Seminarski rad iz predmeta Upravljanje investicijama

Biznis plan
(Geo termalna energija i primena toplotnih pumpi)

Profesor:
Prof.dr Aleksandra Tei
Student
Vidovi Petar 34-12
abac, Mart 2016god.

Sadraj:
1.Uvod:..............................................................................................................3
2.Geotermalna energija:...................................................................................5
3.Najei naini korienja geotermalne energije...........................................6
3.1Topli izvori.................................................................................................6
3.2Buotine....................................................................................................6
3.3Toplotne pumpe.........................................................................................6
4.Preuzimanje toplote iz podzemlja..................................................................8
5.1Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije...............9
6.Primena geotermalne energije u Srbiji:........................................................11
6.1. Energetska efkasnost...........................................................................11
6.2. Aktiviranje postojeih geotermalnih buotina.......................................14
6.3. Nove geotermalne buotine..................................................................15
6.4. Masovna primena toplotnih pumpi........................................................16
7.Zakljuak......................................................................................................20

1.Uvod:
Shvatanje da se energija vadi samo u obliku uglja, nafte i gasa i da se proizvodi u
termoelektranama i hidrocentralama je dominantni razlog zbog kojeg najprisutnija i
najdostupnija geotermalna energija ostaje skrivena i neiskoriena. Stanovnitvo Srbije je tokom
dugog perioda drano u svojevrsnoj zabludi da se pod pojmom geotermalna energija
podrazumevaju izvori u kojima je temperatura vode vea od 45C. Meutim, pod geotermalnom
energijom podrazumeva se energija koja moe da se preuzme iz vode, zemljita i stena ija
temperatura prelazi 10C.
Tehnoloki razvoj je jo sedamdesetih godina omoguio efikasno korienje niskotemperaturne
geotermalne energije posredstvom toplotnih pumpi. U tom periodu se i u Jugoslaviji,
korienjem domae opreme prilino velikih snaga, radilo na poveanju energetske efikasnosti i
sniavanju trokova grejanja u naim banjama.
Sadanji, a i stari problem Srbije je to energetski sektor vode ljudi koji za cilj imaju samo
milione tona uglja koje treba iskopati. Pojam niskotemperaturne energije ne postoji u sadanjoj
Strategiji energetike Srbije. Geotermalna energija u klasinom smislu (topli izvori i buotine)
pominje se u smislu deklarativnog zalaganja za razvoj potencijala Srbije u tom sektoru, ali bez
konkretnih mera i reenja.
Nasuprot gore navedenom, iznenaujue veliki znaaj se pridaje korienje energije vetra koga
na dobrim lokacijama ima neto vie od pola godine godinje, kao i energiji Sunca, koja je
teoretski prisutna maksimalno pola dana. Biomasa takoe nije univerzalno dostupna: potrebno ju
je sakupiti i uskladititi tamo gde je ima i kada je ima. Meutim u naim uslovima, preko 50%
proizvedene elektrine energije troi se u zgradama za stanovanje, prvenstveno za zagrevanje
prostora i sanitarne vode, za ta se efikasno moe koristiti geotermalna energija. U tom sluaju,
vei deo naih proizvodnih elektrinih kapaciteta moe se usmeriti ka izvozu elektrine energije.

Moja namera i elja je da ovim lankom ukaem da je geotermalna energija svuda prisutna, da
postoje tehnoloke mogunosti da se ona veoma efikasno koristi i da drava moe da ostvari,
implementiranjem mera predloenih u ovom lanku, viestruke koristi:
Samo informisanjem , moe se ukazati na veliku isplativost primene toplotnih pumpi.
Odgovarajue mere za stimulisanje korienja toplotnih pumpi u periodu
od sledeih godinu dana dovele bi do smanjenja udela elektrine energije za grejanje stanova
ime bi se omoguio i protabilni izvoz elektrine energije.
Smanjila bi se potronja fosilnih goriva, emisija tetnih gasova i dolo bi do amplikacije
ostalih ekolokih efekata.
Doprinelo bi se uveanju naunog i tehnolokog znanja o korienju toplotnih pumpi.
Srbija bi ravnopravno i spremno ula u evropske integracije na polju poveanja energetske
ekasnosti.
lanak je organizovan na sledei nain: nakon kratkog prikaza karakteristika geotermalne
energije i najzastupljenijih naina njenog korienja, prelazim na opis trenutne primene toplotnih
pumpi u Evropskoj uniji. Glavni deo lanka sadri pregled stanja i predloge mera za poboljanje
energetske ekasnosti, aktiviranje postojeih i novih geotermalnih buotina, kao i masovne
primene toplotnih pumpi u Srbiji. Zakljuak nudi preporuke za generalnu strategiju Srbije na
ovom polju.

