2727 15 Lat

ZAKON
O ZAPOSLENIMA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I

JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE
Glava prva
UVODNE ODREDBE
Predmet ureivanja
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se prava i dunosti iz radnog odnosa zaposlenih u
organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave.
Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju na zaposlene u organima
gradskih optina, kao i slubama i organizacijama koje osniva nadleni organ
autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske optine, prema
posebnom zakonu.
U smislu ovog zakona, slubama i organizacijama iz stava 2. ovog lana,
smatraju se strune slube i posebne organizacije koje su osnovane za obavljanje
poslova uprave.
Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na zaposlene u privrednim drutvima,
preduzeima, ustanovama, javnim agencijama, fondovima i fondacijama koje osniva
nadleni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske optine,
prema posebnom propisu.
Cilj ureivanja
lan 2.
Cilj ureivanja ovim zakonom jeste:
1) da se izvorni i povereni poslovi obavljaju na delotvoran, funkcionalan i
efikasan nain, struno, nepristrasno, politiki neutralno i etiki
prihvatljivo;
2) da standardizovani sistem zasnivanja radnog odnosa, praenja i
vrednovanja rada, napredovanja, strunog usavravanja i zatite pravnog
poloaja po osnovu rada bude pravian i podsticajan za zakonit, efikasan i
delotvoran rad.
Pojam zaposlenih
lan 3.
Zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju se funkcioneri koji na osnovu
zakonom ili pokrajinskim propisom utvrene obaveze ili ovlaenja, zasnivaju radni
odnos radi vrenja dunosti, slubenici i nametenici.
Funkcioner je izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim
slubenika na poloaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave, odnosno u organima gradske optine, kao i u slubama i
organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu.
-2Slubenik je zaposleno lice koje profesionalno obavlja strune poslove iz

nadlenosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima
povezanih optih pravnih poslova, informatikih, materijalno-finansijskih,
raunovodstvenih i administrativnih poslova. Slubenik je zaposleno lice na
izvrilakom radnom mestu kao i na radnom mestu slubenika na poloaju.
Nametenik je lice koje zasniva radni odnos radi obavljanja prateih,
pomono-tehnikih poslova u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Poslodavac funkcionera, slubenika i nametenika
lan 4.
Poslodavac funkcionera, slubenika i nametenika u autonomnoj pokrajini je
autonomna pokrajina.
Poslodavac funkcionera, slubenika i nametenika u jedinicama lokalne
samouprave je jedinica lokalne samouprave.
Za funkcionere u autonomnim pokrajinama, prava i dunosti u ime poslodavca,
vri skuptina autonomne pokrajine, odnosno radno telo skuptine utvreno statutom ili
aktom skuptine kojim se ureuje nadlenost, sastav i organizacija radnih tela
skuptine ili izvrni organ autonomne pokrajine, odnosno struna sluba izvrnog
organa utvrena pokrajinskim propisom.
Za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dunosti u ime
poslodavca, vri skuptina grada, optine ili gradske optine, odnosno radno telo
skuptine koje je utvreno statutom ili aktom skuptine kojim se ureuje nadlenost,
sastav i organizacija radnih tela skuptine.
Za slubenike na poloaju u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne
samouprave, prava i dunosti u ime poslodavca vri organ autonomne pokrajine,
odnosno jedinice lokalne samouprave nadlean za postavljenje slubenika na
poloaju.
Za slubenike i nametenike u autonomnim pokrajinama, prava i dunosti u
ime poslodavca vri rukovodilac organa, slube ili organizacije autonomne pokrajine
iz lana 1. ovog zakona.
Za slubenike i nametenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i
dunosti u ime poslodavca, vri naelnik gradske ili optinske uprave ako je
obrazovana kao jedinstven organ, odnosno naelnik uprave za pojedine oblasti, ili
naelnik uprave gradske optine (u daljem tekstu: naelnik uprave), odnosno
rukovodilac koji rukovodi slubom ili organizacijom iz lana 1. ovog zakona.
Ostvarivanje prava iz radnog odnosa
lan 5.
Prava iz radnog odnosa ureena ovim zakonom zaposleni ostvaruju kod
poslodavca.
Primena optih propisa o radu i kolektivnog ugovora
lan 6.
Na prava i dunosti funkcionera i slubenika koji nisu ureeni ovim ili
posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju se opti propisi o radu i poseban
kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: poseban
kolektivni ugovor), kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
-3Na prava i dunosti iz radnog odnosa nametenika primenjuju se opti propisi

o radu i kolektivni ugovori iz stava 1. ovog lana, ako ovim ili posebnim zakonom nije
drugaije odreeno.
Poseban kolektivni ugovor za teritoriju Republike Srbije zakljuuju Vlada,
udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikati osnovani za teritoriju Republike
Srbije.
Udruenje poslodavaca je udruenje koje predstavlja vie od jedne treine
jedinica lokalne samouprave koje zapoljavaju najmanje 20% zaposlenih i
registrovano je u skladu sa zakonom.
Kolektivni ugovor kod poslodavca zakljuuju poslodavac i reprezentativni
sindikat kod poslodavca. Ovim ugovorom se ne mogu ugovarati plate zaposlenih.
Uloga sindikata
lan 7.
Sindikat zaposlenih titi i unapreuje ekonomska, socijalna i druga prava iz
radnog odnosa.
Ovlaeni predstavnik sindikata uiva zatitu u skladu sa optim propisom o
radu.
Glava druga
POLOAJ FUNKCIONERA
lan 8.
Izbor, imenovanje, postavljenje, kao i razreenje funkcionera u organima
autonomne pokrajine, vri se u skladu sa posebnim propisima i ovim zakonom,
statutom autonomne pokrajine i odlukama organa autonomne pokrajine.
Izbor, imenovanje, postavljenje, kao i razreenje funkcionera u jedinicama
lokalne samouprave, vri se u skladu sa posebnim propisima i ovim zakonom,
statutom jedinice lokalne samouprave i odlukama jedinice lokalne samouprave
kojima se ureuje osnivanje slubi i organizacija.
lan 9.
Funkcioner ne sme da primi poklon u vezi s vrenjem svojih poslova, izuzev
protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu uslugu ili drugu
korist za sebe ili druga lica.
Funkcioner ne sme da koristi rad kod poslodavca u cilju uticanja na
ostvarivanje svojih prava ili prava s njime povezanih lica.
Na odreivanje kruga povezanih lica i na prijem poklona primenjuju se propisi
kojima se ureuje spreavanje sukoba interesa.
lan 10.
Izabrani i imenovani funkcioneri prava iz radnog odnosa ostvaruju kod
poslodavca iz lana 4. ovog zakona danom izbora, odnosno imenovanja na funkciju,
na osnovu akta o izboru, odnosno imenovanju.
Postavljeni funkcioneri prava i dunosti iz radnog odnosa kod poslodavca iz
lana 4. ostvaruju danom postavljenja na funkciju na osnovu akta o postavljenju.
-4Reenjem nadlenog organa, odnosno radnog tela iz lana 4. ovog zakona,

utvruju se prava i dunosti funkcionera iz st. 1. i 2. ovog lana.
lan 11.
Funkcioner ima pravo na platu, naknadu i ostala primanja u skladu sa
zakonom kojim se ureuju plate, naknade i druga primanja funkcionera u autonomnoj
pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Reenje o plati, naknadi i ostalim primanjima funkcionera, donosi organ,
odnosno nadleno radno telo iz lana 4. ovog zakona.
Funkcioneri nemaju prava na uveanje plate za sluaj prekovremenog rada.
lan 12.
Danom izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, funkcioneru miruju prava i
obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je bio u
radnom odnosu do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju.
Funkcioner kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog lana, ima pravo da
se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, vrati na rad kod poslodavca.
Ukoliko je funkcioneru pre izbora, imenovanja, odnosno postavljenja,
poslodavac bila autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, prava i
obaveze iz stava 1. ovog lana, miruju u organu, slubi ili organizaciji u kojoj je bio
rasporeen na izvrilakom radnom mestu, do izbora, imenovanja, odnosno
postavljenja na funkciju.
Ukoliko funkcioner nije u mogunosti da se vrati na rad kod poslodavca zbog
ukidanja organa, slube ili organizacije, funkcioner iz stava 3. ovog lana, ima pravo
da se vrati na rad kod poslodavca u organ, slubu, odnosno organizaciju koja je
preuzela poslove ukinutog organa, slube, odnosno organizacije.
lan 13.
Funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija
prestaje u sluaju:
1. isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen;
2. podnoenja ostavke;
3. razreenja, kao i u drugim sluajevima utvrenim zakonom i drugim
propisima kojima se ureuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
lan 14.
Funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri
meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije.
Pravo iz stava 1. ovog lana moe se izuzetno produiti do tri meseca ukoliko
u tom vremenu funkcioner stie pravo na penziju.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog lana prestaje pre isteka roka od tri meseca,
zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju.
Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog lana ostvaruje kod poslodavca kod koga
je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog lana, po zahtevu funkcionera, utvruje nadleni
organ, odnosno radno telo iz lana 4. ovog zakona.
-5Zahtev iz stava 5. ovog lana funkcioner moe uputiti najkasnije u roku od 15

dana od dana prestanka funkcije, s tim to pravo iz stava 3. ovog lana ostvaruje
poev od narednog dana od dana prestanka funkcije.
Funkcioneru prestankom funkcije prestaje i radni odnos.
Izuzetno od stava 7. ovog lana, funkcioneru prestaje radni odnos danom
prestanka obaveze vrenja dunosti.
lan 15.
Funkcioner ne moe ostvariti pravo iz lana 14. ovog zakona, ukoliko je
razreen funkcije po osnovu odgovornosti za krivino delo za koje mu je
pravnosnanom presudom izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju duem od
est meseci, ukoliko mu je utvreno mirovanje radnog odnosa kod poslodavca ili
usled sprovoenja inicijative za razreenje na osnovu mere javnog objavljivanja
preporuke za razreenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije ili gradski,
odnosno optinski zatitnik prava graana.
Glava trea
NAELA DELOVANjA SLUBENIKA
Zakonitost, nepristrasnost i politika neutralnost
lan 16.
Slubenik je duan da postupa u skladu s Ustavom, zakonom i drugim
propisom, prema pravilima struke, nepristrasno i politiki neutralno.
Niko ne sme vriti uticaj na slubenika da neto ini ili ne ini suprotno
propisima.
Slubenik ne sme na radu da izraava i zastupa svoja politika uverenja.
Odgovornost za svoj rad
lan 17.
Slubenik je odgovoran za zakonitost, strunost i delotvornost svog rada.
Dostupnost informacija o radu slubenika
lan 18.
Informacije o radu slubenika dostupne su javnosti, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje slobodan pristup informacijama od javnog znaaja.
Slubenik je duan da u svom radu i prilikom obavetavanja javnosti
obezbedi zatitu podataka o linosti, u skladu sa zakonom.
Jednaka dostupnost radnih mesta
lan 19.
Pri zapoljavanju svim kandidatima su pod jednakim uslovima dostupna sva
radna mesta.
Izbor kandidata zasniva se na strunoj osposobljenosti, znanju i vetinama.
-6Pri zapoljavanju vodi se rauna o tome da nacionalni sastav, zastupljenost

polova i broj osoba sa invaliditetom, odraava meu zaposlenima, u najveoj
moguoj meri, strukturu stanovnitva.
Glava etvrta
PRAVA I DUNOSTI SLUBENIKA
I. PRAVA SLUBENIKA
Napredovanje u slubi
lan 20.
Slubenik ima pravo da napreduje u slubi sticanjem vieg zvanja utvrenog
ovim zakonom i sticanjem vieg platnog razreda utvrenih zakonom kojim se ureuju
plate zaposlenih u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Struno usavravanje
lan 21.
Slubenik ima pravo i dunost da se struno usavrava u skladu sa
potrebama poslodavca.
Bezbednost i zdravlje na radu
lan 22.
Zaposleni ima pravo na uslove rada koji mu nee ugroziti ivot i zdravlje, na
tehnike i druge uslove potrebne za rad i na zatitu od pretnji, napada i svih vrsta
ugroavanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je duan da na zahtev slubenika preduzme mere za zatitu
njegove bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa propisima koji ureuju pitanja
bezbednosti i zdravlja na radu.
Usmeravanje i kontrola rada slubenika
lan 23.
Slubenik ima pravo da od neposrednog rukovodioca, koji je duan da
kontrolie njegov rad, blagovremeno dobije sve informacije o planiranim radnim
zadacima i utvrenim ciljevima, kao i da mu se daju opte smernice i uputstva, od
kojih zavisi blagovremeno i kvalitetno obavljanje poslova radnog mesta.
Zatita od zlostavljanja na radu
lan 24.
Zaposleni ima pravo na zatitu od zlostavljanja na radu, u skladu sa
posebnim propisom.
Zatitu zaposlenih, u skladu sa odredbama posebnog zakona, duan je da
obezbedi poslodavac.
-7Pravo na albu
lan 25.
Slubenik ima pravo albe na reenje kojim se odluuje o njegovim pravima i
dunostima, ako alba ovim zakonom nije izriito iskljuena.
Dostavljanje reenja slubeniku vri se u prostorijama organa, a ako je
slubenik odsutan s rada, dostavljanje se vri potom na adresu koju je slubenik
prijavio i koja se nalazi u kadrovskoj evidenciji.
Ukoliko dostavljanje iz stava 2. ovog lana nije uspelo, slubeno lice sastavlja
pismenu beleku. U tom sluaju reenje se objavljuje na oglasnoj tabli organa i po
isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Pravo na sindikalno i profesionalno udruivanje
lan 26.
Slubenik ima pravo da bude lan sindikata i profesionalnog udruenja i
njihovih organa upravljanja.
Plate, naknade i druga primanja
lan 27.
Slubenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu kojim
se ureuju plate u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Odmori i odsustva
lan 28.
Slubenik ima pravo na odmore i odsustva prema optim propisima o radu i
kolektivnom ugovoru.
Slubenik ima pravo na godinji odmor od najmanje 20, a najvie 30 radnih
dana, prema merilima odreenim optim aktom poslodavca.
Dodatna prava
lan 29.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, mogu da se utvrde vea prava koja
ovim zakonom nisu utvrena, u skladu sa ovim zakonom i optim propisima o radu,
osim plata zaposlenih.
II. DUNOSTI SLUBENIKA
Profesionalno postupanje
lan 30.
Slubenik je duan da u okviru poslova svog radnog mesta, postupa u skladu
sa zakonom, pravilima struke i kodeksom ponaanja, kao i da preduzima sve mere i
radnje koje omoguavaju pravnim i fizikim licima da ostvare svoja, zakonom i dugim
propisom, garantovana prava i interese.
-8Izvrenje naloga
lan 31.
Slubenik je duan da izvri usmeni nalog rukovodioca, izuzev kad smatra da
je nalog suprotan propisima ili pravilima struke, to saoptava rukovodiocu ili da
njegovo izvrenje moe da prouzrokuje tetu, to pismenim putem saoptava
rukovodiocu.
Ako rukovodilac ponovi nalog u pismenom obliku, slubenik je duan da izvri
i o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vri nadzor nad radom
rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.
Slubenik je duan da odbije izvrenje usmenog ili pismenog naloga ako bi
ono predstavljalo kanjivo delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji
vri nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.
Ako je nalog iz stava 3. ovog lana izdat od strane rukovodioca pokrajinskog
organa ili naelnika uprave, odnosno rukovodioca koji rukovodi slubom ili
organizacijom iz lana 1. ovog zakona, slubenik je duan da odbije izvrenje takvog
usmenog ili pismenog naloga i da o tome pismeno obavesti izvrni organ autonomne
pokrajine ili gradsko, odnosno optinsko vee koje vri nadzor nad radom uprave.
Premetaj
lan 32.
Slubenik je duan da prihvati odgovarajue radno mesto na koje je prema
odredbama ovog zakona trajno ili privremeno premeten.
Privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta
lan 33.
Slubenik je duan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i
poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog
privremeno poveanog obima posla, zamene odsutnog slubenika ili u sluaju da na
odreeno radno mesto nije rasporeen nijedan slubenik.
Vrstu i trajanje poslova, iz stava 1. ovog lana, odreuje neposredni
rukovodilac pismenim nalogom, najdue na 30 radnih dana u periodu od 6 meseci.
Privremeni rad na niem radnom mestu
lan 34.
U sluaju elementarnih nepogoda, vie sile ili drugih nepredvidivih okolnosti,
slubenik je duan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi na
radnom mestu niem od svog, dok traju te okolnosti.
Slubenik za to vreme zadrava prava koja proizlaze iz njegovog radnog
mesta.
Obaveza uvanja tajnih podataka
lan 35.
Slubenik je duan da uva tajne podatke koje sazna u obavljanju svojih
dunosti, kao i da primenjuje propisane mere njihove zatite, u skladu sa zakonom i
drugim propisima kojima se ureuje tajnost podataka.
-9Obaveza iz stava 1. ovog lana traje i po prestanku radnog odnosa.

