VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIU

STUDIJSKI PROGRAM BEZBEDNOST DRUMSKOG

SAOBRAAJA

SEMINARSKI RAD
PREDMET: TEHNOLOGIJA RADA CENTRA ZA OBUKU
VOZAA
TEMA:

Metodika kretanja vozila u krivini

Profesor:

Student:

SADRAJ

1. UVOD ............................................................................................................ 2
1.1 CILJ I ZADACI ............................................................................................ 2
1.2 KORELACIJA SADRAJA .......................................................................... 2
2. METODE ....................................................................................................... 2
3. KRETANJE VOZILA U KRIVINI .................................................................... 3
3. 1. Elementi vonje u krivini i slinim saobraajnim situacijama .................... 4
3. 1. 1. Postupak pravilnog savladavanja krivine (desna i leva) ...................... 5
3. 1. 2. Postupak nepravilnog savladavanja krivine (desna i leva) ................. 7
3. 1. 3. Postupak pravilnog savladavanja otre krivine (desna i leva) ............ 8
3. 1. 4. Postupak nepravilnog savladavanja otre krivine (desna i leva) ........ 9
3. 1. 5. Postupak pravilnog savladavanja S krivine .................................. 10
3. 1. 6. Postupak upravljanja motornim vozilom pri zanoenju ..................... 11
3. 1. 7. Savladavanje krivine stepenastim postupkom .................................. 12
4. ZAKLJUAK ............................................................................................... 12
5. LITERATURA ............................................................................................. 12

1. UVOD
Zakonitosti izrade metodike kretanja vozila u krivini nalau sagledavanje
njenog cilja i zadataka i korelativnih odnosa sa drugim sadrajima, kako bi se
moglo izvriti njeno to kvalitetnije oblikovanje.
1. 1. CILJ I ZADACI
Cilj metodike kretanja vozila u krivini jeste usvajanje znanja za bezbedno
kretanje vozila u krivini.
Ispunjenje zadatka bezbedno kretanje vozila u krivini u skladu je sa
ciljem metodike kretanja vozila u krivini, a ostvaruje se:
- usvajanjem znanja o kretanju vozila u krivini.
1. 2. KORELACIJA SADRAJA
Uspeno ostvarivanje cilja i zadataka kretanja vozila u krivini, postie se
odgovarajuom vertikalnom i horizontalnom povezanou sa iz oblasti
bezbednosti saobraaja, kao to su pravila saobraaja na putevima.
Osnovne zakonitosti didaktike kretanja vozila u krivini zahevaju
poznavanje osnovnih pravila saobraaja na putevima.
Prema tim zahtevima, vertikalnom povezanou sadraja korelativnih
predmeta pre poetka upoznavanja sa kretanjem vozila u krivini porebno je
prethodno usvojiti znanja iz oblasti pravila saobraaja na putevima:
- osnovni faktori bezbednosti saobraaja,
- signalizacija kao regulativni faktor saobraaja,
- opta pravila ponaanja uesnika u saobraaju.

2. METODE
Primenjuju se osnovne nastavne metode:
- metoda usmenog izlaganja,
- metoda razgovora.
Metoda usmenog izlaganja uz korienje pomonih sredstava ( video
projektor, slike, nastavna tabla), je osnovna metoda. Ovom metodom prenosimo
najvei deo potrebnog znanja i uputstva ( uvodna, tekua, dopunska i zavrna).
Metoda razgovora izvodi se u vidu pitanja i odgovora.