2.Geotermalna energija:
Geotermalna energija u Zemlji vodi poreklo jo od nastanka nae planete pre 4,5 milijardi
godina. Temperatura u sreditu Zemlje je oko 6000 C i tamo se i dalje odvijaju termonuklearne
reakcije. Toplota iz usijanog jezgra se kree ka povrini Zemljine kore. Nama je na raspolaganju
samo mali deo te energije u povrinskom delu dubokom do nekoliko kilometara.
Geotermalna energija se sadri u Zemljinoj kori i to u stenama, podzemnoj vodi, podzemnoj
vodenoj pari i magmi. U zavisnosti od sredine u kojoj se nalazi geotermalna energija se naziva
hidrogeotermalnom, petrogeotermalnom i magmogeotermalnom.
Hidrogeotermalna energija je akumulirana u podzemnim termalnim vodama ija je temperatura
vea od 10C. Njena eksploatacija se obavlja iz izvora ili buotina. Petrogeotermalna energija je
sadrana u suvim stenama koje ne sadre slobodnu podzemnu vodu. Ovih godina je poela i
komercijalna proizvodnja elektrine energije iz elektrana koje koriste energiju vrelih stena. Za
ovu primenu potrebno je da je temperatura stena vea od 100C. Magmogeotermalna energija je
akumulirana u usijanoj magmi i eksperimenti za njenu eksploatacju se uspeno sprovode.
Potencijal geotermalne energije odreene oblasti moe se prikazati gustinom geotermalnog
toplotnog toka ( koliina geotermalne toplote koja u svakoj sekundi kroz povrinu od 1 m2 iz
unutranjosti Zemlje dolazi do njene povrine ). Prosene vrednosti u Evropi su oko 60 mW/m2
,dok su u Srbiji ove vrednosti znatno vee: preko 100 mW/m2. Tereni u Srbiji izgraeni su od
tvrdih stena i zbog tako povoljnih hidrogeolokih i geotermalnih karakteristika u Srbiji se nalazi
oko 160 izvora geotermalnih voda sa temperaturom veom od 15 C.
Najtopliji su izvori u Vranjskoj Banji gde temperatura iznosi do 96C. Procenjena ukupna
koliina toplote sadrane u nalazitima geotermalnih voda u Srbiji je oko dva puta vea od
ekvivalentne koliine toplote koja bi se dobila sagorevanjem svih naih rezervi uglja.
U Vojvodini postoje i 62 vetaka geotermalna izvora (buotine) ukupne izdanosti od 550 l/s i
toplotne snage od oko 50 MW. U delu Srbije juno od Save i Dunava nalazi se jo 48 buotina sa
procenjenom snagom od 108 MW.
Ovi podaci ukazuju na veliki potencijal za eksploataciju geotermalne energije u naoj zemlji, koji
je trenutno gotovo u potpunosti neostvaren

3.Najei naini korienja geotermalne energije

3.1Topli izvori
Hidrogeotermalni potencijal je najvie korien u svetu i u Srbiji. Razlozi su jednostavni:
Prirodni izvori su u prethodnom periodu privedeni nameni i pri daljem korienju potrebna su
sredstva samo za odravanje i adaptaciju dodavanjem novih atraktivnih sadraja. U nekim
zemljama u svetu koje vode rauna o energiji i turizmu neprekidno se ulae u banjska leilita i
sportsko-rekreativne i turistike centre. To su zemlje u kojima se ulae privatni kapital koji je
podstaknut da se investira u energetski efika, sneek oloki opravdane i turistiki atraktivne
projekte.
U Srbiji zbog nedostatka zakonskih i podzakonskih dokumenata geotermalni izvori ( pogotovo
buotine ) nedostupni su novim investitorima. Nisu poznate nadlenosti, ili ako su poznate toliko
su isprepletane izmeu raznih dravnih organa da je praktino nemogue doi u posed nekog
toplog izvora i zapoeti ili poboljati njegovo korienje. Vranjska Banja je tipian primer gde
cela reka tople vode protie kroz gradi, a stanovnitvo se greje na struju, drva ili ugalj.
U razvijenim zemljama Evrope tednja energije je posebno istaknuta posle prologodinjeg
problema sa ruskim gasom. Tamo se hidrogeotermalna energija maksimalno koristi za
zagrevanje stambenog i poslovnog prostora. Vea primena je u poljoprivredi i stoarstvu jer se
tada geotermalna energija koristi na svom izvoru i nije potreban njen transport do gradova.
Eksploatacija hidrogeotermalne energije je toliko usavrena da se skoro svaki izvor ili buotina
mogu energetski efikasno koristiti bez obzira na kvalitet vode i sadraj rastvorenih minerala i
gasova u njoj, a da se pri tome ispotuju ekoloki zahtevi.
3.2Buotine
Eksploatacija geotermalne energije iz buotina je neto skuplja, ali kada se uzmu u obzir
dugovenost takvog energetskog izvora, supstitucija fosilnih goriva i ouvanje prirode, onda je
korist velika za investitora, za lokalnu zajednicu i za dravu u celini. Bitno je samo da sve tri
strane vide svoju korist i da se angauju na realizaciji svakog takvog projekta.
3.3Toplotne pumpe
Toplotne pumpe su rashladne maine koje prenose toplotnu energiju iz jednog prostora u
drugi tako to jedan prostor rashlauju , a drugi prostor zagrevaju. Da bi se ostvario prenos
toplotne energije potrebno je da se uloi odreena, najee, elektrina energija za rad
kompresora. Sutina i glavni razlog za primenu toplotnih pumpi lei u njihovoj efikasnosti: za
prenos toplotne energije troi se samo 20-30% prenete energije. Naime , toplotna pumpa potroi