Rukovodilac je duan da upozna slubenika koji ima uvid u podatke koji su
oznaeni odreenim stepenom tajnosti sa merama za zatitu tajnosti podataka.
Potovanje radnog vremena
lan 36.
Slubenik je duan da potuje radno vreme kod poslodavca.
Ako je spreen da radi, slubenik je duan da o razlozima obavesti
neposrednog rukovodioca, najkasnije u roku od 24 sata od nastanka razloga.
Dunost obavetavanja o sumnji postojanja korupcije
lan 37.
Slubenik ili nametenik je duan da pismeno obavesti rukovodioca ako u
vezi sa obavljanjem poslova radnog mesta doe do saznanja da je izvrena radnja
korupcije u organu u kome radi.
Slubenik ili nametenik iz stava 1. ovog lana od dana podnoenja
pismenog obavetenja uiva zatitu, u skladu sa zakonom.
Rad u radnoj grupi
lan 38.
Slubenik je duan da postupi po pismenom nalogu kojim ga neposredni
rukovodilac odreuje za rad u radnoj grupi.
III. SPREAVANjE SUKOBA INTERESA
lan 39.
Slubenik ne sme da primi poklon u vezi s vrenjem svojih poslova, izuzev
protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu uslugu ili drugu
korist za sebe ili s njime povezanih lica.
Slubenik ne sme da koristi rad kod poslodavca da bi uticao na ostvarivanje
svojih prava ili prava s njime povezanih lica.
Na odreivanje kruga povezanih lica i na prijem poklona primenjuju se propisi
kojima se ureuje spreavanje sukoba interesa.
Dodatni rad
lan 40.
Slubenik je duan da o svom dodatnom radu obavesti poslodavca.
Slubenik moe, uz pismenu saglasnost poslodavca, van radnog vremena da
radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili
drugim propisom, ako ne stvara mogunost sukoba interesa ili ne utie na
nepristrasnost rada slubenika.
Saglasnost za dodatni rad
lan 41.
Saglasnost za dodatni rad slubenika daje poslodavac.
- 10 Saglasnost poslodavca nije potrebna za dodatni naunoistraivaki rad,

objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetnikim, humanitarnim, sportskim i
slinim udruenjima.
Poslodavac moe zabraniti rad iz stava 2. ovog lana ako se njime
onemoguava ili oteava rad slubenika, teti ugledu poslodavca, odnosno stvara
mogunost sukoba interesa ili utie na nepristrasnost rada slubenika.
O dodatnom radu slubenika na poloaju odluuje organ nadlean za njegovo
postavljenje.
Zabrana osnivanja privrednih drutava, preduzea i javnih slubi
lan 42.
Slubenik ne sme da bude osniva privrednog drutva, preduzea, javne
slube, niti da se bavi preduzetnitvom.
Na prenos upravljakih prava u privrednom subjektu na drugo lice primenjuju
se propisi kojima se ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija.
Slubenik je duan da podatke o licu na koje je preneo upravljaka prava i
dokaze o njihovom prenosu dostavi poslodavcu, a slubenik na poloaju Agenciji za
borbu protiv korupcije.
Ogranienje lanstva u organima privrednog drutva i preduzea
lan 43.
Slubenik ne moe biti direktor, zamenik ili pomonik direktora privrednog
drutva i preduzea, a lan upravnog odbora, nadzornog odbora ili drugog organa
upravljanja privrednog drutva i preduzea moe biti jedino ako ga bira, imenuje ili
postavlja Vlada, drugi dravni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice
lokalne samouprave, odnosno gradske optine, nadlean za imenovanje,
postavljenje ili izbor.
Prijavljivanje interesa u vezi s odlukom organa
lan 44.
Slubenik je duan da neposrednog rukovodioca pismeno obavesti o svakom
interesu koji on, ili s njime povezano lice, moe imati u vezi sa odlukom u ijem
donoenju uestvuje, radi odluivanja o njegovom izuzeu.
Slubenik na poloaju o interesu iz stava 1. ovog lana pismeno obavetava
organ nadlean za njegovo postavljenje.
Ovim odredbama se ne ograniava primena pravila o izuzeu propisana
zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak.
Primena propisa kojima se ureuje spreavanje sukoba interesa
na slubenike na poloaju
lan 45.
Na slubenike na poloaju primenjuju se zakoni i drugi propisi kojima se
ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija, ali i odredbe ovog
zakona o dodatnom radu i zabrani osnivanja privrednog drutva, preduzea, javne
slube i bavljenja preduzetnitvom.
- 11 Spreavanje sukoba interesa nametenika

lan 46.
Odredbe ovog zakona o spreavanju sukoba interesa shodno se primenjuju i
na nametenike.
Glava peta
VRSTE RADNIH MESTA SLUBENIKA
Podela
lan 47.
Radna mesta slubenika se dele na poloaje i izvrilaka radna mesta, u
zavisnosti od sloenosti poslova, ovlaenja i odgovornosti.
Vlada e uredbom blie urediti kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i
merila za opis radnih mesta slubenika, pri emu e voditi rauna o poznavanju
jezika i pisama nacionalnih manjina, kao posebnog uslova za obavljanje poslova na
onim radnim mestima koja su od znaaja za ostvarivanje prava graana na slubenu
upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina.
Prilikom ureivanja kriterijuma za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis
radnih mesta slubenika, Vlada e posebno voditi rauna o nacionalnom sastavu
stanovnitva i odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina radi
postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika nacionalne manjine i graana koji
pripadaju veini.
Tom uredbom propisuje se i ogranienje broja izvrilaca u zvanju vieg
savetnika u organima autonomne pokrajine i grada Beograda i samostalnog
savetnika u organima, slubama i organizacijama iz lana 1. ovog zakona.
Radna mesta slubenika, uslovi za zaposlenje na njima i broj slubenika
odreuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta (u daljem tekstu
Pravilnik).
Da bi se popunilo slobodno radno mesto slubenika potrebno je da je ono
predvieno Pravilnikom i da je njegovo popunjavanje predvieno Kadrovskim
planom.
I. POLOAJI
Pojam
lan 48.
Poloaj je radno mesto na kome slubenik ima ovlaenja i odgovornosti u
vezi sa rukovoenjem i usklaivanjem rada organa, slube ili organizacije autonomne
pokrajine, odnosno gradske, optinske uprave ili uprave gradske optine.
U Autonomnoj pokrajini Vojvodini poloaji, u smislu odredaba ovog zakona,
su radna mesta: podsekretara pokrajinskog sekretarijata, pomonik sekretara u
pokrajinskom sekretarijatu, pomonik direktora pokrajinske posebne upravne
organizacije, direktor i pomonik direktora slube i uprave koju osniva Pokrajinska
vlada i pomonik sekretara Pokrajinske vlade.
- 12 U jedinici lokalne samouprave i gradskoj optini, poloaji u smislu odredaba

ovog zakona, su radna mesta naelnika gradske, optinske, odnosno uprave
gradske optine i njihovih zamenika (u daljem tekstu: naelnik uprave).
U gradu Beogradu, ukoliko je gradska uprava organizovana kao jedinstven
organ, poloaji u smislu odredaba ovog zakona, su radna mesta naelnika gradske
uprave grada Beograda, njegovih zamenika (sekretar sekretarijata gradske uprave
grada Beograda) i podsekretar sekretarijata (u daljem tekstu: naelnik uprave).
Postavljenje na poloaj
lan 49.
Slubenika na poloaju u organima i slubama autonomne pokrajine postavlja
i razreava nadleni organ autonomne pokrajine, u skladu sa pokrajinskim propisima.
Gradsko, odnosno optinsko vee (u daljem tekstu: Vee) postavlja i
razreava naelnika uprave i zamenika naelnika uprave.
Slubenika na poloaju u upravi gradske optine postavlja i razreava organ
utvren propisima grada.
Uslovi za postavljenje na poloaj
lan 50.
Na poloaj u autonomnoj pokrajini moe biti postavljeno lice koje ima steeno
visoko obrazovanje iz odgovarajue naune oblasti u odnosu na delokrug organa,
slube ili organizacije, na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240
ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama,
specijalistikim akademskim studijama, specijalistikim strukovnim studijama,
odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine ili
specijalistikim studijama na fakultetu, poloen dravni struni ispit i najmanje pet
godina radnog iskustva u struci.
Za naelnika uprave, koja je obrazovana kao jedinstveni organ, moe biti
postavljeno lice koje ima steeno visoko obrazovanje iz naune oblasti pravne nauke
na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master
akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalistikim akademskim
studijama, specijalistikim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u
trajanju od najmanje etiri godine ili specijalistikim studijama na fakultetu, poloen
dravni struni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Za naelnika uprave za pojedine oblasti, kada je prema posebnom zakonu,
gradska odnosno optinska uprava organizovana u vie uprava, moe biti, pored lica
iz stava 1. ovog lana, postavljeno lice koje ima steeno visoko obrazovanje iz
odgovarajue naune oblasti u odnosu na delokrug uprave, na osnovnim
akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim
studijama, master strukovnim studijama, specijalistikim akademskim studijama,
specijalistikim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od
najmanje etiri godine ili specijalistikim studijama na fakultetu, poloen dravni
struni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Na radno mesto slubenika na poloaju u sekretarijatu Gradske uprave grada
Beograda, moe biti, pored lica iz stava 2. ovog lana, postavljeno lice koje ima
steeno visoko obrazovanje iz odgovarajue naune oblasti u odnosu na delokrug
sekretarijata, na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB
bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama,
- 13 odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine ili