3. KRETANJE VOZILA U KRIVINI

2

Pri vonji u krivini, pored sila koje deluju i pri vonji na pravcu, na vozilo
deluje i bona, tzv. centrifugalna sila.
Intenzitet delovanja tih sila srazmeran je kvadratu brzine, a obrnuto
srazmeran polupreniku krivine. To znai, ako je brzina kretanja vea, bie i sila
znatno vea.
Stabilnost vozila u krivini posmatra se kao:
- mogunost prevrtanja, i
- mogunost klizanja vozila, tj. da se vozilo zanosi na kolovozu.
Veina vozila konstruisana je tako da je odnos momenta nestabilnosti i
momenta stabilnosti takav da e se vozilo pre zanositi - klizati nego to e se
prevrnuti. Kod tekih vozila, a posebno u kod natovarenih u visinu, moment
nestabilnosti moe prevladati moment stabilnosti i moe doi do prevrtanja.
Da bi se poboljali uslovi stabilnosti, u krivinama se put naginje prema
sredini krivine, a taj popreni nagib kolovoza poveava stabilnost prolaza vozila.
Ako su bone sile velike, a sila prianjanja na kolovozu nedovoljna, to se
deava npr. na klizavom kolovozu, one mogu prevladati silu voenja i dolazi do
bonog klizanja vozila. Do klizanja ne dolazi na obe osovine istovremeno, a to u
velikoj meri zavisi od rasporeda teine u vozilu, vrste pogona, stanja
pneumatika, konstrukcije oslanjanja, ogibljenja i drugih inilaca.
Prema ponaanju u krivini razlikuju se tri grupe vozila.
Prva grupa obuhvata ona vozila kod kojih dolazi prvo do klizanja prednje
osovine, i to u trenutku ulaenja u krivinu. To su sva vozila koja imaju teite
postavljeno napred, dakle, koja imaju i pogon na predne tokove. Takva vozila
su nestabilna pri ulasku u krivinu, dok se kroz sredinu krivine i na izlasku
ponaaju stabilno. Ako doe do klizanja prednje osovine, potrebno je tzv.
dodavanje volana, tj. jo vie skrenuti upravlja prema sredini krivine.
Uz dodavanje snage (gasa) vozilo s prednjim pogonom u krivini klizi
prednjim delom prema rubu krivine. Oduzimanjem snage moe se zaustaviti
klizanje prednje osovine vozila i dovesti do zanoenja zadnje osovine u krivini.
Redovno se vozila s prednjim pogonom ponaaju relativno stabilno, i ako voza
ne obavlja nikakve korekcije upravljaem, akceleracijom ili deceleracijom
(koenjem).
Ako pak vozilo ima motor napred, a pogon nazad, pri brzom ulasku u
krivinu najee dolazi (na ulasku u krivinu) do klizanja prednje osovine, a pri
izlasku do klizanja zadnje osovine. To klizanje posebno se pojaava ako se
dodaje snaga i grubo menja nivo prenosa. U tom sluaju pogonske i kone sile
na zadnjoj osovini dovode do gubitka sila voenja, s tendencijom da proklie u
pravcu spoljnog ruba krivine. To izbacuje vozilo iz pravca pa takvu vrstu klizanja
vrlo esto ne moe smiriti prosean voza.

Slika 1. Sile koje deluju na vozilo u krivini: a-optii sluaj u razmatranju, b granina brzina kretanja vozila kroz horizontalnu krivinu.
Prema tome, vozilo nee izai iz krivine ako je sila inercije pri odreenoj
brzini u krivini manja od sile trenja koja se pojavljuje izmeu pneumatika i
kolovozne povrine.
Granina brzina, pri kojoj jo nema zanoenja, dobija se iz vrednosti
radijalne (centrifugalne) sile inercije i sile trenja. Ako je sila inercije za odreenu
krivinu vea od sile bonog trenja, vozilo se ne moe kretati po odreenoj
putanji nego kontinuirano klizi prema spoljnoj strani krivine.
3. 1. Elementi vonje u krivini i slinim saobraajnim situacijama
Krivine su opasna mesta i predstavljaju opasnost za vozae, jer u njima
deluju radijalne sile inercije koje mogu izbaciti vozilo sa kolovoza. Na vozilo koje
se kree u krivini uz ostale sile deluje i dodatna sila kao komponenta
rezultirajue sile inercije koju nazivamo centrifugalnom silom. Ta dodatna sila
vue vozilo prema spoljnom rubu krivine. Kad centrifugalna sila naraste do te
mere da postane vea od sile koja prihvata vozilo uz kolovoz - sile prianjanja,
tada e vozilo izleteti iz krivine ili e se prevrnuti.
Sila prianjanja deluje popreno na smer vonje, tj. suprotno od smera
centrifugalne sile koja tei da odvue vozilo od sredinje take krivine. Zapravo,
sila prianjanja moe se nazvati i centripetalnom silom ili silom bonog trenja.
to je manja vrednost centrifugalne sile koja pri vonji u krivini ometa bone sile
to vode tokove vozila, toliko je sigurnija vonja u krivini. Svaka promena
brzine koenjem ili ubrzavanjem, odnosno naglo menjanje smera uslovljavaju
ometajue sile koje nepovoljno deluju na prianjanje pneumatika na kolovoz.
Pravilnim postupkom u mimoilaenju u krivini osigurava se pribliavanje
motornih vozila jednog drugome iz suprotnih smerova tako da se svaki
pridrava svoje putanje kretanja, pravilno zauzete ve pri ulasku u krivinu..
Nepravilnim ulaskom u krivinu postaje opasno i mimoilaenje, a i zavretak
celog manevra prolaska kroz krivinu. Zato je veoma bitno da se prolaenje kroz
krivinu obavi pravilno odabranim postupkom, koji e omoguiti maksimalnu
sigurnost uz optimalno koritenje cele irine kolovozne trake (sl. 2.a). Na slici
2.b. prikazan je postupak savladavanja krivine. Pri upravljanju motornim vozilom
esto moe doi do njegovog zanoenja, bilo pri nepravilnom prolasku kroz
krivinu, bilo zbog drugih uticaja, kao to su klizav kolovoz naglo zakretanje
upravljaa, koenje s blokiranim tokovima i dr. Zato je potrebno upoznati
postupke koenja u krivini i postupke upravljanja motornim vozilom pri
zanoenju.

