UPUTSTVO ZA IZRADU DRUGOG ZADATKA

(VIESPRATNE ZGRADE) ELABORATA IZ

METALNIH KONSTRUKCIJA U ZGRADARSTVU

novembar 2006.
1

PRIMER ZA 2. ZADATAK

NAPOMENE I KOMENTARI

2. Zadatak

Ad 1. Poeljno je i uobiajeno da
modul bude deljiv sa 3,0m ali to nije neko
determinisitko pravilo bitno je da se
ustanovi bilo kakva modularna mrea (u
zadtaom primeru rasteri su deljivi sa 0,6 m.

Prema zadatim projektnim uslovima projektovati administrativnu zgradu sa noseom konstrukcijom od elika.
1.

Dimenzije osnove zgrade date su na skici:

a=___3,0___m

2.

Zgrada ima podrum, prizemlje i _5_ spratova.

3.

Spratna visina je:

u prizemlju _4,2 m_____;

izmeu ostalih etaa _3,3 m____;

b=___2,4__m

u podrumu __3,3 m___

4.

Krovni pokriva je:

montane AB ploe sa slojevima za pad, hidro i termoizolacijom i zatitom izolacije (ravan krov)

5.

Meuspratne ploe su:

montane betonske ploe,
livena betonska ploa spregnuta sa podnim nosaima
betonske ploa na profilisanom limu

6.
7.
8.

Skica osnove daje se samo sa

grubim gabaritom objekta i rasporedom
unutranjih stubova (to je est projektni
zahtev u zavisnosti od rasporeda
prostorija u namene prostora). Popreni
presek i orijentacija stubova nisu zadati
ve se usvajaju. Raspored stubova po
obimu objekta je arhitektonski, uglavnom,
slobodan pa se moe usvojiti proizvoljno
ali u skladu sa optim reenjem
meuspratne konstrukcije.

Ad 2. Spratna visina je ukupna

visinska
razlika izmeu gornjih ivica
Fasadu predvideti kao naizmenino postavljene neprovidne parapetne i staklene trake sa otvarajuim
gotvih podova. U njoj su sadrane
krilima.
pretpostavljne debljine podnih obloga,
meuspratne konstrukcije (elinih nosaa
Za vertikalnu komunikaciju predvideti stepenita i liftove.
i montane AB ploe u ovom sluaju),
prostora
sa instalacije (ako se one ne vode
Elemente za ukruenje predvideti u vidu:
u visini nosaa), konstrukcija plafona (u
armirano betonskih jezgara
vertikalnih elinih spregova
sluaju sputenih plafona, na primer) kao i
slobodna visina (najei projektni zahtev
je ba slobodna visina a ostale veliine se
izvode u zavisnosti od projektnog reenja).
Ako se zna da je neka uobiajena slobodna
visina za administrativne prostore oko 2,60
1

m proizilazi da u ovom primeru za sve

pobrojane visine konstrukcija i podova
ostaje 0,7 m u sluaju podruma i tipskog
sprata dok se u prizemlju moe i
prekoraiti ova vrednost. O ovome treba
voditi rauna pri reavanju dispozicije i
usvajanju podnih nosaa.
Ad 8 Strogi protivpoarni zahtevi
su, danas, (iako postoje i druga reenja ali
su, za sad, neekonomina) praktino
propisali da stepenita moraju biti
izolovana armiranobetonskim platnima.
injenica da u objektu, u izvesnom smislu,
mora da postoji armirano betonska cev
jezgro znatnih gabarita namee reenja u
kojima se ovo koristi za horizontalnu
stabilizaciju. Za objekte male spratnosti
ova jezgra su, uglavnom, dovoljna pa su
vertikalni spregovi nepotrbni.
Ad DISPOZICIJA - Ovde se daju
samo najkraa uputstva za reavanje
dispozicije, za detaljnije videti udbenik
"eline konstrukcije u zgradarstvu"
autora prof.dr Dragana Buevca i/ili "Atlas
elinih konstrukcija" autora Hen, Hart i
Zontag koje ima u biblioteci.
U principu prvo treba reiti oblik
dimenzije
i
poloaj
AB
(armiranobetonskog) jezgra. sa stepenitem
i liftom. Pri ovom imati u vidu neka
pravila kao to je dimenzija stepenika koja
treba da zadovoljava formulu "b+2h=63
cm" gde je "b" irina gazita a "h" visina 2

DISPOZICIJA

na primer jedna od idealnih mera je

stepenik dimenzija 16,5/30 cm (poto je
30+2x16,5=63 cm). Ovo, naravno, nije
mogue uvek ostvariti to i nije
neophodno, odstupanja reda veliine 1-2
cm su prihvatljiva ali treba imati u vidu da
su gazita "ua" od oko 26-27 cm i "via"
od oko 18 cm veoma neudobna i
nepodesna zaa javno stepenite kao to je
ovo. irina javnog stepenita treba da je
bar 120 cm isto a neka minimalna irina
hodnika u delu ispred lifta treba da je oko
180 cm. Za neke minimalne dimenzije lifta
moe se usvojiti ist otvor dimenzija
120x120 cm. Zidna platna jezgra mogu se
usvojiti sa debljinom od oko 15-20 cm.
Iz svih ovih parametara treba reiti,
orijentaciono, dimenzije jezgra vodei
rauna kako e se reiti problem razliite
spratne visine (videti kako je ovo pitanje
reeno u priloenom primeru - prizemlje
koje ima veu spratnu visinu ima u delu
oba meupodesta neku vrstu zavojnih
stepenika pa je time nadoknaena razlika u
spratnoj visini).
Nakon toga treba postaviti jezgro u
osnovu na nain da se uklopi u rastere kao
i da bude to blie teitu osnove zgrade.
Ako ovako postavljeno jezgro prolazi blizu
nekih stubova bolje je malo poveati
jezgro, iako to moda nije potrebno, ali
tako ukida jedan broj stubova (ukidanje
stubova bez "irenja" jezgra dalo bi
netipine nosae - i to due od ostalih - to
3

je konstrukcijski nepovoljno.
Najzad treba izvriti raspodelu
podnih nosaa i podvlaka rukovodei se
nekim iskustvenim pravilima (u sutini
broj kombinacija je neogranien i i
optimalna varijanta se ne moe odrediti
bez detaljnije tehno-ekonomske analize).
Pri raspodeli nosaa meuspratne
konstrukcije teiti da "raspon" ploe ispune bude oko 2,5 m (2,0-3,0 m). Raspon
podnih nosaa treba da je oko 1,5-2,0 x
vei od raspona podvlaka (iskustveni
podatak koji ima za cilj da se dobiju nosai
priblino iste visine - nosa veeg raspona
je manje a nosa manjeg raspona je vie
optereen). U principu ne treba ii na
raspone manje od 6,0 m niti vee od 12,0
m.
Poloaj stubovi je u zadatku zadat
samo unutar zgrade dok se po obimu moe
birati proizvoljno, naravno u nekom
smislenom rasteru (zadati podaci mogu
varirati u zavisnosti od oblika i dimenzija
zgrade).
Meuspratna ploa se, crtaki,
moe smatrati debelom oko 14 cm (bez
obzira na tip ploe - uslov zvune i
poarne izolacije).
Temlji nisu predmet ovog eleborata
ali, je naravno, poeljno da imaju nekog
smisla kao i da odnosi dimenzija
4

odgovaraju
optereenja.

