FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

UNIVERZITET U NOVOM SADU

GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

NOVI SAD

SEMINARSKI RAD IZ

HEMIGRAFIJE

TEMA

HROMIRANJE

PROFESOR: dr. JELENA KIURSKI

STUDENT: BOJANA PETROVI F1345

Hromiranje

SADRAJ:

Metalni hrom................................................................................................................3

Galvanotehnika............................................................................................................3
Hromiranje u garfikom inenjerstvu............................................................................6
Hromiranje primena u dubokoj tampi..............................................................7

Hromiranje primena u ofset tampi.................................................................10

Literatura.................................................................................................................12

Hromiranje
Metalni HROM
HROM (Cr, latinski chromium)
je metal.

Poseduje

13 izotopa ije

se atomske mase nalaze izmeu 4557. Izotopi 50, 52, 53 i 54 su

postojani. Gustina hroma je 6,8g/cm3

,a temperatura topljenja 1890 C.

Otkriven

je 1797 godine

od

strane Louis Nicolas Vauquelin.

Zastupljen

u zemljinoj kori

koliini od oko 102 ppm uglavnom u

obliku minerala hromita.
Metalni

hrom

je

sjajnobeo

metal veoma otporan na koroziju jer na vazduhu oksidira stvarajui tanak sloj
otpornog

hrom(III)-oksida

Cr2O3.

Koristi

se

kao

spoljanji

sloj

koji

pokriva eline elemente, popravljajui njihov izgled i titei ih od korozije. Hrom je

sastojak nerajuih elika. Hrom je najmanje rastvoran od svih metala. Iako ima
negativni standardni redoks-potencijal na povrini hroma stvara se pasivno stanje, te
se ne rastvara u azotnoj kiselini, ni u carskoj vodi, dok se u razblaenoj hladnoj
hlorovodoninoj i sumpornoj kiselini rastvara, a rastvaranje u vruim kiselinama
prestaje 2Cr + 6HCl 2CrCl3 + 3H2 .Najvanija ruda hroma je hromit FeCr2O4. Ovo
jedinjenje se koristi kao aktivan sloj na magnetnim trakama. Redukcijom hromita
koksom nastaje ferhrom (Fe + 2Cr)l koji se u metalurgiji koristi za dobijanje drugih
legura koje sadre hrom. Rastvori soli Cr(III) i Cr(VI) poseduju veoma intenzivne boje
(zelenu i narandastu) to se koristi u fotohemiji.

Galvanotehnika
HROMIRANJE je jedan od postupaka galvanotehnike. Galvanotehnika je
fiziko hemiskog procesa kojim se elektrolitikim putem metali ili nemetali prevle
drugim plemenitijim metalima ili se oblau tankim oksidnim prevlakama kako bi se
poboljala svojstva tih metala.
Postoji nekoliko postupaka galvanotehnike:

Hromiranje

Galvanostegija predstavlja postupak pokrivanja metala elektrolitikim

putem tankim slojevima soli drugih metala.
Galvanoplastika je elektrolitiki postupak izrade reprodukcija raznih
umetnikih predmeta koji se po izgledu nerazlikuju od originala.
Metalohromija

predstavlja

hemijski

ili

elektrohemijski

postupak

prevlaenja metalnih predmeta obojenim oksidnim prevlakama radi zatite i

ulepavanja.
Galvanotehnika takoe obuhvata i razliite naine elektrohemiske obrade
metala

anodna

oksidacija

kao

to

je

elektrolitiko

nagrizanje

metala,

elektrohemisko poliranje, anodna oksidacija aliminijuma.

