedinih proizvoda ugraenih u prethodnom intervalu vremena i
trajanju tehnolokog ciklusa jednog proizvoda za sve proizvode iz plana.
Na osnovu tih podataka dobija se podatak o potrebnom vremenskom kapacitetu
za svaki proizvod. Onaj proizvod koji ima najvei potreban vremenski kapacitet postaje
uslovni proizvod, i dobija prevodni koeficijent k =1. Prevodni koeficijenti ostalih
proizvoda dobijaju se stavljanjem u odnos njihovog trajanja tehnolokog ciklusa jednog
proizvoda, sa tehnolokim ciklusom izrade jednog uslovnog proizvoda. Dobijenim
prevodnim koeficijentom se mnoi koliina datog proizvoda iz prethodnog intervala i na
taj nain dobija koliina uslovnih proizvoda. Sumiranjem tako dobijenih uslovnih
koliina proizvoda, dobija se ukupna koliina uslovnog proizvoda izraena u prethodnom
periodu. Ovaj postupak je dat u Tab. 1.

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

Posle prorauna uslovnog proizvoda neophodno je izvriti prikaz njegovog

tehnolokog procesa pomou Karte operacija. Pored toga to je Karta operacija
neophodna za analizu tehnolokih i kontrolnih operacija, analizu materijala i analizu
vremena trajanja tehnolokih i kontrolnih operacija, ona je neophodna i za proraun ciklusa u proizvodnji (operacionog, tehnolokog i proizvodnog). Formule za proraun ciklusa
proizvodnje date su u literaturi. Meutim, da bi bilo mogue izraunati cikluse
proizvodnje, izuzev operacionog ciklusa, potrebno je obezbediti jo neke podatke.
Tab. 1
Kol.
(kom.)

Potreban
vremenski
kapacitet
(v.j.)
T1 = Tct Q 1
1

R
b

Proizvod

Tehnoloki
ciklus
(v.j./1 kom)

Tct
1

Q1

Tct

Q2

Tct

Qm

T2 = Tct 2 Q 2 ,
T2 = Tmax
Tm = Tct

Qm

Prevodni
koeficijent

k1 =

T1
Tmax

k2 = 1
km =

Tm
Tmax

UKUPNO

Koliina
uslovnih
proizvoda
(kom.)
Y1 = Q 1 k 1
Y2 = Q2
Ym = Qm k m

Z=

Yi
i =1

Prva neophodna stvar za te proraune je definisanje sistema proizvodnje pomou

koeficijenata obimnosti (serijnosti). Pomou ovog koeficijenta se definie da li je u
pitanju prekidna proizvodnja (pojedinana ili maloserijska proizvodnja) ili neprekidna
proizvodnja (srednjeserijska, velikoserijska ili masovna proizvodnja). Za
jednoznaajno odreivanje neprekidne proizvodnje potrebno je uvesti dopunske
kriterijume, tj. najkrau i najduu tehnoloku operaciju. Proraun raspoloivog
vremenskog kapaciteta izvriti na osnovu podataka dobijenih u toku izrade seminarskog
rada u zimskom semestru.
Sledei podatak koji je potreban je broj serija uslovnog proizvoda u analiziranom
intervalu vremena. On se dobija kao ponderisana aritmetika sredina:

SEMINARSKI RAD

Qi ni

n = i =1

Qi
i =1

gde je: Qi obim proizvodnje itog proizvoda,

ni broj serija i tog proizvoda,
m broj razliitih proizvoda u posmatranom intervalu vremena.
Na osnovu obima proizvodnje uslovnog proizvoda i broja serija uslovnog
proizvoda dobija se podatak o prosenoj veliini serije uslovnog proizvoda Qup:
Q up =

Z
(kom.).
n

Na osnovu podataka o prosenoj veliini serije uslovnog proizvoda i normativa

vremena tehnolokih operacija datih u Karti operacija, mogue je izvriti proraun
operacionih ciklusa.
Takoe, na osnovu podataka o prosenoj veliini serije uslovnog proizvoda,
normativa vremena tehnolokih operacija datih u Karti operacija, definisanog
tehnolokog postupka izrade, kao skupa tehnolokih operacija pojedinih detalja, sastava,
sklopova, delova proizvoda i proizvoda i primenjenog sistema proizvodnje, mogue je
izvriti proraun tehnolokih ciklusa. Potrebno je imati na umu da svaki sistem
proizvodnje u nizu atributa ima i atribut smenjivanja tehnolokih operacija u vremenu
(redno, paralelno, kombinovano).
Sledei korak je crtanje mrenog plana na osnovu zavisnosti aktivnosti date u
Karti operacija. To znai da aktivnosti u mrenom planu predstavljaju razliite delove
proizvoda koji se na odreeni nain spajaju u cilju dobijanja gotovog proizvoda. Nakon
crtanja mrenog plana potrebno je izvriti analizu vremena i odreivanje kritinog puta,
ili kritinih puteva, kao i subkritinih puteva. Trajanje aktivnosti predstavlja u stvari
tehnoloki cuklus izrade datog detalja, sastava, sklopa ili dela proizvoda. Imajui u vidu
postupak dobijanja normativa vremena tehnolokih operacija, kao i tehnolokih ciklusa
postavlja se pitanje: "Da li je trajanje aktivnosti deterministika ili stohastika veliina?" i
u vezi sa tim "Da li primeniti PERT ili CPM metod analize vremena?".
Odreivanjem kritinog puta, ili kritinih puteva, kao i subkritinih puteva,
odreuje se redosled u istraivanju nekog problema. To praktino znai da e istraivanje
zapoeti sa analizom aktivnosti koje se nalaze na kritinom putu, ili kritinim putevima,

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

zatim e se prei na aktivnosti koje se nalaze na subkritinom putu i tako do poslednje

aktivnosti.
Takoe, proraun vremenskih rezervi omoguava i analizu ogranienih resursa u
funkciji vremena. Koji resurs e biti analiziran je stvar dogovora sa zaposlenima u
sistemu, kao i predmetnim nastavnikom.
Kod izrade seminarskog rada neophodno je, pored Karte operacija, tj. prikaza
tehnolokog procesa, dati i proizvodni proces izrade uslovnog proizvoda. Za to je na
raspolaganju Karta viestrukog toka procesa. Ogranieno vreme predvieno za snimanja
u proizvodnom sistemu, kao i samu izradu seminarskog rada, nameu potrebu za
suavanjem polja istraivanja. Zbog toga e istraivanjima biti obuhvaene samo
aktivnosti koje se nalaze na kritinom putu. To znai da je potrebno za sve detalje,
sastave, sklopove i delove proizvoda, koji se nalaze na kritinom putu dati kartu
jednostrukog toka procesa. tj. Dijagram toka procesa. Meutim, kako Dijagram toka
procesa predstavlja razmetaj procesa u vremenu, a procesi se razmetaju i u prostoru,
neophodno je dati i prikaz rasporeda procesa u prostoru. To je mogue uraditi pomou
Tekue karte (trodimenzionalne i dvodimenzionalne). Jasno, svaki Dijagram toka procesa
i svaku Tekuu kartu prati i odgovarajua analiza tokova materijala za uslovni proizvod.
II faza Dijagnoza stanja
Ono to je zajedniko za sve teme seminarskog rada je utvrivanje strukture radnog
vremena smene. Struktura radnog vremena smene neposredno zavisi od teme
seminarskog rada.
Metoda rada MTZ (metoda trenutnih zapaanja).
Ova istraivanje predstavlja, moe se rei , dijagnozu stanja i funkcionisanja
jednog sistema. To znai da je pored kvantitativnog odreivanja uea pojedinih
elemenata vremena, neophodno jednoznano definisati uzroke loeg (ili dobrog)
funkcionisanja proizvodnog sistema. Samo tada je mogue preduzeti odreene tehniko
tehnoloke i organizacione mere od kojih se oekuje minimizacija negativnih uticaja ili
njihovo potpuno eliminisanje.
III faza Izrada projektovanog bilansa iskorienja radnog vremena smene.
Metod rada Na osnovu determinisanih problema u funkcionisanju proizvodnog
sistema i teorijskih postavki organizacije proizvodnih sistema, pravi se konkrentan

SEMINARSKI RAD

koncept mera (tehnikotehnolokih i organizacionih) koje mogu da minimiziraju

negativna dejstva, ili da ih u potpunosti eliminiu. U realnim uslovima te mere su samo
spisak elja, to znai da je potrebno utroiti odreene resurse (ljudske, materijalne,
tehnike, finansijske, vremenske) kako bi se dobili odreeni efekti Po isteku odreenog
vremena, nakon koga se oekuju odreeni pozitivni efekti, preduzima se novo snimanje
metodom TZ. Cilj je utvrivanje da li su dobijeni predvieni, slabiji ili povoljniji efekti u
pogledu uea elemenata vremena, od onih koji su oekivani. Jasno, ukoliko su efekti
preduzetih mera povoljniji ili oekivani oni predstavljaju osnovu za razliite proraune
(dodatnog i pripremnozavrnog vremena, raspoloivog vremenskog kapaciteta i td.).
Ukoliko su rezultati slabiji od oekivanih znai da preduzete mere nisu u datoj
kombinaciji dovoljno efikasne, ili da im je potrebno vie vremena za manifestovanje
efekata. Nakon detaljne analize odluuje se o daljim koracima koji mogu biti:
korienje rezultata koji odstupaju od oekivanog stanja, odnosno prihvatanje
injeninog stanja o loijem funkcionisanju proizvodnog sistema od eljenog.
preduzimanje dopunskih mera i angaovanje dopunskih resursa, i nakon
odreenog vremena ponovno snimanje metodom TZ i korienje dobijenih
rezultata i
ne preduzimanje nikakvih dopunskih mera, ve samo produetak vremena
uhodavanja i manifestovanja preduzetih mera. Nakon isteka tog, dopunskog,
perioda preduzima se novo snimanje metodom TZ i korienje dobijenih
rezultata.
Eliminisanje determinisanih postupaka, ili minimizacija njihovog negativnog
uticaja na korienje raspoloivog vremenskog kapaciteta moe se ostvariti
kombinacijom sledeih mera:
1. Vreme neopravdanih gubitaka zbog radnika Tgrn
Analizirajui normu vremena Nt nedvosmislenose moe zakljuiti da ovi gubici
nisu njen sastavni element. To je sasvim jasno, jer bi u protivnom prekraji radne discipline bili ozvanieni, odnosno priznati kao ravnopravni element vremena. S obzirom na to
oni moraju biti u potpunosti eleminisani. Za to su na raspolaganju dve grupe mera:
stimulativne (vrednovanje rada, socijalna politika, nagraivanje za
racionalizacije i utede) i
disciplinske (opomene, materijalne sankcije, prekid radnog odnosa)
Pravilnom kombinacijom ovih mera moe se postii potpuno eliminisanje ovih
prekida radnika.