odnosima

pripadajuih

Sama dispozicija treba, uglavnom

da bude jasna statika ema pa je u tom
smislu
potrebno
izvriti
statiko
pozicioniranje. Koristiti vodee pozicije
(kao u ovom primeru gde su svi podni
nosai u opsegu pozicija 100-199,
podvlake u opsegu 200-299 itd.). Posebnu
oznaku treba da ima svaka pozicija koja je
statiki drugaije optereena (u praksi se
jo vie unificira - za seriju pozicija slinih
optereenja i raspona usvaja se jedna
pozicija pa se dimenzionie prema
najoptereenijem sluaju - ali se ovde, u
cilju vebanja, zadrava princip unikatnosti
svih pozicija koje se razlikuju bilo po
opterenju ili po rasponu).
U priloenoj dispoziciji obratiti
panju da postoje "mali" nosai (pos 150 i
250) ime je ve u dispoziciji odlueno da
oni ne nose optereenje sa ploe (videti
pravce noenja meuspratne ploe dat na
osnovama) ve da su praktino neka vrsta
"razupiraa" koji povezuju stubove u fazi
monolitiziranja meuspratne tavanice
(naravno, mogua su i drugaija reenja pa
ak i bez tih nosaa ili sa montanim
elementima - ali ovde je uraeno tako kako
bi se ostvarilo povezivanje svih stubova
elinim elementima).
Izvesno "skraenje" elinih nosaa
na dispoziciji (ematski) je uobiajeno
5

kada se eli naglasiti da su u pitanju

zglobne veze rigle i stuba ili zglobna veza
dva nosaa pod uglom.
Najzad, napomine se da nema
krutog pravila o broju potrebnih osnova i
preseka. U principu treba dati dovoljan
broj osnova i preseka da bi se konstrtukcija
"objasnila" u celosti. U priloenom
primeru je koriena injenica da
delimino postoje ose simetrije (neke
osnove i preseci su crtani "pola-pola" ali je
u potpunosti postignuto da su prikazani svi
karakteristini delovi konstrukcije.

ANALIZA OPTEREENJA

Ad

ANALIZA GRAVITACIONIH UTICAJA

Ovo je jedna mogua analiza

optereenja. Za potrebe vebi, ako nije
drugaije zadato, svi mogu usvojiti iste
veliine. Ipak, treba imati u vidu da je u
"stvarnom"
projektovanju
analiza
optereenja veoma vana i predstavlja
jednu od najveih odgovornosti projektanta
konstrukcije. Neophodno je izvriti
pravilnu analizu optereenja a veoma je
vano i naglasiti, u statikom proraunu, za
ta je konstrukcija raunata - ovo stoga to
su veoma este i uobiajene prenamene
prostora to, itekako, moe izmeniti uslove
optereenja.

Krovna etaa: - hidro i termoizolacija sa zatitom hidroizolacije i slojevima za pad od "perlita"

- AB ploa (d=10cm)
- sopstvena teina eline konstrukcije objekta
- sneg
Stalno i sneg:
g+s =
- korisno optereenje
p=
UKUPNO:

q=

7,50 kN/m2

g=
p=
q=

1,00 kN/m2
3,50 kN/m2
0,50 kN/m2
0,50 kN/m2
5,50 kN/m2
2,00 kN/m2
7,50 kN/m2

Tipska etaa: - pod (na primer itison preko kouljice d=4,0cm)

- AB ploa (d=14cm)
- sopstvena teina eline konstrukcije objekta
- laki pregradni zidovi ukljuujui laganu fasadnu oblogu
Stalno:
- korisni optereenje
UKUPNO:
AB jezgro:

- AB platna (proseno, po spratu)

- AB podest i stepenita

1,50 kN/m2
2,50 kN/m2
0,50 kN/m2
1,00 kN/m2
5,50 kN/m2
2,00 kN/m2

(4,05+4,95)x2x0,15x(3,3+23,1)/7x25,0 =
(3,9x4,8-1,5x1,8)x0,15x25,0 =
Stalno:
g=
- korisno optereenje stepenita (3,0 kN/m2)
p = (3,9x4,8-1,5x1,8)x3,0 =
UKUPNO: q =

254,6 kN
60,1 kN
314,7 kN
48,1 kN
362,8 kN

ANALIZA GRAVITACIONIH
UTICAJA:

Kod AB jezgra uticaji su svedeni

na koncentrisane sile u nivou etaa jer je
tako pogodno za dalju analizu (naravno da
se isto moe uraditi i kao ekvivalentno
optereenje po m2 ili na neki drugi nain).
Pri tome je zanemarena injenica da je
visina prizemlja neto vea od ostalih (ovo
nije od bitnijeg uticaja na rezultate) ali je
ukupno optereenje korektno (odnosno,
korektno sraunata teina jezgra je
podeljena na 7
kako
bi se dobile
"ekvivalentne" sile po etaama).

ANALIZA HORIZONTALNIH UTICAJA NA OBJEKAT

Ad

ANALIZA HORIZONT.
UTICAJA NA OBJEKAT

Analiza uticaja od vetra

Uticaji od vetra, po pravilu, nisu merodavni za ovakvu vrstu objekata i nepisano je pravilo da se ne uzimaju u
obzir pri proraunu viespratnih zgrada (osim, naravno, veoma visokih). Pravilno bi, ipak, bilo sprovesti
Ovo
je,
naravno,
krajnje
dokaznicu. U ovom primeru se to i ini.
pojednostavljena i skraena analiza
horizontalnih uticaja na objekat. Poto se,
uglavnom, unapred zna da je za ovu vrstu

Lokacija: Beograd
- kt = 1,0
3
objekta i ovu spratnost merodavna
- r = 1,225 kg/m
seizmika onda je samo to iskustveno
- v = 19,0 m/s
predvianje ukratko potvreno. Napominje