1kWh elektrine enrgije za prenos toplotne energije od 3-4 kWh. Ako se toplotna energija koja se
prenosi dobija besplatno , na primer , korienjem niskotemperaturne geotermalne energije (1020C), viestruko se smanjuje cena dobijene energije za korisnika.
Klimatski uslovi u Srbiji su idealni za primenu toplotnih pumpi. Pumpe u zimskom periodu rade
u reimu grejanja, a leti u reimu hlaenja. Time se izbegava investicija u dodatnu opremu za
hlaenje. Primenom toplotnih pumpi trokovi za grejanje se smanjuju 3 do 4 puta. Ukoliko se
toplotne pumpe koriste u kombinaciji sa podnim i zidnim grejanjem ostvaruje se
termoakumulacioni
efekat. Na taj nain je omogueno da se u velikom delu grejne sezone koristi elektrina energija
po nonoj tarifi ime se cena grejanja smanjuje jo 3 do 5 puta. Grejanje pomou toplotnih pumpi
je jeftinije 9 do 16 puta u poreenju sa ekvivalentnim grejanjem na fosilna goriva , drvo ili
elektrinu energiju u klasinim kotlovima. Korienje elektrine energije u toku noi ima
viestruke prednosti : potronja se obavlja kada postoje vikovi elektrine energije i smanjuju se
vrna optereenja u toku dana ime se ostvaruje bolja regulacija elektroenergetskog sistema.

(Prikaz toplotne pumpe)

4.Preuzimanje toplote iz podzemlja

1. Voda iz bunara, koja je najee na temperaturi od 10 do 20C, dovodi se u toplotnu
pumpu i posle njenog hlaenja ona se vraa u drugi bunar ili se izliva u kanale , vodotokove ili
kanalizaciju. Ovo je energetski gledano najefikasniji nain, jer je temperatura vode koja se izvlai
u toku cele godine na konstantnoj temperaturi. Sa stanovita pouzdanosti i jednostavnosti celog
sistema postoje odreeni problemi i trokovi oko izrade bunara. Ogranienje Geotermalna
energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije
kapaciteta je definisano izdanou bunara. est je sluaj da na lokacijama gde je potrebno da se
izvede zagrevanje prostora pomou toplotne pumpe nema na raspolaganju potrebne koliine vode
ili voda uopte nije prisutna.
2. Korienjem sonde se eliminiu problemi sa nedeostatkom bunarske vode.
Dugovenost ovakvog sistema je zagarantovana, mogunost kvara ili drugih problema je
minimalna, a jednostavnost rukovanja je svedena na apsolutni minimum. U zavisnosti od
geolokih karakteristika na odreenoj lokaciji, iz jedne sonde dubine 200 m mogue je ostvariti
toplotni dobitak snage do 13kW. Ekonomski gledano primena sondi je neto skuplja investicija u
poreenju sa bunarima, ali pouzdanost, jednostavnost rukovanja i dugorono reavanje problema
grejanja i hlaenja prostora na bilo kojoj lokaciji namee ovo reenje kao najatraktivnije i ono bi
u budunosti trebalo da se maksimalno koristi u Srbiji, kao to je sada sluaj u bogatijim
evropskim zemljama.
3. Zemaljski kolektor je reenje vrlo slino sondi s tom razlikom to se ne bui bunar u
koji se sputa sonda, ve se plastine cevi polau u obliku mree u zemljite na dubini od oko 1,5
m. Energija koja se ovom metodom prikuplja je veim delom suneva energija akumulirana u
povrinskom delu zemljita u toku leta. Ovo reenje je znatno jeftinije od sondi ukoliko se
ugradnja obavlja
u toku gradnje objekta i ukoliko postoji dovoljno velika povrina zemljita za postavljanje
kolektora. Nepovoljna strana ovog metoda je to se energija iz zemljita troi tokom zime, pa se
krajem grejnog perioda smanjuje efikasnost sistema.
5.Primena toplotnih pumpi u evropskoj uniji
Od januara 2009. godine primena toplotnih pumpi je definitivno uvrena u obnovljive
izvore energije. Ovo je znaajno zbog toga to se sada primena toplotnih pumpi automatski
uklapa u ve uspostavljena pravila, propise i finansijske strukture koje se primenjuju za
obnovljive izvore energije. Energetska zavisnost Evrope od uvoznih energenata posebno se
iskazala u gasnoj krizi u januaru 2009. godine. Evropska unija nema mnogo izbora, ali su pravci
jasni.