Temeljna pravila za sigurnu vonju u krivinama su ova: pre ulaska u

krivinu usporiti brzinu oduzimanjem snage (gasa); proceniti preglednost, otrinu
te popreni i uzduni nagib krivine i po potrebi prikoiti i prei u nii stepen
prenosa pre ulaska u krivinu; ako je kolovoz klizav, jo vie treba smanjiti
brzinu; u krivini treba izbegavati svako koenje, jer to uzrokuje zanoenje vozila;
vozilom s pogonom na zadnje tokove ulazi se u krivinu bez dodavanja snage,
a snaga se dodaje postepeno tek nakon ulaska u krivinu; u vozilo s pogonom
na prednje tokove potrebno je pre ulaska u krivinu takoer smanjiti brzinu
kretanja, a pri ulasku u krivinu lagano dodavati snagu (ubrzavati) da bi vozilo
lake izalo iz krivine. Upravljanje vozilom s prednjim pogonom u krivini je
lake, stabilnije i sigurnije.

Slika 2. a postupak mimoilaenja vozila u krivini, b postupak savladavanja

krivine
Pri koenju u krivini, osim bonih pneumatici moraju prihvatiti i uzdune
sile. Snanim koenjem tokovi se mogu blokirati i time vozilo gubi bono
voenje. Naglim ubrzanjem prenosi se teina na zadnju osovinu (prednja se
rastereuje). To uzrokuje klizanje prednjih tokova pa se vozilo zanosi. Naglo
zakretanje upravljaem moe se naruiti odnos bonih sila izmeu pneumatika i
kolovoza pa vozilo moe izleteti iz krivine ili se prevrnuti. Opte je poznato da
centrifugalna sila vue vozilo prema spoljnom rubu krivine, ako je vea od
bonih sila odnosno sila prianjanja vozilo e skliznuti ili se prevrnuti.
3. 1. 1. Postupak pravilnog savladavanja krivine (desna i leva)
Pri ovom postupku koristi se cela irina kolovozne trake, ime se ne
ugroava sredinja linija, a osigurava se maksimalna sigurnost kretanja vozila u
krivini.
Postupak pravilnog savladavanja desne krivine
Na ravnom delu puta pribliiti se levom rubu kolovozne trake, smanjiti
brzinu kretanja (oduzeti snagu), po potrebi prikoiti i menja prebaciti u nii
stepen prenosa (1).
5

Postepeno dodavati snagu i poeti okretati upravlja, to je vie ili manje

zavisno od otrine krivine (2).
Ravnomerno okretati upravlja ne smanjujui snagu kako bi se odralo
(sauvalo) trenje izmeu tokova (pneumatika) i kolovoza te time delimino
kompenzovala centrifugalna sila koja vue vozilo prema spoljnom rubu
kolovozne trake (3).
Postepeno vraati upravlja ulevo, usmeravati automobil prema spoljnom
rubu kolovozne trake i neto jae dodavati snagu (4).
Ispraviti upravlja, kretati se sredinom kolovozne trake i prilagoditi se
saobraajnoj situaciji (5).

