URBANE FORME jean castex

jean charles depaule

philipe panerai
PREDGOVOR :

1.

Prvi aspekt ovog rada je da svaki put analizira fiziku strukturu i organizaciju prostora, a potom odmeri koje posledice taj razmetaj
moe imati na odreene vidove prakse stanovnika.
Drugi aspekt iznosi na videlo odreene koncepte i uzore ( arhiektonske modele) i razmatraju njihovu revoluciju.
Pretpostavke i ciljevi :
Prvi stupanj znaenja posebnost arhitekture predstavlja vrstu osnovu za nadovezivanje drugih analiza.
Isti pristup se moe primeniti i na urbani prostor.
Odnos : Prostorna organizacija drutvena praksa
Prvi cilj : dijalog grada i istorije arhitekture na planu dokumentacije
Drugi cilj : razumevanje arh. modela uskla. Izgraeno ivljeno
Trei cilj : da prui speciina sredstva analize za arh. spoznaju grada
Obrazloenje obuhvata i posebna istraivanja
To je morfloka studija zasnovana na istorijskim primerima : arhitektonska, u razmerama ugaonog tkiva i prostorna, koja ostavlja
mesto i drutvenom.
OSMANOV PARIZ 1853 1882.

Buroaski grad
Sa Osmanom grad se organizuje kao mesto modernog graanskog drutva
Blok
Vidovi intervencija u gradu :
Mrea prodora : dupla mrea prodora i monumentalnih poteza ima trostruku namenu :
1. Revalorizovati spomenike izdvajanjem i meusobnim vizuelnim povezivanjem
2. Ukloniti nezdrave i trone zgrade i uspostaviti sliku savremenosti : prostor i svetlost
3. Saobraaj : od jedne eljeznike stanice do druge, od jedne etvrti grada do druge
- Osmanovi prodori dele se u tri mree ali to obeleje ne prikriva nikakvu hijerarhijsku podelu ve je proisteklo iz naina finansiranja.
Jedinice zahvata :
Osmanov blok se jasno pojavljuje pre svega kao model.
Odnosi iskljuivanje umetanje
Osmanov gradski blok :
- Morfologija :
- Pojava osmanovog trougaonog bloka kao suprotnost tradicionalnog parikog pravougaonog bloka
- Vrlo veliki blokovi su iskljueni
Podela bloka na parcele :
1. Svaka parcela je strogo upravna na ulicu
2. Unutranja razdelna linija je simetrala ugla koju ine ulice
3. Svaka parcela ima prosene proporcije koje iskljuuju preteranu dubinu, kao i istezanje du ulice
- Promenljiv je oblik i povrina parcela raznolikost
- Struktura izgraenog :
svetlarnici, zajednika dvorita, objekti sa osnovama u obliku slova L
- Problem unutranjih dvorita
- Morfologija bloka pokazuje neprekinut obim, ustreljenu dubinu, i jednu, na prvi pogled, ne ba usmerenu unutranjost
-Polifunkcionalnost i unutranje zamenske osobine:
suprotstavljenost oboda unutranjosti bloka valja shvatiti kao sistem razlike koje omoguavaju da s euspostavi odreena sloenost
- U Osmanovom gradu blok ima smao modularnu polifunkcionalnost
- Blok u okviru urbane organizacije :
grad kombinacija gradskih blokova
2.

LONDON VRTNI GRADOVI 1905 - 1925.

Onog dana kada budem na elu nekog kraljevska, moja ambicija e biti da u njemu imama kuicu
- Satelitski vrtni grad, kao proces urbanizacije, teorijski se javlja 1898.
- 1904. Letchworth prvi vrtni grad
- 1909. Hemsted prvo vrtno predgrae
- 1919. Velvin prvi vrtni grad
Uslovi urbanizma u Londonu krajem 19 veka
- Veliko poveanje stanovnitva
- Javlja se predgrae kao posledica potrebe za poslovnim prostorom
- Predgrae Londona raste neumitno, sistematski i zlokobno
- Javlja se potreba za reenjem vrtni grad