Zamenik naelnika uprave se postavlja na isti nain i pod istim uslovima kao
naelnik.
Uslovi za prestanak rada na poloaju
lan 51.
Slubeniku prestaje rad na poloaju:
1) protekom vremena na koje je postavljen;
2) podnoenjem pismene ostavke;
3) stupanjem na funkciju u dravnom organu, organu autonomne pokrajine ili
organu jedinice lokalne samouprave;
4) ukidanjem jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske optine;
5) ukidanjem organa uprave, odnosno sekretarijata Gradske uprave grada
Beograda;
6) ukidanjem pokrajinskog organa, slube ili organizacije;
7) danom navrenja 65. godine ivota ako ima najmanje 15 godina staa
osiguranja;
8) ako mu radni odnos prestane njegovim pismenim otkazom;
9) razreenjem;
10) ukidanjem poloaja.
Razlozi za razreenje
lan 52.
Slubenik se razreava sa poloaja ako mu prestane radni odnos zbog:
1) pravosnane presude na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est
meseci danom pravosnanosti presude;
2) konanog reenja kojim mu je izreena disciplinska kazna prestanka
radnog odnosa;
3) konanog reenja kojim mu je odreena ocena ne zadovoljava na
vanrednom ocenjivanju;
4) sprovoenja inicijative za razreenje na osnovu mere javnog objavljivanja
preporuke za razreenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije;
5) drugih razloga predvienih optim propisima o radu kojima se ureuje
prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje
poslodavca.
Slubenik se razreava s poloaja i ako:
1) organ jedinice lokalne samouprave nadlean za njegovo postavljenje na
poloaj prihvati javnu preporuku za razreenje gradskog, odnosno
optinskog zatitnika prava graana;
2) dva puta, bez obzira na redosled ocena, reenjem bude odreena ocena
ne zadovoljava.
- 14 Utvrenje prestanka rada na poloaju

lan 53.
Prestanak rada na poloaju utvruje se reenjem koje donosi organ nadlean
za postavljenje slubenika, u roku od osam dana od dana nastupanja razloga zbog
kojih je rad na poloaju prestao.
Reenje sadri obrazloenje sa razlozima zbog kojih je rad na poloaju
prestao i dan kad je prestao rad na poloaju.
Protiv reenja alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor.
Posledice prestanka rada na poloaju
lan 54.
Slubenik kome je prestao rad na poloaju iz razloga utvrenih lanom 51.
ta. 1), 2) i 10) ovog zakona ima pravo da kod poslodavca bude rasporeen na drugo
radno mesto za koje ispunjava uslove.
Ukoliko ne postoji radno mesto na koje moe biti rasporeen, slubenik ima
pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca u visini koju je imao u vreme
prestanka rada na poloaju, iz razloga utvrenih lanom 51. ta. 1) i 10) ovog
zakona.
Pravo na naknadu plate iz stava 2. ovog lana moe se izuzetno produiti do
tri meseca ukoliko u tom vremenu slubenik stie pravo na penziju.
Pravo iz stava 2. ovog lana prestaje pre isteka roka od tri meseca,
zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju.
Slubenik pravo iz st. 2. i 3. ovog lana ostvaruje kod poslodavca kod koga je
ostvarivao prava po osnovu rada na poloaju.
Pravo iz st. 2. i 3. ovog lana, po zahtevu slubenika, utvruje organ
nadlean za njegovo postavljenje.
Zahtev za ostvarivanje prava iz stava 2. ovog lana, slubenik moe uputiti
najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka rada na poloaju, s tim to pravo iz
stava 2. ovog lana ostvaruje od narednog dana od dana prestanka rada na
poloaju.
lan 55.
Slubenik kome je poloaj ukinut usled ukidanja jedinice lokalne samouprave
ili gradske optine, odnosno ukidanja organa uprave, odnosno sekretarijata Gradske
uprave grada Beograda ili ukidanja pokrajinskog organa, slube ili organizacije ima
ista prava i dunosti kao slubenik kome je proteklo vreme na koje je postavljen ili
koji je podneo ostavku na poloaj.
Prava i dunosti nakon prestanka rada na poloaju iz razloga navedenih u
stavu 1. ovog lana, slubenik ostvaruje u jedinici lokalne samouprave koja je
preuzela nadlenost ukinute jedinice lokalne samouprave ili gradske optine,
odnosno u organu uprave koji je preuzeo nadlenost ukinutog organa uprave ili u
pokrajinskom sekretarijatu koji je preuzeo nadlenost ukinutog pokrajinskog organa,
slube ili organizacije.
- 15 Postavljenje vrioca dunosti

lan 56.
Do postavljenja slubenika na poloaj u autonomnoj pokrajini, u sluaju kada
on nije postavljen, kao i kada nije u mogunosti da obavlja dunost due od 30 dana,
pokrajinski organ nadlean za njegovo postavljenje, moe postaviti vrioca dunosti slubenika koji ispunjava utvrene uslove za radno mesto slubenika na poloaju,
najdue na tri meseca, bez sprovoenja javnog konkursa.
Ukoliko nije postavljen naelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do
postavljenja naelnika uprave, kao i kada naelnik uprave nije u mogunosti da
obavlja dunost due od 30 dana, Vee moe postaviti vrioca dunosti - slubenika
koji ispunjava utvrene uslove za radno mesto slubenika na poloaju, koji e
obavljati poslove naelnika uprave, najdue na tri meseca, bez sprovoenja javnog
konkursa.
Ukoliko slubenik na poloaju nije postavljen, javni konkurs za popunjavanje
poloaja se oglaava u roku od 15 dana od postavljenja vrioca dunosti.
U sluaju da se javni konkurs ne okona postavljenjem na poloaj, status
vrioca dunosti moe se produiti najdue jo tri meseca.
Po isteku roka iz st. 1, 2. i 4. ovog lana postavljeni slubenik se rasporeuje
na radno mesto na kome je bio rasporeen do postavljenja.
II. IZVRILAKA RADNA MESTA
Pojam i razvrstavanje po zvanjima
lan 57.
Izvrilaka radna mesta jesu sva radna mesta koja nisu poloaji, ukljuujui i
radna mesta rukovodilaca unutranjih organizacionih jedinica.
Neposredni rukovodilac je slubenik koji rukovodi
organizacionom jedinicom u kojoj je sistematizovano radno mesto.
unutranjom
Aktom kojim se sistematizuju radna mesta utvruju se i samostalna

izvrilaka radna mesta koja su izvan unutranjih organizacionih jedinica i nadlenost
rukovodioca za nadzor nad radom na ovim izvrilakim radnim mestima.
lan 58.
Radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima ureuju se Pravilnikom.
Pravilnikom se utvruju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta
razvrstana, potreban broj izvrilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen
obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.
U sluaju donoenja novog Pravilnika ili njegove izmene, a pre
rasporeivanja slubenika na odgovarajua radna mesta, moe se sprovesti
prethodna provera strune osposobljenosti, znanja i vetina.
U jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj optini, Pravilnik usvaja
Vee. Pravilnik obuhvata radna mesta i njihovo razvrstavanje u organima, strunim
slubama i posebnim organizacijama iz lana 1. ovog zakona.
U jedinicama lokalne samouprave u kojima je organ uprave organizovan u
vie uprava za pojedine oblasti, naelnik uprave u okviru koje se obavljaju opti,
pravni ili normativni poslovi, priprema objedinjen predlog Pravilnika iz stava 4. ovog
lana, koji dostavlja Veu na usvajanje.
- 16 lan 59.
Izvrilaka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od
sloenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad.
Radno mesto rukovodioca unutranje organizacione jedinice ne moe biti
razvrstano u zvanje nie od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlai savetnik, saradnik, mlai
saradnik, vii referent, referent i mlai referent.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, u organima autonomne pokrajine i grada
Beograda utvruje se i zvanje vii savetnik.
lan 60.
U zvanju vieg savetnika obavljaju se najsloeniji struni poslovi koji
zahtevaju stvaralake sposobnosti, preduzimljivost i visok stepen strunosti,
samostalnosti i iskustva.
Za rad na poslovima u zvanju vieg savetnika slubenik mora da ima steeno
visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240
specijalistikim studijama na fakultetu, poloen dravni struni ispit i najmanje sedam
Samostalni savetnik
lan 61.
U zvanju samostalnog savetnika obavljaju se sloeni struni poslovi koji
zahtevaju posebno specijalistiko znanje i iskustvo, analitike sposobnosti,
samostalan rad bez nadzora neposrednog rukovodioca i donoenje odluka u
sloenim sluajevima samo uz opta usmerenja i uputstva neposrednog
rukovodioca.
Za rad na poslovima u zvanju samostalnog savetnika slubenik mora da ima
steeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od
najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim
studijama, specijalistikim akademskim studijama, specijalistikim strukovnim
studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine ili
Savetnik
lan 62.
U zvanju savetnika obavljaju se sloeni poslovi koji su najee precizno
odreeni i podrazumevaju primenu utvrenih metoda rada, postupaka ili strunih
tehnika sa jasnim okvirom samostalnog delovanja, uz povremeni nadzor
neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost da se problemi reavaju
bez pojedinanih uputstava neposrednog rukovodioca i uz obraanje neposrednom
rukovodiocu samo kad je problem sloen i zahteva dodatno znanje i iskustvo.
Za rad na poslovima u zvanju savetnika slubenik mora da ima steeno
- 17 specijalistikim akademskim studijama, specijalistikim strukovnim studijama,

specijalistikim studijama na fakultetu, poloen dravni struni ispit i najmanje tri
godine radnog iskustva u struci.
Mlai savetnik
lan 63.
U zvanju mlaeg savetnika obavljaju se sloeni poslovi koji podrazumevaju
primenu utvrenih metoda rada, postupaka ili strunih tehnika unutar precizno
odreenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i
donoenje odluka na osnovu postojee prakse ili optih i pojedinanih uputstava
neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost reavanja manjih tehnikih
ili proceduralnih problema.
Za rad na poslovima u zvanju mlaeg savetnika slubenik mora da ima
specijalistikim studijama na fakultetu, poloen dravni struni ispit i zavren
pripravniki sta.
Saradnik
lan 64.
U zvanju saradnika obavljaju se manje sloeni struni poslovi u primeni
postupaka, metoda i tehnika rada uz nadzor, usmerenja i uputstva slubenika u viim
zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ogranienog kruga meusobno povezanih
zadataka u jednoj oblasti.
Za rad na poslovima u zvanju saradnika slubenik mora da ima steeno
ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do
tri godine, poloen dravni struni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Mlai saradnik
lan 65.
U zvanju mlaeg saradnika obavljaju se jednostavniji struni poslovi kao i
administrativno-tehniki poslovi uz nadzor, uputstva i detaljna usmerenja slubenika
u viim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ogranienog kruga meusobno
povezanih zadataka u jednoj oblasti.
Za rad na poslovima u zvanju mlaeg saradnika slubenik mora da ima
najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama
u trajanju do tri godine, poloen dravni struni ispit i zavren pripravniki sta.
Vii referent
lan 66.
U zvanju vieg referenta obavljaju se administrativni, tehniki i drugi preteno
rutinski poslovi koji obuhvataju irok krug zadataka i mogu zahtevati poznavanje i
- 18 primenu jednostavnijih metoda rada i postupaka, a rade se samostalno i uz

povremeni nadzor neposrednog rukovodioca.
Za rad na poslovima u zvanju vieg referenta slubenik mora da ima steeno
srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju, poloen dravni struni ispit i
najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Referent
lan 67.
U zvanju referenta obavljaju se administrativni, tehniki i drugi rutinski poslovi koji
podrazumevaju manji krug slinih zadataka koji se izvravaju primenom jednostavne
metode rada i postupaka, a obavljaju se uz povremeni nadzor neposrednog rukovodioca i
uputstva slubenika sa viim zvanjima.
Za rad na poslovima u zvanju referenta slubenik mora da ima steeno
srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju, poloen dravni struni ispit i
najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Mlai referent
lan 68.
U zvanju mlaeg referenta obavljaju se administrativni, tehniki i drugi
najjednostavniji rutinski poslovi, koji se ponavljaju i koji zahtevaju poznavanje i
primenu jednostavnijih metoda rada i postupaka, a obavljaju se uz povremeni nadzor
neposrednog rukovodioca i uputstva slubenika sa viim zvanjima.
Za rad na poslovima u zvanju mlaeg referenta slubenik mora da ima
steeno srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju, poloen dravni struni
ispit i zavren pripravniki sta.
Glava esta
TRAJANjE RADNOG ODNOSA
Radni odnos na neodreeno vreme
lan 69.
Radni odnos u autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave,
zasniva se, po pravilu, na neodreeno vreme.
Radni odnos na odreeno vreme
lan 70.
Radni odnos moe se zasnovati i za vreme ije trajanje je unapred odreeno
(radni odnos na odreeno vreme):
1) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka;
2) zbog privremeno poveanog obima posla, koji postojei broj zaposlenih
ne moe da izvri, najdue na est meseci u toku jedne kalendarske
godine;
3) na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne
pokrajine, dok traje dunost tog izabranog lica;
- 19 4) na radnim mestima u kabinetu gradonaelnika grada Beograda,

