PERIODI RAZVOJA PELA

Dr med. Rodoljub ivadinovi

(Izvod iz autorove knjige u pripremi: Nove metode pelarenja)
+381 18 846-734, +381 60 444-01-01
rodoljubz@nadlanu.com
http://rodoljub.pcelinjak.com

Prema C. L. Farrar-u, razvoj pelinjeg drutva do 54. dana od poetka

zaleganja matice, zavisi od broja prezimelih pela. Posle tog perioda zavisi od
kvaliteta matice, tj. od njene nosivosti. Tvrdio je i da je odnos legla prema
broju pela maksimalno 1,6:1.
I drugi istraivai su detaljno prouavali proleni razvoj pela,
potvrdivi ove Farrar-ove zakljuke. Ceo proleni period razvoja su podelili u
pet ciklusa, gde svaki traje po 24 dana. Sve injenice koje su izreene u ovoj
podeli zasnovane su na drutvu uzorku, koje je izimilo sa 67 ulica pela, sa
proseno po 1500 pela po ulici (oko 10000 pela ukupno), to moe da
obezbedi takav razvoj da zajednica ima leglo na 4 rama (oko 4000 elija legla
po ramu) u trenutku poetka zamene zimskih pela prolenim pelama. To
predstavlja razvoj u idealnim uslovima, to se kod nas u dobrom broju godina
ne deava. To moramo imati na umu.

I CIKLUS
Na kraju prvog perioda od 24 dana od dana pronoenja matice, u
drutvu imamo oko 15000 elija sa leglom. To bi znailo da matica dnevno
polae 714 jaja, to se u naim klimatskim uslovima ne mora da ostvari.

II CIKLUS
Od 25. do 48. dana, poinje zamena starih zimskih pela mladima, sve
do pred kraj ciklusa, kada broj pela u konici poinje da raste za oko 600
dnevno, a matica dostie maksimalnu nosivost. Pred kraj ciklusa, drutvo

broji 1500016000 pela, i tada treba, ako vremenski uslovi dozvole, kod LR i
Fararove konice zameniti mesta plodinim nastavcima da bi se zadovoljio
instinkt pela za proirenjem legla na gore, u topliji deo konice, gde sada
ima dovoljno prostora. Kada uslovi to ne dozvoljavaju (to je sve ei sluaj)
iznad najvieg plodinog tela se dodaje nastavak pravilno izgraenog
praznog radilikog saa, to je u naim uslovima mnogo bolje reenje. Poto
tada drutvo nema mnogo izletnica, neophodno je da ima dovoljne zalihe
kvalitetne hrane. Ovakav tempo razvoja pela u naim krajevima je mogu
ako matica krene sa zaleganjem tek krajem januara ili poetkom februara,
to nije lako obezbediti, ali je mogue (jaka drutva, otvorena mreasta
podnjaa tokom zime, zaliha cvetnog prirodnog meda).

III CIKLUS
Od 49. do 72. dana, matica nosi maksimalno koliko moe, pa na kraju
ciklusa drutvo ima maksimum legla od 32000 elija. Jo uvek nema onog
relativnog vika kunih pela koji moe da bude jedan od okidaa rojenja, jer
su sve kune pele upoljene uglavnom na negovanju legla i izgradnji saa.
Poto je i priliv hrane iz prirode sve vei, ne smemo dozvoliti blokadu, pa u
konicu treba uvesti i trei nastavak, ako ga ve nemamo. Kod DB konice
dodaje se prvo medite, ako ga ve nemamo na konici. Na alost, ovako lep
scenario je u naim uslovima mogu samo kod najjaih zdravih zajednica, jer
je klima mnogo hladnija i nepredvidljivija nego u uslovima u kojima je Farrar
pelario. Meutim, ovo je samo jo jedan dokaz da samo takva drutva i
treba drati na pelinjaku.

IV CIKLUS
Od 73. do 96. dana, stabilizuje se broj kunih pela, leglo se ne
poveava, i drutvo u jednom trenutku postaje spremno za dodavanje i
etvrtog nastavka (naroito kod Fararove konice). Sada poveavamo broj
dodatih satnih osnova za gradnju, ako elimo, ili ako zbog izuzetnog razvoja
to i tako moramo da radimo, kako bi uposlili pele. Jer, pele kad su
nezaposlene, prave gluposti.

V CIKLUS

Posle 105. dana drutvo dostie maksimum. Najbolje razvijena drutva

imaju najvie 53000 pela (kod nae kranjske rase najee i mnogo manje).
U ovom ciklusu kod veine drutava moe da se javi nagon za rojenjem, ako
se nismo adekvatno brinuli o prostoru.