Za svaku urbanu strukturu veoma je bitan saoraaj

HEMSTED vrtno predgrae
Hemsted je danas integralni deo londonskog predgraa, koji se i sam razvijao i spojio sa okolnim vrtnim predgraima
Plan iz 1909. Godine
Opta struktura, zbijen centar i raznolike stambene zone, prostorno stepenovanje, pojam granice
Andvin : propisuje pravila : jasnu globalnu strukturu saunjenu od zbijenih i jasno uoljivih centara i morfoloki izdiferenciranih
etvrti, granicu i prepreku rastu grada, osovinu, jake tak, ivopisnu lokalnu strukturu ( preuzimajui na ovom nivou ideje Zitea)
Mitgejt : od parka ka centru
Ogranieni prostor je nametnuo paljivo probiranje namena svakog metra terena za izgradnju
U Hemstedu izmeu parka i grada postoji dugaak zid
KLOZ to je grupisanje kua oko nekog orsokaka. Ovaj orsokak obino izlazi na neku ulicu i moe se smatrati, da deo KLOZA
ine i one kue koje su smetene u ulici, ali i one koje najavljuju ili zatvaraju KLOZ.
Specifian prostor KLOZA
VELVIN vrtni grad
Nastaje u posleratnom periodu, od 1919 1921.
Plan celine
Onaj ko je odreen da projektuje neki grad mora najpre da pree u svim pravcima za njega predvien teren...
Pojam etvrti :
Trgovaki centar, zbijen i sa ortogonalnom mreom, eljeznika stanica koja uvodi iroki prodor u grad ; stambene etvrti ; kloz
Prepreke, granice, mea
Prelaz sela u grad ostvaren je posebno odreenim kapijama : drvored, trg, zbijene zgrade
KLOZ traganje za jednim tipom i njegovo svoenje
Ono to je ovdje dosta jasno i to potvruje zapaanja nainjena u Hemstedu, je neophodno postojanje prostorne diferencijacije
koja dozvoljava raznolikost korienja.

3. PROIRENJA AMSTERDAMA 1913 1934.

Izgradnja kua poveava serijsku proizvodnju da se nae valjano reenje, treba se vratiti stambenim blokovima, ali u veoj
razmeri nego nekada
Jedan od poslednjih trenutaka tradicionalnog urbanizma
Udeo arhitekture je ovdje primaran, katkad napadan
Osobenost urbanizma u Amsterdamu
Demografija i stanovanje u Amsterdamu u 19 veku
Stanovnitvo se od 1920. utrostruuje i javlja se problem stanovanja stanovi sa alkovima
Tehnika ogranienja i zemljini uslovi urbanizma u Amsterdamu
Problem tla je na prvom mestu
Posebne organizacije, uslovi i propisi
.................. : jedno iskustvo za primer
Arhitektura i urbani prostor
Prvi nivo razmiljanja odnosi se na organizovanje saobraajnica i raspodele prateih funkcija
Ulica trg
Trgovina javne slube
Drugi nivo razmiljanja odnosi se na kvalitet ovako odreenih urbanih prostora
Blok postaje sloenija org. dela urbane teritorije koja na morfolokom planu obez. kontinuitet tkiva ozna.poj. taaka, dozvoli
integracije pojedinih funkcija i obraz. raznolikost prostora
Projekat fasada igra znaajnu ulogu
ta skriva izraz KOLA AMSTERDAMSKA ? :
Pet blokova :
Tradicionalni blok sastavljen iz vie grupa izgrenih parcela
Blok smiljen odjednom u kome je integracija razliitih funkcija vra
Raljanjeni blok poslednji izgraen odseak etvrti
Proirenje na jug i novi urb. Amsterdama
Osnova Berlageovog plana
Dva problema : povezivanje sa postojeim gradom i izdvajanje novih etvrti
Nastavci i prekidi
Plan nudi sliku jednog dvostrukok sistema koji kombinuje monumentalne efekte
Prvi zadatak se sastojao u zavravanju starog juga pre nego to se pree na izgradnju novog
Morfoloka struktura i arhit. Problemi
Proirenje juga je pre svega zamiljeno kao preplitanje monumentalnih pravaca i mree beznaajnih saobraajnica povezanim u
istonom sektoru sa starim tkivom
Amsterdamski blok
BLOK APRIORI I BLOK APOSTERIORI
Amsterdamski blok se namene kao priznati tip, to znai zajedniko sredstvo, prostorna organizacija o kojoj je postignuta opta
saglasnost, ije osobenosti je mogue nabrojati, a njenu evoluciju opisati

