KAKO SPASITI

BRAK
Ili, kako iveti
sa svojeglavim suprunikom
Robert D. Vilend

Naslov originala:
Taking the DEADLOCK Out of WEDLOCK
Or, How to Live with an Ornery Spouse
Autor: Robert J. Wieland
Prevod sa engleskog: Mirjana eri
Pesmu prepevao: Zvonimir Kosti Palanski
Dizajn korice: Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad, 2015
tampa:
Apollo Graphic Production, Bgd; tira 50 primeraka
Elektronska verzija broure Kako spasiti brak Ili,
kako iveti sa svojeglavim suprunikom besplatno je
dostupna na Internetu, za linu upotrebu.Ukoliko elite da kupite ovu brouru u tampanom obliku, moete je naruiti na:
www.eden.rs; (+381) 062/200-046
dobravest@yahoo.com; (+381) 064/40-29-428

Predgovor
S obzirom da na svetu nema savrenih ljudi, nema
ni savrenih brakova. Veina ljudi dovoljno je potena
da prizna da su s vremena na vreme i sami nezgodni.
Ono to ponekad u supruniku deluje kao svojeglavost jednostavno je onaj tajanstveni element
svojstven mukarcu ili eni, koji, ini se, neizbeno
vodi nerazumevanju. Iskreni napor da se shvati kako
suprotan pol razmilja obino doprinosi da ta vrsta
svojeglavosti nestane.
Kad se pokretni delovi maine tesno dodiruju,
trenje je neizbeno, sem ukoliko ulje ne podmazuje
zupanike. U braku bez zdravog smisla za humor brzo
moe doi do usijanja.
Ima, meutim, iritirajuih elemenata koje ni ulje
humora nije u stanju da ublai. U takvim brakovima
koeficijent sree umnogome je smanjen. Ipak, Bog
ima isceljujuu dobru vest koja e u mnogim sluajevima, ako ne ba u svim, doneti olakanje.
Ovde se neemo baviti onim to treba initi da bi
brak bio sreniji. Dobar savet je retko od koristi kad
smo oslabljeni emocionalnom paralizom. Stoga emo
pre svega biti zaokupljeni time u ta da verujemo u
dobru vest.
Bez obzira koliko situacija moe izgledati beznadena, u svakom trenutku linija komunikacije izmeu
Spasitelja i vas uvek je dobra vest.
3

Avin Beznadean Brak

Nije teko smisliti savet kako se reiti nerazumnog
suprunika onog s kim je teko sloiti se. Knjige o
metodama razvoda obiluju na sve strane. Meutim,
mi kreemo na jedno malo putovanje jedrei ka sasvim razliitoj luci: Kako pronai sreu u braku gde
ovek osea da mu je suprunik manje nego zadovoljavajui, u stvari izuzetno svojeglav. Poeemo jednim fascinantnim primerom iz prohujalih vremena,
primerom ene uhvaene u zamku braka verovatno
goreg od bilo kog koji znate ili za koji ste uli.
Avi je bila inteligentna i lepa. Iz nekih razloga,
udala se za Ala, mrzovoljnog, neotesanog grubijana
koji je ispao krajnje nezgodan. Mnoge ene bi ga jednostavno napustile. Ipak, Avi je nala svoje mesto u
istoriji time to je ostala u takvom braku.
Da je neki princ iz bajke posetio Avino selo, ona
bi bez sumnje postala princeza. Ali, niko nije dolazio,
te izgleda da su je roditelji podsticali da ode sa Alom.
On joj se verovatno nije mnogo dopao, ali mogla je
da se tei milju da je stabilan i solidan. Bar je umeo
da zaradi novac. Moda su je mama i tata ohrabrivali
u uverenju da e moi da ga promeni ili da e ga s
vremenom zavoleti. Nije mogla da odustane od njega. Bio je potomak ugledne porodice, predodreen
da bude bogat i uticajan. Svojim toplim i draesnim
4

ponaanjem, Avi bi njegovom gospodarskom ranu

dodala ar lepote. I tako mu je najzad kazala DA.
Ubrzo posle venanja, Avi je svako vee plakala
dok ne zaspi. Da joj je neko rekao da ima rak u poslednjem stadijumu, jedva da bi se oseala tako unitena kao pri pomisli da se doivotno vezala za nekog
ko je bio potpuno bezuman kad je re o ljudskim odnosima. Susedi i najamnici izbegavali su ga kad god je
to bilo moguno.
Da bi sve bilo jo gore, Al je poeo da pije, i Avi
je shvatila da nijedan problem ne moe biti toliko teak a da ga alkohol ne uini jo teim. Najamnici su
mogli da odu, ali Avi se oseala kao vezana lancima u
branoj tamnici dok nas smrt ne rastavi. Ponekad bi
skoro poelela da joj smrt prekine ivotni put.
Da bi nekako nadoknadila nedostatke njegovog
grubog karaktera, Avi je razvila u sebi samilost i diplomatska svojstva. Znala je kako da razbistri vode koje je
Al zamutio. Zrnce peska koje bode proizvelo bi u njenoj dui legendarni biser. Stekla je izvanrednu vetinu
da upravlja ljudima koji sami teko vladaju sobom. To
je na kraju otvorilo novo poglavlje u njenom ivotu.
Avi se snano drala jedne tajanstvene istine. Potpuno predana ideji da e dvoje postati jedno telo (1.
Mojsijeva 2,24), Avi je poela da shvata da biti jedno
znai da ona i Al nee moi da se rastanu, i da njena
konana srea zavisi od verovanja u to. Poela je da
na Alove greke gleda kao na nae greke. To moe
5

izgledati kao slaba uteha za obeshrabrenu osobu koja

ita ovu brouru, ali injenica je da je Avi postala talentovanija i lepa u tom procesu podnoenja razoaranja.
Avi je ostala verna Alu, verujui da e Bog u svoje
vreme i na svoj nain pretvoriti njen bol u sreu. Sve
do okonanja braka ona je sauvala bistar um, odravajui ran, zadobijajui ljubav radnika i suseda, i u
tom procesu obezbedila je sebi posebno ugledno mesto meu poznatim enama u istoriji.
Problem pijanstva konano je doao Alu glave.
Poto se posle jedne terevenke otreznio, pao je u depresiju koja se pretvorila u oaj i zavrila smru. Svi
koji su iveli kilometrima unaokolo verovali su da je
Bog jednostavno smatrao da treba prekratiti ivot takvom jednom mrzovoljnom oveku. I, verovali ili ne,
kad je Avi postala slobodna, zaista se pojavio princ
koji ju je oenio. Njena ivotna pria predstavlja vrlo
dokumentovan, autentian izvetaj. Detalje moete
proveriti u 1. Samuilovoj 25,2-42.
Tamo itamo da je Naval... bio surov i zao u
svom postupanju prema ljudima, ali je Avigeja...
bila razumna i lepog izgleda (3. stih NASB1). Bog
se potrudio da izdvoji priu o njoj kao ohrabrenje za
milione ljudi koji e doi kasnije.
David, punopravni naslednik izrailjskog prestola,
odjednom se pojavio na sceni. U vrlo neugodnom susretu, Naval se runo poneo prema Davidu i ovaj je, u
1 NASB New American Standard Bible

neuobiajenom nastupu gneva, odluio da na uvredu

uzvrati nasiljem. Da se Avigeja nije umeala, Davidov
nagao postupak optereivao bi mu savest do kraja ivota i naruio njegov ugled kao potenog i saaljivog
vladara. Avina usavrena diplomatska vetina i izvrsna taktinost spasle su Davida od njega samog. Njen
na brzinu sastavljen ali reit govor snano ga je podsetio da bi njegova brzopletost mogla da okalja njegovu carsku ast. Nikada nijedna ena nije tako veto
spreila tragediju.
Premda je Naval bio krajnje neljubazan, Avigeja
je titila svog nedostojnog mua. Ona je primila na
sebe njegovu krivicu: Na meni ... neka bude ta krivica. Oprosti slukinji svojoj krivicu (stihovi 24 i 28).
Time je htela da kae da su Navalove greke i njene, jer
zar nisu oni jedno telo? Za sva budua vremena,
Avigeja je ukazala na jednost koju brak podrazumeva!
Avigejina molba da se njenom muu potedi ivot
oigledno je bila iskrena do te mere da se pokazala
delotvornom. Dok se sve to deavalo, Naval se sve vie
opijao na razuzdanoj terevenki. Avigeja je saekala da
se istrezni a onda mu ispriala kako je za dlaku izbegao nesreu. U biblijskom izvetaju se kae: U njemu
obamre srce njegovo, i on posta kao kamen. A kad
proe deset dana, udari Gospod Navala te umre (stihovi 37 i 38).
Kad je dolo vreme, s obzirom da je bila slobodna, David se oenio Avigejom (videti 42. stih). Budui
7