predsednika Skuptine grada Beograda, dok traje dunost tih lica;
5) na radnim mestima u kabinetu gradonaelnika, predsednika optine ili
predsednika gradske optine, dok traje dunost tih izabranih
lica
(pomonici
gradonaelnika, odnosno predsednika
optine kao i druga lica koja zasnivaju
radni odnos na radnim
mestima u kabinetu);
6) radi uea u pripremi ili realizaciji odreenog projekta, najdue do
zavretka projekta;
7) radi obuke pripravnika, za vreme trajanja pripravnikog staa.
Radni odnos na odreeno vreme iz stava 1. ta. 1), 2), 3), 4) i 5) ovog lana
zasniva se bez javnog konkursa.
Radni odnos na odreeno vreme ne moe da preraste u radni odnos na
neodreeno vreme, izuzev pripravniku, kad poloi dravni struni ispit.
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
lan 71.
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom moe se zasnovati sa licem koje
nije u radnom odnosu ili koje je u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom uz
ispunjenje sledeih uslova:
1) da obim poslova ne zahteva angaovanje zaposlenog u toku punog
radnog vremena;
2) da ukupno radno vreme lica ne prelazi puno radno vreme utvreno optim
propisima o radu.
Probni rad
lan 72.
Probni rad je obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu
autonomne pokrajine, jedinici lokalne samouprave, ili dravnom organu.
Probni rad za radni odnos zasnovan na neodreeno vreme traje est meseci.
Za radni odnos na odreeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je
radni odnos zasnovan na due od est meseci, i traje dva meseca.
Probnom radu ne podleu slubenici na poloaju i lica koja rade na poslovima
iz lana 70. stav 1. ta. 3) i 6) ovog zakona.
lan 73.
Probni rad slubenika prati njegov neposredni rukovodilac, koji posle
okonanja probnog rada poslodavcu daje pismeno miljenje o tome da li je slubenik
zadovoljio na probnom radu.
Slubeniku koji ne zadovolji na probnom radu prestaje radni odnos.
lan 74.
Slubenik na probnom radu koji je radni odnos zasnovao na neodreeno
vreme polae dravni struni ispit do okonanja probnog rada.
Slubeniku iz stava 1. ovog lana, koji ne poloi dravni struni ispit, prestaje
radni odnos.
- 20 lan 75.
Odredbe ovog zakona o probnom radu odnose se i na nametenike, osim
obaveze polaganja dravnog strunog ispita.
Glava sedma
POPUNjAVANjE RADNIH MESTA
I. KADROVSKI PLAN
lan 76.
Kadrovski plan sastoji se od prikaza broja zaposlenih prema radnim mestima i
zvanjima, broja zaposlenih sa radnim odnosom na neodreeno vreme koji su
potrebni u godini za koju se donosi Kadrovski plan, broj pripravnika iji se prijem
planira i broj zaposlenih iji se prijem u radni odnos na odreeno vreme planira u
kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine kao i u kabinetu
gradonaelnika, predsednika optine, odnosno predsednika gradske optine ili zbog
poveanja obima posla.
Na osnovu Kadrovskog plana, donosi se Pravilnik o unutranjem ureenju i
sistematizaciji radnih mesta, odnosno izmene i dopune tog pravilnika.
Priprema Kadrovskog plana
lan 77.
Nacrt kadrovskog plana priprema se u skladu sa budetskim kalendarom,
istovremeno sa nacrtom budeta autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave, tako da bude usaglaen sa sredstvima obezbeenim budetom.
Kadrovski plan za autonomnu pokrajinu usvaja nadleni organ autonomne
pokrajine istovremeno sa odlukom o budetu.
Kadrovski plan u jedinici lokalne samouprave usvaja skuptina grada,
optine, odnosno gradske optine istovremeno sa odlukom o budetu jedinice
lokalne samouprave, odnosno gradske optine.
Izmene Kadrovskog plana
lan 78.
Izmena Kadrovskog plana moe se vriti u sluaju izmene odluke o budetu.
II. POSTUPAK POPUNE RADNIH MESTA
Doputenost popunjavanja radnog mesta
lan 79.
Radno mesto moe da se popuni kad se ispune dva uslova: da je radno
mesto predvieno Pravilnikom i da je njegovo popunjavanje predvieno Kadrovskim
planom za tekuu godinu.
Kad se oba uslova ispune, rukovodilac organa, slube ili organizacije odluuje
da li je potrebno da se radno mesto popuni.
- 21 Uslovi za zaposlenje
lan 80.
U radni odnos moe se primiti lice pod sledeim uslovima:
1) da je punoletan dravljanin Republike Srbije;
2) da ima propisano obrazovanje;
3) da ispunjava ostale uslove odreene zakonom, drugim propisom i aktom
o sistematizaciji radnih mesta;
4) da nije pravnosnano osuivano na bezuslovnu kaznu zatvora od
najmanje est meseci;
5) da ranije nije prestajao radni odnos u dravnom organu, odnosno organu
autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, zbog tee povrede
dunosti iz radnog odnosa.
Nain popunjavanja radnog mesta
lan 81.
Izvrilako radno mesto popunjava se trajnim premetajem, sprovoenjem
internog konkursa, preuzimanjem slubenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon
sprovedenog javnog konkursa.
Poloaj se popunjava postavljenjem.
Redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta
lan 82.
Pri popunjavanju izvrilakog radnog mesta prednost ima premetaj
slubenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odlui da radno mesto ne popuni premetajem, sprovodi se
interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto moe da se popuni
preuzimanjem slubenika od drugog poslodavca iz lana 4. ovog zakona, odnosno iz
dravnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem slubenika, obavezno se
sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac
moe odluiti da se sprovede novi javni konkurs.
III. INTERNI KONKURS ZA POPUNU RADNIH MESTA
lan 83.
Radi popunjavanja izvrilakog radnog mesta sprovodi se interni konkurs.
Interni konkurs oglaava poslodavac na oglasnoj tabli.
Pravo uea na internom konkursu
lan 84.
Na internom konkursu mogu da uestvuju slubenici zaposleni na
neodreeno vreme kod poslodavca koji oglaava interni konkurs.
- 22 Pravo uea na internom konkursu imaju slubenici u istom zvanju ili

slubenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano
radno mesto koje se popunjava.
Konkursna komisija
lan 85.
Interni konkurs sprovodi konkursna komisija od tri lana.
Konkursnu komisiju za sprovoenje internog konkursa imenuje slubenik na
poloaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno naelnik uprave, tako
da konkursnu komisiju obavezno ine neposredni rukovodilac organizacione jedinice
u kojoj se popunjava radno mesto, slubenik koji je struan u oblasti za koju se
popunjava radno mesto i slubenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim
resursima.
Primena odredaba ovog zakona o javnom konkursu
lan 86.
Na interni konkurs primenjuju se odredbe ovog zakona o javnom konkursu,
osim odredaba o nainu oglaavanja i o roku za podnoenje prijava.
Uspeh internog konkursa i donoenje reenja o premetaju
lan 87.
Kad interni konkurs uspe, slubenik na poloaju koji rukovodi organom
autonomne pokrajine, odnosno naelnik uprave, donosi reenje o premetaju
slubenika i dostavlja svim kandidatima.
Kandidati koji su uestvovali na konkursu imaju pravo albe na reenje o
premetaju slubenika pod istim uslovima i u istom roku kao u postupku javnog
konkursa.
Neuspeh internog konkursa
lan 88.
Interni konkurs nije uspeo:
1) ako nije bilo prijava na internom konkursu;
2) ako nijedan kandidat nije ispunio uslove internog konkursa, odnosno nije
dostavio sve potrebne dokaze ili su prijave neblagovremene ili
nedoputene;
3) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od prijavljenih kandidata nije
uestvovao u izbornom postupku;
4) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji su uestvovali
u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor.
O neuspehu internog konkursa poslodavac donosi reenje koje dostavlja svim
kandidatima iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana.
- 23 lan 89.
Kandidati iz lana 88. stav 1. ta. 3) i 4) ovog zakona imaju pravo albe na
reenje o neuspehu internog konkursa pod istim uslovima i u istom roku kao u
postupku javnog konkursa.
Prijave iz lana 88. stav 1. taka 2) ovog zakona, konkursna komisija
odbacuje zakljukom protiv koga se moe izjaviti alba albenoj komisiji.
alba iz stava 2. ovog lana ne zadrava izvrenje zakljuka.
Odluka albene komisije je konana i protiv nje moe da se pokrene upravni
spor.
lan 90.
Ako interni konkurs nije uspeo, poslodavac moe odluiti da radno mesto
popuni preuzimanjem slubenika.
IV. PREUZIMANjE
lan 91.
Poslodavac moe preuzeti od drugog poslodavca iz lana 4. ovog zakona,
odnosno iz dravnog organa, bez konkursa, slubenika koji je u radnom odnosu na
neodreeno vreme.
Preuzimanje slubenika vri se na osnovu sporazuma o preuzimanju uz
saglasnost slubenika koji se preuzima.
lan 92.
Slubenik moe biti preuzet na radno mesto koje je razvrstano u isto,
neposredno nie ili neposredno vie zvanje.
Slubenik moe biti preuzet na radno mesto razvrstano u neposredno vie
zvanje ukoliko ispunjava uslove za napredovanje.
lan 93.
Ako radno mesto nije popunjeno ni preuzimanjem slubenika, sprovodi se
javni konkurs.
V. JAVNI KONKURS ZA POPUNU RADNIH MESTA
lan 94.
Javni konkurs se sprovodi radi popunjavanja radnih mesta slubenika i
nametenika, kao i za prijem pripravnika.
Postupak popunjavanja poloaja
lan 95.
Javni konkurs za popunjavanje poloaja oglaava pokrajinski organ nadlean
za postavljenje na poloaj, odnosno Vee.
Pre oglaavanja javnog konkursa za popunjavanje poloaja nadlean
pokrajinski organ, odnosno Vee obrazuje konkursnu komisiju.
lan 96.
Izborni postupak sprovodi konkursna komisija od tri lana.
- 24 Najmanje jedan lan komisije mora imati steeno visoko obrazovanje na

osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master
trajanju od najmanje etiri godine ili specijalistikim studijama na fakultetu, jedan lan
koji je struan u oblasti za koju se popunjava poloaj i slubenik koji obavlja poslove
iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
Po okonanom izbornom postupku konkursna komisija sastavlja listu od
najvie tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor.
lan 97.
Listu kandidata konkursna komisija dostavlja organu autonomne pokrajine
nadlenom za postavljenje na poloaj, odnosno Veu.
Organ autonomne pokrajine nadlean za postavljenje na poloaj, odnosno
Vee donosi odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od dana prijema liste
kandidata.
Ako je konkursna komisija utvrdila da nijedan kandidat nije ispunio merila
propisana za izbor, organu autonomne pokrajine nadlenom za postavljenje na
poloaj, odnosno Veu ne moe biti predloen kandidat za postavljenje na poloaj.
Organ autonomne pokrajine nadlean za postavljenje na poloaj, odnosno Vee
nije obavezno da izvri izbor kandidata sa liste za izbor, ali je duno da o razlozima za to
obavesti sve uesnike konkursa pisanim putem i na internet prezentaciji autonomne
pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Ako organu autonomne pokrajine nadlenom za postavljenje na poloaj,
odnosno Veu ne bude predloen kandidat za postavljenje na poloaj ili ako organ
autonomne pokrajine nadlean za postavljenje na poloaj, odnosno Vee ne postavi
predloenog kandidata, sprovodi se novi javni konkurs.
Pobijanje reenja o postavljenju
lan 98.
Protiv reenja o postavljenju na poloaj organa autonomne pokrajine
nadlenog za postavljenje na poloaj, odnosno Vea alba nije doputena, ali moe
da se pokrene upravni spor.
Stupanje na poloaj
lan 99.
Slubenik stupa na poloaj danom donoenja reenja o postavljenju na
poloaj.
Slubenik na poloaju moe posle proteka vremena na koje je postavljen, biti
ponovo postavljen na isti poloaj bez javnog konkursa.
Primena odredaba ovog zakona o konkursu za izvrilaka radna
mesta
lan 100.
Na ostala pitanja sprovoenja javnog konkursa za popunu poloaja
primenjuju se odredbe ovog zakona o javnom konkursu pri popunjavanju izvrilakih
radnih mesta.
- 25 Postupak javnog konkursa

lan 101.
Pre raspisivanja javnog konkursa za popunu izvrilakih radnih mesta i za
prijem pripravnika, slubenik na poloaju koji rukovodi organom autonomne
pokrajine, odnosno naelnik uprave svojim reenjem obrazuje konkursnu komisiju od
tri lana.
Konkursnu komisiju obavezno ine neposredni rukovodilac organizacione
jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, odnosno prima pripravnik i slubenik koji
obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
U svakom pojedinanom sluaju konkursna komisija utvruje koje e se
strune osposobljenosti, znanja i vetine proveravati u izbornom postupku i nain
njihove provere.
Vlada uredbom blie ureuje postupak sprovoenja internog i javnog
konkursa za popunjavanje radnih mesta, kao i kakve se strune osposobljenosti,
znanja i vetine vrednuju u izbornom postupku, nain njihove provere i merila za
izbor na radna mesta.
Uredbom iz stava 4. ovog lana utvruju se merila za izbor na radna mesta
kojim e se predvideti davanje prvenstva jednako kvalifikovanim kandidatima
pripadnicima nacionalnih manjina, u cilju postizanja odgovarajue zastupljenosti
pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti izmeu pripadnika nacionalne
manjine i graana koji pripadaju veini.
Sadrina oglasa
lan 102.
Oglas o javnom konkursu sadri podatke o radnom mestu preuzete iz
Pravilnika i uslovima za zaposlenje na radnom mestu, kao i strunoj osposobljenosti,
znanjima i vetinama, koje se ocenjuju u izbornom postupku i nainu njihove provere,
broj telefona i ime osobe zaduene za davanje dodatnih obavetenja o javnom
konkursu, adresu na koju se prijave podnose, kao i podatke o dokazima koji se
podnose uz prijavu.
Oglas o javnom konkursu obavezno se objavljuje na internet prezentaciji
autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, a u najmanje jednim
dnevnim novinama koje se distribuiraju za celu teritoriju Republike Srbije objavljuje
se obavetenje o javnom konkursu i adresa internet prezentacije na kojoj je objavljen
oglas.
Ukoliko oglas objavljuje jedinica lokalne samouprave u kojoj je u slubenoj
upotrebi i jezik nacionalne manjine, obavetenje o oglasu se objavljuje i u jednim
lokalnim ili meuoptinskim novinama koje izlaze na tom jeziku.
Rok za podnoenje prijava
lan 103.
Rok za podnoenje prijava ne moe biti krai od 15 dana od dana
oglaavanja obavetenja o javnom konkursu u dnevnim novinama iz lana 102. ovog
zakona.
Neblagovremene, nedoputene, nerazumljive ili nepotpune prijave kandidata i
prijave uz koje kandidati nisu priloili sve potrebne dokaze, konkursna komisija
- 26 odbacuje zakljukom protiv koga se moe izjaviti alba albenoj komisiji u roku od
osam dana od dana prijema zakljuka.
alba kandidata iz stava 2. ovog lana ne zadrava izvrenje zakljuka.
Izborni postupak
lan 104.
Konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za
zaposlenje na radnom mestu i meu njima sprovodi izborni postupak.
U izbornom postupku se vri ocenjivanje strune osposobljenosti, znanja i
vetina kandidata koji uestvuju u izbornom postupku, prema kriterijumima i merilima
propisanim za izbor.
Izborni postupak moe da se sprovede primenom testa znanja i vetina,
pismenim radom i simulacijom, ali je razgovor sa kandidatom uvek obavezan.
Ako se u izbornom postupku sprovodi pismena provera, prilikom te provere
kandidati se obavetavaju o mestu, danu i vremenu kada e se obaviti usmeni
razgovor s kandidatima.
Lista za izbor
lan 105.
Po okonanom izbornom postupku konkursna komisija u roku od 15 dana
sastavlja listu za izbor od najvie tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili
merila propisana za izbor.
Ako se konkurs sprovodi za vie izvrilaca na jednom radnom mestu,
konkursna komisija dostavlja listu za izbor iz stava 1. ovog lana za svakog izvrioca.
Konkursna komisija dostavlja slubeniku na poloaju koji rukovodi organom
autonomne pokrajine, odnosno naelniku uprave listu za izbor sa zapisnicima o
preduzetim radnjama u toku izbornog postupka.
Izbor kandidata
lan 106.
Reenje o izboru kandidata sa liste za izbor donosi slubenik na poloaju koji
rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno naelnik uprave u roku od 15 dana
od prijema liste za izbor.
Reenje iz stava 1. ovog lana sadri lino ime kandidata, kao i naziv radnog
mesta za koje je izabran.
Obrazloenje reenja iz stava 1. ovog lana posebno sadri radnje koje je
konkursna komisija preduzela u toku izbornog postupka.
Stupanje na rad
lan 107.
Izabrani kandidat duan je da stupi na rad u roku od 15 dana od dana
konanosti reenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih
razloga ne produi rok.
Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu je odreen, smatra se da
reenje o prijemu u radni odnos nije doneto, a slubenik na poloaju koji rukovodi
- 27 organom autonomne pokrajine, odnosno naelnik uprave moe da izabere drugog