Slika 3. Postupak pravilnog savladavanja Slika 4. Postupak nepravilnog

krivine: a desna krivina, b leva krivina savladavanja krivine: a desna
krivina, b leva krivina
Ostale oznake na slici 3.a. su: a - kraj ravnog dela puta; b - kraj
usporenja; c - usmeravanje automobila prema spoljnom rubu kolovozne trake
(sredinja crta); d - ulazak u krivinu; e - poetak ubrzanja; f - poetak
usmeravanja vozila k - sredina kolovozne trake; g - poveanje ubrzanja; h
spoljni rub kolovozne trake; i - kraj krivine; j - poetak ravnog dela puta.
Postupak pravilnog savladavanja leve krivine
Na ravnom delu puta pribliiti se levom rubu kolovozne trake, smanjiti
brzinu kretanja (oduzeti snagu), po potrebi prikoiti i menja prebaciti u nii
stepen prenosa (1).
Postepeno dodavati snagu i poeti okretati upravlja, to je vie ili manje
zavisno od otrine krivine (2).
Ravnomerno okretati upravlja ne smanjujui snagu kako bi se odralo
(sauvalo) trenje izmeu tokova (pneumatika) i kolovoza te time delimino
kompenzovala centrifugalna sila koja vue vozilo prema spoljnom rubu
kolovozne trake (3).
Postepeno vraati upravlja ulevo, usmeravati automobil prema spoljnom
rubu kolovozne trake i neto jae dodavati snagu (4).
Ispraviti upravlja, kretati se sredinom kolovozne trake i prilagoditi se
saobraajnoj situaciji (5).
Ostale oznake na slici 3.b. su: a - kraj ravnog dela puta; b - kraj
usporenja; c - usmeravanje automobila prema spoljnom rubu kolovozne trake
(sredinja crta); d - ulazak u krivinu; e - poetak ubrzanja; f - poetak
6

usmeravanja vozila k - sredina kolovozne trake; g - poveanje ubrzanja; h

spoljni rub kolovozne trake; i - kraj krivine; j - poetak ravnog dela puta.
3. 1. 2. Postupak nepravilnog savladavanja krivine (desna i leva)
Postupak nepravilnog savladavanja desne krivine
Ako se ulazi u krivinu, kako je to prikazano u poloaju B, pojavi e se
mnogo problema na izlazu iz krivine, pa e vozilo zavriti u levoj saobraanoj
traci.
Ako se upravlja zakree mnogo pre poetka krivine i usmeruje
automobil prema spoljnom rubu saobraajne trake, ne koi se, ve se smanjuje
ubrzanje, proi e u daljem kretanju kao automobil u poloaju B (1).
Do presecanja desne strane saobraajne trake dolazi ako se upravlja previe
okree udesno (2).
Pneumatici, gibnjevi i amortizeri leve strane automobila zbijaju se, a
centrifugalna sila umanjuje koeficijent prianjanja. Delovanje sila elastinih veza
prekida se i automobil praktino zauzima takav pravac da se u tom poloaju ne
moe poveati ubrzanje (3).
Ako se ulazi u krivinu i prolazi njome navedenim postupkom, automobil
e na izlazu iz krivine biti verovatno okrenut u suprotnom smeru. Pri veem
okretanju upravljaa dolazi do zanoenja i na kraju, pri koenju, pojavljuje se
bono klizanje prema spoljnoj strani saobraajne trake (4).
Ostale oznake na slici 4.a. su: a - poetak krivine; b - spoljni rub
saobraajne trake; c - unutarnji rub saobraajne trake; d - kraj krivine.
Postupak nepravilnog savladavanja leve krivine
Poinje se okretanjem upravljaa mnogo pre poetka krivine i usmeruje
se automobil prema spoljnom rubu saobraajne trake, ne koi se, ve samo
smanjuje ubrzanje (1).
Presecanje levog ruba saobraajne trake obavlja se pri prevelikom
zakretanju upravljaa ulevo u trenutku kad delovanje centrifugalne sile vue
automobil udesno (2).
Pneumatici, gibnjevi i amortizeri zbijaju se, a centrifugalna sila umanjuje
koeficijent prianjanja. Delovanje sila elastinih veza prekida se i gubi se
mogunost upravljanja automobilom (3).
Ako se ulazi u krivinu i prolazi njome opisanim postupkom, automobil e
na izlazu iz krivine biti okrenut u suprotnom smeru. Pri veem okretanju
upravljaa dolazi do zanoenja automobila i na kraju pri koenju se pojavljuje
bono klizanje prema spoljnoj strani saobraajne trake (4).
Ostale oznake na slici 4.b. su: a - kraj ravnog dela puta; b - poetak
krivine; c - unutranji rub saobraajne trake; d - kraj krivine i zatim poetak
ravnog dela puta; Bvt -irina saobraajne trake.