car nije samo voleo tu enu nego je i shvatao da e mu

ona pomoi da pobedi sopstvene slabosti.
Naval nije bio samo svojeglav; on je oigledno
bio i nezgodan u svakom pogledu. Ipak, Bog je imao
reenje za taj brani problem. Avigejin nesrean brak
trebalo bi da nas podstakne da verujemo da postoji
nada na sreu ak i u takvim nemoguim situacijama. Ako je to tako, mora postojati mnogo vea nada
za mnoge teke situacije osim onih beznadenih i nemoguih.
Avigejina ivotna pria otkriva da sam Bog nastoji da pomogne nesrenom supruniku koji je loije
proao u braku. On ili ona mogu nai sreu u vernosti, na mnogo neoekivanih naina. Bog nikada nije
zaboravljao na Avigeju, niti ju je naputao. Njemu koji
zapaa i kad vrabac padne, Avigeja i njen nesreeni
brak i te kako su bili bitni. Pria o njoj ostala je da ivi
kroz sve vekove pa ak i za venost.
Naivno je oekivati da nikada neemo morati da
okusimo bol koji nam nameu ne tako savrene okolnosti izvan nas. Ono to je najbitnije jeste poznavati
onaj unutranji oseaj dobrobiti, iste savesti, mira sa
Bogom kao i uverenje da je On ponosan na vas zbog
onog to ste i gde ste. Sve je to Avigeja znala, i to je bila
tajna njene ljupkosti i izrazite lepote kada je stupila na
biblijsku pozornicu.
Avigeja je postala zatitnica Federacije nesrenih suprunika, bez obzira da li su to ene ili muevi.
8

Moda e ova broura dospeti u ruke nekog ko osea

da je u lancima beznadenog braka poput Avigejinog.
Shvatiti da Gospod to primeuje i da brine o tome
samo po sebi nije mala uteha!
Takoe je dobro razumeti da ste vi i vaa situacija
vani Gospodu i da On brine o vaoj branoj srei.
Mi moramo saznati kako On tu deluje! Njegovo reenje problema moda nije tako jednostavno kao ubiti tekog suprunika (mada ste moda tajno i na to
pomiljali). Verovatno postoji srenije reenje od eliminisanja ili suprunika ili braka. Trebalo bi ukloniti
upravo ono to izaziva problem.
I mi upravo elimo da otkrijemo kako to uiniti.

Nije U Pitanju ala

U medijima se esto objavljuju izvetaji koji pokazuju da se, grubo raunato, polovina amerikih
brakova zavri razvodom. Izvestan procenat se rastavlja ali bez zvaninog razvoda; u treoj grupi su psiholoki razvedene osobe koje pokuavaju da ive pod
istim krovom. Srea je u stvari vrlo retka.
Milioni bespomone dece su kao olupine koje
morski talasi izbace na obalu poto brakovi doive
brodolom. Svako od te dece, lieno jednog roditelja,
neizbeno e imati probleme koji e uslediti i u njegovom sopstvenom braku. Izvetaj govori da sadanja
generacija dece iz raspadnutih porodica predstavlja
za drutvo tempiranu bombu koja svaki as moe da
eksplodira.
Kada ljubav umre i usledi razvod, rezultat je esto
najbolnija ogorenost koju ljudsko bie moe da doivi.
Prosto je neverovatno koliko ljudi mogu da se
promene! Posmatrajui ih dok se zabavljaju, pomislili
biste da su najslai par koji ste ikada videli. Obe porodice i prijatelji raduju se njihovoj savrenoj usaglaenosti. A onda neto na tajanstven nain presahne
u korenu. Nijedan od suprunika ne moe tano da
odredi usled ega je dolo do promene.
Na neki nain, u njihovom Edemskom vrtu,
ispod cvea vrebala je zmija. I mu i ena postali su
10

jogunasti, grubi kao mirgl-papir. Razgovor je bivao

nategnut, rei zajedljive i ponekad svirepe. Zagrljaji su
se proredili. Jedan od suprunika poeo je da dolazi
kui kasno. Zaboravljali su godinjice, zanemarivali ili
izbegavali rodbinu. Neobuzdani vetrovi strasti, poput
peanih oluja, duvali su u vidu argumenata i prepirki.
To to su zajedno vie nije bilo zabavno. Svako od njih
strepeo je pri povratku kui od suoavanja sa onim
drugim. U takvoj napetoj atmosferi, svaka re i postupak, ak i oni najbezazleniji, poprimali su zlokobnu
notu, te su optuivanja pljutala sa obe strane. Za to
vreme, ionako kisela ljubav poela je da se zgruava
u vidu gorke zlovolje i ljubomore. Najzad je brak krenuo putem bez povratka, a razvod se pomaljao kao
naizgled jedini nain da se okona obostrana nesrea.
Period posle branog brodoloma moe biti gori
od prvobitne oluje. Tu niko ne dobija osim advokata.
Bez obzira da li je u pitanju problem podele imovine,
izdravanje suprunika, alimentacija za decu, uvanje
dece ili poseivanje dece, sudovi su primorani da se
time bave jo mnogo godina.
Dodue, ima sluajeva kada sve drugo omane
te razvod ili odvajanje postanu jedino reenje. Novi
zavet prepoznaje postojanje i takvih situacija (videti
Matej 19,3-12; 1. Korinanima 7,10-15). Ali u nekim,
zapravo mnogim, sluajevima postoji bolje reenje, a
to je: nauiti da ivimo sa nezgodnim suprunikom i
nauiti da nesrean brak pretvorimo u srean.
11

Barbara Rasel eser (Barbara Russell Chesser) u

jednom lanaku Readers Digest-a kae da su istraivai, ispitujui sluajeve 60 razvednih parova, ustanovili da mnoga nereena pitanja opstaju godinama.
Meutim, ni to nije sve. Deo trauma posledica je miljenja da e raskid reiti probleme, ali se vrlo esto
ispostavi da oni posle razvoda postaju jo gori. Studije
pokazuju da se drugi brakovi, srazmerno, ee zavravaju razvodom od prvih.
Malo ima brakova gde se nikada ne uvue svojeglavost. Ljudska bia su nesavrena i sklona da se grubo i
uvredljivo ponaaju jedno prema drugom bar ponekad.
Razvod je nasilno kidanje, ali uvek otpoinje najmanjom
pukotinom. Alfred Lord Tenison imao je to na umu:
Mala pukotina na predivnoj luti
uinie ubrzo da muzika zauti,
i sve e polako prekriti tiina.
Pukotina na luti onih to se vole,
Ili mala mrlja na plodovima dole
to iznutra trule, postae praina.
Tenison, Merlin i Vivien
Male pukotine u lauti1 mogu se popraviti. Nikada neete baciti milion dolara vrednu Stradivariju1 Lauta, Laut ili Lutnja iani muziki instrumenat, vrlo popularan u srednjem veku, pretea dananje gitare prim. izdava

12

sovu violinu; poslaete je strunom majstoru, zato to

takve instrumente ne moete jednostavno zameniti
drugim. Ponite da razmiljate o tome koliko je va
brak dragoceniji od pomenutog instrumenta.
Postoji Majstor koji s ljubavlju popravlja pukotinu u lauti. Mudri brani savetnici su Njegove sluge, ali
On je istinski izvor njihove mudrosti. Prvi korak koji
valja napraviti nije neto teko, ve uverenost da je taj
Majstor i voljan i sposoban da preuzme va sluaj. Na
veliki Majstor za pukotine u lauti braka eleo bi da
uini neto beskrajno vrednije od same popravke muzike kutije.
Moda pre svega treba reiti problem kako shvatiti da nas Majstor ne grdi to smo se sami uvalili u nevolju, premda znamo da to zaista zasluujemo. Oseaj
krivice zbog sopstvenog doprinosa branom neslaganju esto je tako ogroman i toliko optereuje nau savest da se usteemo da poverujemo u to to Bog moe
i hoe da uini za nas. avo ima naina da nas navede
na pomisao kako zasluujemo nesreu koja iskrsava
na naem ivotnom putu. Neka stoga naa prva lekcija
bude o poverenju u Njega: Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ite u Boga koji daje svakome
bez razlike i ne kori nikoga, i dae mu se; ali neka ite
s verom, ne sumnjajui nita, jer koji sumnja on je kao
morski valovi, koje vetrovi podiu i razmeu (Jakov
1,5.6). Da, nama je potrebno da verujemo u dobru
vest. Ponite tako to ete poverovati u Boju blago13

dat Njegovu dobrotu i plemenitost koje se ogledaju

u tome to nam prata i spasava nas od zla koje zasluujemo. Prestanite da krivite sebe ili svog suprunika
ili najblie roake i ponite da prihvatate taj oprotaj.
Nita ne lei tako uspeno kao Njegovo pratanje.
Moemo dobiti sve vrste dobrih saveta, ali neemo biti u stanju da ih primenimo u praksi ukoliko
smo paralizovani idejom da nam Bog stalno prigovara zbog naih greaka u prolosti. Meutim, njegova
Re ima tu izvanrednu dobru vest za svakog ko iskreno trai pomo.