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

2. Vreme opravdanih gubitaka zbog radnika Tgro

Znai da je zamor redovni pratilac svakog rada, kako fizikog tako i umnog,
neophodno je obezbediti pravilno smenjivanje rada i odmora. Postoje 3 (tri) vida pauza za
odmor i to:
pauza za obrok, koja je kod nas sastavni element radnog vremena smene
radnika i koja traje, uobiajno, 30 (trideset) minuta.
pauze za odmor. Uobiajno je da se kod nas daju dve pauze u trajanju od po 10
(deset) minuta. Jedna je pre pauze za uzimanje obroka, druga posle pauze za
uzimanje obroka. Meutim kako je nivo optereenja uesnika u radnom
procesu razliit, s obzirom na razliitu masu komada kojom se manipulie,
razliite mikroklimatske i fizikalne uslove radne sredine jasno je da e dve
pauze u nekim sluajevima biti dovoljne, a u nekim ne. Drugo pitanje je
odreivanje njihovog poetka. Premorenom radniku pauza nije dovoljna, a
nezamorenom radniku ona remeti ritam rada. Zbog toga je neophodno
egzakutnim metodama (kalorimetarska, merenje protoka krvi pulsa i EKG, ili
metoda direktnog fotografisanja MDF) doi do podataka o trnutku nastupanja
zamora, odnosno trenutku kada treba predvideti pauzu (raspored pauza). Na taj
nain dobija se i podatak o broju pauza. Ostali bitni elementi pauze su trajanje
pauze, i oblik korienja. Kada je u pitanju trajanje pauze treba imati u vidu da
pri trajanju pauze od 5 (pet) minuta radnik pri dinamikom radu povrati 75 (%)
utroene energije, a pri trajanju pauze od 10 (deset) minuta oko 95 (%) utroene
energije. Sa produetkom trajanja pauze taj prirataj je sve manji, s jedne
strane, dok se, s druge strane, gubi uraenost (uhodanost) u poslu. Oblik
korienja pauze zavisi od vrste rada. Ukoliko je to fiziki rad povezan sa
znaajnim optereenjem radnika onda odmor treba da bude pasivan, a ukoliko
je u pitanju preteno umni rad onda odmor treba da bude aktivan i
pauze za fizioloke potrebe. Jasno, njihovo trajanje zavisi od sanitarno
higijenskih uslova u sistemu (ureenost prostora, udaljenost od proizvodnih
objekata i td.).
3. Vreme pripremno zavrnih poslova Tpz
Pripremnozavrni poslovi, odnosno vreme njihovog izvrenja predstavlja rastur
vremena, odnosno gubitak. Takoe, to je skup poslova bez kojih nije mogue pristupiti
realizaciji date operacije. Imajui to u vidu jasno je da se na odreeni nain njihovo
uee mora minimizirati uz zadravanje potrebnog kvaliteta njihovog izvrenja. U cilju
zadovoljavanja zahteva trita koji idu u smeru sve manjih serija proizvoda (srednje ili
maloserijska proizvodnja i pojedinana proizvodnja) racionalizacija pripremnozavrnih

SEMINARSKI RAD

poslova, a time i njihovog uea, sve vie dobija na znaaju. Znai, prilikom
projektovanja uea pripremnozavrnih poslova mora se voditi rauna o:
optimalizaciji proizvodnje "ABC" metodom (PARETO analiza),
primeri SMED metode (Single digitMinute Exchange of Die), tj. zamena
radnih instrumenata za jednocifren broj minuta. Tvorac ove metode je japanski
naunik Shigeo Shingo. Ona se sastoji od 8 (osam) koraka i to:

KORAK 1. Razvrstavanje poslova na one koji se izvravaju za vreme

stajanja maine i na one koji se uzvravaju za vreme rada maine,

KORAK 2. Pretvaranje poslova koji se izvravaju za vreme stajanja

maine u poslove koji se izvravaju za vreme rada maine,

KORAK 3. Funkcionalna standardizacija alata,

KORAK 4. Funkcionalni pribor za stezanje,
KORAK 5. Korienje prethodno podeenih stega,
KORAK 6. Paralelne operacije,
KORAK 7. Eliminisanje podeavanja i

KORAK 8. Mehanizacija.
standardizaciji proizvoda i elemenata,
oblikovanju tokova materijala,
sloenosti poslova podeavanja,
obuenosti radnika,

radnoj dokumentaciji i td.

4. Vreme tehnikog posluivanja Tpt

Logistika, kao podsistem proizvodnog sistema, mora da obezbedi visoku operativnu
gotovost i pouzdanost tehnikog sistema. To je naroito znaajno s obzirom na injenicu
da kod sve sloenije strukture tehnikog sistema efikasnost proizvodnog sistema zavisi u
velikoj meri od efektivnosti tehnikog sistema. Mere koje bi trebalo preduzeti usmerene
su na prelazak sa korektivnog odravanja na preventivno odravanje. Kod koncepta
korektivnog odravanja nakon nastupanja stanja "U OTKAZU" tehnikog sistema
preduzimaju se mere za njegov povratak u stanje "U RADU". Jasno, u tom sluaju
operativna gotovost i pouzdanost su najmanji, a efikasnost tehnikog sistema, kao i
proizvodnog sistema, najmanja. Kod koncepta preventivnog odravanja po isteku

10

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

odreenog vremena rada , ili preenog puta ili promrne jednog od parametara rada,
obavlja se zamena nekog dela i na taj nain eliminisanje pojave nepredvienog stanja "U
OTKAZU". Nakon identifikacije problema u proizvodnom sistemu mogue je preduzeti
neke od sledeih mera:
odravanje maina,
preventivni pregledi i kontrole,
remont maina,
snabdevanje i priprema radnih instrumenata,
ienje radnog mesta od strane poslunih, a ne osnovnih radnika i td.
5. Vreme materijalnog posluivanja Tpm
Snabdevanje jednog proizvodnog sistema sa predmetima rada prema dinamici
planirane proizvodnje ima izuzetan uticaj na efikasnost rada sistema. Industrija
automobila "TOYOTA". Japan ima koncept 0 (nula) zalihe. To praktino znai da je cilj
eliminisati zalihe svih materijala i na taj nain osloboditi obrtna sredstva. Jasno, to uvek i
za sve vrste materijala nije mogue, tako da se za vitalne materijale vri proraun zaliha.
Zahvaljujui, izmeu ostalog, i konceptu 0zalihe koeficijent obrta je bio50 (pedeset).
Druga stvar o kojoj se mora voditi rauna je unutranji transport koji ima zadatak da sve
sastavne elemente proizvodnog sistema povee u jednu celinu, i na taj nain obezbedi
harmonian rad proizvodnog sistema. To znai da je u proizvodnom sistemu neophodno
voditi rauna o:
upravljanju zaluihama (min, max i signalne),
uklanjanju karta i otpadaka od strane poslunih a ne osnovnih radnika.

pravilnom izboru transportnih sredstava (tip, nosivost, broj),

postojanju terminskog plana rada po pojedinim radnim mestima.
broju izvrioca i td.

6. Vreme gubitaka zbog organizacionih i tehnolokih postupaka Tgot

Pojavljivanje ovih gubitaka je indikator loeg funkcionisanja pojedinih podsistema
proizvodnog sistema, kao i problema u vezama izmeu pojedinih podsistema. Posledica
toga je smanjena efikasnost proizvodnog sistema, odnosno kod ovakvih i slinih
istraivanja, malog korienja raspoloivog vremenskog kapaciteta proizvodnog sistema.
To znai da je u fazi analize neophodno izvriti grupisanje problema po pojedinim

SEMINARSKI RAD

11

podsistemima i otkriti probleme u vezama izmeu elemenata sistema, da bi se onda

pristupilo projektovanju mera racionalizacije. Neke od tih mera bi bile:
na bazi istraivanja trita definisanje plana proizvodnje,
prelazak na koncept segmentne ili izmeane proizvodnje. Koncept segmentne
proizvodnje podrazumeva da se planirana koliina pojedinih proizvoda u
nekom intervalu vremena, na primer mesecu, ne radi u planiranoj koliini, ve
u segmentima, odnosno nekoliko serija. Veliina serija u tom sluaju zavisi od
dinamike potronje proizvoda. Ovaj koncept proizvodnje obezbeuje
postojanje znaajno manjih zaliha od onog kod koga se proizvodi izrauju u
planiranoj koliini odjednom. Koncept izmeane proizvodnje je neto emu
treba triti, ali je on vrlo teko ostvarljiv. On podrazumeva svakodnevnu
proizvodnju svih proizvoda u odreenim koliinama. S obzirom na
kontinuiranu potronju proizvoda u tom sluaju se radi sa 0 zalihama.
proirivanje i eliminisanje uskih grla.
obezbeenje potrebnog broja radnika,
uvoenje
informacionoig
sistema
upravljanja
proizvodnjom
(sa
centralizovanom ili decentralizovanom podelom rada) i td.
Kod izrade seminarskog rada, zbog ogranienog vremena vebanja i injenice da
nije mogue u proizvodnom sistemu bilo ta menjati, smatrae se da su efekti mera dati u
projektovanom bilansu dobijeni probnim snimanjem u identinom iznosu. To znai da e
oni biti osnova za sva budua izraunavanja.