Rastvori koji se primenjuju u galvanotehnici :
Rastvori za pripremu metalnih povrina mogu biti rastvori kiselina i
baza. Koncentrovani rastvori kiselina slue za nagrizanje metalnih povrina
kako bi se uklonili slojevi korozije sa povrine metala. Razblaeni slue za
dekapiranje metalnih povrina neposredno pred taloenje metalne prevlake.
Alkalni rastvori kao i organski se koriste za odmaivanje metalnih povrina.
Rastvori koji slue za taloenje metalnih prevlaka su sloenijeg sastava
i nazivaju se kupatilima . Sasatoje se od elektrolita koji ooguavaju
elektrohemiske reakcije na elektrodama provoenjem jednosmerne struje i
supstanci koje treba da utiu na kvalitet prevlake.
Galvanizaciona kupatila se na osnovu pH-vrednosti rastvora mogu podeliti na:
Kisela kupatila koja se koriste za taloenje bakra ili hroma.
Neutralna za taloenje nikla, cinka i kadmijuma.
Alkalna kupatila za dobijanje prevlaka bakra, srebra, zlata, cinka,
kadmijuma, legura mesinga i brnze.
Komponente galvanskih kupatila se moraju odlikovati dobrom rastvorljivou u
vodi, postojanou, da se anjon ne redukuje na katodi niti oksidie na anodi kod
primene nerastvorenih anoda, niskom cenom i dobrim prinosom naaloenih metala
na katodi.
Kupatila esto sadre soli kako bi se poveala elektrina provodljivost.
Svako kupatilo ima razliite dodatke koji imaju za ulogu na primer redukcija
kompleksnih jona na katodi praena je poveanom prenapetou, to dovodi do
stvaranja sitnozrnastih taloga metala. Poveanje elektrine provodljivosti kupatila
dodatkom neutralnih soli , kiseline ili baze, uslovljava smanjenje napona na eliji za

Hromiranje

elektrolizu, a time i smanjenje utroka elektrine energije po jedinici proizvoda kao i

bolju raspodelu struje u kupatilu. Dodatak kiseline ili baze ima ulogu da sprei pojavu
hidrolize. Dodatkom PAM u kupatilo poveava se sposobnost kvaenja metalne
povrine i omoguuje lake odvajanje mehuria vodonika sa povrine prevlake.
Galvanska kupatila se koriste pri povienoj temperaturi jer razlika izmeu
elektrine otpornosti za rastvor elektrolita opada sa porastom temperature pa je tako
manji radni napon i manji utroak elektrine energije po jedinici proizvoda.
Kristalografska svojstva elektrohemijski dobijenih metalnih prevlaka i taloga
zavise od osnovnih kristalografskih svojstava metla koji se taloe. Metalne prevlake
na katodi su kristalne.
Priprema metala za nanoenje metalne prevlake:
Mehanika priprema bruenje, glaanje, etkanje, peskarenje.
Hemijska priprema nagrizanje povrine i dekapiranje povrine
Elektrohemijska

priprema

elektrohemijsko

nagrizanje

elektrohemijsko poliranje.
ienje

metalnih

povrina

alkalnim sredstvima,

emulzionim

sredstvima, organskim rastvaraima, elektrohemisko ienje.

Postupak galvanizacije : katoda predstavlja predmet na koji se nanosi sloj, anoda je
metalna ploa kojom se vri galvansko prevlaenje. Pod dejstvom jednsmerne struje
, na anodi dolazi do oksidacije metala koji prelazi u jone, uz otputanje elektrona, pa
se pa se pozitivno naelektrisani joni metala anode kreu ka katodi, na kojoj se
redukuju i taloe na povrini predmeta, pri emu se zatvara strujno kolo. Kvalitet
galvanske perevlake zavisi od uslova galvanizacije, temperature elektrolita, gustine
strujena povrini elektroda i pripreme povrine koja se zatiuje.
Debljina prevlake je funkcija gustine struje i vremena do odreene optimalne
vrednosti nakon koje dolazi do lokalnog troenja rastvra, to uzrokuje slabo
povezanu prevlaku. Poveanje temperature ratvora kao i meanje rastvora je
naroito povoljno i moe poveati gustinu struje i ubrzati taloenje etiri do pet puta.
Ne prijanjaju svi metali jednako na podlgu. Veina metala dobro prijanja na
bakar pa se esto najpre izradi prevlaka od bakra debljine nekoliko nm koja slui kao
podloga za glavnu prevlaku.

Hromiranje

Hromiranje u grafikoj industriji

Tanki slojevi hroma nanose se galvanskim putem na povrine formi za dubku

tampu poto velika tvrdoa obezbeuje ploi otpornost na habanje i time poveava
tira. Pri izradi polimetalnih ofsetne ploa, galvanski sloj hroma daje hidrofilni deo,
onaj koji ne apsorbuje boju znai za izradu netampajuih elemenata . U
tamparskim mainama se povrine nekih valjaka hromiraju kao naprimer neki valjci
u bojaniku kod ofset tamparskih maina. Za izradu stereotipa i kliea kad im je
potrebno poveati trajnost.
Kao elektrolit za hromiranje koristi se kiselo rastvor hromatne kiseline H2CrO4
koja nastaje otapanjem hrom(VI)-oksida CrO3 u vodi i sumpornoj kiselini.
Hromatna kiselina disocira u vodi:
H2CrO4