Objekat: Industrijski
- kT = 1,0
se da seizmika moe biti merodavno

Teren: Ravan
- Sz = 1,0
2
horizontalno dejstvo ak i ako su sile od

Kategorija terena: B;
h = 20,0m
- Kz = 1,214
vetra nominalno vee vrednosti (poto

Dinamiki koeficijent:
- Gz = 2,0
kombinacije dejstava sa seizmikm

Koeficijenti sile (koeficijenti pritiska ili oblika)

uticajima spadaju u III sluaj optereenja
Merodavan ukupni koeficijent sile (za objekat kao celinu) je:
Ce = Ce1+Ce2 = 1,4
dok kombinacije sa vetrom spadaju u II
sluaj optereenja).
Celokupnu seizmiku silu na
objekat iz ovog primera, jasno je, prima
AB jezgro kao konzolni nosa ukljeten u
tlo (na koti gornje ivice temelja) poto su
sve meusobne veze podnih nosaa,
podvlaka i stubova zglobne. Naravno da su
mogua i druga reenja: dva ili vie AB
jezgara, izdvojena AB platna, vertikalni
spregovi ili bilo koja kombinacija
prethodno pobrojanih sluajeva kao i
reenja sa viespratnim i viebrodim
ukljetenim okvirima u jednom ili dva
pravca (ovo poslednje, praktino, skoro da
nije ni mogue analizirati "runo" bez
pomoi raunara i specijalizovanih
raunarskih programa). U svakom sluaju
analiza horizontalnih dejstava se uvek radi
9

Osrednjeni aerodinamiki pritisak vetra

qm,T,z = 0,5r (vm,50,10ktkT)210-3Sz2 Kz2 =
0,27 kN/m2
Aerodinamiki pritisak vetra (u ovom primeru, zbog uinjenih aproksimacija, takoe je
jedinstven za ceo objekat) qg,T,z = qm,T,zGz =
0,54 kN/m2
Merodavno optereenje vetrom (u vidu jedinstvene koncentrisane sile po spratu)
w = qg,T,z CA = 0,54 x 1,4 x (24,0x3,3) =
59,87 kN

Analiza uticaja od zemljotresa

.

Kategorija objekta
Ko = 1,0

Lokalni uslovi tla II

Kd = 1,0

Zona seizminosti VIII

Ks = 0,050

Koeficijent duktilnosti:
Kp = 1,3

Ukupan koeficijent seizminosti

K = KoKdKsKp = 0,065

Merodavna masa objekta u nivou etaa

Stalno po etai
(24,0x21,6-4,2x5,1)x5,5 =
Stalno od jezgra
platna (2x4,05+2x4,95)x0,15x(3,3+23,1)/7x25,0 =
podesti i stepenite (3,9x4,8-1,5x1,8)x0,15x25,0 =
50% korisnog po etai
(24,0x21,6-4,2x5,1)x50%x2,0 =
50% korisnog po stepenitu (3,9x4,8-1,5x1,8)x50%x3,0 =
Gi =

Ukupna masa objekta:

G = SGi = 7xGi = 25264 kN

Ukupna seizmika sila:

S = K x G = 1642 kN

Raspodela seizmike sile po etaama:

Si = S

2733,4 kN
254,6 kN
60,1 kN
497,0 kN
24,0 kN
3609,1 kN

G i hi
( G i hi )

SxGi/S(Gixhi) = 1642/(3,3+7,5+10,8+14,1+17,4+20,7+24,0) = 16,79 kNm

S1 = 16,79 x 3,3
S2 = 16,79 x 7,5
S3 = 16,79 x 10,8
S4 = 16,79 x 14,1

= 55.4 kN
= 125.9 kN
= 181.3 kN
= 236.7 kN

S5 = 16,79 x 17,4
S6 = 16,79 x 20,7
S7 = 16,79 x 24,0

= 292.1 kN
= 347.6 kN
= 403.0 kN

na ovaj nain (za raliku od objekata kao to

su industrijske hale) iz razloga to
meuspratne ploe formiraju krutu
dijafragmu u svojoj (horizontalnoj) ravni te
ona obezbeuje da se etae ponaaju kao
kruta tela
za
horizontalni
"rad"
(horizontalnu deformaciju pomeranje i
obrtanje). Ovo primorava konstruktera da
objekat, za horizontalna dejstva, posmatra
kao celinu (nije mogue, kao kod hale, da
jedan spreg primi vetar sa jedne strane a
drugi sa druge oba sprega simultano
primaju ukupan vetar na objekat).
Ukupni
seizmiki
koeficijent
uraen je na primeru uobiajenih vrednosti
koeficijenata. Studenti mogu usvijiti iste
vrednosti ali je bitno da se zna da i
odreivanje ovog koeficijenta spada u
domen odgovornosti konstruktera - u
"zbilji"
odreivanje
pojedinanih
koeficijenata treba da bude rezultata
detaljnih analiza.
Za proraun mase objekta treba
znati da se korisno optereenje uzima sa
50% dok se ostala optereenja (sopstvena
teina i sneg) uzimaju u obzir sa punim
iznosima.
Obratiti panju da seizmike sile
deluju u teitima pojedinih etaa pa, u
optem sluaju - kada se teite krutosti
jezgra ili jezgara ne poklapa sa teitem
etaa, moe da se javi moment torzije na
jezgro a kao posledica seizmikih sila. Ovo
10

Rekapitulacija horizontalnih uticaja na objekat

Vetar
(pojednostavljeno na stranu sigurnosti)

Seizmika

+20,700

59,9 kN

+20,700

S7 = 403,0 kN

+17,400

59,9 kN

+17,400

S6 = 347,6 kN

+14,100

59,9 kN

+14,100

S5 = 292,1 kN

+10,800

59,9 kN

+10,800

S4 = 236,7kN

+7,500

59,9 kN

+7,500

S3 = 181,3 kN

+4,200

59,9 kN

+4,200

S2 = 125,9 kN

+0,000

+0,000

S1 = 55,4 kN

-3,300

-3,300

je sluaj i u prikazanom primeru ali samo

za "poduni" pravac zemljotresa (paralelno
sa osama A-D). Za intenzitet ovog
momenta torzije treba odrediti taan
poloaj teita jezgra odnosno njegovo
odstojanje od teita etae - "e". Ovo e se
uraditi pri analizi samog AB jezgra.
Raspored seizmike sile po
etaama uraen je prema vaeem
pravilniku ali treba imati u vidu da je to
pojednostavljen postupak. Postoje i taniji
postupci, ak i u naem vaeem
pravilniku, ali prevazilaze mogunosti, pa i
cilj, programa vebanja na ovom predmetu.

Oigledno je kao horizontalno dejstvo merodavan uticaj od zeimikih sila

11

DIMENZIONISANJE ELEMENATA ELINE KONSTRUKCIJE

Ad
POS: 100

- Podni nosa
- "pripadajua" irina ploe sa koje se svodi optereenje
- raspon

DIMENZIONISANJE
ELEMENATA ELINE
KONSTRUKCIJE:

3,0 m
9,6 m
Studenti treba da isto urade za SVE
elemente
konstrukcije
uz
pravilno
odreeno svoenje i prenoenje uticaja.