Kao to Donson (Johnson, 2005: 257-62) navodi, ovo je u skladu sa dve glavne strategije koje
Evropska unija ima na raspolaganju kako bi osigurala energetsku bezbednost i smanjila
energetsku zavisnost. Prva strategija podrazumeva smanjenje potronje uvoenjem novih,
preteno obnovljivih izvora energije i pronalaenjem novih izvora ili snabdevaa energentima.
To je dugorona strategija, dok je jedina kratkorona strategija razvijanje bliskih
odnosa i partnerstava sa glavnim snabdevaima energentima Evropske unije. [4] Preko 40%
primarne energije u Evropskoj uniji se troi za grejanje i hlaenje. Prema tome, to je iroka oblast
u kojoj treba da se deluje i gde je neophodno da se postignu znaajni rezultati.
5.1Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije
Visokopostavljeni ciljevi za smanjenje potronje primarne energije za 20% do 2020.
godine uz istovremeno smanjenje emisije ugljendioksida za 20% doveli su do toga da se
obnovljivi izvori energije tretiraju kao okosnica uteda. U tim utedama primena toplotnih pumpi
e uzeti znaajno uee od 22%.
U prethodnih 5 godina nekoliko evropskih zemalja je donelo i zakonske odredbe da svaki
novoizgraeni graevinski objekat mora da ima ugraenu toplotnu pumpu za zagrevanje
prostora. Takoe i veina evropskih zemalja obezbeuje znaajne podsticajne mere za ugradnju
toplotnih pumpi, od direktnog plaanja proizvoau za svaku isporuenu toplotnu pumpu do
poreskih olakica za korisnike. Jednostavno je izraunata dobit od primene toplotnih pumpi na
nivou drave i na osnovu toga su odreene podsticajne mere da bi se ostvarili planirani efekti.
Ukupan broj novih instaliranih toplotnih pumpi u osam evropskih zemalja je u 2008. godini
porastao za proseno 50%. Na primeru vedske, gde postoji zakonska obaveza da svaki
novoizgraeni objekat mora da ima toplotnu pumpu, u toku 2007. godine dolo je do pada
prodaje zbog zasienog trita, to jest, nzbog smanjenja broja novoizgraenih objekata.
Tamo je sada trend da se i u starim objektima izvri zamena postojeih sistema z a grejanje pa je
zahvaljujui podsticajnim merama ve u 2008. godini prodaja porasla sa 93.000 na 128.000
toplotnih pumpi. Takoe, sve je vea ugradnja i u zgrade sa vie stanova, dok je u prvom krugu
masovnija upotreba bila u porodinim kuama.
Najnovija vest je da je Savet Evropske unije usvojio odluku da od 2020. godine svaki
novoizgraeni stambeni ili poslovn i objekat mora da bude energetski nezavisan. To znai da e u
svakom objektu morati da se proizvede Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal
Srbije
onoliko energije u toku godine koliko se u tom objektu i potroi. Nije potrebno ni naglaavati da
su toplotne pumpe nosilac ostvarljivosti ove odluke i da e sada uslediti podsticajne mere za
njihovo jo bre usavravanje.

(Skiciran prikaz domainstva koje poseduje toplotnu pumpu i dva bunara za dovod i odvod vode)

6.
Primena geotermalne energije u Srbiji:
(Trenutno stanje, problemi i preporuke)
U periodu od 1974. do 1992. godine u Srbiji je izbueno 113 buotina [1] kojima je
ispitan kapacitet i kvalitet vode. To je bio period u kom se postavljala dobra osnova za veu
eksploataciju hidrogeotermalnog potencijala u Srbiji. Geotermalne buotine su napravljene u
procesu potrage za nalazitima gasa i
nafte i esto se nalaze van naseljenih mesta i saobraajnica. To je razlog njihovog malog
korienja u prethodnom periodu. Nije postojala zainteresovanost drave da se te buotine
aktiviraju. Takoe niske cene ostalih energenata, a naroito elektrine energije, nisu bile
stimulans za korienje geotermalnih voda ak i u poljoprivredi mada se vei broj buotina
nalazi na obradivom zemljitu. Takoe, poljoprivredna proizvodnja u zatienim i grejanim
prostorima kao, to su plastenici i staklenici,kod nas je ve decenijama u zaetku,tako da se u
celoj Srbiji samo nekoliko poljoprivrednih objekata greje toplom vodom iz buotina.
6.1. Energetska efikasnost
U Srbiji je veoma izraen problem nedovoljne energetske efikasnosti i neracionalnog
korienja postojeih izvora ili buotina koje se nalaze u eksploataciji.
U termalnim banjama se ne posveuje skoro nikakva panja energetskoj efikasnosti i velike
koliine tople vode se isputaju kao nekorisne, iako je iz njih primenom toplotnih pumpi
mogue izvui dovoljno energije za zagrevanje prostora ili bazena. Istovremeno se prostor
greje pomou uglja , nafte ili
elektrine energije. Ukoliko bi se izvrila racionalizacija korienja toplotne energije iz toplih
izvora u banjama, onda bi iz istih izvora energijom mogli da se snabdevaju i novi atraktivniji