3. 1. 3. Postupak pravilnog savladavanja otre krivine (desna i leva)

Slika 5. Postupak pravilnog savladavanja krivine: a desna krivina,

b leva krivina

Slika 6. Postupak nepravilnog savladavanja krivine: a desna krivina,

b leva krivina

Postupak pri pravilnom savladavanju otre desne krivine (sl. 5.a):

Pre ulaska u krivinu usmeriti automobil uporedo sa spoljnim rubom
saobraajne trake; usporiti koenjem ili prebacivanjem u nii stepen prenosa do
zavretka pravog dela puta(1).
Umereno poveati ubrzanje i automobil uvoditi u krivinu ne gazei
sredinju liniju kolovoza (2).
U ovom delu krivine centrifugalna sila je znatna ali kratkotrajna, kako se
brzo okree upravlja. To delovanje je malo osetljivo, jer ga apsorbuju
pneumatici, gibnjevi i amortizeri. Umereno poveavati ubrzanje kako bi se u tom
trenutku ouvalo prianjanje tokova uz podlogu (3).
Ravnomerno okretati upravlja udesno i opisati blagi zatvoreni zaokret,
ne smanjujui ubrzanje kako bi se ouvalo prianjanje i delimino kompenzovala
centrifugalna sila, koja vue automobil prema spoljnom rubu saobraajne trake
(4).
Postepeno vraati upravlja ulevo, poveati ubrzanje i usmeriti automobil
prema spoljnom rubu saobraajne trake (5).
Ostale oznake na slici 5.a. su: a - kraj usporenog kretanja; b - umereno
poveanje ubrzanja; c - poetak krivine; d - poetak zakretanja upravljaa; e znaajno poveanje ubrzanja; f - kraj krivine; g - spoljna strana saobraajne
trake; h - unutranja strana saobraajne trake; Bn - irina saobraajne trake.
8

Postupak pri pravilnom savladavanju otre leve krivine (sl. 5.b)

Pre ulaska u krivinu usmeriti automobil uporedo sa spoljnim rubom
saobraajne trake. Usporiti automobil koenjem ili prebacivanjem u nii stepen
prenosa jo pre zavretka pravolinijskog dela puta (1).
Umereno poveavati ubrzanje jo na poetku krivine (2).
Postepeno okretati upravlja ulevo i opisati blagi i zatvoreni zaokret ne
smanjujui ubrzanje, kako bi se ouvalo prianjanje i delimino kompenzovala
centrifugalna sila (3).
U ovom delu krivine centrifugalna sila je znatna ali kratkotrajna. To
delovanje je malo osetljivo, jer ga apsorbiraju pneumatici, gibnjevi i amortizeri,
kao i umereno poveanje ubrzanja, koje u tom trenutku osigurava prianjanje
tokova uz podlogu (4).
Zaokrenuti i usmeravati automobil prema spoljnom rubu saobraajne
trake i poveati ubrzanje (5).
Ostale oznake na slici 5.b. predstavljaju: a - kraj ravnog dela puta; b kraj usporenog kretanja; c - poetak krivine; d - poetak okretanja upravljaa; e
- umereno poveanje ubrzanja; f - znaajno poveanje ubrzanja; g - kraj krivine;
h - spoljni rub saobraajne trake; i - unutarnji rub saobraajne trake; Bvt - irina
saobraajne trake.