7,5x3,0=22,5 kN/m
Mmax = 22,5x9,62/8 = 259,2 kNm
Tmax = R100 = 108,0 kN
9,6 m
R100= 22,5x9,6/2= 108,0 kN

Usvaja se IPE 500 0370

g = 90,7 kg/m
Wx = 1930 cm3
Ix = 48200 cm4
3
Sx = 1100 cm
trebra = 10,2 mm
Kontrola napona:

smax = 259,2x102/1930 = 13,43 kN/cm2 < sdop = 16,0 kN/cm2

tmax = 108,0x1100/(48200x1,02) = 2,42 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

Kontrola deformacije: fmax=(5/384)x(22,5x10-2x9604)/(21000x48200)=2,5cm<fdop=min(28mm; l/250) = 28mm

Kontrola stabilnosti: Nije merodavno

Prilikom izbora profila treba voditi

rauna o ukupnoj visini medjuspratne
konstrukcije.
U
ovom
sluaju
podrazumevamo da je visina svih slojevi
poda zajedno sa podnom ploom oko 15,0
cm a da za konstrukciju plafona treba oko
5,0 cm. Uzimajui prethodno u obzir kao i
zahtevanu minimalnu "istu" visinu unutar
prostorije od 2,60 m proizilazi da je za
konstruciju elinih nosaa preostalo 500
mm (2600 + 50 + 500 +150 = 3300 mm).
"ista" visina od 2,6 m moe se smatrati
apsolutnim minimumom za javne objekte.
Ad

POS: 100 Podni nosa

Kontrola napona:

Kako je u pitanju prosta greda pod

jednakopodeljenim optereenjem nema
preseka sa znatnim momentom i znatnom
transferzalnom silom pa je izostavljena
kontrola uporednog napona - su.
Kontrola deformacije:
12

POS: 110

- Ivini podni nosa

- "pripadajua" irina ploe sa koje se svodi optereenje
- raspon

1,5 m
9,6 m

7,5x1,50m=11,25kN/m
Mmax = 11,25x9,62/8 = 129,6 kNm
Tmax = R110 = 54,0 kN
9,6 m
R110= 11,25x9,6/2= 54,0 kN

Usvaja se IPE 400 0370

g = 66,3 kg/m
Wx = 1160 cm3
Ix = 23130 cm4
Sx = 654 cm3
trebra = 8,6 mm
Kontrola napona:

smax = 129,6x102/1160 = 11,17 kN/cm2 < sdop = 16,0 kN/cm2

tmax = 54,0x654/(23130x0,86) = 1,77 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

Kontrola deformacije: fmax=(5/384)x(11,25x10-2x9604)/(21000x23130)=2,6cm<fdop=28mm<l/250=3,8 cm

Kontrola stabilnosti: Nije merodavno

Uobiajena je provera ugiba i

vibracija. Uslov za ugib proizilazi iz vrste
pregradnih zidova koje su planirane da se
formiraju na ploi, estetike itd. i propisuje
se, obino, kao doputen ugib u funkciji od
raspona (za podne nosae je, najee,
l/250-l/300 mada se moe zahtevati i l/400l/500). Treba imati u vidu da se ugib od
stalnog optereenja moe anulirati
nadvienjem elinih nosaa.
Uslov vibracija (nema ga u naim
propisima ali se moe nai po
internacionalnim
standardima
i
preporukama) proizilazi iz funkcionalnih
pa i psiholokih razloga. Propisuje se,
najee, kao zabranjen opseg sopstvenih
frekvencija nosaa (nepovoljan je opseg
0,8-5,5 Hz). U zgradarstvu se, najee
propisuje da sopstvena frekvencija nosaa
pod stalnim i korisnim optereenjem ne
sme biti manja od 3 Hz ili ak 5 Hz u
sluaju plesnih dvorana, podijuma za igru i
slino. Ovi uslovi se "oiglednim
matematikim transformacijama" mogu
prevesti na apsolutne granine ugibe usled
stalnog i korisnog optereenja i oni iznose
28mm odnosno 10mm respektivno.
U konkretnoj situaciji "merodavan"
(stroiji) je uslov po vibracijama u odnosu
na uslov po ugibu 28mm prema 38mm.
Kontrola stabilnosti:

13

POS: 120

- Netipini podni nosa

- "pripadajua" irina ploe sa koje se svodi optereenje
- raspon

7,5x1,95m=14,62kN/m

3,0 m odnosno 1,95 m

9,6 m

7,5x3,00m=22,5kN/m
Mmax(x=4.7m) = 224,90 kNm
Tmax = R120,D = 105,2 kN
Mmax(x=4,8m) = 1,9 cm

2,6 m

7,0 m
9,6 m

R120,L= (22,5x7+14,62x2,6)-105,2 = 64,3 kN

R120,D= (22,5x7x6,1+14,62x2,6x1,3)/9,6 = 105,2 kN

Iz konstruktivnih razloga:

Usvaja se IPE 500 0370

g = 90,7 kg/m
Wx = 1930 cm3
Ix = 48200 cm4
3
Sx = 1100 cm
trebra = 10,2 mm

"Nije merodavno" u primeru sledi

iz injenice da je u pitanju valjani nosa
koji podrazumeva
zadovoljenje svih
oblika stabilnosti elemenata poprenog
preseka (izboavanje pritisnutih delova
elemenata poprenog preseka kao i
izboavanje rebra smicanjem) jer se ovi
nosai, uglavnom, po tim kriterijumima i
dizajniraju - oblikuju. Bono izvijanje
nosaa takoe nije merodavno jer je u
pitanju prosta greda kod koje je gornji
pojas pritisnut - a on se moe smatrati
kontinualno
bono
pridranim
meuspratnom ploom (u praksi ovo treba
i propisati i/ili dokazati naroito kod
prefabrikovanih montanih ploa).
Ako se, u konkretnom sluaju,
ispostavi da nema dovoljno visine za
nosae iz serije IPE ili IPN (koji su, meu
valjanim profilima, najoptimalniji za podne
nosae) uvek se mogu uzeti nosai iz serija
IPB (HEA pa ak i HEB ako je
neophodno) ili se projektovati zavareni
limeni nosai "I" preseka. U ovom
konkretnom sluaju, na primer, kao podni
nosai "prolaze" i IPN 450 (koji je oko
25% tei), HEA 400 (koji je 40% tei) ili
HEB 360 (koji je 55% tei). Svi su manje
ekonomini ("tei" su) ali zato zauzimaju
manju visinu meuspratne konstrukcije
(450, 400 odnosno 360 mm u odnosu na
optimalni IPE 500 koji "okupira" 500 mm
meuspratne visine).