2. TEMATSKE OSNOVE
2.1. TEMA 1: Utvrivanje potrebnog broja maina i radnika.
Pri razradi plana proizvodnje za neki interval vremena prva stvar koju je potrebno
uraditi je proraun broja radnika i sredstava rada. Taj proraun se vri na osnovu odnosa
potrebnog i raspoloivog kapaciteta.
Potreban kapacitet za sredstva rada izraunava se na nain koji je definisan
injenicom da li se radi o individualnom ili parnom radnom mestu kao i nainom
izvrenja tehnolokih i pomonih zahvata. Proraun raspoloivog vremenskog kapaciteta
KtM podrazumeva prethodno utvrivanje idealnog KiM, radnog KrM, i stvarnog KsM,
vremenskog kapaciteta. Kod prorauna raspoloivog vremenskog kapaciteta za
izraunavanje ostvarenog koeficijenta iskorienja vremena smene u prethodnom periodu
kpM, uzeti da je u intervalu snimanja I=31 (dan) izraena koliina proizvod Qi = 210
(kom.), uz korienje vremenskog kapaciteta ktM, dobijenog snimanjem pomou metode
TZ. Koliina proizvoda uraena u prethodnoj godini je Q = 2066 (kom.).
Potreban kapacitet za radnike izraunava se na nain koji je, kao i kod sredstava
rada, definisan injenicom da li se radi o individualnom ili parnom radnom mestu, kao i
nainom izvrenja tehnolokih i pomonih zahvata. Proraun raspoloivog vremenskog
kapaciteta KtR,podrazumeva prethodno utvrivanje idealnog KiR, radnog KrR, i
stvarnog KsR, vremenskog kapaciteta. Kod prorauna raspoloivog vremenskog
kapaciteta za izraunavanje ostvarenog koeficijenta iskorienja vremena smene u
prethodnom periodu KpR, uzeti da je u intervalu snimanja I = 31 (dan) izraena koliina
proizvoda Q = 210 (kom.), uz korienje vremenskog kapaciteta KtR, dobijenog
snimanjem pomou metode TZ. Koliina proizvoda uraena u prethodnoj godini je Q =
2066 (kom.).
Imajui u vidu injenicu da se ovde radi o proraunu broja radnika, moe se
zakljuiti da je istraivanje potrebno usmeriti na radnika. To je znaajno zbog toga to se
radnici mogu prebacivati sa jednog na drugo radno mesto (viemainsko i vieprocesno

SEMINARSKI RAD

13

posluivanje) u cilju njihovog boljeg korienja. Na primer, u industriji automobila

"TOYOTA" Japan, i razvijenim zemljama Zapada, mainski kapacitet se koriste oko
43(%) dok se radnici koriste u potpunosti putem viemainskog ili vieprocesnog rada.
Na prvi pogled iznenaujue. Ali, ako se zna da je u Japanu odnos cene ivog i
mainskog rada 5:1, odnosno da je ivi rad 5 (pet) puta skuplji od mainskog, onda je
potpuno jasna tenja za potpunim korienjem radnika.

Proraun broja sredstava rada i radnika potrebno je izvriti za sva radna mesta u
proizvodnom sistemu, ili nekom njegovom delu, ve kako je dato zadatkom. S obzirom
na to, do podataka neophodnih za proraun doi e se kombinacijom podataka dobijenih
neposrednim istraivanjem i iz dokumentacije dobijene u odgovarajuim slubama
proizvodnog sistema.

14

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

2.2. TEMA 2 : Utvrivanje strukture operativnog vremena, tj. uea

tehnolokih i pomonih zahvata.

Moe se rei da se vie od 80 ( %) tehnolokih operacija u preradi drveta izvrava
sa mainskim tehnolokim zahvatima i da se kod veine tih tehnolokih operacija
pomoni zahvati izvravaju mainski, mainskiruno ili runo. Ostale tehnoloke
operacije se izvravaju sa mainskorunim ili runim pomonim zahvatima i/ili
mainskorunim ili runim pomonim zahvatima Jasno, kod izvrrnja tehnolokih i
pomonih zahvata mainski, znai bez neposrednog angaovanja oveka, njihovo trajanje
je uslovljeno reimom rada (broj obrtaja, pomer po jednom obrtu, brzina pomera) vrstom
drveta i eljenim kvalitetom obrade i predstavlja deterministiku (raunsku) veliinu.
Ukoliko se neki od pomonih zahvata izvrava i runo onda je on stohastika (sluajna)
veliina, s obzirom da podlee uticaju zalaganja radnika, kao i pojavi nepredvienih
zahvata. Moe se rei da bi kod takvih tehnolokih operacija trajanje runih pomonih
zahvata, posmatrano u odnosu na normu vremena, bilo veoma malo. Kod ostalih
tehnolokih operacija kod kojih se tehnoloki zahvati izvravaju mainskoruno ili
runo, njihovo trajanje je stohastika veliina. Pomoni zahvati u takvim tehnolokim
operacijama se, takoe, izvravaju mainskoruno i/ili runo i njihovo trajanje je takoe
stohastika veliina. S obzirom da takve tehnoloke operacije mogu biti dosta sloene
uee pomonih zahvata u normi vremena moe biti znaajnije.
Kakva je situacija u proizvodnom sistemu kada je u pitanju uee tehnolokih i
pomonih zahteva je izuzetno znaajno iz dva razloga:
utvrivanje da li se uee pomonih zahvata prema svim nauinima izvrenja
(mainski, mainskoruno i runo) nalazi u oekivanim granicama i
da li je uee operativnog vremena u smeni (suma svih tehnolokih i
pomonih vremena prema bilo kom nainu izvrenja) u smeni rezultat
planirane dinamike proizvodnje, ili prekomerno velikog uea pomonih
zahvata nastalih kao posledica primene neodgovarajuih elemenata reima rada
sredstava rada i/ili loe organizacije radnog mesta i rada na njemu.
Da bi se utvrdilo injenino stanje neophodno je sprovesti metodu TRENUTNIH
ZAPAANJA. Detaljna klasifikacija vremena bila bi:
Tm mainski tehnoloki zahvati,
Tmr mainskoruni tehnoloki zahvati,
Tr runi tehnoloki zahvati,
Tpm mainski pomoni zahvati,
Tpmr mainskoruni pomoni zahvati,

SEMINARSKI RAD

15

Tpr runi pomoni zahvati,

Tp vreme posluivanja radnog mesta (materijalno i tehniko),
TGOT vreme gubitaka zbog organizacionih i tehnoolokih razloga,
TGR vreme gubitaka zbog radnika (opravdani i neopravdani).

Mogua je i uproena klasifikacija vremena:

Tt tehnoloki zahvati (mainski, mainskoruni, runi),
Tp pomoni zahvati (mainski, mainskoruni, runi),
Tpz vreme pripremnozavrnih poslova
Tp vreme posluivanja radnog mesta (materijalno i tehniko),
TGOT vreme gubitaka zbog organizacionih i tehnoolokih razloga,
TGR vreme gubitaka zbog radnika (opravdani i neopravdani).
Jasno, za koju e se od dve date klasifikacije opredeliti, ili e se formirati neka
druga, zavisi od cilja istraivanja i raspoloivih resursa (materijalnih, finansijskih,
tehnikih, ljudskih, vremenskih).
Za potrebe seminarskog rada moe se opredeliti za uproenu klasifikaciju
vremena.
Dobijeni rezultati se analiziraju s ciljem definisanja uzroka koji su doveli do date
strukture operativnog vremena. Takoe, potrebno je dati i koncept mera koji bi trebalo da
omogui smanjenje uea vremena pomonih zahvata, a time i povoljniji odnos unutar
operativnog vremena.