sadraji. Takoe, budui korisnici za sada zapeaenih buotina treba na vreme da se upoznaju
sa nainima racionalnog korienja maksimuma energetskog potencijala ime e i finansijske
analize pokazati povoljnije rezultate.
Beejska buotina B-2/H je jedna od energetski najpovoljnijih na teritoriji Vojvodine.
Projektovani izliv ima toplotnu snagu 4.153 kW ako se rauna sa hlaenjem vode do 25 C.
Meutim, ugradnjom toplotne pumpe ova snaga GTV se moe poveati na 5.192 kW. Na ove
snage treba Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije dodati i snagu
koja se moe ostvariti standardnim sagorevanjem separisanog gasa i to je oko 1.425 kW sa oko
90% efikasnosti u procesu sagorevanja. Naalost i sada, i ve due vreme koristi se samo (25
40)% kapaciteta zavisno sa kojim se protokom GTV rauna. Skup sadanjih potroaa je
premale snage i trajanja njenog korienja za ovako monu buotinu. Na ovom primeru se na
izrazit nain vidi druga strana problematike korienja geotermalnih izvora uopte. Naime, tei
deo problema je oformljenje adekvatnog potroaa, nego otvaranje i kompletno opremanje
buotine. To je glavni razlog to je veliki broj uspenih buotina van upotrebe, bez obzira to je
geotermalna voda ve negde iznad 45C konkurentna klasinim energetskim izvorima.
Iz naih prorauna proizilazi da se na ovoj buotini, uz adekvatnog potroaa moe sagraditi
mono toplotno postrojenje bazne snage
grejanja prostorija preko 7 MW uz dodatnu funkciju zagrevanja potroaa kao to su plivaki
bazeni i njima slini bazeni za uzgoj ribe. Moderna ema postrojenja sa toplotnom pumpom
obezbeuje i letnje hlaenje, pored maksimalnog iskorienja geotermalne vode u sezoni
grejanja.
Prema tome, u narednim aktivnostima oko koncipiranja arhitektonskog sadraja u blizini
sadanje proizvodne buotine treba se skoncentrisati na komponovanje to jaeg i u toku
godine dugotrajnijeg potroaa toplotne energije, koja e ostati ekonomski isplativa i posle
verovatno neophodne izgradnje povratne buotine. Ne treba smetnuti s uma ni postojanje neto
slabije, ali jo uvek prihvatljive buotine B-1/H, koja se lako moe zavisno sa kojim se
protokom GTV rauna. Skup sadanjih potroaa je premale snage i trajanja njenog korienja
za ovako monu buotinu. Na ovom primeru se na izrazit nain vidi druga strana problematike
korienja geotermalnih izvora uopte. Naime, tei deo problema je oformljenje adekvatnog
potroaa, nego otvaranje i kompletno opremanje buotine. To je glavni razlog to je veliki
broj uspenih buotina van upotrebe, bez obzira to je geotermalna voda ve negde iznad 45C
konkurentna klasinim energetskim izvorima.
Iz naih prorauna proizilazi da se na ovoj buotini, uz adekvatnog potroaa moe sagraditi
mono toplotno postrojenje bazne snage

grejanja prostorija preko 7 MW uz dodatnu funkciju zagrevanja potroaa kao to su plivaki