14

Nain Da Se
Popravi Naprsli Brak
Ova knjiga se manje bavi dobrim stvarima koje
treba da spasu brak koliko onim dobrim u koje valja
verovati. Emocionalne energije nee biti ukoliko ovek najpre ne otkrije dobru vest o problemu, u koju
mora da veruje. Kad se veruje u ono to je ispravno,
ubrzo e se ispravno i postupati. A onda se problem
polako topi i nestaje. To dolazi otuda to verovanje u
pravu istinu dobre vesti podstie tajne, presahle izvore
motivacije, skrivene u ljudskoj dui.
Evo pet istina vrstih poput granitne stene, od
kojih svaka predstavlja jedan element dobre vesti o
vaem braku. Neete biti optereeni obavljanjem dunosti koje prevazilaze vau snagu. No moda e vam
ipak biti potrebna snaga da verujete da je dobra vest
istinita, zato to je najomiljenija opsesija ljudskog
roda da veruje u lou vest.
1. Bog je vie od vas zainteresovan da vam
brak bude srean
(a) On je smislio brak. Ukoliko se pokae da
brak suvie teko pada ljudskim biima, neuspeh u
tom smislu sasvim prirodno dovodi u pitanje mudrost
i ugled njegovog Pronalazaa.
Neki ljudi uznemireni zbog branih problema
traili su od Isusa savet. On je odgovorio: Zato osta15

vie ovek oca svojega i mater i prilepie se k eni svojoj, i bie dvoje jedno telo. Tako nisu vie dvoje, nego
jedno telo; A to je Bog sastavio ovek da ne rastavlja
(Matej 19,4-6). Poenta je u tome to imate Nekoga ko
radi dvadeset etiri sata dnevno, sedam dana u sedmici kako bi obezbedio da vam brak bude srean. Nemojte se odupirati onome to On ini.
(b) Svaki brak je Bogu toliko vaan kao da je
jedini na Zemlji. Nijedan vrabac ne pada na zemlju
bez pristanka vaeg Oca... Vi ste vredniji od mnogo
vrabaca! (Matej 10,29-3 GNB1). Dakle, kad Bog
kae: Vi vredite tako mnogo, On verovatno tu podrazumeva vas i va brak!
Kad brak pone da puca, oseamo se oajno sami.
U tom sluaju dobra je vest shvatiti da se Neko brine,
jer kad jedom prepoznate tu injenicu, problem prestaje da bude va. On postaje i Njegov problem te moete
prestati da se pitate: ta mi sad valja initi?, a moete
da postavite i sledee pitanje: Gospode, kako mogu
saraivati s Tobom dok Ti reava ovaj problem?
2. Loi suprunici mogu postati ne tako loi
esto je Bogu potrebno, kako bi neki brak uinio
srenim, da samo jedan suprunik bude voljan da sarauje s Njim u vrenju izvesnih promena. Promene
treba da budu Njegov posao jer, kad je re o reavanju
problema poput ovog, Sveto pismo istie da smo mi
bez snage (videti Rimljanima 5,6). Sve se svodi na to
1 GNB God News Bible

16

da mi treba da prepustimo Bogu da isceli na brak. Ali

to nije pasivno preputanje da drugi radi umesto vas.
I vi treba neto da uradite, ali to neto nije nemogu
zadatak; to je istina u koju morate verovati.
Ako je u ponuenom opisu jedan suprunik nezgodan, Bog ve mora da se pozabavi jednom tvrdoglavom voljom. Ako vi uveate problem tako to odluite da i sami budete tvrdoglavi, dovodite Ga u zbilja
neugodan poloaj. ak ni Nebo nije u stanju da spase
brak ako oba partnera nisu voljna da dozvole Bogu da
ga spase. Ali ako jedan suprunik odlui da sarauje,
Bogu je i to dovoljno kako bi bio slobodan da otpone
sa svojim poslom.
Sveto pismo govori da ljudska bia mogu osujetiti delovanje Boje dobre vesti u njihovu korist ako
uporno odbacuju Njegovu blagodat. Spasitelj nam je
svima vratio slobodu izbora. Ali On nas hrabri da poverujemo kako i samo jedan brani partner moe postati instrument kojim e Bog onog drugog promeniti
nabolje. Kae se da se posveti mu nekrten enom
krtenom, i posveti se ena nekrtena od mua krtenog (1. Korinanima 7,14).
Re posvetiti znai dovesti u pozitivan odnos sa
Bogom zahvaljujui saradnji s Njim na koju pristaje
suprunik koji veruje. Drugim reima, suprunik koji
treba da se menja izloen je uticaju onoga koji je u
kontaktu sa Bogom. Ali sada jo jedan problem izbija
na videlo.
17

U bliskim branim odnosima, mi upoznajemo jedno drugo bez pretvaranja i glazure. Va suprunik zna
da li ste stvarno nesebini. Odvojeni od Boje blagodati, mi emo neprestano pokazivati koliko moemo biti
sebini. I tako, kad va suprunik vidi dokaz da Boji
Duh deluje u vama, on ili ona bie mnogo prijemiviji
na delovanje Svetog Duha nego inae. To je jedan nain
na koji Bog posveuje suprunika koji ne veruje.
Boji omiljeni nain da sebe otkrije nisu munje i
udar groma, niti zemljotresi, ve preobraavanje ravih ljudi. Kao to toplo sunce topi komad leda, tako
ova nena ljubav esto uspeva da otopi ledeno srce neverstva. I kao to Pavle kae: Jer ta zna eno, da ako
mua spase? Ili, ta zna, muu, da ako enu spase?
(16. stih).
3. Moda su vai pogreni stavovi doprineli da
vam suprunik postane neugodan (ili svojeglav)
Promena koju Bog ostvaruje predstavlja dobru
vest, pogotovo ako ste bili bar delimino krivi, jer to
je neto to moete ispraviti uz Boju pomo. Va preobraaj moe biti Boje sredstvo da spase vaeg suprunika. Biti spasen znai biti promenjen: oni koji su
se otuili od ivota Bojega usled ... neznanja sada
bivaju pomireni s Njim (Efescima 4,18 RSV2).
Ovo bi moglo biti posebno tano za brak gde je
samo jedan brani partner hrianin, a loe se ponaa. Takvo ponaanje ponitava ono to hrianin
2 RSV Revised Standard Version Bible

18

govori, i ini da Bog izgleda nemoan da spase ljude

od njih samih. Nita ne moe loa ljudska bia uiniti
jo neprijatnijim od verovanja u takvu lou vest. Ako
ste vi bili kamen spoticanja u tom pogledu, moda
ne morate dalje da traite uzrok svoje brane nesree. Ono to neko misli o Bogu odreuje kakav e on
ili kakva e ona biti osoba. To je zbog nepogreivog
biblijskog naela naela pravednosti kroz veru. To
je zaista tako jednostavno kao to su dva i dva etiri.
Dobra vest je prenoenje poruke istine o tome ta
je Hristos uinio i sada ini da bi nas spasao. Ona se
usredsreuje na Njegovo rtvovanje sebe na krstu. To
nije samo neko nestvarno spasenje posle smrti, ona
znai mir, sreu, pomirenje, preobraaj srca ovde i
sada. Shvatiti to i ceniti to je ono to Sveto pismo
naziva verom; a takva vera radi na ostvarivanju pravednosti u srcu vernika.
Njom se zavrava veliki emocionalni ispust energije, jer upravo vera daje energiju: vera ... kroz ljubav
radi (Galatima 5,6). (Grka re za posao glasi energeo, od koje su izvedene rei u ijem se korenu nalazi
re energija.) Eto kako se krivica, strah, otuenje i podozrenje tope i nestaju iz srca.
Ponovimo jo jednom: sve te predivne stvari koje
bi trebalo da inimo neemo biti u stanju da inimo
ako ne verujemo u ono to je Hristos uinio i ini za
nas. Verovanje u lou vest paralie; verovanje u dobru
vest jevanelja daje energiju.
19