2H+ + CrO42-

Na katodi e se prvenstveno reducirati ioni:

2H+ + 2e- H2

Krom se nalazi u obliku aniona, tako da se samo mali broj aniona nalazi u
blizini katode koji se mogu reducirati:
CrO42- + 8H+ + 6e- Cr0 + 4H2O

Katodno iskoritenje struje za elektrohemijsko taloenje hroma je svega oko

20%. Sva ostala struja troi se na elektrohemijsku redukciju vodika. Zato se za vreme
elektrohemijskog procesa smanjuje koncentracija hromat-jona koji se moraju
nadoknaditi dodatkom sveeg elektrolita. Dobijene prevlake hroma su glatke i imaju
veliku tvrdou. Anoda mora biti netopiva (inertna), a najee se koristi olovo s
dodatkom od 1% srebra.

Hromiranje

Hromiranje primena u dubokoj tampi:

tamparska forma za duboku tampu:

tamparska
forma

za

duboku

tampu se sastoji od:

ukoliko
forma

je
sa

upitanju
metodom

tankog sloja sastoji se

elinog

jezgra,

tankog sloja nikla 13m, osnovnog sloja

bakra

1-2mm,sloja

bakra za jedno graviranje cca 80m i sloja hroma 5-8nm.

Ukoliko je upitanju forma sa metodom balardovog plata sastoji se od elinog
jezgra, tankog sloja nikla 1-3m, osnovnog sloja bakra 1-2mm, sloja za lake
odvajanje

balardovog

sloja

elektrokonduktivni sloj koji sadri

srebro 1m, sloj bakra za jedno
graviranje balardov sloj cca 80m i
sloja hroma 5-8nm.
I trei metod debelog sloja sastoji
se od elinog jezgra, tankog sloja
nikla 1-3m, osnovnog sloja bakra
1-2mm, sloj bakra za otprilike etiri
graviranja cca 320m i sloja hroma
5-8nm.
Priprema tamparskog cilindra za duboku tampu:
Skidanje iskoritene tirane kouljice
Izrada meusloja
Taloenje nove tirane kouljice
Hromiranje povrine tamparske forme.

Hromiranje

Radni sloj bakra (Balardov plat) slui za

izradu elemenata za tampanje. Debljina radnog
sloja bakra iznosi od 0,1 do 0,25 mm. Za
bakarisanje se koriste posebno konstruisane kade
ili kupatila. Radni sloj mora da ispunjava odreene
uslove

pogledu

strukture,odnosno

tvrdoe.

Naime, on mora da poseduje odreenu tvrdou

koja mora da se odrava u odreenim granicama
tolerancije. Razlike u tvrdoama imaju veliki uticaj
na kvalitet otiska u reprodukciji, to e se kasnije
videti. Iako se dve dodatne osobine, kao to su
lomljivost i unutranji napon, mogu uzeti kao pravilnije procene, tvrdoa bakra
ipak ostaje najznaajniji faktor. Da bi proces bakarisanja funkcionisao kvalitetno,
potrebno je sve parametre odravati konstantnim i u istim uslovima rada. Cilindar se
u toku nanaoenja rotira i prikljuen je kao katoda dok bakarne ipke imaju ulogu
anode. Valjak se montira na odgovarajue adaptere i prenosi u kadu za
odmaivanje gde se kontrolie i eliminiu neistoe. Posle eliminisanja neistoa I
odmaivanja, valjak se prenosi u kadu za bakarisanje, gde se izlae procesu
elektrolize. Cilindar se povezuje kao katoda, a anode su od elektrolitikog bakra.
Analizom je utvren sastav elektrolita: 62,26 g/l H2SO4, 227,10 g/l
CuSO4, 57,78 g/l Cu
Gustina struje 32 A/dm2 standard za jedan cilindar
Iskorienost struje: 99 100 %
Materijal: Ti/PP
Anoda: elektrolit Cu (bez P)
Rastojanje izmeu anode i katode: 4 cm
Potopljenost: 50 %
Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min
Temperatura: 40C
Napon: 10 V
Posle nanoenja bakarnog sloja cilindar se mora ispolirati da bude gladak za
nanoenje sloja hroma.