kandidata sa liste za izbor.
Pravo na albu kandidata koji su uestvovali u izbornom
postupku
lan 108.
Reenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata dostavlja se svim
kandidatima koji su uestvovali u izbornom postupku.
Kandidat iz stava 1. ovog lana ima pravo da u roku od osam dana od dana
prijema reenja izjavi albu albenoj komisiji ako smatra da izabrani kandidat ne
ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku
dogodile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.
albena komisija je duna da u roku koji ne moe biti dui od 15 dana odlui
po albi kandidata koji su uestvovali u izbornom postupku.
spor.
Pravo uvida u dokumentaciju javnog konkursa
lan 109.
Kandidat koji je uestvovao u postupku javnog konkursa ima pravo na pristup
informacijama sadranim u dokumentaciji javnog konkursa, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog
znaaja.
Obaveza je poslodavca da pri ostvarivanju prava iz stava 1. ovog lana vodi
rauna o zatiti podataka o linosti, u skladu sa zakonom.
Neuspeh javnog konkursa
lan 110.
Javni konkurs nije uspeo:
1) ako nije bilo prijava na javnom konkursu;
2) ako nijedan kandidat nije ispunio uslove javnog konkursa, odnosno nije
dostavio sve potrebne dokaze ili su prijave neblagovremene, nedoputene
i nerazumljive;
3) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od prijavljenih kandidata nije
uestvovao u izbornom postupku;
4) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji su uestvovali
u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor;
5) ako organ autonomne pokrajine nadlean za postavljenje na poloaj,
odnosno Vee ne donose odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od
dana prijema liste kandidata.
O neuspehu javnog konkursa slubenik na poloaju koji rukovodi organom
autonomne pokrajine, odnosno naelnik uprave donosi reenje koje dostavlja svim
kandidatima iz stava 1. ta. 3), 4) i 5) ovog lana.
- 28 Pravo na albu u sluaju neuspeha javnog konkursa

lan 111.
Kandidati iz lana 110. stav 1. ta. 3) i 4) imaju pravo da u roku od osam
dana od dana prijema reenja o neuspehu javnog konkursa izjave albu albenoj
komisiji ako smatraju da ispunjavaju merila propisana za izbor ili da su se u izbornom
postupku desile takve nepravilnosti, koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog
ishoda.
Prijave iz lana 110. stav 1. taka 2) ovog zakona, konkursna komisija
odbacuje zakljukom protiv koga se moe izjaviti alba albenoj komisiji.
alba iz stava 2. ovog lana ne zadrava izvrenje zakljuka.
albena komisija je duna da u roku koji ne moe biti dui od 15 dana odlui
po albi.
spor.
Glava osma
PREMETAJ SLUBENIKA
Pojam premetaja
lan 112.
Slubenik moe, zbog potrebe rada, da bude trajno ili privremeno premeten
na drugo odgovarajue radno mesto.
Za premetaj slubenika zbog potrebe rada nije potrebna saglasnost
slubenika.
Slubenik na poloaju ne moe biti premeten.
Pojam odgovarajueg radnog mesta
lan 113.
Odgovarajue radno mesto jeste ono radno mesto iji se poslovi rade u istom
zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se slubenik premeta i za koje slubenik
ispunjava sve uslove.
Trajni premetaj
lan 114.
Slubenik moe da bude trajno premeten na drugo odgovarajue radno
mesto, ako to nalau organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi.
Privremeni premetaj
lan 115.
Slubenik moe da bude privremeno premeten na drugo odgovarajue
radno mesto zbog zamene odsutnog slubenika ili poveanog obima posla, pri emu
zadrava sva prava na svom radnom mestu.
alba ne odlae izvrenje reenja.
- 29 Privremeni premetaj traje najdue jednu godinu, posle ega slubenik ima
pravo da se vrati na radno mesto na kome je radio pre premetaja.
Pre premetaja ili preuzimanja slubenika, moe se sprovesti prethodna
provera strune osposobljenosti, znanja i vetina.
Glava deveta
STRUNO USAVRAVANjE I OSPOSOBLjAVANjE
I. STRUNO USAVRAVANjE
Pojam
lan 116.
Struno usavravanje je pravo i dunost slubenika da stie znanja i vetine,
odnosno sposobnosti za izvravanje poslova radnog mesta u skladu sa potrebama
poslodavca.
Savet za struno usavravanje zaposlenih u jedinicama lokalne
samouprave
lan 117.
U cilju obezbeenja naela efikasnosti, pravinosti i celovitosti sistema
strunog usavravanja, a radi davanja strunih miljenja i preporuka za njegovo
sprovoenje i unapreenje, Vlada osniva Savet za struno usavravanje zaposlenih
u jedinicama lokalne samouprave (u daljem tekstu: Savet).
lan 118.
Vlada imenuje predsednika i sedam lanova Saveta na period od pet godina.
Predsednika i tri lana predlae ministarstvo nadleno za lokalnu
samoupravu, a etiri lana predlae Stalna konferencija gradova i optina, od kojih
najmanje dva lana moraju biti predstavnici jedinica lokalne samouprave.
Strune i administrativno-tehnike poslove za potrebe Saveta obavlja
ministarstvo nadleno za lokalnu samoupravu.
Predsednik i lanovi Saveta imaju pravo na naknadu za obavljeni rad iju
visinu utvruje ministar nadlean za poslove lokalne samouprave ukoliko ona nije
utvrena posebnim propisom.
Predsednik i tri lana Saveta koje imenuje Vlada, mesenu naknadu za svoj
rad ostvaruju iz budeta Republike Srbije.
etiri lana Saveta koje predlae Stalna konferencija gradova i optina,
mesenu naknadu za svoj rad ostvaruju iz sredstava Stalne konferencije gradova i
optina.
lan 119.
Savet je nadlean da:
1) daje miljenja na predloge organa dravne uprave za uvoenje optih
programa strunog usavravanja;
2) analizira inicijative jedinica lokalne samouprave za uvoenje optih
programa i predloge novih posebnih programa strunog usavravanja;
- 30 3) predlae obavezne elemente optih i posebnih programa strunog

usavravanja u pogledu: metodoloke celovitosti programa, planiranih
efekata realizacije programa, aktuelnosti programa u odnosu na vaee
propise ili planirane njihove izmene, broja i strukture korisnika programa i
neophodnih kadrovskih i tehnikih uslova za realizaciju programa;
4) predlae kriterijume i uslove za akreditaciju realizatora programa strunog
usavravanja u pogledu: kadrovske osposobljenosti, iskustva i rezultata u
realizaciji programa, materijalno-tehnike opremljenosti;
5) prati efekte primene ovog zakona u pogledu strunog usavravanja i
predlae mogua unapreenja;
6) sarauje sa jedinicama lokalne samouprave i njihovim asocijacijama u
cilju sagledavanja njihovih potreba za strunim usavravanjem;
7) daje odgovarajue preporuke i smernice jedinicama lokalne samouprave;
8) obezbeuje voenje slubenih evidencija odobrenih i realizovanih
programa, izdatih akreditacija realizatora programa, kao i evidenciju o
uesnicima u programima strunog usavravanja;
9) donosi poslovnik o radu Saveta.
lan 120.
Odluke Saveta se donose veinom glasova prisutnih lanova, pod uslovom
da sednici prisustvuje najmanje pet lanova Saveta.
U sluaju izjednaenog broja glasova, doneta je ona odluka za koju je glasao
predsednik Saveta.
Programi
lan 121.
Struno usavravanje slubenika zasniva se na optim i posebnim
programima kojima se odreuju oblici i sadrina usavravanja.
Listu optih programa strunog usavravanja, osim opteg programa
strunog usavravanja za polaganje dravnog strunog ispita, utvruje ministar
nadlean za lokalnu samoupravu na osnovu predloga nadlenog organa dravne
uprave i miljenja Saveta.
Posebne programe strunog usavravanja donosi naelnik uprave za svaku
kalendarsku godinu uz pribavljeno miljenje Saveta.
Obavezne elemente programa strunog usavravanja propisuje ministar
nadlean za lokalnu samoupravu na predlog Saveta.
Kriterijume i uslove za akreditaciju realizatora programa strunog
usavravanja propisuje ministar nadlean za lokalnu samoupravu na predlog Saveta,
a odabir izvoaa programa e se vriti u skladu sa propisom koji ureuje pitanje
javnih nabavki.
Ministar nadlean za lokalnu samoupravu izdaje akreditacije realizatorima
programa strunog usavravanja na predlog Saveta.
- 31 Sredstva za struno usavravanje

lan 122.
Sredstva za opte programe strunog usavravanja obezbeuju se u budetu
Republike Srbije.
Sredstva za struno usavravanje slubenika, po posebnim programima
strunog usavravanja, obezbeuju se u budetu poslodavca.
II. DODATNO OBRAZOVANjE
lan 123.
Slubeniku moe da se omogui dodatno obrazovanje znaajno za rad kod
poslodavca.
Slubenik koji e se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a
prednost ima slubenik sa viim prosekom ocene u prethodne tri godine.
Trokove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Prava i obaveze povodom dodatnog obrazovanja
lan 124.
Prava i obaveze slubenika koji se dodatno obrazuje ureuju se ugovorom.
Slubenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje
zahteva privremeno odsustvo s rada.
Po zavrenom dodatnom obrazovanju, slubenik se premeta na
nepopunjeno radno mesto razvrstano u najnie zvanje za stepen obrazovanja koji je
stekao dodatnim obrazovanjem.
Slubenik iz stava 3. ovog lana duan je da u roku od est meseci poloi
dravni struni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao
dodatnim obrazovanjem.
Posle dodatnog obrazovanja slubenik je obavezan da ostane na radu kod
poslodavca najmanje dvostruko due od trajanja dodatnog obrazovanja, inae je
duan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve trokove dodatnog obrazovanja.
III. PRIPRAVNICI
Pojam
lan 125.
Pripravnik je lice koje poslodavac prima u radni odnos na odreeno vreme
radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje
posla.
Poslodavac moe zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji
slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva
takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom
radnom mestu.
- 32 Sticanje svojstva pripravnika

lan 126.
Svojstvo pripravnika moe stei lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice
koje je provelo na radu vreme krae od vremena utvrenog za pripravniki sta s tim
stepenom obrazovanja.
Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uraunava se
u pripravniki sta ukoliko poslovi koje je to lice obavljalo ne odgovaraju stepenu i
vrsti strune spreme za koji se pripravniki sta sprovodi.
Pripravnik zasniva radni odnos na odreeno vreme, posle sprovedenog
javnog konkursa.
Trajanje pripravnikog staa
lan 127.
Pripravniki sta za pripravnike sa visokim obrazovanjem steenim na
osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master
trajanju od najmanje etiri godine ili specijalistikim studijama na fakultetu, traje jednu
godinu.
Pripravniki sta za pripravnika sa visokim obrazovanjem steenim na
osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim
strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, traje devet
meseci.
Pripravniki sta za pripravnike sa steenim srednjim obrazovanjem u
etvorogodinjem trajanju, traje est meseci.
Pripravniku koji iz opravdanih razloga odsustvuje s rada due od jednog
meseca produava se pripravniki sta onoliko koliko je trajalo odsustvo.
Za vreme trajanja pripravnikog staa pripravnik ostvaruje prava, obaveze i
odgovornosti iz radnog odnosa u skladu sa zakonom.
Struna obuka pripravnika
lan 128.
Za vreme pripravnikog staa pripravnik se nalazi na strunoj obuci koja se
izvodi po programu koji utvruje poslodavac.
Za vreme trajanja strune obuke pripravnik se putem praktinog rada i uenja
upoznaje sa poslovima radnog mesta na koje se, nakon polaganja dravnog
strunog ispita, rasporeuje ukoliko su za to ispunjeni uslovi.
Obaveza polaganja strunog ispita
lan 129.
Pripravnik je duan da poloi dravni struni ispit do okonanja pripravnikog
staa.
Pripravniku koji ne poloi dravni struni ispit, prestaje radni odnos.
Kada poloi dravni struni ispit, pripravnik moe da nastavi rad na neodreeno
vreme ukoliko su ispunjeni drugi, propisima utvreni uslovi.
- 33 IV. STRUNO OSPOSOBLjAVANjE