14

POS: 130

- Netipini podni nosa

- "pripadajua" irina ploe sa koje se svodi optereenje
- raspon

Ad POS:110Ivini podni nosa

3,0 m
7,0 m

7,5x3,0=22,5 kN/m
Mmax = 22,5x7,02/8 = 137.8 kNm
Tmax = R130 = 78.75 kN
7,0 m
R130 = 22,5x7,0/2= 78,75 kN

Usvaja se IPE 400 0370

g = 66,3 kg/m
Wx = 1160 cm3
Ix = 23130 cm4
3
Sx = 654 cm
trebra = 8,6 mm
Kontrola napona:

smax = 137,8x102/1160 = 11,88 kN/cm2 < sdop = 16,0 kN/cm2

tmax = 78,75x654/(23130x0,86) = 2,58 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

Kontrola deformacije: fmax=(5/384)x(22,5x10-2x7004)/(21000x23130)=1,4cm<fdop=28mm=l/250=28 mm

Kontrola stabilnosti: Nije merodavno
POS: 150

- Razupira u pravcu podnih nosaa

("uputen" u odnosu na podnu plou kako bi se spreilo oslanjanje ploe)
Konstruktivno:

Kontrola vitkosti:

lmax = 260/2,51 = 103 < ldop = 250

Usvaja se HEA 100 0370

g = 16,7 kg/m
A = 21,2 cm3
ix = 4,06 cm
iy = 2,51 cm

Nije
neobino
da
se,
iz
konstruktivnih razloga (unifikacije), usvoji
isti nosa kao i podni nosa POS: 100 ali
tada, naravno, ne treba sprovoditi proraun
i dokaznicu jer svi dokazi slede direktno iz
dokaza za POS: 100. U ovom primeru ima
dosta netipinih nosaa (POS: 110, 120,
130, 210, 220) pa je odlueno da se uvede
jo jedan profil (IPE 400) kako bi se
ostvario ekonomski efekat (smanjenje
ukupne teine konstrukcije).
Ad POS:150 Razupira
Ve ranije je napomenuto da su
razupirai postavljeni iz konstruktivnih
razloga da bi se elinim elementima
ostvarila veza izmeu svih stubova (oni
kao takvi mogu biti i montanog karaktera
da se demontiraju nakon monolitizacije
(betoniranja) ploe. Ovde je usvojeno da su
neoptereeni (na primer da se postavljaju
tako da im gornja ivica bude "uputena" u
odnosu na podne nosae i podvlake) pa se
"dimenzioniu" samo prema kriterijumu
vitkosti (poto je u pitanju sekundarni
element (prost tap) za stabilizaciju. U
praksi ovo (naroito kada je preteno po
obimu objekta kao ovde) moe da poslui
neemu u vezi fasade ili slinom.

15

Ad
POS: 200

- Podvlaka
- "pripadajua" irina ploe za jednako podeljeno optereenje
- raspon
R100=108,0 kN

1,2 m
6,0 m

7,5x1,20m=9,0 kN/m
Mmax = 108,0x6,0/4 + 9,0x9,62/8 = 265,7 kNm
Tmax = R200 = 81,0 kN

6,0 m
R200= (108,0+9,0x6,0)/2=81,0 kN

Usvaja se IPE 500 0370

g = 90,7 kg/m
Wx = 1930 cm3
Ix = 48200 cm4
3
Sx = 1100 cm
trebra = 10,2 mm
Kontrola napona:

smax = 265,7x102/1930 = 13,77 kN/cm2 < sdop = 16,0 kN/cm2

tmax = 81,0x1100/(48200x1,02) = 1,81 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

s u @ 13.77 2 + 3 1.812 = 14,12kN / cm 2 < o dop = 16,0kN / cm 2

Kontrola deformacije: fmax=[108x6003/48+(5/384)x(9,0x10-2 x6004)]/EI=0,6cm<fdop=l/300=20mm< 28 mm
Kontrola stabilnosti: Nije merodavno

POS: 200 Podvlaka

Kontrola napona:

Kod podvlake imamo situaciju da

je u preseku u sredini i Mmax i znaajno T
pa je izvrena kontrola uporednog napona
na pojednostavljen nain (koji je na strani
sigurnosti)

jednostvanim
superponiranjem smax i tmax (ako ovaj
postupak ne "proe" ne treba poveavati
presek ve sprovesti tanu raunicu sa
stvarnim T i sa naponima s1 i t1 naponi u
taki na spoju noice i rebra nosaa pa
tek ako i to ne zadovoljava usvojiti jai
nosa).
Kontrola deformacije:
U konkretnom sluaju ispao je
stroiji ("merodavan") uslov za ugib u
odnosu na uslov za vibracije 20 mm u
odnosu na 28 mm.
Kontrola stabilnosti:
Kod podvlaka treba biti oprezan
kada se razmatra bono izvijanje
pritisnutog pojasa nosaa. Ovde je situacija
netipina u tome to se i na podvlaku
kontinualno oslanja jedan deo ploe pa je
nosa
kontinualno
pridran
(nije
merodavno bono izvijanje nosaa) ali je
tipina situacija da se ploa oslanja samo
na podne nosae a ovi na podvlake. Ako je
pri tome nedefinisana veza ploe za
16

POS: 210

- Netipina podvlaka
- "pripadajua" irina ploe za jednako podeljeno optereenje
- raspon
R100=108,0 kN

1,2 m
3,9 m

7,5x1,20m=9,0 kN/m
Mmax(x=0,9 m) = 86,64 kNm
Tmax = R210,L = 100,6 kN
fmax(x=1,75 m) = 0,2 cm
3,0 m
3,9 m

R210,L= (108,0x3,0+9,0x3,92/2)/3,9=100,6 kN

R210,D= (108,0+9,0x3,9)-100,6=42,5 kN

Usvaja se IPE 400 0370

g = 66,3 kg/m
Wx = 1160 cm3
Ix = 23130 cm4
3
Sx = 654 cm
trebra = 8,6 mm
Kontrola napona:

smax direktno sledi iz dokaza za POS: 130

tmax = 100,6x654/(23130x0,86) = 3,31 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

Kontrola deformacije: fmax = 0,2 cm << fdop = l/300 = 13 mm < 28mm

Kontrola stabilnosti: Nije merodavno

podvlaku ili je ona ak denivelisana

(uputena) u odnosu na plou onda po
pitanju bonog pridravanja imamo
takasto oslanjanje na mestima veze
podnih nosaa i podvlake pa je neophodno
sprovesti dokaznicu stabilnosti podvlake
na bono izvijanje pritisnutog pojasa.
Ad