Suprunik koji ne veruje a ne vidi tu dobru vest

ispoljenu u ivotu svog branog partnera biva lien
najdelotvornijeg sredstva koje Bog moe da upotrebi
kako bi od nevernika nainio prijatnu osobu. S druge strane, suprunik koji ne veruje, a svakodnevno je
svedok te dobre vesti u ivotu svog branog partnera teko e joj odoleti. Da li vam je teko da u to poverujete? Ipak, to je istina!
4. Ako postoji nada za vas, postoji i nada za
vaeg suprunika, zato to je Bog uinio da postanete
jedno
avo je specijalista da brane parove uveri kako
ne odgovaraju jedno drugom. Kad se dvoje uzmu,
moda se zaista ne uklapaju, ali Bog namerava da oni
postaju sve usklaeniji; i oni e postepeno postajati
jedno ukoliko ne ometaju plan koji Bog ima za njih.
Njegova re kae: Dvoje e postati jedno (Matej 19,5
GNB). Ne da dvoje treba da postanu jedno, ili da bi
dvoje trebalo da budu jedno, ili da bi bilo divno kada
bi dvoje mogli da postanu jedno; ne, nego dvoje e postati jedno. Drugaije kazano, Bog planira da ljudi koji
misle da su loe spojeni (a avo ih navodi u iskuenje
da tako razmiljaju) postanu sreno spojeni. Upravo to
ostvaruje Njegova blagodat. Ali ovo se dogaa jedino
ako oni dozvole Bogu da ostvari svoj plan u njima
drugim reima, ako prestanu da Mu se odupiru.
Ako je ono to smo do sada rekli tano, onda je
isto tako sigurno da e, kao to jedan suprunik moe
20

da postane ugodan zahvaljujui Spasiteljevoj blagodati, i drugi biti u mogunosti da postane takav. Onaj isti
Bog koji je stvorio jednog stvorio je i drugog, i namerava da to dvoje budu jedno. Naravno, On nikada
nee vriti pritisak na neiju volju, tako da neko moe
i da se suproti Njegovoj blagodati do samog kraja.
5. Recite DA podsticaju da uinite ili kaete
neto lepo svom supruniku
Verovati u ono to je ispravno predstavlja temelj
na kome poiva injenje onog to je ispravno. Ali,
kako ovek dobija volju i snagu da ini ono pravo?
Odgovor glasi: verom. Vera nije istinska vera ukoliko ne radi kroz ljubav (Galatima 5,6). Vera e vas
podstai da kaete ili uinite neto korisno kao to
je upuivanje pohvala svom supruniku iskrenim reima koje pokazuju da ga zaista cenite, kupovanje neoekivanog poklona, iznenadni zagrljaj, ili pak neko
nesebino delo koje ste tvrdoglavo odbijali da uinite.
Ima milion naina na koje vas vera moe osnaiti i
ohrabriti da uradite ono to je pre toga izgledalo nemogue.
Taj blagosloveni podsticaj je u stvari rad Svetog
Duha. Da li to shvatate? Bog je ve na delu da spase va brak! Uini to! Reci to! Bog vam omoguuje da
budete drugaiji nego to ste bili. To je Njegov posao
da bude Spasitelj, da vas podstie na dobro.
Ako vae ljubazno delo ili re ne budu prihvaeni, nemojte reagovati cinino. Takva reakcija mogla bi
21

sve da upropasti, i dovede u pitanje pobudu u pozadini vae ljubazne rei ili ljubaznog dela. Oekujte da e
vaa iskrenost biti testirana, i nemojte se obeshrabriti
kad se to dogodi. Lana dobrota retko deluje, ali istinska dobrota ima veliku ansu da uspe. Istinska dobrota nema drugog naina da dokae svoju iskrenost sem
da bude stavljena na probu. Probe i iskuenja, kad im
prilazite u pravom duhu, uveavaju vae izglede na
uspeh. Ako imate taj dragoceni uvid u stvari, neoekivani neuspesi nee vas vie uznemiravati (videti 2.
Petrova 1,5-7).
Dobro inite onima koji na vas mrze; blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas
vreaju... Kako hoete da ine vama ljudi i vi njima
onako... Budite dakle milostivi kao i Otac va to je
milostiv (Luka 6,28-36).
Da li to funkcionie? Zaista funkcionie! Ideja na
kojoj poiva Boja vladavina jeste da je svetlost jaa
od tame, ljubav jaa od mrnje, dobro jae od zla i
blagodat jaa od greha. Prema tome, Boja blagodat
dovoljno je snana da rei i najvei brani problem
ukoliko joj dopustimo da ostvari svoj cilj.

c
22

Kako Da Volite
Kad Ne Moete Da Volite
Ubio je u meni svu ljubav koju sam ikada imala za
njega! Oseam se mrtvom kad sam u njegovoj blizini.
Ne oseam vie nita prema njoj. Jednostavno je
vie ne volim.
Tune rei poput ovih nose u sebi izvesnu notu
zavrenosti, te zvue kao da nema svrhe pisati ovo poglavlje. Ako je neto umrlo, ono se ne moe normalnim putem vratiti u ivot.
Meutim, moe li neto mrtvo ipak ponovo oiveti?
Stari Grci i Rimljani mislili su o seksualnoj ljubavi
kao o bogu koji baca strele strasti i tako ubija rtve
koje ne mogu a da se ne zaljube. Od prvog veka nove
ere pa nadalje, Rimljani su prikazivali Kupidona, na
slikarskim platnima ili u vidu statua, uvek kao nepobedivog u svojim osvajanjima. Ako ste bili pogoeni
nekom od njegovih strela, nije vam bilo pomoi.
Mi savremeni ljudi jo uvek smo skloni da razmiljamo na isti nain. Na zaljubljivanje se gleda kao na
neto emu se ne moe odoleti, kao kad je u pitanju
prehlada. Grki bog koji odgovara rimskom Kupidonu bio je Eros, sin boginje Venere. U helenizmu, seksualna ljubav bila je bog; kako bi se onda smrtni ovek
mogao suprotstaviti boanskoj naredbi?
23

Ista ideja proima i muslimansku misao. Od muslimanskih ena zahteva se krajnja jednostavnost zato
to se pretpostavlja da e pogled na enske oblike ili
delimino otkriveno telo izazvati nekontrolisanu
strast kod mukarca, to e dalje postati uzrok neodoljive strasti ene prema mukarcu. Gotovo je nepojmljivo da se mukarac i ena, ukoliko ostanu sami,
nee upustiti u seksualni odnos. Kao u drevnoj Grkoj ili Rimu, seksualna strast je i ovde neto boansko.
Ako vas Kupidon pogodi, uzaludno je opirati se. ovekov izbor ili volja nemaju mesta u takvoj ljubavi.
Posledica toga je da vi, poto nemate kontrolu
nad zaljubljivanjem, neeti imati nikakvu kontrolu ni
prilikom odljubljivanja. To je druga strana Kupidonovog novia. I to je onaj tajni princip u pozadini
branih raskida. Ali, da li je Kupidonova ljubav diktator-gospodar nae due tako da mi moramo ropski
da sluamo njene naredbe da volimo ili ne volimo?
Biblijska ideja ljubavi sasvim je drugaija. Sveto
pismo predstavlja ljubav kao naelo. Ona se moe eleti ili kontrolisati u skladu s prosvetljenjem Bojeg
Svetog Duha, ukoliko ovek veruje u Spasitelja. Kupidon moe bacati svoje strele u pokuaju da nekoga
zanese nedozvoljenom ljubavlju, to je staza koja vodi
u propast, ali Biblija ui da mi moemo rei NE takvim nagonima. Kupidon moe isto tako bacati svoje
strele i posle vaeg venanja, i navoditi na pomisao da
ste beznadeno zaljubljeni u neku osobu koja vam nije
24

mu ili ena. Pagani smatraju da je takva zanesenost

boanskog porekla, i stoga dovoljan razlog za raskid
braka. No istinski hrianin shvata da on ili ona mogu
odluiti da se ne odazovu pozivu na nevernost i savladati ga boanskom snagom.
Nadahnuti apostol kae: Jer se pokaza blagodat
Boja koja spasava sve ljude, uei nas da se odreemo
bezbonosti i elja ovoga sveta, i da poteno i pravedno i pobono poivimo na ovom svetu, ekajui blaena nada i javljanja slave velikoga Boga i spasa naega
Isusa Hrista, koji je dao sebe za nas da nas izbavi od
svakoga bezakonja (Titu 2,11-14).
Da li je to jadan nain ivota ako stalno moramo da
govorimo NE iskuenju? Ne, to je naprotiv jedini nain
da ivot bude srean. Vi niste pozvani da stiskate zube i
prisiljavate sebe kako biste kazali NE zabranjenoj ljubavi. Ne, nipoto. Sveto pismo kae da nas blagodat Boja
(boanska sila koja nas osposobljava u tom smislu) ui
kako da kaemo NE iskuenju. Mi nismo bedni robovi strasti. U Hristu, mi smo slobodni mukarci i ene sa
Bogom danom silom izbora, kako bismo Mu prepustili
kontrolu nad svojim emocijama i zaljubljivanjem. Ako
kaemo NE nedozvoljenoj ljubavi, zadobili smo pobedu nad iskuenjem. Ne moete ni zamisliti svoju sreu
kad ustanovite da ste osloboeni zamke koja bi za vas
na kraju postala samo duboka jama.
Ako je moguno rei NE nedozvoljenoj ljubavi,
zar nije isto tako moguno rei DA ljubavi za koju
25