Ugovor o strunom osposobljavanju
lan 130.
Sa nezaposlenim licem poslodavac moe zakljuiti ugovor o strunom
osposobljavanju bez naknade, radi strunog osposobljavanja, odnosno sticanja
radnog iskustva i uslova za polaganje dravnog strunog ispita.
Ugovor iz stava 1. ovog lana sa licem sa visokim obrazovanjem zakljuuje
se najdue na godinu dana, a sa licem sa srednjim obrazovanjem najdue na est
meseci.
V. STRUNI ISPIT
Dunost polaganja dravnog strunog ispita, odnosno posebnog
strunog ispita
lan 131.
Slubenik, koji je u radnom odnosu na neodreeno vreme duan je da ima
poloen dravni struni ispit.
Slubenik koji ima poloen struni ispit za zaposlene u dravnim organima ne
polae dravni struni ispit.
Uz dravni struni ispit, kao uslov za zasnivanje radnog odnosa moe se
predvideti i polaganje posebnog strunog ispita, odnosno drugog odgovarajueg
ispita u skladu sa zakonom.
Poseban struni ispit iz stava 3. ovog lana, osim pravosudnog ispita, ne
zamenjuje dravni struni ispit.
Nain i rok polaganja dravnog strunog ispita
lan 132.
Dravni struni ispit se polae na nain, u postupku, pred organom, odnosno
komisijom i u rokovima koji su propisani aktom Vlade kojim se ureuju program i
nain polaganja dravnog strunog ispita za sve dravne organe.
Glava deseta
OCENjIVANjE SLUBENIKA I KRETANjE U SLUBI
OCENjIVANjE SLUBENIKA
lan 133.
Slubenika ocenjuje rukovodilac pokrajinskog organa, naelnik uprave,
odnosno rukovodilac koji rukovodi organizacijom ili slubom iz lana 1. ovog zakona
na osnovu predloga neposrednog rukovodioca.
Slubenika na poloaju u pokrajinskom organu, organizaciji ili slubi ocenjuje
funkcioner koji rukovodi organom, organizacijom ili slubom.
Naelnika uprave i zamenika naelnika uprave ocenjuje gradonaelnik,
odnosno predsednik optine ili predsednik gradske optine.
- 34 Primena propisa o ocenjivanju

lan 134.
U pogledu cilja i predmeta ocenjivanja, vrste ocena, posledica ocenjivanja i
drugih pitanja vezanih za ocenjivanje i kretanje u slubi koja nisu ureena ovim
zakonom, shodno se primenjuju propisi kojima se ureuje ocenjivanje dravnih
slubenika.
Glava jedanaest
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SLUBENIKA
Pojam
lan 135.
Slubenik je disciplinski odgovoran za povrede dunosti iz radnog odnosa.
Krivina odgovornost, odnosno odgovornost za prekraj ne iskljuuje
disciplinsku odgovornost slubenika ako ta radnja predstavlja i povredu dunosti iz
radnog odnosa.
I. VRSTE POVREDA DUNOSTI IZ RADNOG ODNOSA
lan 136.
Povrede dunosti iz radnog odnosa mogu biti lake i tee.
Lake povrede dunosti
lan 137.
Lake povrede dunosti iz radnog odnosa jesu:
1) kanjenje na posao tri ili vie puta, u periodu od dva uzastopna meseca ili
est dana u periodu od dvanaest uzastopnih meseci, odnosno
neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili raniji odlazak sa
posla u istim vremenskim okvirima;
2) nesavesno uvanje slubenih spisa ili podataka suprotno propisima koji
reguliu ovu oblast;
3) neopravdan izostanak s rada jedan radni dan;
4) neopravdano neobavetavanje neposredno pretpostavljenog o razlozima
spreenosti za dolazak na rad u roku od 24 sata od nastanka razloga;
5) povreda kodeksa ponaanja slubenika koja nije obuhvaena nekom od
povreda dunosti iz radnog odnosa predvienih ovim ili posebnim
zakonom.
Tee povrede dunosti
lan 138.
Tee povrede dunosti iz radnog odnosa jesu:
1) neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nepotpuno izvravanje
poslova ili naloga pretpostavljenog;
- 35 2) nezakonit rad, odnosno nezakonita izrada slubene dokumentacije,

netana ili na drugi nain nepravilna obrada iste ili proputanje radnji za
koje je slubenik ovlaen, ime je dolo do odgovornosti poslodavca ili
nastanka tete;
3) zloupotreba prava iz radnog odnosa neistinito prikazivanje linih
svojstava ili okolnosti koje predstavljaju osnov za korienje prava iz
radnog odnosa;
4) povreda naela nepristrasnosti ili politike neutralnosti ili izraavanje i
zastupanje politikih uverenja na radu;
5) odavanje podataka koji prema posebnim propisima predstavljaju tajne
podatke;
6) zloupotreba obavetavanja o sumnji u postojanje korupcije;
7) primanje poklona u vezi sa vrenjem poslova suprotno odredbama ovog
zakona, primanje usluge ili koristi za sebe ili drugo lice ili korienje rada
radi uticanja na ostvarivanje sopstvenih prava ili prava lica povezanih sa
slubenikom ili nametenikom;
8) dodatni rad koji nije u skladu sa uslovima odreenim ovim zakonom;
9) preuzimanje dunosti direktora, zamenika ili pomonika direktora u
pravnom licu ili povreda ogranienja lanstva u organima pravnog lica
odreenog ovim zakonom;
10) osnivanje privrednog drutva, javne slube i bavljenje preduzetnitvom;
11) neprenoenje upravljakih prava u privrednom subjektu na drugo lice,
nedostavljanje podataka rukovodiocu o licu na koje su preneta
upravljaka prava ili nedostavljanje rukovodiocu dokaza o prenosu
upravljakih prava;
12) neprijavljivanje interesa koji slubenik ili s njime povezano lice moe
imati u vezi sa odlukom organa u ijem donoenju uestvuje;
13) nezakonito raspolaganje sredstvima, kao i nesavestan odnos prema
sredstvima kojima slubenik, odnosno nametenik rukuje;
14) povreda prava drugih slubenika i nametenika;
15) nedolino, nasilniko ili uvredljivo ponaanje prema strankama ili
saradnicima;
16) dolazak na rad u alkoholisanom stanju ili pod uticajem drugih opojnih
sredstava, odnosno uivanje alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku
radnog vremena;
17) ometanje stranaka u ostvarivanju prava i interesa;
18) neopravdani izostanak s rada najmanje dva uzastopna radna dana;
19) odbijanje propisanog lekarskog pregleda;
20) dva puta ponovljena laka povreda dunosti utvrena konanim
reenjem kojim je izreena disciplinska mera, u periodu od dve godine.
- 36 II. DISCIPLINSKI POSTUPAK

Pokretanje disciplinskog postupka
lan 139.
Disciplinski postupak pokree poslodavac, na sopstvenu inicijativu ili na
predlog lica koje je neposredni rukovodilac slubeniku.
Disciplinski postupak pokree se pismenim zakljukom, koji se dostavlja
slubeniku i na koji alba nije doputena.
Svaki slubenik koji sazna za uinjenu povredu dunosti iz radnog odnosa
moe poslodavcu da podnese inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.
Disciplinski postupak protiv slubenika na poloaju
lan 140.
Protiv slubenika na poloaju disciplinski postupak pokree i vodi organ
nadlean za njegovo postavljenje.
Protiv reenja kojim je slubeniku na poloaju izreena disciplinska mera
alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor.
Voenje disciplinskog postupka
lan 141.
Poslodavac vodi disciplinski postupak, odluuje o disciplinskoj odgovornosti i
izrie disciplinske mere.
Poslodavac moe da obrazuje disciplinsku komisiju od tri lana da u njegovo
ime vodi disciplinski postupak i odluuje o disciplinskoj odgovornosti.
Poslodavac je duan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi
disciplinski postupak u sluajevima tee povrede dunosti iz radnog odnosa.
Jedan lan disciplinske komisije mora da ima steeno visoko obrazovanje iz
naune oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od
specijalistikim studijama na fakultetu, a jedan lan komisije je ovlaeni predstavnik
reprezentativnog sindikata.
Zastarelost
lan 142.
Pokretanje disciplinskog postupka za lake povrede dunosti zastareva
protekom jedne godine od izvrene povrede, a za tee povrede protekom dve godine
od izvrene povrede.
Voenje disciplinskog postupka za lake povrede dunosti zastareva
protekom jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka, a za tee povrede
dunosti protekom dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.
Zastarelost ne tee dok disciplinski postupak nije mogue pokrenuti ili voditi
zbog odsustva slubenika, za vreme postupka kontrole zakonitosti upravnog akta kojim
je odlueno o disciplinskoj meri ili iz drugih opravdanih razloga.
- 37 Usmena rasprava
lan 143.
U disciplinskom postupku odrava se usmena rasprava na kojoj slubenik
ima pravo da izloi svoju odbranu.
Slubenik moe da se na raspravi brani sam ili preko zastupnika, a moe da
za raspravu dostavi i pismenu odbranu.
Rasprava moe da se odri i bez prisustva slubenika ako za to postoje
opravdani razlozi, a slubenik je na raspravu uredno pozvan.
Na ostala pitanja voenja disciplinskog postupka primenjuju se odredbe
zakona kojim se ureuje opti upravni postupak.
Izbor i odmeravanje disciplinske mere
lan 144.
Pri izboru i odmeravanju disciplinske mere vodi se rauna o stepenu
odgovornosti slubenika, teini posledica povrede dunosti i subjektivnim i objektivnim
okolnostima pod kojima je povreda dunosti izvrena.
O tome da li je slubeniku ranije ve bila izreena disciplinska mera vodi se
rauna samo ako ona nije jo izbrisana iz kadrovskog lista.
III. VRSTE DISCIPLINSKIH MERA
lan 145.
Za lake povrede dunosti iz radnog odnosa moe da se izrekne novana
kazna do 20% osnovne plate, isplaene za mesec u kome je novana kazna
izreena.
Za tee povrede dunosti iz radnog odnosa moe da se izrekne:
1) novana kazna od 20% do 30% osnovne plate, isplaene za mesec u
kome je novana kazna izreena, u trajanju do est meseci;
2) odreivanje neposredno nieg platnog razreda;
3) zabrana napredovanja do etiri godine;
4) premetaj na radno mesto u neposredno nie zvanje uz zadravanje
platnog razreda iji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u
kome se nalazi radno mesto s koga je premeten;
5) prestanak radnog odnosa.
Novana kazna se izvrava administrativnim putem.
lan 146.
Slubeniku kome je izreena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa
prestaje radni odnos danom konanosti reenja kojim je disciplinska kazna izreena.
Udaljenje s rada
lan 147.
Slubenik protiv koga je pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela
uinjenog na radu ili u vezi s radom ili disciplinski postupak zbog tee povrede
- 38 dunosti moe biti udaljen s rada do okonanja krivinog, odnosno disciplinskog

postupka, ako bi njegovo prisustvo na radu tetilo interesu poslodavca ili ometalo
voenje disciplinskog postupka.
Reenje o udaljenju s rada donosi poslodavac ili disciplinska komisija, u
zavisnosti od toga ko vodi disciplinski postupak.
Reenje o udaljenju s rada slubenika na poloaju donosi organ nadlean za
njegovo postavljenje.
Reenje o udaljenju s rada opoziva se, po slubenoj dunosti ili na predlog
slubenika, ako prestanu razlozi zbog kojih je doneseno.
lan 148.
Na reenje o udaljenju s rada slubenik moe da izjavi albu u roku od pet
dana od dana prijema reenja.
alba ne odlae izvrenje reenja.
albena komisija duna je da o albi odlui u roku od pet dana od dana
prijema albe.
lan 149.
Na reenje o udaljenju s rada slubenik na poloaju nema pravo albe, ali
moe da pokrene upravni spor.
Upis disciplinske kazne u kadrovsku evidenciju i njeno brisanje
lan 150.
Reenje kojim je izreena disciplinska kazna dostavlja se slubeniku koji
obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
Disciplinska kazna izreena konanim reenjem upisuje se kadrovsku
evidenciju.
Disciplinska kazna brie se iz kadrovske evidencije ako slubeniku ne bude
izreena nova disciplinska kazna u naredne dve godine od izreene disciplinske
kazne za laku povredu, ili u naredne etiri godine od izreene disciplinske kazne za
teu povredu.
lan 151.
Odredbe ovog zakona o disciplinskoj odgovornosti slubenika shodno se
primenjuju i na nametenike.
Glava dvanaest
ODGOVORNOST SLUBENIKA ZA TETU
I. ODGOVORNOST SLUBENIKA ZA TETU PROUZROKOVANU
POSLODAVCU
Uslovi odgovornosti
lan 152.
Slubenik je odgovoran za tetu koju na radu ili u vezi s radom namerno ili iz
krajnje nepanje prouzrokuje poslodavcu.
- 39 Utvrivanje postojanja tete i njena nadoknada

lan 153.
Postojanje tete, visinu tete i okolnosti pod kojima je teta prouzrokovana
utvruje poslodavac ili lice koje on za to pismeno ovlasti.
Ukoliko bi utvrivanje visine tete prouzrokovalo nesrazmerne trokove,
visina tete moe da se odredi u paualnom iznosu.
Ako slubenik odbije da nadoknadi tetu, pravo na nadoknadu tete moe da
se ostvari u parninom postupku.
Poslodavac i slubenik mogu da zakljue pismeni sporazum kojim odreuju
visinu i nain naknade tete, koji ima snagu izvrne isprave.
Oslobaanje od odgovornosti
lan 154.
Slubenik se oslobaa od odgovornosti za tetu koju je prouzrokovao
izvrenjem naloga neposrednog rukovodioca ako mu je pismenim putem saoptio da
izvrenje naloga moe da prouzrokuje tetu.
II. ODGOVORNOST SLUBENIKA ZA TETU PROUZROKOVANU
TREEM LICU
lan 155.
Za tetu koju slubenik na radu ili u vezi s radom prouzrokuje treem licu
nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara poslodavac.
Ako poslodavac oteenom nadoknadi tetu koju je slubenik prouzrokovao
namerno ili iz krajnje nepanje, ima pravo da od slubenika zahteva naknadu
plaenog iznosa u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete.
Oteeno lice ima pravo da naknadu tete zahteva i neposredno od
slubenika, ako je on tetu prouzrokovao namerno.
III. ODGOVORNOST POSLODAVCA ZA TETU
PROUZROKOVANU SLUBENIKU
lan 156.
Poslodavac odgovara za tetu prouzrokovanu slubeniku na radu ili u vezi s
radom, prema optim pravilima obligacionog prava.
Poslodavac i slubenik mogu da zakljue pismeni sporazum kojim odreuju
visinu i nain naknade tete, koji ima snagu izvrne isprave.
Ako poslodavac odbije da nadoknadi tetu, pravo na nadoknadu tete moe
da se ostvari u parninom postupku.
IV. ODGOVORNOST NAMETENIKA ZA TETU
lan 157.
Odredbe ovog zakona o odgovornosti slubenika za tetu shodno se
primenjuju i na nametenike.
- 40 Glava trinaest
PRESTANAK RADNOG ODNOSA
Nain prestanka radnog odnosa
lan 158.
Slubeniku prestaje radni odnos:
1) protekom vremena na koje je zasnovan;
2) sporazumom;
3) otkazom;
4) po sili zakona;
5) na drugi nain odreen ovim ili posebnim zakonom.
Slubeniku na poloaju, po sprovedenoj inicijativi za razreenje na osnovu
mere javnog objavljivanja preporuke za razreenje koju izrekne Agencija za borbu
protiv korupcije, radni odnos prestaje danom konanosti reenja kojim se utvruje
prestanak rada na poloaju.
Prestanak radnog odnosa protekom vremena na koje je zasnovan
lan 159.
Radni odnos na odreeno vreme prestaje protekom vremena na koje je
zasnovan.
alba ne odlae izvrenje reenja kojim je utvren prestanak radnog odnosa
zasnovanog na odreeno vreme.
Prestanak radnog odnosa sporazumom
lan 160.
Poslodavac i slubenik mogu da zakljue pismeni sporazum o prestanku
radnog odnosa slubenika.
Pismenim sporazumom odreuje se i dan kada prestaje radni odnos.
Slubeniku na poloaju radni odnos ne moe da prestane pismenim
sporazumom.
Otkaz koji daje slubenik
lan 161.
Slubenik moe da podnese pismeni otkaz najmanje 15 dana pre dana koji je
u pismenom otkazu oznaio kao dan prestanka radnog odnosa.
Slubenik na poloaju pismeni otkaz podnosi organu nadlenom za njegovo
postavljenje.
Otkaz koji daje poslodavac
lan 162.
Poslodavac otkazom raskida radni odnos slubeniku ako:
- 41 1) odbije premetaj ili rasporeivanje kada za njih nije potrebna saglasnost