POS:210 i 220Netipine podvlake

U sluaju pozicija 210 i 220

iskoriena je injenica da je ve ranije
uveden jo jedan dodatni profil (IPE400)
pa je on iskorien za netipine podvlake
do AB jezgra. Naravno da je mogue
svaku poziciju dimenzionisati nezavisno
ali, kao to je ve pomenuto, treba ii na
neki optimim ovde je celokipna
meuspratna konstrukcija projektovana sa
ukupno 3 profila (IPE500, IPE400 i
HEA100) pri emu su sva 3 profila
zastupljena u znaajnoj meri. Ne bi, na
primer, imalo smisla usvajati poseban
profil zabog samo jedne pozicije koja se
pojavlju je na 1-2 mesta u dispoziciji
("dobitak" na teini bi se "izgubio" zbog
potrebe
za
razliitim
vezama,
komplikovanije nabavke materijala itd.).
Ovo, meutim, nije neko kruto pravilo. U
praksi se odluka ostavlja projektantu ali je
moe izmeniti i izvoa (uz saglasnost
projektanta i/ili investitora) a zavisi i od
naina ugovaranja izvoenja i montae
konstrukcija (po kg ili "uture").

17

POS: 220

- Atipina podvlaka
- "pripadajua" irina ploe za jednako podeljeno optereenje
- raspon
R120,L=64,3 kN

1,2 m
3,9 m

7,5x1,20m=9,0 kN/m
Mmax < MPos: 210
Tmax < TPos: 210
fmax < fPos: 210
3,0 m
3,9 m

R220,L= (64,3x3,0+9,0x3,92/2)/3,9=67,0 kN

R220,D= (64,3+9,0x3,9)-67,0=10,2 kN

Iz konstruktivnih razloga:

POS: 250

Usvaja se IPE 400 0370

g = 66,3 kg/m
Wx = 1160 cm3
Ix = 23130 cm4
3
Sx = 654 cm
trebra = 8,6 mm

- Razupira u pravcu podvlaka

("uputen" u odnosu na podnu plou kako bi se spreilo oslanjanje ploe)
Konstruktivno:

Kontrola vitkosti:

Usvaja se HEA 100 0370

g = 16,7 kg/m
A = 21,2 cm3
ix = 4,06 cm
iy = 2,51 cm

lmax = 300/2,51 = 120 < ldop = 250

18

Ad
POS: 300

+20,700

+17,400

+14,100

+10,800

108,0 kN

108,0 kN

108,0 kN = R100

do kote +7,8m

Usvaja se: HEB 200 0370

g = 61,3 kg/m
A = 78,1 cm3
ix = 8,54 cm
iy = 5,07 cm

Kontrola vitkosti:
lmax = 420/5,07 = 82,8 < ldop = 150
Kontrola napona i stabilnosti:

l = 82,8/92,9 = 0,892 kc = 0,606

smax= 756,0/78,1 = 9,68kN/cm2 < si,dop=0,606sdop= 9,7 kN/cm2
108,0 kN

+7,500

108,0 kN

+4,200

108,0 kN

iznad kote +7,8m

Usvaja se: HEA 180 0370

g = 35,5 kg/m
A = 45,3 cm3
ix = 7,45 cm
iy = 4,52 cm

Kontrola vitkosti:
lmax = 330/4,52 = 73,0 < ldop = 150
Kontrola napona i stabilnosti:

+0,000

POS: 300 Tipini ivini stub

- Tipini ivini stub

108,0 kN

-3,300

l = 73,0/92,9 = 0,786 kc = 0,671

smax = (4/7)x756,0/45,3= 9,54kN/cm2< si,dop= 0,671sdop= 10,74kN/cm2

Pri analizi optereenja stubova

vren je "prenos" odgovarajuih reakcija
podnih nosaa i podvlaka. U principu, u
ovom i u nekim drugim sluajevima
(uglavnom kod zglobnih sistema sa
nosaima sistema proste grede) mogue je
isto sprovesti preko odreivanja "uticajnih
povrina". Za POS 300, konkretno,
"uticajna
povrina"
je
dimenzija
3,0mx4,8m pa ako je merodavno
optereenje po etai 7,5 kN/m2 dobijamao
da je optereenje na stub po etai:
(3,0x4,8)x7,5 = 108,0 kN
odnosno vrednost identina reakciji
odgovarajueg podnog nosaa (POS: 100).
Pri analizi optereenja zanemarena
je i, neizbena, ekscentrinost na mestu
unosa reakcije podnog nosaa (veze stuba i
nosaa) koja, naroito kod ivinih stubova
koji su optereeni samo sa jedne strane,
moe biti znatna. Ovo bi, u praksi, trebalo
ispitiati i, eventualno, uzeti u obzir pri
domenzionisanju (ovde je mogua
ekscentrinost veoma mala zbog malih
dimenzija stuba reda veliine 100150mm a i taj uticaj je umanjen zbog
kontinuiranosti stuba kroz vie etaa pa
je zanemareno u potpunosti).

R300 = 756.0 kN

Kod
konstruisanja
stubova
rukovodilo se istom eljom ka unifikaciji
ali optimalnoj. Mogue je, naravno, sve
stubove usvojiti istog preseka i to po celoj
19

POS: 310

+20,700

+17,400

+14,100

visini to pri nekoj drugoj dispoziciji

moe biti ak i optimalno. Takoe, mogue
je da se presek stuba menja na svakoj ili
svakoj drugoj etai po visini a sve u
zavisnosti od veliine objekta naina
proizvodnje transporta i montae.

- Netipini ivini stub

54,0 kN
Usvaja se: HEA 180 0370
g = 35,5 kg/m
A = 45,3 cm3
ix = 7,45 cm
iy = 4,52 cm

54,0 kN

54,0 kN = R110

Kontrola vitkosti:
lmax = 420/4,52 = 92,9 < ldop = 150
Kontrola napona i stabilnosti:

+10,800

54,0 kN

+7,500

54,0 kN

+4,200

54,0 kN

+0,000

54,0 kN

-3,300

R310 = 378,0 kN

l = 92,9/92,9 = 1,000 kc = 0,540

smax = 378,0/45,3= 8,34 kN/cm2< si,dop= 0,540sdop = 8,64kN/cm2

Ovde imamo situaciju da postoje

bitno razliito optereeni stubovi "ivini"
i "srednji" pri emu su bitno drugaije
optereeni i krajnji (ugaoni) "ivini" u
odnosu na ostale "ivine". Imajui
prethodno u vidu, kao i injenicu da se
nabavka materijala (profila) vri u
duinama od oko 12,0 15,0 m to su i
najvee prihvatljive transportne duine,
odlueno je da se usvoje tri razliita profila
(HEB300, HEB200 i HEA180) te da se od
njih formiraju svi stubovi uz mogunost
jedne promene preseka po visini (na
sredini odnosno tako da se stubovi
proizvode, transportuju i montiraju iz dva
dela od po oko 12,0 m duine).
Kod POS: 300 je za donji deo
usvojen profil iz serije HEB koja je i
predviena za stubove (kao i serija HEM
koja je predviena za izuzetno optereene
stubove) dok je gornji usvojen od HEA
profila poto je bitno manje optereen.
Izvrena je kontrola vitkosti,
napona i stabilnosti. Deformacija nije
tretirana jer "skraenje" stuba usled
normalnih sila nije od znaaja a nema
horizontalnog "otklona" nezavisnog od
20

POS: 320

+20,700

krutosti jezgra (podrazumeva se da bi se

ovo proverilo pri konstruisanju i dokazu
AB jezgra).