Amsterdamski blok je sastavljen od kontinualno obodnih zgrada koje okruuju centralni ner.prostor, najee pravougaoni sa
irinom koja varira izmeu 40 45 m . Njihova visina je 4 sprata, dodatni novo potkrovja sadri PODRUME ija je izgradnja pod
zemljom. Konstrukcija je u opeci u celini.
Blok koristi dve suprotnosti :
1. Dugake strane uglovi
2. Obod- centr. Prostor ( ili spolja unutra)
Problem ugla : suvie je uzan da bi kontinuitet bio obezb.
Obod sredite
Spolja : ulina fasada, kontinualna i sloena, pristupana, vezivanje sa gradom, predstavljanje, prikazna, obeleje arhitekte.
Unutra : unutranja fasada i vrt, usitnjena i obina, nepristupana, vezivanje za stan, korienje, skrivena, obeleje stranaca.
Gubljenje razlika :
Umanjena suprotnost spolja unutra, ustupa mesto sloenijem ralanjavanju ( ulina fasada fasada prema vrtu).

4. NOVI FRAKFURT ( ERNST MA) 1925- 1930. ( sinteza vrt.grada + moderne arhitekture)

Ostvareni san arhitekata modernog doba

Politika stanovanja i urbanizam u Frankfurtu :
Velika potranja za drutvenim stanovima
Organizacija i sposobnost tehnikih slubi dozvoljavaju intervenisanje na svim nivoima :
1. Kupovina terena
2. Urbanistika razrada
3. Arhitektura zgrada
4. Izgradnja
5. Upravljanje realizacijom
6. Informisanje javnosti
Potvrivanje primene zoniranja
Naselja su stambene etvrti u velikom industrijskom gradu
Projekat ureenja doline ( reke)
Naselje Remertat : prvi deo vee celine koja nee biti zavrena
Naselje Vesthauzen
Visoke zgrade P+3
Nizovi ( kue ) u pravcu sever jug ; organizacija nizova zavrava tek vrlo nejasnu vezu sa tradicionalnim blokom
Blok u Frankfurtu
Proirenje i raspad pojma bloka
Sinteza izmeu ambijenta vrtnog grada i renika moderne arhitekture
Od tradicionalnog bloka zadravaju se dva principa :
1. Postoji jasan odnos izmeu zgrade i njenog terena, nain korienja ga potvruje ponovnim uvoenjem tamo gde nisu
postojanle
2. Fasade zgrada su razvrstane, to je takoe potvreno nainom korienja, a kroz naglaavanje ulazne i prepravljene zadnje
fasade.

5. LE KORBIZJE I OZARENI GRAD

Ozareni grad je mit. Kao to su idealni gradovi renesanse izraavali odbacivanje urbanog reda srednjeg veka nazvanog nered,
OZARENI GRAD izraava odbacivanje grada.
Opredeljujui se za njega elimo da pokaemo krajnji ishod procesa dezintegracije urbanog tkiva
Ozareni grad proiv grada :
Treba, dakle, poi od nule, ostavljajui samo nekoliko monumentalnih svedoka prolosti u odnosu na koje e se stambene jedinice
potvrditi kao spomenici sadanjosti
Primer ozarenog grada : pet stambenih jedinica orjentisanih u pravcu sever jug i dva valjka SAMAKE KULE
Svaka zgrada je zamiljena izdvojeno
Vertikalni blok : ima za posledicu odbijanje postojanja tla i veze objekta sa njim, izdizanjem objekta na stubove
Dagradacija zida
Preokretanje prostora ispoljava se na nivou elije i zaokruena je ulogom dodeljenom zidovima.
Crte fasade : nametanje
Loa skrieni prostor iza fasade, puna ograda slui u korist privatnom, izmene stanara ne dotiu spoljnu faadu jer su skrivene.
Postojanost fasade ne moe biti poremeena individualnim vaijacijama stanara.

6. PREOBRAAJI BLOKA I KOR. PROSTORA

- Preobraaj korienja i blokovi
- Sa Osmanom zoniranje
- Blok i razliitost
- U preosmanskom bloku se povezuju : rad i razmena
- Osmanovski blok iskljuuje iz svog sredita raznolike aktivnosti
- Otvaranje bloka najpre na uglovima.