znate da je prava i odgovarajua, koju po Bogom danoj dunosti treba da negujete, ali se trenutno ne oseate voljnim da tako postupate?
Bog nije poput Kupidona. Kada se zavetujete da
ete voleti, potovati svog budueg suprunika i ugaati mu dok vas smrt ne rastavi, Bog hoe da volite
tog svog branog partnera i da pri tom budete sreni.
Mora se svakako priznati da va suprunik moda ne
ini svoj deo dunosti, ali to vam ne moe posluiti
kao izgovor da vi ne uinite svoj deo. Da to nije tano,
Boji plan u pogledu braka bio bi neto vrlo nepovoljno.
A sada bismo mogli da parafraziramo pitanje na
sledei nain: Da li je mogue voleti neugodnog suprunika koga, po svom oseanju, ne moete da volite?
Praktino svi savremeni jezici imaju samo jednu
re za ljubav; meutim, grki jezik korien u Novom
zavetu imao je tri glavne rei za taj pojam; eros, philos i agape. Eros je odgovarao Kupidonu, bogu strasti,
ljubavi koja zavisi od lepote ili dobrote svog objekta. To je standardna oprema s kojom smo svi roeni.
Drevni pagani tvrdili su da je eros boanski; jer, to je
bila tajanstvena emocija koja je, izgleda, slino nabujaloj reci ruila sve ljudske prepreke. Philos je nii nivo
ljubavi, srodniji naklonosti, kakva je, recimo, ljubav
prema muzici ili umetnosti.
Apostoli nikada nisu rekli da je Bog eros. Jovan
veli da je Bog agape (videti 1. Jovanova 4,8). Ta vrsta
26

ljubavi je naelo, a ne strast. Ona je slobodna i suverena, ne zavisi od dobrote ili lepote svog objekta. Otuda
ona moe da voli i loe ljude ak i one rune. Jer
jedva e ko umreti za pravednika; za dobroga moda
bi se ko i usudio umreti /to bi bio najuzvieniji oblik
erosa/. Ali Bog pokazuje svoju ljubav /agape/ prema
nama time to je Hristos jo kad smo bili grenici
umro za nas... Jer kad smo se pomirili s Bogom smru
sina njegova dok smo jo bili neprijatelji, onda emo
jo pre biti spaseni njegovim ivotom, poto smo izmireni (Rimljanima 5,7-10).
Dok eros i philos zavise od vrednosti svog objekta,
agape je ljubav koja stvara vrednost u svom objektu.
Vi ne morate najpre sami sebe da oistite da biste bili
sigurni da vas Bog prihvata. Njegov ljubav vas ponovo stvara, ini vas dragocenim poput boanskog Dara
koji je dat za vae iskupljenje.
Ljubav-eros instinktivno eli da poseduje. Za
razliku od nje, agape je ljubav koja daje umesto da
uzima ili oekuje. Dakle, naa ljudska ljubav tei zadovoljstvu sebe radi, dok agape eli da drugima prui
zadovoljstvo. Ljudska ljubav ezne za nagradom; agape je voljna da se odrekne nagrade.
Agape je ljubav koju mi kao ljudska bia ne moemo proizvesti sami od sebe. Ona je strana naoj
planeti i mora biti uvezena. Ta velianstvena ljubav je
vrhunsko otkrivenje Bojeg karaktera, koji se ispoljio
u Hristu: Ljubav /agape/ je od Boga; i svaki koji ima
27

ljubav /agape/ od Boga je roen i poznaje Boga. A koji

nema ljubavi /agape/ ne pozna Boga; jer je Bog ljubav
/agape/... U ovom je ljubav /agape/ ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu, nego da on pokaza ljubav k nama
i posla sina svojega da oisti grehe nae...Ako imamo
ljubav /agape/ meu sobom, Bog u nama stoji i ljubav
je njegova savrena u nama (1. Jovanova 4,7-12).
Zasnovana samo na erosu, ljubav je zarobljenik
Kupidonovih udljivih reakcija. Na njegovu zapovest
prestajete da volite isto tako lako kao to ste se prethodno zaljubili. Meutim, agape ljubav koju Hristos
daje ini nau ljudsku ljubav stabilnom. itamo da
agape nikad ne prestaje (videti 1. Korinanima 13,8),
ali razbacane olupine koje su ruglo naih branih obala uasno svedoe o tome da naa ljudska ljubav ipak
prestaje.
Bog eli da va brak bude srean. Agape moe biti
ulivena u nau supruniku ljubav kako bi je uinila
uzvienijom. Kad Gospod nalae: Muevi! Ljubite
ene svoje (Koloanima 3,19), upotrebljena re je zapravo glagolski oblik od agape. enina ljubav takoe
mora biti obogaena istom nebeskom ljubavlju. Sve
nam to moe izgledati nemogue, ako se ponizno ne
suoimo sa stvarnou.
Moramo dopustiti da se taj dar uveze odozgo.
Apostol opominje: A budite jedan drugome blagi,
milostivi, pratajui jedan drugome, kao to je i Bog
u Hristu oprostio vama... Ugledajte se dakle na Boga,
28

kao ljubazna deca, i ivite u ljubavi /agape/, kao to

je i Hristos ljubio nas i predade sebe za nas (Efescima 4,32; 5,1.2). Objanjenje kako to uiniti nalazi se u
izrazu kao to je i Hristos ljubio nas. Ceniti Njegovu
ljubav znai shvatiti da bismo bili u grobu da On nije
umro umesto nas. ak i svoj fiziki ivot dugujemo
Njegovoj rtvi za nas, bez obzira da li to razumemo
i verujemo, ili ne. Svi beskrajno i veno dugujemo
naem Spasitelju; ak i sunce blista i pljuskovi padaju zahvaljujui Njegovoj rtvi. Svaka vekna hleba nosi
peat krsta, i svaki izvor vode verno ga odslikava. To
je ona pouka koju nam prua Gospodnja veera.
I tako, neto poinje da se deava. Kad bar donekle
osetimo sopstvenu slabost i svojeglavost, i iskusimo
blagodat Bojeg pratanja u Isusu, odmah uviamo da
je beskrajno lake biti blag, milostiv, spreman na pratanje. Kao izvor u pustinji koji je presuio, a potom
ponovo poinje da izbija dajui sveu vodu posle kine
sezone, tako i nena oseanja koja su presuila i pretvorila se u prah negde u tajanstvenom kutku mranog srca, sada opet poinju da teku. Ono za ta smo
nekada mislili da je zauvek nemogue pomalja se kao
realnost. Zapovest da volimo svog suprunika moe
delovati nemogue kao pomeranje Mont Everesta, ali
kad neko shvati koliko je Hristos voleo nas, udo se
moe dogoditi. I da, ono se i deava mnogo puta.
Agape je ljubav koja je u saglasnosti s Bojom voljom za nas i s Njegovim zakonom. Mi moemo eleti
29

da volimo /agape/ u Hristu zahvaljujui Njegovoj

blagodati. Otuda je sve to je po Bojoj volji mogue.
Mnogi od mrtvih brakova mogu opet oiveti kad
se ukljuimo na Izvor istinske ljubavi koja dolazi sa
ugraenom sreom i mirom u srcu.
Meutim, da li ljubav agape moe ponovo podstai iezlu seksualnu ljubav i reiti njene tajanstvene
probleme? Moe li hemija ponovo poeti da deluje?