- Netipini ivini stub

78,75 kN
Usvaja se u svemu kao POS: 300

+17,400

+14,100

+10,800

78,75 kN

78,75 kN = R130

78,75 kN

78,75 kN

+4,200

78,75 kN

78,75 kN

-3,300

Usvaja se: HEB 200 0370

Kontrola napona i stabilnosti:

Nmax < Nmax,Pos:300

iznad kote +7,8m

Kontrola napona i stabilnosti:
Nmax < Nmax,Pos:300

+7,500

+0,000

do kote +7,8m

Usvaja se: HEA 180 0370

Ad

POS: 310 i 320 Netipini ivini

stubovi

Zarad doslednosti treba obratiti

panju da sa obe strane stuba POS: 320
postoje jo dva netipina ivina stuba
(stubovi na koje se oslanjaju netipini
podni nosai POS: 120) a koji nisu
oznaeni kao posebna pozicija. Ovo je
svesno uraeno jer je razlika u optereenju
manja od 3% u odnosu na tipini ivini
stub POS: 300 (reakcije odgovarajuih
podnih nosaa su R100 = 108 kN a R120 =
105,2 kN) to je neka mera tolerancije koja
se u tehnikim primenama moe smatrati
prihvatljivom).
Vidi se da je POS: 310 "uspela" sa
manjim profilom po celoj visini dok je
razlika uticaja kod POS: 320 u odnosu na
POS:300 bila nedovoljna za bilo kakve
modifikacije (uz ranije pomenutu odluku
da se sve zavri sa najvie 3 razliita
profila).

R320 = 551,25.0 kN

21

POS: 370

- Tipini unutranji stub

Ad

+20,700

+17,400

+14,100

+10,800

+7,500

+4,200

+0,000

231,5 kN

231,5 kN

R100+R200 + R210,D =
231,5 kN
231,5 kN

do kote +7,8m

Usvaja se: HEB 300 0370

g = 117,0 kg/m A = 149,0 cm3
ix = 13,0 cm
iy = 7,58 cm

Kontrola vitkosti:
lmax = 420/7,58 = 55,4 < ldop = 150
Kontrola napona i stabilnosti:

l = 55,4/92,9 = 0,596 kc = 0,785

smax = 1620,5/149,0 = 10,88 kN/cm2 < si,dop = 0,785sdop = 12,6 kN/cm2

POS: 370 Tipini unutranji stub

Od svih "unutranjih" stubova,

jasno je ve i iz dispozicije, najoptereenija
je POS: 370. koja "prima" reakcije jednog
tipinog podnog nosaa, jedne tipine i
jae optereene netipine podvlake.
Konstruisanje je uspeno ostvareno
tako to je za donji deo upotrebljen novi
"jai" profil a za gornji deo je upotrebljen
profil koji je ve korien za donji deo
tipinog ivinog stuba POS: 300.

231,5 kN
iznad kote +7,8m
231,5 kN

Usvaja se: HEB 200 0370

g = 61,3 kg/m
A = 78,1 cm3
ix = 8,54 cm
iy = 5,07 cm

Kontrola vitkosti:
lmax = 330/5,07 = 65,1 < ldop = 150
231,5 kN

Kontrola napona i stabilnosti:

l = 65,1/92,9 = 0,701 kc = 0,725

smax= (4/7)x1620,5/78,1 = 11,86kN/cm2 si,dop=0,725sdop= 11,6kN/cm2

-3,300

R370 = 1620,5 kN

22

Ad
POS: 360

+20,700

- Netipini unutranji stub

199,2 kN
Usvaja se u svemu kao POS: 370

+17,400

+14,100

+10,800

+7,500

+4,200

+0,000

199,2 kN

R100+R200 +R220 =
199,2 kN
199,2 kN

do kote +7,8m
Kontrola napona i stabilnosti:
Nmax < Nmax,Pos:370

iznad kote +7,8m

Kontrola napona i stabilnosti:
Nmax < Nmax,Pos:370

199,2 kN

199,2 kN

199,2 kN

-3,300

R360 = 1394,4 kN

Usvaja se: HEB 300 0370

Usvaja se: HEB 200 0370

POS: 360 i 350 Netipini

unutranji stubovi

Dok je za POS:360 i iz dispozicije

bilo oigledno da je vrlo malo razliito
optereena od POS:370 analiza je pokazala
da je razlika u optereenju i za POS:350
nedovoljna da bi se presek ve
konstruisanog stuba POS:370 mogao
racionalno menjati pa su svi "unutranji"
stubovi (POS: 350, 360 i 370) usvojeni
istog preseka.
Dokazi, naravno, nisu sprovedeni
jer direktno slede iz dokaza za POS: 370.
Ad

POS: J AB stepenino jezgro

Vertikalni elementi za ukruenje,

jedno AB jezgro u ovom primeru,
"primaju" kompletna horizontalna dejstva
(vetar i/ili seizmike uticaje) na objekat
kao celinu kao i "pripadajui" deo
gravitacionih uticaja (sopstvenu teinu i
korisno optereenje "pripadajuih delova
etaa i AB jezgra).
U ovom primeru, od gravitacionih
dejstava sa "pripadajuih" delova etaa,
AB jezgro prima po jednu reakciju od
podnih nosaa POS: 100 i 130 i po dve
reakcije od netipinih podvlaka POS: 210 i
220. Takoe, zbog dispozicionog reenja i
pravca "noenja" podne ploe, postoje mali
pripadajui delovi podne ploe sa kojih se
23