Hromiranje

Hromiranje

Hromiranje cilindra ima znaajnu ulogu u procesu izrade cilindra za duboku

tampu. Hromna prevlaka slui da zatiti od habanja u tampi inae mekanu
povrinu bakra. Od kvaliteta hromne prevlake zavisi vek cilindra, ali I kvalitet otiska.
Za hromiranje se koriste galvanska kupatila sa elektrolitom estovalentnog hroma.
Potencijal taloenja hroma i kritina gustina struje zavise od sastava elektrolita.
Glavni deo struje utroi se na izdvajanje vodonika i stvaranje trovalentnog hroma,
tako da je iskorienje struje 16 - 18%.
Primer rastvora elektrolita za nanoenje
sloja hroma:
CrO3 hromna kiselina 250280g/l
H2SO4

sumporna

kiselina

2,5-2,8g/l
H2O De jonzovana voda
Aditivi u malim koliinama
Uslovi za nanoenje hromiranog sloja:
Gustina struje 55 A/dm2 standard
za jedan cilindar
Iskorienost struje: 16 18 %
Materijal: od Ti
Anoda: Ti presvuen Pt
Rastojanje izmeu anode i katode: 5 cm
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 3
Potopljenost: 50 %
Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min
Temperatura: 60C
Napon: 10 V
Hromiranje cilindra ima za cilj da povea tvrdou tamparske forme, a samim
tim i otpornost na vee tirae. Debljina sloja homa 2-4nm.
Cilindar je povezan kao katoda , a kao anoda se koristi legura olova sa
antimonom 7%, kalajem 1% ili titanium. Pri standardnoj temperaturi sloj hroma od 5
se moe naneti za desetak minuta. Nakon toga sledi poliranje koje ima za cilj
glaanje povrine i ispravljanje sitnih pukotina nastalih prilikom hromiranja.

Hromiranje

Hromiranje primena u ofset tampi:

Polimetalne tamparske forme za ofset tampu:
Polimetalne ofset ploe koje su kombinacija 2 ili vie metala. Na
monometalnim ofset ploama moramo na istoj podlozi ostvariti razliite osobine
slobodnih i tampajuih povrina. tampajue povrine obraujemo sredstvima za
oleofiliziranje, a slobodne povrine sredstvima za filiziranje. Ta sredstva su povrinski
aktivne materije razliite hemijske grae.
Na polimetalnim ploama jedan metal slui za formiranje slobodnih, a drugi za
formiranje tampajuih povrina. Polimetalne ploe za ravnu tampu mogu da budu
bimetalne i trimetalne. Bimetalne ploe imaju 2 metala, a trimetalne imaju i trei metal
koji slui kao nosa onih metala od kojih se formiraju slobodne i tampajue
povrine.
Bimetalne i trimetalne ploe obezbeuju milionske tirae, a zbog svoje visoke
cene koriste se u tamparijama koje tampaju vrednosne papire. Za izradu
monometalnih ploa najvie se koristi aluminijum, a za izradu polimetalnih koriste se
razliite kombinacije aluminijuma, bakra, hroma i jo nekih drugih metala. Debljina
ofset ploa je oko 0,15 mm za maine do formata B3, a 0,3 mm za maine do
formata B1 i ofset rotacije, 0,4 i 0,5mm za formate preko B1.
Metali i legute za izradu ofset ploa moraju imati odgovarajue mehanike
osobine a to su:
tvrdoa

10

 dimenzionalna stabilnost

Hromiranje

elastinost
relativna rastegljivost
i vrstoa.
Takoe hromirani valjci se koriste kao deo sistema bojanika kod tamparskih
maina ili kao deo sistema za vlaenje tamparske forme kod ofset tampe.

Zakljuak je da hromnim prevlakama naroito na tamparskim formama

postiemo veu dugotrajnost tamparske forme, vee tirae, postojanost tampajuih
elemenata, kvalitetnije otiske, reprodukcije ujednaenog kvaliteta i tampajui
elementi se tee oteuju pa samim tim postiu se visoko kvalitetni otisci to je
naroito primenjivo kod tampe vrednosnih hartija i novanica, kao i kod nekih
vietonskih reprodukcuja koje zahtevaju naroito visok kvalitet tampe.

11

Hromiranje

LITERATURA:

TEHNIKA I PRAKSA / glavni i odgovorni urednici Ivo Vlastelica, Radisav

uki. 2010, br.3 aak (Svetog Save 65) : Visoka kola tehnikih strukovnih
studija, 2010 (aak : Visoka kola tehnikih strukovnih studija). - 24 cm
TISKOVNE FORME dr. sc. MIroslav Gojo
Handbook of Print Media by Helmut Kipphan
Grafiki materijali, skripta dr.Katarina Geri
Hemigrafija , dr. Jelena Kiurski

12