16

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

2.3. TEMA 3: Utvrivanje strukture operativnog vremena, tj. uea

korisnog i nekorisnog rada.
Prilikom planiranja proizvodnje, u najveem broju sluajeva, ne vodi se rauna o
kartu koji se dorauje na tehnikim sistemima na kojima se izvrava i planirana
(osnovna) proizvodnja. To znai da se raspoloivi vremenski kapacitet koristi iskljuivo
za osnovnu proizvodnju. Meutim, kako se kart dorauje na tehnikim sistemima
osnovne proizvodnje, jasno je da se jedan deo raspoloivog vremenskog kapaciteta troi
za tu doradu. S obzirom na to, moe se zakljuiti da je raspoloivi vremenski kapacitet za
osnovnu proizvodnju manji od raunskog za deo koji se troi za doradu karta. Posledica
ne voenja rauna o ovome ispoljava se kroz manjak kapaciteta, zastoje u proizvodnji,
produavanje proizvodnih ciklusa i td. Da bi se izbeglo pojavljivanje ovih problema
neophodno je sprovesti istraivanja pomou metode TZ. U klasifikaciji vremena
operativno vreme
To je neophodno podeliti na:
vreme korisnog rada ToKR i
vreme nekorisnog rada ToNR.
Ostala klasifikacija vremena mora biti podreena trenutnim potrebama
istraivanja. Kod seminarskog rada ona bi obuhvatala:
vreme pripremnozavrnih poslova Tpz,
vreme materijalnog posluivanja TpM,
vreme tehnikog posluivanja TpT,
vreme gubitka iz organizacionih i tehnolokih razloga Tgot.
vreme opravdanih gubitaka zbog radnika TGRO i
vreme neopravdanih gubitaka zbog radnika TGRN
Analiza dobijenih rezultata treba da ukae na probleme koji su doveli do pojave
nekorisnog rada, kao i na mogunost njihove minimizacije ili eliminacije.
Radno mesto u proizvodnom sistemu predstavlja osnovni podsistem na kome se
izvrava jedna tehnoloka operacija, ili nekoliko tehnolokih operacija. Radno mesto
predstavlja skup materijalnih i tehnikih uslova koji uz angaovanje oveka, aktivno ili
pasivno (nadzor), omoguavaju izvravanje jedne, ili nekoliko, tehnolokih operacija. S
obzirom da se na radnom mestu manifestuju svi uticaji, pozitivni ili negativni, koje
generie sam sistem ili njegovo okruenje, neophodno je na odreeni nain determinisati
organizacioni tip radnog mesta. Jedan od naina za to je primena stepena otvorenosti

SEMINARSKI RAD

17

radnog mesta ORM i organizacionog nivoa radnog mesta ON. Moe se rei da stepen
otvorenosti radnog mesta pokazuje nivo angaovanja osnovnog radnika na poslovima koji
ne proizilaze neposredno iz radnog zadatka, a koji su rezultat negativnog uticaja
okruenja (slabe organizacije izvrenja poslova koji su u vezi sa radnim zadatkom).
Postoje 3 (tri) organizaciona tipa radnog mesta i to:
otvoreno ORM > 0.
Pored korisnog rada KR i potrebnih prekida PP pojavljuje se i nekorisan rad
NR i nepotrebni prekidi NP. Problemi po pojedinim podsistemima proizvodnog
sistema, kao i problemi u vezama izmeu pojedinih podsistema uslovljavaju angaovanje
osnovnog radnika kako na poslovima planirane proizvodnje, tako i na popravkama
uinjenog karta, nastalim po razliitim osnovama (mainski, radni, organizacioni).
Takoe, osnovni radnik je upuen na izvravanje poslova materijalnog i tehnikog
posluivanja, kao i pripremnozavrnih poslova na nain koji je neracionalan i koji mu
znaajno smanjuje koristan rad. Zbog problema na vezama izmeu podsistema, kao i
problema u njima, osnovni radnik je prinuen da jedan deo vremena provede ekajui na
posao,

zatvoreno ORM = 0.

Pored korisnog rada KR i potrebnih prekida PP pojavljuju se i nekorisan rad

NR, ali u znatno manjoj meri nego kod otvorenog tipa radnog mesta, dok su nepotrebni
prekidi NP u potpunosti eliminisani. Uzroci pojavljivanja nekorisnog rada nalaze se u
injenici da kroz radno mesto prolazi vrlo veliki broj razliitih komada na kojima se
izvravaju iste, ili razliite, tehnoloke operacije. Zbog toga nije mogue u potpunosti
sprovesti organizovanje radnog mesta na principima ekonomije pokreta kao i prouavanje
psihofizikih uslova rada i
stabilizovano ORM = 0.
Osim korisnog rada KR i potrebnih prekida PP ne pojavljuju se ostalee
kategorije vremena, tj. nekoristan rad NR i nepotrebni prekidi NP. To praktino znai
da je radnik sve vreme angaovan na izvrenju planiranih poslova. To se postie
zahvaljujui injenici da kroz radno mesto prolazi samo jedna, ili nekoliko slinih
operacija. Time je omogueno organizovanje radnog mesta na principima ekonomije
pokreta, kao i prouavanje psihofizikih uslova rada.
Specifinosti svakog organizacionog tipa date su u literaturi.

18

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

Stepen otvorenosti radnog mesta ORM jednak je:

O RM =

gde je:

Tpz + Tpm + Tpt + Tgot

Tu

TpM vreme (ili broj opaaja) materijalnog posluivanja,

TpT vreme (ili broj opaaja ) tehnikog posluivanja,
TGOT. vreme (ili broj opaaja) gubitaka iz organizacionih i tehnolokih razloga,
TpZ vreme (ili broj opaaja) pripremnozavrnih poslova,
Tu ukupno vreme (ili ukupan broj opaaja).
Organizacioni nivo ON jednak je:
ON = 100 ORM.
Tanost ovako dobijenih veliina jednaka je:

T = 100 1 2

(1 O RM ) .
O RM TU

Zauzetost radnika jednaka je:

Z=

gde je:

KR + NR
RF

RF raspoloivi fond vremena,

RF = TS PP.
Proizvodnost radnika jednaka je:
P=

KR
RF

SEMINARSKI RAD

19

2.4. TEMA 4: Organizacija unutranjeg transporta i definisanje optimalne

optimalne organizacije unutranjeg transporta
Da bi analiza organizacije unutranjeg transporta bila kompletna neophodno je
tom analizom obuhvatiti dva aspekta i to:
analizu atributa (obeleja) samog unutranjeg transporta, kao podsistema
proizvodnog sistema i
analizu veza i uticaja podsistema unutranjeg transporta na ostale podsisteme, i
obrnuto.
Analiza atributa podsistema unutranjeg transporta treba da obuhvati:
razdvajanje meupogonskog i meuoperacionog transporta u analizi,
definisanje koliine koju je potrebno transportovati u meupogonskom
transportu (tabelarno i grafiki),
definisanje sistema relacija u meupogonskom transportu (proste, radijalne,
krune, kombinovane),
definisanje karakteristika transportnih sredstava u meupogonskom i
meuoperacionom transportu (pogon, tip, nosivost, brzina u radnom i praznom
hodu, koeficijent iskorienja nosivosti, broj jedinica transportnog sredstva),
Analizu veza i uticaja podsistema unutranjeg transporta na ostale podsisteme, i
obrnuto kod izrade seminarskog rada ograniie se na nekoliko pokazatelja:
2.1.1. Uticaj ostalih podsistema na unutranji transport

stepen iskorienja vremenskog kapaciteta smene transportnih sredstava u

meupogonskom i meuoperacionom transportu. Kod ovih istraivanja
potrebno je primeniti metodu TZ (trenutnih zapaanja), a mogua klasifikacija
vremena bila bi:

Tu vreme utovara transportnog sredstva,

Ti vreme istovara transportnog sredstva,
Trh vreme radnog hoda transportnog sredstva,
Tph vreme praznog hoda transportnog sredstva,
Tp vreme posluivanja transportnog sredstva (materijalno i tehniko),

20

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

Tgot vreme gubitaka iz organizacionih i tehnolokih razloga transportnog

sredstva,

Tgr vreme gubitaka zbog radnika (opravdani i neopravdani),

Tpz vreme pripremnozavrnih poslova transportnog sredstva.

Na osnovu dobijenih rezultata istraivanja i njihove analize moe se zakljuiti

koji su problemi u organizaciji unutranjeg transporta, i u kom smeru bi bilo potrebno
delovati u cilju optimizacije njegovog izvrenja.
razmetaja radnih mesta. Razmetaj radnih mesta (pogonski, predmetno
grupni, lanani) je atribut (obeleje) primenjenog sistema proizvodnja i ima
veliki uticaj na efikasnost unutranjeg transporta. Taj uticaj se moe objasniti
preenim putem, utroenim vremenom i trokovima transporta,
koeficijenta broja operacija kod meuoperacionog transporta kj. Koeficijent
broja operacija pokazuje potrebu za istovremenim prebacivanjem tereta
izmeuu 2, 3 ili vie pari radnih mesta u jednom preseku vremena. Do ovog
podatka moe se doi na dva naina. Prvi podrazumeva postojanje terminskog
plana gde je dat raspored smenjivanja tehnolokih operacija, na osnovu ega se
moe doi do podataka o veliini koeficijenta broja operacija. Drugi, tei nain
predvia neposredna snimanja u proizvodnji i statistiku obradu dobijenih
podataka u cilju dobijanja podataka o koeficijentu broja operacija. Moe se rei
da je ovo jedan od izuzetno vanih organizacionih pokazatelja efikasnosti
proizvodnog sistema. Formula za izraunavanje potrebnog broja transportnih
sredstava je:

n=

(
) 2 l s
t +
+ ti k j .
q k (T Tp ) u
vs

Q Np + 1

Uvodei smenu:
a=

(
) 2 l s
t +
+ ti
q k (T Tp ) u
vs

Q Np + 1

moe se napisati da je:

n = ak j .