30

udo Oivljavanja
Ugasle Seksualne Ljubavi
Pavlova Prva poslanica Korinanima ohrabruje
bogato seksualno iskustvo unutar braka. Pavle ne kae:
Dobro je oveku da se ne dohvata ene! To su njemu
napisali Korinani u jednom svom pismu (videti 1. Kor.
7,1). Umesto toga, on snano zagovara da mu i ena
uivaju u telu svog suprunika, ali da naelo nesebine
ljubavi agape obogauje i oplemenjuje to iskustvo.
U stihovima 3-5 on kae: Mu da ini eni dunu
ljubav, tako i ena muu. ena nije gospodar od svoga tela, nego mu; tako i mu nije gospodar od svoga
tela, nego ena. Ne zabranjujte se jedno od drugoga.
Seksualnost je Boji milostivi dar branom paru
koji, po Njegovoj elji, treba da zauvek bude jedno.
Seksualno sjedinjavanje je nagovetaj sree koja predstavlja uvod u doivotnu sreu.
Plamen ljubavi je tako slabaan da se lako moe
ugasiti usled greaka branih partnera. Krivica moe
da nas paralie, ba kao to mogu da nas razjedaju ljubomora i ozlojeenost. Ljubav moe biti poput
Hamptija Damptija.1 Kad se jednom polomi, ni svi
1 Linost iz stare deje pesmice, nalik na ogromno jaje. Pesmica otprilike glasi ovako: Hampti Dampti sedeo je na zidu a onda
odjednom pao i razbio se. Ni svi kraljevi konji, ni svi kraljevi ljudi
nisu mogli ponovo da ga sastave.

31

kraljevi konji, ni svi kraljevi ljudi ne mogu ga ponovo

sastaviti. Tako to izgleda, ali upravo ovde Boja blagodat moe da uini ono to deluje nemogue.
Postoji jedna situacija u kojoj je ak i za Boju
blagodat teko da popravi narueni brani odnos, a
to je ono to Isus naziva blud /porneia/ u Mateju
19,9. To je legitimna osnova, mada ne i zapovest, za
raskidanje branog jedinstva, zato to na tajanstven
nain unitava temelj poverenja na kome seksualno
sjedinjavanje u ljubavi mora da poiva.
Prepreke za obnavljanje fizike ljubavi esto su
emocionalne prirode, uprkos farmaceutskim reklamama. Bog je Divni, Savetnik (Isaija 9,6) koji primeuje i kad vrabac padne na zemlju, i beskrajno nastoji da niko ne mora ponovo da sastavlja Hamptija
Damptija. Verujem da u videti dobrotu Gospodnju
na zemlji ivih. Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan;
neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.
(Psalam 27,13.14).
Onome koji zapaa pad ptice isto je tako stalo da
seksualni ivot Njegovog vernika bude srean. Neki,
ini se, imaju srednjovekovne ideje da je seks u sutini
neto sramotno, da mu Bog okree lea. Onaj koji je
smislio svu onu divnu sloenost seksualnosti takoe
nudi i izleenje. Ali to isceljenje lei u skruenosti.
Ponos i samopravednost mogu ubiti nenu biljku
ljubavi ba kao to ledeni udar hladnog vetra moe
unititi prolene cvetove. Ti si uasno grean jer si
32

izneverio; ja sam pravedan poto sam nevin! Ti zasluuje pakao; ja zasluujem nebo takva oseanja,
glasno iskazana ili ispoljena u ponaanju, neopravdana su jer su svi sagreili (Rimljanima 3,23).
Taan zapis o naim gresima nije u naoj svesnoj
memoriji, nego je to zapis na nebu gde se poput rendgenskog snimka izlau pogledu nesvesna zla dela
skrivena duboko u nama. U nebeskim knjigama belee se gresi koje bismo poinili ukoliko bi nam se za to
pruila prilika. Boga interesuju nae najskrivenije pobude. Takozvani nevini suprunik koji bi izneverio
da je bio kuan, nije nevin u Bojim oima. Oboma
je neophodna blagodat pratanja. I sve dok oboje to
ne shvate, ne moe doi do isceljenja koje je Bog spreman da podari.
Voleti suprunika koji se ne da voleti moe izgledati nemogue. Meutim, agape-ljubav mogla bi da
rasvetli nadom situaciju koja inae izgleda neizleiva.
U Bojoj rei postoji stvaralaka snaga. On je stvorio
svet ni iz ega, jer On zove ono to nije kao ono to
jest (Rimljanima 4,17). Zar On nije u stanju da to isto
uini za mrtav brak? Razume se da je u stanju.
Isus je u banji Vitezdi sreo jednog paralizovanog
oveka koji je posle 38 godina paenikog ivota delovao uvelo i uniteno. Kad je Isus video ovoga gde
lei, i razumeo da je ve odavno bolestan, ree mu:
hoe li da bude zdrav? (Jovan 5,6). ovek se jedva
usudio da kae DA. Njegova reakcija lii na nau kad
33

smatramo da je skoro nemogue poverovati u dobru

vest. Gotovo da ga mogu zamisliti kako u tom trenutku jecajui govori: Gospodine, nemam oveka da mi
pomogne. Ostali dobijaju blagoslov, a ja...
Tada ree mu Isus: ustani, uzmi odar svoj i hodi
(8. stih). Paralizovani je mogao prigovoriti kako je to
nemoguee. Ali on je odluio da veruje u dobru vest.
Slino Avramu koji je, kad se nije bilo niemu nadati,
verovao u nadi (Rimljanima 4,18), pokazao da je i
sam pravo Avramovo dete. ovek je odmah ozdravio, i uzevi odar poeo da hoda (9. stih).
Biblija belei i jedan primer ginekolokog izleenja primer Avrama i Sare. Oboje su izvesno vreme
bili ogoreni na Boga zbog naizgled neuslienih molitava. Sara je krivila Boga to joj nije omoguio da zatrudni (1. Mojsijeva 16,2). Ali u izvetaju se dalje govori kako joj je Bog uputio dobru vest koja ju je, poto
je odluila da u nju poveruje, oslobodila gorine; ta
vest je takoe usreila Avrama. Dva srca su omekala,
i dogodilo se neto to su svi kilometrima unaokolo
smatrali nemoguim: Sara je zatrudnela i rodila Isaka.
Novi zavet daje dodatni uvid u taj dogaaj: upravo je
vera koja je otopila njeno srce uinila nemogue udo
moguim (Jevrejima 11,11).
Obazrivo smo govorili o jednom zbilja osetljivom
problemu. Ali Onaj koji je stvorio nene i krhke latice
rue u stanju je da u vama i vaem supruniku stvori
neto lepo, neto to nadilazi i vae najsmelije snove.
34

Kad On to uini, proslavite Ga, imajui na umu da

je srea koju ste otkrili neto to ne zasluujete. To je
neto otkupljeno za vas Hristovom rtvom na krstu.
Da, taj dar podrazumeva i srenu doivotnu seksualnu ljubav.

35

Pet Istina
Koje Mogu Spasiti Brak
Svi smo uli priu o kapetanu koji je upravljao
svojim brodom kroz opasne vode, drei se tano
kompasa. A ipak je njegov brod udario u stenu i bio
potopljen. Prilikom istrage, pronaen je kompas i paljivo pregledan. Utvreno je da je neko, dok je istio
drveni okvir nemarno ostavio mali komadi elinog
noa u jednoj pukotini. To je skrenulo iglu ba taman
toliko da se veliki brod udalji od svog kursa i udari u
stenu.
Mnogi brakovi doiveli su brodolom zato to su
jedan ili oba partnera verovala u neto to je skrenulo
iglu njihovog branog kompasa. Verovanja mogu biti
odluujua. Istina moe da spase, a zabluda da uniti.
ovekov put u braku dovoljno je znaajan da bismo
morali proveravati svaku ideju u svom umu na osnovu autoritativnog merila na osnovu Rei Boje.
Jedan lanak u Readers Digest-u objavio je Pet
mitova koji mogu izazvati brodolom braka. Glavna
misao je bila da pogrene ideje u koje ovek veruje
mogu upropastiti brak.
Posledice ovog aksioma su predivne i jo vrednije:
istine koje neko veruje mogu promeniti brak i uiniti
ga srenim. Ako verovanje u ono to je lano moe
otetiti brak, verovanje nadahnuto istinom sigurno e
36

teiti da obnovi njegovu sreu. To je biblijsko naelo o

opravdanju verom, najdublje sagledavanje kako ljudska priroda funkcionie koje je svet ikada video.
Paganstvo tvrdi da vae spasenje zavisi od onoga
to inite. Neke navodno hrianske grupe propustile
su da shvate oni genijalnu misao Novog zaveta da
spasenje zavisi od verovanja u ono to je istinito. (Dobra dela slede veru).
Brani partner koji nikada nije ozbiljno potraio
neto dobro u svom supruniku moe se razvesti od
njega ili nje, a da nikada ne shvati da se ispod onoga
to je izgledalo kao gruba spoljanost nalazio potencijalni rudnik zlata. Da li je mogue da se ispostavi da je
lo suprunik u stvari pravo blago? Jedna bajka govori
o princezi koja je s gaenjem poljubila runu abu,
ali je potom otkrila da se ispod rugobe nalazi zgodan
zaarani princ. Pria je izmiljena, naravno, ali princip na koji ona ukazuje moda nije. Moe li poljubac
agape pretvoriti abu od suprunika u princezu ili
princa. itajte dalje.
Sledee istine koje mogu spasti narueni brak
proistiu iz istog neosporivog (neospornog) izvora
Biblije. Moe zazvuati suvie pojednostavljeno ako
kaemo da one deluju, ali one stvarno deluju ako ih
prihvatamo verom i Boga uzmemo za svog vou.
1. Bog je u poetku smislio brak i jo uvek spaja dvoje ljudi kako bi postali jedno, kad god dopustimo da nas On vodi.
37