bazeni i njima slini bazeni za uzgoj ribe. Moderna ema postrojenja sa toplotnom pumpom
obezbeuje i letnje hlaenje, pored maksimalnog iskorienja geotermalne vode u sezoni
grejanja.
Prema tome, u narednim aktivnostima oko koncipiranja arhitektonskog sadraja u blizini
sadanje proizvodne buotine treba se skoncentrisati na komponovanje to jaeg i u toku
godine dugotrajnijeg potroaa toplotne energije, koja e ostati ekonomski isplativa i posle
verovatno neophodne izgradnje povratne buotine. Ne treba smetnuti s uma ni postojanje neto
slabije, ali jo uvek prihvatljive buotine B-1/H, koja se lako moe zavisno sa kojim se
protokom GTV rauna. Skup sadanjih potroaa je premale snage i trajanja njenog korienja
za ovako monu buotinu. Na ovom primeru se na izrazit nain vidi druga strana problematike
korienja geotermalnih izvora uopte. Naime, tei deo problema je oformljenje adekvatnog
potroaa, nego otvaranje i kompletno opremanje buotine. To je glavni razlog to je veliki
broj uspenih buotina van upotrebe, bez obzira to je geotermalna voda ve negde iznad 45C
konkurentna klasinim energetskim izvorima.
Iz naih prorauna proizilazi da se na ovoj buotini, uz adekvatnog potroaa moe sagraditi
mono toplotno postrojenje bazne snage ,grejanja prostorija preko 7 MW uz dodatnu funkciju
zagrevanja potroaa kao to su plivaki bazeni i njima slini bazeni za uzgoj ribe. Moderna
ema postrojenja sa toplotnom pumpom obezbeuje i letnje hlaenje, pored maksimalnog
iskorienja geotermalne vode u sezoni grejanja.
Prema tome, u narednim aktivnostima oko koncipiranja arhitektonskog sadraja u blizini
sadanje proizvodne buotine treba se skoncentrisati na komponovanje to jaeg i u toku
godine dugotrajnijeg potroaa toplotne energije, koja e ostati ekonomski isplativa i posle
verovatno neophodne izgradnje povratne buotine. Ne treba smetnuti s uma ni postojanje neto
slabije, ali jo uvek prihvatljive buotine B-1/H, koja se lako moe pridruiti detaljno
analiziranoj B-2/H i znaajno poveati ovaj resurs.
Investicija u izgradnju ovog monog energetskog izvora nije mala, i iznosi oko 2.237.000
kada bi se startovalo sa gole ledine. Meutim, ona je realno manja za vrednost postojee
proizvodne buotine (oko 360.000 ) i za jo oko 200.000 , koliko bi se moglo iskoristiti od
ostale postojee opreme. Prema tome cena bi se kretala oko 1.677.000 zajedno za potroae i
vlasnika buotina. Jo uvek nije mala, ali bi se otplatila za oko 3,5 do 4 godine, ako bi
ostvarivala godinju dobit oko 600.000 , a i pod dosta tekim kreditnim uslovima sa
godinjom efektivnom kamatom 10%.
U najmanju ruku,sadanji potroai bi trebalo da poboljaju postrojenje ugradnjom jedne

toplotne pumpe i relativno malog toplovodnog kotla, ime bi se obezbedila sadanja potronja
na bolji nain, a uvela i dodatna funkcija letnjeg hlaenja. To je investicija ispod 125.000 .
Na drugim lokacijama je situacija slina. Tako, na primer, ceo rehabilitacioni centar u Vrdniku
se greje na mazut i pored geotermalnog izvora velikog kapaciteta koji je dovoljan za
zagrevanje celog centra. U ovom centru je pre dve godine instalirana geotermalna toplotna
pumpa za zagrevanje sanitarne vode i time je za 75% smanjena potronja elektine energije
koja se ranije koristila u te svrhe zavisno sa kojim se protokom GTV rauna. Skup sadanjih
potroaa je premale snage i trajanja njenog korienja za ovako monu buotinu. Na ovom
primeru se na izrazit nain vidi druga strana problematike korienja geotermalnih izvora
uopte. Naime, tei deo problema je oformljenje adekvatnog potroaa, nego otvaranje i
kompletno opremanje buotine.

6.2. Aktiviranje postojeih geotermalnih buotina

Stavljanje u funkciju buotina koje su zapeaene ima veliku vanost za Srbiju. U tom
procesu mora da se sprovede postupak koji je ustanovljen za tu svrhu. Na mnogim buotinama
nije izvreno potpuno ispitivanje sastava i kvaliteta vode i zbog toga se ne sme dozvoliti da se
takve vode nekontrolisano izlivaju u vodotokove. Mogue je da teta bude vea od koristi.
Drava tada treba da uzme aktivno uee i da odredi koje vode mogu da se isputaju na
povrinu, a koje mora da se vrate u podzemlje posle uzimanja toplotne energije. Znai da budui
korisnik mora da ima postojee reenje o tehnikom prijemu buotine ili da posle uraenih
analiza dobije novo reenje.

(Buotina u Bogatiu 535m i temperatura vode 77,8c)

6.3. Nove geotermalne buotine
Buenje novih buotina e verovatno biti preputeno privatnom sektoru,
jer drava nema u planu da sprovodi dalja istraivanja geotermalnog potencijala. To je za sada
zakonski najureeniji deo gde se znaju nadlenosti, obaveze i postupci. Cena samog buenja,
odreeni stepen nesigurnosti u ishod buenja i nestabilnosti na privrednom planu su razlozi zbog