Ako se napravi predpostavka da je:

SEMINARSKI RAD

21

a =1,

to je mogue, sledi zakljuak da e broj transportnih sredstava biti jednak koeficijentu

broja operacija. To praktino znai da e u jednom proizvodnom sistemu broj
transportnih sredstava rasti, odnosno opadati, ukoliko se ne vodi, odnosno, vodi rauna o
smanjivanju operacija u vremenu. Odatle proizilazi zakljuak da je koeficijent broja
operacija moan organizacioni pokazatelj pomou koga se moe ostvariti jak uticaj na
efekat unutranjeg transporta, a time i efikasnost proizvodnog sistema,
2.1.2. Uticaj unutranjeg transporta na ostale podsisteme

vremena gubitaka po radnim mestima nastalim kao posledica problema u

izvrenju unutranjeg transporta. Imajui u vidu zadatak unutranjeg transporta,
tj. snabdevanje radnih mesta potrebnim osnovnim i pomonim materijalima u
cilju obezbeenja njihovog pravilnog funkcionisanja, jasno je da e se problemi
u organizaciji unutranjeg transporta naposredno odraziti i na efikasnost radnih
mesta. Merenje tog uticaja najlake je izvriti pomou gubitaka u vremenu po
radnim mestima nastalim kao posledica nedostataka transportnog sredstva,
kvara transportnog sredstva i sl. Pogodna metoda za to je metoda TZ. Mogua
klasifikacija vremena kod ovih istraivanja bila bi:

Tpz vreme pripremnozavrnih poslova,

TTrgot vreme gubitaka iz organizacionih i tehnolokih razloga nastalih kao

posledica problema u izvrenju unutranjeg transporta (kvar transportnog
sredstva, nedostatak transportnog sredstva zbog njegovog angaovanja na
nekom drugom mestu, nedostatak transportnog radnika i sl.),

To operativno vreme,
Tp vreme posluivanja radnog mesta (materijalno i tehniko),
Tgot vreme gubitaka iz organizacionih i tehnolokih razloga,

Tgr vreme gubitaka zbog radnika (opravdanih i neopravdanih),

definisanje kvantitativnih karakteristika u procesu masovnog usluenja.
Primena masovnog usluivanja je mogua s obzirom da se radi o zatvorenom
sistemu (jedinkeradna mesta koja trae usluguteret pripadaju sistemu i njihov
broj je poznat. Sistem koji prua uslugetransportna sredstva, takoe pripada
sistemu i njihov broj je 1jednokanalni sistem, ili k>1viekanalni sistem.

22

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

Analiza unutranjeg transporta u proizvodnom sistemu predstavlja prvu fazu

realizacije neophodnih istraivanja. Druga faza podrazumeva definisanje
najekonominijeg postupka izvrenja unutranjeg transporta. Pri formulisanju tog
postupka potrebno je primeniti steena znanja iz oblasti organizacije proizvodnje,
unutranjeg transporta, upravljanje procesima i td. U realnim uslovima, znai u
proizvodnji, mora se voditi rauna o ogranienjima (ljudskim, materijalnim, tehnikim,
finansijskin, vremenskim) koja esto suavaju mogunost primene nekih mera u
racionalizaciji unutranjeg transporta.
Redosled izlaganja treba prilagoditi redosledu izlaganja kod analize postojee
organizacije unutranjeg transporta.

SEMINARSKI RAD

23

2.5. TEMA 5: Organizacija iskoriavanja osnovnog materijala (ploe/rezana

graa) i definisanje optimalne organizacije iskoriavanja
osnovnog materijala.
Istraivanje iskorienja predmeta rada u preradi drveta (trupci, rezana graa,
ploe i td.) ima izuzetan znaaj s obzirom da cena materijala uestvuje u ceni proizvoda i
do 80 %. Iskoriavanje predmeta rada moe se posmatrati sa aspekta:
kvantitativnog iskorienja,
kvalitativnog iskorienja i
vrednosnog iskorienja.
Kvantitativno iskorienje Kvantitativno iskorienje Ik predstavlja odnos
izmeu koliine dobijenih predmeta rada Qp i koliine utroenih predmeta rada Qm tj.:
Ik =

Qp
Qm

100 100 .

Istraivanje kvantitativnog iskorienja moe se sprovesti na dva naina, u

zavisnosti od tehnolokog procesa izrade proizvoda.
PRVI nain se zasniva na bazi definisanja koliine dobijenih proizvoda u
proizvodnji (izlaz iz sistema) i koliine utroenih predmeta rada (ulaz u sistem). Ovaj
nain utvrivanja kvantitativnog iskorienja se primenjuje kod prostih tehnolokih
procesa (eksploatacija uma i pilanska prerada).
DRUGI nain se zasniva na definisanju koliine dobijenih proizvoda i koliine
utroenih predmeta rada za svako radno mesto, odeljenje, fazu rada i proizvodnju kao
celinu. Ovaj nain utvrivanja kvantitativnog iskorienja se primenjuje kod sloenih
tehnolokih procesa (proizvodnja furnira i furnirskih ploa, graevinska stolarija i
nametaj).
Kvalitativno iskorienje. Kvalitativno iskorienje Kk predstavlja odnos
izmeu vrednosti dobijenih proizvoda iz odreene koliine predmeta rada Vp i vrednosti
dobijenih standardnih proizvoda iz odreene, iste koliine predmeta rada V0, tj.:

24

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

Kk =

Vp
Vo

100 = 100

Vrednosno iskorienje. Vrednosno iskorienje Ck predstavlja odnos

izmeu vrednosti dobijenih proizvoda Cp i vrednosti utroenih sirovina i materijala
Cm, tj.:
m

Ck =

Cp
Cm

Qp i

Cp

Qm i

Cm

i =1
n

j=1

gde je: Q p

koliina itog proizvoda,

Cp

cena itog proizvoda,

Qm
Cm

j
j

koliina jog materijala,

cena jog materijala.

Neposredna istraivanja iskorienja predmeta rada u proizvodnom sistemu imaju

za cilj istraivanje uticaja okruenja, tj. pojedinih podsistema na pojavu i veliinu karta i
otpadaka. Zato ta istraivanja moraju obuhvatiti sve segmente proizvodnog sistema gde
moe doi do pojave karta i otpadaka, a to su:
skladini podsistem,
transportni podsistem,
kontrolni podsistem,
tehnoloki podsistem
Skladini podsistem Prouavanje skladinog sistema treba da obuhvati analizu
sledeih njegovih atributa:
nain uvanja predmeta rada,
sredstva za manipulaciju predmetima rada i
organizacija rada.

SEMINARSKI RAD

25

Imajui u vidu injenicu da se skladitenje predmeta rada obavlja na otvorenom

prostoru, ili u zatvorenim prostorijana, u zavisnosti od vrste materijala, skladini sistem se
moe podeliti na:
stovarita (otvorena i natkrivena) i
magacine (univerzalne, specijalizirane, specijalne).
Istraivanja je potrebno izvriti odvojeno za svaki tip skladita:
2.5.1. Stovarita (otvorena i natkrivena nastrenice)
2.5.1.1. Nain uvanja predmeta rada

Analiza naina uvanja treba da obuhvati:

dimenzije stovarita,
vrste predmeta rada koji se skladite i njihove koliine,
dimenzije sloajeva (duina, irina, visin ),
primenjena paletizacija ili ne. Ukoliko je paletizacija primenjena dati
karakteristike paleta (dimenzije, dvoulazne ili vieulazne),
optereenost povrine izraene u m3/m2, kg/m2 i td,
metod zatite predmeta rada od atmosferskihabiotikih uticaja (kia, sunce,
sneg, vetar) i uticaja insekata i epiksilnih gljivabiotiki uticaji.
2.5.1.2. Sredstva za manipulaciju predmetima rada

Analiza sredstava za manipulaciju predmetima rada na stovaritima treba da

obuhvati:
tip transportnog sredstva (kolica, viljukar i td.),
pogon transportnog sredstva (sa unutranjim sagorevanjem, dizel, elekrto
pogon)
karakteristike transportnog sredstva (nosivost, visina slaganja, brzina u radnom
i praznom hodu, irina i duina, koeficijent iskorienja nosivosti),
broj transportnih jedinica,
prilagoenost transportnog sredstva za teret koji prenosi i slae.

26

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

2.5.1.3. Organizacija rada

Analiza organizacije rada na stovaritu treba da obuhvati:

nain prijema predmeta rada,
nain izdavanja predmeta rada,
evidencija predmeta rada,
upravljanje zalihama predmetima rada,
struktura osoblja (kvalifikacija i broj).
2.5.2. Magacini
2.5.2.1. Nain uvanja predmeta rada

Analiza naina uvanja treba da obuhvati:

dimenzije magacina,
vrste predmeta rada koji se skladite i njihove koliine,
dimenzije sloajeva (duina, irina, visina),
primenjena paletizacija ili ne. Ukoliko je paletizacija primenjena dati
karakteristike paleta (dimenzije, dvoulazne ili vieulazne),
optereenost povrine izraene u m3/m2, kg/m2 i td.,
mikroklimatski uslovi sredine (temperatura, relativna vlaga vazduha, brzina
strujanja vazduha),
metod zatite predmeta rada od uticaja insekata i epiksilnih gljivabiotiki
uticaj.
2.5.2.2. Sredstva za manipulaciju predmetima rada

Analiza sredstava za manipulaciju predmetima rada u magacinima treba da

obuhvati:
tip transportnog sredstva (kolica, viljukar i td.),
pogon transportnog sredstva (sa unutranjim sagorevanjem, dizel, elektro
pogon)
karakteristike transportnog sredstva (nosivost, visina slaganja, brzina u radnom
i praznom hodu, irina i duina, koeficijent iskorienja nosivosti),

SEMINARSKI RAD

27

broj transportnih jedinica,

prilagoenost transportnog sredstva za teret koji prenosi i slae.