slubenika ili neopravdano ne stupi na radno mesto na koje je premeten
ili rasporeen;
2) ne zadovolji na probnom radu;
3) posle prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa ne stupi na rad u
roku od 15 dana;
4) ne poloi dravni ili poseban struni ispit;
5) uini teu povredu radne dunosti za koju mu je izreena mera prestanka
radnog odnosa.
Radni odnos prestaje kad reenje o prestanku radnog odnosa postane
konano.
Prestanak radnog odnosa po sili zakona
lan 163.
Slubeniku prestaje radni odnos po sili zakona:
1) danom navrenja 65. godina ivota ako ima najmanje 15 godina staa
osiguranja;
2) ako pravnosnano bude osuen na bezuslovnu kaznu zatvora od
najmanje est meseci danom pravnosnanosti presude;
3) ako je nerasporeen, a ne bude premeten na drugo radno mesto
narednog dana od proteka dva meseca otkad je postao nerasporeen;
4) ako ne poloi dravni struni ispit prema planu i programu za stepen
strune spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem;
5) ako mu na vanrednom ocenjivanju reenjem bude odreena ocena ne
zadovoljava.
Pored razloga iz stava 1. ovog lana slubeniku radni odnos prestaje i iz
drugih razloga predvienih optim propisima o radu kojima se ureuje prestanak
radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.
Utvrenje prestanka radnog odnosa po sili zakona
lan 164.
O tome da je slubeniku prestao radni odnos po sili zakona poslodavac
donosi reenje kojim utvruje razlog zbog koga je radni odnos prestao i dan kad je
radni odnos prestao.
Protiv reenja alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor.
Glava etrnaest
PRESTANAK POTREBE ZA RADOM SLUBENIKA
Svi razlozi
lan 165.
Slubenik zaposlen na neodreeno vreme stie status zaposlenog za ijim je
radom prestala potreba ako zbog: ukidanja organa uprave autonomne pokrajine,
jedinice lokalne samouprave, odnosno promene nadlenosti autonomne pokrajine ili
- 42 jedinice lokalne samouprave, promene poslova koji se obavljaju u organu uprave,

pokrajinskom organu, slubi ili organizaciji iz lana 1. ovog zakona ili ukoliko zbog
izmene Pravilnika ne postoji radno mesto na koje moe biti rasporeen.
Ukidanje jedinice lokalne samouprave
lan 166.
U sluaju ukidanja jedinice lokalne samouprave, jedinica lokalne samouprave
koja preuzima poslove ukinute jedinice lokalne samouprave, preuzee slubenike
koji su radili u jedinici lokalne samouprave koja je ukinuta na dan stupanja na snagu
zakona o njenom ukidanju.
Odredbe o ukidanju jedinice lokalne samouprave se shodno primenjuju i na
ukidanje organa uprave autonomne pokrajine, odnosno gradske optine ili slube,
odnosno organizacije iz lana 1. ovog zakona.
Poslodavac koji preuzima slubenike iz stava 1. ovog lana, donosi reenje o
preuzimanju.
Do donoenja novog Pravilnika preuzeti slubenici nastavljaju da rade poslove
koje su radili, a prava na platu ostvaruju prema dotadanjim reenjima.
Poslodavac je duan da novi Pravilnik iz stava 4. ovog lana donese u roku od
30 dana od dana preuzimanja poslova ukinute jedinice lokalne samouprave.
Posle donoenja novog Pravilnika preuzeti slubenici iz stava 1. ovog lana
rasporeuju se na radna mesta koja odgovaraju njihovoj strunoj spremi i radnim
sposobnostima.
Slubenici koji ne budu rasporeeni po donoenju Pravilnika iz stava 4. ovog
lana postaju nerasporeeni.
Promena nadlenosti
lan 167.
U sluaju da se nadlenost autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave izmeni zbog toga to su ukinute odreene nadlenosti i to prestaje
potreba za obavljanjem poslova po osnovu vrenja tih nadlenosti, slubenici koji su
obavljali te poslove i koji ne budu rasporeeni po donoenju Pravilnika ostaju
nerasporeeni.
Promena Pravilnika
lan 168.
Ako se Pravilnikom ukinu pojedina radna mesta ili se smanji potreban broj
izvrilaca na radnom mestu, slubenici koji ne budu rasporeeni na slobodna radna
mesta po donoenju Pravilnika, ostaju nerasporeeni.
U postupku pripreme
reprezentativnog sindikata.
Pravilnika,
poslodavac
pribavlja
miljenje
Poloaj nerasporeenih slubenika

lan 169.
Dok je nerasporeen, slubenik ima pravo na naknadu plate prema zakonu kojim
se ureuju plate u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
- 43 Sva prava iz radnog odnosa slubenik ostvaruje kod poslodavca koji je doneo
reenje da je slubenik nerasporeen.
Nerasporeenom slubeniku prestaje radni odnos protekom roka od dva
meseca od konanosti reenja kojim je utvreno da je slubenik nerasporeen.
Slubeniku kome prestane radni odnos protekom dva meseca od konanosti
reenja kojim je utvreno da je nerasporeen, ima pravo na otpremninu prema
zakonu kojim se ureuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u autonomnoj
pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Glava petnaest
ZATITA PRAVA SLUBENIKA
I. POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM ORGANOM
Pravna priroda akata kojim se odluuje
lan 170.
Akt kojim se odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima slubenika iz
radnog odnosa donosi se u formi reenja, saglasno zakonu kojim se ureuje opti
upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako ovim zakonom nije drukije
odreeno.
alba na reenje
lan 171.
alba se izjavljuje u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja, ako
ovim zakonom nije odreen krai rok.
alba ne odlae izvrenje reenja samo kad je to ovim zakonom izriito
odreeno.
II. ALBENA KOMISIJA
Pojam
lan 172.
albena komisija u jedinici lokalne samouprave je kolegijalni organ koji u
drugom stepenu odluuje o albama slubenika.
Osnivanje, organizacija i nain rada albene komisije u autonomnoj pokrajini
ureuje se pokrajinskim propisom.
Osnivanje
lan 173.
albenu komisiju obrazuje Vee.
albena komisija e se obrazovati do poetka primene ovog zakona.
Do obrazovanja albene komisije, odluivanje o albama slubenika nastavlja
da obavlja Vee.
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave, odnosno gradske optine, mogu
sporazumom obrazovati zajedniku albenu komisiju.
- 44 Sporazumom iz stava 4. ovog lana se reguliu meusobna prava i obaveze

kao i sva ostala pitanja od znaaja za rad albene komisije, u skladu sa ovim
zakonom.
Nadlenost albene komisije
lan 174.
albena komisija odluuje o albama slubenika na reenja kojima se
odluuje o njihovim pravima i dunostima, kao i o albama uesnika internog i javnog
konkursa.
albena komisija primenjuje zakon kojim se ureuje opti upravni postupak.
Rok za odluivanje o albi
lan 175.
albena komisija je duna da odlui o albi u roku od 15 dana od dana
njenog prijema ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Pravo na upravni spor
lan 176.
Protiv odluke albene komisije moe da se pokrene upravni spor.
Rad albene komisije
lan 177.
albena komisija je u svom radu samostalna i radi u sastavu od tri lana.
albena komisija odluuje veinom od ukupnog broja lanova i donosi
Poslovnik o radu albene komisije.
albena komisija ima svoj peat, prema zakonu kojim se ureuje peat
dravnih organa.
Imenovanje lanova albene komisije
lan 178.
Najmanje dva lana albene komisije moraju da imaju steeno visoko
obrazovanje iz naune oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u
obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master
strukovnim studijama, specijalistikim akademskim studijama, specijalistikim
strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri
godine ili specijalistikim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog
iskustva u struci.
Predsednik i lanovi albene komisije, imenuju se na pet godina i mogu da
budu ponovo imenovani.
Imena lanova albene komisije objavljuju se na internet prezentaciji jedinice
lokalne samouprave.
Na internet prezentaciji jedinice lokalne samouprave objavljuju se miljenja o
pitanjima koja su najee predmet odluivanja albene komisije, u skladu sa
propisom o zatiti podataka o linosti.
- 45 lanovi albenih komisija imaju pravo na naknadu za rad, iju visinu odreuje
Vee.
Prestanak dunosti lana albene komisije
lan 179.
lanu albene komisije dunost lana albene komisije prestaje kad protekne
vreme na koje je imenovan, ako podnese pismenu ostavku, kada ispuni uslove za
starosnu penziju ili kada bude razreen.
Umesto lana albene komisije kome je dunost prestala pre vremena
imenuje se novi, do okonanja mandata albene komisije.
Izuzee lana albene komisije
lan 180.
Predsednik ili lan albene komisije e biti izuzet od vrenja dunosti u
pojedinanom albenom postupku ukoliko postoji lini interes koji on, ili s njime
povezano lice, moe imati u vezi sa odlukom u ijem donoenju uestvuje.
Reenje o izuzeu lana albene komisije donosi predsednik komisije.
Reenje o izuzeu predsednika albene komisije donosi Vee.
Protiv reenja o izuzeu alba nije doputena ali moe da se pokrene upravni
spor.
Ovim odredbama se ne ograniava primena pravila o izuzeu propisana
zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak.
Razlozi za razreenje
lan 181.
lan albene komisije razreava se ako nesavesno vri svoje dunosti ili ako
je osuen na kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini
nedostojnim dunosti u albenoj komisiji.
Predsednik albene komisije razreava se dunosti predsednika ako je
nesavesno ili neuspeno vri.
Protiv reenja o razreenju alba nije doputena, ali moe da se pokrene
upravni spor.
Izvetaj o radu
lan 182.
albena komisija najmanje jednom godinje podnosi izvetaj o svom radu
Veu.
Struno-tehniki poslovi za potrebe albenih komisija
lan 183.
Struno-tehnike i administrativne poslove za albenu komisiju vri organ
uprave kod koga se obezbeuju i sredstva za rad komisije.
- 46 III. POSTUPAK PRED INSPEKCIJSKIM ORGANOM

lan 184.
Radi zatite svojih prava, slubenik se moe obratiti organu dravne uprave
nadlenom za poslove upravne inspekcije.
Upravni inspektor duan je da postupi po svakoj predstavci iz svoje
nadlenosti i da podnosioca predstavke obavesti o ishodu svog postupanja.
Ako upravni inspektor utvrdi nezakonitost ili nepravilnost u sprovoenju
zakona, drugih propisa i optih akata, preduzima mere na koje je ovlaen ovim
zakonom kao i zakonom kojim se ureuje upravna inspekcija.
Upravni inspektor moe albenoj komisiji predloiti da po osnovu slubenog
nadzora poniti ili ukine nezakonito konano reenje kojim je odlueno o nekom
pravu ili dunosti slubenika.
Ponitaj reenja o postavljenju na poloaj, prijemu u radni odnos ili
premetaju ne utie na punovanost akata ili radnji koje je slubenik doneo ili
preduzeo do ponitaja reenja.
Glava esnaest
POSEBNE ODREDBE O NAMETENICIMA
Radna mesta nametenika
lan 185.
Vlada e uredbom blie urediti kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i
merila za opis radnih mesta nametenika, pri emu e voditi rauna o poznavanju
jezika i pisama nacionalnih manjina, kao posebnog uslova za obavljanje poslova na
onim radnim mestima koja su od znaaja za ostvarivanje prava graana na slubenu
upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina.
Prilikom ureivanja kriterijuma za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis
radnih mesta nametenika, Vlada e posebno voditi rauna o nacionalnom sastavu
stanovnitva i odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina radi
postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika nacionalne manjine i graana koji
pripadaju veini.
Radna mesta nametenika, uslovi za zaposlenje na njima i broj nametenika
odreuju se Pravilnikom.
Da bi se popunilo slobodno radno mesto nametenika potrebno je da je ono
predvieno Pravilnikom i da je njegovo popunjavanje predvieno Kadrovskim
planom.
Radni odnos nametenika
lan 186.
Nametenik zasniva radni odnos ugovorom o radu.
Ugovor o radu obavezno sadri odredbu prema kojoj poslodavac moe reenjem
da promeni one elemente ugovora iju jednostranu promenu zakon doputa.
O pravima i dunostima nametenika reenjem odluuje poslodavac.
Nametenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu kojim se
ureuju plate u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
- 47 Premetaj i rasporeivanje nametenika

lan 187.
Odredbe ovog zakona o premetaju i rasporeivanju slubenika shodno se
primenjuju na nametenike.
Reenje o premetaju, odnosno rasporeivanju nametenika zamenjuje po
sili zakona odgovarajue odredbe ugovora o radu.
Ako nametenik odbije premetaj, odnosno rasporeivanje, otkazuje mu se
ugovor o radu.
Nameteniku se otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutranjeg
ureenja kod poslodavca vie ne postoji nijedno radno mesto na koje moe biti
premeten, odnosno rasporeen u skladu sa njegovom strunom spremom.
Glava sedamnaest
UPRAVLjANjE LjUDSKIM RESURSIMA U LOKALNOJ
SAMOUPRAVI
lan 188.
Kod poslodavca posebno se organizuju poslovi upravljanja ljudskim
resursima.
Poslovi upravljanja ljudskim resursima obavljaju se za sve organizacione
jedinice.
Prikupljanje, uvanje i obrada podataka o zaposlenom vri se u skladu sa
propisom kojim se ureuje zatita podataka o linosti.
Poslovi upravljanja ljudskim resursima
lan 189.
Poslovi upravljanja ljudskim resursima odnose se na:
1) strune poslove u postupku zapoljavanja i izbora kandidata;
2) pripremu predloga Kadrovskog plana;
3) organizaciju strunog usavravanja slubenika;
4) procenu efekata sprovedenih obuka;
5) analizu potreba za obukom i dodatnim obrazovanjem svakog slubenika;
6) pripremu predloga godinjeg Programa strunog usavravanja slubenika
i predloga finansijskog plana za izvravanje godinjeg Programa strunog
usavravanja;
7) analizu rezultata i praenje efekata ocenjivanja slubenika;
8) voenje kadrovske evidencije zaposlenih;
9) ostale poslove od znaaja za karijerni razvoj slubenika.
Kadrovska evidencija
lan 190.
Kadrovska evidencija slui upravljanju kadrovima i drugim potrebama u
oblasti radnih odnosa.
- 48 U kadrovsku evidenciju upisuju se podaci koji se odnose na:

1) lino ime, adresu i jedinstven matini broj graana;
2) maternji jezik;
3) jezik na kome je steeno osnovno, srednje i visoko obrazovanje;
4) vrstu radnog odnosa i datum njegovog zasnivanja;
5) promenu radnog mesta;
6) obrazovanje, poloene strune ispite, druge oblike strunog usavravanja;
7) posebna znanja i vetine;
8) godine radnog iskustva, staa osiguranja i staa osiguranja koji se rauna
sa uveanim trajanjem;
9) datum navrenja radnog veka;
10) godinje ocene rada;
11) izreene disciplinske mere i utvrenu materijalnu odgovornost;
12) obraun plate;
13) prestanak radnog odnosa.
Kadrovska evidencija moe da sadri i druge podatke odreene zakonom i
drugim propisom.
Pored navedenih podataka iz stava 2. ovog lana, kadrovska evidencija
sadri i podatak o nacionalnoj pripadnosti slubenika i nametenika u skladu sa
propisom kojim se ureuje registar zaposlenih u javnoj upravi u Republici Srbiji.
Podaci iz stava 2. taka 2) ovog lana, upisuju se u kadrovsku evidenciju uz
pisanu saglasnost zaposlenog, bez obaveze izjanjavanja zaposlenog.
Podaci iz stava 4. ovog lana upisuju se u kadrovsku evidenciju uz pisanu
saglasnost zaposlenog, bez obaveze izjanjavanja.
Svaki zaposleni ima pravo na uvid u podatke iz kadrovske evidencije ako se ti
podaci odnose na njega.
Personalni dosije
lan 191.
Za sve zaposlene poslodavac vodi personalni dosije.
Personalni dosije sadri:
1) dokumenta od znaaja za zasnivanje radnog odnosa, rasporeivanje i
obraun zarade;
2) dokumenta od znaaja za obavljanje poslova radnog mesta u vezi sa
strunim usavravanjem i dodatnim obrazovanjem;
3) dokumenta od znaaja za korienje godinjeg odmora, plaenog i
neplaenog odsustva;
4) dokumenta u vezi sa praenjem i vrednovanjem rezultata rada;
5) dokumenta o nagraivanju, disciplinskim kaznama i naknadi materijalne
tete;
- 49 6) dokumenta od znaaja za ostvarivanje prava iz penzijskog, invalidskog i

zdravstvenog osiguranja.
Prilikom preuzimanja, prethodni poslodavac je duan da dostavi personalni
dosije slubenika novom poslodavcu.
Glava osamnaest
POSEBNE NADLENOSTI I OVLAENjA ORGANA, SLUBI I
ORGANIZACIJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE
lan 192.
Autonomna pokrajina Vojvodina, preko svojih organa, slubi i organizacija, u
skladu sa ovim zakonom i Statutom Autonomne pokrajine Vojvodine blie ureuje:
1) naela za unutranju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta;
2) dodatne kriterijume za vrednovanje strune osposobljenosti, znanja i
vetina u izbornom postupku, nain njihove provere i merila za izbor na
radna mesta;
3) struno usavravanje i osposobljavanje slubenika;
4) osnivanje, organizaciju i nain rada albene komisije;
5) upravljanje ljudskim resursima.
Glava devetnaest
NADZOR NAD PRIMENOM OVOG ZAKONA
Nadlenost
lan 193.
Nadzor nad primenom ovog zakona vri organ dravne uprave nadlean za
lokalnu samoupravu.
Inspekcijski nadzor vri organ dravne uprave nadlean za poslove upravne
inspekcije preko upravnih inspektora.
Glava dvadeset
KAZNENE ODREDBE
lan 194.
Novanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za
prekraj:
1) rukovodilac pokrajinskog organa, naelnik uprave, odnosno rukovodilac
koji rukovodi organizacijom ili slubom iz lana 1. ovog zakona ako ne
oceni slubenika (lan 133. stav 1), kao i funkcioner koji rukovodi
organom, organizacijom ili slubom ili gradonaelnik, odnosno predsednik
optine ili predsednik gradske optine ako ne oceni dravnog slubenika
na poloaju (lan 133. st. 2. i 3);
2) slubenik na poloaju koji rukovodi organom uprave autonomne pokrajine,
odnosno naelnik uprave ako ne preduzme mere za zatitu bezbednosti
na radu zaposlenih (lan 22);
- 50 3) slubenik na poloaju koji rukovodi organom uprave autonomne pokrajine,

odnosno naelnik uprave ako donese odluku o popuni radnog mesta
protivno uslovima iz lana 79. ovog zakona;
odnosno naelnik uprave ako ne imenuje konkursnu komisiju (lan 85);
odnosno naelnik uprave ako ne obrazuje konkursnu komisiju (lan 101);
6) naelnik uprave ako ne donese poseban program strunog usavravanja
za svaku kalendarsku godinu (lan 121).
Glava dvadesetjedan
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Rok za donoenje propisa
lan 195.
Uredbe koje su predviene ovim zakonom Vlada e doneti u roku od 45 dana
od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pokrajinske propise iz lana 192. ovog zakona, nadleni organ Autonomne
pokrajine Vojvodine e doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Propise iz lana 121. ovog zakona, ministar za lokalnu samoupravu donee u
roku od est meseci od osnivanja Saveta za struno usavravanje zaposlenih u
jedinicama lokalne samouprave.
Donoenje kodeksa ponaanja
lan 196.
Poslodavac e doneti kodeks ponaanja slubenika i nametenika u roku od
godinu dana od poetka primene ovog zakona.
Rasporeivanje slubenika i zakljuivanje ugovora o radu sa
nametenicima
lan 197.
Rasporeivanje slubenika prema pravilnicima o organizaciji i sistematizaciji
radnih mesta, donetim u skladu sa ovim zakonom i prateim podzakonskim aktima,
izvrie se do poetka primene ovog zakona.
Ugovori o radu sa nametenicima, kojima se nastavlja njihov radni odnos,
bie zakljueni do poetka primene ovog zakona.
Izuzetno, za rad na poslovima u zvanju mlaeg savetnika slubenik moe biti
rasporeen najdue do isteka perioda od etiri godine, ako do stupanja na snagu
ovog zakona, ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu u istoj gradskoj,
optinskoj upravi ili upravi gradske optine, sa steenim visokim obrazovanjem na
osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim
strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i poloen dravni
struni ispit.
Izuzetno, za rad na poslovima u zvanju mlaeg saradnika slubenik moe biti
rasporeen najdue do isteka perioda od etiri godine, ako do stupanja na snagu
- 51 ovog zakona, ima najmanje etiri godine provedenih u radnom odnosu u istoj
gradskoj, optinskoj upravi ili upravi gradske optine sa steenim srednjim
obrazovanjem u etvorogodinjem trajanju i poloen dravni struni ispit.
lan 198.
Danom poetka primene ovog zakona, lica koja su postavljena na osnovu
sprovedenog javnog konkursa, a ije radno mesto postaje poloaj, mogu da nastave sa
radom na tom radnom mestu do proteka vremena na koji su postavljeni.
Do proteka vremena iz stava 1. ovog lana, lica ije radno mesto postaje
poloaj, zadravaju pravo na mirovanje radnog odnosa.
Okonanje zapoetih postupaka
lan 199.
Postupci odluivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih koji
su zapoeti do stupanja na snagu ovog zakona okonae se primenom propisa
prema kojima su zapoeti.
Okonanje zapoetog probnog rada i pripravnikog staa
lan 200.
Probni rad i pripravniki sta koji su zapoeti do stupanja na snagu ovog
zakona okonae se primenom propisa prema kojima su zapoeti.
Rok za naknadno polaganje dravnog strunog ispita
lan 201.
Zaposleni na slubenikim radnim mestima koji nemaju poloen dravni
sruni ispit u skladu sa lanom 130. ovog zakona, mogu da nastave sa radom na tom
radnom mestu najdue est meseci od poetka primene ovog zakona.
Ukoliko slubenik ne poloi dravni struni ispit u roku iz stava 1. ovog lana,
prestaje mu radni odnos.
Poslovi i ovlaenja, koji su utvreni ovim zakonom, ne uvode obavezu
dodatnog zapoljavanja i jedinice lokalne samouprave e ih obavljati u skladu sa
propisima koji ureuju zapoljavanje u jedinicama lokalne samouprave.
Prestanak vaenja pojedinih propisa
lan 202.
Danom poetka primene ovog zakona na funkcionere, slubenike i
nametenike u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave prestaje
shodna primena Zakona o radnim odnosima u dravnim organima (Slubeni glasnik
RS, br. 48/91, 66/91, 44/98 dr. zakon, 49/99 dr. zakon, 34/01 dr. zakon, 39/02,
49/05 US, 79/05 dr. zakon i 23/13 US ).
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai odredba lana 10.
Zakona o platama u dravnim organima i javnim slubama (Slubeni glasnik RS, br.
34/01, 62/06 dr. zakon, 116/08 dr. zakon, 116/08 dr. zakon, 92/11, 99/11 dr.
zakon, 10/13, 55/13 i 99/14).
- 52 Prvi kadrovski plan za autonomnu pokrajinu, jedinicu lokalne samouprave,

odnosno gradsku optinu, donee se istovremeno sa odlukom o budetu za 2017.
godinu.
Stupanje na snagu zakona
lan 203.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije, a primenjivae se od 1. decembra 2016. godine, osim
odredaba l. 116-122, koje se odnose na struno usavravanje, kao i odredaba l.
172-183. i lana 192. taka 4) o albenoj komisiji i odredaba l. 188-191. kojima su
ureena pitanja u vezi sa ljudskim resursima, a koje se primenjuju narednog dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbe lana 20. koje se odnose na napredovanje u platne razrede e se
primenjivati po donoenju propisa kojim e se urediti platni razredi za zaposlene u
autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kao i odredba lana 190.
stav 4. koja e se primenjivati od 1. oktobra 2016. godine.
lan 80. taka 1) u pogledu dravljanstva Republike Srbije prestaje da se
primenjuje, za dravljane drava lanica Evropske unije, od pristupanja Republike
Srbije Evropskoj uniji.

2727 15 Lat

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

2727 15 Lat

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2727 15 Lat

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZAKON

O ZAPOSLENIMA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I

-2Slubenik je zaposleno lice koje profesionalno obavlja strune poslove iz

-3Na prava i dunosti iz radnog odnosa nametenika primenjuju se opti propisi

-4Reenjem nadlenog organa, odnosno radnog tela iz lana 4. ovog zakona,

-5Zahtev iz stava 5. ovog lana funkcioner moe uputiti najkasnije u roku od 15

-6Pri zapoljavanju vodi se rauna o tome da nacionalni sastav, zastupljenost

-9Obaveza iz stava 1. ovog lana traje i po prestanku radnog odnosa.

- 10 Saglasnost poslodavca nije potrebna za dodatni naunoistraivaki rad,

- 11 Spreavanje sukoba interesa nametenika

- 12 U jedinici lokalne samouprave i gradskoj optini, poloaji u smislu odredaba

- 13 odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine ili

- 14 Utvrenje prestanka rada na poloaju

- 15 Postavljenje vrioca dunosti

Aktom kojim se sistematizuju radna mesta utvruju se i samostalna

- 17 specijalistikim akademskim studijama, specijalistikim strukovnim studijama,

- 18 primenu jednostavnijih metoda rada i postupaka, a rade se samostalno i uz

- 19 4) na radnim mestima u kabinetu gradonaelnika grada Beograda,

- 22 Pravo uea na internom konkursu imaju slubenici u istom zvanju ili

- 24 Najmanje jedan lan komisije mora imati steeno visoko obrazovanje na

- 25 Postupak javnog konkursa

- 27 organom autonomne pokrajine, odnosno naelnik uprave moe da izabere drugog

- 28 Pravo na albu u sluaju neuspeha javnog konkursa

- 30 3) predlae obavezne elemente optih i posebnih programa strunog

- 31 Sredstva za struno usavravanje

- 32 Sticanje svojstva pripravnika

- 33 IV. STRUNO OSPOSOBLjAVANjE

- 34 Primena propisa o ocenjivanju

- 35 2) nezakonit rad, odnosno nezakonita izrada slubene dokumentacije,

- 36 II. DISCIPLINSKI POSTUPAK

- 38 dunosti moe biti udaljen s rada do okonanja krivinog, odnosno disciplinskog

- 39 Utvrivanje postojanja tete i njena nadoknada

- 41 1) odbije premetaj ili rasporeivanje kada za njih nije potrebna saglasnost

- 42 jedinice lokalne samouprave, promene poslova koji se obavljaju u organu uprave,

Poloaj nerasporeenih slubenika

- 44 Sporazumom iz stava 4. ovog lana se reguliu meusobna prava i obaveze

- 46 III. POSTUPAK PRED INSPEKCIJSKIM ORGANOM

- 47 Premetaj i rasporeivanje nametenika

- 48 U kadrovsku evidenciju upisuju se podaci koji se odnose na:

- 49 6) dokumenta od znaaja za ostvarivanje prava iz penzijskog, invalidskog i

- 50 3) slubenik na poloaju koji rukovodi organom uprave autonomne pokrajine,

- 52 Prvi kadrovski plan za autonomnu pokrajinu, jedinicu lokalne samouprave,

You might also like