3. 1. 4. Postupak nepravilnog savladavanja otre krivine (desna i leva)

Postupak nepravilnog savladavanja otre desne krivine (sl. 6.a)
Poinje okretanje upravljaa mnogo pre poetka krivine i usmeruje se
automobil prema spoljnoj strani saobraajne trake. Ne koi se, ve se samo
smanjuje ubrzanje.
Preseca se desna strana saobraajne trake. Centrifugalna sila vue
ulevo, a upravlja sve vie se zakree udesno.
Pneumatici, gibnjevi i amortizeri leve strane automobila zbijaju se,
centrifugalna sila smanjuje koeficijent prianjanja. Delovanje sila elastinih veza
prekida se i gubi mogunost upravljanja automobilom.
Ako krivinu savladavamo ovim postupkom, na izlazu iz krivine automobil
e se nai na suprotnoj strani puta. Veim zakretanjem upravljaa izaziva se
zanoenje automobila. Na kraju pri koenju se pojavljuje bono klizanje prema
spoljnom rubu saobraajne trake.
Ostale oznake na slici 6.a. predstavljaju: a - poetak okretanja
upravljaa; b poetak krivine; c - unutarnji rub saobraajne trake; d - spoljni
rub saobraajne trake; e - kraj krivine; Bvt - irina vozne trake.
Postupak nepravilnog savladavanja otre leve krivine (sl. 6.b)
Poinje okretanje upravljaa mnogo pre poetka krivine i usmeruje se
automobil prema spoljnoj strani saobraajne trake. Ne koi se, ve se samo
smanjuje ubrzanje.

Preseca se leva strana saobraajne trake. Centrifugalna sila vue

automobil udesno, upravlja sve vie se okree ulevo.
3. Pneumatici, gibnjevi i amortizeri desne strane automobila se zbijaju.
Centrifugalna sila smanjuje koeficijent prianjanja. Delovanje sila elastinih veza
prekida se i gubi mogunost upravljanja automobilom.
Ostale oznake na slici 6.b. predstavljaju: a - poetak okretanja
upravljaa; b - poetak krivine; c - spoljni rub saobraajne trake; d - unutarnji
rub puta; e - kraj krivine.
3. 1. 5. Postupak pravilnog savladavanja S krivine
Na ravnom delu puta pribliiti se levom rubu saobraajne trake, smanjiti
brzinu kretanja (oduzeti snagu), po potrebi prikoiti menja prebaciti u nii
stepen prenosa,
Postepeno poveavati snagu, okreui upravlja udesno, bez trzaja,
inei kratko i zatvoreno zakretanje; ne smanjivati snagu, da se ne bi izgubila
kontrola nad upravljanjem.
Zatim postepeno ispraviti upravlja, doputajui vozilu da se kree prema
spoljnoj strani saobraajne trake.
Pre ulaska u levu krivinu voza usmeruje vozilo tako da poinje skretati s
unutarnjeg dela saobraajne trake.
Postepeno, bez trzaja, treba okretati upravlja ulevo, izvodei kratak i
zatvoren zaokret, ne smanjujui snagu da se ne izgubi kontrola, da se sauva
prianjanje (trenje) i kompenzuje centrifugalna sila koja vue vozilo prema
spoljnoj strani krivine.
Postepeno okretati upravlja da se vozilu omogui kretanje prema spoljnoj
strani; poveavati snagu.
Vozilo brzo i sigurno izlazi iz krivine.
Ostale oznake na slici 7.a. predstavljaju: a - kraj ubrzanja; b - umereno
ubrzavanje; c - poetak krivine; d - poetak okretanja upravljaa; e - spoljni rub
saobraajne trake; f - kraj krivine; g - kraj usporavanja; h - poetak krivine; i umereno ubrzavanje; j - znaajno ubrzavanje; k - unutarnji rub saobraajne
trake; m - kraj krivine.