2.5.2.3. Organizacija rada

Analiza organizacije rada u magacinu treba da obuhvati:

nain prijema predmeta rada,
nain izdavanja predmeta rada,
evidencija predmeta rada,
upravljanje zalihama predmetima rada,
struktura osoblja (kvalifikacija i broj).
Odstupanje od poznatih uslova uskladitenja i uvanje predmeta rada dovodi do
nastajanja manjeg ili veeg skladinog karta. Da bi se utvrdilo njegovo kvantitativno
uee neophodno je metodom uzorkovanja odrediti procenat skladinog karta.
Transportni podsistem. Uticaj transportnog podsistema na pojavu i veliinu
karta mogue je definisati na osnovu analize odgovarajuih atributa. Analizu je potrebno
izvriti odvojeno za meupogonski i meuoperacioni transport. Ta analiza bi trebala da
obuhvati tip transportnog sredstva, pogon (SUS, dizel, elektro, runi) nosivost, visina
podizanja, brzina u radnom i praznom hodu, koeficijent iskorienja nosivosti, irina i
duina transportnog sredstva, tip podloge i td. sa ciljem definisanja efikasnosti primene
transportnih sredstava za datu vrstu tereta i uslove rada.
Uticaj transportnog podsistema na pojavu i veliinu karta je mogue utvrditi
metodom uzorkovanja.
Kontrolni podsistem. Potencijalno i kontrolni podsistem moe biti uzronik
nastanka karta, mada je to malo verovatno.
Tehnoloki podsistem. Tehnoloki podsistem, s obzirom da se u okviru njega
vri neposredna transformacija polaznih predmeta rada u gotove proizvode, ima najvei
uticaj na pojavu i veliinu karta i otpadaka. U zavisnosti od sloenosti tehnolokog
procesa primenie se i odgovarajui postupak utvrivanja kvantitativnog iskorienja
predmeta rada.
Ukoliko se tadi o istraivanju kvantitativnog iskorienja u planskoj preradi
drveta neophodno je izvriti analizu primenjenih osnova rezanja i nain sastavljanja plana

28

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

rezanja. esto puta ovo moe da ima presudan uticaj na kvantitativno iskorienje
predmeta rada.
Kada se radi o kartu neophodno je definisati njegovu pojavu sa stanovita svih
uzroka, i to:
organizacioni kart nastaje kao posledica netanih ili nedovoljno jasnih
uputstava (informacija) o radnom postupku, dimenzijama predmeta obrade i
td.,
mainski kart nastaje kao posledica netanosti u radu maine, slabo
pripremljenog radnog instrumenta i td. i
radni kart nastaje kao posledica poveravanja posla radnikau bez kvalifikacije
neophodne za dati posao, nemara i td.
Stavljanjem u odnos koliine dobijenih proizvoda i utroenog materijala dobija se
kvantitativno iskorienje.
Kod sloenih tehnolokih procesa (proizvodnja graevinske stolarije, nametaja i
td.) utvrivanje karta i otpadaka i kvantitativno iskorienje se vri za svako radno
mesto, odelenje, fazu rada i proces. Analiza kvantitativnog iskorienja polaznih
materijala predvia analizu:
hema krojenja,
nadmera na prvu (detalj), drugu (sastav) i treu obradu (bruenje),
uzroka nastanka karta (organizacioni, mainski, radni),
popravljivosti nastalog karta (uslovi, doradni, preradni, nepopravljivi).
otpatka prema vrsti (tehniki, industrijski, korisni, nepovratni) i
dopunsku proizvodnju.
Rezultati istraivanja daju se u vidu tabelarnog prikaza, Tab. 2.
Imajui u vidu neophodnost sistematskog prilaza prouavanju korienja
predmeta rada, neophodno je istraiti i uticaj karta na ponaanje pojedinih podsistema.
To se prvenstveno odnosi na tehnoloki sistem.
Do podataka o veliini dela raspoloivog vremenskog kapaciteta namenjenog za
osnovnu proizvodnju i kart moe se doi ne samo snimanjem pomou metode
TRENUTNIH ZAPAANJA. (postupak dat u 2.3) ve i putem kombinacije snimanja i
prorauna. Kod ovog naina je neophodno znati dve stvari:

SEMINARSKI RAD

29

procenat karta odreene vrste materijala u proizvodnom sistemu i

postojanje korelacije, ili ne postojanje korelacije, izmeu ostvarene
proizvodnje i korienja vremenskog kapaciteta smene.
)

Izmeu proizvodnje i korienja vremenskog kapaciteta smene postoji

korelacija

Postojanje korelacije izmeu ove dve veliine znai da sa porastom korienja

vremenskog kapaciteta raste proizvodnja, i obrnuto.U tom sluaju procenat karta
predstavlja procenat od operativnog vremena, dobijenog metodom TZ, koji se troi na
doradu karta.
uee karta u proizvodnji = 10 (%),
uee operativnog vremena u smeni KTo = 0,7,
trajanje smene Ts = 480 (min.).
Apsolutno uee operativnog vremena iznosi:
To = Ts.0,7 =480.0,7 = 336 (min.).
Vreme koje se troi na doradu karta (nekoristan rad):
TNR = 0,1.To = 0,1.336 = 33,6 (min.).
TNR = 0,1. KTo.Ts= 0,1.0,7 . 480 = 33,6 (min.).
Deo raspoloivog vremenskog kapaciteta (operativnog vremena) koji se moe
koristiti za osnovnu proizvodnju (koristan rad) je:
TKR = 336.33,6 = 302,4 (min.),
TKR = 480 (0,70,07) = 302,4 (min.).
a)

Izmeu proizvodnje i korienja vremenskog kapaciteta smene ne postoji

korelacija
Ne postojanje korelacije izmeu ove dve veliine znai da sa porastom korienja
vremenskog kapaciteta ne raste obavezno i proizvodnja, i obrnuto. U tom sliaju procenat
karta predstavlja iznos za koji se umanjuje procenat operativnog vremena, dobijenog
metodom TZ.
uee karta u proizvodnji = 10 (%),
uee operativnog vremena u smeni KTo = 0,7,

30

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

trajanje smene TS = 480 (min.).

Apsolutno uee operativnog vremena iznosi:
TO = TS.0,7 = 480. 0,7 = 336 (min.).
Vreme koje se troi na doradu karta (nekorisan rad):
TNR = 0,1.TS = 0,1.480 = 48 (min.).

Deo raspoloivog vremenskog kapaciteta (operativnog vremena) koji se moe

koristiti za osnovnu proizvodnju (koristan rad) je:
TKR = (0,70,1).480 = 288 (min.),

TKR = To TNR = 336 48 = 288 (min)

Da bi izloeni postupak bilo mogue sprovesti neophodno je preuzeti podatak o
korirnju raspoloivog vremenskog kapaciteta smene iz seminarskog rada koji je raen u
zimskom semestru.
Analiza najekonominijeg radnog postupka, odnosno postupka koji treba da
obezbedi pri datim ogranienjima, vee kvantitativno iskorienje polaznih materijala,
vri se istim redosledom, a na osnovu savremenih dostignua nauke i tehnike. Ukoliko se
radi o homogenim materijalima, kao to su razne vrste ploa, neophodno je SIMPLEKS
metodom definisati optimalni plan krojenja.

UKUPNO

M vrsta materijala,
D dimenzije,
Q Koliina,

Rb

RM
ODELJ.
FAZA
M

Q
M

Proizvodni

kart (m3)

M materijalni kart,
N Nabavni kart,
S skladini kart,
T tehnoloki kart,

Dimenzije
komada
(mm)

TO

IO

NO

To tehniki otpadak,
Iondustrijskiotpadak,
Ko korisni otpadak,
No nepovratni otpada

KO

Otpadak (m3)

Tab. 2

32

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

2.6. TEMA 6: Organizacija izvrenja pripremnozavrnih poslova i definisanje

optimalne organizacije njihovog izvrenja.
Prema Istonom (Japanskom) konceptu obezbeenja fleksibilnosti proizvodnih sistema
pripremnozavrni poslovi, odnosno njihovo trajanje predstavlja rastur vremena, ali i
neophodnost koja omoguava prelaz sa jedne na drugu tehnoloku operaciju. U dananjim
uslovima pri postojanju vrlo velike konkurencije na domaem i svetskom tritu uoava se
tendencija sve vee probirljivosti kupaca. Zahtevi idu u smeru iroke game proizvoda u malim
serijama, uz potovanje kvaliteta (serija standarda ISO 9000 i dalje), obaranje cena i skraenja
rokova proizvodnje. U takvim uslovima opstanka na tritu je mogu jedino poveavanjem
fleksibilnosti proizvodnog sistema.
Moe se rei da u pogledu ostvarivanja poveane fleksibilnosti proizvodnog sistema
postoje 3 (tri) koncepta. Zapadni koncept fleksibilnosti (Amerika) fleksibilnost ostvaruje,
prevashodno, na bazi hardvera, odnosno opreme (CNC maine i obradni centri, adaptivni
automati, roboti, DNC sistemi, fleksibilne linije i fleksibilni proizvodni sistemi). Bitne
karakteristike ovog modela fleksibilnosti su: pripremnozavrni poslovi, odnosno njihovo
trajanje nije rastur vremena ve novo stvorena vrednost, brza i esta zamena radnih
instrumenata se ostvaruje automarski (metoda OTED One Touch Exchange of Die Zamena
radnih instrumenata (alata) pritiskom na dugme, nepostojanje jednokomadnog toka i segmentne
ili izmeane proizvodnje, primena optimizacionih modela, veliki angaovani kapital, veliki obrt
kapitala, visoki trokovi proizvodnje, visoka cena proizvoda, mala profitabilnost. Istoni
koncept fleksibilnosti (Japan) ostvaruje fleksibilnost, prevashodno na bazi korienja ljudskih
resursa i racionalizacije proizvodnje. Bitne karakteristike ovog modela su: pripremnozavrni
poslovi, odnosno vreme njihovog trajanja tretira se kao rastur vremena, primenjuje se
racionalizacija pripremnozavrnih poslova, postojanje jednokomadnog toka i segmentne ili
izmeane proizvodnje, ne koriste se optimizacioni modeli, mali angaovani kapital, veliki obrt
kapitala, niski trokovi proizvodnje, niska cena proizvoda, velika profitabilnost. vedski model
fleksibilnosti je po svojim karakteristikama blii Istonom modelu, s tim to se od njega
razlikuje po tome to on, kao i Zapadni, koristi optimizacione modele i to je cena proizvoda
vea od one kod Istonog modela, a znatno manja od one kod Zapadnog modela. Potrebno je
napomenuti da su ove date osnovne karakteristike modela fleksibilnosti, i da to ne znai da
Zapadni model uopte ne vodi rauna o ljudskim resursima i racionalizaciji, kao i da Istoni
model fleksibilnost sistema ne ostvaruje i pomou hardvera. Koji model fleksibilnosti je
prihvatljiv za Jugoslaviju? Imajui u vidu da Jugoslavija nema kapital za nabavku hardvera koji
bi omoguio razvoj fleksibilnih proizvodnih sistema (Zapadni koncept), ali da raspolae sa
znaajnim ljudskim resursima, jasno je da ona mora razvijati koncept fleksibilnosti koji je blii
vedskom modelu. Pri tome je potrebno voditi rauna o dostignutom razvoju, ljudskim
resursima i td.