kojih se ne pristupa masovnijem buenju novih buotina. Takoe, kvalitet dobijene tople vode
moe iziskivati da se ona posle korienja (oduzimanja toplotne energije) mora vratiti u
podzemlje to prouzrokuje dvostruki troak jer treba izbuiti jo jednu istovetnu buotinu.
6.4. Masovna primena toplotnih pumpi
U okviru Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine
ne spominje se direktno upotreba toplotnih pumpi, ali jedan od prioriteta su i obnovljivi izvori
energije.
Trei-posebni Prioritet korienja NOIE (novih obnovljivih izvora energije) i novih energetski
efikasnijih i ekoloko prihvatljivih energetskih tehnologija i ureaja/opreme za korienje
energije.
Prioriteti selektivnog korienja novih i obnovljivih izvora energije i energetski efikasnijih
tehnologija i ureaja, u okviru kojih su predviene Mere i aktivnosti za intenzivnije korienje
biomase , iskorienje preostalog hidropotencijala, posebno za gradnju malih hidroelektrana i
vienamenskih hidroenergetskih objekata, istovremeno sa organizovanijim istraivanjem i
korienjem geotermalnih izvora, kao i za masovnije korienje suneve energije za
decentralizovano korienje toplotne energije.
Energetski potencijal postojeih geotermalnih izvora u Srbiji, iznosi blizu 0.2 Mt.en, na teritoriji
Vojvodine, Posavine, Mave, Podunavlja i ireg podruja centralne Srbije kao i u postojeim
banjama. Nesistematinost u istranim i pripremnim radovima za korienje geotermalnih izvora
i odsustvo podsticaja za organizovano korienje ovog izvora energije su osnovni razlog
simbolinog iskorienja energije tople vode iz stotinak postojeih buotina, relativno niske
temperature (retko preko 60C), Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije
toplotne snage ispod 160 MJ/s, iako dosadanja istraivanja ukazuju da je stvarni potencijal
geotermalnih izvora bar pet puta vei od ostvarenog.
Iz navedenih stavova Strategije razvoja energetike Republike Srbije vidi se da ne postoji nikakva
ozbiljna namera da se na polju geotermalne energije preduzmu znaajniji koraci iako je
geotermalni potencijal nekoliko puta vei od svih naih rezervi uglja.
U Srbiji veliku zabunu izaziva i pojam geotermalna energija koji podrazumeva da se odnosi na
hidrogeotermalnu energiju, tj. na izvore tople vode ili na buotine sa toplom vodom temperature
vee od 40C. Ustaljeno je miljenje da hladnije vode nisu geotermalne i da zbog toga nisu
pogodne za korienje za grejanje. Ima se utisak da i Strategija razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine podrazumeva pod geotermalnom energijom samo prirodne i vetake
izvore tople vode.
Korienje niskotemperaturne geotermalne energije pomou toplotnih pumpi za zagrevanje i

hlaenje stambenog i poslovnog prostora postalo je imperativ danas kada se planira smanjenje
energetske zavisnosti i smanjenje emisije ugljendioksida. U bliskoj budunosti pribliavanjem
Evropskoj uniji primena toplotnih pumpi postae obaveza.
Procenjena snaga svih buotina u Srbiji je oko 160 MW [1], a instalacijom samo 20.000 toplotnih
pumpi kapaciteta 20 kW moemo iz zemlje da preuzmemo snagu od 300 MW, to sa potrebnom
elektrinom energijom predstavlja 400 MW instalisane snage za grejanje uz investiciju od oko
100 miliona evra. Grad kao to je Jagodina ima oko 4.000 gasnih prikljuaka i isto toliko
individualnih gasnih kotlova. U Subotici postoji oko 10.000 gasnih prikljuaka i nekoliko
desetina velikih potroaa. Slina je situacija i u drugim gradovima. U Srbiji ima ukupno oko
100.000 gasnih prikljuaka. Ovo poreenje je potrebno da bi se ukazalo da je sasvim opravdano i
mogue da se u narednom periodu od 5 godina u Srbiji instalira oko 50.000 toplotnih pumpi. Sa
tolikim brojem toplotnih pumpi postigla bi se instalisana snaga od 1 GW od ega bi oko 750 MW
dolazilo iz zemlje. To je znatno vie od instalisane snage budueg kogenerativnog postrojenja na
gas u Novom Sadu. Za organizovano uvoenje toplotnih pumpi za zagrevanje i hlaenje
stambenog i poslovnog prostora postoje sledei razlozi:
Investicija koja je oko 3 puta vea nego u sluaju grejanja na gas isplati se u roku od 3 godine.
Cena potroene elektrine energije u toku eksploatacije je 4 do 16 puta manja nego u sluaju
grejanja na gas, struju ili fosilna goriva.
Kvalitet i komfor grejanja je na najviem moguem nivou.
U toku cele grejne sezone nije potrebna nikakva intervencija.
Ista toplotna pumpa radi u reimu hlaenja u toku leta, ime se izbegava nabavka opreme za
hlaenje. Postoji irok opseg snaga toplotnih pumpi (od 10 kW do 2 MW) ime se postie
dobra pokrivenost zahteva.
Mogue je da se osnuje nekoliko proizvoaa toplotnih pumpi da se ne bi ponovila situacija da
su svi gasni kotlovi u Srbiji uvozni.
Poveala bi se zaposlenost na proizvodnji i montai opreme.
Za gradnju kogenerativnog gasnog postrojenja snage 400 MW potrebno je minimum 3 godine.
Ugradnjom 10.000 toplotnih pumpi u svakoj grejnoj Geotermalna energija: Kako iskoristiti
skriveni potencijal Srbije
sezoni aktiviralo bi se oko 200 MW toplotnih kapaciteta pri emu bi elektrina energija uzela
uee sa instalisanom snagom od 50 MW. Problem nedovoljne zastupljenosti toplotnih pumpi u
grejanju prostora u Srbiji moe da se rei razliitim programima stimulacije ili njihovom
kombinacijom:
1. Akcija za poveanje primene toplotnih pumpi za zagrevanje stambenih i poslovnih objekata