POS: 350

+20,700

- Netipini unutranji stub

135,0 kN
Usvaja se u svemu kao POS: 370

+17,400

+14,100

+10,800

+7,500

+4,200

+0,000

135,0 kN

R110+R200 =
135,0 kN
135,0 kN

do kote +7,8m
Kontrola napona i stabilnosti:
Nmax < Nmax,Pos:370

iznad kote +7,8m

Kontrola napona i stabilnosti:
Nmax < Nmax,Pos: 370

135,0 kN

135,0 kN

135,0 kN

-3,300

R350 = 945,0 kN

Usvaja se: HEB 300 0370

Usvaja se: HEB 200 0370

uticaji prenose na AB jezgro direktno (to

su polovine delova ploe izmeu podnih
nosaa POS: 120 i samog AB jezgra
videti dispoziciju proizilazi da je
takozvana "pripadajua" irina sa koje se
vri direktno prenoenje uticaja sa podne
ploe na AB jezgro: (1/2)x0,9m= 0,45 m u
ukupnoj duini od 2,6m to je duina
preklapanja jezgra i raspona podnog
nosaa POS: 120). U ovom konkretnom
primeru to je uzeto u obzir pri analizi
ukupnih uticaja na AB jezgro od
gravitacionih dejstava. Deo od sopstvene
teine AB jezgra (Gj) je preuzet iz analize
seizmikih uticaja na strani 10. odakle se, u
sutini, moe uzeti i korisno optereenje
AB jezgra (Pj) ali pomnoeno sa 2 (jer je
na strani 10 ono uzeto sa 50% zbog toga
to su analizirani seizmiki uticaji gde je
pravilo da se korisno optereenje uzima u
obzir sa 50%). U obrazloenju na skici
korisno optereenje jezgra je uzeto po
"neto" povrini - bez otvora za lift smatrajui da je sam lift uao u stalno
optereenje po jezgru (korisno optereenje
po jezgru se, u sutini, moe uzeti kao
odgovarajua vrednost sa strane 10 ali
pomnoeno sa 2 jer je tamo ono uzeto sa
50% zbog toga to su analizirani seizmiki
uticaji gde je pravilo da se korisno
optereenje
uzima
sa
polovinom
intenziteta).
Oigledno
je
da
je
za
dimenzionisanje merodavan "poduni"
pravac zemljotresa odnosno seizmikih sila
24

POS: J

+20,700

- Armiranobetonsko stepenino jezgro

R100+R130+2R210,L+2R220,L+(getae+petae)direktno+Gjezgra+Pjezgra=
=108,0+78,75+2x100,6+2x67,0+(2x2,6x0,45x7,5)+(254,6+60,1)+((3,9x4,8-1,5x1,8)x3,0)=
544,0 kNm =902,3 kN
S7 = 403,0 kN

+17,400

469,3 kNm

902,3 kN
S6 = 347,6 kN

+14,100 394,3 kNm

902,3 kN
S5 = 292,1 kN

+10,800

319,5 kNm

902,3 kN
S4 = 236,7kN

+7,500

244,8 kNm

902,3 kN
S3 = 181,3 kN

+4,200

170,0 kNm

902,3 kN
S2 = 125,9 kN

+0,000

74,8 kNm

902,3 kN
S1 = 55,4 kN

MJ,t = 2216,7 kNm

-3,300
RJ,h = 1642,0 kN

MJ = 28372 kNm
RJ,v = 6316,1 kN

Poloaji
centra (teita) masa "M"
i
centra (teita) krutosti "K"

(pravac paralelan sa osama A-D) i to iz dva

razloga. Prvi je taj to je prostorna
orijentacija jezgra takva da je to njegov
"slabiji" pravac a drigi injenica da za taj
pravac postoji ekscentricitet pri delovanju
seizmikih sila jer se centri (teita) masa i
krutosti ne nalaze na istom pravcu (pri
emu, naravno, seizmike sile deluju u
centrima masa a "otpor" jezgra ima teite
u centru krutosti). Odreivanje centra
krutosti sprovedeno je odreivanjem
teita preseka AB jezgra odnosno
njegovih AB zidova platana to je u
konkretnom sluaju egzaktno. U optem
sluaju, sa vie nejednakih AB jezgara,
pojedinanih AB platana, vertikalnih
spregova i/ili njihovih kombinacija,
odreivanje centra krutosti je neto
sloenije jer se pri tome ono ne poklapa sa
teitem
prostog
zbira
pojedinih
vertikalnih elemenata ve se, pri tome,
moraju uzeti u obzir i njihovi meusobni
odnosi krutosti.
Ukupan
ekcentricitet
izmeu
centara masa i krutosti u ovom primeru je:
e = 1,35m pa su odgovarajui momenti
torzije koji "napadaju" jezgro u visini "itog" sprata: Mt = Si e i oni kao torzija
zaista i "napadaju" torziono kruto AB
jezgro "cevnog" odnosno "kutijastog"
poprenog preseka.
Kada
ima
vie
odvojenih
vertikalnih elemenata za ukruenje onda,
na pojedinim vertikalnim elementima za
25

'

902,3 kN

403,0 kN

544,0 kN

1804,6 kN

1329,9 kNm

750,6 kN

1013,3 kN

2706,9 kN

3806,9 kNm

1042,7 kN

1407,6 kN

3609,2 kN

7247,8 kNm

1279,4 kN

1727,2 kN

4511,5 kN

11469,8 kNm

1460,7 kN

1971,9 kN

1586,6 kN

2141,9 kN

1642,0 kN

2216,7 kN

5413,8 kN

6316,1 kN

16290,1 kNm

22953,9 kNm

28372,6 kNm

Mt

ukruenje, "prave" torzije praktino ni

nema ve se "napadni" moment torzije
"razlae" na parove ili sistem sila,
srazmerno krutostima elemenata za
ukruenje, te tada na pojedinanom
verikalnom elementu za ukruenje (AB
jezgru, platnu, vertikalnom spregu) imamo
samo smiue sile (seizmike sile) uveane
za sile od momenta torzije ("spreg" dve
sile na odreenom rastojanju daje potpuni
ekvivalent globalnom momentu torzije).
Naravno, "ravanski" elementi za ukruenje
mogu primiti uticaje samo u jednoj
svojoj ravni, pa i ovo treba imati u vidu
pri formiranju za moment torzije
"ekvivalentnih" sistema sila.
Intenzitet seizmikog dejstva i
raspored istog po spratovima odreen je
ve ranije pa ukupna "merodavna"
kombinacija uticaja izgleda kao na
prezentiranoj skici. Na istoj skici su
odreene i reakcije a prezentirani su i
prostorni poloaji centara krutosti i masa.
Na sledeoj skici prikazane su i sraunate
presene sile.
Konstrukcijsko
oblikovanje
i
dimenzionisanje nije sprovedeno jer spada
u domen drugog predmeta s obzirom da je
u pitanju armirani beton. Ako, meutim,
postoje elini vertikalni pregovi treba
sprovesti
njihovo
konstrukcijsko
oblikovanje i dimenzionisanje sa svim
neophodnim dokazima, vitkosti, nosivosti i
stabilnosti kao i za ostale elemente eline
konstrukcije.

26