10

Slika 7. a postupak pravilnog

savladavanja S krivine;
b postupak upravljanja motornim
vozilom pri zanoenju

Slika 8. a savladavanje krivine

stepenastim motornim postupkom,
b postupak koenja u krivini

3. 1. 6. Postupak upravljanja motornim vozilom pri zanoenju

Pri zanoenju motornog vozila postupak njegovog smirivanja moe se
prikazati sledeim elementima:
Automobil sledi normalnu trajektoriju (putanju) kretanja, a zatim se zadnji
deo automobila zanosi ulevo. Automobil se moe prepreiti na putu, zaokrenuti
za 180, a u teim sluajevima i sleteti sa kolovoza.
Brzo, ali meko i odmereno, treba vraati upravlja ulevo. Ta reakcija
vozaa je obino instinktivna pri upravljanju automobilom u normalnim
saobraajnim situacijama. Ovim postupkom se automobil stabilizuje.
Automobil, koji se okree oko sredine ose prednjih tokova, vraa se u
pravolinijski poloaj tako to se delovanjem na upravlja suprotstavlja tom
okretanju.
Umereno ispraviti automobil, ako je prethodno upravlja bilo npr. prekomerno zakrenut. Automobil zauzima normalnu trajektoriju kretanja. Potrebno
je odravati umereno ubrzanje i nikada ne oduzimati snagu naglo.
Uspostavljanje stabilnosti automobila kad se oceni kritini trenutak. Ako
se upravlja zaokrene prenaglo, automobil se moe zaneti u suprotnu stranu.
Zanoenje se neutralizuje okretanjem upravljaa udesno.

11

Krajnje vaan i glavni zahtev za uspean izlaz automobila iz poloaja

zanoenja jeste pravilan poloaj ruku na upravljau pri manipulaciji.
3. 1. 7. Savladavanje krivine stepenastim postupkom
Na slici 8.a. prikazano je savladavanje krivine stepenastim postupkom.
Stepenasti postupak nije pogodan za vozae poetnike, pogotovu to je
opasan. Elementima postupka treba upoznati ve u procesu osposobljavanja
vozaa.
Ponekad manevar ovim postupkom moe proi u sporijem ritmu.
Automobil uspostavlja stabilnost nalazei pravolinijski deo puta izmeu svakog
zaokreta upravljaa. Tako manevar dobija oblik zupastog i manje stepenog
zaokretanja.
Na slici 8.b. predstavljen je postupak koenja u krivini. Koenje u krivini
se ne preporuuje. Zbog moguih pogrenih procena nophodno je poznavati i
postupak pravilnog koenja u krivini.
esto se kae da se nikada ne sme koiti u krivini. To nije sasvim tano.
Koenje u krivini ponekad je ak nuno i predstavlja izlaz iz kritine situacije, ali
to treba znati uiniti. Treba istai da se nikada ne sme koiti kada su prednji
tokovi zaokrenuti.
Ako je voza prisiljen da koi u krivini, treba pre svega brzo ispraviti
automobil, ne razdvajajui, tj. koiti u vreme ispravljanja prednjih tokova, pri
emu se maksimalno delovanje koenja ostvaruje u trenutku kada tokovi
zauzmu pravolinijsi poloaj. Ovaj postupak preduhitri zanoenje, koje moe
okrenuti automobil na neodgovarajuem delu i u opasnom trenutku pri izletanju
izvan puta.
Ispravljanje automobila u krivini uz istovremeno koenje pri dovoljnoj
irini kolovoza ponekad omoguuje smanjenje brzine kretanja i delovanje
centrifugalne sile. Kad je nuno, ovaj se manevar moe ponavljati i tako
ralaniti krivinu na seriju kratkih ravnih delova

4. ZAKLJUAK
Potovanjem zakonitosti metodike kretanja vozila u krivini, korelacijom
sadraja postiemo cilj i zadatke.
U realizaciji koristimo osnovne nastavne metode usmenog izlaganja i
razgovora. Najvei deo realizacije se postie usmenim izlaganjem uz primenu
pomonih sredstava i pojanjavanja eventualnih nejasnoa. Po zavretku
usmenog izlaganja razgovara se o prolazu vozila koroz krivinu.

5. LITERATURA

Ini, M. Bezbednost drumskog saobaaja, FTN, Novi Sad, 2002.

Kolenc, J. Metodika upravljanja automobilom, SSNO, Beograd, 1986.
Rotim, F. Elementi sigurnosti cestovnog prometa, JAZU, Zagreb,
1990.

12

13