SEMINARSKI RAD

33

Imajui u vidu este promene stanja po pojedinim radnim mestima, kao i sloenost
pripremnozavrnih poslova, namee se potreba njihove racionalizacije. Koji su problemi u
izvravanju pripremnozavrnih poslova u proizvodnji prisutni moe se utvrditi jedino
istraivanjem. Pogodna metoda za to je metoda TZ (trenutnih zapaanja).
Kod formulisanja srrukture vremena mora se izvriti detaljno razvrstavanje pripremno
zavrnih poslova:
TppPZ prijem i prouavanje dokumentacije,
TPMpZ prijem materijala,
TRIpZ nametanje radnih instrumenata i regulisanja reima obrade,
TPOpZ probna obrada,
TEPpZ evidencija izvrenog posla,
TPKpZ predaja izvrene proizvodnje,
TSRIpZ skidanje radnih instrumenata.
Ostali elementi vremena mogu biti:
To operativno vreme,
Tp vreme posluivanja (materijalno i tehniko),
TGOT vreme gubitaka iz organizacionih i tehnolokih razloga
TGR vreme gubitaka zbog radnika (opravdani i neopravdani).
Posle sprovedenih istraivanja mogue je utvrditi:
vrstu pripremnog ili zavrnog posla, kao i frekvenciju njegovog pojavljivanja,
pojedinano i ukupno trajanje svakog pripremnog ili zavrnog posla.
Ovo je znaajno zbog toga to je samo tada, kada su dobijeni podaci o frekvenciji i
trajanju pojedinih pripremnozavrnih poslova, mogue izvriti odvajanje bitnih od nebitnih
problema pomou "ABC" metode (PARETO analiza). Odvajanje bitnog od nebitnog praktino
znai da se od mase problema izdvajaju oni koji su glavni nosioci, u ovom sluaju, vremena
izvrenja i samim tim oni na koje je neophodno delovati u cilju ostvarivanja uteda. Izostatak
ovakvog pristupa selekcije problema, u najveem broju sluajeva, dovodi do utroka znaajnih
resursa za saniranje nekog problema, koji po svojoj sutini, nije dominantan i ije reavanje
daje rezultate minornog znaaja.

34

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

Na primer, determiniui da je osnovni (dominantni) problem kod izvrenja pripremno

zavrnih poslova prouavanje dokumentacije akcija mora da ide u dva smera, odnosno utvrditi
da li je to posledica:
nekompletne ili nejasne dokumentacije, kao nosioca informacija neophodnih radniku
za kvalitetno izvravanje pripremnozavrnih poslova ili
nestrunosti radnika, odnosno njegova neosposobljenost za itanje i razumevanje
dokumentacije.
Kada se utvrdi ta je uzrok problema, u ovom sluaju poveanog uea vremena
prouavanja dokumentacije, mogue je preuzeti konkretne korake za saniranje problema.
Ukoliko je osnovni problem kod izvrenja pripremnozavrnih poslova dugotrajno vreme
nametanja radnih instrumenata neophodno je analizom utvrditi da li je to posledica:
vrlo estih promena radnog instrumenta, ili radnih instrumenata i dobre organizacije
izvrenja pripremnozavrnih poslova ili
vrlo estih promena radnog instrumenta, ili radnih instrumenata i loe organizacije
izvrenja pripremnozavrnih poslova.
Sigurno, najvei problem su este izmene i loa organizacija izvrenja pripremno
zavrnih poslova. U tom sluaju akcija mora ii u 2 (dva) smera:
omasovljenu proizvodnju, odnosno grupnom oblikovanju tokova materijala
(izvoenje procesa na predmetnotehnolokoj osnovi). Na taj nain mogue je
poveati veliinu serije i samim tim smanjiti uee vremena izvrenja pripremno
zavrnih poslova po jednom komadu i
racionalizaciji izvrenja pripremnozavrnih poslova SMED metodom. U
prethodnim izlaganjima je navedeno da ova metoda podrazumeva 8 (osam) koraaka
koji omoguavaju svoenje pripremnozavrnog vremena na jednocifren broj minuta.
Dovodei vreme izvrenja pripremnozavrnih poslova na nekoliko minuta je
izvanredno znaajno kako za poveanje fleksibilnosti proizvodnje, tako i za
sniavanje trokova proizvodnje. Na primer, proizvodna linija za zavrnu mainsku
obradu ploastih elemenata, kao osnovni podsistem maina u proizvodnji ploastih
proizvoda, u svom sastavu moe imati 5 (pet) ili 7 (sedam) maina:

dvostrani formatizer za dimenzionisanje irine,

maina za furniranje duih ivica i obradu furnira,

dvostrani fornmatizer za dimenzionisanje duine,

maina za furniranje kraih ivica i obradu furnira,

SEMINARSKI RAD

35

vievretena builica,
irokotrana builica (donja) i
irokotrana brusilica (gornja).

Takt proizvodne linije, u najveem broju sluajeva, kree se oko 10 (deset) sekundi. Za
seriju veliine Q = 100 (kom.) i rad 7 (sedam) maina, tehnoloki ciklus je Tct = 1060 (sec.).
Proizvodni ciklus, uz uzimanje u obzir svih ostalih elemenata vremena, bi iznosio oko 50
(min.). Meutim, ovom vremenu bi trebalo dodati i vreme izvrenja pripremnozavrnih
poslova koji kod vievretene builice, kao maine sa najsloenijim pripremnozavrnim
poslovima, iznosi od 24 (sata), proseno 3 (sata). To praktino znai da bi uz zadravanje
postojeeg postupka izvrenja pripremnozavrnih poslova dnevno bilo mogue uraditi samo
dve serije od po 100 (kom.). Sa aspekta proizvodnog kapaciteta proizvodne linije to je ispod 10
(%). Na osnovu ovoga proizilazi i nedvosmislen zakljuak zato je neophodno pristupiti
racionalizaciji izvrenja pripremnozavrnih poslova SMED metodom.
Razlozi koji uslovljavaju ovako visoko uee vremena pripremnozavrnih poslova u
proizvodnim sistemima mogu se svrstati u dve grupe:
izostatak racionalizacije izvrenja pripremnozavrnih poslova i
izvrenje svih pripremnozavrnih poslova za vreme stajanja maine.
Da bi se svatila sutina SMED metode na primeru vievretene builice bie, u kratkim
crtama izloena njena primena.
Prvo to je neophodno uraditi je napraviti spisak svih pripremnozavrnih poslova koje je
potrebno obaviti. Nakon toga se definiu oni koji se izvravaju za vreme rada maine, i oni koji
se izvravaju za vreme stajanja maine (KORAK 1). U svim dosadanjim analizama izvrenja
pripremnozavrnih poslova svi poslovi su se izvravali za vreme stajanja maine. Da li to tako
mora biti?. Ne mora. Postavlja se pitanje zato radnik po zavretku jednog posla mora da pone
sa prouavanjem dokumentacije za naredni posao, obezbeenjem radnim instrumentima i
materijalom. Znai, to su poslovi koji se mogu bez ikakvih problema pretvoriti u poslove koji
se izvravaju za vreme rada maine (KORAK 2). Moe se rei da najvei deo pripremno
zavrnog vremena odnosi nametanje radnih instrumenata (burgija) u nosae (glave). Da li se
taj posao mora izvravati za vreme stajanja maine. Ne mora, tanije reeno ne mora ceo. Ovaj
posao se moe podeliti na dva:
nametanje burgija u glavu (P1) i
nametanje glave na odgovarajue elektromotore (P2).

36

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

Nametanje burgija u glavu (P1) moe se izvriti za vreme rada maine na prethodnoj
seriji. Jasno u tom sluaju mora se imati odreeni, poveani broj nosaa burgija, to ne
predstavlja neki veliki troak. Razmiljajui i radei na ovaj nain, obezbeeno je u istom
trenutku:
pretvaranje poslova koji se izvravaju za vreme stajanja maine u poslove koji se
izvravaju za vreme rada maine (KORAK 2),
korienje prethodno podeenih stega (KORAK 5),
paralelne operacije (KORAK 6). Naime, u cilju obezbeenja nadzora nad izvrenjem
radnog procesa pomoni radnik se moe angaovati za to, ime je obezbeeno
angaovanje osnovnog radnika na pripremanju nosaa radnih instrumenata za naredni
posao.
Nametanje glave na odgovarajue elektromotore (P2) je posao koji se, u svakom sluaju,
mora izvriti za vreme stajanja maine.
Kod postojeeg postupka izvrenja propremnozavrnih poslova, zauzimanje eljenog
poloaja nosaa radnih instrumenata (podeavanje) je takoe dugotrajan posao. Nakon svakog
novog poloaja neophodno je izvriti probnu obradu kako bi se proverio poloaj otvora.
Pomou graninika koji definiu poloaj nosaa radnih instrumenata moe se u potpunosti
eleminisati podeavanje (KORAK 7).
Da bi itav postupak racionalizacije izvrenja pripremnozavrnih poslova SMED
metodom imao smisla neophodno je izvriti obuavanje osnovnih radnika za njihovo
izvravanje. Taj posao je mogue, to je najbolje, poveriti tzv. organizacionim radnicima
(podeivaima). Za vreme njihovog rada osnovni radnici se mogu angaovati na nekim drugim
poslovima.
Treba imati u vidu da je u realnim uslovima proizvodnje racionalizacija izvrenja
pripremnozavrnih poslova kod vievretene builice, ali i drugih maina, neuporedivo
sloenija. Ta sloenost proizilazi iz injenice da se moraju obuhvatiti i poslovi koji ovde, zbog
ogranienog prostora, nisu ni pomenuti.