Sotona pokuava da razori brakove zato to mrzi

sve ono u ta je Bog ukljuen. Gospod je doveo Evu
Adamu, i Isus je iz toga izvukao jednu pouku: to je
Bog sastavio ovek da ne rastavlja (Matej 19,6). Isto
tako sigurno kao to posle noi dolazi dan, moemo
oekivati da e sotona pokuati da ih razdvoji jer mrzi
sve ono to Bog ini. To je vrlo jednostavno; ako je
Bog spojio dvoje ljudi, moete biti sigurni da e sotona nastojati da ih odvoji. Ali glavna misao u Svetom
pismu glasi da je Hristos pobedio sotonu, paralisao
ga (videti Jevrejima 2,14; unititi u originalu jeste
paralizovati). Ako moemo da verujemo da nas je Bog
spojio u braku i da je jai od avola, hiljade problema
moda bi se odmah reilo.
Ali moj suprunik i ja smo nejednako upregnuti
u jaram a to je ba ono to, po Bojim reima, ne bi
trebalo da bude (videti 2. Korinanima 6,14). Kakve
bi veze Bog mogao imati s naim sjedinjenjem?
Jeste li stvarno sigurni da ste nejednako upregnuti? Jer ta zna, eno, da ako mua spase? Ili
ta zna, muu, da ako enu spase? (1. Korinanima
7,16). Onaj koji vam se ini kao nevernik moda e
se pretvoriti u divno Boje dete, ba kao to se runa
gusenica moe preobraziti u prekrasnog leptira. Ako
suprunik koji ne veruje ikada postane vernik, to znai da ga je u svom predznanju Bog sve vreme ubrajao
kao vernika, jer Biblija kae da On zove ono to nije
onim to jest (Rimljanima 4,17).
38

to pre ovek verom stane na Boju stranu, to e

On vie biti u stanju da delotvorno radi. Da li se takva
dobra vest odnosi i na va brak, to samo On moe da
vam kae, da vam apne dok kleite pred Njim u veri i
skruena srca. I rei e vam! Samo sluajte dalje.
Ne zaboravite da Bog ponekad alje izvrsne darove u neprivlanom pakovanju. Isus je, na primer,
roen u tali gde je bilo i pilia i koza. Pogledajte jo
jednom dar koji ste moda mislili da bacite. Moda
se u njemu krije blago.
Ali ja sam razveden i sada sam ponovo oenjen!
Koji bi brak trebalo da smatram kao sjedinjavanje po
Bojoj volji? Pravi odgovor bi moda bio oba. Greke iz prolosti ne liavaju nas Boje milosti i vostva.
Ali Gospod kae: Idi i vie ne grei (Jovan 8,11). Ne
gledajui dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svim ljudima svuda da se pokaju (Dela 17,30). Nemojte uveavati jednu greku tako to ete uiniti dve.
Ako ste slomili srce jednoj osobi, nemojte i drugoj.
Kua i imanje nasleuje se od otaca; a od Gospoda je razumna ena (Prie Solomunove 19,14). To je
onaj isti nebeski Otac koji zapaa kad vrabac padne na
zemlju. On s puno ljubavi gleda na na brak, jer Isus
kae da smo mi vredniji od mnogo vrabaca (Matej
10,31).
Bog je obeao da e blagosloviti va brak uprkos
sotoninim naporima da ga raskine, samo ako Mu dozvolite. Takvi blagoslovi su stvaran temelj na kome se
39

moe graditi nada; a ako je mogue nadati se, sve vrste

problema mogu biti reeni.
2. Va suprunik je moda dragulj u neobraenom stanju i samo eka da ga Majstor dotakne.
Kad istinska Hristova ljubav radi u nekoj osobi,
on ili ona neizostavno bivaju preobraeni. Pavle daje
listu ljudi tipinih meu Korinanima: Lupei, ...
pijanice,... opadai, ... varalice i neki koji su krivi
za preljubu i homoseksualnu izopaenost (1. Korinanima 6,9.10 NEB1). Potom dodaje: Takvi su bili
neki od vas. Ali ste oprani vodom koja isti... opravdani ste imenom Gospoda Isusa (11. stih). Dobra vest
koju je Pavle objavljivao delovala je! Ona nije manje
delotvorna ni danas. U mnogim sluajevima, sve to
je naruenom braku neophodno upravo je ta istinska
dobra vest. A nju e najbolje uputiti suprunik koji
veruje.
3. esto su neprijatne osobe takve zato to u
sebi nose neki skriveni iritirajui element, neki nereen lini problem koji je kod njih izazvao ogorenost.
Obino se u korenu toga nalazi neshvatanje da
je Bog Prijatelj, a ne boanski Neprijatelj. Ono to
ljude ini neugodnim jeste pogreno oseanje da je
Bog protiv njih (veoma uobiajeno za nas smrtnike!).
Otuda Pavle preklinje: Molimo vas, u ime Hristovo,
pomirite se s Bogom (2. Korinanima 5,20). Mnoge
nesrene osobe poele su da pevaju kad je na najdu1 NEB New English Bible

40

bljem nivou dolo do pomirenja srca sa Bogom. ak

se i razoaranja mrane prolosti mogu sagledati u
novoj i realistinijoj perspektivi kada svetlost Boje
ljubavi osvetli te tragine tajne. Loa vest se onda preobraava u dobru vest.
4. Bog je odredio da se izvesne prednosti izgrauju u svakom braku, ali su one esto zanemarene ili
pogreno shvaene.
(a) Zajednika molitva svakoga dana zdruuje
dva srca bolje od bilo ega drugog. U naem modernom svetu dvostrukog posla, karijere, prekovremenog
rada, TV-a, i pomamne zabave, taj jednostavni obiaj
je sasvim zamro, a s njim je iezlo i mnogo brane
sree.
Jedno od glavnih naela uspenog programa
Anonimnih alkoholiara jeste priznanje pred Bogom
i svojima u grupi: Ne mogu da kontroliem svoje navike u piu; potrebna mi je pomo neke Vie sile. Vi
isto tako moete unutar svoja etiri zida oformiti sopstvenu lokalnu grupu Anonimnih suprunika s branim problemima. U brakovima bez Boga, nedostaje
duhovna dimenzija. Oni koji poriu tu istinu esto
anju plodove svog neverovanja u vidu traginog ali
nepotrebnog bola.
Kad mu ili ena poteno priznaju jedno drugom:
To je iznad naih moi, pozovimo Gospoda da ue
u na dom i da ga blagoslovi, oni poinju da naziru
reenje problema.
41

Gospod je boanski Dentlmen; on nee silom

ui u va dom ako je nepozvan. Kada su dva uenika
jedno vee ili za Emaus, Isus im se inkognito pridruio na putu. Stigavi do svoje kue, oni su Ga neplanirano pozvali da ue i ostane kod njih. On se pravio
kao da mora da nastavi dalje. I tek poto su ga oni
uporno zaustavljali govorei: ostani s nama, On je
pristao da ue s njima i prenoi (Luka 24,28.29).
Ovaj naizgled nevani dogaaj baca ogromnu
svetlost na Boje odnose s nama. I zaista, On hoe da
ue u nae domove i da ih blagoslovi svojim radosnim prisustvom kao Gost, ali mi Ga moramo pozvati.
Otuda je svakodnevno kleanje u zajednikoj molitvi
izuzetno vano. Ma koliko se moda nelagodno oseate kad to inite, ipak inite, i verujte u istinu: On
prihvata svaki iskreni poziv i nikada ne grdi to ste
toliko ekali da biste poeli da upranjavate zajedniku molitvu.
Hrianske porodice ne uzimaju svakodnevnu
hranu dok najpre ne pozovu nevidljivog Gosta pri
svakom obroku i zahvale Mu za ono to imaju. Nema
takvih statistika, ali se usuujem da kaem da je krajnje retko da neki par raskine ako su se suprunici zajedno u poniznosti obraali Bogu svakoga dana. Oni
su moda jo ponekad zbunjeni i imaju problema koji
ih mue, ali ipak znaju za novu unutranju snagu i
mogu da se nadaju. Iako pakao ne postaje nebo, brak
moe da postane uvod u nebo.
42

