SVEUILITE / UNIVERZITET VITEZ VITEZ

FAKULTET PRAVNIH NAUKA

STUDIJ I CIKLUSA - III GODINA
SMJER: OPE PRAVO

ESEJ
INFORMACIONO - KOMUNIKACIJSKI SISTEM

Travnik, Juli 2016.

SVEUILITE / UNIVERZITET VITEZ VITEZ

FAKULTET PRAVNIH NAUKA
STUDIJ I CIKLUSA - III GODINA
SMJER: OPE PRAVO

INFORMACIONO - KOMUNIKACIJSKI SISTEM

ESEJ

STUDENT: Jakub Oru

PREDMET: Poslovna informatika
PROFESOR: doc.dr. Hadib Salki
ASISTENT: Nermina Konjali

Travnik, Juli 2016.

SADRAJ
UVOD........................................................................................................................... 1
2. METODOLOGIJA RADA............................................................................................... 1
2.1.Nastanak informaciono komunikacionog sistema..............................................................1
2.2. Pretpostavke funkcionisanja informaciono komunikacionog sistema......................................2
2.3.Vrste komunikacije................................................................................................... 2
2.4.Predmet izuavanja informaciono komunikacionog sistema.................................................2
2.5. Implementacija informacino komunikacijskog sistema.......................................................3
3. IZVJETAJ................................................................................................................. 3
4. ZAKLJUAK.............................................................................................................. 5

UVOD
Informaciono

komunikacioni

sistem (nem. Informations

und

communikation

system, engl. Information and Communication system,fr. Linformation et de communication

systme) je sagledavanje funkcija i uloge medijskog sistema. Njega pored sredstava
masovnog informisanja ine, institucionalno/organizaciona sredina (agensi kao sto su
politike, partije, drava, ekonomske organizacije, religijske institucije, profesionalne grupe),
i primajui podsistem (publika i javnost).

2. METODOLOGIJA RADA
U ovom eseju pokuat u na sto je mogue krae nain objasniti nastanak, pretpostavke
funcionisanja, vrste komunikacijskih sistema, predmet izuavanja informacionog sistema I
uloga informacionog sistema.
Kakav bi danas svijet bio bez informaciono komunikacijskih sistema?
2.1.Nastanak informaciono komunikacionog sistema
Istorijski gledano, informaciono komunikacioni sistem nastao je umnoavanjem kanala koji
pospjeuju i ubrzavaju ljudsku komunikaciju. To je tehnoloka osnova njegovog nastanka i
razvoja. Socijalnu osnovu ine niti kulturnih (duhovnih) tvorevina, jer je informaciono
komunikacioni sistem sloen proizvod ljudskog duha, kojim u obliku informacija protie
mnotvo ideja (proizvoda socijalne i individualne imaginacije), umjetnosti, mitova i saznanja.
Jezik u svojoj verbalno-zvunoj formi i naini njegovog fiksiranja u materijalim simbolima
(pismo), spada u predistoriju informaciono komunikacionog sistema u pravom smislu. I samo
pismo u svom prvom stadijumu (piktografskom), odslikavalo je oskudan duhovni svijet
Informaciono komunikacioni sistem zapravo je skup posebnih institucija, kanala i aktivnosti
pomou kojih grupe specijalista (na nain koji je utemeljen drutvenim normama) informiu
javnost o djelovanju pojedinaca, grupa, institucija i organizacija. Njegova je svrha
omoguavanje masovnog pristupa informacijama i transparentnost vlasti i drugih organizacija
u drutvu.
Informaciono komunikacioni sistem ne moe biti ni potpuno otvoren, ni potpuno zatvoren.

2.2. Pretpostavke funkcionisanja informaciono komunikacionog sistema

Komuniciranje je jedno od najsloenijih, najobuhvatnijih i svakako najdinaminijih aktivnosti
u ljudskom drutvu. Ono je jedna od njegovih neospornih konstanti. Sve vei broj naunika
(sociologa, antropologa, psihologa) smatra da se ne moe ni pokuati definisanje ljudske
zajednice, a da se ne krene od tvrdnje da se upravo procesom komuniciranja ona neprestano
konstituie i samoobnavlja u socijalnom prostoru i vremenu.
Iz perspektive komunikologije, ovjek je animal simbolicum.
On je izgradio svijet informacija, (simbola, rijei) i u njemu ivi isto onako kako ivi u svijetu
drugih ljudi i stvari. Ukoliko nema drutva, ne moe biti ni komuniciranja.
2.3.Vrste komunikacije
Postoji pet vrsta komunikacije:
1. Intrapersonalna komunikacija. Rije je o unutranjem govoru tokom kojeg se
obraamo samima sebi, razmiljamo o naim namjerama, aktivnostima i porukama
koje tek namjeravamo da uputimo drugima, ili smo ih od drugih primili.
2. Interpersonalna komunikacija. Uspostavljanje odnosa sa drugima, upoznajemo ih, kao
i njihov odnos prema nama.
3. Grupna komunikacija. Mi povezani sa drugima, razmjenjujemo ideje i miljenja,
nastojimo da utvrdimo zajednika interesovanja, da formuliemo i pokuamo da
rijeimo probleme koji su zajedniki za sve pripadnike grupe.
4. Masovna komunikacija. U ovoj vrsti komunikacije vanu ulogu igraju mediji koji
nastoje da nas informiu, zabave ili ubijede. Svojim navikama, oekivanjima i
interesovanjima mi povratno utiemo na medije. Da bi bili itani, sluani i gledani,
oni moraju da nam prilagode, kako formu, tako i sadraj.
5. Interkulturna komunikacija. Radi se o susretanju pripadnika drugih drutava i kultura.
Mi ih doivljavamo kao strance iji se jezik, esto razlikuje od naeg. Pored razlike
u jeziku, javljaju se i kulturne i normativne razlike, kao i drugaija predstava o
prostoru i vremenu u kojem se nalazimo.
2.4.Predmet izuavanja informaciono komunikacionog sistema
Predmet izuavanja informaciono komunikacionog sistema se konstituie na dva nivoa:

1. Prvi je empirijski koji predstavlja uporedno pruavanje ve postojeih sistema.

2. Teorijski nivo podrazumjeva da se informacionom sistemu pristupa kao specifinom
drutvenom podsistemu, kao cjelini koja funkcionie kao podsistem globalnog
drutva.
Ovi dijelovi su neraskidivo povezani.
Kao

podsistem,

informaciono

komunikacioni

sistem

sadri

samo

kanale

za

institucionalizovano odvijanje grupnog i masovnog komuniciranja. Sve informacije koje

njime protiu po svom karakteru su javne i kao takve svima su podjednako dostupne. Ipak,
postoje inioci koji mogu da ogranie pristup informacijama:
1. elementarna medijska i informatika (ne)pismenost;
2. nivo prihoda pojedinca;
3. izdaci za pribavljanje informacija, kao to je na primjer pretplata.
Nijedan informaciono komunikacioni sistem nema neutralan odnos prema svim porukama.
2.5. Implementacija informacino komunikacijskog sistema
Kao sto smo postavili pitanje Kakav bi danas svijet bio bez informaciono komunikacijskih
sistema? miljenja sam da bi u dananje vrijeme svjet stao kada bi prestao funcionisati
informaciono komunikacijski sistem i da svakim danom tehnologija informaciono
komunikacijskog sistema napreduje.

3. IZVJETAJ
Moemo slobodno postaviti pitanje, vezano za sam kraj XX i pocetak XXI vjeka, koliko jo
ima pojmova u naem svakodnevnom ivotu koji su doiveli tako snanu ekspanziju svog
znacenja kao to je rije informacija.
Savremeno poslovanje karakteriu brze promjene u okruenju i sve veci pritisak konkurencije.
Menadment poslovnih sistema mora stalno da pronalazi reenja za sve turbulentnije
poslovno okruenje. Izmeu ostalih i pitanje razvoja sopstvene strategije u oblasti:
poslovanja, automatizacije, integracije, informacije i iskoritenja resursa. Ne postoji podruje
gde ne postoji evidentan uticaj elemenata infirmacionih sistema, posebno u dijelu tehnologije,
metoda, standarda i informacionih sisema u uem smislu. Sama konkurencija je sve ozbiljnija
3

samom injenicom da ima savremenija informaciona reenja. Namee se potreba da poslovni

sistem razvija strategije od kojih je i jedna strategija razvoja informacionih sistema. Osnovni
razlog primjene informacionih sistema je u visokoj produktivnosti koju obezbjeuju
savremena tehnoloka reenja.
Projektovanje informacionog sistema predstavlja jednu etapu u razvoju informacionog
sistema. Projektom se odreduje sastav i svojstva novih informacionih sistema koji zamenjuju
postojee informacione sisteme u radnim organizacijama i drugim organizacionim sistemima.
Do potrebe i zahteva za projektovanje novih informacionih sistema dolazi onda kada
organizacija tehnologija i tehnika obrade i proizvodnje informacija u postojeim
informacionim sistemima nisu vie u stanju da prue potreban obim informacija
zadovoljavajuceg kvaliteta.

4. ZAKLJUAK
Informacioni sistem predstavlja nain obrade informacije sa ciljem pravovremenog dobijanja
saznanja neophodnih za dalje delovanje. Pod Informacionim sistemom podrazumevaju se
meusobno i funkcionalo povezani procesi prikupljanja, prenoenja, obrade, korienja i
uvanja podataka.
Potreba za uvoenjem informacionog sistema se ogleda u mogunosti pokrivanja svih
informacionih tokova u upravljanju odreenim Poslovnim sistemom, u skladu sa prirodom i
zadacima koji se obavljaju u sistemu. Od Informacionog sistema se oekuje da obezbedi
osnovu za izvravanje razliitih zadataka i zahteva koje uesnici postavljaju sistemom. Time
se iskazuje potreba za kompleksnim i efikasnim informacionim tehnologijama nephodnim za
izgradunju i funkcionisanje Informacionog sistema.
Povezivanje pod sistema Informaconog sistema u jednistvenu, funkcionalnu i ekonominu
celinu, postie se pomou baza ili banke podata, u okviru kojih se memoriu svi relevantni
podaci neophodni za funkcionisanje Poslovnog sistema.
U ovom radu smo objasnili pojam komunikacionih sistema. Objasnili smo znaaj
informaciono komunikacioni sistema za razvoj ovjeanstva kao i vrste komunikacija,
predmete i ulogu izuavanja.