SEMINARSKI RAD

37

2.7. TEMA 7: Organizacija izvrenja tehnolokog procesa i definisanje optimalne

organizacije njegovog izvrenja.
Izvoenje proizvodnih procesa mogue je organizovati na:
a) predmertnoj osnovi,
b) predmetnotehnolokoj osnovi i
c) tehnolokoj osnovi.
Koristei savremenu terminologiju oblikovanje proizvodnih procesa (izvoenje
proizvodnih procesa) mogue je organizovati kao:
a) pojedinano,
b) grupno i
c) tehnoloko
Kod pojedinanog oblikovanja tokova (predmetnog izvoenja proizvodnih procesa)
tehnoloki i proizvodni proces se razrauje pojedinano za svaki proizvod iz plana proizvodnje,
a pojedinano se organizuje i njihova izrada. To znai da u procesu planiranja i izrade svaki
proizvod je nezavisan.
Kod grupnog oblikovanja tokova (predmetno tehnolokog izvoenja proizvodnih
procesa) ideja je da se iz svih proizvoda plana izdvoje detalji u grupe detalja, pri emu e detalji
jedne grupe imati isto obeleje. Kriterijum razvrstavanja detalja u grupe moe biti dvojak:
1) Istovetnost tehnolokog postupka izrade (tipska tehnologija) i
2) Istovetnost korienja obradnih centara (grupna tehnologija).
Tipska tehnologija tj. istovetnost tehnolokog postupka podrazumeva da svi detalji
jedne grupe imaju isti tehnoloki postupak (redosled tehnolokih operacija), pri emu kod nekih
detalja neke tehnoloke operacije mogu i da izostanu. Tehnoloki postupak veine detalja kod
izrade ploastih proizvoda je istovetan (krojenje, dimenzionisanje irine, furniranje i obrada
duih ivica, dimenzionisanje duine, furniranje i obrada kraih ivica, buenje, bruenjeodozdo,
bruenjeodozgo), ili se razlikuje po izostanku nekih tehnolokih operacija (npr. furniranje i
obrada duih ivica, buenje i sl.).
Grupna tehnologija tj.istovetnost korienja obradnih centara podrazumeva da e se svi
detalji jedne grupe obraivati na istovrsnim obradnim centrima. Mogue je i pravljenje
podgrupa po pojedinim obradnim centrima i to na osnovu mogunosti izrade veeg broja razli-

38

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

itih detalja sa istom podeenou maine (istim pripremnozavrnim poslovima). Svrha

pravljenja podgrupa detalja lei u injenici da se kroz omasovljavanje proozvodnje smanjuje
utroak pripremnozavrnog vremena po komadu i tako poveava fleksibilnost proizvodnog
sistema. Na primer, u proizvodnji ploastih proizvoda mogue je u jednu klasu svrstati sve
detalje koji e se obraivati na proizvodnoj liniji za zavrnu mainsku obradu ploastih
elemenata koja ima strukturu:
dvolisni formatizer za dimenzionisanje irine,
maina za furniranje i obradu duih ivica,
dvolisni formatizer za dimenzionisanje duine,
maina za furniranje i obradu kraih ivica,
viestrana builica,
irokotrana brusilica (donja) i
irokotrana brusilica (gornja).
Prva grupa detalja obuhvatala bi sve one detalje koji imaju u svom tehnolokom
postupku sve tehnoloke operacije proizvodne linije.
Druga grupa detalja obuhvatala bi sve one detalje koji imaju u svom tehnolokom
postupku sve operacije proizvodne linije izuzev npr. tehnolokih operacija furniranje i obrada
kraih ivica.
Trea grupa detalja obuhvatala bi sve one detalje koji imaju u svom tehnolokom
postupku sve operacije proizvodne linije izuzev npr.tehnoloke operacije buenje.
etvrta grupa detalja obuhvatala bi sve one detalje koji imaju u svom tehnolokom
postupku .................
Peta grupa detalja obuhvatala bi sve one detalje koji imaju u svom tehnolokom
postupku .................
Sledea etapa bi bila pravljenje podgrupa detalja unutar pojedinih grupa koji e se
obraivati sa istom podeenou obradnih centara.
Prva grupa bi se npr. podelila u 4 ( etiri) podgrupe detalja koji e se obraivati sa istom
podeenou obraenih centara proizvodne linije.
Kod tehnolokog obliikovanja tokova (izvoenje procesa na tehnolokoj osnovi)
izvrena je detaljna razrada tehnolokih procesa svih proizvoda i izbor odgovarajue opreme

SEMINARSKI RAD

39

(obradnih centara) jo u fazi projektovanja proizvodnog sistema, koja je u prostoru razmetena

prema redosledu izvrenja tehnolokih operacija. To znai da kod tehnolokog oblikovanja
tokova nema povratnih tokova. Na ovaj nain organizovana je pilanska prerada drveta,
proizvodnja furnira i furnirskih ploa, proizvodnja iverastih i vlaknastih ploa i td.
Nain oblikovanja tokova materijala predstavlja jedan od atributa (obeleja) sistema
proizvodnje (pojedinana, serijska, masovna). Imajui u vidu injenicu da je preovladavajui
sistem proizvodnje u proizvodnji nametaja srednjeserujska proizvodnja i da je kod nje tipino
grupno oblikovanje tokova, odnosno grupna tehnologija namee se potreba utvrivanja stepena
poklapanja propisane tehnologije i stvarno primenjene. Ovo je veoma vano s obzirom da
svako odstupanje od propisane tehnologije uslovljava debalans potrebnih i raspoloivih
kapaciteta po pojedinim radnim mestima, produetak trajanja proizvodnih ciklusa, poveanje
trokova proizvodnje i td.
Uvoenje stvarno primenjene tehnologije mogue je sprovesti na dva naina:
totalnim snimkom koji bi dao podatke za svaki pojedini proizvod plana proizvodnje i
metodom uzrokovanja pomou METODE TRENUTNIH ZAPAANJA (MTZ).
Totalni snimak je u svakom sluaju bolji s obzirom da daje podatak o primenjenoj
tehnologiji za svaki pojedini proizvod. Najvei njegov nedostatak nalazi se u injenici da bi
jedno takvo snimanje trailo enormno mnogo vremena i resursa (vremena, ljudi, novca). To je
osnovni razlog zbog koga se kod ovih istraivanja primenjuje metoda uzrokovanja pomou
Metode TZ.
Kod ovih istraivanja ne utvruje se vreme rada i vreme nerada. Takoe, ne utvruje se
ni da li je neto dobro ili loe. Kod ovih istraivanja utvruje se da li se neki detalj obrauje ili
ne obrauje po pojedinim obradnim centrima. Nakon sprovedenih istraivanja radi se
histogramski prikaz, Sl. 1, i vri analiza stepena odstupanja stvarne tehnologije od propisane.
Na primer, istraivanja su pokazala da se detalj B5 obrauje na obradnim centrima RM1,
RM2, RM3 i RM4. Analiza propisanog tehnolokog postupka detalja B5 pokazala je da u njemu
obradni centar RM3 nije zastupljen. Postavlja se pitanje. "Zbog ega je dolo do izmene
tehnologije?". Jasno, na to pitanje i sva ostala mora se dati odgovor.

40

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

A N A L IZ A T E H N O L O K O G P R O C E S A

1 0 0 %

9 0 %

8 0 %

7 0 %

6 0 %

Detalj (%)

B 5
5 0 %

4 0 %

3 0 %

2 0 %

1 0 %

0 %
R M 1

R M 2

R M 3

R a d n a m e sta

R M 4

II L I TE R AT U R A
1)
2)
3)
4)
5)
6)

7)
8)
9)

Lazar VUJII, Organizacija proizvodnje u preduzeima za preradu drveta,

NAUNA KNJIGA, Beograd 1955.
Lazar VUJII, Organizacija proizvodnje u preduzeima za preradu drveta
knjiga III, UMARSKI FAKULTET, Beograd 1979.
Lazar VUJII, Iskoriavanje radnog vremena u drvnoj industriji Jugoslavije,
UMARSKI FAKULTET; Beograd 1970.
Lazar VUJII, Organizacija proizvodnje deo II, Nauna organizacija rada u
preradi drveta, UMARSKI FAKULTET, Beograd 1982.
Milan R. VUKIEVI, Organizacija proizvodnje Praktikum za prouavanje
vremena i pokreta u preradi drveta, UMARSKI FAKULTET, Beograd 1992. (ili
reprint 1995.)
Milan R. VUKIEVI, Organizacija proizvodnje Praktikum za postavljanje i
utvrivanje efikasnosti proizvodnje u preradi drveta, SAVAZ ININJERA I
TEHNIARA UMARSTVA I INDUSTRIJE ZA PRERADU DRVETA
REPUBLIKE SRBIJE, Beograd 1994.
Milan R. VUKIEVI, Operaciona istraivanja u preradi drveta, UNIVERZITET
U BEOGRADU umarski fakultet, Beograd 1997.
Mili M. RADOVI, Organizacija procesa proizvodnje, PRIVREDNO
FINANSIJSKI VODI, Beograd 1980.
Drago TABORAK, edo BUCHBERGER, Studija rada, NOVINSKO
IZDAVAKO I TAMPARSKO PREDUZEE, Varadin.