(b) Kad se roditelji razvedu, deca su obino najvei gubitnici. Kada bi roditelji razmiljali o injenici
da su deca proizvod njihovog sjedinjavanja, verovatno
bi dva puta razmislili pre nego to raskinu brak.
Kad se brak raspadne, dete obino osea da i ono
na neki nain snosi krivicu. Zavisno od svojih godina,
ono shvata da su ga roditelji stvorili te rezonuje: Ako je
brak zahvaljujui kome sam doao na ovaj svet promaaj, moda sam i ja promaaj. Sve je nita i niemu ne
vodi. Dete ak moe imati oseaj da je nepoteno to je
ono osueno da ivi dok je ljubav koja ga je stvorila osuena na propast. To je jedan od razloga to mnoga deca
razvedenih roditelja ne cene sebe dovoljno. Lake je
emocionalno se prilagoditi smrti roditelja nego nestanku branog jedinstva kome duguju svoje postojanje.
Shvatanje da dete u srenom domu ima vee mogunosti da se razvije u uravnoteenu, srenu osobu
predstavlja snaan podsticaj za roditelje da nastoje da
obezbede svojoj deci srean dom. Nagrada je neprocenjiva.
(c) Ponekad se deava da suprunik kome je teko ugoditi sasvim omeka kad se drugi suprunik dobrovoljno potini u sukobu. Isus je dao izvestan savet
koji se moda odnosi na sasvim razliit predmet, ali
izvanredno odgovara dananjem kontekstu branih
neslaganja i sudskih razvoda: Miri se sa suparnikom
svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne
preda sudiji (Matej 5,25).
43

Moe udno zazvuati poreenje da je suprunik

suparnik, neprijatelj, ali su mnogi upravo to. U takvoj situaciji moe se videti kako je mogue odneti
pobedu u prepirci, a izgubiti brak.
Premda Biblija kae: ene, sluajte svoje mueve, ona odmah dodaje kao gospoda(Efescima 5,22).
Mu je glava eni samo u onom smislu u kome je
Hristos glava crkvi i ... spasitelj tela (23. stih). Isus
je blag i ponizan, jer kae: Ja sam krotak i smeran
u srcu (Matej 11,29). To moe biti teka lekcija za
mnoge mukarce, ali ako to sprovedu u delo, otkrie
da e eni biti lake da slua, ak i da toplo pozdravi
vostvo svog mua zasnovano na ljubavi.
ena moe presei hiljadu Gordijevih vorova
napetosti i gorine ukoliko popusti u neemu to nije
moralno naelo, ak i ako zna da je ona u pravu, a ne
mu. Neki mukarci ue na tei nain pravei greke. Ako se ispostavi da je to sluaj, ena e pokazati
najveu mudrost ako dri jezik za zubima umesto da
izgovori: Rekla sam ti ja to!
5. Kada se slino cvetu koji se okree jutarnjem
suncu, okrenete Gospodu Isusu Hristu, automatski
prestajete da usredsreujete panju na sopstvenu
sreu. Ustanoviete kako ste svoj brak pretvorili u
slubu ljubavi za druge.
Mnogi brakovi su jadni i nesreni jednostavno
zato to predstavljaju sebino jedinstvo dvoje ljudi.
Ljubav koja donosi sreu branom paru jeste ljubav
44

koja eli da i druge usrei. Kad redovno zajedno uestvujete u nekoj slubi potrebnima, otkrivate najuzvieniji element radosti koji brak moe proizvesti. Vi
se trudite da podiete terete drugih ljudi, a onda ete
verovatno spoznati da je va sopstveni teret time postao laki.
Jednostavno kazano, vi ete najzad uspeti da spasete svoj brak.

45

ELITE DA JO VIE
NAUITE O OVOJ DOBROJ VESTI?
RE KOJA JE
PREOKRENULA SVET
Kako je jedna jedina re mogla da
milione preobrazi u ljude spremne
da umru za svoja ubeenja, a ostale
milione u njihove progonitelje edne
krvi?
Kakva se sila krije u toj novoj i udnoj rei?

ENA KOJA JE
REKLA DA BOGU
Tokom mnogih vekova, razvilo se
mnotvo mitova o Mariji, majci Isusovoj. Nastala od materijala namenjenog hrianima evangelistikog
usmerenja, ova broura predstavlja
pokuaj odvajanja neistine od fascinantnih istina koje nam Pismo otkriva o ovoj divnoj eni.
Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da bolje
razumemo i njenog Sina.

OBRNUTA MOLITVA
Voda ne tee uzbrdo, a i ljudi obino
ne izgovaraju molitve poput one zapanjujue u Jevanelju po Jovanu 4,
koja je obrnutog smera.
Jesmo li spremni za tektonsku promenu u svom pristupanju Bojem
prestolu?

BLIZINA VAEG SPASITELJA

Jeste li umorni od oseaja krivice?
Oseate li se odbaenim i nepotrebnim? Evo jedne izuzetno DOBRE
VESTI. Hristos je preuzeo inicijativu da vas povede putem ka srei
ovde i sada, a dalje ka nebu i venom ivotu.

DOBRA VEST U MALO REI

Broura nam otkriva kako ljudi i
ene mogu da kroz Jevanelje pronau zadovoljavajue odgovore na
svoje probleme. Mera vere enja
za Bogom usaena je u svakom
ljudskom srcu. Bog svakako zna
kako e odgovoriti na ovu enju.

Preporuujemo i sledee knjige:

DOBRA VEST JE BOLJA NEGO
TO MISLITE, Robert J. Wieland
Milioni ljudi veruju loim vestima.
Evaneoska poruka je tako dobra
vest, da je to ponekad teko i poverovati. Boja milost je...beskrajno
bolja nego to ste mislili. Prvi put
odtampana 1985, ova knjiga nastavlja da izaziva panju.
MONA DOBRA VEST,
Robert J. Wieland
Knjiga sadri pregled modernih
koncepcija jednostavne poruke koje
bi trebalo da budu sila Boja na
spasenje (Rimljanima 1,16), a koje
su postale alostan izvor zbunjenosti. Nasuprot tome, ovo delo baca sasvim novo svetlo na svu tu frustraciju, bezvoljnost, opadanje i mlakost koji se ogledaju na
duhovnom planu. Da li smo propustili da sagledamo
koliko je Dobra vest zaista dobra, ili nismo poverovali
u to? Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bibliji i predstavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srca
desetina hiljada ljudi irom sveta. Ova knjiga posebno
se obraa onima koji trae vrsto tlo kao temelj svoje
nade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.

U POTRAZI ZA KRSTOM,
Robert J. Wieland
Autor istrauje putovanja onih
osoba koje su se uputile prema krstu, meu kojima su, pored njega samog, Isus, Marija Magdalena i Pavle.
On nam otkriva kako moemo stei
svoje lino iskustvo na tom istom
putovanju, i naglaava da krst nesumnjivo ima snagu da protera svaki
strah iz ljudskog srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo napisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.
MARIJA MAGDALENA:
Biblijska pria,
Robert J. Wieland
Marija Magdalena pleni panju i
inspirie matu gotovo svake osobe
koja je sluala o njenom tajanstvenom i raskonom inu pomazanja
skupocenim mirom koje je izlila
na Isusova stopala, opravi ih zatim
svojim suzama. Robert J. Wieland istrauje ivotnu
priu ove udesne ene koja zauzima visoko mesto
meu linostima o kojima govori Sveto pismo.

Radosne Vesti:
OD ISUSA SA LJUBAVLJU
Komplet od 34 lekcije iz Svetog pisma koje e obradovati Vae srce.
Podeljene na tri odseka: Dobra Vest
koja uzdie um (srce), Dobra Vest
o budunosti i Pronalaenje Bojeg
mesta sigurnosti.
ZLATO PREIENO U OGNJU,
Robert J. Wieland
Knjiga koja je imperativ za svakog
ko eli bolje da razume znaenje Isusove vere i Hristove prirode.
CIP -
,
27-452
,
Kako spasiti brak ili Kako iveti sa svojeglavim
suprunikom / Robert D. Vilend ; [prevod sa engleskog
Mirjana eri ; pesmu prepevao Zvonimir Kosti Palanski]. Novi Sad : Eden kua knjige, 2015 (Beograd : Apollo graphic
production). - 45 str. ; 14 cm
Prevod dela: Taking the deadlock out of wedlock or How to
live with an ornery spouse / Robert J. Wieland. - Tira 50.
ISBN 978-86-85197-35-2
a) -
COBISS.SR-ID 295343879