treba da pone obrazovanjem stanovnitva putem tampe, radija, televizije i interneta o nainima,
prednostima i koristima korienja niskotemperaturne geotermalne energije.
2. Stanovnitvo Srbije trenutno ima na deviznoj tednji oko 6 milijardi evra. Vlasnici tih
sredstava se najee greju na fosilna goriva i svoj novac nee ulagati u elektroenergetski sistem
Srbije ili u podizanje gradskih kogenerativnih toplana na gas. Drava, znai, samo akcijom
informisanja treba da aktivira mali deo tog novca.
3. Stanovnitvo e samo finansirati nov nain grejanja u svojim kuama, ali je potrebno jasno i
precizno objasniti da je grejanje pomou toplotnih pumpi najekonominiji nain koji postoji i da
se cena grejanja nee drastino
menjati u zavisnosti od kolebanja cena energenata na svetskom tritu. Cena elektrine energije
svuda je u svetu najstabilnija u odnosu na druge energente i moe se oekivati da e tako biti i u
budunosti. Veina naih graana je skeptina prema novim reenjima pogotovo to su u
prethodnom tridesetogodinjem periodu nekoliko puta menjali sistem grejanja. Stoga razlozi za
ponovnu promenu treba da budu jasni i da daju dugorone rezultate.
4. Drava treba da odredi podsticajne mere za primenu toplotnih pumpi po slinom modelu kao
to je uradila za automobil Punto sa Fiatom. Svakom kupcu toplotne pumpe treba dotirati iznos
od 500 evra to za 20.000 toplotnih pumpi iznosi 10 miliona evra. Na taj nain se postie efekat
kao da je za isti novac napravljena nova elektrana snage 50 MW.
5. Drava treba da podstakne dva ili tri proizvoaa da proizvode toplotne pumpe snaga od 10
kW do 50 kW. Projektovanje i priprema za proizvodnju mogu se uraditi u periodu od godinu
dana. Postoje strunjaci koji mogu da projektuju i izrade kvalitetne toplotne pumpe.Trenutno
postoje dva proizvoaa koji proizvode godinje do 80 toplotnih pumpi. Takoe postoji nekoliko
veih proizvoaa rashladne tehnike koji izrauju velike hladnjae i vrlo lako bi dopunili svoj
proizvodni program toplotnim pumpama za zagrevanje i hlaenje zgrada.

7.
Zakljuak
Trenutno stanje primene geotermalne energije u Srbiji je takvo da se u poslednjih
petnaest godina skoro nita nije uradilo. Na privatnu inicijativu je izbueno nekoliko plitkih
buotina (do 500 m i 40 C) i aktivirane su dve do tri postojee buotine.
Energetska efikasnost u banjskim i sportskorekreativnim centrima, gde se koriste geotermalni
izvori, nije poveana, jer ti centri i ovako tavore bez finansijske akumulacije i bez
mogunosti da investiraju u postojee ili nove kapacitete prilagoene novim zahtevima.
Cela Evropa tei da smanji energetsku zavisnost i pokuava da povea svoju proizvodnju
energije, a jedina mogunost je znatno poveanje udela obnovljivih izvora energije u

ukupnom energetskom bilansu. Srbija se nalazi u slinoj energetskoj zavisnosti od uvoza i

zbog toga je veoma vano hitno pristupiti poveanju primene geotermalne energije. U
narednom periodu od desetak godina primenom geotermalne energije moe se obezbediti
preko 10% potreba za toplotnom energijom uz najnie investicije u poreenju sa drugim
izvorima energije. Cena ove investicije moe u celosti da se obezbedi ulaganjem stanovnitva
bez dodatnog zaduivanja drave.
Sve vea nepredvidivost cene energije dobijene iz fosilnih goriva, zagaenje ivotne sredine,
kao i usklaivanje sa zakonodvstvom Evropske unije apeluje na hitnost uspostavljanja
koherentne politike drave u ovom polju i integrisanje mera za stimulaciju korienja
geotermalne energije u energetsku strategiju i njeno sprovoenje.
U toku prve polovine 2016. godine treba otpoeti sa medijskom kampanjom upoznavanja
stanovnitva sa prednostima korienja toplotnih pumpi za zagrevanje stambenog i
poslovnog prostora.
U isto vreme, treba osnovati centar za primenu toplotnih pumpi gde bi nekoliko modela i
tipova toplotnih pumpi neprekidno bilo na raspolaganju irokoj publici radi direktnog i
praktinog upoznavanja sa nainom rada i razultatima.
Drava treba putem specijalnih konkursa da podstakne istraivaki i razvojni ciklus koji bi
vrlo brzo doveo do mogunosti domae proizvodnje toplotnih pumi.